Lek Za Slomnjeni Mozak

8/14/2019 Lek Za Slomnjeni Mozak

1/67


2/67

ZahvalniceSrdano se zahvaljujem velikoj grupi naunika, kliniara, nastavnika, svetenika i

obinih italaca za sugestije kojima su ovu knjigu uinili korisnijom za grupu iji supredstavnici.

Posebno hvala dugujem i doktorima Dordu Akersu, Deku Blanku, LeoniGuli i eri Skidmor za paljivo itanje rukopisa i sugestije koje su mi bile od

neprocenjive vrednosti.Najvanija i najdublje priznanje ide mojoj supruzi, Esteri Vidmeralmers, zanjenu posveenost i pomo u svim stadijumima stvaranja ove knjige, za njenuureivaku pronicljivost, spisateljsku vetinu i mudro kritiko rasuivanje.

Ne smem zaboraviti ni moju sada ve odraslu decu, nastavnicu Donu Stin iklinikog terapeuta Verlina almera, koji su me toliko puta kroz odrastanje podsealina vanost i istinitost osnovnih postulata prodiskutovanih u ovoj knjizi, a takoe izbog toga to su sa mnom nesebino podelili svoja profesionalna iskustva.

Ovom prilikom elim da izjavim svoju zahvalnost i autorima knjiga iz kojih samkoristio istraivanja i ilustracije: J.C. Eklesu, R.B. Katelu, Vilder Penefildu, J.Ahterbergu i G. Franku Lavlisu, Doan Borisenko, Riardu Restaku, Danijelu

Goldmanu, Vilijamu Sadleru i mnogima drugima ija imena se nalaze u referencama izabelekama.

Najzad, ova knjiga ne bi videla svetlost dana da nije bilo mojih klijenata iji jedoprinos u linim iskustvima i doivljajima koji su tivu dali boje i obogatili ga umnogome.

Konano, najvee priznanje odajem strpljivom prijatelju, Isusu Hristu, koji me jeneumorno nadahnjivao svojim mislima i hrabrio svojom ljubavlju, sve vremestvaranja ove knjige.

2


3/67

SADRAJ1. Uvod.12. Zapanjujue injenice o isceljujuoj sposobnosti vaeg mozga...73. Kako usmeriti mozak u pravcu isceljenja134. Snaga volje i isceljenju...195. Kako va mozak stvara navike276. Praktii saveti u vezi sa zapoinjanjem isceljujueg ponaanja.357. Kako pokoriti depresiju...438. Unapreivanje psiholokog rasta.559. Prevencija psiholokog sloma..8710.Odgajanje procesa isceljenja...11711.Mona isceliteljska trojka12712.Samopomo koja isceljuje...14113.Utemeljivanje trajnih navika14914.Isceljujui odnosi u porodici15715.Planirajte unapred.183Reference i zabeleke.205

UvodTek to nismo stigli u Bejkersfild, CA na na 23 sprat, Tioga Motor viespratnice.

Sunce je izlazilo sa nae desne strane, a jutro je bilo prohladno osveavajue. Bio sambudan ve nekih sat vremena i mozak mi je bio krcat pitanjima.

Razmiljao sam o svojim postdiplomcima, koji su u sklopu svojih doktorskihstudija pohaali i moj kurs iz oblasti psihoterapije i savetovanja, a koji su jo uvek

tako malo znali o savetovanju i pomaganju ljudima u nevolji . Bili su edni saznanja oumu i emocijama.

Razmiljao sam i o tome koliko je samo povreenih ljudi u ovome svetu razoaranih roditelja koji se hvataju u kotac sa loim ponaanjem svoje dece idelikvencijom svojih adolescenata; osoba sa poremeajem panje; anksioznih,depresivnih, opsesevnih, kompulzivnih tipova linosti; onih koji su unesreeni

paninim poremeajima i fobijama i jo ko zna koliko njih sa drugim problemima.Dok su moji postdiplomci pretraivali teoretske osnove uenja Frojda, Skinera,

Rodersa, Maslovljeve, Elisove, Perlsa, Karkhufa i mnogih drugih, nametnulo im sesledee pitanje: Da li su uspeli da pronau odgovore na pitanja koja su im senametala, kako bi bili u stanju da pomognu drugima u reavanju njihovih ivotnih

problema?I dok su oni rastezali svoje umove ne bi li razumeli modane strukture, kako

hemijske tako i fizike i da na neki nain dokue bilo kakvu vezu izmeu strukture ifunkcije, nametnulo im se novo pitanje: Moe li sve ovo dovesti do valjanihzakljuaka i odgovora na ljudske probleme?

Mo genetike hemijski kodovi uposleni u svakoj eliji tela i mozga. Netorazmiljam, zabrinuti ljudi su sigurno puni pitanja. Na kraju krajeva, da li ljudi

jednostavno zaglave u ovaj svet roenjem? I moemo li im mi uopte pomoigenetskim ininjeringom? Da li jednostavno odustajemo od pomaganja ljudima da se

promene i reavamo li probleme prostim genetskim ienjem?

3

Ali ta ako su odgajanje i panja jai od gena? A ta emo rei o kursevimautvrivanja u roditeljskim vetinama, visoko obrazovnim programima, hipnozi, i


4/67

.i ispiranju mozga, ili restrrukturiranju zakonskog sistema i kontroli medija? Jesmoli mi zakljuani u svojim problemima zbog naina na koji mislimo i onoga o emumislimo?

Ili smo mi ipak samo ono to jedemo? Da li se odgovor nalazi u reformi ishrane?A da moda vedski svetenici sdalekog istoka nemaju odgovor? Oni su vekovima

tvrdili da mozak oslobaa posebne supstancije koje umu mogu obezbediti mir.1

Neuro-naunici sa zapada otkrivaju da um zaista oslobaa hemijske supstancije kojedirektno determiniu iroku paletu naih najrazliitijih oseanja.

Moe li moda Biblija, koju smo vekovima prouavali i koja se kroz istorijuponosila time to je imala direktan uticaj na ljudske ivote, da prui ovekudananjice praktine odgovore na pitanja koja ga mue. Mnogi renomirani naunicikau da. Ali mnogo je i onih koji kau ne. Ja lino ne vidim neslaganje izmeunauke i religije.

Nauna istraivanja su stalno puna iznenaenja. Ali ispravna nauka ne otkrivanita to se kosi sa ispravno shvaenom Biblijskom istinom. Ustvari, ja sam otkrio daesto ispravna nauka obasjava Biblijske tekstove novom svetlou i da ispravno

razumevanje Biblijskih tekstova otkriva nove naune vidike. Ako prouavamootvorenog uma i nauka i Biblija e nas pouiti zakonitostima, za koje verujem da ih jesam Bog ustanovio i kroz koje On sam i radi!

Moji pacijenti su pronali mir i oslobodili se svojih zebnji kad su razvili druenjesa ovim Bogom, kroz kojega, kako u Bibliji pie, Jer kroz Njega ivimo, i miemose, i jesmo.2 Kad je Sokrat, mudri grki filozof podelio sa svojim uenim kolegamasledeu frazu kakve su ti misli, takav si, on je samo bio eho mudrosti kraljaSolomuna, najmudrijeg oveka na svetu, zapisane u Bibliji 700 godina ranije.3

Danas oni koji se bave neuro naukama, potvruju da je nae miljenje tako moanproces koji moe raspriti milione hemijskih kesica ispunjenih odgovarajuimhemijskim spojevima na odgovarajue adrese u mozgu i tako dubinski menjati naaraspoloenja, oseanja i delovanja. Jo neverovatniji od ovoga su nedavnoobelodanjeni nalazi istraivanja neuro-naunika Dona Eklesa (John Eccles) i kolega,koji pokazuju kako nae razmiljenje moe modifikovati genetski materijal!4 OvaBiblijska misao kakve su ti misli, takav si dobijaju novi i potpuniji smisao kroz ovoistraivanje.

Opet se moje misli vraaju na to mnotvo povreenih napolju nebrojene maseonih koji nisu nikad zatraili strunu pomo. Jedni su se jednostavno plaili. Drugi

pak nisu znali kome da idu.Mogu li ikako pomoi tim ljudima da prepoznaju put kojem je kraj isceljenje

slomnjenog mozga? Mogu li ih ikako inspirisati da stanu na tu stazu? Ova knjiga moj

pokuaj.A onda se moje misli sele na moj tridesetogodinji rad u psihoterapiji isavetovanju i na dvadeset godina svetenike slube pre toga. Kakvo je to mojesavetovanje i terapija?

Kako stvari sortiram tokom terapije? ta odbacujem, a ta zadravam? Na osnovuega vrim izbor gradiva za predavanje? Kako biram pravu tehniku iz mnotva?Kojim se principima rukovodim?...

4

Kad razmiljam o svojim pacijentima ne mogu a da ne mislim na neke kojimanisam uspeo da pomognem. Stalno iznova preispitujem razloge neuspeha.Preispitujem i line frustracije i situacije u kojima sam propustio priliku da motiviemnekoga. Dobro mi je poznato kako je lako biti neosetljiv za tua iskrena oseanja i

kako je lako fokusirati se na pogrene ciljeve ili primeniti pogrene lekove.


5/67

Opet ne mogu a da ne razmiljam i o stotinama mojih klijenata koji su pronalispokoj uma i radost ivota u osloboenju od teskobe, paninih poremeaja, depresije,kompulzivnih i opsesevnih radnji, poremeaja linosti i seksualnog ponaanja igomile drugih uznemiravajuih poremeaja. Namee mi se pitanje: Zato su nekitrajno izleeni, a kod drugih se bolest povratila?

Razmiljam esto i o mojim studentima, o onim apatinim kao i o borbenima; ali io onima koji su nadvladali svoje krize i od loih aka postali nabolji u klasi. Krozmisli mi prolaze i svi oni isfrustrirani roditelji koji sijaju od radosti i ponosa nadnaunim dostignuima svoje dece.

Razmiljam takoe i o deci i adolescentima koji odjednom otkriju da jebesmisleno da zloupotrebljavaju udo svog uma, zapanjujue moni mozak i kojipromene smer svoga ivota i polete putem neverovatnih otkria.

Premda smo veoma zahvalni za eksplozivan i eksponencijalan rast saznanja imerljiva iskustva kako u naunom tako i u duhovnom carstvu, ipak nas i dalje mui

potreba za jasnim i dobro definisanim odgovorima na mnoge aspekte slomnjenogmozga. Slomnjenog fiziki i psiholoki.

U tom traganju za odgovorima, mnoge glasove ujemo kako nas dozivaju urazliitim pravcima. Moramo priznati da je veliki izazov prepoznati i odabrati pravi,na putu naeg traganja za obnovljenjem i celovitou. Stoga smo, ako dozvolite, uz

put postavili mnoge ustaljene principe i proverene teorije, poput saobraajnihznakova.

Postoje sigurni i pouzdani naini izleenja kao to postoje sigurni i pouzdaniputevi. Takoe postoje i nesigurni i opasni putevi. Na nesreu, mnogi znaajni ljudi suse odluili za opasne staze i svoje putovanje su zavrili nesreniji nego li su bili na

poetku puta.Principi i postulati izneti na sledeim stranicama, zasnovani su na sigurnim

osnovama i podrobno ispitani. Oni su bazirani na zdravim naunim dostignuima dokojih su doli naunici u nezavisnim istraivanjima, ali isto tako i na Biblijskimizvetajima ije poruke su preneli razliiti pisci Biblijskog teksta, kako bi namosigurali ispravno razumevanje.5 Sledei ih, hiljade njih su pronali put ka psiolokomzdravlju i celovitoj linosti.

U ovoj knjizi mi definiemo reprincip kao osnovnu istinu, bazini zakon, ilivladajui zakon ponaanja. Kad upotrebimo repostulatmi je definiemo kaoaksiomsku pretpostavku, fundamentalnu hipotezu koja je nuni preduslov koji vodi ka

specifinom reenju.Nadam se da e principi i postulati izneseni na narednim stranicama, biti zvezde

vodilje i nezalazee sunce koje e nas odrati na naem kursu, ponekad i na olujnom

moru, ne bi li sigurno doputovali u nebeski mir mir uma i due; i u puninu radosti!

POGLAVLJE 2Zapanjujue injenice o isceljujuoj sposobnosti vaeg

mozga

Godine 1968, doktor Don R. Plet (John R. Platt), eminentni neurolog, biofiziar isocijalni psiholog, objavio je da na mozak nema kako se do tada mislilo dvanaest doetrnaest milijardi modanih elija, ve sto.

5

Postoji oko hiljadu meusobnih veza ili sinapitkih spojeva po eliji, ili oko

hiljadu triliona meuspojeva ukupno. Ako bismo koristili po trideset hiljada novihspojeva svake sekunde naeg ivota, ne bismo uspeli da ih sve iskoristimo.


6/67


7/67

Neki neuro-naunici veruju da na roenju mozak sadri najvei broj neurona utoku celog ivota. (Ovo je verovatno istina za mnoge osobe, ali ne i za sve, to emokasnije pojasniti). Od tada, kau ovi naunici, modane elije izumiru neverovatnom

brzinom, posebno u nekim delovima mozga. Ustanovljeno je da kora velikog mozga,ukljuujui motornu koru i frontalne renjeve, gubi oko pedeset hiljada neurona svaki

dan.No ako odemo malo dublje u modanu strukturu, gubitka elija nema. Iako neznamo pravi razlog smrti ovih elija, moemo nainiti naunu pretpostavku na osnovuslinog procesa gubitka modanih neurona u poznim godinama.

Ono to zasigurno znamo jeste da ako prestanemo da koristimo modane elije,one izumiru. Ovo je rezultat dvadeset-osmogodinje studije u kojoj je praeno etirihiljade stanovnika drave Vaington. Princip je jasan: Iskoristi ili izgubi!

Naravno, neupotreba iako vaan, nije i jedini inilac gubitka. Destruktivne stranematerije, nedostatak kiseonika, nedovoljna i hranidbeno siromana ishrana, infektivne

bolesti, neodgovarajue oduenje i povrede glave, takoe u velikoj meri doprinosegubitku ovih dragocenih elija. Ovaj gubitak za sobom vue neizbene posledice

slomljeni mozak! Onesposobljenost, napredujua degeneracija, mentalna konfuzija,iskrivljeni doivljaj i gomila emotivnih poremeaja!

Naunici su pronali vanu stvar. Mozak ne voli da bude polomljen!Ustvari kad neuron u mozgu umre, mozak istog momenta odailje komunalnu

posadu makrofaga, da poiste mrtvo tkivo pre nego li ono zagadi modanookruenje. Mozak onda naredi armiji rezervista astrocitima da se pripreme za desanti ispuste tovare faktora rasta neurona (nerve growth factor) im za to dobiju zelenosvetlo.

Prouavaoci mozga su otkrili da mozakeka da mi ili neko ko brine o nama izdanareenje. Ovakvo nareenje izdajmo svaki put kad se nateramo na razmrdavanjenaeg tela i mozga. Ba tako! Mi sami ili neko ko nas voli i brine o nama smo u stanjuda isceljujemo!

Svojim oima sam video dete koje nije imalo centar za sluh, gledanje i drugevelike i vane modane strukture; dete koje je trebalo da nikad ne progleda, da nikadne zauje zvuk, ili uradi ita sem da lei paralizovano u krevetu do kraja ivota.Posmatrao sam njegovu majku kako ga dugo vremena sljubavlju snano masira.Gledao sam kako mu pridrava glavu i grudni ko, dok ga ohrabruje da zapuzi da

pokua da upotrebi ruke i noge. Posmatrao sam je kako njegov svet ispunjavapredivnim zvucima i prizorima, sve vreme dok ga snano masira. I video sam njegovopuzanje! Video sam da je odgovorilo na prizore i zvukove koje mu je uputila! Videosam, i to dobro!

Snimci njegovog mozga su pokazivali da je razvoj zaustavljen na nivou primarnogmodanog tkiva, na samom poetku. On je imao tako malo da ponudi. No, kaoodgovor na majinu stimulaciju, taj jednostavni i nerazvijeni mozak je izdaonareenje armiji astrocita da se ratrka svud po mozgu i oslobodi faktor rastaneurocita, kako bi iznikli novi modani putevi i veze izmeu nekolicine neoteenihteritorija. Ove nove veze, na novoj teritoriji, nastaloj kao odgovor na odgovarajui ikontinuirani trud, oslobodile su nove hemikalije kako bi se elektrina pranjenjamogla prenositi i time omoguiti novonastalim enzimima da ovom detetu omogue dakoristi svoje udove, oi i ui.

7

Posmatrao sam u udu, kako mlada dama u svojim ranim dvadesetim prelepo sviraklavir, iako joj je pre toga muziki mozak i vei deo desne hemisfere, hirurki

odstranjen. Njeni hirurzi su verovali da e ostati paralizovana i vezana za krevet u


8/67

ostatku svog ivota. Ali ona je insistirala da naui da svira klavir. I odreenim,odgovarajuim i userenim naporima, nauila je.

Ima jo mnogo toga da se naui o misterioznom i strahopotovanja dostojnommozgu. itajte dalje i otkrijte principe koje moete primeniti u praksi ili podeliti sadrugima, kako bi zaista iscelili slomljeni mozak i iskusili istinsku radost i ivot u

izobilju!

POGLAVLJE TRIKako usmeriti mozak u pravcu isceljenja

Oi su im bile zatvorene. Bili su oputeni i neusmerene panje. Elektrodeelektroencefalografa (EEG) su ispravno bile plasirane na glavu svakog studenta. Usvakom pojedinom sluaju videli smo ono to se zove dominantan alfa ritam. Nije

bilo niti jednog zapisa specifinog modanog pranjenja. No, im su ovi studentipozvani da pogledaju ili pomisle neto, obrazac modane aktivnosti se promenio.

Svaki EEG zapis otkrio je razliitu formu aktivnosti mozga. Obrazac je bio definisantime ta su studenti gledali. erington (Sherrington) je ovu mreu opisao kaooaravajui razboj u kome milioni sijajuih unaka (nervnih impulsa) tkaju

skladnu tkaninu, uvek smisaonu, ali nikad trajnu, promenljivu harmoniju sainjenu odgomile pod-tkanina.10

Svaki put kad userimo svoju panju, mi istkamo specifinu fiziku i vremenskutkaninu sainjenu od brojnih nervnih impulsa u naem mozgu. Naunici koji se bave

prouavanjem mozga se slau oko ovoga.11

Mi elimo da upregnemo nae misli u pravcu isceljenja. Ba kao i kod deteta saorijenta iz prethodnog poglavlja, ako nam nedostaje elija i mree za odreeni cilj, namozake ih stvoriti. Moemo svoje misli usmeriti prema cilju ba kao i ono. No ako

ve posedujemo potrebne neurone i ciljnu mreu u mozgu, odgovarajue misli moguih staviti u pogon.

Doktor Don Ekles i B. Libet su utemeljitelji teorije po kojoj specifine misliprodukuju specifine obrasce modane aktivnosti. Na primer, jednostavna namera dase pomeri prst, uzrokuje spremnost dela motorne kore koja odgovara prezentaciji tog

prsta, da momentealno promeni elektrini potencijal. Ova odluka je registrovana kaopotencijal spremnosti u polju odgovornom za pomeranje prsta u motornom korteksu(kori pr.prev) ve 0.2 sekunde pre nego li je sam prst pomeren.12

Brojne druge studije su takoe zabeleile i druge specifine modane obrasce kaoodgovor na druge namere.13 PET skenovi (Pozitronska Emisiona Tomografija, metodavizualizacije struktura organizma prema potronji nekog metabolita, pr.prev.) suotkrili otro preusmeravanje protoka krvi u mozgu prema mestima koja su u tomtrenutku odgovorna za stvaranje namera i donoenje odluka.14 Ovo jasno potvrujemiljenje da umne radnje kakva je i fokusiranje panje, mogu aktivirati specifinenervne odgovore u naem mozgu.

8

Stoga moemo pretpostaviti da um ima mogunost da jednostavnim namerenjem,ciljano aktivira odreeni deo mozga. Tada ovi modani centri stvaraju oseaj o tometa treba da se uradi u odreenoj situaciji. Ovi oseaji tada postaju osnova naegkaraktera i linosti. Ovo je moda ponajbolje izraeno u savetu apostola Pavla,zapisanom u Svetom Pismu u poslanici Rimljanima: Ne vladajte se prema ovomevijeku, nego se promjenite obnovljenjem uma svojega, da biste mogli kuati koje je

dobra i ugodna i savrena volja Boija (12 glava, 2 stih).


9/67

Uplaeni svetenik mi je doao na terapiju. uo je glasove. Nije bio siguran jesu lito realni glasovi ili jasne zapovedne misli, - halucinacije ili opseseje. Ove glasove nijemogao da povee ni sa im iz svoje okoline. Nikako mu nije polazilo za rukom daoslobodi tih zapovedajuih misli. Bio je prestraen. Iznova i iznova, bombardovala ga

je zapovest: Prokuni Svetog Duha, prokuni Svetog Duha. Kako da ovaj svetenik

kontrolie svoj mozak?Biblija nam daje veoma jasno uputstvo. Pre svega Bog nas poziva da: dovedemosvaku misao u pokornost.15 Ovo je mogue jer nas je sam Bog stvorio sasposobnou da to uradimo. Dakle kao to smo uvideli, snagom nae volje, kao silenaeg izbora, mi moemo svome mozgu narediti da se odupre i najdubljim eljama.

Zatim, upozoreni smo na to da ovaj rat nije rat u kome se bitke vode orujemovoga sveta, ve silno od Boga na raskopavanje gradova, da kvarimo pomisli isvaku visinu koja se podie protiv poznanja Boga.16

Mi smo u duhovnom ratu. Eminentni Bog u koga su Don Ekles i Abert Ajntajnverovali, naoruao je na duhovni um onog trenutka kad smo odluili da Mu

podinimo svoju volju. Apostol Pavle, pod Boanskim nadahnuem nas podsea na to

da: je Bog (taj) to ini u vama da hoete i uinite kao to mu jeugodno.(Filibljanima poslanica 2:13)

U poslanici hrianima u Kolosu, Pavle govori o ovomprebivanju Hristovom(Hrist u vama) kao o velikoj tajni. (Koloanima poslanica 1:26-29) Neuro-naunicikao poput J.C.Eklesa, Karla Popera (Karl Popper) i drugih, potroili su godinerazmiljanja i iscrpnog istraivanja da bi dokuili ovu tajnu.

Trea vana stvar je da smo mi pozvani da svoje misli zarobimo za pokornostHristu.18

Duhovni deo linosti moe izabrati da se potini ili Hristu ili Njegovomsuparniku, nekad nebeskom anelu Luciferu, a sada prognaniku na Zemlji, Sotoni.19 I

jedan i drugi mogu proimati na um svojim idejama i mislima, borei se za nauvernost i pripadnost. Izbor je na. Slobodni smo da izaberemo svojom voljom. Onanije predodreena na odreene izbore, kako tvrdi B.F. Skiner.20

Da odemo jo korak dalje, nama je omogoueno da koristio sledeu strategiju:Ne daj se zlu nadvladati, ve nadvladaj zlo dobrim.21

Na ovom principu sam zasnovao leenje malopre pomenutog svetenika, iji jeum bio bombardovan neprijatnim mislima i idejama. Zamolio sam ga da preventivnonaui i ponavlja sledei biblijski stih za koji verujem da je totalna antiteza njegovimuznemiravajuim mislima:

Blagosiljaj duo moja Gospoda i ne zaboravljaj nijedno dobro to ti je uinio22

Kao to rekoh, trebalo je da ponavlja ove rei kad god bi crne misli naile u

njegov um. Uveravao sam ga da ako to bude radio sverom, dae uskoro po

eti da seosea udesno prijatno svaki put kad neprijatne misli nadou. Prijatnost koju bude

oseao, vremenom e rasti. Tako e posle izvesnog vremena moi da predupredinapad ponavljanjem ovog i njemu slinih biblijskih stihova.

Naravno da su mu bili poznati ovi stihovi, ali nikad nije razmiljao o tome da ihupotrebi u terapeutske svrhe. Pozvao sam ga da stalno prelistava znaenja i smisaorei iz stihova u svome umu. Dok je on tako razmiljao o svim blagoslovima i

prednostima koje ovi tekstovi u sebi nose, njihova smislenost i svrsishodnost jeaktivirala emotivne obrazce u mozgu. U poniznosti on je poeo da gleda na Boga kaoDarovatelja tih blagoslova.

9

Obrazac reagovanja njegovog mozga, vremenom e pojaati oseaj slavljenja i

duh slube njegovom Bogu. To e ga regrutovati u Boju armiju u duhobvnom ratu.Predloio sam mu i da redovno ita ceo 103 psalam kojega su prethodni stihovi deo.


10/67

Ovo e sigurno poveati njegov oseaj zahvalnosti Bogu za njegove blagoslove.Poveae i njegovu spontanost u slavljenju i blagosiljanju Boga. Ovo e opet sa svojestrane uvrstiti njegovu veru u Tvorca. Na kraju e ga sve ovo obnoviti i uvrstiti uodnosu sa Bogom. Biblija obeava:

Aneli Gospodnji stanom stoje oko onih koji se njega boje i izbavljaju ih.23

I bilo je tako. Vremenom su se napadi proredili i nestali. Njegova strepnja jenestala. Uraunljivost mu je porasla. Njegova supruga je osetila ogromno olakanje iradost zbog promene koju je doiveo. Nakon samo nekoliko dana intenziviranja i

praenja terapije, vie mu nije bila potrebna moja pomo.ini se da nita drugo ne moe unprediti zdravlje tela i due kao to to moe duh

zahvalnosti i slavljenja. Zakon je prirode da se naa oseanja i misli mogu bitiosnaeni dok ih izraavamo.24

Postoji isceljujua sila koju poseduju obeanja Tvorca zapisana u Bibliji, a kojatek treba da se pronae. Upoznajmo ih to vie. Neka ova obeanja preusmere nau

panju na Boanskog Tvorca koji je ujedno i jedini pravi lekar i savetnik. Hajde daprouavamo Bibliju sa ciljem da bolje upoznamo Boga i da iskusimo Njegovo stalno

prisustvo. Verujem da emo tada iskusiti isceljenje koje je iskusilo nebrojeno mnotvoonih koji su se susreli sa Bogom Sinom dok je hodao Zemljom i koje i danassvakodnevno osea na hiljade njih.

U sledeem poglavlju, jo dublje emo sagledati velianstvenost slobode volje injenu monu ulogu u isceljenju slomljenog mozga.

POGLAVLJE 4SNAGA VOLJE I ISCELJENJE

Pre izvesnog vremena, jedan mladi student je doao u moju kancelariju da trai

savet. Bio je na zavrnoj godini studija, ali nije umeo da se odlui u vezi posla kojimbi se bavio. Malo smo proaskali, uradili par testova i zajedno nacrtali profil linihinteresovanja i sposobnosti. Rezultati njegovog linog integrisanja su bili vie nego liloi. Njegovo sagledavanje sopstvene linosti je bilo bolesno definisano. On

jednostavno nije znao ko je on zapravo. Nije imao definisane planove, niti dugoroneciljeve. Bio je kao brod bez kormila na moru i bez luke na pameti. He had no will to

become only a wish a fleeting fancy, now and again.Poslao sam ga natrag u studentski dom da razmisli o svom sistemu vrednosti i

zamolio da se vrati idue sedmice sa spiskom vrednosti za koje je oseao da su vredneivota u bilo kojim uslovima. Sledee sedmice vratio se sa listom ali mu je liceodavalo oseaj duboke zabrinutosti. Sve na listi je bilo prevrljano. Pruajui mi je,rekao je: Ovo je strano. Morao sam da prekriim svoje vrednosti zato to nisammogao da se vidim zalepljen uz njih sve vreme. Ostavio sam samo dve, iskrenost i

potenje i na putu dovde morao sam i njih da prevrljam. Njegov problem je bio tonije imao volje za postajanjem.

10

Drugom jednom prilikom, jedan mladi mi se obratio zbog insistiranja svojemajke. Iz nekoliko kola je bio izbaen i ve je imao uslovnu kaznu zbogneodgovornog vladanja. Nacrtali smo njegov profil njegove jake strane i njegoveslabosti i razgovarali o njima. Oi su mu se zacaklile, a snaga ispunila telo kad jevideo rezultate. Tada mi je rekao: Ovo sam doista ja, zar ne i zaista ima dobrihosobina koje izviru iz mene, samo kad bih obuzdao ovih par loih ovee one su ba

loe, zar ne? ali kad bih samo mogao da ih pobedim, mogao bih postati neko i neto,


11/67

zar ne? Tog momenta elja za postajanjem je roena i danas je on ininjerelektronike koji i dalje koristi svoju volju da postane.

VOLJA. ta je to? U emu joj lei snaga? I kako da je ojaamo?Dr. Vilijam Sadler (William Sadler) je rekao: Volja je zbir svih pozitivnih

mentalnih aktivnosti, sumacija psihikih izbora i odluka!25

Dr. Vilder Penfild (Wilder Penfield), uveni svetski neuro hirurg je izjavio: Voljaje duh oveka.Elen Vajt (Ellen White) je napisala: Volja je vrhovna sila koja upravlja

ovekovom prirodom i kojoj se sve druge sposobnosti pokoravaju. Volja nije ukus iliskolonost, ve sila koja odluuje u sinovima ljudskim.26

Onaj koji se kua treba da razume pravu snagu volje. To je sila koja upravljaljudskom prirodom, - sila odluivanja, izbora. Sve zavisi od ispravnog poteza volje.elja za dobrotom i istoom su ispravne, sve dok se ispoljavaju, ali ako sezaustavimo samo na njima, nemaju koristi. Svi oni koji se samo nadaju i iekuju dae pobediti svoje naklonosti, e propasti. Oni se ne potinjavaju Bojoj volji. Oni ne

biraju da Mu slue.

Bog nam je podario mo izbora, a na nama je da je vebamo. Mi ne moemopromeniti svoja srca niti moemo kontrolisati svoje misli, nagone i naklonosti. Mi nemoemo sami sebe uiniti istima, po volji Bogu, Njemu na slavu i za slubu. Ali mimoemo odluiti da sluimo Bogu, mi mu moemo predati svoju volju; i onda e Oniniti kroz nas da moemo i hoemo da uinimo kako je Njemu ugodno. Ovako ecelokupna naa priroda biti potinjena Hristu.

Kroz pravilnu upotrebu volje, u ivotu moe nastati sveobuhvatna promena.Pokoravanju volje Hristu, mi se sjedinjujemo sBoanskom silom. Mi primamo snaguodozgo da ostanemo postojani. ist i plemenit ivot, ivot pobede nad apetitom i

poudom, omoguen je svakome ko bude ujedinio svoju slabu, kolebljivu ljudskuvolju sa svemoguom, nekolebljivom voljom Bojom.27

Moja supruga i ja emo dugo pamtiti posetu Dr.-u Vilderu Penfildu. Proveli smoest i po sati u razgovoru snjim. Opisivao nam je neka od svojih ispitivanja koja jesprovodio na otvorenom mozgu svesnih pacijenata koji su se podvrgavali operacijizbog epileptikih napada. U trenutku kad bi dotakao povrinu slepoone kore slabimizvorom elektrine energije, njegov pacijent bi razvio oseanje koje je doiveonekoliko godina ranije. Pacijent bi nanovo proivljavao to iskustvo. Jasno je videoljude, ulini oak, svoj ambar i uo zvukove, muziku ili razgovor koji se odvijao prenekoliko godina. Sve je bilo tu, trajno zapisano u mozgu i spremno za ponovnureprodukciju im se dodirne slabim elektrinim stimulatorom.

Dr. Penfild je naglasio sledee: ove studije pokazuju da sve ono na ta smo

obratili panju, je ostalo trajno upameno u naem mozgu. A onda je po

eo dagovori o volji. Rekao nam je da iako je uspeo da stimulacijom strujom pacijenta

zadobije za razgovor, ovaj je pomou svoje volje bio u stanju da ugasi efektestimulacije, da ne vidi i ne uje bilo kakve senzacije iz prolosti, ve da prati u mirurazgovor koji vodi sa lekarom. I onda je Dr. Penfild izjavio: ovekova volja jeslobodna. Ona koristi obrazce i puteve koji ve postoje u ljudskom mozgu, ali nijekontrolisana snjihove strane.Volja je slobodna.

11

Izborom da se zadri u konverzaciji sa doktorom, pacijent je bio u stanju daponiti sve efekte elektrine stimulacije. Modane zone pogoene elektrinimpranjenjem odbile su da na njega reaguju. Sve ovo je bila posledica jednostavneodluke pacijenta da svoju panju usmeri na neto drugo, u ovom sluaju na razgovor

sa Penfildom.


12/67

Elen Vajt to opisuje sledeim reima: Snaga volje moe se odupreti utiscima umai u stanju je da dokae a grand soother nerava.28

Koliko je doista mona volja?

Volja jeste mona. Ona je mono orue koje kontrolie matu i odoleva bolesti.29

Um i nervi jaaju tonus i snagu vebanjem volje.30 Mo volje se ne vrednuje onakokako bi trebala.

Neka vaa volja bude budna i ispravno usmerena i onda e prenositi energijucelom biu i biti udesan pomonik u ouvanju zdravlja. Ona je takoe mo koja sehvata u kotac sa boleu.31

Jeli volja apsolutni vladar?

Psihijatar Vilijam Sadler kae: Volja nije svemoni vladar ona vlada tronomuma kao vladar OGRANIENE MONARHIJE ograniene hemijskom graom i

biolokim zakonima. Osam od deset endokrinih lezda grade ono to bismo moglinazvati odbor hemijskih direktora.

Nemam nameru da privlaim svu panju na ulogu endokrinih lezda u ljudskomponaanju i organizaciji linosti, niti da umanjujem i omalovaavam podrujedelovanja volje ili moi odluivanja nad najvanijim nervima i sposobnosti dakotrolie ljudsko ponaanje. Napokon, voljne odluke su odluujui faktor u svim ovim

borbama. Kad je endokrini sistem funkcionalan i kad njegovi sekreti vre povoljanuticaj na nervni sistem, individua e shvatiti da je u stanju da BRZO porobi svojeobolele nerve.

Sdruge strane, kad su endokrine lezde nefunkcionaln i kad njihovi hormoniiritiraju, prenadrauju ili preterano iscrpljuju nervni sistem, pacijent je u tekoj borbi;njegov cilj je sve tee ostvariv i moraju se primeniti produeni napori kako bi se

postiglo porobljavanje nerava.32

Postoje neki koji koriste droge i koji poputanjem ohrabruju loe navike dapreuzmu kontrolnu mo nad voljom. Drugi pak povlauju svojoj okolini na takavnain da dozvoljavaju svakom uticaju ili utisku da im odreuje izbore. Njihova volja,ak i ovim sluajevima, je jo uvekinilac koji odluuje. Oni su izabrali da slede oveuticaje.

Zato to je ljudski mozak postao poprite duhovne borbe, mnogi koji nisu uspelida predaju svoju volju Bojem Duhu, potpali su pod vlast Sotone. Kad Sotona

preuzme vlast nad neijom voljom, odluke koje ta osoba donosi, nuno vode u

patoloki ishod. Mozake bolovati od poreme

aja koji su strani mentalnom zdravlju.Primer takve jedne avenije kroz koju Sotona pokuava da pristupi ljudskom umu

jeste hipnoza. U ovoj praksi, neiji um se dovodi pod kontrolu druge osobe tako da seindividualnost slabije stopi sindividualnou jae. Slabiji sprovodi volju jaeg,

posebno ako mu vrednosni sistem nije ustanovljen na vrstom temelju. Bogu ovo nijepo volji. Ova procedura samo priprema osobu sa slabom voljom da u budunosti budejo slabija i da se jo lake predaje procenama drugih. Volja proputa da izaberenajvie sopstvene vrednosti i naginje ka praenju linije manjeg otpora. Takva osoba se

pre odluuje za trenutana zadovoljstva. Sa terapeutske take gledita, mi elimo daohrabrimo pojedinca da ojaa svoju volju, a nikako da je oslabimo.

ta moete da uradite da bi ojaali volju?

12


13/67

1. Vebajte se u odluivanju inei svoj um pozitivno nastrojenim, odmahnakon to ste odmerili injenice i drite se svojih odluka, spremni da ih

promenite samo kad ih protivne injenice osporavaju. esto je boljenainiti greku, nego li oklevati u neodlunosti. Ponekad zapisivanjeodluke pomae osobi da se vrsti dri odluke koju je donela.

2. Zavrite prethodni posao pre nego li otponete novi. Nemojte skakati sajedne stvari na drugu i iz jednog okruenja u drugo, vrtei se sve vreme ukrug.

3. Ponekad igre mogu pomoi u raznoju sposobnosti odluivanja. Imao sammladog pacijente koji je meu bolnikim osobljem imao reputacijuodlinog sotno-tenisera. Ali kad bih ja igrao sa njim, stalno se pomeraonapred nazad oklevajui da servira. Kad bi jednom servirao, mogao je danormalno nastavi sa igrom. Igranje mu je pomoglo da donosi odluke brzodok jednog dana nije poeo da servira sa potpunom odlunou.

4. Dopusti sebi pogreke.5. Ustani iz kreveta u ono vreme kad si sebi to zacrtao. Odlui to uvee i

ostani pri tome ujutru.6. itaj duboko i smisleno i nateraj svoj um da razume i zapamti ono to si

proitao. Prekomerno itanje emotivnih matarija slabi volju.7. Volja se jaa vebanjem samo-odricanja i samo-kontrole. Vebaj

odbacivanje popustljivosti samom sebi.8. Povei svoju volju sa Boanskom Energijom tako to e od Boga traiti

da ti ojaa volju.9. Praktikuj zdrav nain ivljenja sa dobrom ishranom, vebanjem i

odmorom.10.Naui se da planski radi stvari u ivotu, a ne impulsivno.

Ako ti se uini tekim da bilo koju od gore navedenih vebi primeni u praksi,poni od najjednostavnijih dok ih potpuno ne savlada. Onda prei na sledeu potekoi i tako nadalje. Ako ti je i dalje preteko, probaj da sa Bogom pria o tome itrai da te osnai svojom Silom. Kad ojaa svoju volju, doista e vladati svojimivotom.

POGLAVLJE 5Kako va mozak stvara navike

Koju cipelu ste prvu obuli jutros? Morate da razmislite? Ali jutros niste morali, averovatno je to ona ista koju obuvate prvu ve nekoliko godina jer ste jednostavnotako navikli. Zamislite kako bi to strano bilo kad bi svaki put kad se obuvate moralida zastanete i postavite sebi pitanje: Koja ono bee ide prva?

A moda da zamislite ovu situaciju. Probajte da pitate daktilografkinju gde senalaze slova M i R bez da gleda u tastaturu. ta mislite koliko bi joj vremena trebaloza razmiljanje? Naime, dok kuca ona uopte ne razmilja o rasporedu slova jerkako mi to kaemo ima naviknute prste.

Navike mogu da utede mnogo vremena i energije. Ove su stvorenemnogobrojnim ponavljanjima. Osim u sluaju par refleksa, navike su prvo pohranjeneu mozgu, a tek onda u ostatku tela.

13

Ceo mozak funkcionie na svega 10-ak vati. Kakvi neverovatni podvizi se postiu

sa tako malo snage. Sa samo 10 w snage, mozak moe da preraunava viematematikih operacija nego li i najvei kompjuteri na svetu.


14/67

Koji je to mehanizam u jednoj modanoj eliji kojim ona odlui da okine ili neokine impuls? Zamislite samo, upravo je zavrila algebarski problem. Izanalizirala jesve pozitivne i negativne minivoltne impulse pristigle iz drugih elija i donela odlukuda generie impuls ili da ostane u miru. I sve je to zavreno za manje od hiljaditogdela sekunde.

Dakle, kako se navike stvaraju u mozgu? Kako misli, rei i dela koje ponavljamoiznova, postanu stalni deo mozga?Danas mi znamo da mozak procesira informacije koje se dalje prenose u ostatak

tela putem nerava. Svaka nervna elija je izgraena iz centralnog dela koji se zovenukleus (jezgro pr.prev), koga okruuje tenost pod nazivom citoplazma i od graninestrukture koja se zove elijska membrana.

Produeci ove membrane u vidu finih niti pod imenom dendriti, zadueni se zaprijem informacija, a jedan izrataj, znatno dui od ostalih, pod imenom akson ilineurit prenosi informacije sa ishodnog na drugi/e neuron/e.

Izmeu produetaka dveju elija, ostvaruje se veza pod nazivom sinapsa. Kada jeDr. Ekles ispitivao sinapsu pod elektronskim mikroskopom, primetio je da postoje

siuna uveanja na aksonu presinaptikog neurona, po izgledu slina dugmiima.Zato ih je nazvao boutons jer je to re za dugmad na francuskom. (slika 5.1)

Danas mi znamo da se ova majuna dugmad mogu nai u razliitim oblicima iveliinama. Mi takoe znamo da se kroz njih sekretuju razliita hemijska jedinjenja.Jedno takvo je i acetilholin. Ovo jedinjenje zatvara siune pore ili sinapse i stimulienarednu eliju da prenese poruku dalje. (slika 5.1)

Naunici su otkrili da svaka misao ili akcija koja se esto ponavlja, ustvariizgrauje ove siune dugmie na krajevima nervnog vlakna, pa je prenoenje istemisli ili akcije postaje sve lake u budunosti.

Dr. Vilijam Sedler nas ui da nae ustanovljene navike u bukvalnom smislupredstavljaju putanje u naem nervnom sistemu. On nas takoe podsea da estoponavljanje iste misli, oseanja ili akcije uvruje ovu stazu, ba kao to i koraciutabavaju stazu u snegu.33

Prilikom posete Dr.-u Vilderu Penfildu, saznao sam da svakom narednomstimulacijom otvorenog mozga niskovoltanom strujom, odgovor nervnog tkiva

postaje sve bri. Kao rezultat stimulacije, nastale su fizike promene u nervnom tkivu.Logian zakljuak je dakle da svaka misao, oseanje ili akcija koja se ponavlja,

produkuje fizike i hemijske promene u naim nervnim putanjama, bilo na blagoslovbilo na prokletstvo nama kad se jednom ove navike uvrste u mozgu. Razmislite samoo implikacijama ove injenice na nae mentalno i emotivno zdravlje i na obrazovanjenaeg karaktera.

Ono to dete gleda i slua, ostavlja duboke tragove u nenom deijem umu, kojenikakve kasnije ivotne okolnosti ne mogu u potpunosti izbrisati Ponavljanje

odreenih dela stvara navike. One se mogu modifikovati ozbiljnim vebanjem, unastavku ivota, ali retko kad u potpunosti promeniti.34

Uvek kad priam o ovoj temi, neko me upita: Da li ovi dugmii ikad nestanu?Na dananjem nivou saznanja, ini nam se da bi oni mogli nestati ako se godinama nebi koristili ovi modani putevi.

14

Izgled da navike stvaraju poprilino trajne puteve u mozgu. Osim u sluaju da sedotini put ne koristi nekoliko godina, navika se iz mozga izbrisati ne moe. Navikese mogu savladati stvaranjem drugih navika koje su snanije od onih kojima se elimoodupreti.


15/67

Mi moemo izgraditi nove puteve u mozgu svesnim biranjem da, drugaije nego lito smo navikli, odgovorimo na neku situaciju. Mi moramo ovu odluku doneti veliki

broj puta, kako bismo izgradili vie dugmia na novom putu nego li ih je na starom.Tada e nervni impulsi koji putuju mozgom, radije izabrati novi put umesto

starog. Od glavnog odvodnog vlakna u neuronu postoje mnoga alternativna vlakanca

koja se odvajaju. To su ujedno i alternativni putevi. Drugim reima mi biramo drugumarutu da budemo ljubazni umesto grubi, da pohvalimo umesto da kritikujemo, dapomognemo umesto da povredimo. I kad se odupremo iskuenju da pogreimo, drugohemijsko jedinjenje poput GABE se lui i povlai runu u trenutku.35

Tako mnogo puta suprostavljene poruke bombarduju modani neuron. Neke kau:Uradi to. Druge pak: Bolje nemoj. Okinuti ili neokinuti impuls, to je pitanje.Kako bilo koja nervna elija zna ta treba da uradi?

Da li vas je ikad iskuavalo pare torte u periodu kad ste obeali sebi da ste nadijeti? Verovano ste tada pomislili: Kako samo lepo izgleda? Odmah zatim 30milivolti pristie u nervnu eliju i kae: Okidaj bre taj impuls!

No u istom trenutku nadolazi vam misao: Bolje ne. Tada se na nervnim

zavrecima stvara GABA i snano bombarduje eliju odluke. Ona je praena sarecimo 40 milivolti napona porukom: Batali okidanje. (to je jaa vaa odlunost,to vei napon koji pogaa eliju)

Domaica vam prinosi kola, ali vi ste doneli odluku, sa samo 10 milivoltiprednosti i polu neodluno kaete: Ne hvala.

Vidite, potrebno je najmanje 10 milivolti energije da izazove u mozgu stvaranjeimpulsa. U ovom sluaju va mozak je izveo brzinsku algebarsku jednainu, 30milivolti da okinem ili 40 da ne okinem. Rezultat: 10 milivolti, ne okidam!

I ako je avo bio iza ovog iskuenja, sa negodovanjem zakljuuje: Ok, ovu bitkusam izgubio, ali ne sa mnogo razlike. I za idui put pravi bolje planove. On nije ustanju da vam ita misli. Ali svakako razume kolebljivo ponaanje.

Pre oko sto godina, cenjeni psiholog Vilijam Dejms (William James) jenagovestio molekularne osnove navike sledeim reima: Kad bi mladi samo mogliznati kako e brzo dobiti pun naramak navika, obratili bi vie panje na svoje

ponaanje u konkretnim sluajevima. Mi smo ti koji tkamo sopstvenu svoju sudbinu,dobre ili zle, ali nikad neutralne.

Svaki, ak i najmanji potez vrline ili pak poroka, ostavlja svoj trag koji nikad nijebeznaajan. Pijani Rip Van Vinkl (Rip Van Winkle), iz Defersonovog (Jafferson)komada, izgovara se za svaku novu zapostavljenu dunost reima: Ovu ne brojim.Pa! On je ne mora brojati, a ni ljubazno Nebo ne mora, ali ona je i pored togaubrojana. Negde meu njegovim nervnim elijama i vlaknima, molekuli su je ubrojali,

registrovali i pohranili, kako bi je upotrebili protiv njega kad nai

e sledee iskuenje.Nita, to smo ikad uradili, u doslovnom naunom smislu, nije isparilo iz mozga.

Ovo naravno ima svoje kako loe tako i dobre strane. Kao to ponavljanimpijenjem postajemo alkoholiari, tako isto postajemo sveci u moralnom i autoriteti ieksperti u praktinim i naunim sferama, mnotvom pojedinanih dela i sati

provedenih u radu.

15

Zatim, Dr. Dejms dodaje: Neka nijedan mladi ovek nema neizvesnosti u veziishoda svog obrazovanja, koje god ono brane bilo. Ako ostane veran poslu svakogsata u radnom danu, rezultat slobodno moe prepustiti samom sebi. Moe sasigurnou raunati na to da e se jednog predivnog jutra probuditi kao kompetentanstrunjak u svojoj generaciji, bilo kojom oblau da se bavio. Tiho i neprimetno,

izmeu svih elemenata njegovog posla, u njegovom umu se izgradila mo procene,poput dragocenog poseda koji ne moe nestati. Mladi bi trebali unapred da znaju ovu


16/67

istinu. Ignorisanje iste je verovatno zaslunije za obeshrabrenje i malodunost kodmladih pri izboru zanimanja, nego li svi ostali uzroci zajedno.36

Kako je to jedan vizionar i napredni uitelj morala rekao: Biemo onolikosamostalni, za vreme i venost, koliko su nam to omoguile nae navike.37 Nemanieg tajnog u prirodi neijeg karaktera. Karakter se otkriva ne povremena dobra ili

loa dela, ve kroz namere koje se ispoljavaju kroz nauene rei i dela.38

Pretpostavimo sad, da u toku uenja novih puteva u mozgu, skliznete opet na staridrum. Moda ste imali ovakvo iskustvo. Moda ste iveli novim ivotom mesecima ionda odjednom ponete opet da se ponaate kao i ranije (pre novog iskustva). Izgubiliste kontrolu. Stari avo vam opet apue u uvo, Aha! Nita nisi postigao. Nisi se nimalo promenio. Ostao si isti. Nikad ne sluajte taj glas, jer on vas nije podsetio ni na

jednu bitku koju ste idui novim putevima izvojevali niti vam je ita rekao o fizikim ihemijskim promenama koje su se desile na novonastalim modanim putanjama.Dakle, kad padnete, ustanite i nastavite da radite na novom putu. Niste izgubili tlo nanovom putu novi dugii nisu izbrisani sluajnim padom!

POGLAVLJE 6Praktii saveti u vezi sa zapoinjanjem isceljujueg

ponaanja

Da li vam ikad dojadi pokuavanje da se prisetite svega onoga to treba da budeuraeno? Jeste li poeleli ikad da drugi malo vie povedu rauna o svojim brigama da se sami prisete gde su ostavili kljueve, da sami pamte svoje sastanke, da samizavre svoje obaveze? Jedva da imate vremena da razmiljate za sebe, a morate damislite i za druge!

Pa, izgleda da vam je potrebno da stvorite dosta navika. Navike mogu da utedemnotvo energije vaem umu. Dobro ustanovljene navike se odvijaju skoro potpunoautomatski. One jedva da iziskuju razmiljanje.

Skoro svaki rutinski zadatak moe postati navika. Sedite i popiite sve stvari kojeradite ili bi trebalo da uradite. Napravite listu i rasporedite zadatke tako da za svakinaete najloginije mesto. Spojite one koji se po svojoj prirodi slau. Veite one kojise najlake zaboravljaju sa onima koje nikad ne propustite da uradite.

Porodino bogosluenje i vreme odvojeno za porodicu, veite sa dnevnimobrocima ili sa pranjem zuba. Garderoba nikad nee morati da se podie sa poda ilistolice ako je tamo i ne ostavite. Naviknite se da je vraate na vealicu i u plakarodmah po skidanju.

Napravite naviku od bilo kog svakodnevnog zadatka dnevnog, sedminog,mesenog i godinjeg. Veite ih sve za neto drugo to nikad ne zaboravljate.Vizualizujte tu radnju zamislite sebe kako izvodite odreenu naviku u odreenovreme. Va mozake se postarati da se sve odvijaju po planu, a vi ete utedeti sebiobilje energije.

Navike mogu biti stvorene bilo kad u ivotu. Rano detinjstvo je, naravno, najboljevreme za poetak. Modane elije koje se tada udrue u izvravanju zadatka, ostajuudruene i u budunosti.

16

Asocijativne mree sainjene od specifinih neurona koji izvode odreeni zadatak,veoma se brzo ustanovljavaju. Ove mree se odupiru rearanirenju za potrebe drugihzadataka. Ovo je jedan od razloga zato su prvostvorene mree ujedno i najtrajnije.

Ponavljanje je svakako jo vaniji razlog.


17/67

Neke navike je lake stvoriti od drugih, jednostavno zato to nasleujemodrugaije sklonosti. Zbog iroko-rasprostranjenog praktikovanja loih navika tokomvekova, one se mnogo lake formiraju od dobrih i tee ih je se osloboditi kad su

jednom uspostavljene.Ako su mala deca preputena sama sebi, lake e nauiti da ine loe nogo li

dobro. Kao to Biblija kae, mi smo roena deca gneva- sinovi protivljenja.39

Navike, kao i bilo koje druge modane aktivnosti, usklauju se sa ritmikimobrazcem nervnog sistema. Lako je utonuti u san i probuditi se iz njega u odreenovreme dana ogladneti u vreme obroka ak se i dobovanje prstima po stolu iliregularna terevenka pijanca odvija po u nekom ritmu.

Verujem da ste razumeli ta sam eleo da kaem. Tajna u pobeivanju navikejeste poremetiti joj ritam. Ili jo bolje, zameniti je dobrom navikom i to u istom ritmu.

Imao sam pacijentkinju koja je svakog aprila imala napad guenja. Silovatelj ju jeguio nekoliko godina pre toga i to ba u mesecu aprilu, pa sada njen autonomninervni sistem40 ponavlja isto iskustvo iz godine u godinu. Izleenje je nastalo onogtrenutka kad smo uspeli da razbijemo zaarani ciklus, zamenivi ga predivnim

odgovorom autonomnog sistema.Hajde da sada pogledamo par stvari pomou kojih u toku nekoliko sedmica

moemo promeniti navike. Pre svega, delujte odluno. Recite nedvosmisleno NE,NEU ili pozitivno DA, JA U TO URADITI i dugmii o kojima smo uprethodnom poglavlju priali e se brzo formirati. Nervna struja putuje bre ako jeokidajua dra jaa.41

Da li znate koliko je potrebno neuronu da sintetie proteinski molekul poput onihkoji ine dugmie? Samo jedna sekunda. Kad dovoljno jak stimulus pobudi neuron,njegovo jedro alje signale u okolnu citoplazmu ka specifinim strukturama sainstrukcijama za izgradnju molekula proteina od odgovarajuih amino kiselina. I svese to deava u samo jednoj sekundi.42

Naravno, potrebno je hiljade molekula da bi se formiralo dugme. Ali to je veavaa odlunost, vie energije ulaete u svoje delovanje i bre nervni impuls putujekroz nervni sistem sa ciljem da izgradi novu naviku ili zaustavi staru. (slika 6.1) Netreba se uditi to je Solomon, inae najmudriji ovek koji je ikad iveo, izjaviosledee: Sve to ti doe pod ruku da ini, ini u svojoj sili.43

Dalje, zaustavi svoj impuls u pupoljku, tj. dok se jo formira, a ne kad je potpunoformiran. To moe postii samo ako ne dozvoli nitima misli da se zadravaju utvome umu, sve dok tvoji nervni impulsi ne naprave celokupnu sliku i otputuju putemmotornih neurona tvoga mozga i tela, da uvrste lou naviku.

Mnogi ljudi sagore mnogo nervne energije pokuavajui da se odupru neemu to

ne ele da rade, samo zato to su dozvolili nitima loih misli da se zadre suvie dugou njihovom umu. Oni se igraju sa njima sve dok ove ne izgrade dugmie na krajevimamotornih puteva. Oni nisu ni svesni da na taj nain sami sebi pripremaju pad u

budunosti u nekim trenutcima nepanje.Najbolji nain za zaustavljanje impulsa u pupoljku jeste da odemo nazad u um i

iskorenimo ove motive koji unitavaju karakter, zasadimo seme nove namene iuzgajamo tu novu naviku u razmiljanju.

17

Ovo znai, nastaniti je u naem umu peranentno, tako da umesto da kaemo:Tako bih voleo da mogu da uradim to, ali neu, mi istinoljubivo uzviknemo: Jazaista ne elim to da uradim, zato i neu.. Ako ima problema sa istinoljubivimizgovaranjem ovoga, trai pomo od Boga. Moda ustanovi da je izveo trenutno

udo milosti i podario ti tu svetu udnju. Nakon svega, Njegova milost je izvor silekoja je u stanju da nadvlada svaku nau nemo.


18/67

Nemoj praviti izuzetke! Filozofija samo ovaj put duboko uvruje naviku.Novoj navici je potrebno da je osnai, a ne staroj.

Probaj da se priseti starih vremena kad te je loa navika zamalo u potpunostisavladala i namerno nai zamenu za te navike. To je kombinovana strategijarazbijanja ritma stare navike i njena zamena novom, dobrom.44

Uzgred budi reeno, velika je stvar staru naviku zameniti, njoj veoma razliitomnovom. Na primer, umesto da besposliite, isplanirajte da odete na plivanje, daoplevite batu ili odradite dobar trening. Umesto kritikovanja, kompliment. Umestodurenja, smeak. Umesto prigovaranja, pesma. I planirajte ove borbene taktikeunapred.

Praktikujte svoju novu naviku kao odgovor na emotivne izazove, kad god vam seza to ukae prilika. Nove navike izumiru bez vebanja. Takoe i emotivni izazovi nakoje se ne odreaguje na vreme, ispare i ubrzo se vie i ne pojavljuju.

Ne zaboravite mo molitve u svojim naporima da savladate loe navike i formiratedobre. Ali budite sigurni da se molite sa sigurnou i u veri. Kad od Boga zatraite

pobedu nad nekom loom navikom, ne zaboravite da zatraite i da vas blagoslovi

darovima koji su u suprotnosti sa navikom koju ste reili da savladate. Nemojte se umolitvi zadrati samo na loim navikama.

Umesto da se u molitvi koncentriete na to kako nasilan temperament imate,jednostavno ga priznajte, ali onda traite od Boga da vas uini mirnima, spokojnima,ljubaznima, uljudnima, smislenima, strpljivima, spremnima da pomognete Dok semolite, zamislite emotivna iskustva povezana sa ovim reima. Traite od Boga ovedarove i oekujte da ete ih iskusiti.

Ponekad bogu nije lako sa nama. Mi traimo od Njega da nam pomogne da seoslobodimo svog nasilnog temperamenta i onda se u molitvi skoncetriemo samo nagadosti takvog karaktera i tako nesvesno nae loe modane putanje opet hranimoimpulsima. Suprotne navike tako ni ne dobiju impulse.

Skoncentriite se samo na svoje mane i pobedniki putevi nee ni postojati uvaem mozgu. Kad putevi promaenih navika funkcioniu, konica je na pobednikimstazama. A Bog ne moe da pomogne jer je noga sve vreme na konici. To je razlogzato nas Biblija ui da se molimo u veri bez sumnjanja i dvoumljenja.45 Molitva uveri, znai fokusirati se na pozitivna Boja obeanja, a ne jadikovanje nad slabounaeg tela. Dakle, kad se molite, molite se u veri za novu naviku koju elite dausvojite, a ne za staru koju elite da pobedite. Ako imate potekoa u moljenju u veri,

poput oajnog oca koji je molio Hrista da isceli njegovog sina, molite Bog njegovimreima: Verujem Gospode, pomozi mome neverovanju! Bog e tada pomoi daskinete nogu sa konice.46

Pronaiete da je od velike pomo

i provo

enje vremena u ispunjavanju umaBoanskim osobinama. Razmiljajte o smislu ljubavi, milosti, dobrote, radosti, mira i

umerenosti. Ovo su darovi Duha Svetoga i mogu biti vai ako ih samo zatraite.Odluite da ih primenite u svome ivotu.47 Prouavajte ivote Hrista i drugihBiblijskih linosti u trenuticima kad su pobeivali. Dok se molite zamislite da steBoji saradnik u generisanju ovih plemenitih osobina. Bavite se njima. Va mozakeodailjati impulse do svih delov vaeg tela i pozitivne navike e se stvarati u skladu savaim mislima i namerama.

18

Psiholozi su pronali da se vetine bolje razvijaju, kad su prethodno izvedene uumu. Sportski psiholozi su pomogli olimpijskim ampionima da na taj nain pobedesvoje nedostatke. Fizijatri su istim metodom pomogli svojim pacijentima da ponovo

zadobiju kontrolu nad svojim paralizovanim rukama ili drugim delovima tela. Panininapadi, fobije i opsesevni poremeaji su takoe otklonjeni ovakvim radom. U svim


19/67

ovim sluajevima telo se sprema da odgovori na neto na ta se um ve pripravio.Putevi koji su se razvili u umu, stvaraju lako nameravane navike. Novi nirvni zavreciizrastaju i novi dugmii se stvaraju svakim novim ponavljanjem ovog procesa. Zato,isprobavajte u umu vae dobre namere.

Jo neto to se pokazalo veoma delotvorno u menjanju navika, jeste ostvarivanje i

zadravanje ravnotee u ivotu. Izbegavajte istovetnosti, ali i ekstremnosti u ivotu.Podarite svome telu i umu uravnoteenu promenu. O ovome emo rei neto vie kadbudemo razgovarali o osnovnim postulatima.

Napravite raspored. Pogledajte prolu nedelju. Kakva je bila? Je li bilauravnoteena? Posao, igra, obroci, vebanje, odmor, uenje, razmiljanje, oboavanjei nesebina sluba jesu li bili u ravnotei?

Uvedite ravnoteu u svoj dan; u svaki dan i bolje ete biti opremljeni da pobediteu fascinirajuem izazovu promene navika. Postoji obostrana veza izmeu naih navikau razmiljanju, oseanju i ponaanju i uzmeu mentalnog i emotivnog zdravlja.

U sledeem poglavlju emo ilustrovati ovaj dvosmerni odnos onako kako se onodraava na irokorasprostranjen problem depresije. Daemo vam specifine predloge

za to kako da se izborite sa depresijom: kako da je izbegnete i kako da je se reite.

POGLAVLJE 7Kako pokoriti depresiju

Depresija moe nastati u svako doba, od kolevke pa do groba. ak i bebe staresvega sedam do petnaest meseci, mogu biti depresivne. To se dogaa kad surazdvojene od majinske ljubavi, kad oseaju emotivno zanemarivanje ilizlostavljanje, ili pak kad je majka potitena i utuena.

Bebe postaju povuene i slabije aktivne nakon inicijalnog nastupa besa ili periodaplakanja, ne zahtevajui nita od svog okruenja i pokazujui pojaanje oseanjabeznadenosti i tuge. Ponekad one povremeno plau, ali veinu vremena sunezainteresovane i ravnodune. Takoe pokazuju poremeaj u hranjenju, esto

povraaju pojedeno i spavaju prekomerno.Jedna beba je razvila depresiju jer je majka izbegavala da je nosi, plaei se da je

ne ispusti. Zato je uzimala samo u jasnim fizikim potrebama. Nakon razgovora sapedijatrom, opustila se i poela da vie grli svoje dete i da mu prua svu onu brigu iljubav koju je beba tako oajniki elela. Ubrzo je beba poela da se smei i depresija

je bila pobeena. Srdana i topla, brinost iz ljubavi je obnavljajua sila. Ona isceljujesvaki deo kako mozga tako i tela. Njen izvor je na Bog pun ljubavi.

Hajde da se sad malo bavimo depresijom kod odraslih. Samoubistvo, kao najteiishod depresije, najvie se dogaa kod mukaraca koji su preli ezdesetu. Kod ena jeuestalost dosta nia. Gubitak oseaja sopstvene vrednosti, u kombinaciji sa

beznadenom perspektvom u budunosti, lako mogu deklanirati depresiju. Starijeosobe esto ne mogu da prihvate svoju novu rolu rastue nesamostalnosti, opadanjefizike snage i pokretljivosti, gibitak drage osobe ili pak prividnu ili realnu finansijskunesigurnost. Bliskost novog branog druga ili iskrena brinost i radosno staranje odstrane sina ili erke ili moda mlaeg brata ili sestre, mnogima od ovih je pomoglo daizau iz depresije. Sdruge strane, iste ove mere su mnoge spasile od ulaska u istu.

19

ak ni poboni ljudi nisu izuzeti od depresije. Jov, jedna od najupeatljivijihlinosti starog zaveta, vapio je na sledei nain: Zato si me izvadio iz utrobe? O da

umrijeh! Da me ni oko ne vidje!...bijah miran i zatr meprosipa na zemlju umojusaio sam kostrijet po koi svojoj i uvaljao sam u prah slavu svoju. Lice je


20/67

moje podbulo od plaa, na vjeama je mojim smrtni sjenako li govorim, neeodahnuti bol moj; Ako li prestanem, hoe li otii od mene?... duh je moj slomljen,dani su moji ugaenizato sakriva lice svoje i gleda na mene kao naneprijatelja?...i gde je sada moja nada?48

Nakon jednog predavanja o emotivnom zdravlju, neko je upitao: Da li bi

starozavetni prorok Ilija proao i jedan od vaih psiholokih testova kao emotivnozdrava linost? Ostatak pitanja izdavao otkrivao je znake skepticizma sa dubokimpredrasudama prema psihologiji i psiholozima.

Odgovorio sam: Ako bi ti uspeo da preivi tri godine gladi i da te za to vremehrane gavrani i da pri tom stalno na umu ima da su napolju carevi ljudi koji traetvoju glavu; ako bi mogao da licem u lice stane sa 450 Valovih proroka koji su ednitvoje krvi, a onda da nakon izvoenja izvanrednog uda kojim si opravdao Bogashvati da se careva ena zaklela da ti nee ostati glava na ramenima; ako si shvatioda je sav tvoj trud bio uzalud; i ako bi nakon svega ovoga iskusio kratkotrajnudepresiju, verovatno bi proao moje psiholoke testove za procenu emotivnog zdravljasa viorenjem zastava i fanfarama! Da, ak je i Ilija bio depresivan. Ali, Bog je voleo

Iliju i poslao je svog anela da ga ohrabri i podri u njegovoj depresiji.ivot gubi svoj smisao. Bilo ko, ko je iskusio patnje depresije, zna kolko je to

okrutna bolest. Osea se sasvim sam, a ini ti se da te niko ne razume. Ako neko iuspe da te ozari ozari nadom, ta nada brzo iezava. ini se da nema pomoi. Ostalisimptomi su mnogobrojni i drugaiji kod razliitih osoba i u razliitim okolnostima.

Nekima je teko da se koncentriu dok je drugima jutro najgori deo dana.Sve iziskuje ekstremni napor. Osea se ispran i krajnje, krajnje umoran. Kao da

ni jednu odluku ne moe doneti. Nema nikakva interesovanja za ono to se oko tebezbiva, niti ti pada na pamet da se u bilo ta ukljui. Moe sa desiti i da se oseakrivim, a da ne zna uzrok ili pak zna da ti je oprotena krivica ali to ne moe daoseti. Jednostavno osea da te je Bog zaboravio i moe ak biti uplaen i plakatimnogo ili jednstavno postati preosetljiv na sve uticaje. Moda osea i da polakoskree suma.

Ponekad depresivci spavaju u gru i bude se veoma rano, mnogo pre nego li seosete odmornima. Neki imaju problema sa zaspivanjem. Odbijaju hranu. Imaju

prolazne vrtoglavice i uznemiravajua preskakanja srca. Simptoma ja mnogo i mnogiod depresivnih pacijenata ih ne doivljavaju sve. Kao to smo rekli oni se razlikuju odoveka do oveka i od situacije do situacije.

ta uzrokuje ove simptome kod depresivnih ljudi? Obino postoji vie uzroka.Nivo eera moe biti prenizak, takoe i nivo hemoglobina ili tiroidnih hormona.Neki autori smatraju da je posredi poremeaj u metabolizmu amina. Problem uopte i

ne mora biti fizike prirode.Ponekad nemili dogaaj moe da pokrene itav lanac misli koje preuveliavaju

nau greku i tad se oseamo potpuno nesposobnima i bezvrednima. Slom naihnajviih moralnih principa, u trenutku slabosti moe deklanirati najdublju depresijusa oseanjem duboke grie savesti i beznaajnosti. Uvideo sam da takve osobe estoimaju stalan oseaj munine praen povraanjem. Ponavljane finansijske potekoe,

pritiskajua dugovanja, neuspeh u braku ili odgoju dece bilo koji od ovih faktoranastoji da iscrpi snagu nervnog sistema, to izaziva poremeaj hemijske ravnotee ivodi u oseanje depresije.

20

Kako da izbegnemo ini depresije? Niko nema sve odgovore i ponekad, kaopoput nesrenog Jova i mi joj postanemo podanici. No, evo sada nekoliko veoma

vanih predloga: Postarajte se da svoje obroke pojedete u pravo vreme, sa razmakomod bar pet asova i neka oni budu umereni. Regularnost u obrocima je vana u


21/67

odravanja nivoa eera u krvi i u obezbeivanju neophodnog odmora digestivnomsistemu.

Mnoga uznemirena i lako deprimirajua deca, potiu iz domova u kojima seizmeu ostalog nije vodilo rauna o malo pre reenom. Ona su razvila navike jedenjajunk food -a (hrana bez hranljivih sastojaka pr.prev) u bilo koje doba dana i noi.

Poslastice od rafinisanog eera, ako se uopte upotrebljavaju (a ne bi trebale),treba uzimati veoma tedljivo. Ugljeni hidrati (eeri pr.prev) bi trebalo da potiu izvoa i integralnih itarica, kakve su penica, kukuruz, ovas i proso. Nizak nivohemoglobina se moe spreiti konzumiranjem namirnica bogatih gvoem,vitaminom C i vitaminom B12. Najvie koncentracije gvoa, za ovo-laktovegeterijance (one koji jedu jaja i mlene proizvode) se nalaze u suenom vou,tamno zelenom lisnatom povru, integralnim itaricama, jajima i siru. Jaja i sirnaravno, treba upotrebljavati sporadino. Adekvatan unos vitamina B12 moe seobezbediti malim dnevnim unosima mleka, krem sira ili belog kravljeg sira. Vegani(vegeterijanci koji ne koriste nikakve namirnice ivotinjskog porekla) sebi mogu unosvitamina B12 obezbediti konzumiranjem sojinih proizvoda kao to su vege-burgeri i

nemleni jogurti.Da bi obezbedili telu dobru krv, obroci moraju biti pojedeni sporo jer hrana mora

biti dobro savakana i fino natopljena sokovima pljuvanih lezda u kojima se nalazipregrt vanih enzima. Delimino svarena hrana ostaje dugo u elucu i tamo moe daformira alkohol u procesu vrenja. Ovo se dogaa kad se prejedemo, pijemo punotenosti za vreme obroka ili kombinujemo hranljive materije koje bi trebalo jesti urazdvojenim obrocima. Mnogi prepisani ali takoe i lekovi koji se kupuju bez recepta,ukljuujui tu i sirupe na bazi alkohola, imaju znaajan uinak u nastanku depresije.Depresijama koje su izazvane stimulansima emo se baviti neto kasnije. Nizak nivotiroidnih hormona moe biti korigovan od strane vaeg lekara opte prakse. Eto tolikoo mogunostima izbegavanja depresije.

Nauite se da mislite pozitivnoKad bi svaki lan porodice praktikovao pozitivistiki stav u ivotu (vidi antrefile

na kraju poglavlja), svi bismo veoma napredno izgraivali oseaj sopstvene vrednostii oseanja vezana za depresiju bi bila svedena na minimum, a kod nekih ljudi se nikadne bi ni ispoljila. Kod ovih prvih, ak iako su se pojavila, vrlo brzo bi nestala.

U svojim tinejderskim godinama upamivao sam sledee stiove iz Biblije i oni supolako postajali vodei principi mog ivot: Sve mogu u Isusu Hristu koji mi modaje.49

Sve to ti doe pod ruku da ini, ini po svojoj moi.50

Svaku radost imajte, brao moja, kad padate u razline napasti, znajui da

kuanje vae vjere gradi trpljenje; A trpljenje neka djelo dovruje, da budete savreni icijeli bez ikakve mane.51

A Bogu hvala koji nam dade pobjedu kroz Gospoda naega Isusa Hrista.52

Ohrabrujte lanove svoje porodice da pronalaze mone Biblijske citate poput ovih,pamtite ih i delite tokom porodinih bogosluenja. Time ete na najbolji nainizgraivati emocionalno blagostanje svoje porodice. Ovi predlozi e ojaati vaeemotivne veze.

Promena okruenja ili aktivnosti

21

Ali ta da inimo kad nas depresivna oseanja i misli ipak pogode? Istog trenutkakad osetite da se ovo dogaa, reagujte odluno na njih. Ako je to mogue pomerite sesa mesta gde se nalazite i setite se neega to moete da uradite svojim rukama.

Promena okruenja e vam pomoi da promenite i svoje misli. Ciljano prenesite svojemisli neto drugo; ribanje, okopavanje ili saenje. Popijte au vode. Izaite na sve


22/67

vazduh i udahnite duboko. Energino istrljajte lice i zadnji deo vrata hladnom vodom.Tuiranje zaponite toplom, a zavrite hladnom vodom.

Svaka od ovih mehanikih metoda ima za cilj da preusmeri krv u va nervnisistem i obezbedi dovoljno krvi voljnom delu mozga da se odupre depresivnimmislima i da pone da misli na pozitivna, radosna i nagraujua iskustva iz vaeg

ivota.Dokinite ove stvari mislite o novim, okrepljujuim temama. Misli su estopovezane sa naim okruenjem i aktivnostima. Mesta na kojima ste imalinadahnjujue, pobedonosne misli, teie da ih ponovo izmame.

Dr. Vilder Penfild mi je jednom prilikom rekao da su modani centri koji okidajumisli i oseanja jedni do drugih, pa se esto deava da kad se jedni pobude i drugi suspremni kao zapete puke. U svetlu ovoga, jasno je zato jedna obeshrabrujua misaolako povlai drugu i za njom jo jednu i tako sve dok sve misli nae ne postanu samoobeshrabrujue.

Dakle, kad se ovo dogodi, beite stog mesta gde se roje loe misli na neko drugoza koje vas veu prijatna oseanja. Promenite neto u svome ivotu i budite odluni da

promenite tok svojih misli. Zaista iziskuje napora i reenosti da promenimo nae mislii oseanja ali ovi mehaniki pokreti e biti trik od velike pomoi.

Depresija izazvana krivicom. Ako je misao koja je deklanirala depresijuproizvela oseanje krivice i bezvrednosti, pratite Biblijske korake da biste otkloniliova oseanja. Ako ste u grehu koji vam je poznat, priznajte ga Bogu. Izvinite se akoste nekome neto naao uinili; i donesite krajnju odluku da ma koliko vas to kotalo,da ete upotrebiti svu svoju snagu i mo i bogom danu ivotnu silu da se sa timgrehom jednom za svagda razraunate. U potpunosti se pokorite i predajte Bogu naslubu, onako kako je to opisano u Bibliji.

Ako su vaa oseanja depresije udruena sa oseanjem promaenosti ibezvrednosti, pozabavite se u mislima nekim od svojih ivotnih uspeha i dostignua.Ustvari u trenucima obeshrabrenja, bavljenje ovim stvarima iz sopstvenog ivota,veoma je dobar izbor. Upamtite, vi ste stvoreni da uspete. I kao to dete iznova ustaje

posle pada i tako ui da hoda, tako je i vama uspeh zagarantovan samo ako ustajete ipoinjete iznova. Roditelji bi trebali da naue da se deca ue uspehu i putem malihstvari. Ona se moraju nauiti da uivaju u uspehu. Uite ih kako da rade stvari koje eim pruiti oseaj uspenosti i line vrednosti. Minimizirajte njihove poraze i veliajtenjihove uspehe.

Ako se depresija razvila zato to ste bili odbaeni od strane neke za vas znaajnelinosti, bacite se na posao da pruite ruku nevoljnome i potrebitome. inite dobrokako deci tako i odraslima. Oni e ceniti vau pomo i oseaete radost to ste je

mogli pruiti.Depresivna oseanja se uvek mogu prepoznati po negativnim mislima o samomsebi, o okolnostima u kojima se trenutno nalazite i o budunosti. I ba zbog toga tosu ove negativne misli esto preuveliane i to se tiu najdubljih emocija, one tee davas ubace u zaarani krug nervnog sistema, ustanovljavajui se kao navika ilinormalan nain reagovanja.

Ako depresivne emocije narastu do takvih razmera da se vie sa njima ne moeteda izaete na kraj, potraite dobru profesionalnu pomo. to pre to uradite, lake eterapeutu biti da vam pomogne u razbijanju neeljenog misaonog obrasca.

Antrefile: Kako razmiljati pozitivno

22

KAKO DA izbegnemo misli koje nas ine depresivnima?


23/67

Prvo, razvijte naviku da mislite o dobrim stvarima interesantnimstvarima: linom uspehu, dostignuima, mogunostima slube drugima,ljudima u potrebi ije ivote moete da prosvetlite.

Drugo, razvijte naviku da na svaki problem i potekou gledate kao najednu od prepreka ka cilju. Nikad neu zaboraviti crte koji sam video kao

mladi. Deak je drao testeru u ruci i sa oajanjem je gledao rez koji jenapravio na dasci. Oigledno je da je isekao pogrenu stranu daske, alinaslov crtea nikad neu zaboraviti. Stoji ovako: ak i pogreka svedoio tome da ste pokuali. Sagledavajte svaku pogreku kao neto od egamoete mnogo da nauite.

Tree, razmiljajte o tome da uvrujete miie svoga karaktera, dok sehrvete sa neugodnim ciljevima i tekim poslovima. I onda usvojite sledeumisao kao svoj moto: Uveku biti iste savesti.

etvrto, nauite da se smeite unutranjem oveku i vebajte da mislitelepe misli o ljudima sa kojima se sreete.

Peto, zapamtite kljuna Biblijska obeanja, koja e vas nositi kroz periodobeshrabrenja i utuenosti.

Lek za slomljeni mozakPrincipi i postulati

POGLAVLJE 8Unapreivanje psiholokog rastaPostulat 1. Prepisani lekovi mogu se odraziti na psiloloki

rast.Moj telefon je zazvonio. Sdruge strane je bio zabrinut suprug: Doktore, ivci

moje supruge su u sve gorem stanju. Hiljade dolara sam potroio na psihijatre, ne bi lijoj olakali muke, a njoj je sve gore i gore. Nije mi ostalo mnogo novca, ali volimsvoju suprugu i ne elim da je odvedem u dravnu bolnicu. Ne znam ta da radim.Stalno plae ili se veoma uznemiri na ono to meni izgleda ak beznaajno. Stalno senipodatava. Upada u strane depresije.

Dogovorili smo sastanak sciljem da utvrdimo injenice. Prethodni izvetajuotkrili su da postoji duga istorija napada kakve je suprug opisao. U izvetajima jestajalo da je leenje pokuavano mnogim lekovima kojima se elelo odstraniti

pacijentkinjine simptome anksiozne i depresivne reakcije.Naalost, kako to veoma esto biva, iako je na poetku pacijent veoma povoljnoreagovao na terapiju, vremenom bi se njen psiholoki sistem adaptirao na terapiju iubrzo bi trankilizatori (lekovi primenjeni sa ciljem smirenja pr.prev) poeli da delujukao stimulansi, a antidepresivi kao depresanti.

Setio sam se svog profesora iz psiho-farmakologije, kako nam pokazuje slajdovemedicinskih kartona pacijenata u kojima je na grafiki nain prikazano stimulantnodejstvo trankilizatora i antidepresiva, kod prolongirane upotrebe.

23

Dok su ovi lekovi veoma korisni u uklanjanju onesposobljavajuih simptoma,mnogi od njih imaju i tetne neeljene efekte. Neki od ovih neeljenih efekata pretnjasu za ivot onoga koji ih upotrebljava, oslabljuju ili unitavaju telesno i modano

tkivo i poremeuju delikatnu hemijsku i elektrinu ravnoteu naih fizikih imentalnih procesa. Pored toga, brojna istraivanja su pokazala da ako se uz njih ne


24/67

koristi i adekvatna psihoterapija i savetovanje, isceljenje i obnovljenje linosti e seretko desiti. Nije li to moda zato to neko mora da se naui da ispravno razmilja da

bi mogao iskusiti blagodat isceljenja? Na sledeim stranicama emo obezbediti obiljedokaza koji govore u prilog ove teze.

U sluaju koji sam opisao, tragao sam za uzrokom ili uzrocima problema ove

ene. Da li je posedovala fizioloke i psioloke odbrambene mehanizme? Ako jeste, jeli ih koristila ispravno? Ako ih nije ni imala, moemo li joj pomoi da ih stekne? Da libi promena njenih navika mogla da utie na sticanje ovih mehanizama? A ta ako jeona svoje psiholoke i fizioloke navike prerano sprila, preopteretivi ih? Je li bilo

perioda u njenom ivotu u kojim se oseala puna vere, nade i ljubavi? Trebalo jepronai odgovor na svako od ovih pitanja!

Studije su jasno pokazale da telo i mozak konstantno ostvaruju uticaj jedno nadrugo. Zajedno, i telo i mozak su zavisni od dobre ishrane, adekvatnog fizikogvebanja i perioda odmaranja.

Pozitivno razmiljanje ima podjednako isceljuju efekat kako na telo tako i namozak. Duhovna gimnastika u vidu molitve, bogosluenja, vere, nade i nesebine

ljubavi, ima od strane nekoliko nezavisnih studija i nekolicine Biblijskih pisacapotvren isceljujui efekat na telo i um.53

Da li je trebala da naui da opaa svet na nov nain? esto kliniki psiholozikoriste neto to zovu kognitivno ukalupljivanje, da poue pacijente da svoju situacijusagledavaju iz drugaije, pre svega pozitivne perspektive. Mnogo pre Frojda, Brojera iHelmholca, Biblija je izjavila da naa opaanja oblikuju i ukalupljuju kako nas tako inae ponaanje!: Mi pak svi koji otkrivenijem licem gledamo slavu Gospodnju,

preobraavamo se u to isto oblije iz slave u slavu, kao od Gospodnjeg Duha.54

Kako misli takav i jesi55

Da li je ona moda trebala da naui da drugaije reguje na svet oko sebe? Opet,koliko nas je iskusilo mo bilo samo-destrukcije ili samo-isceljenja, putem naihizbora u reima i delima.

Jere se svojim reima opravdati i svojim e se reima osuditi.56

Kontekst ovih dveju Isusovih izjava otkriva dve veoma bitne injenice podranje iskorijim rezultatima eksperimentalnih studija: (1) Nae rei odraavaju i otkrivajunae duboko pohranjene misli i oseanja. Zigmund Frojd (Sigmund Freud) je dokazaoda je ovo istina ak i za omake u govoru. (2) Nae rei ine pozitivnu povratnuspregu sa centrima u naem mozgu i telu, a onda oni pojaavaju i intenziviraju naaduboka oseanja i misli.57 Tako se nae odluke kao i karakterne crte uvruju na

bolje ili na gore.eleo sam da iscelim ovu pacijentkinju, a ne samo da se pobrinem za njen

simptom. Priu o njoj

emo nastaviti neto kasnije.Kako smo to ranije naznaili, sa sto milijardi nervnih elija, trilionima

meuspojeva i nedokuivim potencijalom za razvoj jo triliona meuspojeva, nemoemo a da ne zakljuimo da je mozak dizajniran da raste. Ova mogunost jelimitirana samo sadanjim stanjem smrtnosti ali i stilom ivota koji vodimo.

Prisetite se samo da svake godine umire vie od osamnaest miliona modanihelija, kako zbog zloupotrebe tako i zbog neupotrebe. Zbog toga to je gubitak manjiu dubljim partijama mozga, mi zakljuujemo da je neupotreba ovih elija ustvari iglavni razlog njihovog gubitka. Dublje modane strukture koristimo skoro sve vremenaih ivota. Od ovog treba izuzeti paralizovane.

24

Da bi psiholoko zdravlje cvetalo, konstruktivni metabolizam,58 poznatiji kao

anabolizam, mora prevazilaziti destruktivni metabolizam katabolizam. Bioloka


25/67

distribucija i aktivnost, kao i hemijska distribucija i aktivnost moraju zajednodoprinsiti konstruktivnom metabolizmu.

Stil naeg ivota odreuje da li e ovaj metabolizam biti konstruktivan ilidestruktivan. Besmisleno je glupo braniti nae, po zdravlje tetno ponaanje, reima:Od neeg mora da se umre. Ovakva filozofija direktno nas spreava u tome da svoj

ivot proivimo to kvalitetnije.Jednog dana u Avondejl koledu, dok sam iao na predavanje, priao mi je mladiu kasnim tinejderskim godinama i upitao me: Dr., jeste li vi Dr. almers koji jenapisao lanak o mozgu u Insajt (Insight) magazinu pod naslovom Programiranjevae banke podataka? Nakon to sam odgovorio potvrdno, on je dodao: Taj lanakmi je promenio ivot. Bio sam narkoman.

Nastavili smo zajedno prema amfiteatru i on je nastavio: Moja majka je ostavilaInsajt na stolu i jasno se videla slika mozga sa naslovom lanka. Kad sam proitaolanak, pomislio sam, ovee, moj mozak postaje takav. Ima odmah da prestanem dase drogiram. I prestao sam. Doneo sam okluku da poem na koled i napravim netodo sebe. Zato sam ovde danas.

Mi danas znamo da putem fokusiranog miljenja i odgovarajueg delovanja, umozgu moe nastati novi rast. Uprkos starenju, pronaeno je da mozak moe stvaratinove veze i mree i tako obezbediti mogunost novog uenja. Izgubljene mogunostikao posledica modanog oteenja, ponovo su uspostavljene dobro usmerenim

psiolokim i fizikim vebama. Psiholoki i fiziki oteen mozak, moe iskusitiistinsko isceljenje.

Ophodite se zdravo prema svom mozgu i njegove elije e nabujati, a meusobneveze e se umnoiti. Vi ete tada iskusiti poveanje produktivnosti i zdravlje uizobilju. Sdruge strane, ako svoje modane neurone ostavite neaktivnima ili ihzloupotrebite, moe se desiti da ete ostati kako bez njih tako i bez njihovih veza kojeivot znae.

Psiholoko zdravlje implicira rast, a ne samo preivljavanje ili zaleenje, usledprivremenog uklanjanja simptoma psiholokog poremeaja.

esto mi moramo da pribegnemo vanrednim procedurama da bi odereagovali naneposredni problem. Moda e nam zatrebati pomo klinikog lekara ili psihijatrazbog prepisivanja lekova u cilju privremenog uklanjanja onesposobljavajuihsimptoma. Skoro je nemogue da iskontroliete svoje misli, da naterate sebe dadoivite pozitivne emocije ili da se podvrgnete neophodnim vebama za

produkovanje zdravlja, ako ste u maninoj ili depresivnoj epizodi ili kad stepreplavljeni oseanjem unutranje napetosti, dodatno optereene recimo oseanjemkrivice, ili pak kad ste opsednuti neeljenim mislima i tako dalje.

Bilo kako bilo, vano je sauvati na pameti to da premda je ponekad neophodnoda posegnemo za ovim sredstvima, ona mogu iziskivati kasnije dodatni napor tela

kako bi obezbedilo sebi preivljenje. Telo se esto privikne na lekove, ali toprivikavanje zna ne-retko da bude samo privremeno. Prepisani lek moe da otetihemijsku ravnoteu i da postane znaajna pretnja vitalnim procesima u mozgu, kakohemijskim tako i psihikim.

Medicina daje sve od sebe, ali biohemija i dalje traga za boljim odgovorima. Zatoje dobro, kad god je to mogue, izbegavati lekove koji samo ublaavaju simptome.

25

Ja aplaudiram svim onim neuro-istraivaima, koji nastavljaju sa svojimistraivanjima u cilju zamene lekova sa tetnim efektima, onima koji ih izazivaju umanjem broju. Aplaudiram takoe i onima koji dokumentuju mone isceljujue efekte

odgovarajue usmerenog miljenja i fizike stimulacije.


26/67

Ne smemo smetnuti suma injenicu da postoji jo mnogo toga to treba da senaui o delikatnoj i savreno uravnoteenoj neuro-hemijskoj aktivnosti u zdravommozgu. Lekari su dobro upoznati sa neeljenim dejstvima lekova koje prepisuju. Ustvari pored glavnog dejstva, neeljeno je esto jedan od arina prema kojem se izborleka i vri.

Na primer, ako je potrebno prepisati antidepresiv pacijentu koji se ali da jedepresivan ali se uz to ali i da ne moe da spava, lekare mu prepisati lek komenesanica nije neeljeno dejstvo. Takav lek pored antidepresivnog ima i hipnotiko(uspavljujue pr.prev) dejstvo. Jasno je da na ovaj naina lekar pokriva dva simptoma,ali ne i depresiju. Depresija ostvaruje svoje dejstvo na ceo sistem. Leenje izdvojenihsimptoma na koje lek deluje u smislu privremenog izleenja, maskira druge simptomekoji nastavljaju da perzistiraju. Isceljujui proces je ovim onemoguen i neuro-hemijski sistem pati od pogoravajueg neuravnoteenja koje u pitanje dovodi njegovopstanak. Mudro je oprezno ii kroz prouavanja dejstva lekova da se ne bi dolo douznemirenja procesa isceljenja u meri u kojoj bi on postao potpuno nedelotvoran.

Mozak ima svoju sopstvenu farmaceutsku laboratoriju. Osim u genetskim

anomalijama, ako mi preuzmemo brigu o njemu u smislu da ga odravamo zdravim,na mozake isporuiti pravi lek na pravu adresu kad god je to neophodno. Ovadinamika doprinosi psiholokom zdravlju i kvalitetnom rastu.

Princip: Bilo koja psiholoka mera ili tehnika koja e doprineti kvalitetnompsiholokom zdravlju, doprinee i kvalitetnom rastu.

Mnogi lekari su pokuali da nagovore svoje pacijente da se se odlue za programuenja zdravog stila ivota. Pacijenti koji su se disciplinovali i saraivali sa

programom, napredovali su zapanjujue. No neki su se ipak odluili za brzo-poteznoreenje pilulom. Napustili su program i svoje lekare zamenili onima koji su imobezbedili ovo instant reenje. Na nesreu, veoma esto, lek koji je otklanjaosimptome koji su najvie uznemiravli, svojim neeljenim efektima su radili protivzdravog funkcionisanja mozga i tela.

Tradicionalno, kako za medicinu tako i za psihoanalizu, zdravlje je jednostavnoodsustvo bolesti, defekta ili poremeaja. Na sadanjem nivou napretka medicinskogleenja emocionalnih poremeaja, u najveem broju sluajeva ak i psihijatri59 semoraju odluiti za menjanje toka bolesti, jer leka nema. U klasinom, a i u Biblijskom

jevrejskom jeziku, pojam zdravlja je podudaran sa pojmovima obnovljenja,celokupnosti, dubinskog izleenja. Kad su Biblijski pisci koristili termin medicina,

pod njim nisu podrazumevali leenje simptoma, ve potpuno obnovljenje, dubinskoisceljenje, dokvoenje u savreno stanje. U ovoj knjizi mi emo termin zdravljekoristiti sa Biblijskim jevrejskim znaenjem.

Principi leenja izneseni napred u ovoj knjizi, ako ih

italac primeni, mogu mupruiti putovanje ka istinskoj celovitosti60 i potpunom obnovljenju.61 U naem

smrtnom stanju moda neemo iskusiti potpuno izleenje, ali svakako emo seusmeriti ka njemu. Idemo na putovanje prema potpunom zdravlju. Za neke sluajevekoji zahtevaju tretman simptoma, mi emo traiti trenutno olakanje kako bi se to

jasnije mogli usmeriti na delovanje koje e doprineti obnovljenju i uspostavljanjucelovitog zdravlja. Na cilj je obnovljenje i psiholoka celovitost.

Delovanja koja vode ka obnovljenju i celovitosti, ne samo da podstiu raanje,ve deluju i na rast i umnoavanje psiholokih potencijala. Meusobno oni serazvijaju i umnoavaju stvarajui zdravu ravnoteu.

26

Ako se ove mogunosti i sposobnosti koriste prema Bojem planu, konani ishod

mora biti zdravstveno blagostanje. U prethodnim poglavljima u kojima smo govorili oformiranju navika, na jedan bazian i ogranien nain smo pokazali da one


27/67

unapreuju zdrav psiholoki rast i razvoj. Takoe smo uvideli kako sam procesizgraivanja ovih pozitivnih sposobnosti, inhibira ili gasi procese i unutranja iskustvakoja razaraju. Modana struktura zvana interneuronski sistem62, omoguuje ovudvostruku aktivnost. Kako smo divno sazdani?63

Vera, nada i ljubav doprinose neuro-hemijskoj ravnotei i zdravlju uma.

Vera, nada i ljubav su primeri potencijala razvoja i rasta. Oni su takoe ifundamentalni principi psiholokog zdravlja. Studije koje su objavili DejniAhterberg (Jeanne Achterberg) i G. Frenk Lavlis (G. Frank Lawlis)64, JoanBorisenko65 i drugi, pokazuju da je negativno razmiljanje primer iskustva koje delujerazarajue. Pogreno upuena mrnja, zavist, pohlepa, generalna borbenost su joneka iz iste grupe.66,67

Kad se sdruge strane ljudi vebaju u veri, njihov imuni sistem se postaje jai ispremniji je za unitavanje napadaa iz spoljanje sredine. U isto vreme, vera kojatee neuro-hemijskim putevima, spreava protok sumnji koja bi mogla oslabiti iiznuriti.

Kad su ljudi ispunjeni nadom, putevi nade u mozgu e aktivirati obrasce

pozitivnog i razveseljevajueg emotivnog doivljaja i produktivne delatnosti. U istovreme ovi putevi e inhibirati protok impulsa putevima suprotnih oseanja.

Istinska vera nije nerazumna. Stalno iznova Isus je isceljivao ljude kako bipoverovali da ima mo i da im oprosti grehe, drugim reima da ih oisti od greha.68Vera je naa ubeenost u postojanje realnosti koju ne vidimo69, a ovo ubeenje mora

biti zasnovano na spoznanju Boga kroz njegovu Re.70 Kao sredstvo za razvijanjetrajne vere koja ima mo da menja, iskreno i marljivo prouavanje Biblije je bez

premca.Priroda i mo ljubaviU ljubavi nema straha, nego savrena ljubav izgoni strah napolje; jer strah ima

muku. A ko se boji nije savren u ljubavi.71

Ljubav dugo trpi, milokrvna je; ljubav ne zavidi; ljubav se ne velia, ne nadimase, Ne ini ta ne valja, ne trai svoje, ne srdi se, ne misli o zlu, Ne raduje se nepravdi,a raduje se istini. Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.72

Ranije u ovom poglavlju smo pomenuli da se u zdravom mozgu lue modanehemikalije u odgovarajuoj koliini i na odgovarajuem mestu. Evo jednog primera:modano hemijsko jedinjenje oksitocini se lui u najveoj meri u frontalnimrenjevima i tamo se ujedno nalazi i najvei broj njegovih receptora. Ovo jedinjenje je

povezano sa oseanjem prave ljubavi i vernosti. Kad aktiviramo i ojaamo oveputeve prave ljubavi u frontalnom renju, cela druina destruktivnih emocija jesklonjena sputa razarajua mrnja, zavist, strah, pohlepa, seksualni promiskuitet,

brana nevernost, zlostavljanje suprunika ili deteta, - su samo neke od njih. Ovo surezultati neurolokih i psiholokih studija. Ja lino te podatke vidim kao Boiji

rukopis u ljudskoj prirodi, koji samo potvruje otkrivenja ranije zapisana u Bibliji.Princip: Vera, nada i ljubav su neophodne za kvalitetno psiholoko isceljenje.Mi miramo da obezbedimo pozitivan psiholoki rast i razvoj. Nae psihiko

zdavlje zavisi od toga.

POSTULAT 2. Mozak je pripremljen za popravke i ponovni rast

27

Mozak poseduje sposobnost prilagoavanja i promene. Mi nismo trajno definisanisvojim precima i roenjem. Mi nismo sluajne doivotne rtve naeg naslea. Mi

takoe nismo ni rtve loeg poetka u ivotu. Naa sudbina nije nuno predodreena


28/67


29/67

Opet, ne smemo sebe kanjavati za povremene propuste ili grena povlaivanja74,jer ona ne stvaraju navike u mozgu osim ako se ne ponavljaju i ne ponu da odreujuna karakter.75 Nemojmo se brinuti za prola loa dela. Usmerimo svoju panju nadanas jer je to jedino vreme koje nam pripada.

Bog pokuava da nas uveri da On razume kad je Duh sran, a telo slabo.76 Umesto

da se bavimo svojim neuspesima, zakrpimo svoje puteve i nastavimo napred ka cilju.Setite se biblijske poslovice: Jer ako i sedam puta padne pravednik, opet ustane..77

A za sve one itaoce koji moda veruju da su poremeaji uma ili emocija sakojima se suoavaju, Boja kazna, evo jednog od Isusovih obeana: Jer Bog ne poslasina svojega na svijet da sudi svijetu, nego da se svijet spase kroz njega.78

Niko ko boluje od bilo kojeg mentalnog poremeaja ne sme biti prezren i odbaen.Bog sam ih nije odbacio, ak iako su prekrili Njegove zakone koji su bili dati ovekuda bi mu sauvali mentalno zdravlje. Bilo kako bilo, mi moramo oekivati da platimo

barem snienu cenu za nae prestupanje zakona koji upravljaju zdravljem iblagostanjem naeg mozga i tela.82 Ali zahvaljujui naem milostivom Bogu, zbognjegove promiljene kreativnosti u stvaranju mozga koji ima plastina svojstva, mi

moemo doiveti obnovljenje i isceljenje. Takoe bi trebalo da Mu zahvalimo i nanapretku dobre nauke. Mi se moemo zahvaliti Bogu i za otkrivenje Njegovihzakona. Boji duh ljubavi, opratanja i milosti, zapisan je na svakom neuronu naegmozga.

POSTULAT 3. Unutranja harmonija znai psiholokozdravlje.

Svee udata ena, rekla je svome savetniku: Znam da nisam trebala da ostavimmua zbog drugog oveka. Moj mu je zaista dobar prema meni, ali ja oseam snaannagon da da ga ostavim i odem drugom oveku. Znam da kad sam se kao devojkazabavljala, nisam mogla ni sa jednim momkom da ostanem due vreme. Znam daneto nije u redu sa mnom ali ne znam kako da pomognem sebi. Jednostavno oseamda moram da probam sa novim ovekom.

Test njene linosti,83 otkrio je da se radi o emotivno veoma nestabilnoj eni. Onaje bila odvana i britka osoba koja je sama sebi bila jedini zakon, ali je isto tako estoupadala u depresivne epizode. Analitiki test njenih motiva,84 otkrio je ekscesivnuudnju za romansom i naklonou daleko iznad bilo kakvog dostizanja zadovoljnosti.Drugim reima, naglasak u njenom ljubavnom ivotu bio je na potenciranju oseanjazaljubljenosti koje nikad nije prerastalo u pravu ljubav. Suoiti se sa ovom realnou

bilo je poraavajue. Njeni bezrodni napori da zadovolji svoju nerealnu udnju, dovelisu je do krajnje emotivne iscrpljenosti i ivice nervnog sloma.

Njen unutranji konflikt uinio ju je nestabilnom linou. Bila je kao moreuskolebano koje nema mira.85 Vetrovi i plime spoljnih okolnosti, tako lako i veomaesto su uticali na njeno raspoloenje. Nije mogla ostati mirna i emotivno stabilna u

bilo kakvoj ivotnoj nepogodi. Insistirala je na tome da bude sama svoj gazda, ali utome nije uspevala. Njen prenadraen emotivni sistem i muan svet su je porobili.

Dodatni problem u njenom ivotu bila je i njena tvrdoglavost nespremnost da sepokori drutvenim normama. Radije je traila one koji e tolerisati njenu emitivnunepredvidljivost i dozvoljavati joj da bude po njenom.

29

Kako to esto biva, savest ju je progonila do te mere da je postajala veoma

dosadna u periodima tvrdoglavosti. Psiholozi istraivai Katel (Cattel) i Goruh(Gorsuch), predstavili su empirijsku hipotezu o moralnoj strukturi drutava,


30/67

pokazujui da isti osnovni moralni postulati postoje u ak 52 drave sa razliitimkulturolokim nasleem.86 Katelov 16 P.F. test strukture linosti je bio korien zamerenje faktora savesti kod dama.

Njene elje i fantazije, nikad nisu postale stvarnost. A nisu ni mogle. Svako novozaljubljivanje, bilo je i novi brodolom. Ona je odbijala da uzme u razmatranje ve

isprobane i potvrene principe iako ih je oajniki trebala ne bi li ikad stekla iskustvounutranjeg mira i spokoja. Njen kompromitujui um je eznuo za istoom unamerenjima i celovitou.

istoa u namerama i oseaja celovitosti su osnovni i temeljni principi na kojimase dalje grade neiji harmonini odnosi. One unose mir i spokoj u um i emocije.

ANTREFILE: istoa u namerama i oseaj celovitosti ini osnovu istinskeharmonije misli, emocija i ponaanja.

Moralna neistoa i muni nemir:A bezbonici su kao more uskolebano, koje se ne moe umiriti i voda njegova

izmee neistotu i blato.87

Greh je bezakonje (prestup zakona pr.prev.)88Sva slomljenost mozga, fizika i psiholoka, sav bol, sva patnja i tuga su rezultati

jednoga prestupa zakona. Predivna ljudska mainerija je pokvarene i njen delikatnimehanizam je preokrenut da radi u suprotnosti sa zakonima ivota i izdrljivosti.Rezultat su bolest ismrt.89

Modani potencijal najbolje dolazi do izraaja kad postoji harmonija u nama.Mentalni konflikti, oseanje razoaranosti i unutranja napetost ponaosob i

zajedno prodiru modanu energiju i potencijal bespotedno. Kua okrenuta protivsebe, ne moe opstati. esto, emotivno povreena osoba pati od unutranjeg nemira,a uzrok toga su suprotni interesi, inkompatibilne vrednosti, ili vrednostiinkompatibilne sa sladostrasnim prohtevima i poudnim eljama. esto su njihovinagoni u ratu jedni sdruma, ne dajui mira umu i odmor

Documents

Lek Za Slomnjeni Mozak