Multiuniverzum ljubavi

1

Наташа Станић

МУЛТИВЕРЗУМ ЉУБАВИ

Београд, 2014.

ИздавачАуторско издање

РецезентЛаза Лазић

Лектура и коректураТамара Лујак

Дизајн, прелом и корицемр Бранислав Николић

ФотографијаИван Станић

© 2014 Наташа СтанићE-mail: stanic.natasa@gmail.com

Сва права задржана.

All rights reserved.Published in Serbia by author,Belgrade, 2014.

ШтампаФлеш принт, 2014.

Сестрама Данијели и Јелени

3

НА КОСМИЧКОЈ СТАЗИ

5

ДОК ХОДАШ КОСМИЧКОМ СТАЗОМ

Док ходаш космичком стазомПросипаш пожњевено знањеДругима на дарКао што супернова сеје тешке елементеМеђузвезданим просторомТолико битне за будући живот

Из Кумове сламеЗа тобом светлуцају зрнцаПутокази од плазмеЗа оне који долазе послеДа хлеб Истине испеку

Светионик си у невремену лажиУ универзуму од тамне материјеЈош тамније енергијеИ најцрњих слутњи

Светионик сиДок ходаш космичком стазомЈединим правим путем

6

ВОЛИМ ДА ВОЛИМ

Бежи од менеВолим да волим

Све што ниси у теби ћу волети

Покупи своје паметне речиИз вечери ове

Од осмеха твојих бремене мисли Шта ако не престану растиУ ватри што се бесконачнoм зовеПостану ли тек фотониШто у свачије око могу пасти

Биће нас страх шта то створисмо:Не личи на оно што смоШто говорисмо

Не прилази у ове данеВетар полен будући расејава на све стране

Не знам шта траје данасВолим ли то људе или гране

У плавом кутку свемира од свих ћутим

7

Ако ми ико душу оплодиСлутимНешто ће неопростиво да се роди

Хранићу га више од тебе од себе од свихНедовољан биће му стих

Неће му ни Млечни ПутНадојити трагањем чељусти

Бежи од менеРодићемо чудоИ рађајући његаСобом ћемо остати пусти

8

АНОМАЛИЈА

Љубав је аномалијаУ виртуалном светуВиртуални парови

Протољубави

Настајање НестајањеИ блесак Велики прасак љубави Понекад Између

Насмеј се ако си храбарСве ово што ЈестеМогло је и да не буде

9

ЛАСТИШ ВРЕМЕНА

Љубим те у сазвежђе ЛептираПадам у белу анксиозност без тебеСа другим у кревет

Изван ластиша временаВрви од стварања световаУзалудних великих праскова У Мултиверзуму љубави

Твоји протоплазматични додири Остају завршениТамо где нису ни почели

На крхком образу Симетричне стварности

10

ОГРЛИЦА ИЗВЕСНОСТИ

Кида Питоме дане маслачка

Раздувава их Низ брегове ПропастиПрема долини Неповрата

МрачиОзвездано чело Месеца

Ставља ти нежноЗнак око врата – Аналему извесностиШто годинамаСве више гребе

Да лајеш ноћу на звезде К’о туђи пасНа себе

11

СКОК ИЗ СТРАСТОСФЕРЕ

Кад скочишНема повратка

Носе те ЛоматајуПреврћуНемилосрдни закониЈачи и вечнији од тебе

И само једно је сигурно:Приземљићеш сеПре него што схватиш да падаш

Можеш се спуштати МудроОтварајући заштитне падобранеКонтролишући покретНадвладавајући мисаоИзмишљајући крила

А можеш и да закасниш

12

КОНВЕРГЕНЦИЈА

Колико смо пута били надомакДа дохватимо јабукуДа добијемо петицуДа загрлимо некога

Колико смо пута били надомакДа сустигнемо аутобусДа положимо испитДа заволимо некога

Колико смо пута били надомакДа покажемо зубеДа добијемо посаоДа сачувамо љубав

Колико смо пута били надомакДа почнемо из почеткаДа се дигнемо из пепелаДа надрастемо тугу

Колико смо пута били надомакВеликог открићаЗначајног признањаНове инспирације

13

Колико смо само пута били надомак Да искорачимо у космосДа надвладамо страхДа разумемо живот

Широм затворених очију

Колико...

14

ВАЛЕНСИЈА

У једној случајној капи временаИ још случајнијој тачки простораЈедва разумљиве једна другојОдавно познате једна другојУпознале су сеМушка и женска песма

Шетале су босоногеОкеаном нествараПлућима пуним лавандеУлицама препуним туриста

Причале суНа два другачија језика

Док су се звезде грлилеУ непостојеће облике сазвежђаПланетаријумским триковимаНа дугмеНико није приметиоДа су се држале за рукеЖенска и мушка песма

Шпански и српскиСрпски и шпански

15

Звучали су потпуно истоНа језику искрености

Нико није приметио Речи које се љубе И стапају у звезданој магли

Кад се угасила васионаНа дугмеОдвајајући женска од мушких словаШпанске стихове од српскихСрпске строфе од шпанскихПосле црне тачке на крају

Две песме Разишле су се тихоВрућим асфалтом од чекањаДругачијих будућности

Нико није приметио

16

ЛАСЕР

У пољу спољашњег зрачењаКада дође до прелазаИзмеђу нивоа Страсти и нивоа ЉубавиИндукује се ОсећајТачно одређене вредности Смисла и оријентације

Бол Уско грло системаПразни се сударимаСа другим догађајима и стварима

После стимулисане емисијеТело се враћаУ основно НепобуђеноСтање

И тако небројено пута

17

ЦРВОТОЧИНА СВЕСТИ

Пала ми једном у памет Једна звезда

Нашла ме Где жмурим јарећи белаНа врх брда на крају села

Разбраздила ми челоКао плуг промрзлу њиву У пролеће:Не пуштај корен у земљу Ни у мушко!

Остаћеш заувек где јесиИ каква јеси –Заварана у нигде!

Заведена у летоЗаборављена у јесенЗалеђена у зиму

***Корењем се за ваздух држатиБез земље без звезда без мушкогСебе хранити собомИ све издржати!

18

МАЛИ ОГЛАС

На десној рингли Топи се љубавКаријера се динста на левој

Промичући излозиСмеју се вишку килограмаУ полувременуИзмеђу дечијих рођендана

Тражи се лекПротив кнедле у грлуТражи се рецептЗа шпагетизацију теста временаТражи се терапија За кичму достојну бремена

Тражи се КапијаДо неког од романтичнијих светова

Тражи се...

19

ВРАТИ МИ

Врати миМоје ногеВише од пола свог векаТрчале су ти у загрљај

Врати миМоја крилаОкеане су прелеталаДа помилују твоју самоћу

Врати миМоје уснеСа гласом су се растајалеДа би се ти њима играо

Врати миМоје очиКроз зенице страстиИспио си ми душу до дна

Врати ми Моје видикеПрозоре пуне зидоваОко њих си сазидао

20

Врати миМоје рукеОд окова погледа твојихИшчашени су зглобови

Врати миМоје васионеУ мехурима твоје крвиПокидала их тамна енергија

Врати ми Моје срцеОд мачева речи твојихЈош крвари

Прекида се тетива смисла

Ја бих теби вратила свеДа си ми ишта дао

21

РАСТАНАК

Убици снова

Помрачитељу звезда

Опроштај дадох

22

ЗАБОРАВ

Искради се из себеКад се најмање надаш

Сакупи своје илузијеНа једно место

Стави их у дрвену корпуСа црвеним јабукама

Однеси ихДа нико не видиИзван светлосног конуса сећања

РаздвојСлатке узрокеОд горких последица

РазместиДовољно далеко Времена и места критичних догађаја Да се поново не сретну

23

У СТАКЛЕНИMЦИПЕЛАMА

СРЕЋЕ

25

САМОЋА

Звездано небо

Сазвежђа пријатеља

А у мени мрак

26

ТРИ БАГРЕМА

Та љубав Испод три багремаРођењем самим вечна бива:Три другачије чупаве главеОд истог пегавог ткива

Ишчупан коренОставља мирисШто давне цветове сниваИ трострука небесаШто се посебно плаве

Над мокрим црвеним булкамаИзмеђу сна и јаве

27

ТРОСТРУКИ СВЕТ

У сваком од три огледалаСвет се другачије прелама:

Првом је оквир тесан:Зеница матуре Погрешне љубави сабираИ множи

Под слатким црвеним кровом Друго огледало је потребноУспеху да се огледа

Трећем огледалуГде се свемир већ преломиоИ оквир и огледањеСувишни су

Изгледа

28

ОБРВЕ ОД ДРВЕТА

Уснула Са обрвама од дрвета

Не шапнувши ништаМракуНе упитавши ништаЗвезде

Сазвежђе ОсмехаЗатрепта пред залазакРазочарано

29

КОНСТАНТА ЉУБАВИ

У старом шпорету Пуцкетају Последњи остаци детињства

Укључујемо пуњачеУ продужне кабловеСећања

Невидљиве мреже Сувишне слике и звуциЈутро оплићу

У чворишту безвременог простораЈедна константа љубавиНас три

30

НЕ БОЈ СЕ НИЧЕГА

Центар свега си Ти

Твоја је глава вашарСвих немогућих световаТежа од неутронског језграКритичније масе од стотину сунаца

Твоја крила су кључЈош неначетих простора Звездани градовиНосиће ону хаљинуКоју им Ти скројиш

КосмостраховеПобедићеш лако

Једноставно ТакоШто се не бојиш

31

РАЗВЕЈАНА ЈАТА СЕЋАЊА

Светлосним корацимаПремеравамо живот

Сутон зачворен дрхтиПод површинским напоном разговора

Под кожом се множе Ткива погрешних тренутака

Трострука небеса Над нама се извијајуТри развејана јата сећања

Бесконачном брзином љубавиУ сусрет једна другој и трећојTрчимо

32

ПЛАВОМЕТАР

Два мала Сунца и ја На Сунчевом рингишпилуВртоглавим спиралним просторимаПловимо у капсули љубави

Неоткривени световиУ нама и над нама Преламају се

На бесконачној оси временаДрхтуриВелика казаљка плавометраОчитава Биће

33

У СНЕГУ БУДУЋНОСТИ

И када не знаш шта те чекаНе пуштај зиму у срце

Мисли на траг који остављашУ снегу будућностиКоја се све брже топи

На нове универзумеКојима си почетакБаш ти

Који те богате сваким новим милиметромЦентиметромИ килограмом

Који ти дају снагуДа живиш сваки дан испочетка

Да пркосиш таласу времена

34

ПСИХОЛОГ

Гостујем сваки данУ некој животној причи

Свака На сваку Личи

Паралелним световима Крајевима и почецимаВише и не знам број

Шетајући такоТуђим животимаПрепешачићу ЈедномИ свој

35

У СТАКЛЕНИМ ЦИПЕЛАМА СРЕЋЕ

У стакленим ципелама срећеПолазимОпет из почетка

ТихоДа не разбудим тек излегле универзумеРазигранеРастуће

Млечни Пут који нас спајаПрелазим опрезно

Кроз прозор самоћеУ времеплову музике

На раскршћу тугеОбарам светла На семафору истине

ПролазимКроз мрак немогућностиУ стакленим ципелама среће

37

ОЗВЕЗДАНА

39

СУНЧАНИ САТ

Тиха казаљка

Сунцем нам мери време

Сенке истичу

40

МОЖДА

Кажу ми:Прошло је данас

Одговарам:Није још

Ово је Оно исто јучеПосле кога смоМало одспавали

И променили можда Лик Сунца

За један сан

41

ПОСЛЕ ПЛОВИДБЕ

На дно свих живих световаОних бескрајно малихИ оних из васионе

После безбројних пловидбиЈедном се душе склоне

Слепе за бића што лебдеСтаром димезијом лутања

Оне тек дишу сновеЗамагљене Од ћутања

42

КОМЕТА

Ноћас облачимДавно скројен сан

Летим ка СунцуТопим се брзо Губим се лако

Траг прашинеОстаје за мномБео

НоћасЈа Себи Светлим

ОстављамДругеСебе

Све остављам

43

ПЛАНЕТАРИЈУМ

КружимоОко имагинарне тачке оријентације

ЗуримоУ далеко петоструко Сунце

Мењамо координатеСасвим непомични Привидни

Убрзаном звезданом реком До распрснућа небескогТечемо

Свако својом Путањом тишине

ПредалекиКружимо

44

ПРОЛАЗНОСТ

Пролазност се сунчаНа рамену тврђаве

Над мрвицама шетачаРазјапљен кљун временаСтрпљиво чека

На брегу за размишљањеПролазност се и даље сунча

Крај је одавно Поцрнео

45

СПИРАЛНА СТРЕЛА ВРЕМЕНА

Смрт је санЧији полупречник конвергенцијеТежи ка бесконачном

Дан је реалан А ноћ имагинарни деоНаше комплексне стварности

Наша комплексна стварностСамо је примитивна ФункцијаМозга

46

ГНЕВ

Самлети гневУ најситнији прах

Добро га умеситиСа мало водеГолим рукама

ДодатиМрвицу надеГрумен љубавиТрунку вере

ПремеситиСтрпљиво

Пећи на тихој ватри звездаДо јутра

Преврнути неколико путаДа не загори

Појести за доручакУ сласт

47

СУНЦЕ У ЧОВЕКУ

Једном се потрошиСунце у човеку

Кад попусти равнотежаСила вучеКа језгру

Сретне ли довољно топлинеОпет зрачи

И тако више пута

Руши се у себеДок му жеља не скончаДок пепео не постане

Не тражећи жар почетка Не питајући ништа

Све са собом понесеДа нико не зна куда

48

БЛИСТАВИ ГРАД

Улицом звездане прашинеСтотине милијарди светиљкиИ једна жута

На пола Спиралног пута

Око централне четвртиПет милијарди годинаЗвезданим градом СићушнаСамотна Лута

Још само двадесет круговаИ готово

49

ДАН ПОСЛЕ

Кад се распукне срећаКао једини доказОстаће суза:Била једном једна љубав

Ко није волеоНикадНије ни био

Кад се распукне свемирКао једини доказОстаће поезија:Био једном један свет

Ко није писао НикадНије ни био

50

ЈУТРО

У чаши Сунца

Љубави за читав дан

Сасвим довољно

51

ТАМНА ЕНЕРГИЈА

Љубав је тамна енергијаШири дубоко у нама Недохватне просторе

Кроз танку жицу бивањаПојачаваСтрују тренутка

Са непознатим узрокомНа непознат начинИ несагледивим последицамаРастеБезвремена и дивља

Нема тог мрака у тебиНи око тебеКоји предрхтати не можеш

ЖеднаНа путу до ње

52

БРЕГ ЗА РАЗМИШЉАЊЕ

Под брегом за размишљањеПред будним оком БогаУ фокусу смисла Низ струне времена

Сава у Дунав утиче

Грлећи хоризонтПрепушта сеЊеговом коритуЊеговим струјама

Силина загрљајаНоси је полакоНежноКап по капДо коначног одредишта

Црног мора

БЕЛЕШКА О ПИСЦУ

Наташа Станић (1969), рођена Трајковић, одрасла је у Манићу, код Београда. Магистрирала је астрофизику на Математичком факултету. Била је научни сарад–ник-приправник Астрономске опсерваторије у Београду и управник Народне опсерваторије и планетаријума Астрономског друштва „Руђер Бошковић“.

Са групом аутора објавила је збирку песама „Орфеј у дому“ (Дом ученика „Јелица Миловановић“, 1997). Прву самосталну збирку песама, „На хоризонту догађаја“, објавила је у издању Књиготеке 2002.

53

Написала је књиге „Звездани градови – галаксије, путовање кроз време“ (2004) и „АстролАгија“ (2005) у издању Завода за уџбенике и наставна средства,

Циклус од девет песама под називом „Мултиверзум љубави“ објављује у часопису за културу „Домети“ (Сом-бор, 2010). У књизи кратких прича „Како сам убио љубав“ (Траблмејкер, 2012) заступљена је међу педесет најбољих прича са истоименог конкурса.

Награђивана је за поезију и уметничку фотографију.

За допринос Међународној години астрономије добила је признање Међународне астрономске уније 2009. године.

Песме и приче објављује на сајтовима „Helly Cherry“, „Белег“, „Траблмејкер“ и „ПричАрт“.

Ради као професор физике и предавач у планетаријуму.

Живи са ћеркама Андреом и Ланом у Београду.

54

55

О ПОЕЗИЈИ НАТАШЕ СТАНИЋ

У уметности стваралачки дар се јавља и исказује одмах, препознаје се на први поглед. Са своје стране, поезија сама је начин гледања - песник посматра и види свет на свој начин: из основе, из извесне своје неoбјашњиве унутрашње перспективе. Ту перспективу могли бисмо назвати душом. Песник је, једноставно, чиста душа. То се очитује убедљиво од почетка, од прве песме коју презентује неизвештачено људско биће које је у непосредној вези са битношћу ствари, без обзира како ћемо ту битност назвати. Опште уверење је да су песме, да је уметност нешто сложено, а реалитет света јасан. То није тако. Управо је обрнуто, свет је заплетен, а поезија га разјашњава и приказује у његовом кристалном, из-ворном виду.

Наташа Станић припада племену песника силовитог дара, уз то она је својом рано одабраном професио-налном специјалношћу, својим озбиљним баваљењем космосом као феноменом, непрекидно у блиском додиру са физикалним, а и метафизичким обимом постојећег. Колико год она, као сваки уметник, држала и до форме, и трудила се да нам дâ савремен, модеран стих и желела да изграђује своју поетику нужно подређену облику, закону строфе, риме, прозодије уопште – већ се у овој њеној збирци види да у њеном посматрању суштине света (а свет је ватра: звезде, љубав и ништа друго!)

56

преовладава мистичан и дубински одсјај универзума у човеку, било да је тај универзум духовна сила или пуки елемент, твар. Она свој непосредни доживљај човека, стварности уопште, и наше текуће реалности даје у стиховима с мало речи, без китњастих метафора, увек фундаментално и узбудљиво (Ластиш времена).

Песме су као људска бића, као мушкарац, као жена, зашто нам се оне појединачно свиђају, или не, не зна се. То је тајна лепог. Песме су жива ствар. Тај живот се у строфама Наташе Станић одмах открива и преноси на нас, јер није од нас одвојен.

Поезија је и ствар језика. Језик, дискурс, исказ, об-ухвата тајне на које смо алудирали. Реч представља пратајну, архе. Ни анализа језика не објашњава шта је поезија. Граматичари, филолози, херменеутичари немоћни су пред језиком лирике! Наташа Станић је уз то песник чији је пут већ од почетка трасиран изван жеље за оном поезијом и оним изразом који треба да се допадну и који су увод у књижевну каријеру. Не. Тврдим да је она од оних ретких младих људи који имају само један подстицај, а тај је дубоко личан, песници њене врсте имају потребу да изгрцају своје дело ради себе, у прилог себи, по свом укусу, себи, а то олакшава продор поетске истине и до нас, њених читалаца. Упркос негде формалној невештини њеног садашњег песничког умећа - а поезија је, разуме се, виртуозитет, финеса – упркос извесним грубостима у грађењу строфе (најчешће у сасвим непотребном римовању), у каткад нагласку на графизму отиснуте песме, упркос томе што ауторка покаткад меша у своје поетски изоштрене блескове

57

смисленог и лепог извесну приземнију ноту (о живот-ним тешкоћама, о фамилијарности свакодневице), она у основи гради један и облик и садржај који нас стално узвисују ка обухватности света, а тој тежњи – емоција, знање, вештина, намера и поглед на свет заправо само сметају. Она види поезију као дубински чин, као чисту распростртост духа, и ту је подобност лирике космосу адекватна. Јер поезија није схватање света, Weltanschau-ung, није ни уздисање, нарочито не љубавно уздисање, није ламент, није ни друштвена критика, на томе падају сви они писци који не схватају о чему се ради.

Наташа Станић је продубила свој живот радећи као научник, астроном, руководећи и Народном опсерваторијом и Планетаријумом, написала је неко-лико књига у којима свемир приближује широком кругу читалаца, учествовала је на светским астрономским конференцијама, боравила дуже време у САД, била организатор и учесник Светске године астрономије за Србију (2007-2008), објавила је научне радове из бла-сти вангалактичке астрономије, а нарочито се истакла својим, готово лирским, научним предавањима, увек веома посећеним.

Бавећи се између осталог и фотографијом, она је свој осећај за визуелно, хармонично, своју истанчаност за промишљање и опсервацију појмова време и простор, као и за све сублимне тежње човековог духа, изоштри-ла; у њеним стиховима се то осећа. Песме њене у овој збирци су тематске, посвећене васиони и увек снажног интензитета, али по теми свестране, у њима је и вели-чина свакодневног и једна нарочита животна упорност

58

и вера у човека као бескомпромисног делатника, у њима је одиста пуно љубави, одређене људске љубави према човеку, према деци, па према другарицама и сестрама, а затим ту има помало и резигнираности због људског немара према истинским вредностима.

Наташа Станић (а то ће се, мислим, тек потврдити у њеном даљем раду) тежи извесном у књижевности по-знатом, сведеном, концетрованом изразу (Обрве од дрве-та). Можда нешто херметичнијем него што је њен израз сада, али свакако мултизначном и хијероглифичном. Нешто као Васко Попа, можда Настасијевић, али не-чему у поезији што највише подсећа на древни језик песништва, философије и науке – то је поезија најширег значења а дата у најужем знаку, готово у печату, у краткој песми, било да је та песма емоција (слика, зрак, призор) или мисао (сентенца, афоризам, гнома). Сигуран да је ова књига, оваква каква сада јесте, увод у нешто веома значајно, чије одблеске, мрвице дијаманта, налазимо већ овде.

Вредновање овог лирског ткања толико је позитивно и толико је узбудљивост ових стихова несумњива, да ће кад се објаве бити свакако допринос српској новој поезији, дабоме оној која никада, ни једног тренутка, не напушта традицију најлепшег и најсмисленијег сти-хотворства наше старе литературе.

Лаза Лазић

59

САДРЖАЈ

НА КОСМИЧКОЈ СТАЗИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3Док ходаш космичком стазом, Волим да волим, Аномалија, Ластиш времена, Огрлица извесности, Скок из страстосфере, Конвергенција, Валенсија,Ласер, Црвоточина свести, Мали оглас, Врати ми, Растанак, Заборав

У СТАКЛЕНИМ ЦИПЕЛАМА СРЕЋЕ . . . . . . . . . . . 23Самоћа, Три багрема, Троструки свет, Обрве од дрвета, Константа љубави, Не бој се ничега, Развејана јата сећања, Плавометар, У снегу будућности, Психолог, Почетак

ОЗВЕЗДАНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37Сунчани сат, Можда, После пловидбе, Комета, Планетаријум, Пролазност, Спирална стрела времена, Гнев, Сунце у човеку,Блистави град, Дан после, Јутро, Тамна енергија, Брег за размишљање

БЕЛЕШКА О ПИСЦУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

Лаза Лазић, О ПОЕЗИЈИ НАТАШЕ СТАНИЋ . . . . . 55

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд 821.163.41-1

СТАНИЋ, Наташа, 1969-

Мултиверзум љубави / aНаташа Станић. - Београд :Н. Станић, 2014 (Београд : Flash print). - 60 стр.; 21 cmАуторкина слика. - Тираж 250. - Белешка о писцу: стр. 53. - Стр. 55-58: О поезији Наташе Станић / Лаза Лазић.

ISBN 978-86-917497-0-5

COBISS.SR-ID 204610060