ČUDESNI-SVET LJUBAVI

7/28/2019 UDESNI-SVET LJUBAVI

1/52

ljubavni

romanVenerazaljubljena

u prodaji od1. 3. 2011.

40 dinara1,20 KMCG 0,50 CHF 2,50EU 1,50

BROJ 52

Izlazidvomeseno

XGHVQLVYHWOMXEDYL


2/52NA KIOSCIMA SVAKOG 1. U MESECU!

NOVO! NOVO! NOVO! NOVO! NOVO!

Cena 20 dinara!

ENA20DINAR ! CENA20

0DINARA! CENA20DINA A

EN 2 ! CE A

20D

0

NARA

0DINARA! C D

ARA! CENA20DI

0DI ARA! CENA

0A! CENA20DI

ENA

0DINA R

ENA20DINARA! CEN 20

$FOBEJOBSBt&6t$)'

t#J),.t$(t.,%&/

Podeli sa drugimasvojuivotnupriu!

Najlepih9prianaihitateljki za20

dinara

dinara20

#SPKt.BSU

Poaljitesvoju priuizaradite!800DINARAZASVAKUOBJAVLJENU PRIU!

Bilasam"kraljicaneba" str. 4

Mojbratjesvojusuprugu prevariona

njihovomvenanju str. 12

Jedan telefonskipoziv potpuno jepromeniomoj ivot str. 20

Zaljubila sam

se usvogzeta str. 8

Volimiakomijeezdesetgodina str. 16

ISSN2

217-4982

7RECEPATA

povaemukusu

Piletina samlincima str. 39

POALJITE:t SVOJU LJUBAVNU ILI IVOTNU PRIUt PRIU NEKOG OD NAJBLIIHt SVOJU FOTOGRAFIJU AKO ELITE (NIJE OBAVEZNO)t POPUNJEN UGOVOR SA STR. 50

Ako je vaa ljubavna ili ivotna pria uzbudljiva i rado biste je svima ispriali, a da pritomzaradite 800 dinara, nae novo izdanje Moja pria prua vam priliku da, ukoliko dosad

niste bili dovoljno hrabri da to uradite, podelite svoje ljubavne zavrzlame kao i slatketajne, bilo da su vae ili vaih blinjih i dragih ljudi.

Prie moete slati na adresu: Color Media Enigmatika, Temerinska 102, 21000 Novi Sadsa naznakom Za asopis Moja pria ili na mejl: [email protected]

Uz priu poaljite i svoju fotografiju, ukoliko elite da ona bude objavljena, i popunjen ugovorsa strane 50. Svaku objavljenu priu honorarisaemo iznosom od 800 dinara.

20

0DI

NA

INA

0DI A20

NA20D

OSVOJTE

800DINARAZ

A

OBJAVLJENU

PRIU

aso

piskojivikreira

te!


3/52

3............................................................................... ................................................................................Venerazaljubljena

3/11

Popodnevnisati u hoteluBelveder bilisu najmirniji.Najv ie od-lazaka bilo je

pre podne, a novi gosti oekivali su setek uvee. Da dnevnom portiru radno

vreme ne bi bilo predugo, hotelska se-kretarica Renata on Linden zamenjivalaga je dva sata u tom najmirnijem deludana.

Naravno, ivot u hotelu nikada nijezamirao, pa su se tako tog trenutka otvo-rila vrata i jedan gospodin zakoraio jeu hol uputivi se prema recepciji. Prekosvetlog odela nosio je lagani mantil. Nje-gov nastup bio je smiren i samouveren.

Skinuo je eir koji je pokrivao njego-vu tamnu, talasastu kosu i ljubazno seosmehnuo Renati pokazujui niz pra-vilnih belih zuba. Imao je zdrav, prepla-nuo ten.. Sve u svemu, bio je to zgodanmukarac koji je mogao da se dopadnesvakoj devojci.

Nije bio prvi put ovde i malo ga je za-udilo to to umesto portira vidi mladu,

plavu, neobino lepu devojku, ali nije se-bi dozvolio da pokae zbunjenost.

Nipoto nisam razoaran to sam da-nas sreo tako draesnu, mladu damu, aliipak u vam postaviti jedno pitanje: zarportir Ernest Amling vie ne radi ovde?

Gospodin Amling, naravno, jo uvekradi u hotelu. Zamenjujem ga samo dva

sata dnevno kada ovde nema mnogo po-sla. Inae radim kao sekretarica u hotel-skoj kancelariji.

Onda sam imao mnogo sree to samdoao ba u ovo vreme.

Ali zato? Pa, mimoili ste se sa por-tirom Amlingom!

On mi nee pobei. Ali... u drugovreme ne bih vas upoznao! propratioje te svoje rei dugim pogledom tamnihoiju u kojima se pojavio topli sjaj. Poto

je radila u hotelu, gde je sretala mnogomukaraca, trebalo bi da je navikla nakomplimente. Uhvatio je sebe u samo-dopadljivim mislima da je njegova pojavasigurno ostavila utisak na nju.

Sigurno niste odavno ovde jer bismose svakako dosad sreli. Ili je to bio mojpeh da ste uvek bili van mog pogleda!

UDESNI SVETLJUBAVI1. poglavlje


4/52

4 ............................................................................... ................................................................................Venerazaljubljena

3/11

Pogodili ste. Ovde sam tek dva me-seca i ostajem samo jo nekoliko danajer prelazim na drugo radno mesto.

Zamalo ste mi izmakli i bio bih siro-maniji za jedno lepo poznanstvo!

Nije to ba razlog zbog kojeg vastreba aliti prihvatila je njegov aljiviton.

Ipak, bila bi teta kada bi nae po-znanstvo ostalo tako povrno.

A ta je u naem ivotu trajno? uzvratila je pomalo ozbiljno. Kao da jehtela da zavri privatni razgovor, upi-tala je pristojno da li eli da odsedneu hotelu.

U stvari, zbog toga sam i doao ov-de. Inae se unapred najavim, ali samto ovoga puta propustio. Nadam se daimate jo neku sobu.

Razume se! Koju ste obino uzi-mali?

Ako se dobro seam, sobu 112 nadrugom spratu.

Renata je bacila pogled na rasporedsoba.

Imate sree, moete da je dobijete. Ovaj dan moram da obeleim u ka-

lendaru. Danas sam oigledno imao viesree nego pameti.

Gde vam je prtljag? Napolju, u gepeku automobila. Na-

dam se da imate slobodnog mesta ugarai?

Poslau odmah momka rekla jeRenata pritisnuvi zvonce. Momak seodmah pojavio i duboko naklonio predgostom.

Dobar dan, gospodine groe. Stojimvam na usluzi!

Dobar dan, Fridrih. Lepo je videtipoznata lica jer u tom sluaju nisu po-trebna detaljna objanjenja. Evo ti klju-evi. Donesi koere u sobu 112, a autoodvezi u garau!

Odmah, gospodine groe! Uz ovakvu uslugu ovek se dobro

osea i stie utisak da je rado vien gost.A i vi se radujete, gospoice...

Renata, Renata on Linden.On joj je pruio ruku. Egon, gro Fon Libtov.Mlada devojka je prebledela uv-

i njegovo ime. Njeno lice odavalo jeiskreni strah.

ivite u Bergseldu? upitala je go-tovo zamucavi.

Da, gospoice Fon Linden. Ali da-nas dolazim iz Diseldora. Zato stetako iznenaeni? Nisam ja hohtapler.

Hoete li da vidite moje isprave? pose-gnuo je u unutranji dep sakoa. Evo,uverite se!

Renatino lice je jo vie pobelelo. Ah, ne, gospodine groe! Sasvim

pogreno tumaite moje iznenaenje.To je samo neobina sluajnost. Kaoto sam vam ve rekla, za nekoliko da-na prestau da radim ovde u hotelu jersam dobila mesto sekretarice na jednom

imanju. Danas sam dobila obavetenjeod grofice Fon Libtov da mogu poetida radim sledeeg prvog.

To je zaista gotovo neverovatna slu-ajnost. Ja sam ve etrnaest dana naputu. Znao sam da je dosadanja sekre-tarica najavila odlazak i da je traenanova. Poto ste ve dobili potvrdu odmoje majke, elim vam srdanu dobro-dolicu. Nameravao sam da se zadrimu hotelu samo nekoliko dana, ali sada uostati do kraja i poveu vas sa sobom.

Ne mogu da oekujem od vas, gos-podine groe, da zbog mene produiteboravak za skoro osam dana.

To je sitnica. Nadoknadiu ja te da-ne. A da se ne bih previe dosaivao,moete da mi pomognete. Moemo daodemo u pozorite, na neki koncert ili


5/52


3/11

neto slino, jer ste kao sekretarica si-gurno slobodni uvee.

Momak se vratio nosei koere. Rena-ta je pruila gostu klju od sobe.

Dakle, gospoice Renata, dogovorilismo se. Do skorog vienja! doviknuojoj je pre nego to je uao u lif.

***

Tokom popodnevnih sati, u vreme ka-da je Renata bila na recepciji, gro FonLibtov trudio se da je redovno obie i danekoliko minuta proaska s njom.

Kada joj je posle tri-etiri dana rekaoda je nabavio karte za koncert, prihvatilaje poziv teka srca. Najzad, za nekolikodana e biti zaposlena na njegovom ima-nju i prisni odnos mogao bi joj to oteati.Meutim, nameravala je da se potrudi dastvori potrebnu distancu kada pone daradi na imanju.

Posle koncerta navratili su u jedanfini restoran da, uz bocu vina, razmene

utiske. Pomislio je da mlada devojka na-spram njega izgleda oaravajue u crnojveernjoj haljini. Na recepciji je uveknosila belu uniormu.

U vae zdravlje, gospoice Renata! rekao je kada im je konobar napunioae. Mogu da pretpostavim da vamrad u hotelu ne prija. Tu je isuvie ivo.Na dobru Bergseld sasvim je drugaije,

videete. Nemam nita protiv ivosti u hotelu,

ak smatram da je interesantno. Moguda upoznam mnogi ljudi, a uvek me jezanimalo prouavanje razliitih karak-tera. Ali, taj posao ima i tamnu stranu.Utivost zaposlenih prema gostima jedunost koja se podrazumeva. Ali nekagospoda to pogreno shvataju i mnogeod nas kota mnogo nerava da se izbe-

gne nametljivi gost, a da ovek ne budeuvreen.

Ne udi me to je to naroito sluajsa vama. Vaa pojava je privlana, vrloprivlana, ako smem da primetim!

Opet je na nju upravio zadivljeni po-gled svojih tamnih oiju, od koga je po-crvenela. Gotovo je zaalila to je kazalaono to misli. Moda bi bilo bolje da nijespomenula svoje zaposlenje na grofovomdobru, jer bi u tom sluaju on otputovaoi ne bi bilo prilike za zbliavanje. Ali bilaje dovoljno potena pa je priznala sebi daju je obradovao njegov poziv.

Puite li, gospoice Renata? upitao

je izvlaei iz depa tabakeru.Odmahnula je glavom. Da li e vam smetati ako ja pripalim? Ne, nimalo, gospodine groe! Nemam nita protiv ukoliko dama

pui. Samo jednom sam probala ali sam

toliko kaljala da sam izgubila svaku voljuza tim.

To nije veliki porok. Mnoga uzbu-

enja ili ljutnje ublae se time ili se barskrenu misli. Ali nisam hteo da vas na-govaram da pripalite cigaretu da bisteizbegli uzbuenje ili bes.

Renata je morala da se osmehne. Puste elje, gospodine groe. Ne bih

mogla da zamislim ivot bez neprijatnihdogaaja. Ko moe da bude poteentoga?

Ugasio je dopola popuenu cigaretuposegnuvi za aom.

Nazdravimo buduoj uspenoj sa-radnji!

Neto kasnije, kada je razgovor ponovoskrenuo na promenu Renatinog radnogmesta, rekao je:

Sigurno biste eleli da saznate netoo sredini u kojoj ete raditi i o osobamakoje ete tamo sretati.


6/52


3/11

Da znate da bih, gospodine groe! Osim personala koji ete upoznati

kada budete obraunavali plate, tamo sumoja majka i moja sestra Gizela. I ja, na-ravno. Tu i tamo dolaze nam u posetu bu-dui suprug moje sestre, grof Fon Talken,i baronesa iz najblieg susedstva, inaeprijateljica moje sestre koja bi elela damojoj majci bude snaha. Ali to je jo ne-izvesno... Eto, ispriao sam vam u grubimcrtama. Ostalo ete sami videti na licumesta. Za razliku od hotela, tamo mo-ete da obavljate svoj posao bez pritiska.Imaete dovoljno slobodnog vremena. Asada, ispriajte mi neto o sebi. Toliko ste

mladi da tu verovatno nema mnogo togaza priu, ali zanima me i to malo.Preko Renatinog lica preletela je sen-

ka, kao i uvek kada bi se prisetila ili kadabi razmiljala o dogaajima iz prolosti.Toliko gubitaka, toliko bola!

Da, u pravu ste, nema mnogo togada se ispria. Ali i to malo je neveselo.Rano sam izgubila majku, a moj otac jepoginuo kada smo pokuali da pobegne-

mo iz Istone Pruske. Ja sam uspela daprebegnem sa jednom tetkom, ali ni onavie nije iva.

Oprostite mi to sam dirnuo u bolnomesto. Nisam pitao iz puke radoznalo-sti. Vi ste jo veoma mladi i budunost jepred vama. Vreme lei i najdublje rane.

Ne alim se. Moja sudbina je samojedna meu stotinama hiljada. Mnogi sui tee pogoeni.

Treba da vedro gledate u budunost!Gospodar Bergselda sam ja, a uverensam da emo se dobro slagati, Renata.

Nikada neu zaboraviti da ste mi ef! uzvratila je posebnim tonom, koji muse, izgleda, nije dopao.

Samo bez preteranih ormalnosti. Jau svojim zaposlenima vidim saradnike!

Dopunio joj je au.

Morate da pijete, gospoice Renata,a ne samo da vrtite au. Vino rasterujemelanholine misli. Voleo bih da vas vi-dim malo vedriju. Imate razloga za to!Radujte se svojoj mladosti i armu!

Posluala ga je i prebrzo iskapila svo-ju au, ali je ostala potitena. Modaje to bila slutnja onoga to je eka uBergseldu.

***

Auto se zaustavio ispred prostrane kueu Bergseldu. Grofica Fon Libtov i njena

kerka stajale su na verandi. Obe su bilezauene to je Bernard dovezao jednumladu damu. On im je veselo mahnuorukom i poveo Renatu prema njima.Ljubazni izraz groiinog lica ostao jenepromenjen. Sa Gizelom je bilo sasvimdrugaije. Njen dotad prezrivi pogled do-bio je oholi izraz kada joj je mladi gropredstavio buduu sekretaricu. Gizelinstisak ruke prilikom pozdrava bio je go-

tovo omalovaavajui. Sluajno smo se upoznali u hotelu

Belveder i bilo je sasvim normalno dapovezem nau sekretaricu!

Kontesa Gizela ironino se nasmejala. udna neka sluajnost! Da, moglo bi se rei. Ja sam bio izne-

naen! Ja nisam iznenaena, Bernarde. e-

mu podvale? Tom sluaju sigurno jeneto pripomoglo!

Renata je pocrvenela. Kako to mislite, konteso? Ni gospo-

din grof ni ja nemamo razloga da to pred-stavljamo drugaije nego to je bilo. Kaoto sam napisala u svojoj prijavi za posao,bila sam sekretarica u hotelu Belveder,u kojem va brat, kako sam saznala, radoodseda. Dok je unosio podatke u knjigu


7/52


3/11

gostiju, saznala sam njegovo ime i nisamimala nikakav razlog da preutim svojenovo zaposlenje. Otuda ponuda gospo-dina groa da me poveze svojim kolima.

Gizela je stisnula usne. Pa, u svakom sluaju to je bilo vrlo

paljivo s njegove strane. Zar ne mislitetako?

Nije bilo nikakvog razloga da odbi-jem ponudu svog budueg ea!

Mogu da zamislim! I zato biste kadase ve ukazala tako zgodna prilika! iz-govorila je re prilika sa neobinim pri-zvukom. Ignorisala je pogled svog brata,pun prebacivanja.

Najozbiljnije moram da te opome-nem, Gizela, da se mane svojih blesavihinsinuacija!

Grofica se namrtila. Dragi Bernarde, ne budi tako strog

prema sestri! Samo sam izgovorila pretpostavku

koja, po mom miljenju, nije daleko odistine pravdala se Gizela.

Grofica je prekinula raspravu koja je

mogla da se pretvori u neprijatnu scenu. Previe je svee na verandi. Treba da

uemo. Gospoica Fon Linden i Bernardsigurno ele da se osvee posle vonje.Sreemo se opet u trpezariji. Ah, evo isobarice Lizbet, ona e vas odvesti u vausobu i pomoi vam da se raspakujete.

Lizbet je odvela Renatu u mali apart-man pripremljen za nju. Bio je na prvomspratu i sastojao se od malog predvorja,dnevne i spavae sobe, kupatila i garde-robe. Smetaj je bio lepi nego to je Re-nata mogla da sanja. Jedan sluga doneoje njene koere.

Dok je vadila stvari iz kofera slaui ihu ormar, razmiljala je o proteklim doga-ajima. Sa groficom e se verovatno do-bro slagati. To to ju je Gizela doekalaneljubazno, gotovo neprijateljski, nije je

mnogo brinulo. Mladoj kontesi je, izgle-da, oseaj za takt bio sasvim nepoznat.Renata se mnogo vie uznemirila kadasu se njene misli vratile mladom grou.Bila je sigurna u to da bi bilo bolje da senisu upoznali u hotelu.

Pre nego to je kontesa Gizela uspelada zamakne u svoju sobu, gro Bernardju je zgrabio za ruku.

Izgleda da si zaboravila na dobro vas-pitanje. Kako si mogla da iznese onakonetaktine primedbe? I to u prisustvumajke, koja se sigurno stidi tvog ispa-da. Novoj sekretarici ime je Renata onLinden. Govori nekoliko stranih jezika i

obrazovanija je od tebe. Tebi je, izgleda,svejedno ta ona misli o tebi. Ona je u mojim oima samo slu-

benica. A ti si se malo zaboravio kada simogao da me opomene pred njom.

Pa, ti si mi za to dala povod! ta imaprotiv te devojke?

Ne mogu da podnesem te devojkenedunih, plavih oiju iza kojih se kri-

ju debelokoci. To je posebna sorta koja

samo eli da ostavi utisak na mukarce.Tebe je ve sasvim zaludela svojim ne-vinim izgledom. Najpre je dovede ovdepod nerazjanjenim okolnostima, a ondaizigrava njenog zatitnika jer je, navod-no, uvreena!

Ne samo navodno. Zaista si se pobri-nula za to da je uvredi!

Samo zato to nisam toliko blesavada verujem u sluajnost!

Mata ti je veoma bujna, sestrice, alinije ba najednija!

2. poglavlje

Prve noi pod nepoznatim krovomRenata nije najbolje spavala. im jeotvorila prozor, pozdravili su je jutarnje


8/52


3/11

sunce, kukurikanje petla i vedri cvrkutptica. Sve to podsetilo ju je na stari za-viaj. Nije vie toliko patila, godine suuinile da prolost izbledi. Sadanjost senametnula u prvi plan. Hladan tu ju jerazbudio i bila je spremna za novi dan.

U osam sati Lizbet joj je donela do-ruak u sobu. Renati se svidela ljupka iljubazna devojka.

Kao to znate, gospoice Fon Lin-den, ime mi je Lizbet. Stojim vam naraspolaganju ako imate bilo kakve elje.Prvo morate da se priviknete na ivotna imanju i da se upoznate s navikama.Za ruak i veeru oekuju vas u trpe-

zariji. Osim groovske porodice, tamoete redovno sretati upravnika imanja.Ako u meuvremenu imate neku elju,slobodno doite u kuhinju!

Renata joj je zahvalno klimnula gla-vom.

Koliko dugo ste ovde, Lizbet? Due od pet godina, gospoice Fon

Linden. Onda sigurno sve dobro poznajete.

Ako elim neto da saznam, smem li davam se obratim?

Sasvim razumljivo. Ako mogu ne-kako da vam pomognem, rado u touiniti!

U birou je srela upravnika imanja, ko-ji joj je pruio sve inormacije potrebneza rad. Bio je to smiren ovek pedesetihgodina koji je jednom davno ostao bezsvoga imanja na istoku. Delovao je do-bronamerno i inilo se da je spreman daodgovara na sva njena pitanja.

Svakoga dana zaviriu ovde na polasata, tako da ete brzo ovladati materi-

jom.Neto kasnije pojavio se gospodar ku-

e, gro Bernard. Doite, gospoice Renata, da vam

pokaem tale i vrt.

Prilikom obilaska sreli su kontesu Gi-zelu, koja se vratila sa redovnog jutarnjeg

jahanja i upravo je predavala konja tal-skom momku. Pozdravila ih je kratkimklimanjem glave.

U tali su bila etiri lepa konja koja jetrebalo odvesti u koral.

Imamo samo ovo malo jahaih ko-nja. Poljoprivredne radove obavljajutraktori. Renata se divila negovanimivotinjama i s mnogo ljubavi pomilo-vala im je njuke.

Umete li da jaete, gospoice Renata? Da, pomalo. Ova kobila zove se Valeri i s njom

treba da se sprijateljite. Ona e vam bitina raspolaganju. Kasnije ete verovatnoii s mojom sestrom na jutarnje jahanje.

Teko da e se to desiti, gospodinegroe. Bili ste svedok i videli koliko seodbojno kontesa ponaala prema meni.

To e se sigurno promeniti! Gospodine groe, vi se mnogo bolje

ponaate prema meni nego to treba pre-ma jednoj slubenici.

Ako ve govorite o slubenici, trebada se zna da je ona na visokom, odgo-vornom poloaju. A, osim toga, u hotelusam saznao da ste vi, zapravo, baronicaFon Linden!

U mojoj situaciji titula nita ne znaii radije emo je zaboraviti.

Ali ja vas potujem upravo kao baro-nicu, jer vi to jeste!

Dola sam ovde da radim kao se-kretarica, da vodim knjige i to u raditinajbolje to umem. Samo mi je ao to sene dopadam kontesi.

Ona je pomalo udljiva, ali u dui nijeloa. Oseam da ete postati prijateljice.

Kontesa ne veruje u to da smo se slu-ajno sreli u hotelu. Misli da sam se ovdeubacila pomou lai!

Ja u joj to objasniti.


9/52


3/11

Tog popodneva Gizela je dola u Re-natinu kancelariju.

Htela bih da vam izdiktiram jednopismo, gospoice Renata.

Mogla je tih nekoliko redova, upu-enih jednoj modnoj kui, sama da ot-kuca na maini, ali je htela da pokaeda je slubenica tu i za nju. Renati jeto odmah bilo jasno ali je ostala vernasvojoj odluci da po svaku cenu sauvasvoj mir.

Napiite jo adresu i zalepite marke.Moda ve znate u kojoj su fioci marke.

Gizela je bila ve pred vratima kadase jo jednom okrenula.

Htela sam jo neto da vam kaem,gospoice Renata. Veeras oekujemoposetu. Ovo vam naroito naglaavamda ne biste izvukli pogrene zakljuke.Dolazi baronesa Rut on Vajdenberg aona je, takorei, verenica moga brata.

Zato to toliko naglaavate, kon-teso? Meni, kao slubenici, sasvim jesvejedno koji gosti dolaze u posetugospodi!

Zaista to mislite? sumnjiavimpogledom okrznula je Renatu, koja jeustala sa stolice.

ta to treba da znai, konteso? Uop-te ne razumem vae neprijateljstvo. Va-a porodica je traila sekretaricu, ja samse prijavila i dobila posao. Ovde sam tekjedan dan. Ako ne budem u stanju daobavljam svoj posao, onda e prekor bitiopravdan i ja u snositi konsekvence.Ali ta vi sada imate protiv mene?

Kontesa Gizela gledala je Renatu du-go prodornim tamnim oima.

Zato to niste iskreni, gospoiceRenata!

Ne vidim u kom smislu. Vi to neete da vidite. Navodna slu-

ajnost prilikom susreta u hotelu ipakje bajka za malu decu!

Ne razumem vau sumnju, konteso.Nemam nikakav razlog da govorim ne-istinu!

Zato ja imam razlog da sumnjamu to!

Onda verujete i u to da va brat lae! Stalo mi je do moga brata. Razgo-

varala sam teleonom sa hotelskim slu-benikom. Prvobitno je bilo predvienoda se tamo kratko zadri a ostao je dueod nedelju dana iako nije imao nikakvogposla.

Nisam na to uticala ni u kom pogle-du. Zar je trebalo da ga poaljem kui?

Ne ba to! Ali ste mu rado pravili

drutvo. Da li je tu bilo i neeg vie, toete morati da odgovorite sebi kada po-gledate u oi baronesu Fon Vajdenberg!

Renata je pocrvenela i protiv svoje vo-lje.

Trebalo bi da obuzdate svoju matu,konteso!

Va ton je neprimeren, gospoiceRenata!

A va je uvredljiv.

Zasad nemam vie ta da vam kaem! uzvratila je Gizela i izala iz biroa.

Mladi grof je lino doao po Renatu daje otprati na veeru.

Neraspoloeni ste, gospoice Renata!Da li je uzrok tome moja sestra? Videosam da je po podne izala odavde.

Ve vam je poznata ta rasprava. Ona,jednostavno nee da poveruje u to da jena susret u hotelu bio sluajan.

Time i od mene pravi laova, aliuskoro e je to proi!

***

Porodica se ve okupila za veerom ka-da je sluga najavio da je stigla baronesaFon Vajdenberg. Grof Bernard je ustao da


10/52


3/11

je doeka. Renata je posmatrala pridoli-cu irom otvorenim oima. Posumnjala jeda joj se privia pa je nesvesno rukamastegnula ivicu stola.

Dame se ne poznaju rekao je gro. Gospoica Linden, naa nova sekre-

tarica; baronesa Fon Vajdenberg.Baronesa je prebledela kao kre, a usne

su joj zadrhtale. ta vam je, baroneso? upitao je

iznenaeni gro.Ona se polako povratila. Od jutros se oseam uasno loe.

To je zbog prolea, od jue je otoplilo zanekoliko stepeni. Moda se nisam odgo-

varajue obukla duboko je uzdahnula. Evo, ve mi je bolje.Gro Bernard ju je otpratio do njene

stolice. Sela je ba naspram Renate. Ia-ko je pogled na Renatu prouzrokovao unjoj iznenadnu slabost, nije elela to dapokae.

Celog dana imala sam jaku glavo-bolju. Moda je trebalo da ostanem kodkue. Ali, nije nita ozbiljno. Ve se ose-

am bolje!Kontesi Gizeli, koja je umela paljivo

da posmatra, nije promaklo to da je goipozlilo kada je ugledala Renatu. A poto

je njena priroda bila takva, radoznala,odluila je da odmah otkrije uzrok tepromene.

Imam odlino sredstvo protiv glavo-bolje! rekla je. Doneu ga!

Izletela je iz prostorije pre nego to jebaronesa stigla neto da odgovori. Napo-lju je srela slugu koji je najavio posetitelj-ku i odmah mu se obratila:

Vi ste otvorili vrata baronesi Fon Vaj-denberg i uveli ste je u trpezariju?

Sluga je potvrdio klimnuvi glavom. Jesam, gospoice. Moram neto da vas pitam, Johane.

Da li se baronesa oseala loe?

Sluga je odmahnuo rukom. Ba naprotiv, gospoice. Bila je vedra

i ila, kao i uvek. Kao i obino, ustrala jeuza stepenice.

Hvala, Johane, to sam htela da znam! potom se vratila u trpezariju.

Naalost, nisam ih pronala, Rut. Ali,kao to vidim, vratila ti se boja u lice. Toje, znai, bila samo prolazna neprijatnost.

Mnogo ti hvala to brine, Gizela.Zaista mi je bolje.

Hvala Bogu, ve sam se uplaila dae se ozbiljno razboleti.

Dok je veera trajala, Gizela je kaousput upitala baronesu da li je ranije

upoznala gospoicu Fon Linden.Nije joj promaklo da je ova, pre negoto je odgovorila, bacila plahi pogled naRenatu.

Otkud ti to? Da smo se ve znale, nebismo se sada upoznale!

Samo sam pomislila da je mogue.Svet je mali.

Baronesa se okrenula Renati. Vi ste tek od jue ovde, gospoice

Fon Linden? bile su to prve rei koje jeuputila Renati.

Tako je, baroneso. Pa, ubudue emo se ee sretati. Svakako e tako biti.Rei koje su izmenile dve devojke nita

nisu govorile, ali je kontesa Gizela prime-tila koliko su obe bile usiljene. Delovalesu napeto, ali je baronesina zbunjenostbila primetnija. Gizela ju je posmatralaneupadljivo, ali paljivo. Po spoljanjostije baronesa delovala gotovo bledo poredelegantne sekretarice. Kada bi bila sasvimpotena, ne bi zamerila svom bratu ako bimu se svidela mlada, plava devojka ijase lepota ne moe porei.

Ukoliko bolje razmisli, prema baronesinije oseala duboko prijateljstvo. Znalesu se, bile su istog statusa i istih godina.


11/52


3/11

Njen brat se jo nije ozbiljno opredelio zabaronesu. U svakom sluaju, odluila jeda u ovoj situaciji bude neutralna.

Grofica je predloila, poto je bilo toploproleno vee, da jo malo posede na ve-randi uz pie. Na putu prema terasi Gizelinije bilo jasno da li je to bio sluajni gestkada je Rut fon Vajdenberg prislonila prstna usne. Da li je Renata na to klimnulaglavom ili ju je prevarila igra senki? Madaje njen brat posveivao vie panje goi,pogledom je esto traio sekretaricu.

Kontesi Gizeli je sve ovo postalo za-bavno. Dovoljno je bilo dosadnih dana.Ako sada treba da proivi nekakav ro-

man, bie to pravo zadovoljstvo. Nije bilauesnik u njemu, ve samo zainteresovaniposmatra.

3. poglavlje

Renata on Linden se pred drutvommajstorski savladavala, ali kada se nalaizmeu svoja etiri zida, sruila se na

stolicu jer je bila sasvim iscrpljena. Priti-snula je rukama slepoonice u kojima jepulsiralo. Misli su joj se vratile u najgoridan njenog mladog ivota. Jo i sada suje bolele oi od onoga to je morala davidi, a u uima su joj odzvanjali kricioajnih. Bilo je to u vreme kada su bealisa istoka. U koloni begunaca, osim njeneporodice Fon Linden, bila je i baronicaFon Vajdenberg sa kerkom Rut i ba-tovanom Francom Fabijanom, koji jepoveo svoju kerku Gertrudu. Rut onVajdenberg, tada osmogodinja devoji-ca, usput je umrla od zapaljenja plua.Reku izbeglica presreli su ruski vojnici.Oboje Renatinih roditelja, kao i baroni-cu Fon Vajdenberg, pronala je smrt podtenkovima dok su se ostali ratrkali nasve strane. Do sada je verovala da su ba-

tovan Fabijan i njegova kerka takoepoginuli. Ali posle toliko godina Ger-truda je iskrsnula ovde predstavljajuise kao baronesa Fon Vajdenberg. Jednadaleka roaka Vajdenbergovih, groficaFon Beverzen, primila ju je u svoj dom.Naime, Gertruda je znala za to srodstvozato to je njen otac dugo radio i u tojporodici. Kasnije joj je pala na pametideja da preuzme identitet umrle Rut.Porodice Vajdenberg i Beverzen bile suu dalekom srodstvu i godinama se nisususretale. Samo su jedni drugima javljalivane porodine dogaaje, kao to suroenja i smrti lanova amilije.

Poto je Gertruda Fabijan dobro po-znavala stanje na imanju Vajdenbergovihu Istonoj Pruskoj, a bila je vrnjakinjapokojne Rut, lako je mogla da prevarigroficu Fon Beverzen.

A sada se namerila da postane groficaFon Libtov! Bar je tako neto nagovestilakontesa Gizela.

Satima je Renata sedela i razmiljala, aipak nije pronala reenje, nije znala ta

da uradi. Kada je Gizela upitala navodnubaronesu da li poznaje njihovu novu se-kretaricu, Gertruda je odgovorila odre-no. Da li je time to je preutala da seipak poznaju Renata postala sauesnicabatovanove kerke? ta da uini? Bi libilo ispravno da dopusti da sve ide daljesvojim tokom, kao da se nije zaposlila ov-de kao sekretarica? Ali sada joj je bar svejasno, zna ta se dogaa. I, zar nije njenadunost da kae ono to zna?

Krila je ruke u oajanju.Boe, pomozi mi. Zar nije u ono vre-

me doivela dovoljno uasnih trenutaka?Zar tome nije kraj? Zar senke prolostimoraju da se proteu sve do dananjegdana, dovde?, pitala se Renata.

Pritiskala ju je teka odgovornost. Smeli da uti?


12/52


3/11

Najzad je donela odluku. Porazgovaraes lanom baronesom i apelovae na njenusavest.

Te noi nije mnogo spavala i slutila je dase isto to deava i lanoj baronesi. Pretpo-stavila je da e Gertruda Fabijan pokuatida porazgovara s njom u etiri oka. Zato jepo podne krenula u etnju po ogromnom

vrtu, koji je, bez preterivanja, mogao da senazove parkom.

Kada je stigla u najudaljeniji deo vrta, gdeje park ve prelazio u umarak, baronesajoj je pola u susret. Pruila joj je ruku alije Renata previdela taj gest i samo je malonaklonila glavu u znak pozdrava. Nekoliko

trenutaka gledale su se ne progovarajui,kao da svaka pokuava da odgonetne mislione druge. Na Renatinom licu primeivaose tuan izraz. Kako bismo mogle rado-sno da se pozdravimo posle svega to smopreivele! Kako sam mogla da te zagrlim,

jer sam doskora verovala da vie nisi meuivima. A sada..., pomislila je Renata.

Gertruda je progutala knedlu koja je pre-tila da je ugui.

Do sada si utala, Renata? Jesam. Nadam se da e tako biti i dalje. To je sasvim nerealna nada, zar ne mi-

sli i ti tako? Jue nita nisam rekla zato tosam prepustila tebi da razrei ovu neprijat-nu situaciju i da prestane da lae!

Gertruda je zatresla glavom a njeno licedobilo je prkosan izraz.

Ko bi imao tete od toga ako i daljebudem igrala svoju ulogu? Osim tebe, nemanijednog svedoka. Ako ti bude utala, neeti to nakoditi!

Molim te, ne pokuavaj da me uvueu sve to! Ve sam ti postala sauesnik timeto sam preutala ono to znam. To to tiini, nezamislivo je!

Ako me oda, Renata, rei u da laei budi uverena da e ispasti smena. Re-

i u da si ovde zato to proganja grofaFon Libtova i da izmilja bajke jer si lju-bomorna. A svi znaju za ta su sposobneljubomorne ene. Dobie samo podsmeh,nikako poverenje!

Gertruda Fabijan! izgovorila jeglasno njeno ime. Ti si uasnija osobanego to sam u poetku pomislila. Mislili zaista da na prevaru moe da se domo-gne sree? Savest ti nee dati mira, akoje uopte ima.

Moja savest nije uznemirena. Kadapomislim na ono to sam preivela uprolosti, odgovara mi svako, ali ba svakosredstvo da sebi obezbedim udoban ivot!

Meni je moda bilo tee nego tebi aline pomiljam na to da skrenem s pravogputa. Ja radim da bih preivela!

Gertruda Fabijan se resko nasmejala. Ma nemoj! A zato si se zaposlila

ba ovde, na imanju Bergsfeld? Zato tonamerava da upeca mladog groa! Negledaj me tako tim nedunim oima! Pro-zrela sam te, prevarantkinjo!

Renata ju je odmerila pogledom punim

prezira. Iz tvojih usta, Gertruda, nijedna uvre-

da ne moe da me pogodi. Moda ti jepoznata izreka: Ono to kolevka odljulja...

Glupe rei! Ali neu dozvoliti da meuplai. Ja sam za svakoga, pa i za vas, gos-poice Fon Linden, baronesa Rut fon Vaj-denberg! Zapamtite to! Kome e poi zarukom da dokae suprotno?

Meni, moja gospoice! Htela bih da znam kako? Saznae to na vreme! Niko nee poverovati u tu tvoju bajku,

pogotovo e ti se suprotstaviti kontesa Gi-zela. Ona te, ini mi se, ne voli ba mnogo.

To me ne brine jer njena odbojnost po-iva na zabludi. Ali ti si vrlo sigurna u svojnaum. Ipak, vara se ako misli da nemamnikakve dokaze!


13/52


3/11

U pogledu Gertrude Fabijan primetila jeiskricu nesigurnosti.

Ba sam radoznala. Mislim da blefira.Ali neu dozvoliti da me uplai praznimpriama!

Renatin osmeh postao je gotovo saaljiv. Zadovoljiu tvoju radoznalost bre

nego to se nada, da ne bi postala previeohola, mala Gertruda!

Renata je iz izreza svoje haljine izvuklasrebrni lani s medaljonom.

Dobro ga pogledaj, Gertruda. Ovo jepripadalo maloj baronesi Rut fon Vajden-berg. Njena majka ga je skinula sa svogmrtvog deteta i poklonila ga meni jer sam

bila najbolja drugarica njene kerke. Uovom medaljonu skrivene su dve male alijasne fotografije: na jednoj je Rut sa rodi-teljima, a na drugoj samo Rut. Na poleinite sliice, koju mi je ranije dala, ispisalaje posvetu meni. Mala Rut je veoma liilana svog oca. Mislim da e ti dokazi bitisasvim dovoljni!

Lana baronesa naizmenino je bledela icrvenela. Njeno samopouzdanje bilo je uni-

teno. Oima koje su gorele od besa gledalaje medaljon ija je sadrina mogla da unitisve njene nade koje su bile zasnovane nalaima i najradije bi ga istrgnula sa Rena-tinog vrata.

Vidi, u lai su kratke noge. Dajem tiosam dana da raisti ovu nemoguu si-tuaciju.

Gertruda je shvatila da je sabijena uza zidpa je postala skruena.

Ima me u aci. Drim te za re da emi dati osam dana da se izvuem iz svegaovoga.

Naravno, dala sam ti re! potvrdila jeRenata ne znajui ta je time sebi natovarilana vrat i koliko je time sudbinu okrenulaprotiv sebe...

I upravo u trenutku kada su htele da serazdvoje posle tog tekog, sudbonosnog

razgovora, pojavila se kontesa Gizela. Sum-nja da se njih dve poznaju odranije pojaalase u njoj. Njih dve povezuje neka tajna, alita bi to moglo da bude? Primetila je dasu obe bile zbunjene njenim iznenadnimdolaskom.

Kakvo iznenaenje da vas dve naemu poverljivom razgovoru! Jeste li se to do-govorile da se naete ovde, da sklopite pri-

jateljstvo ili je to bilo sluajno?Poslednje rei izgovorila je naglaeno

ironino. ta ti kae, Rut? okrenula se prija-

teljici.Rut je u tom trenutku uinila sve to je

mogla da deluje oputeno. Grevito se uz-dala u obeani rok od osam dana. Pa, nije prvi put da etam po ovom vr-

tu kada sam u Bergsfeldu. Gospoica FonLinden poelela je isto i tako smo se srelei porazgovarale. Gospoica Fon Linden eti to potvrditi.

Pravda se kao da je nedozvoljeno toto ste se srele na ovom skrovitom mestuu vrtu. Sluajnosti to se tie, ne verujem

ba mnogo gospoici Fon Linden. A zatoje tako, to gospoica dobro zna.

Jo jedna njena zlobna primedba! Znam na ta aludirate, konteso. Ali ve

sam vam jednom rekla: sumnjajui u mene,svog brata pravite laovom. A trebalo bi daga poznajete! A sada me izvinite, molim vas.

Ne saekavi odgovor, okrenula im jelea.

***

Grofica Fon Beverzen u braku nije ro-dila decu. Posle muevljeve smrti dala jeu zakup najvei deo zemlje i povukla seu manju kuu na imanju. Vie nije bilopromena u njenom ivotu i u toj jedno-linosti zapravo je bila srena. Onda joj


14/52


3/11

je dola daleka roaka, posle mnogo go-dina potucanja, i potraila utoite kodnje. Bilo joj je ao to je baronesa FonVajdenberg tako kasno odluila da doeu njen dom. I... elela je da je zove tetkom.

Sigurno nee biti zaboravljena ni u nje-nom testamentu. Rado je sluala prie oljudima iz Istone Pruske koji su nastra-dali. Volela je i da joj mlada roaka pone-kad ita. Pomalo joj je smetalo oskudnoobrazovanje njene neake ali je to pripi-sivala tekim uslovima posle bekstva izrodne kue. Nije htela da se raspituje odetaljima jer je smatrala da su ti doga-aji bili isuvie uasni, pa je bilo bolje ne

dirati u stare rane.Posle iznajmljivanja ogromnog delaposeda domainstvo u kui znatno sesmanjilo. Od personala sa groficom jeostao mladi batovan Pol Ratke koji jepovremeno radio kao sluga, a brinuo jei o konjima. Stara dama nije marila zaautomobile jer gotovo da nikoga vie nijeposeivala, osim suseda, Fon Libtovih. Uznju je bila jo samo jedna kuvarica, jedna

sobarica i pomonica u kuhinji.Za Gertrudu Fabijan, koja se predsta-

vila kao baronesa Fon Vajdenberg i kojaje dola iz vrlo skromnih ivotnih uslova,ova promena predstavljala je znatan luk-suz. Mogla je, isto kao grofica, da dopustida je slue i uivala je u ulozi gospoda-rice.

Prilikom poseta porodici Fon Libtov,u koje je ila sa groficom, samo po sebipodrazumevalo se da se upozna sa kon-tesom Gizelom i mladim groom. ini-lo se da je veza s njim u interesu obejuporodica. Dodue, dosad joj se gro nijeba vatreno udvarao, uvek je ostajao ne-obavezujue ljubazan.

Gertruda Fabijan sedela je u svojoj spa-vaoj sobi ispred ogledala. Za negu licabilo joj je potrebno mnogo vremena. Sa-

da je bila zadovoljna svojim odrazom uogledalu i samozadovoljno se nasmeila.Ali, osmeh se brzo ugasio na njenom licu.Osetila je bolni ubod u srcu pa je tihozastenjala. Kako je to mogla i za trenutakda zaboravi! Njen sadanji ivot oroen

je na samo osam dana! Strahovala je odbudunosti koja e je opet odvesti u siro-matvo. Sve njene elje razbie se o jedanmali srebrni medaljon. Ruke su joj se zgr-ile u pesnice, a divlja odlunost iskrivilaje njeno lice. Oseala je ubitanu mrnjuprema Renati, koja ju je ugroavala. Eh,zato nije poginula prilikom bekstva, kaotoliki drugi? Odluila je da je uniti, samo

ako joj se prui prilika. Ali bie dovolj-no i to da joj otme medaljon! Nije imalanijednog svedoka, niko joj ne bi povero-vao. Zar nije jue, prilikom susreta u vrtu,kontesa Gizela pokazala da joj ne veruje?

Preostalo joj je samo jedno: dokazimoraju da nestanu. Uinilo joj se da imadobru ideju, ali je, razmislivi malo, ipakodbacila. Protivrene misli pomraile sunjen um.

Najzad vie nije mogla da izdri ime-u etiri zida. Dok je ustro hodala pre-ko dvorita, naiao joj je u susret mladibatovan Pol Ratke skinuvi kapu prednjom. Gertruda Fabijan je znala da joj jemladi duboko odan i u trenutnoj zbrcito joj je prijalo.

Dobro je to sam vas srela, Pole. Tre-ba neto da se dogovorim s vama. tasada radite?

Poao sam do panjaka da odvedemkonje na pojilo.

I tako sam htela da proetam. Poiu s vama!

Krenula je sa njim. Zato ponekad ne proetamo zajed-

no? Ili vi imate neto protiv toga, Pole? Ne, nikako, gospoice! pocrveneo

je od radosti i iznenaenja.


15/52


3/11

Stigli su do panjaka. Rasni rianiznali su da treba da idu na pojilo i polisu im u susret. Pol je poveo jednog zauzde, a drugi je lagano kaskao za njim.Na ogromnu Polovu radost i uenje,Gertruda je na povratku s reke ila uznjega.

Mogli biste neto da uinite za me-ne, Pole. Hoete li? moleivo je pogle-dala mladia a on se zajapurio.

Samo treba da naredite, gospoice!Za vas bih uinio sve to mogu!

Odavno razmiljam o tome, a sadakad smo sa konjima, opet mi je palo napamet. Previe loe jaem da bih smela

da se pokaem u drutvu onih koji su tomnogo bolje savladali od mene. Zato sejedino usuujem da izjaem sama, i to poskrivenim stazama. Vi ste, Pole, izvrstanjaha i mogli biste da me poduavate.

Pol Ratke ju je iznenaeno pogledao. Precenjujete moju vetinu, gospo-

ice zamucao je. Ali nauiu vassvemu to znam!

Lana baronesa se zadovoljno osmeh-

nula. Prvi korak je uinjen. Poeemo danas. Mislim da je naj-

bolje da to bude u veernjim satima jerje tada prijatno svee.

Rano te veeri Pol je doveo konje sapanjaka, osedlao ih i ekao gospoicu,koja se ubrzo pojavila. Pol joj je pomo-gao da uzjae.

Najpre emo u lagani kas, Pole.Moda bi bilo najbolje da prvo veba-mo na panjaku pa ako padnem, bar dabude meko.

Paziu da vam se to ne desi!Tokom obuke mladi uitelj nije imao

mnogo posla. Ona se pokazala kao ta-lentovan uenik i dobro je izgledala usedlu. Nekoliko puta zamolila ga je danaprave pauzu i Pol je tada morao dajoj pomae prilikom penjanja u sedlo i

prilikom silaska s konja. I svaki put sepriljubila uz njega.

Posle jednog sata zaustavila je svogkonja.

Pa, uitelju, mislim da je za danasdosta! naalila se. Kada ju je prihvatioda sie s konja, ona se nespretno oslonilatako da mu je, kao sluajno, obavila rukeoko vrata.

Zamalo da padnem! rekla je i zatrenutak se vrsto privila uz njega. Haj-demo u talu. Moram sve da nauim! Gertruda je insistirala da sama rasedlakonja.

U polumraku tale stala je naspram

momka. Seate li se, Pole, ta ste mi danas re-kli? mazno je upitala.

Pol je odmahnuo glavom. Neto to je meni izuzetno vano!

pokuala je da ga podseti. Zaista ne znam ta! Ali ja se tano seam vaih rei, one

su mi se urezale u pamenje.Pol je napregnuto razmiljao. I pored

najbolje volje nije mogao da se seti nata je gospoica mislila. Njena blizina upolumranoj prostoriji sasvim ga je po-merila iz uobiajenog koloseka.

Ne znam ta je to! rekao je krozstisnuto grlo.

Ona ga je uhvatila za ruku. Obeali ste mi da ete za mene uiniti

sve to je u vaoj moi! Je li tako?Oi su mu zablistale. Naravno, sve to je u mojoj moi! Ne traim od vas nita nemogue.

Ako ne ispunite moju elju, morate da mise zakunete da nikome neete rei ni re.Ono to je ovde reeno za sva vremenaostaje meu nama! Ne traim zakletvu,samo vau asnu re!

Pruila mu je ruku, koju je on vrstostegnuo.


16/52


3/11

Gertruda Fabijan je duboko udahnula. Ako neko poeli da me povredi, da li

biste me zatitili? I svojim ivotom, ako treba! svea-

no je izjavio. Ne traim toliko! Ne mogu da vam

objasnim zato je to neophodno. Toznamo samo moja neprijateljica i ja. Asada da preemo na sutinu: sekretaricana imanju Bergseld, izvesna gospoicaRenata on Linden, stalno nosi srebrnimedaljon oko vrata. Morate da mi do-nesete taj medaljon, i to u roku od ne-koliko dana. Da biste videli da to nijekraa kojom elim da se okoristim, ja u

joj ga kriom vratiti. U to vam se kunem.Znam da ne moete da razumete smi-sao ove male igre ali vam tvrdim da jeneophodna. Uinite mi to i biu vam dogroba zahvalna. Uiniu poneto za vaskod grofice. Ostajete li pri svojoj rei daete ispuniti moju elju?

Da! proaputao je. To je re pravog mukarca. A sada

ete dobiti poljubac. To nee biti ni jedini

ni poslednji!

4. poglavlje

Renata on Linden tih dana nije mo-gla da se smiri. Pria o lanoj baronesioptereivala je njenu duu. Pomalo juje i alila. Kako je devojka optereenatakvom tajnom mogla da poveruje unepomuenu sreu? ta e uiniti kadaistekne rok od osam dana?

Renata se stalno pitala da li je ispravnopostupila. Ali zar je mogla da uini netobolje? Pruila je krivcu priliku da se samsuoi s posledicama. Mogla je da oseasaaljenje prema njoj, ali nije videla ni-

jedan razlog da opravda njen postupak.Naravno da je bilo vrlo teko pronai

vrsto tlo pod nogama posle bekstva,u potpuno nepoznatoj sredini. A to sematerijalnih dobara tie, ona Renata imnoge druge devojke izgubile su mnogo

vie, ali nisu skrenule s pravog puta.Srce joj je uznemireno zaigralo kada

je pomislila na rei kontese Gizele da jeRut takorei verenica njenog brata. Jer,morala je sebi da prizna, zavolela je mla-dog grofa ma koliko se borila protiv toga.Kada bi on zaista voleo Gertrudu Fabijan,bilo bi svejedno da li je ona baronesa ilibatovanova kerka. Ali takva uasnala ne sme stajati izmeu njih. Kada bimu Gertruda priznala i ako bi se od srca

pokajala, on bi joj moda oprostio jer jeprava ljubav veoma mona. Ukoliko uzovu devojku on pronae sreu, ona munee stati na put.

Slepoonice su je bolele. Mogla je be-skonano da razbija glavu razmiljanjemali joj nita drugo nije preostalo sem dasaeka da istekne osmodnevni rok.

Danas treba da se upozna sa jo jednimlanom porodice. Gizelin verenik, gro

Egon on Talken, doi e na nekolikodana u posetu.

Gizela ga je oekivala u senovitomvrtu. Svakoga dana bivalo je sve toplijepa je obukla svetlu letnju haljinu. Njenakestenjasta kosa bila je kratko oiana alice preplanulo na suncu.

Iz dana u dan sve si lepa! proapu-tao je Egon grlei je neno.

Ovoga puta te ba dugo nije bilo! prebacila mu je kada je najzad dola dodaha.

Pa, draga moja, ovek, naalost, neivi samo od ljubavi. U meuvremenu semora raditi!

I mogao bi da se zakune da si mi utom meuvremenu bio apsolutno veran?

Rekla je to aljivim tonom iako je u timreima i te kako bilo zbilje. Verovala je


17/52


3/11

ona u njegovu ljubav, ali je znala da jepomalo sklon lagodnom ivotu.

Pored tebe, ljubavi, nema nijednedruge!

Bar ne dok sam tu! Ali, najdraa, uvek e biti tu. Jo

samo nekoliko nedelja i postae mojaena! ponovo ju je zagrlio.

ta radi baronesa Fon Vajdenberg? upitao je. Da li su se ona i Bernardverili?

Ko zna da li e se to uopte i desiti...Gro Fon Talken se iznenadio. Mislio sam da je to svrena stvar. Ona

nije loa devojka iako nije ba lepotica.

Ali ima lepih!Egon se nasmejao. Naravno, s tobom nijedna ne moe

da se poredi. Ne mislim na sebe. Izgleda da ga je

privukla druga. Umirem od radoznalosti, sve mi

ispriaj! Upoznae je veeras. To je naa nova

sekretarica, neka gospoica Fon Linden.

Mislim da je ona veoma proraunato bie,ali moram da priznam da je vrlo zgodna.Moda e i tebi zavrteti mozak. Potpunaje suprotnost meni: plava i plavooka.

teta to ovde nije dozvoljeno da o-vek ima dve ene, to bi bila divna dopuna! rekao je smejui se.

Stidi se! ak i razmiljanje o tometrebalo bi da bude kanjivo.

Opet ju je privukao sebi. alim se, pobogu! Dobro zna izre-

ku: Ko voli, vidi samo jednu. A ja vidimsamo tebe.

Uhvatila ga je pod ruku i lagano su kre-nuli stazom prema kui.

U meuvremenu je stigla i GertrudaFabijan.

Kada je Renata on Linden ula utrpezariju, kontesa Gizela je posma-

trala lice svog verenika, da vidi kakave utisak mlada sekretarica ostavitina njega. Uinilo joj se da je primetilaizvesno divljenje. Sada se radovala toje pomenula naklonost svoga brata, jerje ta injenica mogla da utie na to daostane uzdran. Uprkos samopouzda-nju kojim je odisala, nije mogla da seoslobodi ljubomore.

Gertruda Fabijan se nije ba dobrooseala u Renatinoj blizini. Pogledom jeobuhvatila Renatin vrat, na kome je sve-tlucao srebrni lanac sa medaljonom. Jouvek! pomislila je grozniavo.

Grof Egon fon Talken posedovao je na

svom imanju dobro uhodanu fabriku e-era, koja je mogla jo da se proiri. Zatoje predloio grou Bernardu da mu sepridrui u poslu. Bilo bi vrlo korisno dana svojim njivama povea zasade eernerepe. To je, bez sumnje, bio isplativ pro-

jekat i gro Fon Libtov se zainteresovao.I vrlo iskusan upravitelj imanja saglasiose sa predlogom.

Koliko god je razgovor gospode bio

iv i uzbudljiv, toliko je bio usiljen meudamama. Najrazgovorljivija je bila groficakoja je u poslednje vreme rado razgova-rala sa sekretaricom. Kada je navela raz-govor na Istonu Prusku da bi i baronesuFon Vajdenberg ukljuila u razgovor, nitse sasvim prekinula. Pod Renatinim po-gledom Gertruda je pocrvenela i zbunilase.

Nerado razmiljam o izgubljenoj do-movini! kratko je rekla.

Mukarci su brze iscrpili poslovne temepa su primetili da su zanemarili dame,kojima su se prikljuili. Razgovarali su ozanimljivim temama i za naredni dan do-govoren je izlet i piknik. Gertruda Fabijanje izjavila da ne moe da ide jer mora dapravi drutvo grofici Fon Beversen, kojase ne osea dobro. Ni danas nije mogla


18/52


3/11

dugo da ostane. Rekla je Polu Ratkeu dadoe po nju za dva sata.

Gro Bernard ju je otpratio do kola ioprostio se od nje ovlanim stiskom ruke.

***

Renata on Linden je stajala poredprozora kancelarije sanjalakim po-gledom posmatrajui vrt, koji je bli-stao u prolenom zelenilu. Okolina jeobilovala ivopisnom lepotom, koja jeu ovom godinjem dobu dolazila dopunog izraaja.

Renata je mogla da bude zadovoljnasvojim okruenjem. Nije bila optere-ena poslom, a u prostorijama koje su

joj stavljene na raspolaganje osealase sasvim prijatno. U hotelu Belve-der mogla je da koristi samo jednuskromnu sobu u potkrovlju, sa kosimkrovom. Ovde, na groovom imanju,mogla je da se prepusti oseanju si-gurnosti jer joj naizgled nita nije ne-

dostajalo. Teret koji ju je tajno muionosila je u dui...

Razmiljala je o jueranjem izletu.Gertruda Fabijan, kao to je najavilaprethodne veeri, nije uestvovala u to-me pa se mladi gro vie posvetio njoj,Ranati. Njegova naglaena panja poe-la je da podsea na uzdranu nenost.

Uspeva joj! proaputala je kontesaGizela grou Fon Talkenu tik uz uvo, aliju je Renata ipak ula pa je pocrvenela.

Nije mogla da se bori protiv svojihoseanja. Postala je svesna injenice da

je zavolela groa. Ali, u svoju odbranumogla je da tvrdi da se za mesto sekre-tarice prijavila pre nego to ga je upo-znala. Njeni postupci bili su sve drugosamo ne proraunati. Kontesa Gizelasumnjiila ju je bez razloga.

Na Renatinom licu pojavila se dubokatuga. Kako stvari stoje, nee joj preostatinita drugo sem da napusti Bergseld.

Usred tog njenog razmiljanja u kan-celariju je uao gro Fon Libtov.

Dobro jutro, gospoice Renata. Hteosam da vidim kako ste...

Kako bih bila, gospodine groe? Ne-mam na ta da se poalim!

To je poslednje to bih poeleo! to setie vaeg posla, vrlo brzo ste se uhodali.Upravnik je izuzetno zadovoljan vama, ai ja sam, naravno!

Jedva da zasluujem pohvalu. Knji-govodstvo je ve bilo u savrenom redu

tako da dalje voenje knjiga nije teko.U poreenju s radom u hotelu, ovo megotovo podsea na odmor.

Tako i treba da bude, gospoice Re-nata. Ali iako mi sada kaete da ste dobro,to zvui kao prazan izgovor. Uopte neizgledate zadovoljni sobom ni svetomoko sebe. Neto vas optereuje u naojkui. Ali, siguran sam da nema dubljegrazloga za to. Mojoj majci se svakoga

dana sve vie dopadate. Dakle, ostaje sa-mo udljivost moje sestre, a to je sigurnoneto prolazno, pa makar i zato to e jegro Fon Talken uskoro odvesti svojojkui. Onda e biti u vrstim rukama, ami emo je se osloboditi!

Primetio je nehotini trzaj na Renati-nom licu i zato je pokuao da ublai onoto je rekao.

Malo sam se nezgrapno izrazio jer,u stvari, zaista volim svoju sestricu i ne-dostajae mi kad ode. Iskreno bih eleoda se pre toga sprijatelji s vama. Nju jeivot mnogo, ak moda isuvie, mazioi pazio, za razliku od vas. Njen karaktertek treba da se izgradi. Ali da se vratimovama, Renata, izgledate potiteno. Moralibiste da se, to je vie mogue, odmaratei da ee idete u etnju.


19/52


3/11

Nudite mi vie nego to mi pripadakao slubenici!

Jo uvek je stajala pored prozora. Obu-hvatio je njenu vitku priliku neizrecivonenim pogledom.

Renata! proaputao je. Morali steodavno da osetite, a znam da jeste jer jevae bie isuvie iskreno da bi se pretva-ralo, pa u zato rei za nas oboje: mi sevolimo!

Priao joj je zagrlivi je pritom snanoobema rukama. Pokuala je da se oslo-bodi njegovog zagrljaja. Pobledela je, a iznjenih gestova shvatio je da mu se opire.Ali, on je nije isputao.

Renata, ne varam se! Vidim ljubavprema meni u tvojim oima!Renata je lebdela izmeu sree i sum-

nje. Lice joj je potpuno izgubilo boju. Ali, vi volite baronesu Fon Vajden-

berg! otelo joj se.ustro je zatresao glavom. To ti je rekla moja sestra. Baronesa

gaji tu nadu. Priznajem da sam se modapoigravao milju da bi ona mogla da po-

stane moja ena, ali to je bilo pre nego tosam tebe upoznao. Tebe, Renata, volimsvim svojim srcem i ti mora biti moja!Veruje li mi, Renata?

Poljubio ju je strasno ne ekajui njenodgovor. Polako se sabrao, pogoen nje-nim teskobnim otporom koji je nepogre-ivo osetio.

Ne znam, Renata, ta bi to moglo danas razdvaja. A sada mi reci ono to veodavno znam, ali moram da ujem. Recimi da me voli!

Renata je oseala srebrni medaljon nasvojim grudima. Bilo bi tako jednostav-no da ga otvori i tako raskrinka lanubaronesu, ali nije htela da ide najlakimputem. Dala je Gertrudi rok i nije htelada prekri datu re.

On je tiho proaputao tik uz njeno uvo:

Najdraa, jo mi nisi odgovorila! Da, groe Bernarde, ja vas volim! Ali

neto jo mora da se razjasni. Molim vas,nemojte da me pourujete, potrebna sumi jo etiri dana!

Verujem ti i neu ispitivati zato ti jepotreban taj rok. Biu strpljiv ali potrebnami je bar mala potvrda ljubavi do tada!

Renata ga je razumela, obavila mu jeruke oko vrata i neno ga poljubila. Nijemogla da prikrije suze, suze svoje neslu-ene sree. Nije mogla da zna da e usle-diti mnoge gorke.

5. poglavljeRenata on Linden je krenula u etnju

po prostranom vrtu. Veernji vazduh jezasveio, a to joj je sasvim odgovaralo.Slepoonice su joj gorele i prijalo joj je da

je hladi blagi povetarac. Bilo je jo uveksvetlo, ali je vrt ve bio u polumraku,zaklonjen gustim kronjama stoletnihstabala.

Ovde je mogla nesmetano da se predasvojim mislima. Proeo ju je oseaj sreekada je pomislila na izjavu ljubavi mladoggrofa. Meutim, ve u sledeem trenutkusama sebi je zazvuala budalasto. Ipak,nije imala nikakvog razloga da sumnjau iskrenost oveka koga je volela iz svegsrca.

Da li je taj oseaj teskobe zapravo slut-nja onih dana punih jada, koji je tek e-kaju?

Postoji jedna stara pria da stara krivi-ca uvek povlai novu za sobom, jer onajko ju je skrivio podlee pogrenom ve-rovanju da e novom krivicom ponititistaru. Isuvie kasno shvata da je na svojuduu natovario dvostruki teret. Ali i jedanpropust, uinjen namerno, isto tako mo-e da se osveti. Renata e to tek shvatiti.


20/52


3/11

Polako je koraala uskim puteljkom pre-ma umarku koji je leao u tami i premamranom delu svog mladog ivota.

Renata se spustila na klupu na iviciumarka. Iznad nje umeli su brestovisvoju prastaru pesmu priajui joj o iz-gubljenoj domovini. Kako je divan biomir meu stablima! Mislila je na godinekoje je proivela u gradu punom svetleihreklama i farova automobila. Nije eznulaza tim. Kada bi konano njeno srce pro-nalo mir...

Slian oseaj nesigurnosti muio je igroa Bernarda. Bilo je tako lako sae-kati rok od etiri dana. Zato je onda

neprestano razmiljao o tajni kojom seRenata okruila, a koju nije htela da mupoveri? Video ju je kako odlazi u vrt. Daje malo pijunira, da je naredna tri danane isputa iz vida? Ne! Postideo se ve iod pomisli na to. On joj je verovao. Njeneoi bile su tako iskrene, tako iste, da nijemogao da poveruje da bi mogla da lae.Ali, ta ju je to toliko pritiskalo? Da li imje na putu stajao neki drugi ovek s kojim

je najpre morala da raisti?Odjednom mu je sinula misao od koje

se trgnuo. Moda je u opasnosti, modajoj preti nesrea?

Ova zastraujua pomisao pokrenulaga je da krene u vrt istim putem kojim jeona otila. Nije ga ba obradovalo kadamu se pridruila njegova sestra.

Gizela, otkud ti odjednom?Uhvatila ga je pod ruku. Egon je hteo da poemo u veernju

etnju. Negde je u parku. Verovatno uga sresti!

Vratie se on! Moda se plai da eti pobei?

Odmahnula je glavom. Ne ne plaim se toga. Ali mislim da ti

strepi zbog male sekretarice i da si poaoda je trai!

Njen brat je zbunjeno utao. S jednestrane bila je u pravu. Ali ne zato to jehteo da pijunira Renatu, ve zato toga je muila pomisao na to da je u opa-snosti.

to se tie gospoice Fon Linden,moe da se okani glupih zamerki. Ipored najbolje volje, ne vidim ta jojzamera.

Pre svega, to to nije iskrena, da nekaem da je podmukla!

Otkud ti takva ideja? ta bi trebaloda uradi? Moda bi trebalo tebe da pitakoga sme da voli? Ona zaista nije dunada ti polae raune!

Na kraju krajeva, ne mogu da jojzamerim to koristi sva sredstva da po-stane grofica Fon Libtov pomirljivo jeprogunala Gizela.

Njoj nisu potrebna nikakva sredstva.Osiguran joj je ravan put prema meni.

Dok su tako razgovarali o njoj, Renataje jo uvek sedela na usamljenoj klupi naivici vrta. Poela je ve da drhti u lakojletnjoj haljini. U trenutku kada je htela

da ustane i da krene prema kui, osetilaje da ju je s lea zgrabila jedna ruka, adruga povukla njen srebrni lanac s me-daljonom. Glasno je vrisnula.

Ne bojte se, gospoice! ula je a-pat mukog glasa. Nee vam se nitadesiti, samo hou tu srebrnu stvaricu.Evo, uzeo sam je!

Potom je zaula krckanje suvih granapod neijim stopalima i osetila da joj jemedaljon otrgnut. Za trenutak je bilakao omamljena. Kada je ustala, noge su

joj otkazale, a kolena drhtala. Zamalo jepala kada su je odjednom prihvatile dvesnane ruke. Bio je to gro Fon Talken,koji ju je pridrao.

ta vam je, gospoice Fon Linden?Zato ste toliko uplaeni? Nema nikoga.To sam samo ja pored vas.


21/52


3/11

Renata se polako sabrala. Potrajalo jenekoliko sekundi dok je uspela da pro-govori.

Otet mi je medaljon! Zar nikoganiste videli?

Nisam! Samo sam uo va vrisak ipourio sam prema vama.

Boe! uzviknula je. Umirite se, gospoice Fon Linden!

Samo ste se uplaili. Umesto tog srebr-nog, kupiu vam zlatni!

Renata je drhtala u njegovim rukama. Smirite se, molim vas! molio ju je.

Nita vie ne moe da vam se dogodi!Srce joj se postepeno smirilo. inilo se

da se najzad smirila ali je on jo uvek ni-je putao iz naruja. Njegova mladalakaobest nadvladala je razum. Drati takolepu devojku u naruju a ne poljubiti jebio bi greh. Pritisnuo je svoje usne nanjene.

Nemojte da se uzrujavate, neemovam smetati! uzviknuo je otar glaspraen usiljenim smehom. Jo nije sti-gao da odvoji ruke od Renate kada su

se pojavili gro Bernard i njegova sestra.Gro Fon Talken se brzo sabrao. Stojite tu kao gromom pogoeni a

nema razloga da budete tako uasnuti.Ovo je samo nesreni splet okolnosti.Gospoici Fon Linden neka skitnica ote-la je medaljon. Vrisnula je, posrnula, i jasam je u poslednjem trenutku prihvatioda ne padne!

Gro Bernard je u prvom momentuostao bez rei, ali nije njegova sestra,koja je poela podrugljivo da se smeje.

Sluajnosti u koje se gospoica FonLinden esto uplete vrlo dobro su mipoznate. Veoma su raznovrsne i udne.Naravno, i tvoj poljubac je bio samo jed-na u nizu takvih sluajnost! Dragi moj,morae da prihvati posledice!

Povukla je svog brata za ruku.

Hajdemo, Bernarde, treba da ostavi-mo nasamo zaljubljeni par!

Ali mladi gro se jo jednom okrenuoRenati.

Porazgovarau s groom Fon Talke-nom o dananjem dogaaju. Naeg do-govora to se tie, ostaje onaj rok od jotri dana. Sada idem sa sestrom. Tebe dokue moe da doprati gro Fon Talken.

***

Sledeeg jutra stajao je grof Fon Talkenpred svojim prijateljem u radnoj sobi. Za

vreme doruka izbegavali su jedan dru-gog, ali je obojici bilo jasno da ne moguda izbegnu razjanjenje. Egon nije mo-gao vie da izdri neizvesnost. Na njego-

vo dobro jutro bilo je uzvraeno vrlohladno i jedva ujno.

Dragi prijatelju, izgleda kao da siloe spavao!

Grof Bernard mu je uputio nimalo pri-jateljski pogled.

Dobro si to primetio! Jesam! Idem kroz ivot otvorenih

oiju i ne dozvoljavam da me zaseni bilokakav sjaj. Ukoliko zahteva zadovoljenje,naravno da ti stojim na raspolaganju!

Gro Bernard je odmahnuo rukom. Ne priaj gluposti! Zahtevam samo

objanjenje tvog jueranjeg ponaanja! Ba zato sam te potraio, da poraz-

govaram s tobom u etiri oka. Da odmahrazjasnim: nisam znao u kakvim si odno-sima sa gospoicom Fon Linden.

Gro Bernard se ironino osmehnuo. Kao to sam ve rekao, odlino za-

paa. Hvala na komplimentu! A sada oz-

biljno. Ne poznaje me od jue da bipoverovao da pribegavam laima zbogkukaviluka, zar ne?


22/52


3/11

Gro Bernard je zatresao glavom. Ne, ne mislim da si kukavica! od-

govorio je sigurnim glasom. Dobro, to me umiruje. Ono to u

ti rei apsolutna je istina do poslednjerei. Nisam znao da je Renata ostala uparku tako kasno. Napolje me je izma-milo divno proleno vee i odluio samda odetam do kraja vrta. Kada sam

ve hteo da se vratim, uo sam prigue-ni vrisak i pohitao u pravcu iz kojeg jedopirao. Video sam Renatu kako se za-teturala, gotovo da se onesvesti. Pritraosam da je prihvatim, da ne padne. Bila jebez daha. Kada je najzad uspela da pro-

govori, promucala je s mukom da joj jeneko otrgnuo medaljon. Pokuao sam daje uteim zbog gubitka i obeao sam dau joj umesto tog srebrnog kupiti zlatan,to bih i uinio kada bi ona to prihvatila.Polako se sabrala. Poto sam je ve draou naruju, poljubio sam je a da me onapritom nimalo nije ohrabrila. Nije to bi-lo lepo od mene, priznajem, ali bio je tosamo ovlani poljubac. Ona jedva da ga

je primetila, jer je bila toliko uplaena danije znala ta se dogaa. Za mene je to bioimpulsivni gest. Iskoristio sam situacijuali bez zadnjih misli. Ako se uda za tebe,nee moi da izbegne da je prijateljskipoljubim. Ovako brzoplet, kakav sam,uinio sam to unapred. Kunem ti se: biloje zaista bezazleno!

Kakav si ti obeenjak! pomirljivo senasmejao njegov prijatelj.

Ali, Gizela je neumoljiva! poalio seEgon. Ne dozvoljava mi da doem dorei. Rekla mi je da idem doavola i dajoj vie ne izlazim na oi. Pokuaj, molimte, da je urazumi! Zaboga, volim tvojusestru!

Teko e mi to poi za rukom. Onaje vrlo ponosna a sada su njena oseanjaduboko povreena.

I upravo taj njen ponos volim. Ali, ovoga puta je to moda nepremo-

stiva prepreka za pomirenje!Zadovoljno je primetio da je Egon pre-

bledeo na ove rei iz straha da e izgubitiGizelu.

Pobogu, bilo bi besmisleno da naaljubav nestane zbog jednog bezazlenogpoljupca! uzviknuo je oajno.

Za nju sinoni dogaaji nisu beza-zleni.

Ali oni to jesu! Ona mi ne veruje daje Renati otet medaljon do koga joj je ve-oma stalo. Misli da je sve inscenirano dabismo mogli da se tajno sastanemo.

Okrenuo se svom prijatelju sa bespo-monim izrazom na licu. Mora da mi pomogne, Bernarde!Grof Fon Libtov je razmiljao nekoliko

trenutaka, a onda je izneo svoje miljenje. Mislim da ova mala kriza ne moe

da vam nakodi, naroito ne Gizeli, kojamisli da sve mora da bude onako kakoona hoe. Taj prkos i ponos sada nosi kaotit da ne bi priznala da je ojaena!

Zaista tako misli? grof Fon Talkenje odahnuo a u lice mu se vratila boja. ta misli, ta bi bilo najbolje sada dauradim?

Bernard je slegnuo ramenima. Kako bih ja to mogao da znam?

potom je malo razmislio pa je rekao: Mislim da ne bi trebalo odmah da otrinjoj. Ako kae da joj ne izlazi na oi, pri-hvati to u bukvalnom smislu i nestani,nemoj ak ni da se oprosti od nje. Takoe konano shvatiti ta je moe snai pae se spustiti s oblaka. Ja u se za neko-liko dana veriti sa gospoicom koja je, ustvari, baronica Renata on Linden, a tie morati da doe na tu proslavu. To ebiti zgodna prilika da se pomirite. Kratkorazdvajanje e je urazumiti!

Egonu su zablistale oi.


23/52


3/11

Dopada mi se tvoj predlog! zado-voljni potpunim izmirenjem, mladii suse rukovali, ubeeni da e njihov planuspeti.

Ali sudbina je ila sopstvenim putevi-ma...

6. poglavlje

Kontesa Gizela je produila jutarnjejahanje okrenuvi konja na stazu premakui grofice Fon Beverzen. Pol Ratke jeprihvatio njenog vranca i odveo ga u ta-lu. Poto se pristojno pozdravila sa gro-

ficom i malo proaskala s njom, krenulaje sa Gertrudom Fabijan u dugu etnju.Ono to je Gertruda ula od kontese

sasvim ju je umirilo, naroito joj je od-govarao detalj po kojem niko nije pove-rovao gospoici Fon Linden da joj je uparku otet medaljon. Gizela je smatralada je ta stvar sasvim bezvredna da bi nekorizikovao napad, pljaku i mogue posle-dice tog ina...

Seala se da joj je Pol Ratke predaomedaljon sav zajapuren, rukom koja jedrhtala.

Samo je jednom vrisnula. Mrak uparku dobro me je zatitio, sigurno meniko nije video! ponosno joj je rekao.

Videemo se veeras ispred tale! urno se oprostila od njega.

Ruke su joj se tresle kao u groznici kadaje otvorila medaljon. Sve je bilo onakokako joj je Renata naivno ispriala: unu-tra su bile obe otografije, jedini svedociGertrudine prevare, koje e sada zauvekunititi. Ni asak nije oklevala, odmah ih

je spalila. Konano je mogla da odahne.Niko nee poverovati Renati ako ne pod-nese dokaze za svoju tvrdnju. Zar nije isama kontesa rekla da je ionako niko nesmatra pouzdanom? Oko usana joj je

zaigrao podmukli osmeh jer je imala jojedan adut u ruci pomou kojeg e odRenate napraviti ordinarnu laljivicu...

Posvetila se staroj grofici, koja je poelada poboleva, ukazujui joj veliku panju.Sve je vie bila obuzeta razmiljanjem dali postoje jo neki roaci i kakav e bitigrofiin testament.

***

Izvanredno ste napredovali ,gospoice. Nemam vie emu da vasnauim. Sada jaete bolje od mene!

hvalio je Gertrudu Pol Ratke dok joj jepomagao da sjae. Drago mi je to sam bila dobra

uenica. Ali, to nije nikakvo udo poredtakvog uitelja.

Poto su rasedlali konje, stala je sasvimblizu njega i upitala:

Zato vam je tako smrknuto lice, kaoda se neto dogodilo?

Pol Ratke je pognuo glavu.

Veoma mi je teko na dui! A zato? Nisam vam vie potreban. Obavio

sam svoju dunost i sada mogu da idem! Pa i dalje se svakodnevno viamo! Ali to je sve! uzviknuo je rezigni-

rano. Pobogu, Pole, ta biste hteli vie?

asovi jahanja su zavreni. Moda bistemogli tu i tamo da me pratite dok jaem.Osim toga, vi ste gotovo vereni sa so-baricom Lizbet sa imanja Fon Libtovih.Slatka devojka! Ne bi trebalo due da jezanemarujete!

Ovih dana nemam ba vremena zanju!

Pa, pronaite ga!Pogledao ju je oima ispunjenim

oajem.


24/52


3/11

Ba me surovo gurate od sebe!Glupi deko se stvarno zaljubio u

mene!, pomislila je osetivi ipak trunicuzadovoljstva.

Nikada ne treba posezati za zvez-dama pouila ga je, a u sebi pomislila:dovoljno je to ja to inim. Pa, moraunekako da ga urazumim!

Pole, raskravite se malo! Titi me i gria savesti... to sam oteo

onaj srebrni medaljon! poalio se netoliko zbog skrupula, ve da je podsetina to ta je uinio zbog nje.

Usiljeno se nasmejala kao da se radi osasvim nevanoj sitnici.

Dobro je to ste me podsetili na to.Nikada ne bih traila od vas da zaistaneto ukradete. To je samo pozajmljeno.Treba da joj ga vratite.

Ali ako joj ga ja vratim, odau se! Naravno, ne lino. To bi zaista bilo

nerazumno. Dobie ga nazad na sasvimjednostavan i neprimetan nain.

Kako to mislite? promucao je jer jeoigledno bilo da ne razume.

Nita lake od toga. Prozor kancel-arije, u kojoj radi gospoica on Lindenotvoren je preko dana. Samo treba daubacite medaljon unutra. Ona e dobitisvoj nakit a vi ete se osloboditi oseajakrivice.

Pol Ratke je odahnuo. To je mnogo jednostavnije nego

ono to sam ve uinio. Kada treba to dauradim?

to pre. Rei u vam tano dan i as. Moja savest e se umiriti tek kada

vratim gospoici njen nakit. Samo neznam ta je bila svrha ove glupe igre!

Gertruda se vedro nasmejala. Upotrebili ste prave rei, bila je to

glupa igra, nita vie. Moda i mala osve-ta jer me je jednom naljutila. Ne treba dalupate glavu oko toga, jer takvo razmi-

ljanje moe samo da vam izazove bes-potrebnu glavobolju. Naravno, sasvim

vam je jasno da o svemu morate da u-tite kao zaliveni, kao i o poljupcu koji u

vam sada dati!

***

Posle besane noi Renata se probudi-la sa estokom glavoboljom. Oseala seiznureno i slomljeno. Ispod njenih bolomzasenenih oiju primeivali su se tamnipodonjaci. Sobarica joj je, kao i obino,donela doruak u sobu.

ini mi se da ste bolesni, gospoiceFon Linden. Uasno ste bledi. Trebalobi da opet legnete ili bar da ostanete usvojoj sobi.

Zaista se ne oseam dobro, Lizbet.Idite, molim vas, do gospodina grofa i re-cite mu da danas neu sii u kancelariju.Do sutra e mi sigurno biti bolje.

Lizbet se pojavila sat vremena kasnijesa buketom belog jorgovana.

Gospodin gro vam alje cvee. Po-zdravlja vas i eli vam brz oporavak. Ako

vam se stanje pogora, poslae po poro-dinog lekara.

To sigurno nee biti potrebno!Lizbet je otila. Renata je tek tada ot-

krila u buketu mali, beli koverat. Otvorilaga je i proitala pisamce.

Draga Renata,Shvatam da te je pogodio nemili do-

gaaj. Odmori se onoliko koliko ti je po-trebno. Gro Fon Talken mi je ispriaota se stvarno dogodilo. On te moli zaoprotaj. Nemoj da brine, neogranienoje moje poverenje u tebe. Sada bi trebaloi ti da pokae da veruje meni pa da miispria to to te toliko optrereuje. Nepostoji nita to bi moglo da nas razdvoji.Rok koji si traila skoro je istekao. Moja


25/52


3/11

enja za tobom ne dozvoljava mi da e-kam ni dan due!

Srdano te pozdravlja tvoj Bernard.Renata je pritisnula pismo na srce,

koje je divlje tuklo. Boe, kako je po-greila! Zato je pruila priliku Gertru-di Fabijan da sama prizna krivicu? Ali,lana plemkinja bila je mnogo loijaosoba nego to je to Renata slutila jerni za trenutak nije posumnjala u to daje kraa medaljona Gertrudino maslo.Sada joj je onemoguila da je razotkrije,nastavie da ivi svoj lani ivot i izvu-i e se. Ima snaan oslonac u kontesiGizeli. ak i kada bi joj gro Bernard

poverovao, bez dokaza nita nije moglada postigne...itavo prepodne sedela je Renata po-

red prozora zamuenim pogledom zureiu rascvetali vrt. Ovde bi mogla da budetako srena kada bi... Ali kakva korist odtakvih misli? Ovako ili onako, morae dadonese odluku. Trenutno stanje je nepod-noljivo. Povremeno je razmiljala o tomeda napusti Bergseld. Ali onda bi joj se

srce bolno zgrilo. Volela je i ljubav jojje bila uzvraena. Ali Gertruda Fabijan ikontesa e od nje napraviti laljivicu kojaini sve da bi ulovila mladog grofa. Lanabaronesa mogla je da bude vrlo uverljivajer je do detalja poznavala imanje Vajden-berg i porodine odnose.

Oko podne se opet pojavila Lizbet iupitala je ta eli za ruak. Renata nijeimala apetit.

Ali morate da pojedete bar malo su-pe! bila je uporna Lizbet i Renata je nakraju popustila. Morala sam da podne-sem iscrpan izvetaj gospodinu grou ovaem stanju rekla je Lizbet.

I, ta ste mu rekli? Samo to da vam nije neophodan le-

kar. Ba tako.

Jeste li povreeni, gospoice Fon Lin-den? upitala je Lizbet primetivi crvenutrafu na njenom vratu.

Nije to toliko loe. Naneu malo pu-dera pa se nee primeivati.

Srebrni lani koji obino nosite okovrata nije toliko tesan da bi vam povrediokou, a ipak se to dogodilo. Zato ga viene nosite?

Oh, Lizbet, to je neverovatna pria.Sino mi je u vrtu neki nepoznati ovekotkinuo lani i oteo medaljon.

Ali to nije mogue! uzviknula jedevojka.

Eto, ak i vi sumnjate u to!

Ne, ne, gospoice Fon Linden! Akovi tako kaete, tako je bilo. Ali to je tolikostrano da je normalnom oveku teko dashvati. Poznajem sve ljude na imanju i nemogu da poverujem u to da je neko odnjih lopov! Samo, sada mi je jasno zato

je gospodin gro naredio da se pretresusve sobe koje koristi personal!

Renata je bila uasnuta. To nije trebalo, svi e me omrznuti.

Ja mislim da je ta mera bila neophod-na. Niko nepoznat ne zalazi u vrt. Sigurnovam je to vana uspomena!

Renata vie nije mogla da zadri suze. Zato mi se to dogaa? oajno je

zastenjala.Lizbet je spustila ruku na njeno rame. Kada bih mogla da vam pomognem,

rado bih to uinila! Tako ste dobri, a ta-ko je podlo to to vam je uinjeno. Osimtoga... ali, vi ste bolesni, neu vie da vasuzbuujem!

Vidim, Lizbet, da vam je jo neto nasrcu. Moram da znam na emu sam. Ne-izvesnost je nepodnoljiva!

Lizbet je malo oklevala. Kada je Renataponovila pitanje, odgovorila je:

Gro Fon Talken je u svai sa kon-tesom i otputovao je bez pozdrava. Ona


26/52


3/11

ne dozvoljava da se na njoj neto primetiali ja znam da pati u sebi. Rekla je da,otkada je ovde gospoica Fon Linden, ukui vladaju nemir i svaa. Pomenuta je ire medaljon, ali nisam ba prislukivalai ne znam u kom smislu!

Renata je opet ostala sama. Uznemirioju je Lizbetin izvetaj. Nije samo ona pa-tila zbog nemilih dogaaja, i drugima jebilo teko. Jo jednom je proitala grofo-vo pismo u kojem je naglaavao potrebuuzajamnog poverenja. Sada je shvatila da

joj je dunost da mu bez ostatka poverisve to je znala. Ono to e se posle togadogoditi bilo je van njenih moi i odgo-

vornosti.

***

Stara grofica Fon Beverzen odmaralase tog popodneva u svojoj omiljenoj na-slonjai. Odustala je od kratke etnje nakoju je ila svakog dana. Delovala je vrlomalaksalo.

Lekar e uskoro stii, tetka! oglasilase Gertruda, koja je dotad sedela porednje utljiva i naizgled zabrinuta.

Neka, Rut. Zapravo mi nita nije. Sa-mo sam... nekako slaba. Ali to je modaod ovog prolenog promenljivog vreme-na.

Groica je zamurila, a Gertruda sevratila svojim mislima. Znala je da staradama nita ne sumnja, ali ipak nije bilasasvim sigurna u to. ta li pie u grofi-inom testamentu? Ako nije bilo drugihivih roaka, mogla je da se nada tomeda e je stara dama navesti kao jedinunaslednicu. Onda bi postala vrlo poeljnaudavaa, to bi sigurno ostavilo utisak ina groa Fon Libtova. Ako bi se sve od-vijalo prema njenoj zamisli, Gertruda bi,naravno, u tom sluaju oterala sadanju

sekretaricu Renatu on Linden i vie nebi bilo nikakve opasnosti koja bi se nad-vijala nad njom. Konano bi pokopala sveaveti prolosti. Dananji dan bie odluu-jui za Gertrudinu sudbinu. ak i ako sene ispune njena oekivanja u vezi sa bra-kom sa mladim grofom, bar e biti bogatai nezavisna. U tom sluaju, razmiljala je,prodae imanje i sruie sve mostove kojije vezuju sa ovim ljudima. Osmeh je zati-trao na njenim usnama kada je pomislilana to kako je stigla ovamo.

Postoji jedna stara izreka koja kae daruni primeri unitavaju moral. I upra-vo zahvaljujui tim primerima Gertruda

Fabijan mogla je da rastereti sopstvenusavest pre svega pred sobom. itala jeu novinama da su se bolniari uspenopredstavljali kao lekari. Mnoge izbegliceelele su da se predstave vanijima negoto su bile u domovini. ak se jedan cr-kvenjak predstavljao kao svetenik. Onaje mnogo toga znala o dalekom srodstvuFon Vajdenbergovih sa Fon Libtovima.Zato se ne bi batovanova ki i mala pro-

davaica pojavila kao baronesa? Bilo je utome, kako je to Gertruda doivljavala,malo kosmike pravde.

Tetka se trgla iz dremea i sa osmehomna licu pogledala je zamiljenu devojku,koju je smatrala svojom neakom.

Jo uvek si tu, dete! Ali to se podrazumeva, draga tetka.

Ostau kraj tebe dok ne doe lekar. Iskre-no se nadam da emo sutra opet moi uetnju!

Bie mi svakako potrebno nekolikodana mirovanja groica je nemonoodmahnula rukom.

Gertruda je ispitivaki pogledala bo-lesnicu trudei se da napravi saoseajanizraz lica.

Iskreno se nadam, draga tetka, da ebrzo ozdraviti, ali ako se, ne daj boe, oz-


27/52


3/11

biljno razboli, koga od rodbine treba daobavestim? devojka se dosetila kako dasazna ima li konkurenata za testament.

Pre nego to je starica uspela da od-govori, ula je sobarica najavivi lekara.

Dr Hartvig, stari kuni lekar, poveo jesa sobom i bolniarku. Naloio je da Ger-truda izae dok on pregleda zanemoalustaricu. Posluala je bez pogovora, ali jenestrpljivo ekala pred vratima.

Kako je grofici? upitala je lekarakada je zavrio pregled. Zaudilo ju je toto je bolniarka ostala u grofiinoj sobi.

Nema razloga za zabrinutost ali dajoj se stanje ne bi pogoralo, potrebna joj

je struna nega. Zato e bolniarka pri-vremeno ostati pored nje odgovorio jelekar.

Divno, to e me umiriti! odgovori-la je ali to nije zvualo sasvim uverljivo.Lekar to, izgleda, nije primetio.

I ja u dolaziti svakodnevno! rekaoje na odlasku.

Gertruda ga je ispratila do kapije vrta.U dvoritu je srela Pola Ratkea i strahovi-

to ju je razbesnela prisnost koju je osetilau njegovom pozdravu. Potreban joj je josamo danas a onda e morati da pronaeodgovarajui nain da ga izbaci iz kue.On je bio olienje njene sopstvene neistesavesti koju nije elela stalno pred oima.Zastao je ekajui da ga ona oslovi.

Idite u talu, Pole. Htela bih da poraz-govaramo. Samo idite, doi u za vama.

Klimnuo je glavom i uinio kako mu jereeno. Nije morao dugo da eka. Jedvada je zatvorio vrata za sobom a ona su seopet otvorila. Gertruda je izvukla sud-bonosni medaljon iz izreza svoje haljinetutnuvi mu ga u ruku.

Vidite, ne elim da se ovim oboga-tim. Ovo treba vratiti vlasnici. Pazitedobro, Pole: tano u 15 asova trebada ga ubacite kroz prozor kancelarije

na njihovom imanju. Ni minut pre, niminut kasnije! Posle toga moete dase vratite mirno kui ili da se vidite svaom dragom Lizbet, to je ba dobraprilika. Ali to preputam vama. Timesmo ovu stvar sredili jednom zauvek.Najvanije je to da niko ne primeti daste ubacili medaljon. To se, naravno,podrazumeva, ali jo jednom to izriitonaglaavam.

Pol Ratke je iekivao uobiajeni polju-bac, koji je ovoga puta izostao. Milostivojgospoici urilo se da se udalji. Mladi jeostao gorko razoaran. Ljutio se na sebeto je propustio priliku i to je jednostav-

no nije uzeo u naruje. Sigurno se ne bibranila. Ne bi u svakom sluaju pre negoto izvri zadatak.

Ubacio je medaljon u dep pa je poaoprema imanju Fon Libtovih. Napregnutoje razmiljao o tome ta bi mogla da znaiova zavrzlama s nakitom. Nije mogao utome da pronae nikakav smisao. Alito je, na kraju krajeva, za njega sasvimsporedno. U svakom sluaju, zbog toga

je postao baronesin poverenik. Ovainjenica mogla bi da bude veoma ispla-tiva u budunosti. Ne bi trebalo da ga seoslobodi samo povrnim poljupcem...

Nadomak imanja Fon Libtovih korakmu je postao nesiguran. Lako su moglida ga primete sada, usred bela dana. Alito ne mora da bude vano. Iao je da se

vidi sa svojom verenicom. Samo da gane primete dok ubacuje nakit! Pa... bievrlo paljiv. Za to je potrebna samo jednasekunda.

U neposrednoj blizini otvorenog pro-zora bilo je drvea. Tu i tamo video jeponeku senku koja je prola iza prozora.Znai, sekretarica je tamo. Bacio je pogledna sat. Preostalo mu je jo pet minuta. Ba-cio je zabrinuti pogled unaokolo, a ondaje izvadio medaljon iz depa.


28/52


3/11

Odjednom je uo da ga neko doziva.Okrenuo se. Lizbet je stajala pred njim.

Zato se krije tu, iza drvea? Akosi krenuo da vidi mene, ne mora dase prikrada. Ve dugo te nema! reklamu je glasom u kojem se osetio ton pre-bacivanja, a ipak se radovala nenadanomsusretu. Ovoga puta morala je veomadugo da ga eka.

Mladi je pobledeo a kolena su mu za-klecala. Uplailo ga je kada se Lizbet takoiznenada pojavila.

U poslednje vreme bio sam veomazauzet poslovima pa nisam... promu-cao je.

Lizbet je odjednom primetila medaljonu njegovoj ruci. Prigueno je vrisnula. Zaboga, otkud ti to? Molim te, nita me sad ne pitaj. Kas-

nije u ti ispriati sve detalje. Ne elim daga zadrim. Videe i sama da u ga sadaubaciti kroz prozor, u prostoriju u kojojgospoica radi. Onda e ga ona pronai.Nikada ne sme da ispria bilo kome oovome to si videla!

Bacio je ponovo pogled na sat i videoda je vreme. Priao je nekoliko korakai dobro naciljanim zamahom ubaciomedaljon na eljeno odredite.

7. poglavlje

Renata on Linden rano se vratila ukancelariju. Jo se nije sasvim oporavi-la od slabosti, ali ju je na nogama dralavrsta odluka da grou razotkrije sve tozna o navodnoj baronesi. Posle onakopodlog Gertrudinog ina vie nije imalarazloga da je titi. Nije sumnjala u to da eona pokuati da se dri svojih lai. Akome gro Fon Libtov stvarno voli, pomi-slila je, morae da mi veruje. Ukoliko nebude tako, njeni dani na imanju svakako

su odbrojani. Nje to se tie, savest e jojbiti mirna jer je obavila svoju dunost.

Sobarica Lizbet je, na grofov zahtev, do-nela vazu punu utih lala na pisai sto.Gro je imao posla u susednom gradui poruio je Renati da e doi rano popodne.

Renata je ba otvorila poslovne knjigekada je u biro ula grofica Fon Libtov.

Htela sam da vidim kako ste, Rena-ta. Ba sam se iznenadila kada sam ulada ve radite. Slobodno moete jo da seodmarate.

Renata je prinela stolicu grofici. Nije mi toliko loe, gospoo grofice.

Sedite, molim vas!Renata je od poetka oseala naklonostprema grofici. Prijalo joj je njeno iskrenosaoseanje. Grofica Fon Libtov izgubila

je supruga pre dve godine i nikako nijemogla da preboli taj rani gubitak. Od nje-gove smrti prvi sedi pramenovi proaralisu njenu tamnu, gustu kosu. Na njenomlepom licu jo uvek se primeivala senkatuge. Renata je pomislila da bi bilo div-

no kada bi nju mogla da nazove majkom.Osetila je da je grofica zamiljeno posma-tra smeim, sjajnim oima koje kao dasu joj prodirale u duu. Znala je da sujoj sin i kerka ispriali dogaaj u vezi samedaljonom i to, naravno, u razliitim

verzijama. Oigledno je patila zbog ne-sloge svoje dece i pokuavala je da donesesopstveni sud o tome kome od njih dvojetreba da veruje.

Renata je stekla utisak da se groicakoleba da nane neprijatnu temu a onasama nikako nije elela da zapone raz-govor o tome. Meutim, grofica je, kozna zato, odustala od toga. Po podne edoi njen sin i Renata e mu detaljno sveobjasniti.

Iskreno se nadam, Renata, da ste seoporavili. Inae biste morali da mirujete.


29/52


3/11

Ovaj posao vam nee pobei. Ono najhit-nije, za nevolju, moe da obavi upravnikimanja.

Renata je zatresla glavom. Ali ne, gospoo grofice! Nema razlo-

ga za brigu, dobro mi je! Ne izgledate ba tako dobro kao to

tvrdite, Renata. Dozvolite sebi bar kratakpopodnevni san. Da biste imali dovoljnovremena za to, srediu da vam Lizbet do-nese ruak u sobu.

Renata je zahvalno klimnula glavom. To mi odgovara, gospoo groice.

Mnogo vam hvala!Znala je ta znai takva ponuda. Gro-

fica je oigledno htela da izbegne da seRenata susretne za stolom sa kontesomGizelom. Bila joj je vrlo neprijatna po-misao na to da je ona uzrok razdora koji

je vladao u porodici. Kako se to, zaboga,dogodilo? U emu je njena greka?

Grofica Fon Libtov je ustala. Pogled jojje pao na ute lale na pisaem stolu. Ti-ho je uzdahnula. Videla je da je Bernardnabrao cvee u bati. Znai, toliko su bila

duboka njegova oseanja prema sekreta-rici, koja je, uostalom, iako zaposlena, bilazapravo baronica Fon Linden.

Pogledala je u plave, oseajne oi mladedevojke. Ne! Ove iskrene oi, pune istote,ne mogu da lau.

Pre nego to je izala iz kancelarije,prila je Renati i, sledei unutranji im-puls, zagrlila mladu devojku...

Renata nije mogla da poslua grofiinsavet da odrema posle ruka jer joj je srceod uzbuenja snano lupalo. Progutala

je samo nekoliko zalogaja i vratila se nasvoje radno mesto. Vreme je prolazilo.Uskoro e se pojaviti mladi gro, a ondae se odluiti i njena sudbina i sudbinalane baronese...

Nije bila sposobna za ozbiljniji radjer je napetost u njoj bila isuvie esto-

ka. Ipak, ono najpotrebnije morala je dauradi.

Renata se upravo nagnula da uzmejedan dopis kada ju je trgnuo neki um.Iza nje je neto palo na pod proprae-no tupim udarcem. Brzo se osvrnula iustala. Pred oima joj je neto zasve-tlucalo. Prva pomisao bila je da joj sepriinjava... Pred njenim nogama leaoje izgubljeni srebrni medaljon. Brzo sesagnula i podigla ga. Kada joj se nakitnaao u ruci, vrata su se naglo otvorilaa u dovratku su zastale kontesa Gizela iGertruda Fabijan.

ta vam je to u ruci? Medaljon je sve

vreme kod vas, a svima nama ispredatebajke o tome da je ukraden! rekla jekontesa Gizela optuujuim tonom.

Na sreu, baronesa Rut je ba sadapoelela da teleonira, inae ko zna do-kle biste provlaili tu svoju la!

Iz pogleda Gertrude Fabijan izbijaloje zlobno likovanje.

Sada uviate, gospoice Fon Linden,da vam ljudi ubudue ne mogu verovati

ni re! Ili elite da ispadnete smeni?Renata je bila potpuno van sebe. Kada

je rekla da joj je nakit upravo ubaenkroz prozor, doekao ju je zvonki smeh.Kao kroz koprenu videla je Gizelin osve-toljubivi pogled i pakosni blesak Gertru-dinih oiju. Iza njih se pojavila visokaprilika mladog groa. Renati se uiniloda su ljudi i stvari poleteli u ko

Documents

ČUDESNI-SVET LJUBAVI