u Ime Ljubavi

Roman o snazi Ljubavi i hrabrosti da se njena mo iskusi

Mojim Ljubavima Narcisu i Filipu

PROLOG

Da je ivot dar zaboravljamo kada naiemo na prepre-ke koje nas slamaju; u to da je svaki na dan vredan ivljenja posumnjamo umorni od noenja krsta koji nam je esto preteak.

Na ovaj svet stiemo iz razliitih razloga: neiji roditelji su se ludo voleli, neija majka je roditelj postala nevoljno, neka je od dva zla izabrala manje, neki su se mnogo muili dok svoje edo nisu zaeli, neki i dan-danas zahvaljuju neizmernoj milosti Svevinjeg Ali kako god da smo stigli na plavu planetu, ta god da su nam poklonili kao tek roenom detetu i ma kakvu zaostavtinu da su nam dali, Ljubav je ta zbog koje smo ivi i zbog koje su uinjeni svi nai izbori.

Iva je roena iz ljubavi i bila je eljeno dete, pa ipak je oseala strah od naputanja i brigu da je ta ljubav krhka i da za nju nije uvek tu; Slavica je odrastala u uverenju da je majka ne voli ili da, ak i ako je malice voli, ipak voli vie njenu sestru. Slavica je u oevu ljubav verovala sve dok i

Ivana Kuzmanovi8

nju nije obavila tama. Branku je majka otvoreno rekla da je on jedna velika greka, a sa kim je tu greku napravila ni sama nije znala. Ivan je iveo sa onoliko ljubavi koliko mu je bilo namenjeno, nikada se ne drznuvi da se zapita da li mu je to malo ili zaista dovoljno. Marica, Bogdan, Silvija svako od njih dobio je ono to je roditelj imao i umeo da mu da.

Oiljci na dui i praznine u srcu nastali su mnogo pre no to je svako od njih mogao da bira, a pitanje zato su im ivoti prepuni bola i padova nikom od njih nije davalo mira. Ono u emu su se razlikovali bila je upornost kojom su pokuavali da pronau odgovore. Neki su ih nali i svoju sudbinu zauvek povinovali svojim eljama, a neki drugi prihvatili su da je nasleem i zvezdama ta sudbina predodreena.

I svako od njih bio je u pravu jer ovek uvek dobija dokaze za ono u ta veruje. Neko e nastaviti da juri za sopstvenim repom i krug ponavljanja bie njegovo uto-ite; neko drugi e izabrati promenu i oteti kormilo iz ruku uslovljenosti. Krug e se tada pretvoriti u spiralu i svaki korak vodie ka Ljubavi.

U ta vi verujete? Da li su vai zapisi zapeaeni ili ih svojom voljom i sveu vodite ka promeni? Da li e ono to ostaje iza vas biti vee od onoga to vam je na roenju pripalo? Da li znate da se ivi da bi se raslo i volelo?

O tome kako svest sazreva, na koji nain se razvija i na kakve tekoe nailazi, saznajemo iz praktinih uputstava i iskustava romansirano prikazanih.

Ovo je knjiga o buenju, samospoznaji i novim pogle-dima na stare pojmove, kao i drugaijim nainima da se prevaziu tekoe i prigrle izazovi.

Uas u njenim oima je bio upravo ono to se nadao da e uspeti da izbegne. Imao je itav redosled smi-ljenih reenica kojima je trebalo da ublai teinu loih vesti, ali ga je ona prekinula pitanjem: Da li je bolest izleiva? Kao da ga je tim ometanjem planiranog govora paralisala, on poe da zamuckuje i isprekidano slae rei: nije izleivo zapravo, jeste leivo, naravno, moe da se deluje Zbog njegovog zamuckivanja i oigledne teskobe, imala je oseaj da joj je upravo izreena smrtna presuda.

Iako su se prvi simptomi pojavili jo pre dve godine, uvek je postojalo neto ime bi automatski bili objanjava-ni: poviena temperatura tumaena je burnim hormoni-ma, bolovi u zglobovima klima-ureajima i nedovoljnim kretanjem, a anemija neredovnom i loom ishranom, neurednim ivotom i nedostatkom sveeg vazduha. A sve to skupa moglo je biti posledica njenog unutranjeg stanja koje je sve vie naginjalo depresiji. Zbog toga je prava dijagnoza uspostavljena tek u poodmakloj fazi.

Ivana Kuzmanovi12

Zaplakala je i time prekinula tiinu koja nakratko bee zavladala. Priao joj je, zagrlio ju je, i desnom rukom obuhvatio njen potiljak privlaei je na grudi. To je bila scena koju su mnogo puta zajedno proli, neto poput deavija. Pomislio je da mora postojati razlog zato mu je, posle deset godina, ivot ponovo dovodi: da li je ovo mogunost da se iskupi? Da ne pobegne. Ali, zato bi se, doavola, iskupljivao? On nikada nije obeao da e biti njen teitelj, njena taka oslonca ili snaga u ivotnim borbama. Ona je i dalje jecala, a njega obuze stid zbog sebinih misli kojima se bavio.

Ivice, sve je u redu. Trapavo sam ti saoptio. Ja sam kriv. Uplaio sam te, nenamerno. Podigni glavu, hajde da razgovaramo sve je u redu, veruj mi

Ne bi se ti utrapavio da su vesti dobre grcala je. Nisu dobre, ali nisu ni loe toliko koliko si pomislila.

Hajde, smiri se, molim te.Kada se odmakla od njega i ponovo sela u stolicu, izgle-

dala je kao portret u akvarelu po kojem je upravo padala kia: oi i usne nisu imale jasne konture, razlivale su se po bledoj povrini lica, a iz nosa je curilo.

Jo u vreme njihovog zabavljanja bilo je mogue pri-metiti izvesnu labilnost njene psihe: lako se preputala oaju, melanholija je bila njeno redovno stanje, ak se i u trenucima radosti i zadovoljstva mogla primetiti ta njena bojazan da e uskoro sve nestati. Kao da je oduvek bila u iekivanju kakvog fatalnog ishoda. Kao da je njenoj mladosti nedostajala ona bezbrinost karakteristina za rane dvadesete. Seao se kako ga je neprekidno proganjao oseaj da od njega oekuje spas i nada se, moleivo ga gledajui, da e on odagnati strahove. A plaila se svega.

U ime Ljubavi 13

Ponajvie toga da e ostati sama. Ta njena potreba da u svakom trenutku budu skupa i da sve to rade, rade zajedno, u poetku mu je godila. Ali, veoma brzo, to se pretvorilo u teret, stvarajui mu oseaj munine i pomanj-kanja vazduha. Jedini nain da od toga utekne bio je da vie nikada ne pogleda u njene zelene oi, pa je pobegao glavom bez obzira prekidajui svaki kontakt, to je ona ocenila kao brutalno, izdajniko ponaanje.

Kada je nakon vie od decenije ula u njegovu ordinaci-ju, bila je jo lepa nego pre. I jo uplaenija, to je saznao kada mu je nesigurnim glasom opisala svoje simptome i to kako ve mesecima pokuava da ustanovi ta joj je. Priznala mu je da je, ugledavi njegovo ime na vratima ordinacije, pomislila da doe u popodnevnu smenu, ali je trenutak kasnije shvatila da je moda ba njihov nekada-nji odnos ona slamka za koju se davljenik grevito hvata. I istog asa donela odluku da oprosti njegov kukaviki, neviteki beg. Bilo mu je drago to je vidi, pa je osetio snaan entuzijazam da joj se nae i pomogne. Ali, kao da mu nije bilo sueno da joj patnje olakava, ve da ih, naprotiv, pojaava, ba on je bio poslednji doktor u nizu ispitivanja koji je, nakon nekoliko nedelja, nedvosmisleno mogao da joj kae: eritemski lupus.

Pomislio je kako bi zaista bilo bolje da se opredelila za drugog lekara: pred nepoznatim ovekom konice bi bile jae, ventili bi manje popustili. Izvadio je flau viskija iz ormana i utom tekuinom dopola napunio plastinu au:

Uzmi malo. Izvini, nemam staklenih trenutnoIva je posluno uzela au i otpila gutljaj. vidi, Ivice, ako eli, moe me saekati Ali napo-

lju eka jo pacijenata morao bih

Ivana Kuzmanovi14

Razumem, evo, samo jo minut da se saberem Slobodno sedi jo, nisam mislio odmah Sluaj

me paljivo: sve se to moe leiti i drati pod kontrolom pomou lekova I bie dobro

Kojih lekova? Kortizona i citostatika Kortizona i citostatika? I ti kae bie dobro???Naredna tri dana provela je u zamraenoj sobi, izlazei

samo do toaleta. Dva puta je uzela tanjir supe koji joj je majka donela do vrata sobe, a jednom je zamolila brata da joj kupi jogurt i cigarete. Na telefon se nije odazivala. Svi su mislili da je to jo jedan od njenih dramatinih rasta-naka, patnja zbog prekida ljubavne veze koja je umela da potraje danima. A ukuani su ve bili siti takvih epizoda i oguglali na njeno podnadulo lice. Zatim je usledila faza poricanja: uporeivala je svoje simptome sa opisima bole-sti koje je pronalazila na internetu, a laboratorijske nalaze sa onima koje su oboleli od lupusa iznosili na forumima. Onda se odluila da potrai miljenje jo jednog lekara, nekog starijeg i iskusnijeg od Mladena, kada su u pitanju sistemske bolesti.

Oslabila je vidno, lice joj je bilo modro, a oi prazne i ugaene. Kada je drugi put ula re vuk na latinskom jeziku, nije plakala: ili su konice bile jae, ili je suze potro-ila. Pomislila je kako nije ovek oveku vuk, ve je ovek to samom sebi i odjedanput dola na lucidnu ideju da je bolest proizvela sama. Setila se stepskog vuka, knjige koju je kao pubertetlijka itala, i zakljuila da je sve to joj se deava ogledalo njene podsvesti, grubi napad tamne strane njene linosti. Tada je odluila da tu stranu upozna,

U ime Ljubavi 15

ma koliko skrivena i mrana bila. Nekoliko dana kasnije proitala je reenicu ne postoje neizleive boleseti, ve samo neizleivi ljudi i krupnim slovima je zapisala iznad svog radnog stola.

To je bio prvi korak kojim je zapoela dugotrajno putovanje.

SLAvICA

Na dan njenog sedmog roendana vreme se promeni-lo nekoliko puta. Ujutru je sipila kia, zatim je duvao snaan vetar i kada je iznenada prestao, poeo je pljusak. Tek kasno poslepodne oblake je probilo sunce i pred zala-zak proaralo nebo najrazliitijim bojama. Mirisalo je na zemlju i trulo lie, a vazduh je bio zasien ozonom koji je najprisutniji posle kie.

Slavica nije ula u kuu ni za vreme najveeg pljuska. Stajala je ispod verande i gledala ka drumu i planinskim vrhovima na kojima je ve bilo dosta snega. Kao i svako dete, verovala je da e onaj ko treba da stigne stii bre ako se aktivno eka i ako sva panja bude usmerena na pravac iz kojeg e izroniti silueta. vreme ni za koga nije tako relativno kao za decu i bolesnike: kada dete eka, minuti se teko gomilaju u sate, a kada se igra, oni lete, kao da se igraju uge; bolesnom koji lei vreme izgleda kao da je stalo, a kada mu kau da ga je ostalo jo malo, izmeu dve besane noi ponestane razmaka.

Ivana Kuzmanovi20

Kada ga je konano ugledala, kue i dvorita ve su poprimali izgled pred spavanje. Ptice se vie nisu ule, mada je isprva mislila da su ih oterali majini povici da ue u kuu i da kad nije stigao dosad, verovatno nee ni stii. Samo jo malo; evo sad u; stii e, znam, bili su odgovori kojima je produavala ostanak na vazduhu, otrom kao usred zime. Evo ga!, ciknula je radosno i potrala irei ruke. Tata, taticeee!

ve sam njegov dolazak za Slavicu je bio roendanski poklon koji bi poelela nakon to je ve vie od tri meseca bio na radu u Austriji. Ali kada je videla da ispred sebe gura crveni bicikl, u glavi joj se zavrtelo od radosti. Sutra u te nauiti da ga vozi. Srean ti roendan, mravice!, rekao je tata i poljubio je u elo. Jede li ti neto ili samo vitla po poljima?, pitao ju je mrtei elo, a ona je znala da je zadirkuje, pa je odgovorila vitlam i uhvatila se za njegovu ruku u kojoj je nosio mali kofer.

Sutradan je bila ponosna na svog tatu, na crveni bicikl, a predvee i na sebe jer je uspela da napravi krug bez pri-dravanja. Tata joj je nekoliko puta rekao bravo, tako je i ona bi oseala kako joj se neto toplo razliva po grudima. Bila je eljna te topline i oseaja da je vredna pohvale i ljubavi. Na povratku kui kupio joj je sladoled u kornetu, a sebi konzervu piva pa je svako u svojoj poslastici ui-vao na klupi u parku okrenutoj ka plastinim delfinima posaenim na federe.

Kad je hteo da krenu, privila mu se uz bedro i rekla: Samo jo malo, molim te, tatice. On nije odgovorio nita ali je ostao da sedi, prethodno povlaei rajsferlus i kra-gnu na njenoj kariranoj jaknici. Tog trenutka pripadao je

U ime Ljubavi 21

samo njoj i ona pomisli kako bi bilo lepo da sa njim poe u Austriju. Odluila je da mu to kae, a on se nasmejao:

Tamo nema mesta za malu decu, ne bi imao ko da te uva i bilo bi ti veoma dosadno.

Ali ja bih se uvala sama i ekala bih te tamo gde mi kae da te ekam. Mogu da sedim nepomina na stolici veoma dugo. To sam ve vebala.

Ja ceo dan radim, ne bi mogla da ide u park i zabo-ravila bi da vozi bicikl. A taman si lepo nauila.

Nauila bih ponovo. Rekao si da sve uvek moe da se naui

To je tano. I zato e sada da naui kako da pomo-gne mami oko bebe i svega drugog jer mene nema. Da bude moja desna ruka. Da bude moja velika, pametna erka. Je l vai?

vai odgovorila je neveselo. Desna ruka, uje! Pa nije to mala stvar rekao je

otac naglaavajui rei. Nije to mala stvar starmalo je ponovila.Zagrlio ju je i ljubio u kosu, a ona je murila da bi upila

miris duvana sa njegovih prstiju i vlanost njegovih usana na temenu.

U taj dan poelela je da se vrati mnogo puta u ivotu, a sedmi roendan pamtila je kao najsreniji. Zauvek je roena njena ljubav prema biciklu i vera u to da je tatina desna ruka.

Documents

u Ime Ljubavi