Nina Marković (Jagodina) Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u

Nina Marković (Jagodina)Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, Jagodina

markovinina@yahoo.com

Paradoksalnost sudbina folklornih junaka u dramama

Borislava Mihajlovića Mihiza i Ljubomira

SimovićaNaučna radionica

Grac, 12.6.2014

2

1) O radu2) Mihizove i Simovićeve drame

3) HASANAGINICA4) BANOVIĆ STRAHINJA5) KRALJEVIĆ MARKO

6) Umesto zaključka7) Izvori i literatura

3

O radu

Predmet rada je analiza menjanja najopštije ravni folklorne

karakterizacije i motivacije likova u procesu transpozicije usmene građe u dramama BANOVIĆ STRAHINJA i

KRALJEVIĆ MARKO Borislava Mihajlovića Mihiza i HASANAGINICA

Ljubomira Simovića.

O radu

Istražuje se kako moderna kritička reinterpretacija prototekstova

učestvuje u oblikovanju paradoksalnih sudbina dramskih junaka.

4

5

O radu

Ukazano je na udeo moderne (ironične) resematizacije narodnih

pesama, osavremenjenog društveno-političkog konteksta i procesa

istorizacije/deepizacije u menjanju epskog/baladičnog tona prototekstova

i oblikovanju tragično-ironično-apsurdne dramske atmosfere.

Mihizove i Simovićeve drame

Nastale u drugoj polovini 20. veka:BANOVIĆ STRAHINJA (1963)

KRALJEVIĆ MARKO (1969)HASANAGINICA (1974)

Mihiz i Simović se među prvima okreću srpskom mitu / srpskoj usmenoj

književnosti.

6

Mihizove i Simovićeve drame

Pripadaju mitopoetskoj liniji dvadesetovekovne književnosti –

egzistencijalnu uznemirenost modernog doba osmisliti

interpretacijom ili reinterpretacijom kolektivnih (mitskih) priča.

7

Mihizove i Simovićeve drame

Pitanje šta se desilo transponovano je u pitanje kako i zašto se desilo (Pešikan-Ljuštanović 2009: 33).

Aktualizuju tamna mesta folklornih predložaka.

Unose komplekse modernih osećanja i savremenih egzistencijalnih

problema.

8

Mihizove i Simovićeve drame

Kolektivno utvrđeni simboli transformisani su u individue.Prisutna je težnja da se „jedna

legenda [...] uklopi u naše moderno skeptično iskustvo” (Stamenković

1998: 99).

9

Mihizove i Simovićeve drame

U složenosti društveno-političkih i istorijskih odnosa Borislav Mihajlović Mihiz i Ljubomir Simović vide čoveka kao predmet i cilj svog stvaralačkog

interesovanja (Topolovački 1998: 88).Istražuju svevremeni problem

ljudskog postojanja (Selenić 1998: 96) u nametnutom kontekstu.

10

Mihizove i Simovićeve drame

Osavremenjeni dramski jezik, sinteza vremenskih ravni i sugerisanje

anahronizama koji su „namerni i onda kada su slučajni” (Mihajlović 1986: 7)

tvore utisak savremenosti, ali i svevremenosti.

Modifikuje se tradicionalna atmosfera epskih pesama, odnosno balade.

11

Mihizove i Simovićeve drame

Atmosfera modernog doba u kojoj se postavljaju pitanja slobodne volje,

individualnog postojanja i mogućnosti izbora u dehumanizovanom

okruženju i istorije kao kategorije koja ograničava volju i delanje pojedinca.

12

HASANAGINICA

Patrijarhalno-baladična atmosfera modifikovana je u jezovitu atmosferu

postojanja u društvu dehumanizovanih odnosa.

Privatni sukob baladičnih likova izmešten je na dramsku pozornicu

društvenih zbivanja – privatno i javno se mešaju i međusobno uslovljavaju.

13

HASANAGINICA

Bogat sistem složenih emotivnih veza – uzroci sukoba među supružnicima

povezani su sa nerealizovanošću patrnera u seskualnoj sferi i sa

osećanjem krivice, straha i sramote jednog pred drugim (Marjanović 2000:

263).

14

HASANAGINICA

Baladični motiv majčinstva transformiše se u motiv stradanja

ljudskog bića lišenog slobodne volje.Ukidanje slobodne volje isključuje

mogućnost krivice – baladični motiv krivca bez krivice menja se u

paradoksalni motiv krivca zbog tuđe.

15

HASANAGINICA

Višestrukost paradoksalnosti Hasanaginičine sudbine:

1) „Govorim, govorim, a reč po reč sve dalje od onoga što hoću da kažem...”

(Simović 1984: 61)2) ne mili joj se život, ali joj se i smrt

gadi (Simović 1984: 95)

16

HASANAGINICA

3) duboko svesna moralne ništavnosti onih koji joj, ironično, sude – „[...] da

je bar neki bog, nego moj Hasanaga!” (Simović 1984: 26)

4) zagledana u dve svetlosti, Hasanaginica živi u mraku; okrenuta

unutarnjem osećanju ljubavi, okružena je ljudskim zlom

17

HASANAGINICA

U Hasanaginičin lik utkani su elementi predstave o idealnom, arkadijskom

egzistiranju (Vrbavac 2005).Zato paradoksalnost njenog položaja

doprinosi konačnom degradiranju svega što se može uključiti u opseg

humanog, božanskog i idealnog (Vrbavac 2005).

18

BANOVIĆ STRAHINJA

Moderna perspektiva preuzima primat od epski dominatnog junačkog i

moralnog podviga – Zašto Banović Strahinja prašta? transformiše se u

pitanje Zašto Žena svojevoljno izdaje? (Pešikan-Ljuštanović 2009:

42)

19

BANOVIĆ STRAHINJA

Degradirana je epsko-patrijarhalna atmosfera i oblikovana društvena

klima manipulativne strukture moći i političkog oblikovanja istorije.

Relativizacija podviga praštanja – mala priča veka treba da ustupi pred istorijom, koja sputava individualne

uzlete.

20

BANOVIĆ STRAHINJA

Ideja o istoriji, u odnosu na koju se samerava i vrednuje banova odluka

da oprosti, u Mihizovoj drami oblikovana je kroz likove Jug Bogdana i Jugovića majke.

21

BANOVIĆ STRAHINJA

Istorija je, baš kao Jug, ironična.Ona u velikom broju slučajeva relativizuje istinske zasluge, a

ličnostima i događajima daje drugačiji smisao od izvornog.

22

BANOVIĆ STRAHINJA

Budući da je konstrukcija, Istoriju oblikuju ne oni koji, kao Banović

Strahinja, hoće ono što moraju, već oni koji moraju ono što hoće – „I onda

to mora i ceo svet. A oni sede i izmišljaju šta im se hoće, a hoće im

se sve nekako ljudska krv” (Mihajlović 1986: 18).

23

BANOVIĆ STRAHINJA

S druge strane, Istorija je, poput Jugovića majke, nepokolebljiva,

neporeciva i surova, nošena snažnom ambicioznom destruktivnom

energijom i principima koji ne mare za pojedinačne ljudske živote.

24

BANOVIĆ STRAHINJA

Banović Strahinja predstavlja pojedinca koji ne može biti izuzet od

istorije.Donkihoterija borbe za privatnu priču

u kontekstu istorijskih kretanja koja ne mare za lično.

25

KRALJEVIĆ MARKO

Paradoksalna karakterizacija – „srpski kralj, vazal ranog Otomanskog

carstva” (Mihajlović 1986: 125), „gospodar svoje sudbine, tuđi sluga”

(Isto: 137).Efekat paradoksa proističe iz namere da se izmire epski junak i kralj Marko

Mrnjavčević (Ćirilov 1986: 394).

26

KRALJEVIĆ MARKO

Sudar epskih i istorijskih predstava u Markovom liku i paradoksalno

savremeništvo epskih pevača i junaka o kome pevaju doprinose oblikovanju ideje o međusobnom nerazumevanju

ljudi, o usamljenim i otuđenim egzistencijama.

27

KRALJEVIĆ MARKO

Vođen principima božanske pravde, Marko Kraljević u ravni istorijskog

postojanja srpskog carstva uzrokuje njegovu konačnu propast.

Žrtva zarad kolektivnog dobra rezultira promenom mišljenja

kolektiva: heroj Marko Kraljević postaje antiheroj i izdajica.

28

KRALJEVIĆ MARKO

Na kraju spoznaje da je „ bez obzira na mogućnosti, uslove i razloge,

Istoeija uvek tuđi performans” i da je onaj ko misli da odlučuje u stvari njen

najveći rob (Jovanov 1999: 119).

29

30

Umesto zaključka

Zajednička semantička nit analiziranih dela proističe iz činjenice da su to

drame o pojedincu čije postojanje u okviru nesvrhovitog sistema Istorije,

odnosno dehumanizovanih društveno-političkih okolnosti gubi smisao ma kakav izbor da načini.

Umesto zaključka

Fluidna krivulja nepodudarnosti (Finci 1998: 92) izbeđu prototekstova i

dramskih transpozicija predstavlja najznačajniji prostor u kome se

oblikuje savremena, ali i svevremena ideja o problematičnoj poziciji pojedinca u okvirima društva i

istorijskih zbivanja.

31

32

Izvori i literaturaMihajlović 1986: Михајловић, Борислав. Издајице (драме).

Београд.Simović 1984: Симовић, Љубомир.

Драме. Београд.Vrbavac 2005: Врбавац, Јасмина.

Жртвовање краља: мит у драмама Љубомира Симовића. Нови Сад.Jovanov 1999: Jovanov, Svetilsav.

Obmanuti Eros. Beograd.

Izvori i literaturaMarjanović 2000: Марјановић,

Петар. Српски драмски писци XX столећа. Београд.

Pešikan-Ljuštanović 2009: Пешикан-Љуштановић, Љиљана. Кад је била

кнежева вечера?: усмена књижевност и традиционална

култура у српској драми 20. века. Нови Сад.

33

Izvori i literatura

Stamenković 1998: Стаменковић, Владимир. Романтична интрига,

иронична теза. In: Јанковић, Владета, Јанковић, Милан (прир.). Други – о Михизу. Београд. С. 99–

100. Selenić 1998: Селенић, Слободан.

Савремена српска драма. In: Јанковић, Владета, Јанковић,

Милан (прир.). Други – о Михизу. Београд. С. 95–98. 34

Izvori i literatura

Topolovački 1998: Тополовачки, Милан. Драмско дело Борислава Михајловића. У: Други – о Михизу

(прир. Јанковић, Владета и Јанковић, Милан). Београд. С. 85–90.

Ćirilov 1986: Ћирилов, Јован. Михизове чудне издајице. In:

Михајловић, Борислав. Издајице (драме). Београд. С. 385–403.

35