Metodologija Pedagoških Istraživanja.2docx

5/25/2018 Metodologija Pedagokih Istraivanja.2docx

1/49

METODOLOGIJA PEDAGOKIH ISTRAIVANJA 1. Metodologija pedagokih istraivanjaMetodologija (gr.), sloenica

methodosum, postupak, razrada logosre, razmatranjeTeoretiari su saglasni da nauku ine(Banur i

Potkonjak,1999):

objektivne i pouzdane istine o stvarnosti, saznati zakoni i zakonitosti koji u toj stvarnosti postoje, saznanja koja su praktino proverljiva, koja se mogu

dokazivati, koja imaju opte vaenje, praktinu

primenljivost i koja su saoptljiva ljudima.

2. Odnos metodologije, logike, gnoseologije iepistemologije

]

3. Karakteristike pedagokog saznanja


2/49

4. SVOJSTVA ISTRAIVAAUspenost istraivakog rada u mnogome je determinisanaodreenim svojstvima onih koji se time bave.

Neka od njih su:

Entuzijazampredstavlja predanost istraivakoj delatnosti,uivanje u njoj. Nije mogue ni zamisliti uspenost istraivaabez privrenosti poslu kojim se bavi ali to apriori ne znai danaunik mora iskljuivo ivetiza nauku.

Marljivostpodrazumeva mnogo rada u okviru nauno-

istraivakog angamana bez nune potrebe za afirmativnomrevalorizacijom u oekivanim rezultatima istog.

Istraiva: Produbljeno poznavanje problematike koja se istrauje, opta

pedagoka kultura, pasivno i aktivno sluenje stranimjezicima i dr.;

Metodoloka osposobljenost za primenu istraivakihmetoda i postupaka;

Sposobnost organizacije sopstvenog rada i rada drugih(timski rad)

Upornost, istrajnost, hrabrost i korektan stav premasaradnicima

5. Metodoloke koncepcije u pedagogiji-doprinos u raduvaspitaa

Poznavanje metodolokih koncepcija omoguuje nam da: upoznamo okvire u kojima moemo rekontruisati

svakodnevne situacije u praksi


3/49

to poveemo sa slikom o detetu i vaspitanju koja je u osnovisvake o njih

rezultate istraivanja razmotrimo u odnosu na efekte koji oniimaju u praksi u svakoj metodolokoj koncepciji uoimo izbor tehnika iinstrumenata istraivanja

U pedagogiji se koriste razliiti termini za metodolokekoncepcije i to:

Naune paradigme Istraivaki pristupi Epistemologija pedagokih istraivanja Teorije nauke o vaspitanju... Istraivaev pogled na svet odreuje znaenje rezultata do

kojih je on doao u konkretnom istraivanju.

Temeljne pretpostavke od kojih istraiva polazi se nazivajuparadigma.

Postoje razliite paradigme kao to su pozitivizam,konstruktivizam, feminizam, kritika teorija.

Paradigma koju istraiva prihvati boji znaenje podatkaistraivanja.

Na primer, feministika istraivanja polaze od unapreddefinisanih filozofskih pretpostavki koje odreuju znaenje

podataka do kojih dolaze. Primer, ako se istrauju Jevrejke i ustanovi da su te ene

srene ivei potpuno podreene svojim muevima,feministiki orijentisan istraiva e na osnovu ovog nalazazakljuiti kako te ene nisu ni svesne ogranienja koje im


4/49

drugi nameu i kako je neophodno raditi na njihovojemancipaciji.

Odnos teorije i prakse vaspitanja

Zadatak teorije je da prui nauno obrazloenje praktinogdelovanja.Nauno obrazloenje nudi norme prema kojima se praksa

usmerava.

Stav deduktivne koncepcije: iskustvo je nepouzdanakategorija u saznavanju vaspitanja ukazuje na jednosmeran

odnos izmeu teorije i prakse. Teorija prethodi praksi i daje joj smernice i tumeenja kako

da se organizuju.

6. Deduktivno-racionalna teorija o vaspitanjuOsniva nauke o vaspitanju (J.F.Herbart, po.19.veka)razlikuje dve vrste pedagogije:

Iz filozofije i psihologije se za pedagogiju izdvajaju naela inorme. Zato se takvo shvatanje pedagogije naziva

normativnom i deduktivnom pedagogijom.

Dedukcija-oznaava izvoenje, metod miljenja u kojem seod opteg dolazi do posebnih zakona

Nauno obrazloenje u pedagogiji odnosi se na izvoenjepouzdanih naela iz filozofije i psihologije

Kako bismo neto objasnili, moramo navesti razloge. Razlozi se zasnivaju na injenicama. injenice se mogu svesti na osnovne norme i vrednosti

ljudskog delovanja koje daje filozofija.

Iz tih normi moemo izdvojiti ciljeve vaspitanja.


5/49

Iz psiholokih normi se mogu izdvojiti naini i sredstva.Nadreene norme se definiu kao ciljevi. Iz tih zadatih normi moemo izvoditi uputstva za konkretne

situacije u praksi. Deduktivno-racionalna teorija nudi dva naina kako kako da

to uradimo ukoliko postavimo pitanje na koji nain i kojimsredstvima moemo postii zadate ciljeve?

7.Empirijska teorija vaspitanja

Do naunih rezultata u pedagogiju se moe doi samonaunim metodama prirodnih nauka. Empirijska koncepcija predlae oslonac praktinom

delovanju u istraivanju pedagokih injenica putemeksperimenta i neutralnog terenskog posmatranja.

Praksi se pripisuju opte vaea pravila i nain postupanjakako se dolazi do rezultata.

Osnovne teze empirijske koncepcije:

injenice u vaspitanju se saznaju opaanjem ieksperimentom.

Na osnovu eksperimenta izvode se zakljuci o opte vaeimzakonitostima

8. Teorija vaspitanja zasnovana na razumevanju

Osnovne teze teorije zasnovane na razumevanju: Otkrivanje subjektivnog znaenja: pedagoku stvarnost

razumemo ukoliko je tumaimo onako kako je razumejuuesnici.


6/49

Na osnovu razumevanja vaspitne stvarnosti mogue jeizvesti naela koja vae samo za konkretnu situaciju.Istraivaka tehnika koja se primenjuje u razmevanju

situacija vaspitne stvarnosti koristi se tehnika: uesnikogposmatranja.

9. Kritikateorija vaspitanja

Kritika teorija vaspitanja Istraivaka metodologija kritike teorije vaspitanja zasniva

se na povezivanju empirijskog i hermeneutikog nainaizraavanja.

Tehnike emprijskog istraavanja koriste se za utvrivanjeuzajamnih veza u vaspitnoj praksi.

Hermeneutiki postupci koriste se kada se, nakon kritikogpreispitivanja, planiraju konkretni obrazovni postuci.

Osnovne teze kritike teorije vaspitanja: nauka je delatnost, deo drutvenog rada, a ne sistem znanja; cilj kritike teorije je da razjasni drutveni kontekst

oblikovanja drutvenih injenica i na taj nain doprinesepromeni drutvenih odnosa;

cilj razjanjenja jeste emancipacija, oslobaanje oveka oddrutvenih stega;


7/49

metodoloka osnova kritike teorijejeste objektivnorazumevanje smisla;

interes koji upravlja saznanjem je emancipacija;

model drutvene prakse bez potinjavanja i uspenoposveivanje ine praktini diskurs (Gojkov,2007).

Kritika teorija primenjena u obrazovanju ima svoj zadatakda istrauje i procenjuje odnos vrtia/kole i drutva i to u

sledeim pitanjima: kako vrtii/kole smanjuju ili iznova stvaraju nejednakost; koje konstrukcije znanja se unose u kurikulume; ko odreuje vrstu i vrednost tih znanja; kakvim ideolokim interesima to slui; kako se kroz obrazovanje reprodukuje i proiruje drutvena

mo i ime se ona opravdava;

Predmet kritike zasnovane drutvene nauke Prouavanje njene drutvene prakse, onaje njena refleksija. Zato osnovna funkcija pedagogije i pedagokog istraivanja

nije otkrivanje univerzalnih zakonitosti drutvenog ivota,niti samo interpretativno razumevanje subjektivnih znaenja

aktera socijalnih situacija i odnosa, ve emancipacija imenjanje prakse.

U kritikoj teoriji odnos izmeu teorije i prakse postavlja sedijalektiki. Pripadnici kritike teorije drutva su tokom svog


8/49

naunog i filozofskog rada teili ka tome da uspostavejedinstvo teorije i prakse.

Razliite paradigme upozoravaju istraivaa da postojerazliite koncepcije problema, a ne samo jedna za koju se onopredelio.

Opredeljivanje za primenu vie epistemolokih imetodolokih pristupamoe samo da podstakne dinamikuprocesa istraivanja i da doprinese validnijim podacima,olaka interpretaciju i izvoenje pouzdanijih zakljuaka.

10. Istraivanja o vaspitanju i obrazovanju

11. Istraivanja u vaspitanju i obrazovanju

12. Vrste pedagokih istraivanja


9/49

bazina, osnovna,kategorijalna, teorijska: bave se osnovnim,bitnim pitanjima pedagoke nauke, otkrivanjem optihpedagokih zakona i zakonitosti.

Fundamentalna istraivanja u pedagogijisu, u veini,povezana s drugim graninim naunimoblastima(biologijom, psihologijom, sociologijom i sl. )interdisciplinarni ili multidisciplinarni pristup.

Operativna istraivanja u pedagogijisu vieorijentisanana specifine pedagokediscipline (porodinu pedagogiju,kolskupedagogiju, didaktiku, metodike pojedinih predmetai sl.)- monodisciplinarni pristup.

Longitudinalno istraivanjeje ono kada se neka pojava

kontinuirano prati u vremenu, uperiodu od vie godina.Pedagoke pojave se mogu prouavatipraenjem njihovograzvoja u odreenomvremenskom periodu

Primer:

Transverzalni pristup:

-bogatstvo renika uenika 4. razreda osnovnekole (uodnosu na uslove sociokulturne sredine, obrazovni statusroditelja)

Longitudinalni pristup:

-biografsko prouavanje deteta od roenja pado polaska ukolu (voenje dnevnika)

Deskripcija nekepojave vie tendira prematransverzalnompristupu, a prouavanjeuzrono posledine povezanostivie premalongitudinalnom pristupu.

Istorijskapedagoka


10/49

istraivanja kojaprouavajupedagokeideje, koncepcije, uslove

za njihovu pojavu irazvoj uprolosti, usloveNastanka i razvoja

Pojedinih obraz.

institucija,pojave, ideje i

uticaje ped. klasika.

Temelje naprouavanjukolske i dr.dokumentacije.Organizacja materijala jehronoloka ili poproblemima.

17. Kvantitativno i kvalitativno istraivanje

Kvanitativnipristup u istraivanju odlikuje se specifinomprezentacijom podataka, koji se se stoji u iznoenju injenicapredstavljenih brojevima.

Kvalitativnoistraivanjepredstavlja injenice opisanereima.

18. Komparativna istraivanja

Ime su dobila po osnovnoj metodi koja se koristikomparacija, poreenje.

Porede se (slinosti i razlike): kolskisistemi, nastavniprogrami i planovi,finansijska sredstva koja se ulau u


11/49

obrazovanje, udbenici, organizovanje rada sadarovitim ilisa uenicima koji zaostaju...

pedagoka periodika, literatura,... oprema,nametaj,obrazovna tehnologija,... zakonodavstva... Analizom dobijenih rezultata utvruju serazlozi.

Znaaj komparativnih istraivanja je veomavelik, ali ono toje vano za nas je da se moguprimeniti i na mikro planu.

19. Klasifikacijapedagokih istraivanjaprema izvoruinjenica i logikim saznajnim operacijama:

Teorijskado zakona, zakonitosti,postulata, naela... dolazise racionalnim, razumskim putem, teorijski, slaganjemteorijskih postavki u sistem.

20. Klasifikacija pedagokih istraivanja prema broju naunihdisciplina i podruja zastupljenih u jednom istraivanju, onamogu biti:

21. Klasifikacija pedagokih istraivanja prema dominirajuojistraivakoj, odnosno logikoj metodi

Predmet malih istraivanja mogu biti,na primer: agresivnost u dejem vrtiu,stidljivost, prihvaenost

vrnjaka unovu vaspitnu grupu, neprihvatljivoponaanjeuenika, emocionalna i socijalna klima u odeljenju,


12/49

interakcija uenika/dece i nastavnika/vaspitaa u vaspitno-obrazovnom procesu...

Preteno se realizuju primenomdeskriptivne metode i ex-post-factopostupka. ne utvruje inicijalno stanje negosamo finalno. Istraivaispituje, posle delovanja nekog faktora (ex post) koji je tu od

ranije, postoji, rezultate (posledice) do kojih je dolo

23. Sociometrijska istraivanja

Tvorac sociometrijeamerikipsihijatar Jakob L. Morenprouava kvalitativne i kvantitativne / socijalne iinterpersonalne odnose unutar grupe. U vaspitanju i

obrazovanju grupa (kolektiv) ima posebno mesto, znaaj iulogu.

Re je kako o formalnim grupama (vaspitna grupa u vrtiu,razred,odeljenje, sekcija, klub, tim...), tako i o neformalnim

grupama koje se formiraju po nekom drugom kriterijumu:mesto stanovanja, ulica,zajednika interesovanja.

Grupa (kolektiv) u pedagokomistraivanju se javlja kaocilj vaspitaevog delovanja tenja dase oformi grupa, daona postoji i da deluje

ta saznajemo? Da li je grupa homogena ili je podeljena na vie manjihpodgrupa (nejedinstvena struktura grupe), kakav je odnos

meu lanovima grupe, koji poloaj pojedinac zauzima ugrupi i kako pojedinac vidi svoju poziciju u grupi kojoj

pripada.


13/49

Sociogram Priprema i tok sociometrijskih istraivanja

Sociometrijsko istraivanje ne zahteva prethodnu izradu

istraivakog projekta.Prvo se mora utvrditi:Ciljta se eli saznati o grupi i njenimlanovimaNajpogodniji kriterijum (ili vie) na osnovu kogae lanovivriti izbor (u obliku pitanja,zadatka, zahteva), mora se odluitida li e se iina samo pozitivne ili negativne izbore, da li eobrazlagati svoj izbor, da li e se ii na samojedan ili vieizbora.

Koja grupa je predmet istraivanjaIzrada sociometrijskog upitnika.

Praktino sprovoenje istraivanjaObrada-izrada sociograma i/iliizraunavanje indeksaAnaliza rezultata

Odluivanje ta preduzeti, ako je to bio cilj istraivanja.

24. Akciono straivanje

Kritika teorijaje promenila nain organizacije procesaistraivanja: Sa promenom odnosa izmeu istraivaa i ispitanika,

doprineo je istovremeno i formiranju novog tipa istraivanja,danas poznatog kao akciono istraivanje.

Osnovni cilj akcionog istraivanjaje unapreivanje vaspitnoobrazovne prakse, u ovoj vrsti istraivanja ispitanik, kao iistraiva ima aktivnu ulogu saistraivaa, koji kritikipreispituje, evaluira pedagoku stvarnost, a zatim reflektujesvoje misli i dela u okviru sopstvene uionice, bitno je pri


14/49

tom, menjajui to neminovno dovodi i do promene samogobrazovnog sistema.

Akciona istraivanja Akciona (delatna) su, u odnosu na klasina je fleksibilnije

(elastinije), a projekat istraivanja je vie okviran, otvoren. Smatra se da su akciona istraivanja najefikasniji,

najneposredniji i najprirodniji nain istovremenog menjanja iunapreivanja vaspitno-obrazovne prakse.

Naglaen je vie kvalitativan nego kvantitativanpristupstatistika analiza, u okviru kvantitativnog pristupa, svodi sena osnovne deskriptivne statistikepokazatelje (najee naprocente i mere proseka).

Akciona istraivanja moemo definisati kao istraivanjekoje pokreu sami praktiari kako bi bolje razumelisvoju praksu i okolnosti u kojima se ona odvija.

Akciono istraivanje Pretee ovog pristupa istraivanju vaspitanja mogu se nai u

radovima svih pedagokih klasika koji su svoje pedagoketeorije gradili paralelno sa pedagokom akcijom, stvaranjemi razvijanjem kola (primer Marije Montesori).

Meutim, kao tvorca akcionih istraivanja veina autorasmatra amerikog socijalnog psihologa Kurta Levina.

On smatra kako je nemogue razumeti neki sistemukolikoga ne pokuamo promeniti.

Odnosno, dijagnozaspoznaja ima smisla samo ukoliko jepovezana s intervencijomakcijom.Akciono istraivanje


15/49

Akciono istraivanjeje istraivanje koje pokreusamipraktiari kako bi bolje razumelisvoju praksu i okolnosti ukojima se ona odvija i na osnovu toga je unapreivali.

Osnovna pretpostavka promene neega, je da togapostanemo svesni i da o tome racionalno odluujemo.

Osnovne karakteristike akcionog istraivanjapokreu ga praktiari odvija se u realnoj socijalnoj situaciji zasnovano je na posmatranju, planiranju, akciji i refleksijipretpostavlja aktivno uee svakog uesnika

zasnovano na samoevaluacijiPrimer akcionog istraivanja

Problem: - saznanja o pozitivnim efektima grupno-istraivakog

uenja i interdisciplinarnog pristupa u prouavanju nastavnihsadraja (kooperativno uenje dece i tematsko planiranje)

- saznanje da je naa kolska praksa i dalje u najveoj meriorijentisana prema disciplinarnom pristupu i tradicionalnimmetodama nastave i uenja (predmetna nastava, frontalnioblik rada i individualno uenje)

potreba da se unapredi vaspitno-obrazovni rad (nastava) samovoenju, razvojnoj orijentaciji, refleksivnosti i orijentaciji na strateke probleme.

25. Sistem pravila za kvalitativna istraivanja (str.16)


16/49

26. Metode pedagokog istraivanja

Metoda(grki methodos put, nain)oznaava smiljen iustaljen postupak za postizanje nekog cilja.

U naunom istraivanju metodapredstavlja smiljen iustaljen, celovit, celishodan, organizovan i unapred planiran

put (nain) dolaenjado naunih istina, do zakona izakonitosti, do bitnih i sutinskih veza i odnosa u pojavi kojaje prouavana.

Predstavljastrategiju istraivanja pedagokih pojava(pedagokestvarnosti).

Odlike svake dobre metode:Celishodnostzna se cilj koji se elipostiiOrganizovanostorganizovano se teipostizanju ciljaSistematinostpotuju se utvreneprocedure, redosled

postupaka, aktivnosti

Planiranostplanira se delatnost i postizanje postavljenogcilja

Osnovne metode u pedagokimistraivanjima Metoda teorijske analizekoristi se u prouavanju

bitnih,fundamentalnih i teorijskihpitanja pedagoke nauke.Osnovna tehnika je analiza sadraja.


17/49

Genetika/razvojna metoda sluiza prouavanjepedagokih pojava usadanjosti. Koristi se veinaistraivakih tehnika iinstrumenata.

Metoda modelovanja esto se povezujesa prethodnommetodom. Modeluje se neka pedagoka delatnost, pa se tajkonstruisan model prouava i proveravapre njenogprenoenja i uvoenja upraksu. Koriste se tehnike iinstrumenti koji su usmerene kaprouavanju pedagokesadanjosti istvarnosti (empirije).

Deskriptivna metoda se koristi uprouavanju pedagokestvarnosti,onog to postoji, pedagokedatosti. Ne ostaje sesamo na opisivanju stvarnosti, ve senastoji prodreti dosutine, douzroka pedagoke pojavnosti.Koristi se veinaistraivakihtehnika i instrumenata

U pedagokoj literaturi pominju se sledee metode : Metoda teorijske analize Istorijska metoda Komparativna metoda Genetika metoda Sistemna metoda Strukturalna metoda Funkcionalna metoda Metoda modelovanja Servej metoda , i dr.

27. Deskriptivna metoda

Sastoji se u opisivanjupedagokih pojava


18/49

Karakteristike naune primene deskripcije:1. Usmerena je prema usavravanju naunih saznanja, odnosnoprema generalizaciji2. Ne zaustavlja se samo na opisivanju, na prikupljanju i

sreivanju podataka, nego obuhvata uporeivanje isuprotstavljanje, vrednovanje i interpretaciju podataka.

Primeri :

Nivo usvojenosti matematikih sadraja u 2. razreduosnovne kole (testiranje)

Primena oblika rada, didaktikih metoda, nastavnihsredstava i pomagala (sistematsko posmatranje )

Miljenje i stavovi uenika o korienju preventivnihvaspitnih sredstava u koli (anketiranje, skaliranje)

ta e se opisivati? Kada e se opisivati? Kako e se opisivati?Odgovori na pitanja:

na koje vrste rei se analiza odnosi (promenljive ilinepromenljive , i jedne i druge),

o kom uzrastu dece je re (neposredno pre polaska uosnovnu kolu ),

da li se istraivanjem obuhvataju deca normalnog psihikogi fizikog statusa,


19/49

Da li to deca koja pohaaju predkolske ustanove ili decaukljuena u minimalne programe,

koliki je geografski prostor na kom se ostvaruje ispitivanje(grad, optina, regija,republika... ) Vreme deskripcijedatum prebrojavanja odranih asovanastave;

Vreme na koje se deskripcija odnosikolska godina2009/10 (nominalna optereenost 22 asa, realnaoptereenost 25,5 asova ).

U svakom pedagokom istraivanju se primenjujeDESKRIPTIVNA METODA jer nije mogue istraivatikauzalne veze i odnose ako se prethodno ne raspolaedeskripcijom pojava.

Meutim, deskripcija se moe koristiti i bez primenekauzalne metode.

tri osnovna modela metoda/prema : Gudjons,1994./:

empirijske metodekvantitativne metode - uslov zaistraivanje je da se podaci mogu kvantitativno izraziti;

hermeneutike metode- metode zasnovane na razumevanjurazumevanje je proces, ne produkuju se rezultati;

kvalitativne metode, alternativni obrasci istraivanja,integracija metoda Kvalitativno oznaava vezu sahermeneutikom metodom, ali istovremeno primenu tehnikaempirijske metode, preispitivanje i kritiko promiljanje;

28. Hermeneutike metode

Primer: zabeleka kratkog razgovora vaspitaa i deteta


20/49

situacija: Vaspitaica sedi za stolom, Nikola vozi igrakuautomobil po tepihu, Stevan naputa igru kockama. Kockesu ostale rasute po tepihu

V:Nikola, molim te pomozi Stevanu da pokupi kocke.

N:E pa, vaspitaice ni on meni nije pomogao kad samkupio!

V: On nije Nikola tako fini deak kao ti. Molim te da mupomogne. Stevane, zamoli Nikolu da ti pomogne.

S: /uti,gleda u Nikolu/.. Hermeneutike metode Sedam koraka u razumevanju: 1.Analiza pisanog teksta; 2. opis konteksta; 3.iznoenje pitanja koja emo postaviti u tumaenju;

4.upoznavanje tumaenja drugih; 5.kako se moe razumeti pojedinano iz celine; 6.individualno tumaenje; 7. hermeneutika kritika: moe li razumevanje na osnovu

ovih koraka i na ovaj nain, osloboeno svih uticaja, bitiuspenije od razumevanja u neposrednoj situaciji dok onatraje;

Istrauje se kauzalna, tj. uzrono posledina povezanostpojava

Pogreno se primena kauzalne metode poistoveuje saeksperimentom

Neeksperimentalna primena kauzalne metodeistraivanjaprolosti i budunosti ( prognostika istraivanja )

Pedagoki eksperimentpojavljuje se jedino uistraivanjima kauzalnih povezanosti sadanjih pojava.Osnovna karakteristika eksperimentaplanski se ispituje


21/49

efikasnost vaspitnoobrazovnih uticaja. To je najvanijepitanje ne samo pedagoke prakse, nego i pedagoke teorije

Osnovni kriterijum pri odreivanju metoda pedagokogistraivanja: DA LI SE ISPITUJU ILI NE ISPITUJU KAUZALNEVEZE MEU POJAVAMA.

30. Eksperimentalnametoda

31. Ex-post-facto postupak

EX-POST-FACTO istraivanje Ovom istraivanju se ne pridaje veliki nauni znaaj,

meutim onase mogu uspeno primenjivati uvrtiu i koli.

Cilj: utvrivanje objektivne veze upojavi i izmeu pojavakoje su predmetprouavanja.

Imaju karakter primenjenih istraivanja-pronalaenje nainada sepedagoka saznanja, koja su rezultatfundamentalnihistraivanja, stave ufunkciju unapreivanja vaspitno-obrazovne prakse.

32. Metrijske karakteristike instrumenata


22/49

Metrijske karakteristike instrumenata 33. Tehnike i instrumenti u pedagokom istraivanju Tehnike i instrumenti u pedagokom istraivanju Rad na dokumentaciji/ Analiza sadraja

34. S i s t e m a t s k o p o s m a t r a nj e


23/49

35. Fenomenoloko posmatranje

36. Intervju

Instrumenti intervjuisanja Intervju je unapred pripremljen i planiran tematski razgovor,

razgovor izmeu istraivaa, odnosno njegovogsaradnika(intervjuiste) i onoga ko je subjekt intervjuisanja

(intervjuisani).

Naziv ove istraivake tehnike (postupka) potie od engleskerei interview, to znai razgovor,razgovaranje.


24/49

U intervjuu intervjuista usmeno postavlja pitanjaintervjuisanom radiprikupljanja injenica relevantnih zapredmet istraivanja.

Intervjuista, postavljajui pitanja,nastoji da razgovor sasubjektom vodi ka unapred postavljenom ciljudolaenjudo odreenih injenica.

Intervjuom se mogu prikupljati injenice koje se odnose namiljenje,stavove, sudove, elje, interesovanja ipreferencijeonoga ko se intervjuie.

Intervju, zbog vremenske ogranienosti,ne treba nikadoptereivatisakupljanjem injenica do kojih se moedoi nadrugi nain.

Intervju se moe koristiti i ustrunom pedagokom radu ukoli.

Ukoliko se eli unapreivati neki aspekt,podruje, elemenat,metoda...obrazovnog i vaspitnog rada, prethodno se moguintervjuisati oni na koje se to odnosi,i na osnovu dobijenih

podataka,preduzimati ili odustajati od nameravanih promena.

I kada se intervju koristi u istraivake i u strune svrhe teite je napredmetu prouavanja,odnosno strunog rada.

Kod intervjua koji ima terapeutski karakter, usresreenost jena linostiintervjuisanog (promene u ponaanju,beanje saasova, povlaenje u sebe...)

Intervju mora biti dobro pripremljento nije neobaveznoaskanje.


25/49

Intervju je razgovor sa tanoutvrenim predmetom(temom), sa tano formulisanim ciljem izadacima.

Odlike intervjuiste

komunikativan,

strpljiv, mora umeti da slua druge, suzdran da ne bi ulazio u rasprave saintervjuisanim, ne sme

da stvara atmosferu napetosti i urbe,

pitanja ne smeju liiti na islednika, morapotovati iuvaavati linostintervjuisanog, i

mora biti dobro pripremljen za voenje intervjua. Intervju moe biti

U vezanom intervjuu

osnovu za voenjeintervjua/razgovora

predstavlja lista tanoutvrenihpitanja kojiIntervjuista obavezno treba

Da postavi intervjuisanom.

Ta pitanja mogu biti veoma

Precizno formulisana.

Intervjuista ih mora dobro

znati. Ovaj intervju se posvom karakterupribliavaUsmenom anketiranju.

Intervju je najeeindividualni.


26/49

Intervjuista razgovara sa svojim subjektom pojedinano i bezprisustva ostalih i treba da posmatra reakcije subjekta na

postavljena pitanja.

Prednosti intervjua:

uspostavlja se neposredan kontakt i komunikacija izmeuistraivaa i subjekta;

intervju se moe podeavati prema svakom intervjuisanom moe se postii vei stepen poverenja,saradnje i iskrenosti

nego pri npr. anketiranju.

Nedostaci intervjua:Neekonomian i neracionalan (mali brojispitanikaoko

dvadesetak, pa dvadesetak minuta za razgovor sa jednim

subjektom)

Za vreme razgovora nije mogue beleiti odgovore (mnogisubjekti/intervjuisani ne vole i ne ele ukljuene tehnike

ureaje)

Prilikom naknadnog beleenja odgovora mea se objektivnoi subjektivno

Obrada podataka dobijenih intervjuom pre svega jekvalitativna, a moe unekim sluajevima biti ikvantitativna.

Kvantitativnu obradu onemoguava imali broj ispitanika. Zbog svega navedenog, intervju se najee kombinuje sa

ostalim istraivakim tehnikama. Intervju


27/49

37. Upitnik

Prema: Banur, V., Potkonjak, N.(2006).Istraivaki rad ukoli: Akciona istraivanja. Beograd: kolskaknjiga.

Upitnici su istraivakiinstrumenti koji se koriste u okviruanketiranja kao istraivaketehnike.

Naziv je potekao od francuske reilenquete (ispitivanje,istraga, raspitivanje).

Anketa se koristi kao sinonim za upitnik. Kako u svakom upitniku pitanja imaju sredinje mesto, a na

francuskom se pitanje kae le questionne, i kod nas seupitnik kae kestioner.

Anketiranjeje takav istraivakipostupak (tehnika) u komese ispitanicima postavljajupitanja i od njih se trai da napostavljena pitanja odgovore.

Pitanja se postavljaju upisanoj formi (za razliku odintervjua) i odgovori se daju upisanoj formi.

Preko tih odgovora dolazi se do injenica (podataka) koji seodnose na pedagoku pojavu koja je predmet istraivanja.

Ovakvim upitnicima se sakupljaju objektivni podaci. Ukoliko ispitanik neke od tih injenica ne zna, on nee

odgovoriti na pitanje koje je u tu svrhu postavljeno, ili eodgovoriti, ali uz napomenu da u to nije potpuno siguran.

Neki metodolozi ovakve upitnike nazivaju upitnici-registri.


28/49

Upitnicima se mogu utvrivati stavovi,miljenja i sudoviispitanika o nekoj pojavi, dogaaju, procesu, postupku,stanju,odnosima...

Kada se sastavlja ovakav upitnik, istraiva ralanjava onoto ga interesuje na vie pitanja i na njih trai odgovor.

Neki metodolozi ovakav upitnik nazivaju opinioneri. Upitnicima se mogu istraivati iinteresovanja ispitanika. Pojedinim pitanjima trae se od ispitanika injenice (podaci)

putem kojih iskazuju svoja interesovanja prema nekom ili

neem (npr.italaka interesovanja,profesionalnainteresovanja i sl.).

Mogu se istraivatipreferencijeispitanika. Pogodnim pitanjima moe sezahtevati da ispitanik iskae

ta,od ponuenih mogunosti, vieeli, ceni, uvaava,preferira.

Sve pomenute vrste upitnika, odnosno njihove kombinacije,imaju veoma iroku primenu ne samo u nauno-istraivakom radu, ve i ustrunom pedagokom radu.

Anketiranje Prednosti anketiranja: Organizovanje ispitivanja upitnicima relativno je lako i

jednostavno

Lake je sastaviti valjane upitnike, nego neke drugeistraivakeinstrumente (testove, skale..)


29/49

Upitnici su pogodni za masovna ispitivanja (broj ispitanikaveliki)

Obrada podataka relativno laka

Upitnici se veoma lako kombinuju sa ostalim istraivakimtehnikama i njihovim instrumentima (intervjuisanje,skaliranje, deliminoi testiranje)

Nedostaci anketiranja: Odgovori na postavljena pitanja su subjektivni iskazi

ispitanika.

Odgovaranje ispitanika na postavljena pitanja, njegovaiskrenost, zavisi od mnogo inilaca.

Zato se veoma esto koristeanonimni upitnici. Izgled anketnog listaa) Zaglavlje

b) Podaci koji su potrebni o uesnicimaanketec) Pitanja

d) Predlog za miljenje uesnika ankete

Svako pitanje treba da je jasno odvojeno, sa dovoljnopredvienog prostora za odgovor

Na kraju ankete prostor za dodatne sugestije uesnikaSadraj anketnog lista U zaglavlje anketnog lista unose se osnovni podaci o

istraivanju (uesnicima, mestu, vremenu anketiranja) U gornjem desnom uglu navodi se naziv projekta u okviru

kog se vri anketa Definiemo naziv ili temu ankete i kome je namenjena(npr.

Anketa za roditelje o izradi igraaka u vrtiu)


30/49

Sledi nekoliko reenica kojim se obraamo uesnicimaankete saoptavamo ta elimo da saznamo anketom; taod njih oekujemo, ta za njih moe biti bolje ako popune

anketu i kako e nam podaci koristiti da menjamo iliunapreujemo neto u radu. Poslednja poruka odnosi se na zahvalnost uesnicima

anketiranja

Podaci koje traimo zavise od predmeta istraivanja. Podaci koje traimo zavisi od teme ankete/predmeta

prouavanja moe biti anonimna ne moe biti anonimna kada:Na osnovu podataka elimo da razvijemo individualni pristup

(npr. za roditelje: Kojaje omiljena igraka Vaeg deteta?) Kada nam podaci slue za prouavanje specifinih razlika

izmeu pojedinih grupa (npr. elimo da otkrijemo da liobrazovanje roditelja utie na izbor omiljene igrake deteta)

Kada traimo podatke o konkretnim aktivnostima (npr. Kadaroditelj moe doi u vrti dase ukljui u aktivnost?)

Pravila koja vae za postavljanje pitanjau anketi: Jasno formulisana i kratka Jeziki i gramatiki korektno postavljena Ne postavljati trivijalna pitanja Obuhvataju samo ono to je predmet ispitivanja Ne treba da budu sugestivna Odvojiti pitanja u kojima se trai stvarno stanjeod onih ukojima traimo miljenje Vrsta pitanja:otvorenog, zatvorenog i kombinovanog tipa


31/49

Primer:

Otvoreni tippostavljeno je pitanje i ostavljeno dovoljnoprostora da ispitanik sam formulie odgovor

ime niste zadovoljni u raduvaspitaa_____________________

Zatvoreni tipna postavljeno pitanje, ponuen je odgovor a) Alternativni izbor DA ili NE b) Viestruki izbor a) b) c) d) e)neki drugi nain - koji? c) Rangovanje (odgovore rangirajte od 1-4, najvii rang je 1 i

tako redom)

npr. Vae dete pri odlasku u park birasledee sprave(odgovore rangirate od 1-4, spravu koju dete najvie volioznaite sa 1 i tako redom)

ljuljaku toboganpenjalicupoligon

Anketa ne treba da sadri veliki brojpitanja jer tada oduzimamnogo vremena ispitanicima, opada koncentracija izaintereovanost. Preporuljivo je od 12 15 pitanja.

Trajanje - 10 do 20 minuta Ne pita se ono to se moe saznati iz drugih izvora. Postavljaju se jednostavna pitanja (a ne trivijalna). Izbegavaju se sugestivna, neprecizna i neodreena pitanja. Nepoznate termine je potrebno objasniti, protumaiti i

definisati. Pita se samo ono to je neophodno za preduzeto istraivanje.


32/49

Na kraju ankete potrebno ostaviti dovoljno mesta zasugestije uesnika ukoliko smatraju neto vanim za temuankete

Nain anketiranja:potom, lino Vane metrijske karakteristike: valjanost i pouzdanost. Znaajna je povratna informacija Vaspita treba da isplanira kako e daljekoristiti podatke

ankete

Ukoliko podaci ne remete privatnostporodice, obraenepodatke treba predstaviti svim roditeljima, kao i namere

vaspitaa kako e ih iskoristiti -ta e se dogoditi u radu ikako seplanira poboljanje

38. Analiza sadraja

39. Skaliranje-skala procene


33/49

40. Testiranje

Protokol posmatranja dece je kvantitativna tehnika koja

sadri:podatke o broju, mestu odvijanja i trajanja aktivnosti veine

dece u grupi, bilo na inicijativu dece ili vaspitaa; vrstu aktivnosti cele grupe ili male grupe; da li je izbor aktivnosti bio na inicijativu dece, opis

korienihsredstava; karakter aktivnosti, i detaljan opis aktivnosti dece. Protokol posmatranja i beleenja aktivnosti deceProtokol posmatranja unutar vremenskih uzoraka:

Omoguava vaspitau da unosipodatke o odreenomponaanjuunutar kraih vremenskih uzoraka.

Pre posmatranja vaspita mora daodredi koje e ponaanjeda posmatra i kada, u kojim vremenskim intervalima.

Strategija:

Koristiti samo za posmatranje ponaanja koja se estojavljaju


34/49

Koristiti za ponaanje koje se lako posmatra Definisati termine, tvrdnje, kojima opisujete odreeno

ponaanjePrednosti: Daje podatke o uestalosti ponaanja Prua dosta informacija u kratkom vremenskom roku Usmerava na preciznost i tanost42. PROTOKOL POSMATRANJA BELEENJEMUZORAKA DOGAAJA

Vaspita moe da unosi podatke ouzorcima specifinogponaanja.

Strategija:

definiite ponaanje koje elite daposmatrate. Morate da saznate neto o tomponaanju da biste ga

prepoznali kada se desi

Definiite informacije koje elite da dobijete o definisanomponaanju (koliko traje, ta se javljapre, a ta posle)

Beleke se vode na jednostavan nain.Prednosti: Bolje razumevanje ponaanja. Dogaaji se belee onako kako sedeavaju. Moe da prouava bilo kojeponaanje.Veba:Lista posmatranja Ime deteta:__________ Datum:_________Vreme:______


35/49

Ime posmatraa:__________ Oznaite ponaanje koje ste uoili da dete ispoljava.

Koristite

znak N ukoliko niste opazili neko od njih. Zabeleite svakikomentar ili kvalitativnu informaciju pored oznake.

46. Sadraj projekta istraivanja

47. Etape pedagokog istraivanja

48. HIPOTEZE ISTRAIVANJA U velikom broju pedagokih istraivanja mogue je jo u

fazi projektovanja odrediti osnovne pretpostavke, odnosno

hipoteze istraivanja, koje e uistraivanju biti potvrene(dokazane) ili opovrgnute (odbaene).


36/49

Adekvatno formulisanje istraivakih hipoteza podrazumevadobro poznavanje prirode i karaktera pojave, odnosno

problema koji se istrauje, kao i upoznatostsa rezultatima

slinih istraivanja,... Istraiva predviamogua reenja problema koji jeformulisan predmetom istraivanja, odnosno pretpostavljamogue veze, uzroke, posledice izmeu pojava koje supredmet njegovog prouavanja.

U naunom pogledu i opovrgavanje hipoteze je vrednokoliko i njeno dokazivanje, naravno uz potovanje strogihnaunih kriterijuma.

U empirijskim istraivanjima najee se formulie jedna ilivie optih hipoteza i vie posebnih hipoteza.

Opte hipoteze se odnose na osnovni cilj istraivanja aposebne hipoteze se odreuju u sladu sa zadacimaistraivanja i po pravilu njihov broj odgovara broju

istraivakih zadataka.

Ceo istraivaki postupak u stvari je dominantnousmeren na dokazivanje hipoteza od kojih se u

istraivanju polo.

Primer: Za ocenu validnosti hipoteza koriste se sledei kriterijumi: Teorijska utemeljenost (obrazloenost hipoteze

odgovarajuim argumentima),

Usaglaenost hipoteza sa ve usvojenim znanjima iprincipima teore tisanja,


37/49

Objanjavajua i predviajua mo hipoteze,

Dokazivost hipoteze rezultatima empirijskih istraivanja iteo rijskim argumentacijama,

Jezika korektnost (jasna, logina i smisaona formulacija)

49. VARIJABLE ISTRAIVANJA

Varijabla (pojava) se moe odrediti kao osobina kojaizraava pojam ili konstrukt i koja se moe promenitikvantitativno ili kvalitativno (npr. starost, teina, kvalitetobavljanja zadatka od strane odreene osobe,...).

U istraivanjima varijabla moe da ima razliite vrednostizavisno od toga kako se koristi.

Ako se koristi za kategorizaciju odreenih subjekata iliobjekata onda ih oznaavamo kao kategorike varijable.

Postoje i tzv. dihotomne varijable(npr. mu-ena, oenjen-neoenjen, poloio-nije poloio,..)potom kontinuirane

varijablekoje mogu pretpostavljati bezbroj vrednosti unutarjednog niza (npr. teina, visina, starost,...). U oblasti vaspitanja tipine merne varijable su:postignue (uspeh), verbalne i opte sposobnosti ispecifine vetine.


38/49

Varijable se odnose i na karakteristike koje se mogu menjatiod jedne individue do druge (npr. inteligencija). Neke

varijable prethode drugim varijablama.

Primer: varijabla inteligencije prethodi varijabli uspeha uuenju, to znai da je uspeh posledica inteligencije.

VARIJABLE ISTRAIVANJA Nezavisne varijable su varijable uzrono posledinih veza a

to je svojstvo koje kada se promeni, utie na promene koddrugih svojstava. U razredu kao nezavisne varijable mogu se

prouavati: stilovi uenja, interakcije,kognitivni nivoi. Kaonezavisne varijable mogu se javiti sredinski uslovi:obrazovni

nivo roditelja, imovno stanje,... ili line karakteristike kaotosu: starost, pol, inteligencija, motivacija.

Zavisne varijable smatraju se efektom u uzrono-posledinim vezama.Njihova odlika jeste da manipulienezavisnom varijablom kako bi izazvala promene. Ova

varijabla se nekada nazivala i kriterijumom. Kod primera

uporeivanja efikasnosti nastavnih metoda, kriterijum moebiti koliinanauenih sadraja (u ovom primeru nastavnemetode su nezavisna varijabla, a zavisna varijabla je koliinanauenog.

Interveniua varijabla na izvestan nain funkcionalnopovezuje nezavisnu i zavisnu varijablu. U primeru

istraivanja efikasnosti nastavnih metoda, koeficijent

inteligencije moe biti interventna varijabla, a to moe biti iefikasnost nastavnika, motivacija za uenje50. Uzorak u pedagokim istraivanjima ipedagokim

istraivanjima u koli/vrtiu


39/49

U metodologiji se pod populacijompodrazumeva skuposoba koje imaju neku zajedniku karakteristiku i o kojimanastojimo neto saznati.

Uzorakpredstavlja deo populacije; ako je populacija skup,uzorak je podskup tog skupa. Na osnovu nalaza o uzorku

istraiva zakljuuje o populaciji. Veina pedagokim istraivanjasprovodi se na uzorkudelu

populacije ili podskupu osnovnog skupa.

Na osnovu istraivanja obavljenog nauzorku moe sezakljuiti o celini, tj. o populaciji (ili osnovnom skupu) izkoje je uzorak uzet.

Jedinice uzorka istraivanja mogu biti:

Subjekti ili pojedinci (uzorak ispitanika) Grupe (grupni uzorak) Varijable (uzorak varijabli) Aktivnosti subjekata i grupa (uzorak aktivnosti) Nastavni i drugi sadraji (uzorak sadraja) Vreme (uzorak vremena) Izvori (uzorak izvora)... Uzorkovanje Uzorkovanje ili uzimanje uzoraka istraivanja iz populacije

je veoma sloen, delikatan i odgovoran posaosvakog

istraivaa.

S obzirom na nain uzorovanja, odnosno biranje uzoraka,mogue je razlikovativie uzoraka.

Osnovne karakteristike uzorka:


40/49

Reprezentativnost Homogenost Veliina.

51. Vrste uzoraka istraivanja

Sluajni uzorci

Sluajni uzorciSluajni uzorci

Nesluajni uzorciNesluajni uzorci Opis metodolokog okviraistraivanja Sugestije za izradu metodolokog okviraistraivanja Sugestije za izradu metodolokog okviraistraivanja Kako bi istraivanje bilo nauno ipedagoko, ono mora da

se odvija u skladu sa zahtevima metodologije pedagogije

Znaajnoje da se u toku pripremanja istraivanja u

vrtiu tano predvidi i odredi: ta e se (predmet istraivanja),zato (cilj istraivanja), kako (istraivake metode, postupci iinstrumenti), kada (vreme istraivanja) i gde e se istraivati.Najee je problemkoji je okrenut ka reavanju nekog

praktinog pitanjai unapreenju vaspitno-obrazovne prakse.

Neophodno je paljivo analizovatikonkretnu vaspitno-obrazovnu

praksu i prouiti relevantnu literaturu koja o toj temi postoji.


41/49

Instrumentikoji se koristemogu se koristiti vepostojei,isti

ili revidirani, ili se mogu konstruisati novi koje je poeljno, preupotrebe, empirijski proveriti (valorizovati).

Uzorakmali i nameran.

Obrada podatakapreteno pomou osnovnih postupakadeskriptivne statistike.

Planiranje istraivanja: Vremenskih okvira istraivanja Uslova Materijala Kadrova Literature

Realizacija istraivanja: Prikupljanje podataka o problemu Kvalitativna i kvantitativna obrada podataka Iznoenje (tabelarno, grafiko itekstualno) i interpretacija

dobijenih rezultata istraivanja

Pisanje izvetaja o obavljenom istraivanju i Saoptavanje i primena rezultata u vaspitnoj i obrazovnoj

praksi.


42/49

Kvalitativna i kvantitativna (poto vaspitai anketiraju uvekmanji broj uesnika ankete od 100,posebna statistikaobrada nije potrebna)

Svrha izvetaja je obavetavanje lanova naunezajednice o:

problemu istraivanja nainu istraivanja rezultatima istraivanja zakljucima izvedenim na osnovu tih rezultataOpta struktura izvetaja:

Rezime Kljune rei Uvod Nain istraivanja Rezultati Rasprava o rezultatima Bibliografske informacije Prilozi

ezultati istraivanja Pri odabiranju glavnih rezultata, treba se

rukovoditi postavljenim problemom istraivanja,

hipotezom i postavljenim ciljevima.


43/49

Na osnovu tih rezultata se zakljuuje o probnomodgovoru na pitanje kojim je izraen problem

istraivanja, a radi kojeg je istraivanje isprovedeno.

Podaci i rezultati se izlau dovoljno podrobno(obino u obliku tabela i grafikih prikaza), ali da

ovaj odeljak ne bi bio nesrazmerno veliki u

odnosu na ostale i pretrpan pojedinostima,

poeljno je u njega ukljuiti samonajinformativnije tabele i grafikone, a sve ostalo

eventualno prikazati u posebnom prilogu.

Tabele i grafikoni u odeljku o rezultatima bitrebalo da budu oznaeni slovnim ili brojanim

oznakama prema redosledu javljanja u tekstu ipropraeni odgovarajuim tekstom u kojem se

ukazuje itaocu na ta da obrati panju.

Rezultati bi trebalo da budu saopteni tako dabude oevidan odgovor na pitanje da li

podravaju hipotezu.

ta je evaluacija?EVALUACIJA je sistematska primena procedura i tehnika za

dostizanje upotrebljivosti programa vaspitaa


44/49

analiza prikupljenih podataka o onome to radimo idonoenje suda o uspenosti

njome se obezbeuju dokazi o postignuima na programu slui za poveanje znanja i bolje razumevanje prakse

Jedno od najvanijih sredstava za unapreivanje programa iza poveanje njegove odivosti

Razlozi za evaluaciju u toku rada da bi utvrdili da li smo napravili promenu, napredak

da li smo ostvarili cilj da li program podstie ili postie oekivane efekte da procenimo implementaciju samog programa da korigujemo svoj rad da uimo da planiramo dalje da izvetavamo, prezentujemoPrimer: Kljuna oblast ETOSPARTNERSTVO SA RODITELJIMA,

U ovom podruju vrednovanja sagledavamo sledeepokazatelje:

Komunikacija sa roditeljima Ukljuivanje roditelja u ivot i rad vrtia Analiza instrumenta evaluacije i samoevaluacije


45/49

Problem istraivanja: Koliko je rad u parovima umlaim razredima osnovne kole efikasniji u

odnosu na klasine oblike nastave?

Cilj istraivanja: Eksperimentalno uporeivanjeefekata rada u parovima i frontalnog oblika rada

kao i utvrivanje didaktikih vrednosti rada u

parovima koje preferiraju uenici etvrtog razreda

osnovne kole.

Zadaci istraivanja Osmisliti eksperimentalni program (pripreme za

asove obrade nastavnog gradiva radom uparovima);

Utvrditi da li postoji statistiki znaajna razlika uznanjima uenika kada je nastava organizovana

radom u parovima, odnosno frontalnim radom;

Utvrditi didaktike vrednosti rada u parovimakoje preferiraju uenici IV razreda osnovne kole.

Opta hipoteza


46/49

Rad u parovima ima znaajne didaktike vrednostii njime se mogu postii bolji efekti uenja nego u

frontalnoj nastavi.

Posebne hipoteze Mogue je nastavnu temu (odabranu) obraditi

radom u parovima

Postoje statistiki znaajne razlike kada senastava organizuje radom u parovima u odnosu

na nastavu organizovanu frontalnim oblikom

rada.

Rad u parovima ima odreene didaktikevrednosti koje ga ine efikasnijim u odnosu na

frontalni oblik rada.

Metode istraivanja U istraivanju e se koristiti deskriptivna metoda i

metoda eksperimenta sa paralelnim grupama.

Deskriptivna metoda e se primeniti kodprikupljanja podataka, obrade i interpretacije.

Metoda eksperimenta s paralelnim grupama e sekoristiti u delu rada koji se odnosi na


47/49

uporeivanje efekatanastave organizovane radom

u parovima i nastave organizovane frontalnim

oblikom rada. Ovom metodom se eli ispitati:koliko rad u parovima utie na to da uenici

uspenije usvajaju nastavne sadraje i da li je

stepen usvojenosti vei nego na asovima na

kojima se koristi frontalni oblik rada.

Tehnike i instrumenti u istraivanju Istraivanje e se realizovati tehnikama testiranja i

anketiranja.

Testiranje e se sprovesti upotrebom testovakojima e se utvrditi:

-Prethodno steeno znanje iz oblasti koja seobrauje u treem razredu;

-Finalno znanje posle sprovedenog eksperimentai

-Meusobni odnos rezultata izmeueksperimentalne i kontrolne grupe.


48/49

Anketiranjee se sprovesti anketnim upitnikom zauenike eksperimentalne grupe poto e se kod

njih nastava organizovati putem rada u parovima. Njime se eli utvrditi didaktika vrednost rada u

parovima koje preferiraju uenici etvrtog

razreda.

Upitnik ima 12 pitanja. Uvodni deo sadri uputstvo , podatke o ueniku,

pol i opti uspeh koji su postigli na kraju treeg

razreda.

Populacija i uzorak u istraivanju Populacija osnovni skup iz kojeg se uzimauzorak istraivanja. Mora biti jasno odreena, precizno definisana

sadrajem, obimom i vremenom (na primer,

uenici IV razreda osnovnih kola u Somboru,

kolske 2010/2011 godine).

Uzorak deo populacije, podskup osnovnogskupa.


49/49

Jedinice uzorka mogu biti: subjekti, grupe,varijable, aktivnosti, nastavni i drugi sadraji,

vreme, izvori itd. Uzorci koji su zasnovani na teoriji verovatnoe: prosti, sluajni uzorak stratifikovan uzorak sistematski uzorak Uzorci koji nisu zasnovani na teoriji verovatnoe:

namerni, prigodni, kvotni

Documents

Metodologija Pedagoških Istraživanja.2docx