OPŠTA PSIHOLOGIJA VI

OPŠTA PSIHOLOGIJA VI

UČENJE, MIŠLJENJE, PAMĆENJE

UČENJE• U momentu rođenja ljudsko biće raspolaže ograničenim

mogućnostima da zadovolji svoje potrebe

• Ono ima genetski potencijal za to, ali je neophodno da postoje podsticaji u sredini koji omogućuju takav razvoj i vreme da se podsticaji usvoje i stabilizuju – potrebno je učenje

• U repertoaru čovekovih adaptivnih reakcija teško je pronaći one koje nisu rezultat učenja:

• čovekovo iskustvo je rezultat učenja; opažaj spoljne stvarnosti ima svoju razvojnu istoriju u kojoj važno mesto ima smisao opaženog, a on je rezultat učenja

ODLIKE UČENJA

1. Učenje je promena u ponašanju ili promena u ličnosti

2. Promena je nastupila pod uticajem sredine – namernim ili spontanim uticajem

3. Promena je relativno trajna

UČENJE

• Učenje i pamćenje – dva međusobno povezana psihička procesa

• Učenje – relativno trajno menjanje jedinke na osnovu iskustva i njene aktivnosti

• Učenjem stičemo oblike ponašanja i osobine ličnosti – sve ono, što nije dato biološkim nasleđem

• Učenje je širi pojam od školskog učenja

• Učenje – jednostavni i složeni oblici učenja

VRSTE UČENJAVRSTE UČENJA

OBLICI UČENJA

• Posmatranjem dečijeg razvoja psiholozi su došli do zaključka da postoje tri osnovna načina na koji se uči:

1. Ponavljanjem

2. Asociranjem odgovora sa jednom posebnom draži ili klasom draži u procesu uslovljavanja

3. Posmatranjem ponašanja socijalnog modela

HABITUACIJA

• Jedan od najranijih oblika učenja koji se javlja već kod novorođenčadi je habituacija (navikavanje)

• Dete vrlo brzo po rođenju prestaje da se trza i da reaguje na svaki jači šum ili svetlo – uspostavlja se neka vrsta „bliskosti“ sa svetlom, zvukovima ili mirisima koji deluju u njegovom okruženju

• Habitacija se javlja kao posledica ponovljenog izlaganja neutralnih draži

JEDNOSTAVNI OBLICI UČENJASENZITIZACIJA I HABITUACIJA

• Senzitizacija – povećana osetljivost organizma usled ponavljanja intenzivnih i značajnih draži.

• Habituacija – sastoji se u tome da se na draži koje se ponavljaju, a nisu od značaja, sve slabije reaguje i na kraju se sasvim prestaje sa reagovanjem.

• Klasifikacija učenja prema Radonjiću:

• I OPERACIONALNO DEFINISANI OBLICI UČENJA (opisuje se ponašanje organizma u određenim uslovima):

1. Klasično i emocionalno uslovljavanje

2. Instrumentalno učenje

3. Učenje lavirinta

4. Učenje razlika

5. Učenje putem uviđanja

6. Učenje po modelu

Klasifikacija učenja prema Radonjiću:

• II UČENJE NA OSNOVU SADRŽAJA UČENJA:

1. Verbalno učenje – učenje sadržaja koji su iskazani jezičkim simboličkim sistemom (uključuje i učenje simbola)

2. Motorno (motoričko) učenje – usvajanje motornih veština i pokreta

KLASIČNO I EMOCIONALNO USLOVLJAVANJE

Klasično uslovljavanje -Pavlov

Uslovna i bezuslovna draž

Proces uslovljavanja

Emocionalno uslovljavanje: eksperiment sa malim Albertom

• Eksperiment su izveli Votson (začetnik bihejviorizma) i Rajnerova

• BD-iznenadan jak zvuk; BR-strah; UD-bela životinja; UR-strah od bele životinje

• Cilj: dokaz u prilog teorijskoj postavci bihejviorizma da se emocionalne reakcije uče (kroz proces

klasičnog uslovljavanja)

Emocionalno uslovljavanje: eksperiment sa malim Albertom

Emocionalno uslovljavanje-odlike

• Lako se stiče• Teško se gasi• Lako se generalizuje• Uče se i negativne emocije• Koristi se u bihejvioralnoj terapiji

Emocionalno uslovljavanje

• Uslovljavanje negativnih emocija (razvijanje fobija, averzija)

• Uslovljavanje pozitivnih emocija (sigurnosti, relaksacije)

• Naučena bespomoćnost i naučeni optimizam (Selidžmen)

• Emocionalna inkubacija (Ajzenk)

Uslovljavanje negativnih emocija

• Strah može da se uslovi i na zamišljanje zastrašujućih ishoda.

• Može da se uslovi na jedan snažan traumatski događaj ili na više subtraumatskih događaja.

• Postoje individualne razlike u lakoći uslovljavanja emocije straha.

Teorija emocionalne inkubacije (Ajzenk)

• Paradoks neurotičara: neurotični simptomi opstaju iako nisu ničim potkrepljeni (npr.klaustrofobija).

• Kod emocije straha nepotkrepljeno ponavljanje uslovne draži ne dovodi do gašenja već do emocionalne inkubacije, tj. do jačanja uslovljene reakcije.

• Do inkubacije pre dolazi kod snažnih emocionalnih reakcija.

Naučena bespomoćnost (Selidžmen)

• Naučena bespomoćnost: učenje da nemamo kontrolu nad neprijatnom stimulacijom (eksperiment Selidžmena i Majera, sa psima) i pasivnost u sledećim situacijama

KLASIČNO USLOVLJAVANJENeutralne draži (razni objekti i pojave u okolini) dobijaju novo značenje kad su asocirane sa nekom vrstom ponašanja koje nije pod našom voljnom kontrolom. Nenamerno učenje.

Pavlovljev eksperiment.

EMOCIONALNO USLOVLJAVANJE je oblik klasičnog uslovljavanjaVotson i Rajnerova - ogled sa malim Albertom→ Nastanak fobija (klaustrofobija, agorafobija, sociofobija)Generalizacija – uslovljena emocija se lako širi

BDhrana

UDzvuk

BR lučenje pljuvačke

Votson

Ivan Petrovič Pavlov

= UR

INSTRUMENTALNO UČENJE

• Aktivnost je sredstvo (instrument) da se zadovolji potreba

• Gladna životinja u kavezu opaža hranu koja se nalazi izvan kaveza; preduzima niz necelishodnih pokušaja da dođe do hrane. Nekim pokretom životinja slučajno uspeva da otvori kavez i tako dolazi do hrane.

• U ponovljenim pokušajima životinja opet pravi niz slučajnih pokreta, ali pri svakom novom pokušaju ona dolazi sve brže do cilja (hrane)

• Pokušaji su slepi, a uspeh slučajan, pa je Torndajk ovu metodu nazvao učenje putem slepih pokušaja i slučajnih uspeha

Torndajkov eksperiment

Skiner: respondentno i operantno uslovljavanje

Instrumentalno učenje

• Postupno učenje• Učenje potkrepljenjem• Ponašanje je instrument dolaženja do cilja• Bez učešća viših kognitivnih procesa• Asocijacionistička S- R objašnjenja• Zakon efekta

Zakon efekta (Torndajk)

• Zadovoljavajuće posledice jačaju odgovor, a nezadovoljavajuće ga slabe.

• Agensi socijalizacije (roditelji, škola, vršnjaci) koriste ove principe u formiranju određenih ponašanja, odlika ličnosti stavova, vrednosti, moralnosti.

• Sa uzrastom, socijalna potkrepljenja (odobravanje, neodobravanje) i samo-potkrepljenje (poznavanje rezultata) postaju značajniji od materijalnih potkrepljenja.

Oblikovanje ponašanja: demonstracija 1

Oblikovanje ponašanja: demonstracija 2

INSTRUMENTALNO UČENJEUčenje putem pogrešaka i slučajnog uspeha. To je cilju usmereno učenje. Namerno učenje

→ Posledice su te koje određuju ponašanje. Uradićemo one stvari koje nam obezbeđuju da se osećamo prijatno, a izbegavaćemo one situacije u kojima se osećamo neprijatno.

Edvard Torndajk

Skinerova kutija

Torndajkov eksperiment

Zakon efekta - Radnje koje dovode do nagrade bivaju učvršćene, dok radnje koje ne dovode do nagrade, ili dovode do kazne, bivaju eliminisane. Nagrada koja dovodi do zadovoljenja nekog motiva se naziva potkrepljenje.

• UČENJE LAVIRINTA – eksperimenti sa pacovima; ima sličnosti sa instrumentalnim učenjem

• Za uspešno pronađen put iz lavirinta životinja dobija nagradu – najčešće hranu

• Neki psiholozi upoređuju učenje u lavirintu sa ljudskim učenjem serije reči ili besmislenih slogova (učenje serija)

• UČENJE RAZLIKA ILI DISKRIMINACIONO UČENJE

• Nagrada se daje za uspešno rešen problem, tj. uspešno naučenu lekciju

• Razlika je u tome što se nagrada daje za uspešno razlikovanje ponekad veoma sličnih draži

UČENJE PUTEM UVIĐANJA

• Uviđanjem osoba otkriva novi aspekt situacije, sagledava problem na nov način

UČENJE PUTEM UVIĐANJAKelerovi eksperimenti

• ODLIKE UČENJA PUTEM UVIĐANJA:

1. Do rešenja se dolazi naglo

2. Oblik ponašanja koji je doveo do rešenja se primenjuje i u narednoj sličnoj problem - situaciji, bez vraćanja na neuspešne pokušaje

3. Uspešan model ponašanja primenjuje se ne samo u približno istim situacijama, već i u situacijama koje imaju jedan ili više srodnih elemenata prvobitne situacije

UČENJE UVIĐANJEM

Učenje putem rešavanja problema.

→ Npr. Učenje učenika je kvalitetnije ako uključuje i razumevanje naučenog gradiva.

Volfgang KelerKelerov eksperiment

Uviđaju se odnosi sredstva i cilja. Uviđanje, shvatanje i razumevanje odnosa predstavlja osnovnu karakteristiku mišljenja i inteligencije.

UČENJE PO MODELU

Učenje ugledanjem na uzor.

Uzor je model koji se oponaša.

2 važna pojma:• Imitacija – vezuje se za spolja vidljiva ponašanja• Identifikacija – vezuje se za unutrašnja svojstva čoveka.

Albert Bandura

eksperiment sa lutkom Bobo

UČENJE PO MODELUUČENJE PO MODELU

1.1. Učenje imitacijomUčenje imitacijom

2.2. Učenje identifikacijomUčenje identifikacijom

3.3. Učenje učenjem ulogaUčenje učenjem uloga – uče se položaji i uloge; u osnovi, ovaj oblik učenja je samo složeniji vid učenja po modelu

UČENJE IMITACIJOM I IDENTIFIKACIJOMUČENJE IMITACIJOM I IDENTIFIKACIJOM

IMITACIJAIMITACIJA IDENTIFIKACIJA IDENTIFIKACIJA

Ne mora biti emotivne veze sa

modelom

Mora postojati emotivna veza sa

modelom

Imitiraju se jednostavniji oblici

ponašanja – gestovi, mimika. . .

Naučeno ponašanje kraće traje

Naučeno ponašanje je relativno trajno

Usvajaju se složeniji oblici

ponašanja – govor, stavovi, način

ophođenja prema drugima. . .

Emocionalna veza

Složenost oblikaponašanja

Trajnost naučenog

Eksperiment Bandure

• Cilj: utvrditi da li agresivno ponašanje može da se uči posmatranjem modela

• Nezavisna varijabla: ponašanje modela (agresivno i neagresivno) u različitim situacijama

• Zavisna varijabla: učestalost agresivnog ponašanja posmatrača

• 4 modaliteta NV ili 4 eksperimentalna uslova ponašanja modela: E1-agresivni model uživo; E2-agresivni model na filmu; E3-neagresivni model; E4-agresivni model prerušen u mačku

Bandurin eksperiment

Eksperimentalni nalazi Bandure i saradnika

• Više se imitira (i opravdava) agresivni muški nego agresivni ženski model (spontane primedbe na agresivno ponašanje ženskog modela, a verbalno odobravanje muške agresije)

• Redukuje se strah od pasa kod 2/3 dece koja su posmatrala sve bliže kontakte deteta-modela sa psom

Eksperimentalni nalazi Bandure i saradnika

• Deca koja posmatraju nagrađeno agresivno ponašanje modela (uspeva da otme igračke) češće bi volela da liče na model (uz racionalizacije takvog izbora) nego deca koja posmatraju kažnjeno ponašanje modela (ne uspeva da otme igračke).

• Ako se u drugoj fazi deca direktno nagrađuju za agresivno ponašanje, razlika između grupa nestaje.

Eksperimentalni nalazi Bandure i saradnika

• Odrasla osoba-model daje drugoj osobi ili detetu igračke: imitiraju se oba modela ali više model koji daje (nosilac moći).

• Deca počinju da prihvataju moralnu orjentaciju modela, suprotnu svojoj. Moralne orjentacije: objektivna (prema šteti) i subjektivna (prema namerama izvršioca štetnog dela)

TRANSFER UČENJA

TRANSFER UČENJA

Transfer – prenošenjeTransfer učenja – dejstvo ranijeg učenja na kasnije učenje ili na kasniju aktivnost uopšte.

Efekat transfera može da bude:• pozitivan – kada prethodno učenje olakšava kasnije učenje• negativan – kada prethodno učenje otežava kasnije učenje

POZITIVAN TRANSFER

ŠTA JE to što se iz prethodnog učenja pozitivno odražava na učenje novog?

POZITIVAN UTICAJ PRETHODNOG UČENJA NA UČENJE NOVOG

1. Korisni principi,metode i tehnike učenja

2. Uočavanje zakonitosti, pravila i načina koji omogućavaju da se nešto uspešno nauči

3. Pozitivno i negativno iskustvo koje je stečeno prenosi se na nove situacije

4. Uopštavanja, generalizacije u posmatranju, učenju, pamćenju i izvođenju zaključaka o primeni naučenog

Mišljenje

Homo sapiens- misleći čovek

Određenje mišljenja

• U širem smislu: svaka mentalna aktivnost (sećanje, predstavljanje, maštanje):

– “Mislim na naše letovanje u Budvi”– “Mislim da je vreme za ručak”– “Mislim kako bi sada bilo lepo sedeti na Adi i pijuckati

kafu”.

• U užem smislu:

• Mišljenje je cilju usmereno operisanje simbolima (predstavama, pojmovima, rečima)

• Omogućava prevazilaženje perceptivno datog i uviđanje opštih svojstava pojava i suštinskih veza među njima.

• Oblasti u kojima se ispoljava mišljenje:

– Rešavanje problema, cilj: nalaženje rešenja– Suđenje i donošenje odluka, cilj: od niza mogućih

alternativa odabrati najbolju moguću– Zaključivanje, cilj: na osnovu činjenica doneti

odgovarajući zaključak– Stvaralaštvo, cilj: svoriti nešto novo, originalno i

vredno

Kako se prepoznaje da druga osoba misli?

• Koji su spoljni znaci mišljenja?

Mišljenje i govor

• Govor je ne samo sredstvo komunikacije nego i sredstvo mišljenja, razvijen u funkciji sporazumevanja u zajednici

• Pojam je glavni instrument uopštavanja i mišljenja

• Kulturne razlike u iskustvima vode razlikama u jeziku, a one dalje uobličavaju način opažanja i konstruisanja sveta i subjektivne stvarnosti

Faze rešavanja problema

• 1.Identifikacija problema

– Sposobnost za otkrivanje problema zavisi od više činilaca: od bogatstva starog iskustva, intelektualnih sposobnosti i navike da

se pitamo »zašto« i »kako«.

– Primer: deca– Primer: Gaus

• 2.Sužavanje problema: definisanje teškoće– Direkcija (model traganja, mentalni set): implicitne ili

eksplicitne pretpostavke i način pristupa problemu. – U skladu s pretpostavkama definišemo teškoću problema i u tim

okvirima tragamo za rešenjem.– Direkcija nas ograničava u traganju za rešenjem i može dovesti

do fiksacije za neuspešnu strategiju

• 3.Javljanje hipoteze– “Aha doživljaj”

• 4.Proveravanje hipoteze

Gausovo uočavanje problema

• Gaus (Karl Fridrih Gaus) je rano pokazao svoju matematičku darovitost. Poznata je anegdota koja kaže da je jednom prilikom Gausov učitelj zadao da se saberu svi brojevi od 1 do 100, verovatno da bi "zaposlio učenike". Na njegovo veliko iznenađenje, Gaus (koji je tada imao 7 godina) odmah je doneo svoj rezultat: 5050. Evo kako je mladi matematičar to rešio: Posmatrajući niz 1,2,3,4,...,97,98,99,100, čije je članove trebalo sabrati, uočio je izvesnu zakonitost: kada spari 1 i 100, 2 i 99, 3 i 98, i tako dalje, uvek dobije zbir 101. Takvih parova ima tačno 50. Otuda je traženi zbir jednak 50×101 = 5050. Ovaj postupak nazvan je „Gausov postupak“.

Veštine rešavanja problema u matematici i prirodnim naukama

• Razumevanje matematičkog rečnika (npr.šta je polje)• Razumevanje tablica i grafikona (npr. da rečima opišu

problem prikazan grafički)• Prepoznavanje obrazaca u osnovi pojedine vrste

zadataka, npr. obrazac zadatka i poznavanje postupka rešavanja

• Treba proučavati rešavanje problema u konkretnim životnim situacijama, a tek potom simbolički prikazati problem i izvesti matematičku operaciju

Faze stvaralačkog mišljenja• 1.Priprema (preparacija)

– Prikupljanje informacija o problemu, definisanje, prvi pokušaji rešavanja problema, skiciranja umetničkog dela

• 2.Inkubacija– Mirovanje, nebavljenje problemom. Suština: slabljenje

prvobitne direkcije što omogućava da se na neki često beznačajan povod uoči mogućnost sagledavanja problema na nov, originalan način

• 3.Iluminacija (inspiracija/nadahnuće)• 4.Proveravanje (verifikacija )

Vrste mišljenja• Konkretno (realističko) operiše simbolima, predstavama

stvarno postojećih objekata, bića, događaja, uvažava zakone stvarnosti i logike, usmereno otkrivanju objektivno postojećih veza, pojava –

• Apstraktno operiše apstraktnim pojmovima, idejama koje nisu zasnovane na perceptivno datom

• Imaginativno operiše predstavama pojava i događaja stvorenih imaginacijom, relativno nezavisno od stvarnosti, pod uticajem subjektivnih činioca

• Deduktivno (od opšteg prema pojedinačnom) – induktivno

• Konvergentno je dosledno, sistematično i logično u traganju za jednim valjanim rešenjem problema – divergentno (stvaralačko) se odlikuje produkcijom velikog broja hipotetičkih odgovora, rešenja

• Diskurzivno (verbalno) je zasnovano na pojmovima i postupnim misaonim operacijama – intuitivno je skokovito, zasnovano na malom i nedovoljnom uzorku podataka

• Slikovno – verbalno – simboličko

Deduktivna metoda

Induktivna metoda

PAMĆENJE I

ZABORAVLJANJE

PAMĆENJE

• Pamćenje je trajanje onoga što je učenjem prethodno stečeno

Učenjem se stvaraju „tragovi“ u mozgu; pamćenje je trajanje tih tragova, a zaboravljanje slabljenje ili nestajanje tih tragova.

• TRI OSNOVNE MANIFESTACIJE PAMĆENJA1. Reprodukcija – sećanje ili obnavljanje ranijih utisaka ili znanja. 2. Prepoznavanje ili rekognicija3. Ušteda pri ponovnom učenju

ČULOKRATKOROČNO PAMĆENJE

DUGOROČNO PAMĆENJE

PROCES PAMĆENJA

Informacija sa čula odlazi u kratkoročno pamćenje i odavde može ali ne mora da pređe u dugoročno pamćenje

Informacija se u kratkoročnom pamćenju zadržava 18 sec Obim kratkoročnog pamčenja iznosi 7 podataka

KRATKOROČNO I DUGOROČNO PAMČENJE

Prelazak informacije iz kratkoročnog pamćenja u dugoročno zavisi od osmišljenosti i ponavljanja, kao i od pažnje.

Dugotrajna memorija predstavlja „skladište“ naših znanja o svetu kao i načina korišćenja tih znanja. Znanja su uskladištena u obliku predstava.

PROCES ZABORAVLJANJAO zaboravljanju govorimo kada se ranije naučeni materijal ne može više reprodukovati, prepoznati ili nema uštede pri ponovnom učenju.

UZROCI ZABORAVLJANJA:1. Spontano zaboravljanje – Ako se neko gradivo ne ponavlja ili ako se znanja ne upotrebljavaju ona će polako nestajati.2. Aktivno zaboravljanje – rezultat je meðusobnog ometanja dva gradiva. Razlikujemo:

Retroaktivnu inhibiciju – kada sadašnje učenje ometa pamćenje ranije naučenog (npr: zaboravimo lik starog suseda zbog toga sto smo sreli kasnije nekog ko jako liči na njega)

Proaktivna inhibicija – Ranije naučen materijal ometa pamćenje onoga sto se sada uči.

Potrudi se da u predviđenom vremenu sto vise reci zapamtiš

• ROĐAK

• ŠIROK

• AFERA

• JABUKA

• IZVAN

• POJESTI

• OMOT

• PONOS

• RACIONALAN

• TAKAV

• ŠUMA

• VLAST

• ZDRAV

• VISORAVAN

• NEUDATA

• ODMAH

• ODREDITI

• POGODAK

• MAŠTA

• SEDAM

• UTEHA

• ĆILIM

• TAČAN

• JAK

• SVEDOK

• OKIDAČ

• POSAO

• DAR

• MAĆEHA

• SAVRŠEN

VEŽBA

ZADATAK: Odredi koja je vrsta učenja u pitanju.

• Pas ulazi u kuhinju, čuje zveket posuđa i luči pljuvačku. • Prilikom vožnje, vozač autobusa staje i na pojavu

crvenog svetla pritiska kočnicu. • Dečak se uplaši kad neko viče. Njegov otac često viče

na njega. Dečak uvek doživljava strah kada vidi oca.• Dečak gleda televiziju i vidi kako glavni junak udara

drugog dečaka i otima mu novčanik. Sledećeg dana dečak koji je gledao tu scenu na televiziji to isto čini dečaku iz komšiluka. Kad ga sretne na ulici na putu do prodavnice, udara ga i otima mu novčanik.

• Učenik je marljivo vežbao matematiku i dobio je peticu. Zbog toga on sada marljivo uči svaki dan matematiku.

• Majka viče na svoju nemirnu ćerku: „Prestani, umiri se, sada je dosta!” Kada je njen mlađi brat naljuti, ona mu kaže: „Sada je dosta, prekini već jednom!”

• Navedite primere iz vaše buduće profesionalne uloge vaspitača, odnosno, trenera:

• Primer situacije u kojoj se primenjuje učenje po modelu• Primer situacije u kojoj se primenjuje učenje putem

pokušaja i pogrešaka• Primer situacije u kojoj se odvija učenje putem

emocionalnog uslovljavanja

PITANJA KOJA PRATE TEMU• Navedite odlike učenja• Definišite učenje• Navedite načine na koje se uči• Navedite klasifikaciju učenja prema Radonjiću• Objasnite habituaciju• Objasnite senzitizaciju• Objasnite klasično i emocionalno uslovljavanje• Objasnite instrumentalno učenje• Šta označava zakon efekta• Objasnite učenje prema modelu• Objasnite učenje lavirinta• Objasnite učenje razlika

• Objasnite učenje uviđanjem• U čemu je razlika između učenja imitacijom i

identifikacijom?• Šta označava transfer učenja i koje vrste transfera postoje?• Šta se iz prethodnog učenja može preneti na novo učenje?• Šta je mišljenje?• Navedite faze u rešavanju problema• Navedite faze stvaralačkog mišljenja• Navedite i definišite vrste mišljenja (5)• Šta je pamćenje?• Koje su osnovne manifestacije pamćenja?• Kako se odvija proces pamćenja?• Šta je zaboravljanje i koje su uzroci zaboravljanja

Hvala na pažnji