Organizacija prevencije bolničkih - rlkbg.org.rs · Infektologija, epidemiologija, mikrobiologija...

Organizacija prevencije bolničkih infekcija u Švajcarskoj

Mihael Podvinec

ORL-BAL International

Beograd, maj 2017

Infektologija, epidemiologija, mikrobiologija i bolnička higijena su sestre

Početak organizovane infektologije:

• Srbija: 1926, posledice 1. Svetskog rata

• Švajcarska: 1986, epidemija HIV

• 1999 Specijalizacija interne medicine sa dodatnom titulom infektologa

• 2015 Zvanje eksperta za prevenciju infekcija ( viši medicinski kadar )

• 2017 Specijalista za infektologiju i za prevenciju infekcija

Bolničke infekcije u Švajcarskoj : 7 do 8% hospitalizovanih pacijenata

•Postoperativne infekcije

•Pneumonije (intenzivna nega)

• Infekcije mokraćnih puteva (kateterizacija)

•Bakterijemije (venska kateterizacija)

Rešavanje sistemskih problema: odozgo nadole ili obrnuto?

•Neposredni akteri su kvalifikovani i motivisani(kvalitet rada, dokumentacija)

•Predpostavljeni organi treba da im omoguće efikasno delovanje

(„servisna“ uloga politike: infrastruktura i

finansiranje )

Menadžment„odozdo nagore“

Swissnoso*: Osnovali infektolozi velikih klinika 1994, prerastao u Nacionalni centar za prevenciju infekcija

• Vodi nacionalni program Swiss Clean Care :

- Praćenje postoperativnih infekcija SSI Surveillance

- Prevencija postoperativnih infekcija SSI Intervention

- Poštovanje pravila higijene ruku CleanHands

- Prevencija kateterskih infekcija mokraćnih puteva (u toku)

* Ugovorom vezan sa Nacionalnim udruženjem zapoboljšanje kvaliteta u bolnicama i klinikama (ANQ)

Ugovorom sa ANQ i Stalnom konferencijom ministarazdravlja svih kantona (politička legislativa) definišu se:

• Finansiranje

•Obavezujući proces kontrole kvaliteta, obradepodataka, nacionalne koordinacije i sankcije

Podpisnici ugovora:

•Udruženje švajcarskih bolnica

•Udruženje osiguravajućih društava

Umreženje i glavni zadaci Swissnoso

• Savezni sekretarijat za zdravlje (S. kao konsultant političke egzekutive)

• Nacionalna organizacija za bezbednost pacijenata

• Stručna udruženja (mikrobiologa, infektologa, hirurga, op-personala)

• Nacionalno društvo za bolničku higijenu

• Referentni centar za nozokomijalne infekcije KISS (SR Nemačka)

• Stalno praćenje infekcija u okviru pružanja zdravstvenih uslugai izrada strategija za prevenciju istih

• Praćenje rezistencija na antibiotike (Standardi ECDC)

Kako funkcionišu programi: primer «SSI Intervention»

U svakoj bolnici vrednuju se 3 kriterijuma:

- preoperativno uklanjanje dlaka

- dezinfekcija hirurškog polja

- antibiotska profilaksa

• Swissnoso se oslanja na organizacionu strukturu u bolnicama (Komisije za higijenu) i vrši školovanje svihučesnika za procese održavanja bolničke higijene.

Swissnoso, program «SSI Intervention» na mreži

Aufgaben Zuständigkeit•Fachliche Leitung des Moduls, Handbuch•Schulungen für Teilnehmende•Hotline (deutsch und französisch) für fachliche Fragen•Kommunikation mit interessierten Spitälern

Dr. Alexander SchweigerLeiter Forschung und Entwicklung Swissnoso

•Vertragsmanagement Erich TschirkyGeneralsekretär Swissnoso

•Kontinuierlicher Input zu fachlichen und organisatorischen Fragen

Swissnoso Arbeitsgruppe SSI Intervention:•Prof. Andreas Widmer•Prof. Nicolas Troillet•Dr. Carlo Balmelli•Marie-Christine Eisenring•Prof. Stephan Harbarth•PD Dr. Stefan Kuster•PD Dr. Jonas Marschall•Prof. Hugo Sax•Dr. Matthias Schlegel•Dr. Alexander Schweiger•Prof. Giorgio Zanetti

•Technische Leitung Datenbank Edith RöösliSwiss RDL, ISPM Bern

Dr. Alexander SchweigerFachlicher Leiter des Moduls SSI Intervention E-Mail, Tel. No.

Program za evaluaciju infekcija «SSI Surveillance»

• Bolnice biraju tri zahvata iz svojeg hirurškog spektra povlastitom nahođenju

• Hirurgija kolona obavezno ulazi u ta tri zahvata, u ustanovama u kojima se vrši

• Dodatno obavezno obuhvatanje apendektomija kodadolescenata i dece

• Godišnja publikacija rezultata, obrađenih indeksom zaspecifične faktore rizika

Karakteristike programa «SSI Surveillance»

• Kriterijumi razlikuju površinske od dubokih infekcija u tkivima i infekcije u telesnim šupljinamaStandard: CDC (Center for Disease Control – USA)

• Infekcije se prate do 30. dana postoperativno, 12 meseci po implantaciji aloplastičnih materijala(telefonski) Standard: NHSN (National Healthcare Safety Network)

Swissnoso: Program «Rezistencija na antibiotike»

• Studija o prevalenciji infekcija u bolnicama – stalno u toku ( kriterijumi ECDC )

• Izrada nacionalne strategije protiv rezistencije na antibiotike: Swissnoso sa Udruženjem mikrobiologa i Udruženjem infektologa ( u toku )

Obavezne bolničke komisije za higijenu obuhvataju:

• Infektologiju (ili internu medicinu )

• Mikrobiologiju

• Laboratoriju

• Bolničku farmakologiju (apoteku)

• Intenzivnu negu (interna medicina, hirurgija, anestezija)

• Personal: sestru(tehničara) za higijenu*, O-T asistenti**

• Tehničku službu ( sanitarije, ventilacija, građevinski radovi )

• Ostale zainteresovane

* visokokvalifikovan profil sa univerzitetskim usavršavanjem

** trogodišnje školovanje za člana operativnog tima (instrumentiranje, med. informatika)

Dokumenti i ustanove na koje se Swissnoso oslanja

• CDC Guideline for Prevention of Surgical Site Infection, Centers for Disease Control and Prevention, 1999

• SHEA Strategies to Prevent Surgical Site Infections in Acute Care Hospitals, 2014 Update

• NICE Guideline for Surgical site infections: prevention and treatment, 2008, National Institute for Health and Care Excellence, Evidence Update 2013

• IDSA Infectious Diseases of America (IDSA), 2008

• KISS Surveillance von nosokomialen Infektionen, Deutschland

• PREZIES Holländisches Surveillance- Netzwerk von nosokomialen Infektionen

• HELICS Hospital In Europe Link for Infection Control throughSurveillance EU

• ISO-RAISIN Institut de Veille Sanitaire (INS), Réseau d'alerte, d'investigation et de surveillance des infectionsnosocomiales, France

• NNIS National Nosocomial Infections Surveillance System

USA

Dalje organizacije u borbi protiv rezistencija

• Švajcarska Medicinska Akademija (okuplja profilisane kliničare) Projekat: «Smarter Medicine» - Preporuke Dobre Prakse i Liste Mudrih Izbora – racionalna primena lekova i hirurških indikacija

• Udruženje Veterinara : Konstatacija, da se toku od 6 godina, nalazprisustva MRSA kod domaćih svinja povećao sa 2% na 20,8%. Projekat: akcija za smanjenje antibiotika u životinjskoj hrani za 50%

Zadaci i problemi za stručnjake i ustanove

• Prepoznavanje uzročnika, rezervoara i vektora (umrežavanje)

• Greške u prikupljanju i obradi materijala (školovanje)

• Planiranje i finansiranje projekata (umrežavanje sa politikom)

• Nedostatak saradnje izmedju struka, ustanova i pojedinaca(ponekad najveći problem!)

• Problem dostupnosti podataka (transparencija)

• Interesi medija

Nova saznanja treba brzo primenjivati

• Rezistentne bakterije se prenose i vazduhom

• Crevne bakterije su važan faktor prenosa rezistencije, ali i imuniteta

• Deca koja su višestruko primala antibiotika imaju poremećaj crevneflore veoma dugo vreme, u odraslom životu imaju problemeimuniteta

• Novi «srednje porozni» medicinski materijali inhibišu rast patogenihbakterija (magnezijum karbonat - Upsalit i sl.)

• MALDI-TOF: laserskom tehnikom identifikuju se mikroorganizmi u kolonijama za 20 sekundi

Summary and conclusion1. Prescription pressure

Patient’s expectationPhysician’s need for «safety»

Help the patient understand

why you don’t prescribe!

2. Selection pressureIncreasing resistance rates as a consequence of antibiotic use

Optimise treatment: best choice,

as temporally limited as possible!

3. Colonisation pressureResistant bacteria have a tendency to spread

Comply with standard hygiene precautions!

Thomas Bregenzer