20 maj 2011.

AKTUELNO

Shodno viziji savremene bol-

ničke farmacije, osnovna de-

latnost bolničkog farmaceu-

ta jeste obezbeđivanje sigurne i bez-

bedne terapije neophodne za lečenje

pacijenata u bolnici. To znači da far-

maceut kao zdravstveni profesio-

nalac učestvuje u svim procesima

upravljanja lekovima, od nabavke,

pripreme i izdavanja, izrade magi-

stralnih i galenskih preparata, pa do

praćenja racionalne terapije na ode-

ljenju i savetovanja zdravstvenih

radnika i pacijenata poštujući “prin-

cip pet pravih”: pravom pacijentu,

pravi lek, u pravoj dozi, pravim pu-

tem i u pravo vreme.

2001. – godina koja je

označila početak

preokreta u radu

bolničkih farmaceuta u Srbiji

Profesionalni razvoj bolničke farmacije u Srbiji zvanično je za-

počet 2001. god. sprovođenjem projekta „Unapređenje pro-

cesa upravljanja lekovima“, pod pokroviteljstvom Evropske

agencije za rekonstrukciju i Ministarstva zdravlja RS, koji se

sprovodio u većini bolnica. Ovaj projekat je izvršio značajan

preokret u radu bolničkog farmaceuta jer je pre svega omo-

gućio nov način sagledavanja postojećih problema i povećan

obim profesionalne angažovanosti: aktivno učestvovanje far-

maceuta u Komisiji za terapiju i lekove i uključivanje farma-

ceuta u terapiju pacijenata.

Bolnička farmacija u Srbiji je

shodno toj reformi veoma napredo-

vala. Da bi se objektivno sagledao sa-

dašnji status i šta je sve postignuto

od uvođenja reforme, Sekcija za

bolničku farmaciju je krajem 2009.

god sprovela anketu među bolničkim

farmaceutima u većini bolnica Srbi-

je. Rezultati ankete su potvrdili da je

bolnička farmacija napredovala, da je

vizija razvoja savremene bolničke far-

macije osnovna vodilja u radu farma-

ceuta, ali da postoje i problemi i ne-

dostaci u svakodnevnom obavljanju

posla.

Osnovna delatnost svih bolničkih

farmaceuta i dalje je snabdevanje bol-

nice lekovima i medicinskim sred-

stvima, ali shodno pozitivnim pro-

menama povećan je broj farmaceu-

ta koji se bave praćenjem primene terapije i racionalnom far-

makoterapijom.

Zakonska regulativa u Srbiji kaska za

profesionalnim razvojem bolničke farmacije

Sekcija za bolničku farmaciju i bolnički farmaceuti sačinili su

predlog neophodnih mera koje je potrebno sprovesti kako bi

se nedostatci otklonili i time omogućili da profesionalan raz-

voj bolničke farmacije u Srbiji bude to uspešniji.

Sadašnja zakonska regulativa nije pratila profesionalni raz-

voj bolničke farmacije. Prema važećem zakonskom pravilni-

ku kojim se definiše broj zaposlenih u zdravstvenim ustano-

BOLNIČKA FARMACIJA U SRBIJI DANAS

Farmaceutsku zdravstvenu delatnost u stacionarnim zdravstvenim ustanovama obavljaju bolnički farmaceutii farmaceutski tehničari u bolničkim apotekama.

Tekst: Ivana Popović, mr ph.

vama, za obavljanje farmaceutske zdravstvene delatnosti u bol-

nicama definisan je jedan farmaceut na 200 bolesničkih kre-

veta.

Savremenu ulogu bolničkog farmaceuta, koja podrazume-

va obavljanje različitih farmaceutskih usluga u bolnici, nije mo-

guće obaviti sa jednim ili sa dva farmaceuta, koliko u prose-

ku radi u svakoj bolnici u Srbiji.

Bolnički farmaceuti su prepoznali ovaj problem i predlo-

žili da neophodan broj bolničkih farmaceuta treba definisati

shodno uslugama koje bolnički farmaceuti izvršavaju u okvi-

ru svoje bolnice. U tu svrhu su sve svoje usluge koje izvršava-

ju ili koje bi trebalo da izvršavaju a shodno viziji razvoja bol-

ničke farmacije, definisali i sistematizovali.

Pored rešavanja organizacionih problema,

neophodno je da se paralelno radi i na

podizanju nivoa obaveznog znanja i

praktičnih veština kojima bolnički

farmaceut mora da vlada

Za razliku od zemalja koje imaju razvijenu bolničku farma-

ciju, u kojima je obuka i specijalizacija iz bolničke farmacije

obavezna, kod nas ovakva specijalizacija ne postoji. Srbija nije

jedina zemlja u kojoj bolnički farmaceut nema obavezu da za-

vrši specijalizaciju iz bolničke farmacije nakon završenog fa-

kulteta.

Radi usklađivanja sa evropskim standardima, bolnički far-

maceuti su dali predlog mera gde se navodi da je, pored po-

trebe za razvojem poslediplomskih programa obuke i speci-

jalizacije iz bolničke farmacije na našim fakultetima, neopho-

dno da se i u nastavni program dodiplomske nastave uvrste

sadržaji vezani za rad farmaceuta u bolnicama.

Pronalaženje optimalnih zakonskih i

profesionalnih rešenja o položaju i uslovima

rada bolničkih farmaceuta, bolnički

farmaceuti ostvaruju preko svog

strukovnog udruženja, Sekcije za bolničku

farmaciju Saveza farmaceutskih udruženja

Srbije (SFUS).

Osnovna delatnost Sekcije jeste organizovanje stručnih se-

minara i obuka za sticanje novih znanja i veština koji imaju

za cilj da viziju savremene bolničke farmacije u svetu, imple-

mentiraju u praksu bolničkih farmaceuta u Srbiji. Takođe, Sek-

cija preko svojih predstavnika u Ministarstvu zdravlja Repu-

blike Srbije i u Farmaceutskoj komori Srbije zastupa intere-

se bolničke farmacije.

Sekcija trenutno broji oko 180 članova. Shodno svojoj

osnovnoj delatnosti, Sekcija u kontinuitetu već više od 8 go-

dina, sprovodi veliki broj različitih aktivnosti. U tom perio-

du je organizovano na destine stručnih sastanaka čije su teme

bile posvećene kako kontinuiranoj medicinskoj edukaciji

tako i problemima vezanim za zakonske i organizacione pro-

bleme bolničkih farmaceuta. Pored toga članovi Sekcije su pro-

šli važne obuke za sticanje novih znanja i veština u zemlji a

veoma značajna su učešća na međunarodnim kongresima, sim-

pozijumima i posete kolegama iz zemalja EU.

Konstantno unapređivanje kvaliteta

saradnje sa kolegama izvan Srbije

Sekcija za bolničku farmaciju je od 2007. god postala redo-

van član Evropskog udruženja bolničkih farmaceuta (EAHP).

Od tada, članovi Sekcije zvanično učestvuju na svim događa-

njima koje organizuje ovo udruženje a koji imaju za cilj da se

kroz inicijativna istraživanja i obrazovne programe omogući

dalji napredak bolničke farmacije kao i uspešnija integracija

u zdravstveni sistem svake zemlje.

Shodno sve većoj i kvalitetnijoj saradnji sa EAHP-om, Sek-

cija za bolničku farmaciju će preko Saveza farmaceutskih udru-

ženja Srbije biti domaćin sledećeg EAHP akademskog semi-

nara koji će se održati od 20. do 22.05.2011. god u Beogra-

du. Teme ovog seminara su: „Bolnički farmaceut kao deo Ko-

misije za lekove” i „Bezbednost pacijenta: Uloga bolničkog far-

maceuta u upravljanju rizicima”

Celokupna dosadašnja aktivnost kao i rezultati koji su po-

stignuti treba da budu obaveza i podsticaj za budući profesio-

nalni razvoj bolničke farmacije u Srbiji. Potreba za profesio-

nalnim usavršavanjem, dobro definisani i ostvarljivi ciljevi kao

i lična želja i angažovanje svakog pojedinca od velike su po-

moći u promovisanju vrednosti profesije bolničkog farmaceu-

ta kako na radnom mestu tako i u društvu uopšte, a u cilju pru-

žanja kvalitetne usluge pacijentima.

maj 2011. 21

»Najčešći problemi i nedostatci koji su anketom

utvrđeni jesu:

• Nedovoljan broj bolničkih farmaceuta,

• Neadekvatan prostor u kome se nalazi bolnička

apoteka kao i loša tehnička podrška,

• Bolnički farmaceut nije uključen u proces

pripreme leka za administriranje,

• Saradnja sa drugim zdravstvenim

profesionalcima je nepotpuna,

• Ne postoji komunikacija sa pacijentom

46 maj 2011.

KONFERENCIJE

Uvodno izlaganje na konferenciji održali su ministar

zdravlja Zoran Stanković, specijalista za zdravstve-

ni sektor Kancelarije Svetske banke u Beogradu Ana

Holt i direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osigura-

nje Srbije Aleksandar Vuksano-

vić i svi su se saglasili da je uvo-

đenje integrisanog zdravstvenog

sistema neophodno kako bi

usluge u zdravstvu, a pre svega

u primarnoj zdravstvenoj zašti-

ti, bile kvalitetnije i efikasnije. Skupu su prisustvovali predsta-

vnici nacionalnih i međunarodnih zdravstvenih institucija, do-

mova zdravlja i lokalnih samouprava.

e-ZDRAVLJE 2015 – Informatizacija svih

domova zdravlja u Srbiji

Državni sekretar Ministarstva zdravlja, Nevena Karanović pred-

stavila je okupljenima projekat e-ZDRAVLJE 2015 koji obuh-

vata program rada, razvoja i organizacije integrisanog infor-

macionog zdravstvenog sistema. Sa radom na ovom projek-

tu počelo se još 2003. godine po ugledu na smernice koje je

dala Evropska unija, a koje se između ostalog odnose na usva-

janje nacionalne politike i izradu odgovarajućih zakonskih okvi-

ra. Dokument e-ZDRAVLJE 2015 pripremila je posebna ra-

dna grupa u okviru Ministarstva zdravlja koja je imala pose-

ban zadatak da izradi standarde koji će biti opšti i primenlji-

vi kako bi pomogli zdravstvenim ustanovama pri izboru soft-

vera i kako bi se izbegao monopol samo jednog softverskog

sistema.

Pored stvaranja potpuno integrisanog zdravstvenog sistema,

jedan od ciljeva jeste i stvaranje uslova za održivost finansira-

nja ovog sistema, ali i zadovoljenje principa kao što su očuvanje

privatnosti ličnih dokumenata, visok kvalitet zdravstvenih infor-

macija, efikasnost i optimalna upotrebljivost zdravstvenih poda-

taka – kazala je Nevena Karanović i dodala – iako smo još uvek

daleko od idelne slike kako bi trebalo da funkcioniše ovaj sistem,

to ne znači da treba da odustanemo i da ne radimo na postizanju

boljih uslova, a za sve ovo potre-

bno nam je vreme i strpljenje. Do

sada je napravljena strategija, iz-

rađeni su standardi, rad na infra-

strukturi će se uskoro završiti, a

planirano je da se Nacionalni

zdravstveni portal završi do 2013. i do 2015. godine integrisa-

ni zdravstveni sistem.

U skladu sa strateškim opredeljenjem Ministarstva zdravlja

i implementacijom dokumenta “e-Zdravlje2015” aktivno se radi

na daljem razvoju informacionog zdravstvenog sistema za pri-

marnu zdravstvenu zaštitu. – zaključila je državni sekretar Mi-

nistarstva zdravlja.

Pružanje unapređenih

usluga na lokalnom nivou

Projektni administrator DILS-a, Tatjana Bajić predstavila je

projekat “Pružanje unapređenja usluga na lokalnom nivou”

koji Vlada Republike Srbije realizuje iz sredstava kredita Svet-

ske banke, a ukupna vrednost sredstava zajma iznosi 32 mi-

liona evra. Projekat se realizuje u periodu od početka 2009.

do kraja 2012. godine. Projekat realizuju tri resorna mini-

starstva: Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i Mi-

nistarstvo rada i socijalne politike. Ministarstvo zdravlja je

dobilo 12,5 miliona evra za realizaciju ovog projekta, od čega

je za softver izdvojeno 1,2 miliona evra i 5,1 milion evra za

hardver za svih 158 domova zdravlja u Srbiji, zavode za zdrav-

stvenu zaštitu studenata u Beogradu, Novom Sadu i Nišu,

kao i za Gradski zavod za gerontologiju u Beogradu. Osno-

INFORMATIZACIJA SVIH DOMOVA ZDRAVLJA U SRBIJI

E-ZDRAVLJE 2015U okviru projekta „Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou” – DILS Ministarstva zdravlja

Republike Srbije, u Beogradu je 15. aprila 2011. godine održana konferencija “Uvođenje informacionogsistema u primarnu zdravstvenu zaštitu u Republici Srbiji“

Tekst: Estela Gaković Ranisavljević

PROJEKAT

PRUŽANjEUNAPREĐENIH USLUGANA LOKALNOM NIVOU

vni cilj ovog projekta odnosi se na jačanje kapaciteta usta-

nova u sektorima zdravstva, prosvete i socijalne zaštite na lo-

kalnom nivou, kako bi se korisnicima pružila pristupačnija,

delotvornija i kvalitetnija usluga.

Pomoću različitih parametara koji su uzeti u obzir odlu-

čeno je da u ovom projektu učestvuju 42 doma zdravlja.

Dosadašnji rezultati

IT koordinator DILS i RZSDF, Nada Teodosijević iznela je

dosadašnje rezultate procesa informatizacije zdravstvenih

ustanova primarne zdravstvene zaštite.

Proces nabavke softvera i hardvera u okviru DILS projek-

ta sprovodi se kroz dva odvojena postupka uz kontrolne me-

hanizme Svetske banke koji se primenjuju u procedurama ten-

derskih nabavki.

Posao nabavke hardvera poveren je konzorcijumu INTEC

d.o.o, Orion telekom d.o.o, Logo d.o.o, BSS d.o.o. & MMC

Mikros d.o.o , a rok za isporuku je kraj ove godine. Za sve usta-

nove primarne zdravstvene zaštite biće nabavljeno 209 serve-

ra, 5.275 računara, 2.650 štampača, 1.312 bar-kod čitača i 3.250

čitača kartica, dok će se instaliranom računarskom mrežom sa

centralnim zgradama povezati 1.800 udaljenih zdravstvenih

stanica i ambulanti.

Domovima zdravlja dodeljena su finansijska sredstva u vred-

nosti od 1,2 miliona evra za nezavisno sprovođenje nabavke

sertifikovanog softvera, koja je u toku. Za sada je sertifikova-

no osam, a u toku je sertifikacija još 17 softvera od kojih se

nekoliko koristi u ustanovama primarne zdravstvene zaštite.

Većina sertifikovanih softvera je na putu da dobije “EU-

ROREC SEAL”, evropski sertifikat za zdravstvene informa-

cione sisteme. Sertifikovani softver omogućiće primenu elek-

tronskih zdravstvenih kartona u svim domovima zdravlja.

Obuka zaposlenih i uvođenje softvera u rad u domovima

zdravlja i ustanovama primarne zdravstvene zaštite studena-

ta i starih lica biće obavljena do aprila 2012. godine.

Značajan deo sredstava zajma biće dodeljen u vidu gran-

tova lokalnim samoupravama i ustanovama. Vrednost gran-

ta za svaki dom zdravlja je u skladu sa unapred definisanim

kriterijumima, zasnovana na veličini doma zdravlja, zatečenom

stanju u smislu potrebe za uvođenjem novog softvera ili una-

pređenjem već postojećeg sistema. Dosadašnje učešće lokal-

nih samouprava u finansiranju ZS iznosilo je do 30%.

Primeri iz prakse

U drugom delu konferencije direktori tri DZ (Voždovac, Kra-

ljevo i Inđija) preneli su svoje iskustvo korišćenja informacio-

nih sistema.

Iako su u početku imali otpor, zaposleni u DZ Kraljevo su na-

kon implementiranja IS u svoj rad rekli da troše manje vremena

na traženje podataka, da sada imaju više ciljeve i stimulisani su

jer imaju bolji uvid u svoj rad. Iz podataka koje su prikupili za-

ključili su da pacijente ne interesuje kako je došlo do poboljšanja

zdravstvene usluge, jedino im je bitno da dobiju brzu i dobru uslu-

gu. – kazala je direktorka DZ Kraljevo, Mirjana Krčevinac i

istakla da je DZ Kraljevo jedan od prvih akreditovanih do-

mova zdravlja u pilot projektu.

maj 2011. 47

Na zahtev pacijenta, čitalaca časopisa Apoteka, u pripremi je prvo izdanje

Beogradskog adresara apoteka u tiražu od 20 000 primeraka. Izlazak se

planira za septembar 2011. Obuhvata prikaz lokacija privatnih i državnih

apoteka na svih 17 beogradskih opština (mapa), adrese, telefone i radno

vreme... U okviru publikacije biće prikazani i Domovi zdravlja, privatne

ordinacije i klinike, laboratorije kao i spisak dežurnih ustanova.

Pozivamo Vas da učestvujete u ovoj publikaciji.

Ponuda sa uslovima učešća nalazi se na sajtu www.bbsoft.rs/adresar/

Za pristup prijavi apoteke unesite kod – adresar2011 –

Sve sugestije, predloge kao i uputstvo za prijavu i učešće možete dobiti na

011/2675-266. Prijave se primaju do 01.07.2011. godine.

Verujemo da ćete nam svojim učešćem pomoći da pacijentima

obezbedimo tačnu i pouzdanu informaciju

i omogućimo još bolju dostupnost Vaših usluga.

Palmira Toljatija 5/I, 11070 Novi Beograd

Tel./fax: (011) 2675-266, 2676-664 • www.bbsoft.rs; e-mail: office@bbsoft.rs

36 maj 2011.

IZRADA LEKOVA

Izrada lekova u apotekama je bio način na koji su farma-

ceuti omogućavali lekarima propisivanje i davanje terapi-

je koja najbolje odgovara potrebama pacijenta. Na nivou

apoteke izrađivali su se, a kako podaci govore i danas je veli-

ka potreba da se izrađuju, lekovi širokog opsega do-

za/koncentracija i kombinacija. Razlog tome je i tendencija da

se kod sve većeg broja ljudi javljaju jedinstveni zdravstveni pro-

blemi koji se ne mogu rešiti komercijalno dostupnim lekovi-

ma (jer ih industrija ne proizvodi) tako da izrađeni lek preo-

staje kao jedina opcija.

Činjenica je da pored velikog broja industrijskih lekova,

i danas, u 21. veku, i dalje postoji velika potreba za izradom

lekova u apoteci, za šta ima više razloga:

• na tržištu nije registrovan neophodni lek (što je za veli-

ki broj, na primer kožnih oboljenja problem je kako ih

i čime lečiti ),

• lek nije registrovan u odgovarajućem obliku ili jačini (ne-

onatologija, pedijatrija, gerijatrija; pacijent ne može da

proguta tabletu ili kapsulu; psihijatrijski pacijenti ili pa-

cijenti bez svesti),

• pacijent je alergičan na neku komponentu leka (obično

je reč o konzervansu, boji ili aromi ali to može biti i ne-

ki drugi ekscipijens).

Vrste magistralnih lekova

Magistralni lekovi mogu biti oficinalni i neoficinalni. Ofici-

nalni magistralni lekovi su oni koji imaju monografiju u od-

govarajućoj stručnoj literaturi – farmakopeja ili nacionalne for-

IZRADA LEKOVA STARA JE KOLIKO I ČOVEKOVA POTREBA ZA LEČENJEM

POTREBA ZA IZRADOM LEKOVA U BOLNIČKOJ APOTECI

Apoteke su bile osnovni izvor lekova sve do šezdesetih godina prošlog veka, kada je došlo do naglog procvatafarmaceutske industrije

Tekst: Dipl.farm.spec. Maja RibarSlužba za farmaceutsku delatnost i snabdevanje KCS

mule. To znači da je receptura ispitana po pitanju doze ili kon-

centracije, međusobne kompatibilnosti svih sastojaka i stabil-

nosti za kraći vremenski period u kome lek treba da bude utro-

šen. Nacionalne formule daju recepturu, tj. kompletan sastav

leka, kao i način njegove izrade, a pojedine formule daju i opre-

mu potrebnu za izradu leka, način ispitivanja kvaliteta leka i

njegove stabilnosti (tj. određivanja roka trajanja), način pri-

mene i td. Očigledno je da postojanje nacionalnih formula

obezbeđuje da se jedan isti lek uvek izrađuje na isti način, u

bilo kom delu zemlje.

Neoficinalni magistralni lekovi (“custom tailored” – “kro-

jeni” prema potrebi pacijenta) su oni koji se propisuju za po-

trebe određenog pacijenta, tj. nemaju ustaljeni sastav, pa je na

farmaceutu da proveri doze ili koncentracije, kompatibilnost

sastojaka takvog leka, da proceni stabilnost, kao i da izvrši ko-

rekcije u recepturi kada je to potrebno, pre nego što lek izra-

di i izda pacijentu.

Galenski lekovi su uvek oficinalni i oni najviše “liče” na

industrijski lek. Oni se, naime, izrađuju u serijama, poštuju-

ći neke od smernica Dobre proizvođačke prakse, prolaze kon-

trolu kvaliteta i ispituju se na stabilnost u dužem vremenskom

periodu (do 2 godine za pojedine lekove). Od industrijskih le-

kova razlikuju se po tome što se izrađuju u mnogo manjim se-

rijama, koje nisu isplative za industrijsku proizvodnju.

Podrazumeva se da se magistralni i galenski lekovi izra-

đuju isključivo od supstanci farmakopejskog kvaliteta, tj. od

supstanci istog kvaliteta kao i industrijski lekovi.

U bolničkim apotekama u Srbiji slabo

zastupljena izrada galenskih lekova

Konstantan rast potrebe za novim magistralnim i galenskim

lekovima ne samo da stalno postoji, već nameće i potrebu da

se nacionalne formule stalno revidiraju. U zemljama koje to

sebi mogu da priušte (Nemačka, SAD) nacionalne formule se

izdaju svake godine; u drugim zemljama izdaju se ređe (Bel-

gija), a neke zemlje ih uopšte nemaju.

U našoj zemlji su do 2008. godine bile na snazi Formulae

magistrales et reagentia III, objavljene 1979. godine (Savez far-

maceutskih društava Jugoslavije). Farmaceutsko društvo Sr-

bije 2006. godine formiralo je radnu grupu za rad na novim

nacionalnim formulama. Grupa se sastojala od 16 specijali-

sta farmaceutske tehnologije, 1 magistra i 2 doktora nauka sa

primarnog, sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene za-

štite i 2 doktora nauka sa Farmaceutskog fakulteta, kao struč-

nih urednika. Nakon dve godine rada izabrano je 216 mono-

grafija, kao i 13 tabelarnih priloga. Nove nacionalne formu-

le objavljene su novembra 2008. godine pod nazivom Magi-

stralne formule 2008.

Međutim, lekovi specifični samo za bolničku primenu sko-

ro uopšte nisu zastupljeni u Magistralnim formulama 2008.

Ova činjenica ne izaziva veliko iznenađenje ako se zna da je

u bolničkim apotekama u Srbiji izrada lekova i pored velike

potrebe, čak i neophodnosti zbog svega prethodno navedenog,

slabo zastupljena. Magistralna izrada je veoma retka, a galen-

ska izrada postoji samo u tri bolnice: Klinički centar Srbije,

Vojno–medicinska akademija i Kliničko–bolnički centar

Zvezdara, sve tri u Beogradu.

Lekovi za bolničko lečenje – specifičnost

koja ih isključuje?

Kako su lekovi potrebni za bolničko lečenje pacijenata ipak

specifični, ne čudi da su monografije takvih lekova u nacio-

nalnim formulama retke ili uopšte ne postoje. U Nemačkoj je

problem rešen na sledeći način: DAC–NRF kao nacionalne

formule imaju novo izdanje svake godine, bez lekova speci-

fičnih za sekundarni i tercijarni nivo zdravstvene zaštite, ali

bolnički farmaceuti imaju svoje formule – Formularium hospi-

tale.

Na nekoliko primera može se ilustrovati koliko je za zdrav-

stvenu zaštitu bilo koje zemlje neophodno da se lekovi izra-

đuju u uslovima bolničke apoteke.

Prvi primer je rastvor potreban za preoperativno ili pre-

dijagnostičko čišćenje digestivnog trakta. U SAD–u je 1986.

godine prvi put u svetu registrovan lek za čišćenje digestiv-

nog trakta pod nazivom GoLytely®. Kasnije se po celom sve-

tu javljaju lekovi sličnog sastava, koji u stručnoj literaturi do-

bijaju opšti naziv PEG–ELS (polyethylene glycol – electrolyte la-

vage solution). Gastroenterolozi su u svojoj stručnoj literatu-

ri izneli činjenicu da čak u 75% slučajeva nije moguće sa si-

gurnošću postaviti dijagnozu karcinoma debelog creva uko-

liko digestivni trakt nije kompletno očišćen. Pomenuti rastvor

je već krajem 80–ih godina prošlog veka počeo da se izrađu-

je u Apoteci Kliničkog Centra Srbije – skoro 20 godina pre

maj 2011. 37

»Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima iz

2004., odnosno 2010. godine razlikuje proizvo-

dnju (industrija) i izradu lekova (galenski i ma-

gistralni lekovi). Zakon o lekovima i medicin-

skim sredstvima iz 2010. godine u vezi sa izra-

dom lekova uvodi i jednu opravdanu novinu, ko-

ja zabranjuje izradu leka ako na tržištu postoji

registrovan lek istog sastava, što je odavno

praksa u SAD i Evropi.

�

nego što je preparat tipa PEG–ELS prvi put registrovan u Sr-

biji, 2008. godine (Fortrans®). Samo ovaj primer jasno poka-

zuje ulogu, značaj i spremnost bolničke apoteke da brzo rea-

guje kada je potrebno i obezbedi neophodan lek koji će omo-

gućiti pacijentu ili grupi pacijenata adekvatnu terapiju.

Drugi primer je izrada rastvora za totalnu ili parcijalnu pa-

renteralnu ishranu. Kada pacijent ne može da jede, ne bi tre-

balo da jede, ne želi da jede ili ne može da jede dovoljno, in-

dikovana je primena parenteralne ishrane (parcijalne paren-

teralne ishrane – PPI, ili totalne parenteralne ishrane – TPI).

Ovo su tipični primeri magistralnih lekova – za svakog paci-

jenta tim stručnjaka učestvuje u sastavljanju odgovarajućeg pre-

parata (hirurg, gastroenterolog, anesteziolog, biohemičar,

farmaceut, dijetetičar...). Na farmaceutu je da izvrši krajnje pro-

vere i da pažljivo izradi lek – zbog velikog broja komponenti

moguće su razne interakcije, zbog čega je neophodno pridr-

žavati se propisanog redosleda spajanja komponenti prepara-

ta.

Treći primer su rastvori za perfuziju i prezervaciju. Rastvo-

ri za perfuziju i prezervaciju su sterilni i apirogeni rastvori ve-

likih zapremina, koji nisu intravenske infuzije. Ne navode se

u farmakopejama, a u bolničkoj praksi se koriste već 60 go-

dina kod velikih hirurških zahvata na raznim organima

(Cardioplegic, Collins), odnosno pri transplantacijama (Eu-

ro–Collins, HTK solutio, Celsior solution, University of Wiscon-

sin solution). Osnove ovih rastvora mogu da se proizvedu in-

dustrijski, ali je neophodno da se pojedine komponente do-

daju neposredno pre upotrebe, pod aseptičnim uslovima, od-

nosno u bolničkoj apoteci.

U razvijenim zemljama priprema citotoksične terapije je

u domenu bolničkih farmaceuta – od prebacivanja tableta iz

originalnog pakovanja u čašice (tako da medicinske sestre ne

dolaze u kontakt sa lekom), preko razblaživanja intravenskih

lekova pod aseptičnim uslovima, sve do konsultacija sa paci-

jentima.

Bolnički farmaceut neizostavan deo

zdravstvenog tima na sekundarnom i

tercijarnom nivou zdravstvene zaštite

Činjenica je da je farmaceutska industrija, zbog svih moguć-

nosti koje ima, stub lečenja i izlečenja, ali upravo komercijal-

ni aspekt, veličina i mnoga ograničenja kojima je izložena, ne

ostavljaju joj dovoljno prostora da svojom proizvodnjom obuh-

vati sve lekove za sve pacijente i da brzo reaguje onda kada je

to od presudnog značaja za izlečenje pacijenta. Iz svega na-

vedenog jasan je zaključak da postojanje bolničke apoteke ne

treba shvatiti kao konkurenciju farmaceutskoj industriji, već

kao nephodnost zajedničkog postojanja i delanja sa farmaceut-

skom industrijom, a za dobrobit pacijenata na sekundarnom

i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite.

Zadatak i misija bolničkih farmaceuta jeste omogućiti pru-

žanje adekvatne savremene terapije što većem broju pacijena-

ta, uz povećanje uspeha lečenja i procenta izlečenja, ali i uz zna-

čajno smanjenje troškova i dužine lečenja.

IZRADA LEKOVA

38 maj 2011.

»Koliko je važna izrada lekova na ni-

vou apoteke govori i činjenica da je u

Nemačkoj u periodu od 1995. do

1997. godine čak 48% propisanih to-

pikalnih dermatoloških lekova bilo

izrađeno, a ne industrijski proizvede-

no. Procenjeno je da je u Nemačkoj

1998. godine (na oko 82 miliona sta-

novnika) izdato oko 25 miliona magi-

stralnih lekova u apotekama samo

na primarnom nivou zdravstvene za-

štite, (EDQM Symposium, 2007) dok

je u Holandiji 2005. godine (na oko

16,5 miliona stanovnika) izrađeno 6,4

miliona lekova (www.sfk.nl). Jasno je

da je potreba za izradom lekova u

apotekama u drastičnom porastu.

48 maj 2011.

INTERVJU

Dom zdravlja Inđija je od 2005. godine jedina ustano-

va u Republici Srbiji koja je pet uzastopnih godina do-

bila priznanje »Najbolji Dom zdravlja u Srbiji«.

Kriterijumi za dodelu ovog priznanja jasno su definisani Pra-

vilnikom o pokazateljima kvaliteta u primarnoj zdravstvenoj

zaštiti (»Sl. gl. RS« br. 57/2007). Na osnovu tih kriterijuma i

analiza Instituta za javno zdravlje Republike Srbije u obim-

noj dokumentaciji (više od 100 strana) rangiraju se zdravstve-

ne ustanove primarne zdravstvene zaštite u Republici Srbiji

(158 domova zdravlja).

Uvođenje IT tehnologije

U Domu zdravlja Inđija informacioni sistem je u upotrebi od 2005.

godine. Inicijativa za uvođenje informacionog sistema na terito-

riji AP Vojvodine potekla je od Pokrajinskog sekretarijata za zdrav-

stvo i socijalnu politiku 2004. godine. Informacionim sistemom u

Vojvodini je obuhvaćeno 15 domova zdravlja, 785.000 stanovni-

ka, 1.573 lekara i 1.008 ambulanti .- kazao je Vasa Petrović i

dodao - opština Inđija broji oko 60.000 stanovnika, a u infor-

macionom sistemu Doma zdravlja u Inđiji nalazi se 59.609 elek-

tronskih kartona pacijenata. Ovim sistemom je obuhvaćena cen-

DOM ZDRAVLJA INĐIJA

VAŠA I NAŠA KUĆA ZDRAVLJANa konferenciji održanoj u Sava centru sa temom »Informatizacije domova zdravlja u Srbiji«, DZ Inđija jepredstavljen kao dobar primer iz prakse korišćenja informacionih sistema. Tim povodom razgovarali smo sa

direktorom DZ Inđija, Prim. dr med. Vasom Petrovićem.

Tekst: Estela Gaković Ranisavljević

tralna zgrada u Inđiji i 10 udaljenih ambulanti, 93 lekara, 136

medicinskih tehničara i 116 radnih stanica. Na kraju treba da ka-

žem, da su svi objekti povezani u jedinstven sistem 24 sata dne-

vno i 365 dana u godini.

Proces uvođenja IT tehnologija u Domu zdravlja Inđija

tekao je postepeno u toku prvih nekoliko meseci. Svi zapo-

sleni su prošli ciljanu edukaciju iz IT tehnologija. Obuka za

rad na računaru, upoznavanje sa programima i sertifikacija svih

zaposlenih. U roku od tri meseca u Domu zdravlja Inđija svi

zaposleni su obučeni, edukovani i sertifikovani iz oblasti in-

formacionih tehnologija.

Prednosti IT sistema u primarnoj

zdravstvenoj ustanovi

Iskustva Doma zdravlja Inđija u korišćenju jedinstvenog infor-

macionog sistema pre svega su od velikog značaja za poboljšanje

kvaliteta lečenja pacijenata, kvalitetnijeg rada lekara i medicin-

skog osoblja Doma zdravlja. Svi korisnici naših usluga osetili su

prednosti IT sistema, pre svega u obimu i sadržaju rada zdrav-

stvene ustanove koji je u pojedinim segmentima poboljšan 100%.

Prednosti IT sistema u zdravstvenoj ustanovi primarne zdrav-

stvene zaštite jesu u tome što prvenstveno poboljšavaju kvalitet

lečenja pacijenata i kvalitet rada medicinskog osoblja. Ostali be-

nefiti IT sistema su standardizacija obrazaca i standardizacija iz-

veštaja ka Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, ve-

liki broj dostupnih izveštaja svakog segmenta poslovanja ustano-

ve koji direktno utiču na kvalitetni rad menadžmenta ustanove.

Kvalitetni rad menadžmenta ustanove ogleda se pre svega u ušte-

dama u rada i poslovanju zdravstvene ustanove. Uštede se pre sve-

ga odnose na smanjenje troškova poslovanja, optimizaciju potro-

šnje lekova i medicinskog potrošnog materjala, optimizaciju resur-

sa ustanove smanjenje protoka i obima potrošnje kancelarijskog ma-

terijala .- objasnio je direktor DZ Inđija

Na osnovu ovih parametara jasno se ekonomski i finansijski

može pokazati i dokazati za koje vreme se isplati uvođenje infor-

macionog sistema u zdravstvene ustanove. Problem je jedino hro-

nični nedostatak sredstava za nabavku kompletne informatičke opre-

me, a koja se praktično za 6 do 12 meseci isplati. Kvalitet ovog

informacionog sistema dokazao se u 7 godina eksploatacije i 40 %

populacije AP Vojvodine.

Kako Doživeti 100?

U svakodnevnom životu naših sugrađana najvažnije je prome-

niti odnos prema sopstvenom zdravlju, pre svega ceniti ga i po-

štovati. Da bismo doživeli stotu, moramo se upitati šta svakod-

nevno činimo za očuvanje i unapređenje sopstvenog zdravlja. Zato

smatram da je najvažnije poboljšati dva parametra koji će direk-

tno doprineti da živimo duže i kvalitetnije.

Prvi parametar je da promenimo svoje loše navike u ishrani,

da uvedemo red u broj obroka u toku dana i ono što je najvažni-

je da smanjimo unos masti u organizam i povećamo količinu sve-

žeg voća i povrća u svakodnevnoj ishrani.

Drugi parametar je obavezna fizička aktivnost, povećati je

obimom i sadržajem, a najmanje što možemo da uradimo da sva-

ki dan prošetamo – prepešačimo najmanje 5 km. Na taj način ćemo

poboljšati kardio-vaskularni aparat, mišiće, tetive, kosti i zglo-

bove. Najvažnije je istrajati, raditi redovno svaki dan. I sigu-

ran sam da ćemo, ako ova dva parametra budemo redovno ko-

ristil,i živeti duže i kvalitetnije. – savetuje prim. dr med. Vasa

Petrović.

maj 2011. 49

Integrisani IT sistem u DZ Inđija