PUTEVI UNOŠENJA LEKA ANAFILAKTIČKI ŠOK unoše… · Komplikacije: bol, hematom i lipodistrofija....

PUTEVI UNOŠENJA LEKA

ANAFILAKTIČKI ŠOK

Vesna Vuković spec.farm.

LEK

Pod lekom se podrazumevaju farmakološke

aktivne prirodne i sintetičke supstance, koje se

unose u organizam u terapijske, dijagnostičke i

profilaktičke svrhe.

PODELA LEKOVA PREMA NAČINU UPOTREBE

- Lekovi za spoljašnju ili lokalnu upotrebu

- Lekovi za unutrašnju ili sistemsku upotrebu

Lekovi se klasifikuju na bazi njihovog porekla

- Lek prirodnog porekla: Biljnog ili mineralnog porekla

(neke lekovite supstance su morskog porekla),

- Lek hemijskog kao i prorodnog porekla: Izveden iz

parcijalne biljne i parcijalne hemijske sinteze (steroidni

lekovi),

- Lek izveden hemijskom sintezom,

Lekovi se klasifikuju na bazi njihovog porekla

- Lek životinjskog porekla: Hormoni i enzimi,

- Lek mikrobnog porekla: Antibiotici,

- Lek izveden putem biotehnološkog genetičkog

inženjerstva i

- Lek izveden iz radioaktivnih supstanci.

Načini davanja leka:

Izbor načina davanja nekog leka zavisi kako od vrste bolesti tako i

od vrste leka (fizičke, hemijske i farmakološke osobine).

- per-os oralni ili peroralni put,

- sublingvalni,

- rektalni ,

- primena na druge epitelne površine (npr. koža, rožnjača, vagina i

nazalna sluznica),

- inhalacioni,

- injekcioni (supkutani, intramuskularni, intravenski, intratekalni).

Primena peroralne terapije:

Peroralni način je najčešći i naizgled najjednostavniji način

unošenja lekova u hospitalnim i kućnim uslovima, ali se ne

može primeniti kod bolesnika bez svesti, s otežanim gutanjem,

povraćanjem i kada je potrebno precizno doziranje i brzo

delovanje leka.

Lekovi se u organizam mogu uneti:

Per-os oralno ili peroralnim putem (pri čemu se apsorpcija leka

obavlja preko gastrointestinalnog trakta)

-Rastvori,

-Praškovi,

-Tablete,

-Dražeje,

-Lingvalete,

-Šumeće tablete,

-Kapsule,

-Sirupi i

-Čajevi

Lekovi se u organizam mogu uneti:

Parenteralnim putem:

-intradermalno ID (intrakutano IC),

-subkutano SC,

-intramuskularno IM,

-intravenski IV,

-intratekalno IT,

-intrakardijalno IK

-intraartikularne IA

Šta je „5 P“ ?

1.Pravi pacijent 2.Pravi lek

3.Prava doza 4.Pravo vreme

5.Pravi načinaplikacije

Intradermalna (ID) ili intrakutana (IK) aplikacija leka

predstavlja unošenje leka u:

- kožno tkivo,

-između epiderma i

- derma.

Zbog mogućnosti unošenja male zapremine (do 0,5ml) i male

sistemske apsorpcije, koristi se, uglavnom, radi postizanja lokalnog

efekta (alergijske i tuberkulinske probe).

Intradermalna – inrakutana (ID) aplikacija leka

Volarna strana podlaktice

- Poštovati principe ANTISEPSE- Brizgalica 1 i 2ml i rukavice-Igle za ID davanje- Aspiracija leka u brizgalicu- Menjanje igle- Zaštita igle do davanja- Dezinfekcija polja- Levom rukom zategnuti kožu

Desnom rukom brizgalicu

- Zarez igle ka gore

- Ubod u srednji sloj kože

- Papula 2-3mm

- Posmatranje bolesnika

- Posmatranje mesta uboda/proba+ /

- Antišok terapija

- Odlaganje materijala

Subkutana (SC) aplikacija leka

U potkožno tkivo ili subkutano mogu se

aplikovati vodeni rastvori i suspenzije

(vakcine, antikoagulantna terapija, insulin...)

do 2 ml. Za aplikaciju se najčešće koristi

rastresito potkožno tkivo, sloj između mišića i

kože, gde nema velikih krvnih sudova i nerava.

Komplikacije: bol, hematom i lipodistrofija.

Subkutana injekcija (SC)

- Poštovati principe ANTISEPSE

- Srednja trećina spoljašnje strane nadlaktice,

- Srednja trećina prednje strane nadkolenice,

- Donji deo abdomena, 5 cm ispod pupka,

- Levom rukom nabrati kožu

- Desnom rukom ubod pod uglom 45 ̊-90 ̊

- Aspiracija

- Ubrizgavanje leka

Intramuskularna (IM) aplikacija leka

- U mišićno tkivo, intramuskularno IM, unose se lekovi

rastvoreni u vodi i ulju, suspenzije i lekovi, do 5 ml.

- Aplikacija se obavlja najčešće u gornji spoljašnji deo

glutealnog mišića, mada se može koristiti i deltoidni mišići

spoljna strana kvadricepsa.

Ležeći položaj bolesnika.

- Gluteus, nadkolenica, deltoidni mišić,

- Palpirati mesto uboda,

- Brizgalice 5 i 10ml.,

- Igle za IM,

- Rukavice,

- Priprema leka i

- Zamena igle.

Intramuskularna (IM) aplikacija leka

Procedura aplikovanja leka

Poštovati principe ANTISEPSE

- Zatezanje kože, brzi i lagani ubod pod uglom 90 ̊

- Aspiracija

- Lagano ubrizgavanje

- Kompresija i dezinfekcija mesta

- Opservacija bolesnika

- Antišok terapija

- Zbrinjavanje materijal

Moguće lokalne komplikacije

- Povreda nervus ishiadikusa

- Hematom

- Apsces

Intramuskularna (IM) aplikacija leka

Intravenska terapija I.V. aplikacija leka

- Intravenske infuzije su sterilni vodeni rastvori ili emulzije sa

vodom, namenjeni za parenteralnu primenu u količinama većim od

100 ml.

- Postoje i sterilni praškovi za infuzije i koncentrati za infuzije.

- Preparati moraju biti sterilni. Ne sadrže konzervanse i boje.

- Uvek se daju intravenski.

- Rastvori za intravenske infuzije moraju da budu bistri i bez

prisustva čestica.

Intravenska terapija I.V. aplikacija leka

Koriste se za:

- Regulaciju elektrolita i acidobazne ravnoteže,

- Regulaciju sadržaja vode u organizmu,

- Parenteralnu prehranu (dohranu),

- Osmoterapiju,

- Parenteralnu dijalizu,

- Nadoknadu krvi,

- Direktnu i.v. primenu lekova u infuziji ili u druge delove tela.

Intravenska terapija I.V. aplikacija leka

- Kada se primenjuje lek u infuziji, treba ga rastvoriti u

fiziološkom rastvoru (0,9% NaCl) ili u rastvoru 5% glukoze.

- Infuzioni rastvori se daju sporo, pa je mnogo veća mogućnost

kontrolisanja neželjenih dejstava nego kada se lekovi daju kao

intravenske injekcije.

- U zavisnosti od infuzionog rastvora koji se primenjuje, brzina

infuzije je 20-80 kapi rastvora u minuti.

- Pošto su većina rastvora vodeni rastvori (u 1 ml sadrze 20 kapi),

znaci da u minuti istekne od 1 do 4 ml rastvora.

INTRAVENSKA TERAPIJA

1 • NADOKNADA TEČNOSTI I ELEKTROLITA

2• PRIMENA LEKOVA

3 • PRIMENA KRVI I KRVNIH DERIVATA

4 • PARENTARALNA ISHRANA

PREDNOSTI I.V. TERAPIJE

CELOKUPNA DOZA LEKA SE DAJE

U KRVOTOK – POTPUNA

RESORPCIJA LEKA

TERAPIJSKI EFEKAT SE POSTIŽE

VEOMA BRZO;

NE OŠTEĆUJE TKIVA

▪ INTRAVENSKE KANILE RAZLIČITIH

VELIČINA

▪ (14,16,18,20,22,24 G),

▪ DEZINFEKCIONO SREDSTVO –

ALKOHOL 70%,

▪ TUPFERI VATE,

▪ ESMARHOVA POVESKA

TUPFERI GAZE

▪ FLASTER,

▪ PAPIRNA VATA I MUŠEMA

▪ BUBREŽNJAK,

▪ STERILNE RUKAVICE,

▪ NACL 0,9%

▪ POSUDA ZA OŠTRE PREDMETE

INTRAVENSKA KANILA - BRAUNILA

INTRAVENSKA KANILA OSIGURAVA VENSKI PUT U CILJU:

PRIMENE PROPISANE INTRAVENSKE TERAPIJE DUŽI

VREMENSKI PERIOD

ZAŠTITE PACIJENTA OD ČESTIH

VENEPUNKCIJA

SREDSTVA ZA I.V. TERAPIJU

2.

INTRAVENSKA KANILA

3.

MIKRO SISTEM

4.

INTRAVENSKA INFUZIJA

5.

CENTRALNI VENSKI KATETER

1.

INTRAVENSKA INJEKCIJA

IZBOR VENSKE KANILE ZAVISI OD DUŽINE TRAJANJA TERAPIJE,

VRSTE LEKA, STANJA PACIJENTA, STANJA KRVNIH SUDOVA PACIJENTA

CRVENA

14 G

ZELENA

18G

ROZE

20 G

PLAVA

22 G

ŽUTA

24 G

VENSKI PRISTUP

KOMPLIKACIJE I.V. LINIJE

SISTEMSKE LOKALNE

• ALERGIJA

• EMBOLIJA

a) VAZDUŠNA

b) TROMBOEMBOLIJA

• CIRKULATORNO OPTEREĆENJE

• SEPTIKEMIJA

• HEMATOM

• EKSTRAVAZACIJA

• FLEBITIS

• TROMBOFLEBITIS

• LOKALNA INFEKCIJA

LOKALNE KOMPLIKACIJE I.V. KANILE

2.FLEBITIS - PREDSTAVLJA ZAPALJENJE

UNUTRAŠNJEG SLOJA VENE, POSLEDICA

NEPOŠTOVANJA PRINCIPA ASEPTIČNOG RADA

je od kanile ili iritacije

posledica pomeranje

unutrašnjeg zida vene

izazivaju kiseli lekovi i

rastvori, pojedini

antibiotici

je posledica nepoštovanja

principa aseptičnog

rada

MEHANIČKI HEMIJSKI BAKTERIJSKI

LOKALNE KOMPLIKACIJE I.V. KANILE

LOKALNE KOMPLIKACIJE I.V. KANILE

4.LOKALNA INFEKCIJA

Komplikacije kod i. v. aplikacija leka:

- Hematom

- Ekstravazacija leka

- Upala vene ili flebitis

- Tromboza i tromboflebitis

- Oštećenja nerava, tetiva i ligamenata

- Anafilaksa

LOKALNE KOMPLIKACIJE I.V. KANILE

PREVENCIJA KOMPLIKACIJA

PRAVILNO PLASIRANJE I.V.KANILE

Aseptični uslovi rada

Pravilan izbor vene

Pravilan izbor kanile

Kotinuiranopraćenje

ODRŽAVANJE

MESTA VENEPUNKCIJE

ODRŽAVANJE

PROHODNOST

I I.V. KANILE

sol. NaCL 0,9% - 5-10

ml, po završenoj infuziji

Heparin

po nalogu

lekara

STYLET -

MANDREN

po završenoj

infuzijiUklanjanje i .v.

Kadapostoji:bol,

perforacija, znaci

infekcije

Uklanjanje i.v.

kanile posle72h

Zamena

materijala za

fiksiranje i.v.

kanile

Kontinuirana

procena mesta

venepunkcije i

stanja vene

STYLET - MANDREN

▪ ODRŽAVA LUMEN KATETERA OTVOREN

▪ STABILNOST KATETERA KOD PREKIDA INFUZIJE

▪ SPREČAVA SAVIJANJE I.V. KATETERA

ANAFILAKTIČKI ŠOK (AŠ)

- Anafilaktični šok je nagla i

često smrtonosna generalizovana reakcija preosetljivosti koja

nastaje u toku jednog do pet minuta, najčešće posle primene

parenteralnih lekova, kontrastnih sredstva (u radiologiji) ili

nehumanih belančevina. Mehanizam sistemske anafilaksije može

biti alergijski i nealergijski.

MOGUĆE KOMPLIKACIJE PRILIKOM INTRAVENSKE PRIMENE

LEKOVA

ANAFILAKTIČKI ŠOK

Uzročnici anafilaktičkog šoka mogu biti:

-Hrana (36%) - (kikiriki, orašasto voće, jaja, kravlje mleko, soja,

pšenično brašno, ribe i školjke, aditivi),

- Lekovi (17%) - (antibiotici (penicilin), aspirin, anestetici,

sulfonamidi, serumi, vakcine, hormoni, krv i krvni derivati, jodna

kontrastna sredstva),

- Otrovi insekata (15%) – (pčele, ose, stršljeni, paukovi, zmije i

meduze).

ANAFILAKTIČKI ŠOK

FAZE U RAZVOJU ANAFILATIČKOG ŠOKA

FAZA REAKCIJA KARAKTERISTIČNI ZNACI I SIMPTOMI

0Lokalna reakcija

Pojava ograničenih promena na mestu kontakta sa

alergenom – eritem (crvenilo), edem.

I

Lagana opšta

reakcija

Promenama na koži u vidu; svraba,

ospe (urtikarija). Curenja iz nosa, osećaj punoće u grlu,

otežano gutanje i govor.

Opštim simptomima u vidu, uznemirenosti, glavobolje,

osećaj toplote.

IIIzražena sistemska reakcija

Izraženije promene na koži u odnosu na lokalnu reakciju,

Hipotenzija, tahikardija, aritmija, otežano disanje

Simptomi dispepsije (mučnina, povraćanje, proliv),

Osećaj anksioznosti i panika.

IIITeška sistemska reakcija

Simptomi potpuno razvijenog anafilaktičnog šoka – teška

hipotenzija, otoklarinksa, bronhospazam, asfiksija,

poremećaj svesti, akutna dispepsija

IVSmrtni ishod

Smrt nastaje kao posledica izražene reakcije organizma na

šok. Ireverzibilna hipotenzija sa poremećajem rada srca,

Intenzivan brohospazam, cijanoza i prestanak disanja.

Kardio–respiratorni arest, smrtni ishod.

FAZE U RAZVOJU ANAFILATIČKOG ŠOKA

PRVA POMOĆ I ANTIŠOK TERAPIJA

Osnovni principi terapije anafilaktičkog šoka svode se na:

- Opšte mere i terapijske postupke

- Specifične mere reanimacije

- Druge terapijske procedure

Opšte mere i terapijski postupci1. Uklanjanje alergena

Pri pojavi AŠ, odmah prestati sa daljom aplikacijom leka, ukloniti insekte, ili

bolesnika iz prostora u kome je on izložen dejstvu alergena.

2. Pravilan položaj

Bolesnik se postavlja u „šok položaj“ (da leži sa glavom nižom od ostalog

dela tela), ukoliko ne postoji povreda glave, sa podignutim nogama, jer se

tako povećava priliv krvi u cerebralnu cirkulaciju.

Opšte mere i terapijski postupci

3. Prolaznost disajnih puteva

Disajni putevi moraju biti prolazni, što se postiže; vađenjem jezika i zubnih

proteza iz usta, uklanjanjem stranih tela iz usta i nosa i adekvatnim asistiranim

(veštačkim) disanjem usta na usta ili specijalmim ambu balonom. U slučaju

dispneje i cijanoze, primenjuje se 8-10 litara kiseonika u minuti, preko

nazalnog katetera ili maske za lice.

4. Regulacija telesne temperature.

Bolesnika je potrebno utopliti kako bi se sprečilo hlađenje tela bolesnika

(sprečavanjem gubitka toplote), pri čemu treba izbegavati jako utopljavanje,

jer ono može da još više proširi periferne krvne sudove.

Specifične mere reanimacije

Specifične mere obuhvataju primenu sledećih lekova koji su sastavni

deo antišok terapija:

1. Adrenalin (1:1.000 –1 mg/ml) je moćni vazopresor i kardiotonični lek.

Daje se odmah, u dozi 0,2-0,4 ml potkožno (kod blažih simptoma). Kod

težih slučajeva daje se intramuskularno ili intravenski u količini od 0,2-1

ml u vodenom rastvoru kuhinjsknje soli (0,9% fiziološki rastvor) ili 5%

glukoze.

2. Uključiti fiziološki rastvor 5% rastvor glukoze u odnosu 2:1, a sve u

zavisnosti od kliničke slike.

Specifične mere reanimacije

3. Antihistaminik se ubrizgava kroz venski put u roku od 5 minuta u dozi 0,5-1

mg/kg telesne težine (50-80 mg). Može se primeniti i Sinopen 1 ampula (20

mg) polako iv ili im.

4. Kiseonik se primenjuje preko maske ili nosnog katetera, sa protokom od 4-6

l/min

5. Aminofilin, u koliko se i dalje održava bronhospazam ili se pojačava 10

minuta nakon primene adrenalina treba primeniti aminofilin. Daje se 1 amp

od 10 ml (250 mg) u količini 3-3,5 mg na kilogram telesne težine u 100-150

ml 5% glukoze u toku 30-45 minuta.

6. Kortikosteroidi primena kortikosteroida nije od koristi u akutnoj fazi, jer

im dejstvo nastupa nakon 30-45 min. Oni se primenjuju u vidu ampula npr

urbazona (20 i 40 mg - iv ili im.) ili deksazona (4 mg - 5 ampula iv.)

7. Endotrahealna intubacija, primenjuje se kod izuzetno teških slučajeva, sa

edemom larinksa.

8.Monitoring vitalnih parametara. Praćenje vitalnih parametara,

savremenim monitoring sistemom vrši se neprekidno sve do stabilizacije

zdravstvenog stanja i gubitka simptoma hipovolemije ili šoka.

Specifične mere reanimacije