Saobracajni Sistem Grada

VI SEMESTARDATUM TEMA

17.02.09 Sistem zelenih i otvorenih prostora grada. Stambeno tkovo. Tipizacija zelenih i otvorenih prostora grada.

24.02.09 Zelenilo otvorenog blok. Sadržaji, funkcije, kompozicija. Normativi. PRIMERI

3.03.09 Dećija igrališta i rekreativni prostori kolektivnog stanovanja. PRIMERI

10.03.09 Organizacija i revitalizacija zatvorenog bloka i područja velikih gustina. PRIMERI

17.03.09 Saobraćajni prostor. Revitalizacija. Savremeni trendovi. Saobraćajno zelenilo . PRIMERI

24.03.09 Saobraćajni prostor. Revitalizacija. Savremeni trendovi. Saobraćajno zelenilo. PRIMERI

31.03.09 Trgovi, pjacete, “đepni parkovi”. PRIMERI

7.04.09 Krovno zelenilo. Sadržaji, funkcije, kompozicija. Savremni trendovi. PRIMERI

14.04.09 Školska dvorišta. Sadržaji, funkcije, kompozicija. Normativi. PRIMERI

21.04.09 Školska dvorišta. Sadržaji, funkcije, kompozicija. Normativi. PRIMERI

28.04.09 Dvorišta dećijih ustanov a. Sadržaji, funkcije, kompozicija. Normativi. PRIMERI

5.05.09 Dvorišta dećijih ustanov a. Sadržaji, funkcije, kompozicija. Normativi. PRIMERI

12.05.09 Zelenilo ograničenog korišćenja. Sadržaji, funkcije, kompozicija. Normativi. PRIMERI

19.05.09 Zelenilo ograničenog korišćenja. Sadržaji, funkcije, kompozicija. Normativi. PRIMERI

26.05.09 Zelenilo ograničenog korišćenja. Sadržaji, funkcije, kompozicija. Normativi. PRIMERI

Ulice služe mnogim namenama, ne samo za saobraćaj, već za kretanje pešaka i biciklista, za igru i susrete

Gradovi postoje zbog komunikacije povezivanja među ljudima

Povezivanje zavisi od sistema saobraćaja - puteva, ulica, pašačkih staza i trasa

javnog prevoza Mreža saobraćajnica presudno utiće na

karakter grada i doprinosi, koliko arhitekturi ili gradskom pejzažu, toliko i da

se neka mesta smatraju dobrim ili lošim

Lokalne ulice

Glavne arterije

Brze saobraćaj.

Med

ju g

rad

ske

veze

Sporedna aretrija

Autoput

Brza

sa

ob

raća

jnica

Sabirne ulice

Brze

saob

raća

jnice

Glavna ulica

Trg

PovezivanjePovezivanje Izbor načina kretanjaIzbor načina kretanja (prednost pešice, bicikla, javni prevoz)

Duh mestaDuh mesta (projektovane prema lokalnom kontekstu) Bezbedne putanje za sveBezbedne putanje za sve (osećaj bezbednosti, razdvajanje

pešačkih staza od biciklističkih i dr.) Problem parkiranjaProblem parkiranja

Bolje upravljanje saobraćajemBolje upravljanje saobraćajem

Kod svake nove izgradnje ili rekonstrukcije ulice trebalo bi započeti pitanjem - Šta će se dešavati u ovoj ulici?Šta će se dešavati u ovoj ulici?

Ulica treba da bude projektovana u skladu sa aktivnostimaaktivnostima koje bi smo želeli da se u njoj odvijaju

Reintegracija saobraćaja i drugih aktivnosti najbolje se postiže zoniranjem površinazoniranjem površina

U ranije izgrađenim područjima već određene stambene već određene stambene zone pomaže postizanje ograničenih brzina ( ispod 30 zone pomaže postizanje ograničenih brzina ( ispod 30

km/čas)km/čas) i jačanje duha mesta

Da bi ulica postala mesto društvenog životamesto društvenog života saobraćaj mora da bude usporenbude usporen

Pešačenje je zdravo, deluje okrepljujućePrema savetima lekara dnevno je potrebno prelaziti pešice 3 kmPešačenjem na kratkim rastojanjima, do posla ili kupovine može da se ostvari ušteda u kućnom budžetu

Ljudi više vole da pešače ulicama gde ih drugi mogu da vide

Dobro povezivanje pešačkih staza i sagledljivost

Sve mere koje usporavaju saobraćaj pomažu pešacima

Blage varijacije materijala ili naglašavanje promene detalja

Pešačke staze treba da vode tamo gde ljudi žele da stignu

Pešačke staze u novim naseljima treba da budu jasne, neposerdne i bez prepreka

0,75 1,00 1,25 1,50 2,25

2,50 2,50 2,50 2,50 2,50 2,50

2,50 3,002,50 4,004,50

1,50

4,50 2,00

4,501,50

1,50

5,50

1,50

0,50

Područja manjih gustina , individualno stanovanje Mešovite namene

and public art. Undergrounding of overhead power and telephones lines should also be pursued.

Poslovni centri

Usporavanje saobraćaja

PRIHVATLJIVA DISTANCANEOMETANI PROSTOR ISPRED PEŠAKA

Javni skup : 1,8 m

Kupovina : 2,8 -3,6 m

Uobičajna šetnja: 4,6 – 5,5 m

Rekreativna šetnja: 10,6 m

Širina staze = V(M)

S

gde je: V = broj pešaka/min

M = potreban prostor po pešaku u m2

S = brzina kretanja, m/min 

Širina staze = V(M)

S

gde je: V = broj pešaka/min

M = potreban prostor po pešaku u m2

S = brzina kretanja, m/min 

U prikazanoj formuli, broj pešaka (V) odnosi se na očekivani broj pešaka koji će proći bilo koju tačku staze svake minute.

Potreban prostor po pešaku (M) iznosi tipično opseg od 0,45 m2 do 3,15 m2 ili više.

Prosečna brzina kretanja (S) tipično iznosi oko 72 m/min, ali svakako može da varira u zavisnosti od dominantne aktivnosti u području, tipa pešaka i dr.

Primer obračuna: broj pešaka = 200/min, minimalni prostor po pešaku =1,62 m2 i brzina kretanja pešaka = 72m/min.

200 x 1,63 = 4,5 m

72

Primer obračuna: broj pešaka = 200/min, minimalni prostor po pešaku =1,62 m2 i brzina kretanja pešaka = 72m/min.

200 x 1,63 = 4,5 m

72

U prikazanom primeru širina puta treba da bude najmanje 4,5 m.U prikazanom primeru širina puta treba da bude najmanje 4,5 m.

VezePogodnostŽivopisnostUdodnostUočljivost

NegativniNegativni Pozitivni

ZaobilaženZaobilaženjeje

PenjanjePenjanje

Nadzemni Nadzemni prelazprelaz

PodzemniPodzemni

prolazprolaz

Zaštita od Zaštita od vremenskivremenskihh

neprilika neprilika

NegativanNegativan PozitivanPozitivan

RazdvajanjeRazdvajanje

vrsta vrsta saobraćajasaobraćaja

Raskrsnice/Raskrsnice/nadvožnjacinadvožnjaci

SocijalniSocijalni

kontaktikontakti

Čulna stimulacija i srodna razmatranja:

Estetski aspekti pešačke cirkulacije odnose se na bezbroj čula i "intelektualne doživljaje" u kojima uživaju pešaci krečući se kroz različitu sredinu.

Projektant treba da bude svestan mnogih spoljašnjih faktora koji doprinose doživljajima spoljašnjeg prostora i da ih obogaćuju.

dodir

sluh

vizuelni doživljaj

miris

Na šetnim stazama mogu da se odvijaju sledeće aktivnosti:

glavne aktivnosti: dolazak do cilja po mogućstvu direktnim pute; šetnja; promenada.

sporedne aktivnosti: posmatranje; zadržavanje; komunikacija; igra.

Pošto je posmatranje drugih ljudi univerzalni zahtev, mesta okupljanja sa dovoljno mogućnosti za sedenjem su odlučujuća za uspešnost mnogih prostora, naročito onih u urbanom kontekstu.

ARHITEKTONSKA IZGRAĐENA SREDINA

PUTEVI U AKTIVNIM PODRUČJIMA

PUTEVI U MIRNIM PODRUČJIMAREKREIRAJUĆA, OPUŠTAJUĆA SREDINA

STAZE U ZELENOJ I “PRIRODNOJ SREDINI” PARK

Stambena podrzučja

Sekundarni centri

Gradski centri

Snabdevenost pešačkim kretanjima u stambenom području , delovima grada i celom gradu može znatno sa smanji potrebu sa saobraćajnim sredstvima

LOŠE REŠENJE LOŠE REŠENJE

DOBRO REŠENJE DOBRO REŠENJE

DOBRO REŠENJE DOBRO REŠENJE

Izolacija pešačkih tokova i okolnih zgrada

Stvaranje povoljnijih sanitarno-povoljnijih sanitarno-higijenskih i mikroklimatskih uslovahigijenskih i mikroklimatskih uslova

Povećanje estetskih kvalitetaestetskih kvaliteta gradskih pejzaža

Pomaže prostornoj orijetaciji u graduprostornoj orijetaciji u gradu

Ljubljana

Varaždin

"Short, sweet, and simple, this is a great example of stormwater management in residential settings. It

gains a lot of environmental mileage for very little and sets a prototype for designers, policy makers, and

neighborhoods. It works on every level, even traffic calming, and it even looks great with the existing

landscape."

Adsorpcija: Zagađivaći iz vode vezuju se za površinu čestica zemlje, gde korenje i bakterije mogu da ih koriste ili gde su zaustavljene

Skladištenje: Korenje, insekti i gliste povečavaju prostor među česticama zemlje stvarajući više prostora za skaldištenje vode koja ponire

Biljke kao kanali: voda, azot, fosfor i mikroelementi su iskorišćeni za funkcije biljaka

GENERAL DESIGN AWARD OF HONOR SW 12th Avenue Green Street Project, Portland,

Oregon Kevin Robert Perry, ASLA,

Sustainable Stormwater Management Program, City of Portland, Oregon