Srpska revolucija iii

Српска револуцијаВреме: 1804- 1817

Локација: Србија, Босна

Узрок рата:

Резултат: Српска Победа, настанак

Кнежевине Србије

Сукобљене стране

Српски устаници

Добровољци из Аустрије

Руска империја

Османско царство

Прво француско царство

Заповедници

Карађорђе Петровић

Милош Обреновић

Матеја Ненадовић

Вељко Петровић

Станоје Главаш

Селим III

Мехмед II

Наполеон Бонапарта

Јачина

80.000 Срба 300.000 Османлија

Српска револуција

Други српскиустанак

Први српскиустанак

Уставобранитељскавладавина

Српскареволуција

Други српски устанак

Први српски устанак

Уставобранитељска владавина

Српска револуција

Други српски устанак

Први српски устанак

Уставобранитељска владавина

Српска револуција

Други српскиустанак

Први српскиустанак

Уставобранитељскавладавина

Српскареволуција

Други српскиустанак

Први српскиустанак

Српскареволуција

Уставобранитељскавладавина

1. Осамостаљивање јањичара

2. Задуживање код европских држава

3. Наслеђивање спахилука –читлучење

( читлук – наследни спахилук )

4. Заостао феудални систем

5. Престанак освајачких ратова

Србија – крајем 18. века – подељена на неколико пашалука

Београдски пашалук – највећи утицај

Свиштовски мир (августа 1791. год) – Аустрија издејствовалаамнестију за хришћане

Турска – отпочиње реформе

султан Селим III “Реформатор”– покреће реформе

1. административне – нова подела царства

2. финансијске - контрола трошења новца

3. војне - реформе војске

Реформе наилазe на отпор јањичара, паша и бегова.

Реформа – побољшање положаја хришћанскогстановништва.

Београдски пашалук – значајан за Турско царство

Порта је настојала да отклони незадовољство и спречиисељавање.

Султан Селим III Реформатор (1789 – 1807 )

Царским ферманима : 1794. и 1796.године

Србима призната :

“Кнежевска самоуправа са оборкнезовима” (1794.)

1. Протеривање јањичара из Београдског пашалука

2. Слобода вероисповести и трговине

3. Плаћање тачно утврђеног харача турском султану

4. Успостављена је српска војска

Реформе за Београдски пашалук

Српска револуција

Противници реформи – јањичари, насилници и злочинци

након Свиштовског мира склонили су се у Видин и у Босну

Осман Пазван-оглу – владар у Видину

у Видину се склањају - дахије :

Аганлија, Кучук-Алија, Мула-Јусуф, Mехмед-ага Фочић

Порта – 1793. год. – забрањује јањичарима повратак у Пашалук

јањичари су покушавали да сруше власт Хаџи Мустафа-паше

1794. год. – Србима призната кнежeвска самоуправа

1796. год. – проширење права – оборкнезови имају право дасакупљају порезе и донекле су имали судску и упревну власт

Пазван - оглу са јањичарским вођама – покушао да заузме

пашалук

Хаџи Мустафа - паша - за одбрану користи Србе

допушта оснивање сопствних чета

Олакшице – од 1793. до 1801. год. – имале су велико дејство

Народ Турске – противнике јањичара и дахија називао

“добим ” – везирима “српском мајком” или “добрим оцем”

Срби брзо развијају трговину извозећи стоку у Аустрију

трговина је довела до унапређење сточара и сељака

“путујући трговци” постају утицајнији (виђенији) људи

трговци успостављају чврсте везе са јужном Угарском

то утиче на развој политике и културни напредак.

Срби се баве ситном трговином и занатством

протеривање дахија – прекретница после које је српски народ

почео да живи нормалним животом

Београдски пашалук – развијенији од осталих делова Србије

масoвно насељавање.

Српска револуција

Селим III

Српска револуција

Хаџи Мустафа-паша

Наполеон осваја Египат и Сирију– 1799. год.

Порта признаје Пазван-оглуа за видинског пашу –јањичари се враћају у Београд

Јањичари убијају Хаџи Мустафа-пашу – 1801. уводестраховладу

Пашалук – подељен на четири дела – сопственавласт

Београдски везир – у рукама дахија

Срби губе повластице – обезвредили оборкнезове –нови велики порези

Срби су Порти и султану слали жалбе на насиљедахија

нема одговора – истакнути кнезови – АлексаНенадовић на челу – отпочињу припреме за устанак

оружје набављају из Аустрије

Српска револуција

Покушај дахија да спречи устанак

сеча кнезова

погубљење око 70 најистакнутијих кнезова Сеча кнезова – убрзава развој устанка у Шумадији и

Пашалуку

преостали кнезови и мноштво народа бежи у шуме

Сарадња са хајдуцима Стојана Главаша – основани оружаниодреди

са њима су били повезани – Карађорђе, Јанко Катић, СимаМарковић...

ПОЧЕТАК УСТАНКА

15. фебруара “СРЕТЕЊЕ“1804.год. скуп у Орашцу

одлука о дизању буне

Ђорђе Петровић Карађорђе– вођа устанка

буна захвата западну Србијувође:

Прота Матеја Ненадовић,

Јаков Ненадовић,

Лука Лазаревић

У источној Србији вође су:

Миленко Стојковић и

Петар Добрњац

Станоје(Стаматовић) Главаш(1763. - 1815) је биоједан од учесникаПрвог српског устанка

rođen: 26. februar, 1777

Brankovina Srbija

preminuo: 11. decembar 1854

Valjevo Srbija

Јаков Ненадовић(Бранковина око1765 - Бранковина1836) је био војводаиз Првог српскогустанка. Млађи братАлексе Ненадовића.

Старешине устанка бирају на скупуу Орашцу 15.фебруара1804.године вођу устанка

Био је то Ђорђе Петровић звани:

Црни Ђорђе - Карађорђе

Теодосије Марићевић мупоручује :

” Што ти незнаш ми ћемо тиказати; а што велиш да си љут изао, да оћеш одма да убијеш, баштакав сад и треба.”

Ђорђе Петровић Карађорђе , рођен је највероватније 16. новембра (по старом

календару 3.новембра) 1762. године (по неким подацима 1752.) у Вишевцу у Османском

царству (данас Србија) , од оца Петра и мајке Марице. Кажемо највероватније, јер се за

годину рођења помињу период од 1749. до 1770. године.

рођен: 3. новембар 1762

Вишевац (Србија)

преминуо: 13. јул 1817.

Радовањски луг (Србија)

устаници – брзо протерују јањичаре из села

у пролеће отпочињу опсаду градова – ослобађају Рудник, Ваљево, Пожаревац, Смедерево, Шабац

дахије и јањичари – одлазе у Београд – устаници постављајуопсаду

устаници изјављују покорност султану – циљ је борба противнасиља

султан – не напада Србе – нада се смакнућу дахија

када су се за рат заинтересовале Аустрија и Русија – Порта упашалук шаље везира Бећир-пашу с налогом да протера дахије иумири Србе

1804. везир долази у Београд са војском – дахије беже на АдаКале

Бећир-паша и заповедник Ада Калеа уз помоћ МиленкаСтојковића убијају дахије

Бећир-паша – не гарантује Србима самоуправу – Срби одбијајуразоружање – враћа се у Босну не обављеног посла

1805. год. – Срби захтевају ширу самоуправу и право на кнеза

у Русију упућују дапутацију да од цара тражи помоћ

Порта одговара војном интервенцијом – за београдског везирапоставља Хафиз-пашу – издаје му наређење да угуши устанак

идући из Ниша ка Београду – Хазиф-паша је наишао на отпорна Иванковцу код Параћина ( 1805)

Прва битка између султана и устаника – почетак српско-турског рата – Срби добијају битку

Почетком 1806. год. – ослобођени Ражањ, Алексинац, Параћин и Крушевац

У бојевима на Мишару и Делиграду (1806) побеђујусултанову војску

П обеде су са одушевљењем примили Срби у Аустрији, Босни, Македонији

Срби из Аустрије су долазили да се боре као добровољци

Проблеми са Русијом и порази у Србији – Порта прихвата мир– Петар Ичко земунски трговац склопио у име устаничкихвођа у Цариграду

Србима је призната самоуправа – Карађорђе врховни кнез

Руси убеђују Србе да наставе рат и одбију Ичков мирпотпуног ослобођења од Турске

1807. год. – ослобођен је Београд, Ужице, Јадар и Рађевина

Успостављена је веза између Руса у Тимочкој крајини – токомјуна издвојене су победе на Штубику и Малајници1807.године Хајдук Вељко Петровић

У Србију долази Родофиникин – представник руске мисије руска мисија – допремање материјалне и новчане помоћи

Русије Србији

Родофиникин почиње да се меша у послове Србије па се сањим разрешио Карађорђе

Хајдук Вељко Петровић

Мира измећу Русије и Турске лето 1807. год. – Карађорђе прекоРашке области успоставља везу са Црном Гором

Карађорђе је имао успеха код Сјенице и Новог Пазара кад је упролеће 1807. год. стигла је вест да је пробијен фронт код Ниша изгинуло је 3000 српских ратника са војводом

Стеваном Синђелићем

Наређење Хуршид-паше – од српских глава је изграђена

Ћеле-кула – споменик зверства јединствен у свету

Победа на Чегру – Турци избијају на Дунав.

Карађорђе – усмерује снагу на одбрану – уз огромне напоре докраја год. повратио изгубљене територије.

1810. год. – уз помоћ Руса – добијена битка код Варварина

1812. год. у Букурешту – опасност од Наполеона – Русија склапамир са Турском.

Осма тачка Букурешког мира – односи се на Србију

Турска је добила право да врати посаде у градове.

Србима је загарантована амнестија и самоуправа

Надајући се брзој победи Руса над Наполеоном – Срби постављајунереалне услове у преговорима с Портом (Турска влада)

Турци су прозрели – постављају услов да се Срби врате на положајраје

Карађорђе и Правитељствујушчи совјет ( Народна скупшина) –одбацују Букрешки мир

1813. год. Турци нападају из три правца – Босне, Видина и Ниша

Упркос отпору у Неготину, Засавици и Делиграду – устанак је сломљен –октобра 1813. год.

Карађорђе и чланови Совјета одлазе у Аустрију

Тих дана преко Саве и Дунава прелази око 100 000 избеглица

Ослобођење Београдског пашалука – укинута је турска власт

Укинут је феудални поредак

услед ратног стања задржана је административна подела на нахије

војни команданти – предвласт над кнезовима

Карађорђе – врховни командант – прва личност у држави – вожд

1808. год. – признат за наследног врховног предводитеља Србије

скупштина одлучује о судству, финансијама и снабдевању војске од 1805. год. – назива се Правитељствујушчи совјет

серпски први претставник – Прота Матеја Ненадовић 1807. год. – совјет је под председништвом Младена Миловановића

он доноси највиши законски акт – Основа правитељствасрпског

од тада су у градовима постављени градоначелници

1811. год. – реорганизација власти –

пет попечитеља (министра)

Совјет – подстиче развој привреде – уводи сепоштанска служба

Отворене су радионице за производњу барута, оправку оружја и тополивница

Основана је мрежа школа у селима и градовима

У Београду је 1808. год – основана Велика школа –школовала је кадрове за државну администрацију

За развој школства најзаслужнији су:

–Иван Југовић,

Божа Грујовић и

Доситеј Обрадовић – први министар просвете уСрбији

( постављен за министра 1811.године )

Карађорђе

spomenik Karađorđu

споменик Хајдуку Вељку Петровићу

споменик на Чегру

Ћеле кула

Прота Матеја Ненадовић

Велика школа у Београду

Турци успоставили власт у

Београдском пашалуку

Нови везир пашалука;

Сулејман паша Скопљак

( тиранин и велики непријатељСрба)

Како би придобио народ прогласиоје амнестију

Народ се враћа из збегова

Вратили су се кнезови :

Милош Обреновић,

Станоје Главаш и

Хадзи Продан Глигоријевић

“ Умерена владавина “ трајала јекратко

Појачано насиље, кулук , убиства...Сулејман паша Скопљак

Поновном окупацијом Србије Турци су Србе вратили наположај раје.

Београдски везир – Сулејман-паша Скопљак

Натерао је све Србе да се покоре – подмукли план

Уводи се режим из времена владања дахија – насиље, кулук, убиства.

1814. год. – околина Чачка - буна – Хаџи ПроданГлигоријевић

Милош Обреновић – одбија позив за устанак – сматра даније време.

Милош – обор - кнез три нахије.

Учествује у гушању буне.

Турци заробили и погубили триста устаника.

Терор је појачан.

Станоје Главаш је убијен.

Претња Милошевом главом.

Срби се дижу на оружје.

Око Милоша се сакупљају истакнутији људи из првог српскогустанка.

Мир у Београдском пашалуку није дуготрајао.

Турци заводе режим сличан дахијском.

Та насиља није хтео да подноси народкоји је 10 год. живео у слободи.

На православни празник

“Цвети”23.априла 1815 год. у Таковуизбио је други српски устанак подвођством Милоша Обреновића.

“ Ево мене, ето вама рата сТурцима”

После пропасти првог српског устанкасрпски народ се нашо у горем положају.

Турци су убијали људе,палили села ималтретирали…

Многе породице су побегле прекогранице у Срем и Банат.

Устанак је захватио : Рудничку, Чачанску , Ваљевску и Крагујевачку нахију и

брзо се проширио на цео пашалук.

Победе Срба 1815.године : код Палежа ( Обреновца)

на Љубићу код Чачка.

на Дубљу код Шапца и

код Пожаревца.

Ослободили градове :

ОбреновацШабац,

ПожаревацЧачак

Карановац ( Краљево)

Султан шаље румелијског везира Али пашу даумири Србе “силом или уступцима”

Марашли Али паша је постављен забеоградског везира јесен 1815,године.

Срби добијају аутономију.

У Београду основана Народна канцеларија са 12.кнезова-

највише судско и управно тело.

Сачинили су усмени споразум по коме су уПашалуку добили следећа права:

1. Данак сакупљају Срби без Турскогмешања.

2. Спахије добију само оно што је по закону.

3. Милош постаје врховни кнез .

Застава устаника

Паралелно је успостављенасрпска и турска власт.

Турци су имали своје органе власти: Везира , Диван , Анајбега (старешина спахија), Муселина (војвода) и Кадија (судија)

Турска власт је била јака до 1830 а тада јенагло ослабила.

Милош је 1820 молбом затражио одПорте самоуправна права за Србе.

Изборио се за три документа:

1. Хатишериф из 1830,2. Берат из 1830 и3. Хатишериф из 1833. Србија је стекла права слободу

вероисповести,изборстарешинства,независну унутрашњумонархију.

1833. год. – Порта потврђује Милоша за наследног кнеза Србије

Турска власт – симболична – чисто присуство војске

Србија –плаћа порез у две рате годишње од 2,350,000 гроша Турској

Крај српске револуције – укинут феудализам

1833.године припојено је шест нахија:

Крајинска,

Црноречка ,

Параћинска,

Старовлашка,

Крушевачка,

Подрињска

Србија обухвата површину од 37,740 км2

Привлачна за досељавање сународника

Стални прилив становништва долазио је из Црне Горе и Херцеговине

Милош Обреновић – врховни кнез Србије у борби за власт – Милош отклања све супарнике

Сима Марковић Младен Миливојевић Петар Николајевић Молер

Поверење Порте и султана придобија убиствомКарађорђа 1817.

Јачају пољопривреда и трговина – Срби чине градскислој

Милош један од најбогатијих људи тога времена -монополом и прикупљањем пореза

Због тога долази до неколико побуна – најјача буна МилојаЂака 1825.

Милош је све буне угушио немилосрдно

Милошева самовоља – отпор грађанског слоја, старешина итрговца

Сретењски устав – у Крагујевцу на Сретење 1835. – Милошпризнаје устав присилно избијањем Кнез Милетине буне

Уставу су се успротивиле Аустрија и Русија

Други устав - Турски устав 1838.година

нови устав – Турски устав – сагласност Турске, Аустрије иРусије – у облику хатишерифа власт кнеза је увелико ограничена кнез није могао бирати ни смењивати чланове савета

није одговарало Милошу због тога напушта Србију у користсвог сина

Милош - добре везе – Русија, Аустрија, Енглеска, Француска

Милан Обреновић (од 1 јуна до 26.јуна 1839.године)–владао месец дана - умире природном смрћу

Михајло Обреновић (1839-1842) – нови владар

престо је наследио у сложеним политичкимодносима

нација подељена у две групе присталице Милоша Обреновића присталице уставобранитеља

уставобранитељи – желе да врате на престоКарађорђевог сина Александра – подршка Порте

Портин изасланик – узалудни покушај да помиризавађене стране

Вучићева буна (1842) – уставобранитељи протерујуМихаила из Србије

Михајло Обреновић (1839-1842)

Таковски устав

кнез Милош Обреновић

konak kneza Miloša u Beogradu

Набијање на колац на Стамбол капији,рад Николе Милојевића

Александар Карађорђевић – 1842-1858. год.

све снаге усмерене у изградњу државе

први спољнополитички програм

- Начертаније Илије Гарашанина (1844.)

Србија постаје грађанска држава

централизована - по угледу на Аустрију

имала је гломазну бирократију бирократски апарат се издвојио у посeбан

друштвени слој

капитализам је узео велики замах – допринео велики развојтрговине

брзо развијање градова – постају управна и просветна средишта

капитализам је у селима рушио традиционалне породичнезадруге

прелазак са натуралне на робоновчану привреду је тешко паосељацима, што су користили зеленаши

кнез и Државни савет – деле власт, али су често међу њимаизбијали сукоби

присталице Обреновића су покушавали да их врате на власт Катанска буна 1884. Тенкинска буна 1857.

кнез хапси неколико чланива државног савета – због учешћа узавери Стефана Стефановића Тенке – међу уставобранитељимаизбија расцеп

Светоандрејска скупштина збацује Александра – за кнеза сепоставља Милош Обреновић

за време владавине Милоша основане су установенајвећег националног значаја:I. Народна библиотекаII. Народни музејIII. Државна штампаријаIV. Богословија

основане су Војна академија и тополивница уКрагујевцу

уставобранитељски режим знатно унапређује просветуи културу: мрежа основних и средњих школа Друштва српске словесности – претходница

Академије наука Вук Караџић – реформа српског језика и правописа –

Српски рјечник – сакупљање епских народних песама

Краљ Александар Карађорђевић

Илија Гарашанин

Вук Караџић

1. султан (падиша ) –турски цар , имао верску и цивилну власт

2. спахије - турски феудалци у рату коњаници

3. спахилук – феудални посед спахија који није био наследан

4. тимар - мањи феудални посед

5. зиамет – већи тeриторијални посед

6. Порта – турска влада

7. везир - министар у влади

8. велики везир - премијер

9. јањичари – елитне турске пешадијске јединице

10. пашалук - већа територија

11. паша – господар пашалука

12. санџак – мања територијална јединица у оквиру пашалука

13. нахија – округ

14. раја – хришћанско становништво под турском влашћу

15. харач –порез хришћанске раје

16. кулук - бесплатан рад

Ферман - царска заповед

диван – сатсанак - скупштима

Берат је турски назив за указ или декрет

хатишериф – султанов закон

хас - феудални посед ага и бегова

факуф- земљиште исламске верске заједнице

ислам – религија у турском царству

џамија – богомоља

читлук – наследни феудални посед ( наследни спахилук)

дахија – вођа јањичара

аскер-војска

Рамазан - мусимански празник

Рахметли - покојни

Роспија - рђава жена

Каурин - онај који није муслиман

Кадија - судија у муслиманском свету

авлија - двориште испред куће