Usaid Solid Waste Manual

PLANIRANJE UPRAVLJANJA VRSTIM OTPADOM

PRIRUNIK ZA UESNIKE

Prvo izdanje Beograd, april 2009.

The Urban Institute poseduje ili kontrolie

autorska prava nad ovim pisanim materijalima. Informacije date u ovim pisanim materijalima

se mogu koristiti za potrebe sprovoenje istraivanja, u akademske, regulatorne ili druge

nekomercijalne svrhe. Pri ovome, neophodno je izvriti odgovarajuce naznaenje imena.

U sluaju da se na bilo koji nain vri izmena ovih pisanih materijala

bez izriitog pisanog odobrenja The Urban Institute, neophodno je dopisati sledei tekst izjave o

odricanju od odgovornosti: Tekst izvornog dokumenta je

promenjen, i zakljuci, preporuke i miljenja data ovde automatski

ne odraavaju zakljuke, preporuke i miljenja izvornog

autora

Program podsticaja ekonomskom razvoju optina

je petogodinji projekat u Srbiji koji finnansira

Americka agencija za meunarodni razvoj

(USAID), a implementira Urban Institut

(UI)

Strana 3 10/06/2009.

PREDGOVOR

Namena prirunika Uspostavljanje efikasnog Sistema upravljanja komunalnim vrstim otpadom podrazumeva dobro poznavanje oblasti zbrinjavanja vrstog otpada, tehnikih trendova, standarda i najbolje dostupnih tehnologija, odgovarajua organizaciona reenja koja, esto, podrazumevaju i potrebu za meuoptinskom saradnjom, odgovoran odnos optinske uprave, normativno i legalno voenje postupaka uspostavljanja sistema i adekvatan izbor kadrova u organizaciji / kontroli sistema. Najzad, sama realizacija sistema u ovoj oblasti donosi i neke nove organizacione modele, posebno sa aspekta saradnje javnog i privatnog sektora. Optinski rukovodioci i odgovorna lica u javnim komunalnim preduzeima kao slubenici koji su direktno ukljueni u proces odluivanja o tipu i samoj organizaciji sistema upravljanja vrstim otpadom, kao i ostala lica koja su u poziciji da utiu na postupak odluivanja, duni su da to bolje upoznaju sisteme zbrinjavanja vrstim otpadom, ukljuiv i sistem javnih nabavki u Republici Srbiji i da svoje obaveze ispunjavaju dosledno, korektno i struno. Da bi se to postiglo, potrebno je jasno definisati aktivnosti, nosioce, obaveze i odgovornosti svih lica ukljuenih u postupak uspostavljanja optinskog (u sastavu ireg regionalnog) sistema upravljanja vrstim otpadom i obezbediti im jasne i, kad god je to mogue, pisane instrukcije o radu. Ovaj prirunik ima za cilj da ukae na osnovna sistemska reenja u oblasti upravljanja vrstim otpadom u EU i Republici Srbiji i prui osnovna praktina uputstva za postupanje u najeim situacijama u kojima se subjekti odluivanja u lokalnoj samoupravi mogu nai. Posebna namena Prirunika je da pojasni nain postupanja u sistemima koji zahtevaju dogovor javnog i privatnog partnera.

Strana 4 10/06/2009.

SADRAJ

SADRAJ ............................................................................................................................................ 4 1 OPTI PREGLED UPRAVLJANJA VRSTIM OTPADOM ............................................. 10

1.1 UVOD ......................................................................................................................................... 10 1.2 KOMUNALNI VRSTI OTPAD (KO).................................................................................. 10 1.3 VRSTE VRSTOG OTPADA .................................................................................................. 11 1.4 USLUGE VEZANE ZA VRSTI OTPAD ............................................................................... 12 1.5 ELEMENTI PLANIRANJA ...................................................................................................... 12

1.5.1 PODRUJE USLUGE .......................................................................................................... 12 1.5.2 Proizvodnja otpada ................................................................................................................ 13 TABELA 1.1 Procena koliine otpada ............................................................................................ 13 1.5.3 StandardI usluge .................................................................................................................... 14 Tabela 1.2 - Primer standarda usluga ................................................................................................. 14 1.5.4 PRUAOCI USLUGA .......................................................................................................... 15 TABELA 1.3 Raspodela kljunih odgovornosti u okviru najuobiajenijeg upravljanja vrstim otpadom Opcije uea privatnog sektora ....................................................................................... 16 1.5.5 Zakonski i regulatorni elementi ............................................................................................. 16 1.5.6 finansijski elementi ............................................................................................................... 17

2 ZAKONSKI i REGULATORNI ZAHTEVI ......................................................................... 19 2.1 UVOD ......................................................................................................................................... 19 2.2 ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA ....................................................................................... 21 2.3 KONCESIJA ................................................................................................................................ 22 2.4 MEOVITA PRAVNA LICA ................................................................................................... 24

3. JAVNO-PRIVATNA PARTNERSTVA ............................................................................... 29 3.1 UVOD ......................................................................................................................................... 29 3.2 UGOVORI O USLUGAMA ...................................................................................................... 29 3.3 UGOVORI O UPRAVLJANJU ................................................................................................ 30 3.4 FRANIZE ................................................................................................................................ 31 3.5 KONCESIJE .............................................................................................................................. 32 3.6 OTVORENO NADMETANJE.................................................................................................. 32

4. RAZRADA PLANA UPRAVLJANJA OTPADOM ............................................................ 35 4.1. UVOD ......................................................................................................................................... 35 4.2 FORMIRANJE TIMA ZA PLANIRANJE ................................................................................ 35 4.3 ANALIZA MERODAVNIH ZAKONA I PROPISA ................................................................. 36 4.4 DEFINSANJE PODRUJA USLUGE ........................................................................................ 37 4.5 PRIKUPLJANJE PODATAKA .................................................................................................. 37 4.6 POSTUPCI OCENJIVANJA POSTOJEIH USLUGA ........................................................... 40

4.6.1. ADEKVATNOST USLUGE ............................................................................................... 40 4.6.1.1 Tehniki uinak ............................................................................................................ 42 4.6.1.2 Pitanja vezana za ivotnu sredinu ................................................................................. 42 4.6.1.3 Finansijsko-ekonomski uinak ..................................................................................... 43 4.6.1.4 Socijalni i kulturni uinak ............................................................................................ 44 4.6.1.5 Institucionalni i organizacioni uinak ........................................................................... 44 4.6.1.6 Politiki i pravni uinak ................................................................................................ 44

4.7 RAZRADA PLANA USLUGA UPRAVLJANJA OTPADOM ................................................ 45

Strana 5 10/06/2009.

4.8 USLUGE SAKUPLJANJA OTPADA IZ DOMAINSTAVA I KOMERCIJALNOG OTPADA PROJEKTNI ASPEKTI .......................................................................................................................... 48

4.8.1. MESTO SAKUPLJANJA .................................................................................................... 49 4.8.2. Metod SAKUPLJANJA ....................................................................................................... 52 4.8.3. VRSTA KontEJnerA ZA DRANJE OTPADA ................................................................. 54 4.8.4. UESTALOST SAKUPLJANJA ........................................................................................ 56

4.9 SAKUPLJANJE INDUSTRIJSKOG OTPADA ........................................................................... 56 4.9.1. MESTO SAKUPLJANJA .................................................................................................... 57 4.9.2. VRSTA KontEJnerA ZA DRANJE OTPADA ................................................................. 57 4.9.3. UESTALOST SAKUPLJANJA ........................................................................................ 59

4.10 SAKUPLJANJE MEDICINSKOG OTPADA ............................................................................ 59 4.10.1. Uvod ................................................................................................................................... 59 4.10.2. IZVORI OTPADA ............................................................................................................. 59 4.10.3. UPRAVLJANJE NA LICU MESTA ................................................................................. 60 4.10.3.1 Skladitenje................................................................................................................... 62 4.10.4. SAKUPLJANJE OTPADA ............................................................................................... 63 4.10.4.1 Transportna vozila i kontejneri ..................................................................................... 63 4.10.4.2 Uestalost sakupljanja otpada ....................................................................................... 64

4.11 RECIKLIRANJE OTPADA ....................................................................................................... 65 4.11.1. Uvod ................................................................................................................................... 65 4.11.2. IZBOR MATERIJALA KOJI MOE DA SE RECIKLIRA ............................................. 66 4.11.3. SAKUPLJANJE OTPADA KOJI MOE DA SE RECIKLIRA ....................................... 68

Tabela 4.12. Projektni kriterijumi za mesto sakupljanja otpada ........................................................ 70 4.11.4. PRERADA OTPADA ........................................................................................................ 70

4.12 ODLAGANJE OTPADA NA DEPONIJU ................................................................................ 72 4.12.1. IZBOR LOKACIJE ........................................................................................................... 73 4.12.2. ASPEKTI PROJEKTOVANJA DEPONIJE ..................................................................... 78 4.12.2.1 Obloge deponija ............................................................................................................ 79 4.12.2.2 Upravljanje procednim vodama .................................................................................... 81 4.12.2.3 Kontrola gasa iz organskih otpadaka. ........................................................................... 82 4.12.2.4 Kontrola pristupa .......................................................................................................... 84

4.13 USLUGE IENJA ULICA I JAVNIH OBJEKATA ............................................................ 84 4.13.1. DEFINIITE I OCENITE TRENUTNU PRAKSU .......................................................... 85 4.13.2. ASPEKTI PROJEKTOVANJA - IENJE ULICA ...................................................... 86 4.13.2.1 Podruje usluge ............................................................................................................ 86 4.13.2.2 Uestalost usluge .......................................................................................................... 86 4.13.2.3 Vreme pruanja usluge ................................................................................................. 87 4.13.2.4 Metode ienja ............................................................................................................ 88 4.13.3. ASPEKTI PROJEKTOVANJA - IENJE JAVNIH OBJEKATA ............................... 89 4.13.3.1 Usluga obezbedjenja korpi za otpatke .......................................................................... 89 4.13.3.2 Pranje javnih konstrukcija ............................................................................................ 92

4.14 PRIMENA PLANA .................................................................................................................... 93 4.14.1. Uvod ............................................................................................................................. 93 4.14.2 Nastavljanje sa pruanjem usluga ................................................................................. 93 4.14.3 Privatizacija usluga ....................................................................................................... 94 5 UVOD U FINANSIJSKO UPRAVLJANJE ....................................................................... 100

5.1 SAKUPLJANJE FINANSIJSKIH PODATAKA ZA POSTOJEE USLUGE ....................... 101 5.1.1 PRIHODI .................................................................................................................... 102

TABELA 5.1. Primer izvora prihoda ............................................................................................ 102 TABELA 5.2. - Primer rezimea podataka o prihodima.................................................................... 103

5.1.2. TROKOVI ................................................................................................................ 103

Strana 6 10/06/2009.

5.1.2.1. Operativni trokovi ......................................................................................................... 104 5.1.2.2. Investicioni trokovi ........................................................................................................ 106 5.1.3. OKVIR ZA POPIS VOZILA I OPREME .................................................................. 107 2. OKVIR ZA POPIS VOZILA i OPREME ........................................................................... 107 5.1.3.1. Trokovi pre poetka pruanja usluge ............................................................................ 109 5.1.3.2. Trokovi na kraju pruanja usluge .................................................................................. 109 5.1.3.3. Indirektni trokovi ........................................................................................................... 109 5.1.3.4. Rezime trokova .............................................................................................................. 110 5.1.4. FINANSIJSKI RAUNI ............................................................................................ 111 2. FINANSIJSKI RAUNI ..................................................................................................... 111

5.2 FINANSIJSKA ANALIZA POSTOJEEG OBAVLJANJA POSLOVA .............................. 112 5.3 PROCENJIVANJE BUDUIH TROKOVA ........................................................................ 113

5.3.1. OBAVLJANJE POSLOVA ........................................................................................ 114 5.3.2. POTREBE ZA KAPITALOM.................................................................................... 114 6 UVOD U RASPISIVANJE TENDERA ............................................................................. 118

6.1 OPTI ZAKONSKI ZAHTEVI ............................................................................................... 119 6.1.1. POKRETANJE POSTUPKA ..................................................................................... 119 6.1.2. USLOVI ZA POKRETANJE POSTUPKA ............................................................... 120 6.1.3. ODLUKA O POKRETANJU POSTUPKA ............................................................... 120 6.1.4. PRINCIP OSIGURANJA PRAVINOG NADMETANJA MEDJU PONUDJAIMA 121

6.2 ADMINISTRATIVNI ZAHTEVI U VEZI SA TENDEROM ................................................. 121 6.2.1. TRANSPARENTNOST U KORIENJU JAVNIH SREDSTAVA ........................ 121 6.2.2. JEDNAKOST PONUDJAA .................................................................................... 121 6.2.3. ZATITA PODATAKA ............................................................................................ 122 6.2.4. DOKUMENTACIJA I VODJENJE EVIDENCIJE ................................................... 122 6.2.5. UVANJE DOKUMENTACIJE ............................................................................... 122 6.2.6. JEZIK KOJI SE KORISTI U POSTUPKU JAVNE NABAVKE .............................. 122 6.2.7. VALUTA .................................................................................................................... 123 6.2.8. ANTI-KORUPCIJSKO PRAVILO ............................................................................ 123 6.2.9. TENDERSKA KOMISIJA ......................................................................................... 123

6.3 PRETKVALIFIKACIJA PONUDJAA (RESTRIKTIVNI POSTUPAK) ............................ 124 6.3.1. POSTUPCI PRETKVALIFIKACIJE ......................................................................... 124 6.3.2. PRIPREMA ZAHTEVA ZA KVALIFIKOVANJE ................................................... 125 6.3.3. MINIMALNI ZAHTEVI ZA PRETKVALIFIKACIJU - TEHNIKI ...................... 125 6.3.4. MINIMALNI STANDARDI ZA PRETHODNO TEHNIKO ISKUSTVO UKLJUUJU SLEDEE: ........................................................................................................... 125 6.3.5. MINIMALNI ZAHTEVI ZA PRETKVALIFIKACIJU NETEHNIKA PITANJA 127 6.3.6. JAVNO OGLAAVANJE ......................................................................................... 128 6.3.7. IZDAVANJE ZAHTEVA ZA KVALIFIKOVANJE ZAInteresOVANIM IZVOAIMA ............................................................................................................................ 128 6.3.8. OCENJIVANJE ODGOVORA PRIMLJENIH OD IZVOAA ............................. 129

6.4 PRIPREMA TENDERA .......................................................................................................... 130 6.4.1. UVOD ........................................................................................................................ 130 6.4.2. ZVANIAN POZIV .................................................................................................. 132 6.4.3. INFORMACIJE I INSTRUKCIJE ............................................................................. 132 6.4.4. NACRT UGOVORA, OPTI USLOVI I PRILOZI .................................................. 132 6.4.5. OPTI USLOVI ......................................................................................................... 133 6.4.6. PRILOZI UZ OPTE USLOVE................................................................................. 134 6.4.7. TEHNIKE SPECIFIKACIJE ................................................................................... 134

Strana 7 10/06/2009.

6.4.7.1. Odeljak 1 Opti opis usluga ......................................................................................... 134 6.4.7.2. Odeljak 2 - Specifikacije usluga ..................................................................................... 134 6.4.7.3. Odeljak 3 Minimalni tehniki zahtevi .......................................................................... 135 6.4.7.4. Odeljak 4 - Norme rada .................................................................................................. 135 6.4.7.5. Odeljak 5 Praenje rezultata rada ................................................................................. 136 6.4.7.6. Odeljak 6 - Merenje i plaanje ........................................................................................ 136 6.4.7.7. Odeljak 7 - Penali ............................................................................................................ 137 6.4.8. TEHNIKA PONUDA PONUDJAA ..................................................................... 138 6.4.8.1. Obaveze koje preuzima Ponudja ................................................................................... 138 6.4.9. PONUDJAI KOJI INE ARANMAN ZAJEDNIKOG ULAGANJA ............... 138 6.4.10. NACRT PLANA RADA ............................................................................................ 139 6.4.11. OSOBLJE ................................................................................................................... 140 6.4.12. ODELJAK O POSTROJENJIMA I OPREMI ........................................................... 141 6.4.13. REZIME JAKIH STRANA I INOVATIVNIH PRISTUPA IZ TEHNIKE PONUDE 141

6.5 IZMENA NACRTA UGOVORA ............................................................................................ 141 6.6 GARANTNO PISMO ZA DOBRO IZVRENJE UGOVORA .............................................. 142 6.7 REFERENTNI MATERIJAL .................................................................................................. 142

6.7.1. OPTA DOKUMENTA VEZANA ZA NABAVKE ................................................. 142 6.7.2. TEHNIKE SPECIFIKACIJE ZA UPRAVLJANJE VRSTIM OTPADOM ......... 142 7 UVOD OCENA PONUDA NA TENDER I UGOVARANJE ........................................ 145

7.1 KOMISIJA ZA OCENJIVANJE PONUDA ............................................................................ 145 7.2 OTVARANJE PONUDA NA TENDER ................................................................................. 146 7.3 OCENJIVANJE OPTIH ZAHTEVA ZA PODNESKE ......................................................... 147 7.4 OCENA TEHNIKIH PONUDA ........................................................................................... 149

7.4.1. PREDLOENO OSOBLJE ........................................................................................ 150 7.4.2. KVALITET OPREME I POSTROJENJA ................................................................. 151 7.4.3. KOMPATIBILNOST NACRTA PLANA RADA ..................................................... 151

7.5 OCENA FINANSIJSKE PONUDE ......................................................................................... 152 7.6 IZBOR IZVOAA ............................................................................................................... 153 7.7 OBAVETENJE O DODELI UGOVORA ............................................................................. 154 7.8 PREGOVARANJE O UGOVORU I DODELA UGOVORA ................................................. 154

7.8.1. DOSTAVLJANJE TRAENIH DOKUMENATA .................................................... 154 7.9 PRIHVATANJE PONUDE IZVOAA ............................................................................... 155 7.10 IZMENE PONUDE IZVOAA ........................................................................................... 155 7.11 POTPISIVANJE UGOVORA ................................................................................................. 155 7.12 ADMINISTRATIVNI ZAHTEVI ........................................................................................... 156 7.13 OVLAENJE ZA POTPISIVANJE ...................................................................................... 156 7.14 DOKUMENTACIJA ............................................................................................................... 156

8 UVOD INFORMACIJE ZA I KOMUNIKACIJA SA JAVNOU ............................... 159 8.1 FAZA PLANIRANJA ............................................................................................................. 160

8.1.1. DEFINISANJE OPTIH CILJEVA KAMPANJE ..................................................... 161 8.1.2. OSNIVANJE TIMA ZA INFORMISANJE JAVNOSTI I KOMUNIKACIJU SA JAVNOU ................................................................................................................................. 162 8.1.3. IZRADA ANALIZE ORGANIZACIONIH POTREBA ............................................ 162 8.1.4. OBAVLJANJE PROCENE KOMUNIKACIJE/EDUKACIJE .................................. 164 8.1.5. REZULTAT PROCENE KOMUNIKACIJE/EDUKACIJE .............................................. 164 8.1.5.1. Predvidjanje problema .................................................................................................... 164 8.1.5.2. Identifikovanje ciljnih javnosti i razrada njihovih profila ............................................... 165 8.1.5.3. Identifikovanje glavnih aktera .................................................................................... 166

8.2 FAZA RAZRADE ................................................................................................................... 166

Strana 8 10/06/2009.

8.2.1 PLANIRANJE STRATEGIJE KomuniKaCiJE ......................................................... 167 8.2.1.1. Rafinisanje krajnjih ciljeva kampanje ........................................................................ 167 8.2.1.2 Rezime nalaza u pogledu kljune ciljne javnosti ........................................................ 167 8.2.1.3 Razrada poruke kampanje .......................................................................................... 167 8.2.1.4 Izrada strategije realizacije ......................................................................................... 168 8.2.1.5 Izrada budeta za komuniciranje ................................................................................ 168

8.3 FAZA REALIZACIJE ............................................................................................................. 169 8.3.1. PRIPREMA TAMPANOG MATERIJALA, PUBLIKACIJA I ALATA BAZIRANIH NA MEDIJIMA .................................................................................................... 169 8.3.2. LANSIRANJE KAMPANJE ...................................................................................... 170 8.3.2.1. Mobiliziranje glavnih aktera ........................................................................................... 170 8.3.2.2. Mobiliziranje medija ....................................................................................................... 170 8.3.3. OrganizOVANJe PromotiVnIH DOGADJAJA ......................................................... 171 8.3.3.1. Razrada plana koncepta za svaki dogadjaj ...................................................................... 171

8.4 FAZA OCENJIVANJA ........................................................................................................... 173 8.4.1. OCENA PROCESA ................................................................................................... 173 8.4.2. OCENA USPENOSTI PROMOTIVNIH DOGADJAJA ........................................ 174 8.4.3. OCENA UTICAJA ..................................................................................................... 174 8.4.3.1 Izrada upitnika za kvantitativno istraivanje .............................................................. 175 8.4.3.2 Zavravanje ocenjivanja uticaja i priprema konanog izvetaja ................................. 175 ANEKS 1- uzorak tenderskih dokumenata .................................................................................. 178 ANEKS 2 - MODEL TEHNIKIH SPECIFIKACIJA ............................................................... 179

Poglavlje 1 Opti pregled planiranja upravljanja vrstim otpadom

Strana 9 10/06/2009.

PROJEKT POMOI OD STRANE PROGRAMA MEGA

Prirunik za planiranje upravljanja vrstim otpadom

Opti pregled

planiranja

upravljanja vrstim

otpadom

POGLAVLJE

1


Strana 10 10/06/2009.

POGLAVLJE 1

1 OPTI PREGLED UPRAVLJANJA VRSTIM OTPADOM

1.1 UVOD

U ovom dokumentu su date informacije i smernice koje se tiu planiranja i upravljanja

uslugama prikupljanja i odlaganja vrstog otpada. U ovom dokumentu su takodje

sadrane informacije o metodama Javnog-privatnog uea (Public-Private Participation

- PPP) za pruanje usluga u vezi sa vrstim otpadom, ukljuujui i postupke kod

tendera, ugovaranje i vodjenje ugovora. Informacije o finansijskoj analizi i svesti javnosti

i komunikaciji sa njome su takodje sadrane.

U toku procesa planiranja, moe se identifikovati, razvijati i procenjivati vie alternativa

usluga vezanih za otpad. Ovi alternativni planovi usluga treba da sadre dovoljno

detaljne informacije, kako bi se pripremile procene projektovanih trokova za svaku

alternativu koja se prouava. Oni takodje treba da sadre osnovne informacije koje su

potrebne da se urade preliminarne procene naknada i naplate usluga koje su potrebne

da bi se podrao poeljan nivo usluge i da bi se procenilo da li je poeljna privatizacija.

Planiranje upravljanja otpadom je iterativni proces. U nekim sluajevima, informacije

razradjene tokom te analize mogu da dovedu do toga da oni koji su ukljueni u ovaj

proces ponovo razmisle o svojim eljenim ciljevima i rezultatima. U drugim sluajevima

se moe pokazati da su eljene alternative preskupe ili teke za realizaciju, u kom

sluaju moe biti opravdano da se vrate na proces planiranja kako bi odabrali neki

drugaiji plan. Podruja usluge mogu da se menjaju. eljene vrste ili nivoi usluge

upravljanja otpadom mogu da se menjaju. Treba shvatiti da ove vrste situacija nisu loe:

da biste imali bolji sistem upravljanja otpadom, morate da uzmete u obzir mnoge

varijable, od kojih su neke nepoznate sve dok se ne uradi analiza. Konano, planiranje

upravljanja otpadom je u stvari neprekidni proces, a ne jedna jedina mera ili odluka.

1.2 KOMUNALNI VRSTI OTPAD (KO)

Komunalni vrsti otpad se tipino definie tako da obuhvata otpad iz domainstava,

komercijalnih ustanova, i javnih institucija, kao i otpade sa slinim karakteristikama iz


Strana 11 10/06/2009.

industrijskih, komunalnih, poljoprivrednih i medicinskih objekata. On tipino ne obuhvata

opasan, infektivni, radioloki, ili teni otpad i mulj, niti tipino obuhvata otpad od ienja

ulica ili industrijski, poljoprivredni otpad, te otpad od izgradnje i ruenja.

Ovaj Prirunik e se fokusirati na planiranje, realizaciju i rad novih sistema za otpad, a

za upravljanje Komunalnim otpadom. U njemu se ne razmatra opasan, radioloki, teni

otpad, ili talog, iako bi i sisteme za upravljanje ovim vrstama otpada takodje trebalo

paljivo razmotriti.

1.3 VRSTE VRSTOG OTPADA

vrsti otpad obuhvata mnoge razliite vrste otpada. vrsti otpad se tipino sastoji od

otpadaka koje proizvode stanovnici, komercijalne firme, javne institucije, gradjevinske

delatnosti i industrije. Potencijalni izvori i vrste otpada koje mogu da se oekuju iz

svakog izvora unutar veine Podruja usluge su sledei:

IZ DOMAINSTAVA: otpaci od hrane, papir, karton, plastika, tekstil, koa,

batenski otpad, drvo, staklo, metal, pepeo, specijalni otpadi (npr. kabaste stvari,

elektronika za iroku potronju, uredjaji za domainstvo, baterije, ulje,

pneumatici), i opasni otpad iz domainstava.

INDUSTRIJSKI/PROIZVODNI: otpad od sredstava za ienje, ambalaa,

otpaci od hrane, izgradnje i proizvodnje, opasni otpad, talog, teni otpad, pepeo,

specijalni otpad i otpadni materijal/kart.

IZ KOMERCIJALNIH USTANOVA: papir, karton, plastika, drvo, otpaci od hrane,

staklo, metal, specijalni otpad i opasni otpad.

MEDICINSKI: otpad od sredstava za ienje, ambalaa, otpaci od hrane,

opasni otpad, infektivni otpai i radioloki otpad.

POLJOPRIVREDNI: otpaci od pokvarene hrane, otpaci od useva, opasni otpad

(npr., pesticidi) i nuzproizvodi iz prerade hrane.


Strana 12 10/06/2009.

OD IZGRADNJE/RUENJA: drvo, elik, beton, bunje, kamenje, zemlja, opasni

otpad,

OTPAD OD KOMUNALNIH USLUGA: otpad od ienja ulica; rezanja grana

drvea i uredjenja zemljita; opti otpad iz parkova, sa plaa i drugih rekreativnih

povrina; i otpadni mulj iz postrojenja za preiavanje vode i otpadnih voda.

1.4 USLUGE VEZANE ZA VRSTI OTPAD

Usluge vezane za vrsti otpad normalno obuhvataju neke ili sve od sledeih aktivnosti:

Sakupljanje otpada

o iz domainstava

o iz komercijalnih ustanova

o industrijskog

o medicinskog

Redukcija otpada, recikliranje i kompostiranje

Odlaganje otpada (Spaljivanje/Odlaganje na sanitarnu deponiju)

Runo i mainsko ienje ulica

Pranje i ienje javnih objekata

1.5 ELEMENTI PLANIRANJA

Da bi se razradio sveobuhvatni plan za usluge upravljanja utpadom, moraju se razmotriti

brojni elementi. Najvaniji elementi su opisani u narednim pasusima.

1.5.1 PODRUJE USLUGE

Podruje usluge je(su) geografska(e) lokacija(e) u kojoj(kojima) se ele realizovati

usluge upravljanja otpadom. Podruje usluge moe da se sastoji od teritorije jedne cele

Optine, ili samo odredjenih podruja unutar Optine. U nekim sluajevima, moe ak

biti korisno da dve ili vie Optina potrae regionalno reenje i kombinuju resurse za

primenu novog sistema za upravljanje vrstim otpadom. U takvom sluaju, Podruje

usluge moe da se prostire na vie od jedne Optine u pogledu odredjenih aktivnosti,

kao to su reciklaa i odlaganje na sanitarnu deponiju u skladu sa Nacionalnom

strategijom za upravljanje vrstim otpadom. U veini sluajeva, Podruje usluge e biti

definisano standardnim politikim podelama, kao to su administrativni okrug, optina, ili

region.


Strana 13 10/06/2009.

1.5.2 PROIZVODNJA OTPADA

Mora da se utvrdi koliina otpada koji se proizvodi, a ona zavisi od mnogih faktora.

Medju njima su: stepen socioekonomskog razvoja; stepen industrijalizacije; klima; obim

recikliranja; javna svest i interesi javnosti; i utemeljene kulturne vrednosti. Generalno,

vee koliine otpada se proizvode, kada se meri po glavi stanovnika, na lokacijama na

kojima je vii stepen ekonomskog prosperiteta i vei procenat urbane populacije.

Procene koliine otpada koji se proizvodi unutar datog podruja mogu da se izvre

primenom nekoliko razliitih pristupa. Za potrebe planiranja, zapremina ili teina otpada

moe da se proceni korienjem javno dostupnih objavljenih informacija o proizvodnji

otpada za podruja koja imaju sline fizike i kulturne karakteristike, kao i karakteristike

u pogledu korienja zemljita. Medjutim, ukoliko su ve u upotrebi sredstva za zvanino

prikupljanje otpada, odvoenje i/ili odlaganje, mogu se prikupiti i koristiti informacije koje

su vie specifine za lokalnu situaciju, kako bi se uradile preciznije procene (tj. tabela

podataka, broj i vrsta vozila za prikupljanje otpada koja se koriste, broj i vrsta vozila za

odlaganje otpada na odlagalite).

Procenjivanje koliine proizvedenog otpada na osnovu optih karakteristika podruja

usluge zahteva prikupljanje demografskih podataka o tom podruju. U Tabeli 1.1 su

nabrojane neke od informacija koje mogu da predstavljaju osnovu za procenjivanje

koliina otpada.

TABELA 1.1 Procena koliine otpada

V R S T A

O T P A D A

I Z V O R

O T P A D A

F A K T O R I

P R O I Z V O D N J E

O T P A D A

T I P I N E J E D I N I C E

M E R E

Iz domainstava Jednolana i vielana domainstva

Stanovnitvo, Broj domainstava, Veliina Podruja usluge

Kilogram/osoba,

Kilogram/domainstvo, Kilogram/povrina

Industrijski i

Proizvodni

Laki i teki proizvodni pogoni, Elektrane i

hemijske fabrike,

Rafinerije, itd.

Vrsta industrije, Broj

zaposlenih, Veliina postrojenja, Proizvod

Kilogram/jedinica

proizvodnje,

Kilogram/zaposleni,

Kilogram/kvadratni metar

Od

komercijalnih

ustanova

Prodavnice, Restorani,

Kafane, Hoteli,

Poslovne zgrade

Broj zaposlenih, Broj

klijenata, Veliina objekta Kilogram/zaposleni,

Kilogram/klijent,


Od javnih

institucija

Zatvori, kole, Parkovi, Muzeji

Broj zatvorenika, Broj

studenata, Broj posetilaca

Kilogram/zatvorenik

Kilogram/student,

Kilogram/posetilac


Strana 14 10/06/2009.

V R S T A

O T P A D A

I Z V O R

O T P A D A

F A K T O R I

P R O I Z V O D N J E

O T P A D A

T I P I N E J E D I N I C E

M E R E

Medicinski Bolnice, Apoteke Broj pacijenata, Broj

zaposlenih, Broj klijenata

Kilogram/pacijent,

Kilogram/krevet,

Kilogram/zaposleni

Poljoprivredni Farme, Postrojenja za

preradu hrane,

Veliina farme, Vrsta useva, Vrsta hrane koja se

preradjuje

Kilogram/kvadratni

metar, Kilogram/tona

useva

Od izgradnje i

Ruenja Gradilita objekata, Lokacije ruenja objekata

Veliina zgrada, Vrsta gradnje

Tona, Tona/kvadratni

metar

Od komunalnih

usluga

ienja ulica, Nakupljeni otpad,

Parkovi, Javne povrine

Povrina ili duina ulica, Veliina parkova, Veliina javnih povrina

Kilogram/metar,


1.5.3 STANDARDI USLUGE

Za svaku uslugu upravljanja otpadom, postoje razliiti standardi usluge vezani za pitanja

kvaliteta, obima-uestalosti i pogodnosti za korisnike usluge. Standardi usluga obino

obuhvataju kriterijume za uestalost date aktivnosti, pogodnosti date usluge za korisnika

i neke sveukupne mere kvaliteta, kao to su pouzdanost i temeljitost usluge. Na primer,

usluge sakupljanja otpada iz domainstava mogu da se pruaju nedeljno (uestalost), sa

preuzimanjem na vratima stana/kue. Tipini Standardi usluga su prikazani u Tabeli 1.2

Tabela 1.2 - Primer standarda usluga

VRSTA USLUGE TIPINE MERE

UESTALOSTI

TIPINE OPCIJE NIVOA USLUGA KOMENTARI

Sakupljanje

otpada iz

domanstava

Svakodnevno,

svaki drugi dan,

utvrdjeni broj

dana/nedeljno.

Od stana do stana, Od zgrade

do zgrade, Sa lokacija gde se

objedinjuje otpad

Pogodnost (za korisnike) i

uestalost imaju glavni uticaj na trokove.

Sakupljanje

otpada iz

komercijalnih

ustanova

Svakodnevno,

svaki drugi dan,

utvrdjeni broj

dana/nedeljno.

Od stana do stana, Od zgrade

do zgrade.

Usluga je generalno

integrisana sa prikupljanjem

otpada iz domainstava.

Sakupljanje

industrijskog

otpada

Svakodnevno,

svaki drugi dan,

utvrdjeni broj

dana/nedeljno.

Preuzimanje na licu mesta,

Regionalni centri za

prikupljanje

Nivo usluge i uestalost su generalno u medjusobnom

dogovoru sa Industrijskim

korisnikom usluge.

Sakupljanje

medicinskog

otpada

Svakodnevno,

svaki drugi dan.

Preuzimanje na licu mesta u

kontejnerima koje obezbedjuje

prualac usluge za Medicinski otpad, isporuka od strane

proizvodjaa do postrojenja za preradu otpada.

Uestalost usluge zavisi od vrste objekta i karakteristika

otpada.


Strana 15 10/06/2009.

VRSTA USLUGE TIPINE MERE

UESTALOSTI

TIPINE OPCIJE NIVOA USLUGA KOMENTARI

Tretman

medicinskog

otpada

Neprekidno ili na

dane prikupljanja.

Dezinfekcija, sterilizacija,

Spaljivanje

Rad postrojenja zavisi od

metoda i prikupljanja.

Odlaganje otpada Svakodnevno,

radno vreme moe da bude

ogranieno.

Prihvatanje nekog ili svog

otpada sa podruja usluge, Odlaganje na sanitarne

deponije, Reciklaa

Vrlo varijabilni nivoi usluge

zavisno od prirode objekta,

tj. da li je ono izgradjena

sanitarna deponija ili samo

smetlite ili neto izmedju.

Runo i mainsko ienje ulica

Svakodnevno,

odredjeni broj dana

nedeljno.

Mehaniko, runo, sve ulice, glavne i sporedne ulice, korpe

za otpatke

Varijabilni nivoi usluge,

Trokovi su vrlo varijabilni i normalno proporcionalni sa

uestalou i nivoom usluge

Pranje i ienje javnih objekata

Nedeljno,

Meseno, Dvomeseno

Mehaniko pranje pod pritiskom, Runo pranje.

Varijabilna uestalost usluge. Trokovi direktno u vezi sa uestalou i kvalitetom usluge.

1.5.4 PRUAOCI USLUGA

Najuobiajeniji pruaoci usluga upravljanja otpadom su organizacije lokalne uprave,

neformalne privatne organizacije i zvanine kompanije iz privatnog sektora. Mora se

razmotriti ko e i kako pruati uslugu, za svaku uslugu upravljanja vrstim otpadom.

Optina moe da prua neke ili sve usluge koristei sopstvenu opremu i osoblje ili da

ugovori sa privatnim kompanijama neke ili sve usluge. Informacije o privatizaciji usluga

su sadrane u Poglavlju 3 (Partnerstva javnog i privatnog sektora) i Poglavlju 6

(Raspisivanje tendera i ugovaranje).

Lokalne uprave mogu da ispune svoje zakonske obaveze da pruaju usluge:

korienjem sopstvene opreme ili zaposlenih; ugovaranjem sa kompanijama iz privatnog

sektora da pruaju neke ili sve usluge; organizovanjem davanja franize ili sistema

rejonizacije; ili mogu da koriste kombinaciju resursa iz javnog i privatnog sektora. U

nekim sluajevima, usluge pruaju grupe ljudi neformalno organizovanih sa konkretnom

namerom da sakupljaju i recikliraju otpad kao nain zaradjivanja za ivot.

Ukoliko Optina odlui da koristi privatne kompanije za pruanje nekih ili svih usluga, na

raspolaganju je nekoliko alternativa. U Tabeli 1.3 su rezimirane te alternative. Kompletna

diskusija o partnerstvima izmedju javnog i privatnog sektora je sadrana u Poglavlju 3 i

ostalim lako dostupnim referentnim dokumentima.


Strana 16 10/06/2009.

TABELA 1.3 Raspodela kljunih odgovornosti u okviru najuobiajenijeg upravljanja vrstim otpadom Opcije uea privatnog sektora

OPCIJA

VLASNITVO

NAD

IMOVINOM

RAD I

UPRAVLJANJE

ULAGANJE

KAPITALA

KOMERCIJALNI

RIZIK

TIPINO

TRAJANJE

Ugovori o

uslugama

Javno i/ili

Privatno

Javno i/ili

Privatno

Javno i/ili

Privatno

Javni 3-15 godina

Ugovori o

upravljanju

Javno Privatno i/ili

Javno

Javno Javni 3-5 godina

Franiza

Privatno Privatno Privatno Zajedniki 5-15 godina

Koncesija

Javno i/ili

Privatno

Privatno Privatno Privatni 25-30 godina

Javno

nadmetanje

Privatno Privatno Privatno Privatni Neogranieno

1.5.5 ZAKONSKI I REGULATORNI ELEMENTI

Proces planiranja mora da obuhvati razmatranje merodavnih Nacionalnih i Lokalnih

zakona i propisa i odgovarajuih administrativnih politika i direktiva. Relevantni zakoni su

oni koji se odnose na oblast ivotne sredine i administrativne i regulatorne oblasti. Stoga

planiranje treba da obuhvati i razmatranje i razumevanje odgovarajuih zakonskih i

regulatornih tema koje pokrivaju zakoni i propisi doneti na nacionalnom i lokalnom nivou,

kao to su:

Postojee zakonodavstvo koje se odnosi na odreivanje odgovornosti za

upravljanje vrstim otpadom sadri zakonske i regulatorne zahteve koji

vae za aktivnosti upravljanja otpadom, zakone i propise vezane za

ivotnu sredinu, zakonska i administrativna pitanja vezana za javno-

privatna partnerstva, i zahteve i procedure za raspisivanje tendera i

ugovaranje.

Detaljna diskusija o Zakonskim i regulatornim zahtevima je detaljno razmatrana u

Poglavlju 2.


Strana 17 10/06/2009.

1.5.6 FINANSIJSKI ELEMENTI

Kako optine usredsredjuju vie panje i resursa na unapredjenje upravljanja vrstim

otpadom, tako postaje presudan znaaj zdravog finansijskog upravljanja u okviru

sveukupnog posla oko upravljanja vrstim otpadom. Kako se bude unapredjivala praksa

upravljanja vrstim otpadom, postae oigledno da e oskudna novana sredstva za

plaanje ovog unapredjivanja morati paljivo da se aktiviraju i efikasno koriste. Bez

obzira na to da li se Optine odlue da unapredjuju upravljanje vrstim otpadom

podizanjem na vii nivo postojeih internih kapaciteta, ili ugovaranjem sa privatnim

sektorom, zdravo finansijsko upravljanje igra znaajnu ulogu.

Za lokalne uprave je presudno da osiguraju da se zdrava praksa finansijskog upravljanja

ugradi u sveukupnu strukturu upravljanja komunalnim vrstim otpadom. Ukoliko neka

lokalna uprava razmilja o eksternalizaciji/ustupanju poslova spoljnim izvriocima ili

ugovaranju usluga prikupljanja i odlaganja kompunalnog vrstog otpada, dobra praksa

finansijskog upravljanja postaje bitna u kontekstu poslovanja i pregovaranja sa privatnim

sektorom. Jednostavno reeno, ukoliko neka lokalna uprava ne zna svoje prave

trokove prikupljanja i odlaganja vrstog otpada, kako ona moe uspeno da oceni bilo

koju finansijsku ponudu od privatnog sektora za se usluge?

U sluaju kada lokalna uprava odlui da nastavi da sama upravlja uslugama vezanim za

vrsti otpad, dobro finansijsko upravljanje e stvoriti efikasnosti koje treba da se pretoe

u efikasnije usluge sakupljanja otpada, istije gradove i zadovoljne gradjane.

Finansijsko upravljanje moe da se opie kao proces raspodele resursa koji sam sebe

odrava. Taj proces ima tri glavne komponente:

Utvrdjivanje stvarnih tekuih trokova.

Procenu buduih trokova.

Odredjivanje i naplatu naknada za usluge upravljanja vrstim otpadom.

Poglavlje 6 sadri detaljnu diskusiju o pitanjima finansijskog upravljanja.

Poglavlje 2 Zakonski i regulatorni zahtevi

Strana 18 10/06/2009.

PROJEKT POMOI OD STRANE MEGA


ZAKONSKI I

REGULATORNI

ZAHTEVI

POGLAVLJE

2


Strana 19 10/06/2009.

POGLAVLJE 2

2 ZAKONSKI I REGULATORNI ZAHTEVI

2.1 UVOD

Delatnosti koje predstavljaju prirodne monopole u Srbiji, kao to su preiavanje i

distribucija pijae vode, preiavanje i kanalisanje kanalizacione vode, proizvodnja i

isporuka pare i tople vode, te prevoz tramvajem i trolejbusima autobusima, su

komunalne usluge koje treba da obavljaju iskljuivo javna komunalna preduzea.1

Medjutim, ukoliko osnivanje takvog jednog preduzea ne bi bilo "racionalno" za javna

preduzea, grad/Optina mogu da povere tu delatnost nekom drugom. To jest, lokalnim

samoupravama je dozvoljeno da ustupe komunalne usluge privatnim partnerima u

delatnostima koje predstavljaju prirodne monopole samo ukoliko obavljanje takvih

delatnosti ne bi bilo efikasno i ekonomski opravdano usled broja korisnika, nivoa

poslovne aktivnosti ili iz drugih razloga. U Zakonu o komunalnim delatnostima se navodi

da optina utvrdjuje zahteve i nain ustupanja obavljanja komunalnih delatnosti. U istom

aktu se navodi nain kontrole obavljanja te delatnosti.

Po Zakonu o komunalnim delatnostima, na osnovu sprovedene procedure (javnog

nadmetanja, raspisivanja tendera ili direktnih pregovora), mora da se zakljui ugovor o

ustupanju poslova. Mora se podvui da Zakon o komunalnim delatnostima dozvoljava

da, u izuzetnim sluajevima, optina moe da ustupi obavljanje komunalne delatnosti

privatnom partneru bez primene postupka nadmetanja. Taj Zakon zahteva da se

postupak dodele posla organizuje od strane specijalnog tela (organizacije) koje odabere

optina. To telo e pregledati dostavljene ponude i prema njima e pregovarati posao.2

Taj Zakon dalje utvrdjuje da neka delatnost od javnog interesa moe da se dodeli

privatnom preduzeu na period od pet (5) godina, osim ukoliko se ona dodeljuje

preduzeu koje se obavezalo da investira u pomenutu delatnost, u kom sluaju e ta

dodela biti na period koji je potreban za povraaj ulaganja i ne dui od dvadeset pet (25)

1 lan 8, stav 2 Zakona o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od javnog interesa 2 lan 12, stav 3 Zakona o komunalnim uslugama


Strana 20 10/06/2009.

godina. Na kraju napred pomenutog perioda, to preduzee e imati pravo da se

nadmee pod istim uslovima kao i ostala zainteresovana preduzea za dobijanje dodele

date delatnosti. Pravila i uslove za ovo nadmetanje utvrdjuje optinska skuptina. Kada

ustupaju javne komunalne usluge, drava, autonomna pokrajina i/ili lokalna uprava imaju

pravo da kontroliu obavljanje te delatnosti, da utvrdjuju cene i na drugi nain utiu na

obavljanje date delatnosti.

Relevantne odredbe Zakona o komunalnim delatnostima, koji je stupio na snagu pre

Zakona o koncesijama, koje definiu period od 5 godina za taj ugovor, koji se poveava

na 25 godina za amortizaciju ulaganja, tendersku proceduru i dodelu ugovora nekoj

organizaciji, su verovatno neprimenljive na JPP transakcije, i mogu ih zaista Zakon o

Koncesijama i Zakon o javnim nabavkama (barem one odredbe koje definiu postupke

tendera) uiniti neprimenljivim i zastarelim, poto bi se optinske koncesije dodeljivale

po Zakonu o koncesijama, a tradicionalna nabavka javnih usluga bi bila pokrivena

Zakonom o javnim nabavkama.3

Od 12 ispitanih JPP sluajeva srpskih optina koje su nedavno ugovorile eksterno

obavljanje komunalnih usluga, samo u jednom sluaju (Prokuplje iznajmljivanje javnog

gradjevinskog zemljita za parkiralita), privatni partner je bio odabran u postupku

direktnog pregovaranja. Ovaj ugovor o JPP predvidja najslabiju zatitu javnog interesa:

optina je odabrala partnera bez jasnih kriterijuma za kvalifikovanost, nije obavljeno

ocenjivanje tog novog poslovnog poduhvata (studija izvodljivosti/cost benefit analiza ili

ocenjivanje biznis plana), ugovor ne sadri nikakve odredbe o podeli rizika, nikakve

odredbe o obaveznim tehnikim i finansijskim ocenjivanjima, kao ni odredbe o

finansijskim obavezama privatnog partnera da investira u razvoj parkiralita. U ostalim

ispitanim sluajevima, optine su dodelile obavljanje javne usluge putem otvorenog

postupka izbora najpovoljnije ponude u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.

Ugovor za obavljanje javnih komunalnih usluga sa privatnim operaterom, baziran na

korienju i odravanju, ne dozvoljava privatnoj ugovornoj strani da bude autonomna tj.

da radi bez nadzora javnog partnera. tavie, u oblasti utvrdjivanja tarifa, i ugovor za

3 Videti takodje: Gide Loyrette Noyel, Javno privatno partnerstvo za sektor Beogradskog vodovoda i

kanalizacije/otpadnih voda, Beograd, februar 2004. (revidirana verzija jula 2004.)


Strana 21 10/06/2009.

korienje i odravanje ostavlja ogranieni prostor za privatnog partnera da utie na

kriterijume za utvrdjivanje cena proizvoda ili usluga koje obavlja. U lanu 3, stavu 3

Zakona o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od javnog interesa se navodi da bi

privatno pravno lice koje obavlja javne usluge imalo iste dunosti i odgovornosti u

obavljanju te javne usluge, kao i neko javno preduzee ili javna institucija.4 Ta odredba

takodje podrazumeva da e u oblasti utvrdjivanja tarifa grad/optina (a takodje i Vlada

Srbije) zadrati pravo da odobrava promene cena privatnog partnera. ak i u JPP kada

postoji direktna veza izmedju privatnog partnera i krajnjeg korisnika (sluaj javnog

transporta Beograda) i privatni partner prua neku uslugu javnosti, grad/optina

zadrava pravo da kontrolie visinu naknada koje se naplauju korisnicima date usluge i,

ukoliko je potrebno, dopunjuju subvencijama.

Kao to je ve pomenuto, dodela ugovora o korienju i odravanju treba da se obavi u

skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.5 Ovaj Zakon utvrdjuje pravni reim dodele

javnih usluga privatnim investitorima, nastojei da smanji eventualne rizike u nabavci po

pravna lica koja ih nabavljaju (ukljuujui i lokalne uprave), kao to su nedostatak

tehnikih kapaciteta i strunosti, na ta mogu da naidju. Cilj ovog zakona je takodje da

osigura konkurenciju, transparentnost i da sprei zloupotrebu kada se raspolae

sredstvima iz javnih prihoda.

2.2 ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA

Zakon o javnim nabavkama utvrdjuje vrlo detaljan postupak za nabavku usluga. Dodela

ugovora za javne nabavke usluga moe da se obavlja po tri postupka: otvorenom,

restriktivnom i pregovarakom postupku. Glavne karakteristike otvorenog postupka su

da sve zainteresovane stranke mogu da uestvuju, bez mogunosti prethodnog

ogranienja na samo odredjena pravna lica. Oglas sa javnim pozivom za dostavljanje

ponuda mora da se objavi u Slubenom Glasniku RS. Restriktivni postupak se sastoji

iz dve faze, pri emu je prva faza pretkvalifikaciona faza. Prema Zakonu o javnim

nabavkama, taj postupak moe da se primeni samo kada su predmet javne nabavke ona

roba, usluge ili gradjevinski radovi koje moe da obezbedi samo ogranien broj

ponudjaa sa adekvatnim tehnikim, ljudskim i finansijskim resursima. Treba

napomenuti da Zakon o javnim nabavkama utvrdjuje neke preduslove za dodelu

4 lan 3, stav 3 Zakona o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od javnog interesa 5 Slubeni list Republike Srbije br. 39/02, 43/03, 55/04


Strana 22 10/06/2009.

ugovora za javne nabavke. Ta nabavka treba da je prethodno uvrtena u program javnih

nabavki i da su sredstva za nju izdvojena u budetu grada ili optine.

Broj ispitanih sluajeva i dalje nije dovoljan za izvlaenje definitivnog zakljuka o

ogranienjima trenutnog zakonskog okvira za ugovaranje lokalnih javnih usluga sa

spoljnim izvriocima. Trenutno, optine koje ugovaraju obavljanje javnih usluga u

postupku prikupljanja ponuda ne primenjuju zastareli postupak utvrdjen u Zakonu o

komunalnim uslugama, nego primenjuju Zakon o javnim nabavkama. Medjutim, kada

Optina odlui da ugovori neke usluge sa spoljnim izvriocem, Zakon o javnim

nabavkama e se primeniti samo na proces izbora privatnog partnera. Tu je problem to

postoji praznina u postojeem pravnom okviru poto nema eksplicitne odredbe koja

regulie prava i obaveze javnog pravnog lica u procesu realizacije. Medjutim, uspeh

jednog ugovorenog javno privatnog partnerstva u velikoj meri zavisi od kvaliteta njegove

realizacije. U Srbiji, samo Zakon o koncesijama u dovoljnom stepenu definie prava i

obaveze obeju ugovornih strana u fazi realizacije. Medjutim, optine koje eksterno

ugovaraju obavljanje usluga koje ne potpadaju pod zakon o koncesijama, imaju slobodu

da primenjuju standarde i principe utvrdjene u Zakonu o koncesijama. ini se da bi

nedostatak iskustva i strunosti, slabe vetine pregovaranja i mnogi drugi tetni faktori

mogli da utiu na uspeh ispitanih srpskih ugovornih JPP i zatitu javnog interesa.

Sledstveno tome i u skladu sa preporukama EU, opravdano je ispitati da li postoje

objektivni razlozi za dodeljivanje koncesija i za dodeljivanje ostalih ugovornih JPP prema

razliitim skupovima odredaba. Bilo bi pametno razmotriti da dodeljivanje svih ugovornih

JPP, bilo da su oznaeni kao javni ugovori ili kao koncesije, podlee identinim pravilima

za dodeljivanje (Zakon o koncesijama).

2.3 KONCESIJA

Drugi metod dodele prava za obavljanje javnih komunalnih usluga privatnom partneru

jeste putem koncesije. Dodela prava koncesijom se u Srbiji regulie Zakonom o

koncesijama.6 Zakon o koncesijama definie koncesiju kao pravo na korienje prirodnih

resursa, dobara u optoj upotrebi ili obavljanje delatnosti od javnog interesa, to

nadleni dravni organ ustupa domaem ili stranom licu pod odredjenim uslovima i uz

6 Zakon o koncesijama (Slubeni list RS, br. 55/2003.)


Strana 23 10/06/2009.

odredjenu naknadu. Predmet neke koncesije koju dodeljuje lokalna uprava moe da

bude izgradnja, obnavljanje, odravanje i korienje komunalnih objekata. Ovo je vrlo

iroka definicija i mogla bi da pokrije veinu formi, ako ne sve forme javno privatnih

partnerstava, ukljuujui i lizing i BOT. Uslovi za dobijanje neke koncesije su racionalno

korienje javnih dobara, unapredjenje tehnikih sistema i zatita ivotne sredine.

Zakon o koncesijama navodi mogunost da odredjeni zakoni utvrdjuju uslove posebno

za svaku delatnost. Jedna koncesija moe da traje do 30 godina. To pravo dodeljuje

Vlada Republike Srbije (Koncedent). A Vladi Republike Srbije predlog za dodelu

koncesije podnosi nadleno ministarstvo, nadlena nacionalna agencija, zainteresovano

privatno pravno lice, nadleni organ autonomne pokrajine ili skuptina lokalne

samouprave (u sluaju kada se dati prirodni resurs ili dobro u optoj upotrebi nalaze na

njihovoj teritoriji). Vlada RS daje miljenje o dodeli koncesije, i donosi koncesioni akt koji

sadri razloge zbog kojih koncesija treba da se dodeli, elemente javnog tendera,

neophodne kriterijume za izbor ponudjaa, tehnoloki kapacitet za korienje,

maksimalno trajanje koncesije, itd.

U pogledu potencijalnih subjekata koncesije, kada su u pitanju javne komunalne usluge,

postupak za koncesiju se preklapa sa postupkom za dodelu prava na obavljanje javnih

komunalnih usluga, kao to je napred pomenuto. Medjutim, obavljanje javnih komunalnih

usluga po koncesiji se razlikuje od obavljanja istih na osnovu ugovora o korienju i

odravanju (dodele prava na obavljanje javnih komunalnih usluga). Kada dodeljuje pravo

za obavljanje javnih komunalnih usluga putem koncesije, Koncesionar stie pravo da se

autonomno bavi takvom aktivnou, tj. bez nadzora Koncedenta (izuzev opteg prava

Koncedenta da kontrolie da li Koncesionar obavlja aktivnost koja mu je dodeljena

koncesijom, ili ukoliko je drugaije dogovoreno kod dodele te koncesije). Koncedent

nema pravo da se mea u donoenje odluka koje su u delokrugu rada Koncesionara.

U oblasti utvrdjivanja tarifa, ugovor o koncesiji treba da sadri odredbe o kriterijumima za

utvrdjivanje cene proizvoda ili usluga koje obezbedjuje Koncesionar. Te ugovorne

odredbe ne obezbedjuju pravo direktnog uticaja Koncedenta na cene koje odredjuje

Koncesionar. Koncedent nema pravo da odobrava promenu cena Koncesionara, nego

samo ima mogunost da proverava da li je data cena formirana u skladu sa ugovorenim


Strana 24 10/06/2009.

kriterijumima i, u sluaju odstupanja, da zahteva ispunjenje ugovora o koncesiji ili

njegovo raskidanje.

Zakon o koncesijama je najprimenljiviji na institucionalizaciju javno-privatnog partnerstva

u procesu dodele kljunih optinskih komunalnih delatnosti. Definicija "koncesije" je

data dovoljno iroko da se izbegne svaka diskusija o primenljivosti na JPP. Taj Zakon je

kompromis izmedju institucionalno sposobnih srpskih optina da identifikuju i predlau

optinske koncesije u oblastima koje su inae u domenu nadlenosti i pod nadzorom

Vlade RS, i uloge onog Ministarstva nadlenog za oblast kojoj pripada predloena

koncesija.

Mogue manjkavosti koncesija kao sredstva za uspostavljanje JPP su duina postupka

koncesije, sloenost zahteva utvrdjenih Zakonom za sastavljanje predloga za dodelu

koncesije (najrazvijenija lokalna uprava u Srbiji Beograd, je ugovorno angaovala

medjunarodnog konsultanta WB/IFC da prua podrku oko pripreme tehnike

dokumentacije za obe koncesije) i neka politika ogranienja (tj. odluka na centralnom

nivou se nekada bazira na politikim razlozima).

2.4 MEOVITA PRAVNA LICA

Imajui u vidu da Srbija jo uvek nije zapoela proces privatizacije komunalnih

preduzea, postojei zakonski okvir ne podrava ba mnogo institucionalna JPP na

lokalnom nivou. Prema odredbama Zakona o privatizaciji i Zakona o komunalnim

delatnostima, javno optinsko preduzee koja obavlja kljune komunalne delatnosti

moe da se proda (privatizuje) samo do 49% svog kapitala.

Zakon o privatizaciji utvrdjuje da je predmet privatizacije dravni kapital u preduzeima i

drugim pravnim licima, osim ukoliko nije drugaije utvrdjeno posebnim propisima. Tako,

imajui u vidu ovu iroku definiciju toga ta moe da se privatizuje, te injenicu da

privatizacija javnih optinskih preduzea nije nigde iskljuena u ovom ili bilo kom drugom

zakonu, moemo zakljuiti da i javno optinsko preduzee se moe privatizovati do 49%

svog kapitala. Ta pomenuta odredba nije ograniavajui faktor za uvodjenje privatnog

sektora u delatnosti javnih optinskih preduzea kroz privatizaciju poto privatni


Strana 25 10/06/2009.

partner ima pravo da dodatno ulae u preduzee i da sledstveno tome uvea svoj udeo

u njemu.

Od 17 ve analiziranih JPP u 15 optina, u tri optine (Sombor i ievac gas i Subotica

turizam), optine su odluile da prodaju javne udele i da osnuju meovita javno-

privatna pravna lica kroz privatizaciju (institucionalizovana JPP) koja e obavljati javne

delatnosti (kljunu komunalnu delatnost obezbedjivanje javnog grejanja ili drugu

optinsku delatnost turizam). Medjutim, na osnovu raspoloivih informacija, izgleda da

je u ova dva sluaja, izbor privatnog partnera pozvanog da uestvuje u procesu

osnivanja zajednikog preduzea obavljen u postupku direktnog pregovaranja, to nije u

skladu sa standardima EU utvrdjenim u Zelenoj knjizi.7 Osim toga, dodela ugovora

meovitom pravnom licu nije obavljena u skladu sa Zakonom o javnim

nabavkama/Zakonom o koncesijama.8

Optina Sombor je1999. godine osnovala kompaniju Somborgas d.o.o. Tri godine

kasnije, Sombor je organizovao medjunarodni tender i prodao 51% akcija privatnom

investitoru Montomontai iz Zagreba, Hrvatska (to nije u skladu sa Zakonom od

samog poetka, poto je promena vlasnike strukture preduzea koje obavlja javnu

delatnost ograniena na 49% akcija). Privatni partner je bio obavezan da investira 5, 5

miliona Evra u gasnu infrastrukturu. U prve tri godine realizacije ugovora privatni

partner je uloio 1,95 miliona Evra u gasifikaciju i sledstveno tome je udeo privatnog

partnera porastao na 67%. Optina nije bila u mogunosti da ulae u gasnu

infrastrukturu slinom dinamikom kao privatni partner i javno vlasnitvo u Somborgasu

d.o.o. se smanjilo na 33%. Treba oekivati da e budue ekspanzivne investicije

nastaviti da umanjuju javni udeo koji e na kraju nestati. Ukoliko uzmemo u obzir

odredbe datog ugovora koje garantuju podelu dobiti u skladu sa vlasnikom strukturom

razumno je oekivati da e Sombor u naredne tri godine izgubiti i prava upravljanja i

prihode koji potiu iz ovog prvobitno komunalnog preduzea koje obavlja ovu vitalnu

7 Zelena knjiga o Javno Privatnim Partnerstvima i Zakonu Zajednice o ugovorima o javnim nabavkama i

koncesijama, Brisel, 30. 4. 2004. COM (2004) 327 konaan tekst 8 (...) u odsustvu jasnih i objektivnih kriterijuma koji omoguavaju nadlenom organu da odabere ekonomski

najpovoljniju ponudu, data kapitalna transakcija bi mogla da predstavlja krenje zakona o ugovorima o javnim nabavkama i koncesijama; Zelena knjiga o Javno Privatnim Partnerstvima i Zakonu Zajednice o ugovorima o javnim nabavkama i koncesijama, Brisel, 30. 4. 2004. COM (2004) 327 konaan tekst


Strana 26 10/06/2009.

javnu delatnost. Privatni vlasnik e postati monopolista u oblasti distribucije gasa i

Optina nee biti u stanju da izvrava bilo koja od njenih kontrolnih ovlaenja (u skladu

sa Zakonom o komunalnim delatnostima i Zakonom o javnim preduzeima) na primer,

da osigura neophodan kvalitet i obim usluga, da spreava poveanje cena koje nije

opravdano trinim razlozima, itd.

Poglavlje 3 Javna - Privatna Partnerstva

Strana 27 10/06/2009.


Strana 28 10/06/2009.



Javno-privatna

partnerstva

POGLAVLJE

3


Strana 29 10/06/2009.

POGLAVLJE 3

3. JAVNO-PRIVATNA PARTNERSTVA

3.1 UVOD

Ima mnogo razliitih naina da privatni sektor uestvuje u pruanju usluga upravljanja

vrstim otpadom. Uobiajene vrste ugovora ili odnosa koji formiraju osnovu za mnoga

javno-privatna partnerstva su:

Ugovori o uslugama.

Ugovori o upravljanju.

Franize.

Koncesije.

Otvoreno nadmetanje.

Faktori koje treba razmotriti kada se bira varijanta privatizacije ili kombinacija varijanti za

neku konkretnu uslugu obuhvataju takve stvari, kao to su podela odgovornosti za

vlasnitvo nad imovinom i ulaganje kapitala, prenos komercijalnog rizika i postojei

metod pruanja usluge, ukljuujui i kapacitete i kvalitet usluge.

3.2 UGOVORI O USLUGAMA

Ugovori o uslugama se koriste za dobijanje pomoi od privatnog sektora oko obavljanja

jednog ili vie specifinih poslova u vezi upravljanje vrstim otpadom. Ti poslovi mogu da

obuhvataju takve aktivnosti, kao to su: odravanje vozila za otpad; popravka kontejnera

za otpad; sakupljanje otpada; vodjenje centra za reciklau ili deponije; itd.

Ugovori o uslugama ogranienog obima obino kratko traju (6 meseci do 2 godine) i

relativno ih je lako pripremiti. Sloeni ugovori za sveobuhvatnije usluge, kao to su

kompletne usluge i sakupljanja i odlaganja otpada se normalno zakljuuju na dui

vremenki period. Jedna od dobiti ugovaranja usluga je da javni sektor koji nema dovoljno

znanja za obavljanje svojih tehnikih poslova unapredi svoju strunost uz pomo

strunosti privatnog sektora. Ugovaranje usluga moe da dovede i do unapredjenja u


Strana 30 10/06/2009.

efikasnosti obavljanja usluga, ali ovako ugovorene delatnosti se moraju paljivo pratiti i

njima se mora paljivo upravljati.

Nekada ugovori o uslugama mogu da prenesu samo male deo komercijalnog rizika i

odgovornosti na privatni sektor i da stoga eventualno rezultiraju u malo poboljanje

sveukupne efikasnosti u upravljanju. Na drugom kraju spektra, postupkom otvorenog

nadmetanja dodeljuje se skoro sva odgovornost i rizik privatnom sektoru, ali ovaj pristup

funkcionie samo kada postoje jaka politika reenost i sutinski regulatorni kapaciteti

na strani odgovorne javne agencije.

Manjkavosti ugovora o uslugama koji su ogranienog obima su u tome da oni ne moraju

da rezultiraju u znaajna unapredjenja u sveukupnom programu usluga i ne mogu da

eliminiu ili ree probleme, kao to su nepropisno projektovani sistemi usluga. Medjutim,

ugovori o uslugama ogranienog obima mogu da obezbede ekonomian nain da se

zadovolje specijalne tehnike ili uslune potrebe za neku komunalnu delatnost kojom se

ve dobro upravlja i koja je komercijalno odriva.

Korienje ugovora o uslugama koji su sveobuhvatnog obima, kao to su ugovori koji

ukljuuju pruanje svih ili veine usluga u vezi upravljanja vrstim otpadom unutar celog

Podruja usluge moe da bude vrlo dobar nain da se osiguraju usluge izvoaa iz

privatnog sektora koji ima kapacitete za upravljanje vrstim otpadom. Ovi ugovori mogu

da minimalizuju direktno angaovanje uprave u pruanju tih usluga i mogu da rezultiraju

u znaajna unapredjenja usluga pod uslovom da su ti ugovori dobro napisani i vodjeni.

3.3 UGOVORI O UPRAVLJANJU

Ugovori o upravljanju su vrsta ugovora po kome kompanija iz privatnog sektora

preuzima odgovornost za upravljanje veinom ili svim aktivnostima javne komunalne

slube, kao to su korienje i odravanje (O&M), fakturisanje i naplata i svakodnevno

obavljanje usluga. Ugovor o upravljanju obino traje 3 do 5 godina ili due.

Ima mnogo razliitih vrsta ugovora o upravljanju. Najjednostavniji se odnose na plaanje

nekoj privatnoj firmi fiksne naknade za obavljanje poslova upravljanja, dok sloeniji

ugovori uvode vee podsticaje za efikasnost, tako to definiu ciljeve rada i zasnivaju


Strana 31 10/06/2009.

plaanje izvoau, barem delimino, na sposobnosti izvoaa da postigne ili premai

njegove ciljeve. Primena ugovora o upravljanju moe da rezultira u poboljanu uslugu uz

smanjene rizika po klijenta (tj. upravu). Druge koristi mogu da budu znaajna poboljanja

u operativnoj efikasnosti sistema i usluzi; unapreena organizaciona reforma obavljanja

poslova; i ovi ugovori mogu da budu dobar prvi korak u pravcu znaajnog ukljuenja

privatnog sektora u upravljanje vrstim otpadom. Jedan od znaajnijih nedostataka je u

tome da uprava ostaje odgovorna za finansiranje svih kapitalnih ulaganja.

Primena ugovora o upravljanju je izvodljiva u vie situacija:

Kada tarife nisu dovoljno visoke da podravaju komercijalno poslovanje, a

potrebno je vreme da se primeni nova struktura tarifa.

Kada postojei regulatorni okvir treba da se unapredi ili menja kako bi omoguio

da uee privatnog sektora bude izvodljivije.

Kada uprava nema iskustva u primeni projekata sa ueem privatnog sektora u

sektoru upravljanja otpadom.

Kada postoji neizvesnost oko toga da li je podrka za uee privatnog sektora,

unutar uprave i medju zainteresovanim akterima, dovoljna da podri dugorono

angaovanje privatnog sektora.

Kada zakonska struktura za olakanje uea privatnog sektora ne postoji i treba

da se razvije.

Stoga je najverovatnije da e ugovori o upravljanju biti korisni tamo gde je glavni cilj da

se brzo poboljaju tehniki/upravljaki kapaciteti Optine u upravljanju otpadom i njena

efikasnost u obavljanju specifinih zadataka, ili da se ona pripremi za vee angaovanje

privatnog sektora na due rokove.

3.4 FRANIZE

Jedna Optina odgovorna za usluge upravljanja otpadom moe da dodeli pravo nekoj

kompaniji iz privatnog sektora da prua usluge unutar nekog definisanog podruja

usluge. U ovom sluaju, privatna firma ugovorom prihvata da prua konkretne usluge u

zamenu za pravo da korisnicima direktno naplauje te usluge. Uprava zadrava izvesnu

kontrolu nad tarifama po kojima izvoa naplauje korisnicima i takodje obezbedjuje


Strana 32 10/06/2009.

nadzor nad kvalitetom rada izvoaa. Takav izvoa se bira u postupku javnog

nadmetanja-izbora najpovoljnije ponude.

3.5 KONCESIJE

U tipinom ugovoru o koncesiji za upravljanje otpadom, Optina bi dodelila pravo

izvoau da koristi optinski resurs, kao to su vrsti otpad, oprema, zemljite, zgrade,

itd. Izvoa bi mogao da koristi otpad za izdvajanje papira, plastike, metala, stakla, ili za

proizvodnju energije. Ova vrsta ugovora se obino vezuje za usluge koje zahtevaju

znaajne investicije u objekte, kao to su sanitarne deponije, centri za reciklau, itd.

Izvoau se daju ekskluzivna prava u zamenu za korienje nekog resursa ili direktno

plaanje za pruanje usluge od strane uprave. Koncesije mogu da se zasnivaju na

dugoronom ugovoru za izgradnju, posedovanje, korienje i transfer (BOOT)

konkretnog objekta. Ovaj metod obezbedjivanja usluga od privatnog sektora se najee

primenjuje na projekte deponije, reciklae i proizvodnje energije.

3.6 OTVORENO NADMETANJE

Otvoreno nadmetanje omoguava svakom domainstvu, komercijalnoj instituciji,

industriji, ili medicinskom objektu da angauje nekog izvoaa po svom izboru za usluge

prikupljanja otpada. Svaki korisnik usluge potom plaa tom izvoau za pruene usluge.

Rezultat ugovaranja usluga upravljanja otpadom na ovaj nain su obino vii trokovi

nego kada usluge sakupljanja otpada prua jedno jedino pravno lice. To je prvenstveno

zbog ekonomije zato to, kada vie firmi prua uslugu u istom podruju, to nije tako

efikasno kao kada samo jedna kompanija posluje u tom podruju.

Obezbedjivanje usluga upravljanja otpadom putem otvorenog nadmetanja je jedino

delotvorno kada postoje jake regulatorne kontrole koje se odnose na odlaganje otpada,

a koje se striktno sprovode, i kada ljudi mogu sebi da priute da plaaju tu uslugu. To

generalno nije prikladan metod u podrujima sa malim primanjima ili podrujima u kojima

gradjani svuda bacaju otpatke i gde postoji problem odlaganje otpada na javnim

povrinama. Medjutim, to moe da bude vrlo delotvoran izbor za upravljanje

sakupljanjem industrijskog otpada, ak i u podrujima ili zemljama sa niskim prihodima


Strana 33 10/06/2009.

Poglavlje 4 Razrada plana upravljanja otpadom

Strana 34 10/06/2009.



Razrada plana za

upravljanje otpadom

POGLAVLJE

4


Strana 35 10/06/2009.

POGLAVLJE 4

4. RAZRADA PLANA UPRAVLJANJA OTPADOM

4.1. UVOD

U ovom Poglavlju su date informacije i smernice za analizu postojeih usluga upravljanja

vrstim otpadom i razradu i analizu predloenih novih planova za budue usluge

upravljanja vrstim otpadom.

U toku procesa analize i planiranja, moe da se razradi i proceni vie planova za

upravljanje otpadom. Ukoliko se razmatraju alternativni planovi usluge, svaki plan bi

trebalo da sadri dovoljno detaljnih informacija za ocenjivanje kvaliteta usluge i pripremu

procena projektovanih trokova. Takodje bi trebalo da sadre osnovne informacije koje

su neophodne da se urade preliminarne procene naknada i trokova usluga koje su

potrebne za podrku poeljnog nivoa usluga i za procenu da li je poeljna privatizacija.

Planiranje upravljanja otpadom je normalno iterativni proces. U nekim sluajevima

informacije do kojih se dolazi u toku te analize mogu da dovedu do toga da oni koji su

ukljueni u taj proces ponovo razmisle o njihovim eljenim ciljevima i rezultatima. U

drugim sluajevima se eljene alternative mogu pokazati kao preskupe ili teke za

realizaciju, u kom sluaju moe biti potrebno da se vrate na proces planiranja kako bi

razradili neki drugaiji plan. Podruja usluge i eljene vrste ili nivoi usluge upravljanja

otpadom mogu da se menjaju. Da bi se imao bolji sistem upravljanja otpadom, moraju

se uzeti u obzir mnoge varijable, od kojih su neke nepoznate sve dok se ne uradi ta

analiza. Konano, planiranje upravljanja otpadom je neprekidni proces, a ne jedna

kampanja ili odluka.

4.2 FORMIRANJE TIMA ZA PLANIRANJE

Prvi korak u procesu planiranja je da se formira Tim za planiranje. Uloga Tima za

planiranje je da:


Strana 36 10/06/2009.

Oceni gde su potrebne nove usluge upravljanja otpadom (da definie Podruje

usluge ).

Prikupi informacije o vrstama i koliinama otpada koji se proizvodi unutar

Podruja usluge.

Oceni nivo i adekvatnost postojeeg sistema usluge upravljanja otpadom.

Identifikuje alternative za novi(e) sistem(e) upravljanja otpadom.

Oceni alternative usluge i odabere novi plan upravljanja otpadom.

lanovi tog tima treba da budu politike vodje, kao i ljudi sa znanjem i iskustvom u

dravnim poslovima, upravljanju programima javnih radova, upravljanju vrstim

otpadom, javnom zdravlju, zatiti ivotne sredine, javnim finansijama, urbanistikoj

infrastrukturi i drutvenim pitanjima. Uesnici u tom procesu planiranja takodje treba da

budu glavni akteri, kao to su korisnici usluge, pruaoci usluge, politike vodje, itd. Kada

se odaberu lanovi, prvi zadaci su sledei:

Identifikovati vodju.

Razraditi plan rada i rokove.

Odrediti potkomisije i preneti odgovornosti na konkretne pojedince.

Planirati redovne sastanke kako bi se osigurao blagovremeni napredak u pravcu

ciljeva.

4.3 ANALIZA MERODAVNIH ZAKONA I PROPISA

Tim za planiranje treba da se upozna sa merodavnim zakonima i propisima koji se

odnose na pruanje usluga upravljanja vrstim otpadom. Proces planiranja upravljanja

mora da obuhvati razmatranje merodavnih nacionalnih i lokalnih zakona i propisa i

odgovarajuih administrativnih praktinih politika i direktiva. Relevantni zakoni ukljuuju

one koji se odnose na oblasti ivotne sredine, administrativne i regulatorne oblasti.

Stoga proces planiranja treba da obuhvati analizu i razumevanje merodavnih zakonskih i

regulatornih tema pokrivenih zakonima i propisima donetim na nacionalnom i lokalnom

nivou, kao to su:

Postojee zakonodavstvo koje se odnosi na dodelu odgovornosti za upravljanje

vrstim otpadom.

Zakonski i regulatorni zahtevi koji vae za aktivnosti oko upravljanja otpadom.

Zakonska i administrativna pitanja u javno'privatnim partnerstvima


Strana 37 10/06/2009.

Zahtevi i procedure za raspisivanje tendera i ugovaranje.

Tim za planiranje treba da se temeljno upozna sa svim postojeim merodavnim

zakonima, propisima, itd., tako da moe da se proceni usaglaenost postojeeg sistema

upravljanja vrstim otpadom, i tako da svaki novi sistem koji se usvoji moe da se

primeni, da se njime upravlja i da funkcionie u skladu sa merodavnim zakonima i

propisima.

4.4 DEFINSANJE PODRUJA USLUGE

Tim za planiranje treba da pripremi mapu sa oznaenom celom granicom eljenog

Podruja usluge. Mapa Podruja usluge takodje treba da sadri granice razliitih

namena zemljita unutar Podruja usluge. Klasifikacije namena zemljita od znaaja u

planiranju upravljanja otpadom obuhvataju:

Stambenu namenu (velike gustine, srednje gustine, male gustine naseljenosti).

Komercijalnu.

Industrijsku (laka, srednja, teka industrija).

Dravnu.

Institucionalnu.

Medicinsku.

Za javne objekte (pijace, aerodrome, autobuske i eleznike stanice, parkove,

itd.).

Turistika podruja i podruja sa starinama.

Poljoprivredna.

Otvoreni prostor.

Svaka od ovih klasifikacija treba da se prikae na mapi Podruja usluge. Ukoliko

postoje, takodje mogu da se unesu ostale relevantne informacije, kao to su visine

prihoda, stepen razvoja, itd.

Jednom kada je definisano Podruje usluge, sledei korak je da se identifikuje izvor i

vrsta vrstog otpada koji se proizvodi unutar tog podruja.

4.5 PRIKUPLJANJE PODATAKA


Strana 38 10/06/2009.

Da bi obavio ocenu postojeeg sistema upravljanja vrstim otpadom, bie potrebno da

Tim za planiranje prikupi znaajne koliine informacija. Jedna metodologija za

prikupljanje ovih informacije je okvirno prikazana u daljem tekstu.

4.5.1. SASTANITE SE SA POSTOJEIM PRUAOCIMA USLUGA U VEZI SA

OTPADOM.

Predstavnici tima za planiranje treba da se sastanu sa svakim postojeim pruaocem

usluga vezanih za otpad, bilo dravnim, privatnim pod ugovorom ili drugima. Intervjui

treba da se obave kako bi se:

Utvrdili nivoi usluge (videti tabelu 1.2.).

Identifikovale vrste otpada koji se sakuplja, reciklira i/ili odlae.

Pribavili podaci o koliinama otpada koji dati prualac usluge obradjuje.

Identifikovale vrste otpada koje se uoavaju kod proizvoaa otpada, ali koji ne

obradjuju postojei pruaoci usluga vezanih za otpad.

Pribavile kopije svih evidencija koje vodi(e) prualac(pruaoci) te usluge o

vrstama otpada ili koliinama koje se sakupljaju i/ili odlau.

4.5.2. SAINITE LISTE INDUSTRIJSKIH, MEDICINSKIH, INSTITUCIONALNIH I VEIH

JAVNIH I POSLOVNIH OBJEKATA NA PODRUJU USLUGE.

Predstavnici Tima za planiranje treba da analiziraju sve raspoloive informacije o

vrstama i lokacijama ovih objekata unutar Podruja usluge. Primeri ovih objekata su:

Industrijski: fabrike, livnice, topionice

Medicinski: bolnice, klinike, medicinske laboratorije, veterinarske klinike

Institucionalni: univerziteti, kole, dravne kancelarije, zatvori

Vei javni objekti: aerodromi, eleznike i autobuske stanice, pijace, parkovi

Vei poslovni objekti: hoteli, restorani, prodavnice hrane, poslovni kompleksi.

4.5.3. OBAVITE POSETE TIM LOKACIJAMA

Posetite identifikovane industrijske, medicinske, institucionalne i vee javne i

poslovne objekte kako biste intervjuisali odgovorno osoblje i posmatrali praksu

sakupljanja i odlaganja otpada. Predstavnici Tima za planiranje treba da

razumeju koje vrste i koliine otpada se proizvode u ovim vrstama objekata na

Podruju usluge. Tamo gde su raspoloive, Tim za planiranje treba takodje da


Strana 39 10/06/2009.

pribavi kopije sve evidencije koju vode ovi proizvodjai otpada o vrstama ili

koliinama otpada koji se proizvodi i odlae.

Obavite terenske posete kako biste uoili praksu sakupljanja otpada od strane

pruaoca usluge. Predstavnici Tima za planiranje treba da prate i posmatraju

ekipe za sakupljanje otpada kako bi procenili tanost informacija koje daju

proizvoai otpada i pruaoc(i) usluge i kako bi se upoznali sa postojeom

praksom sakupljanja otpada.

Obavite terenske posete lokacijama za odlaganje otpada. Predstavnici Tima za

planiranje treba da posete i posmatraju aktivnosti odlaganja otpada na

postojeoj(im) lokaciji(ama) za odlaganje kako bi procenili tanost informacija koje

daju proizvoai otpada i pruaoc(i) usluge i kako bi se upoznali sa postojeom

praksom odlaganja otpada.

Posetite sva podruja unutar Podruja usluge. Predstavnici Tima za planiranje

treba da potvrde informacije o nameni zemljita koje su ranije prikupili i da

procene koliine nesakupljenog otpada, razbacanog otpada, nagomilanog otpada

i druge pokazatelje neadekvatne usluge po manjim podrujima ili okruenjima

(videti tabelu 4.1.).

4.5.4. PRIBAVITE MILJENJA KORISNIKA USLUGE

Tim za planiranje treba da organizuje fokusne grupe korisnika iz domainstava i

od komercijalnih korisnika, kako bi pribavio ulazne informacije od korisnika o

postojeim uslugama i kako bi identifikovao eljene standarde usluge. Takodje

treba sprovesti ankete korisnika usluge, kako bi se dobila miljenja i ulazne

informacije u vezi sa kvalitetom postojeih usluga i eljeni standardi za budue

usluge. Tipino, korisnici usluga izraavaju miljenja i zainteresovani su za

sledea pitanja:

o Uestalost prikupljanja otpada.

o Kvalitet, pouzdanost i prikladnost usluge.

o Uticaji (negativni) od nakupljenog djubreta na ulicama, ukljuujui i:

neprijatne mirise, insekte, glodare, dim i bolesti.

o Snienje kvaliteta ivota.

o Odsustvo praktinih alternativa odlaganja otpada.

o Neusklaenost izmedju trokova i koristi.


Strana 40 10/06/2009.

4.5.5. KONAAN REZULTAT

eljeni konani rezultat procesa prikupljanja podataka treba da obuhvata sledee:

Mapu koja prikazuje kompletno Podruje usluge, ukljuujui i generalnu lokaciju

manjih podruja onih proizvoaa otpada koji imaju sline karakteristike

proizvodnje otpada, kao to je opisano optim vrstama namene zemljita

(industrijskoj, komercijalnoj, otvoreni prostor, itd.) unutar Podruja usluge.

Tabelarni rezime sledeeg:

o Procenjene vrste i koliine otpada koji se proizvodi unutar svakog

manjeg podruja za koje se planira upravljanje otpadom, po glavnim

kategorijama proizvodjaa otpada.

o Procenjene vrste i koliine otpada koji se sakuplja, reciklira i odlae,

po postojeim pruaocima usluga vezanih za otpad na Podruju

usluge.

o Procenjene vrste i koliine otpada koji se proizvodi, ali se ne sakuplja

ili kojim se ne upravlja na neki drugi nain, po postojeim pruaocima

usluga vezanih za vrsti otpad.

o Rezultata anketa korisnika usluga o postojeem sistemu upravljanja

vrstim otpadom.

4.6 POSTUPCI OCENJIVANJA POSTOJEIH USLUGA

4.6.1. ADEKVATNOST USLUGE

To to se usluga prua, ne znai da je ona adekvatna. Da li je Podruje usluge

generalno isto i bez previe otpadaka ili nagomilanog otpada? Da li se korisnicima

dopada ta usluga? Da li smatraju da je lako da se ona koristi? Da li se upravlja

odlagalitem otpada kako bi se smanjio neprijatni miris, tetoine, poari i drugi

negativni uticaji na ivotnu sredinu? Da li se bezbedno upravlja medicinskim otpadom?

Da li postoji nezakonito odlaganje industrijskog otpada?

Treba oceniti svaki deo ukupne postojee usluge upravljanja otpadom. Neki aspekt

fizikog pruanja usluge, kao to su loa tehnologija, neadekvatno funkcionisanje i

odravanje, itd., moe da bude uzrok postojeih nedostataka ili to

Usaid Solid Waste Manual

Documents

Pengelolahan limbah industri Solid Waste

Abu Drais Short Term Solutions for Solid Waste Management

RA 9003 Ecological Solid Waste Management Act of 2000 An Act Providing for an Ecological Solid Waste Management Program, Creating the Necessary Institutional

MINIMIZING SOLID WASTE 1/ 60 © Copyright Training 4 Today 2001 Published by EnviroWin Software LLC MINIMIZING SOLID WASTE CUSTOMIZED ENVIRONMENTAL TRAINING

New L21 Solid waste managementocw.snu.ac.kr/sites/default/files/NOTE/L21_Solid waste... · 2018. 4. 8. · •Fate of solid wastes •Solid waste management –Recycling –Composting

FRAME WORK OF SOLID WASTE CHART Solid Waste Generation in Bandung 1500 ton/day An Organic Waste 23% Residual Waste 14% Organic Waste 63% An Organic Waste Residual Waste Organic Waste

Clean development mechanism in solid waste management

Municipal Solid Waste (MSW) Options€¦ · Municipal Solid Waste (MSW) Options: Integrating Organics Management and Residual Treatment/Disposal April 2006 Technical Report Coordinator:

Kajian Hukum dan Kelembagaan. Solid Waste Management Project

Solid Waste Management in Nigeria: The Case Study of

Environmental Management of Solid Waste in Rural Lodging

Strategic Improvement of Municipal Solid Waste …① Municipal Solid Waste Industrial Waste ③ Waste from Household Wastes from Business Activities ② Designed Disposal Quantity

Spl solid waste treatment

solid waste managment balangoda

Problems addressed by the Project - 株式会社オリエン … Solid Waste Project Type Municipal solid waste Project Title The Study on Integrated Management Plan of Municipal Solid

The Determinants of Municipal Solid Waste

INDONESIA: Improvement of Solid Waste Management to Support … · 2018. 1. 27. · Indonesia, to strengthen solid waste management planning and systems. Additional capital investment

Solid Waste Management in the Twin Cities

物料 Solid Waste

REDERESÍDUO - Management and commercialization of solid waste