Vrste obaveza (Obligacije)

ВРСТЕ ОБАВЕЗА

Проф. др Ненад Ђурћевић

www.jura.kg.ac.rs

Врсте обавеза

Суштински исто значење: Врсте облигација Врсте обавеза Врсте чинидби (предмета обавеза)

Класификација се врши из разлога што се за поједине групе примењују специфична правила

www.jura.kg.ac.rs

Подела обавеза

Врсте обавеза

Врсте обавеза собзиром насвојства

Врсте обавеза собзиром на

степен одређеностиНовчане обавезе

www.jura.kg.ac.rs

ВРСТЕ ОБАВЕЗА

Врсте обавеза

Према својствимаПрема

степену одређеностиНовчане

Позитивне и негативне

Личне и неличне

Краткотрајне и дуготрајне

Дељиве и недељиве

Индивидуалне игенеричке

Алтернативне

Факултативне

Кумулативне

ОБАВЕЗЕ ПРЕМА СВОЈСТВИМА

www.jura.kg.ac.rs

Обавезе према својствима

Ова класификација се врши с обзиром на карактер (природу) дуговане чинидбе

ПОЗИТИВНЕ И НЕГАТИВНЕ ОБАВЕЗЕ

Обавезе с обзиром на својства

www.jura.kg.ac.rs

Позитивне и негативне обавезе

Обавеза је позитивна када се дужникова обавеза састоји у неком позитивном факту (in faciendo): давању (dare), или чињењу (facere)

Обевеза је негативна када је дужник обавезан да се уздржи од нечега што му је иначе допуштено да чини (in non faciendo).

www.jura.kg.ac.rs

Позитивне и негативне обавезе

Позитивне обавезе – оне код којих је дужник обавезан да нешто уради у корист повериоца обавеза продавца да пренесе својину продате ствари на купца обавеза купца да плати цену обавеза зајмопримца да врати зајмодавцу позајмљени новац обавеза закуподавца да преда закупцу закупљену ствар на

употребу

Позитивне обавезе су многобројне и практично много важније од негативних обавеза

www.jura.kg.ac.rs

Позитивне и негативне обавезе

Радња из позитивне обавезе може бити: Физичка (нпр. предаја ствари, копање баште), Правна (нпр. изјава воље, уступање права).

Позитивне обавезе од дужника увек захтевају извесну активност.

www.jura.kg.ac.rs

Позитивне и негативне обавезе

Негативна обавеза састоји се у уздржавању – дужник је дужан да не чини нешто што би иначе имао право чинити

Негативна обавеза може се састојати у: Нечињењу - пропуштању (нпр. да се не подиже

грађевина на сопственом земљишту), Трпљењу (нпр. допуштање повериоцу да прелази преко

земљишта дужника). Разликовање између нечињења и трпљења врши се са

становишта повериоца (дужник у сваком случају ништа не ради).

www.jura.kg.ac.rs

Позитивне и негативне обавезе

Негативне обавезе могу према свом карактеру бити: секундарне (допуна главне обавезе дужника – нпр.

обавеза закуподавца да не омета закупца у коришћењу ствари; склопи се уговор о продаји и купац се обавеже да ће вратити ствар

продавцу ако му овај у одређеном року врати цену). примарне, главне (тичу се главне чинидбе – нпр.

обавезе из клаузуле о забрани конкуренције, обавеза суседа да се

не ограђује високим зидом)

www.jura.kg.ac.rs

Позитивне и негативне обавезе

У пракси се срећу уговори којима се једна страна обавезује да одређену ствар не оптужи за извесно време или да је не оптерети.

Пуноважни уговори – али стварају само једну негативну обавезу, њима се дужник не лишава самог права да своју ствар отуђи ако дужник повреди своју обавезу, он ће одговарати

повериоцу, али ће пренос својине на треће лице остати пуноважан.

ништав уговор о ограничењу отуђења непокретности оптерећене хипотеком (пар. 1136 нем. ГЗ и 812. швај. ГЗ)

www.jura.kg.ac.rs

Позитивне и негативне обавезе

У пракси се срећу уговори којима се једна страна обавезује да се уздржи од закључења каквог уговора

Начелно пуноважни уговори ако страна која је обећала уздржавање поступи супротно

свом обећању, посао који она буде тако направила неће бити ништав, али ће бити дужна да накнади штету другој страни.

Овакви уговори ће бити ништави кад год представљају ограничење дужникове слободе преко законом дозвољене мере клаузуле о забрани конкуренције, обавеза на уздржавање од

какве привредне активности - раније се код нас сматрало да су овакве обавезе ништаве јер

се њима ограничава слобода рада

www.jura.kg.ac.rs

Позитивне и негативне обавезе

Не постоји негативна обавеза кад неко обећа да не чини нешто што иначе нема право чинити (нпр. да не узнемирава другога, или да трпи нешто што је иначе дужан трпети). ако је друга страна обећала какву награду лицу које

је преузело такву обавезу, њено обећање је без основа и она га није дужна извршити.

www.jura.kg.ac.rs

Позитивне и негативне обавезе – значај разликовања

Позитивне обавезе пропуштене радње могу

се, по правилу, накнадно предузети,

рок застарелости почиње тећи првог дана после доспелости обавезе,

терет доказивања неиспуњења пада на повериоца,

Негативне обавезе пропуштено уздржавање не може

се отклонити накнадним радњама (осујећење циља потраживања),

рок застарелости почиње тећи првог дана после поступања дужника супротно својој обавези.

терет доказивања да није био активан доказује дужник.

постоји хитна потреба да се спречи поновљено кршење обавеза (тужба за предупређење будућих понашања + мере осигурања).

ЛИЧНЕ И НЕЛИЧНЕ ОБАВЕЗЕ

Обавезе с обзиром на својства

www.jura.kg.ac.rs

ЛИЧНЕ И НЕЛИЧНЕ ОБАВЕЗЕ

Обавеза је лична ако је, по самој природи ствари, по закону или по уговору, таква да је може испунити само дужник (на основу својих физичких или духовних карактеристика) – нпр. обавеза певача да одржи концерт.

Обавеза је нелична ако за задовољење интереса повериоца није нужно да је испуни искључиво сам дужник (нпр. исплата суме новца).

Неки говоре о личним и чисто личним обавезама.

www.jura.kg.ac.rs

Личне и неличне обавезе - значај разликовања

За неличне обавезе треће лице може јемчити повериоцу, а може и преузети дуг или га испунити.

Смрт дужника не доводи до престанка неличне обавезе (прелази на наследнике).

Личне обавезе не могу се осигурати јемством нити је код њих могућа замена дужника.

Смрт дужника личне обавезе доводи до гашења обавезе.

КРАТКОТРАЈНЕ И ДУГОТРАЈНЕ ОБАВЕЗЕ

Обавезе с обзиром на својства

www.jura.kg.ac.rs

Краткотрајне и дуготрајне обавезе

Обавеза је краткотрајна ако се концентрише на један одређени тренутак у коме се испуњава (нпр. обавеза дужника да плати неку своту новца).

Обавеза је дуготрајна ако претпоставља трајно испуњавање од стране дужника или понављање истих поступака у одређеним временским размацима (нпр. плаћање премије осигурања).

Неки аутори праве разлику на тренутне и трајне (сукцесивне) обавезе.

www.jura.kg.ac.rs

Краткотрајне и дуготрајне обавезе

Краткотрајна обавеза – обавеза која се састоји у једном једином чињењу или пропуштању. обавеза продавца да пренесе својину обавеза купца да плати цену

Извршење краткотрајних обавеза бива одједном.

www.jura.kg.ac.rs

Краткотрајне и дуготрајне обавезе

Дуготрајна обавеза – обавеза чије се испуњење протеже у времену и састоји се у низу поступака или трајном уздржавању. главна обавеза која за радника произилази из

уговора о раду обавеза издржавања обавеза закуподавца да осигура закупцу употребу и

искоришћавање закупљене ствари по правилу све обавезе које се састоје у

уздржавању (осим кад се обавеза односи на пропуштање једне радње).

www.jura.kg.ac.rs

Краткотрајне и дуготрајне обавезе - значај разликовања

Кад се испуни краткотрајна обавеза, облигациони однос се гаси.

Код дуготрајних обавеза од времена њиховог трајања зависи укупан резултат испуњења,

престају истеком времена.

може доћи и до измене субјеката и до измене садржаја,

могу да престану и без извршења.

ДЕЉИВЕ И НЕДЕЉИВЕ ОБАВЕЗЕ

Обавезе с обзиром на својства

www.jura.kg.ac.rs

ДЕЉИВЕ И НЕДЕЉИВЕ ОБАВЕЗЕ

Обавеза је дељива ако се може разделити на више аликвотних делова, (делови који се по себи разликују по кванититету, а не и квалитету) без штете по суштину ствари на коју се односи (нпр. исплата новца),

Обавеза је недељива ако се не може разделити на више аликвотних делова а да се тиме не задре у њену бит (нпр. предаја коња).

www.jura.kg.ac.rs

Дељиве и недељиве обавезе

За дељиве обавезе је битно да укупан збир ствари не буде мањи од дугованог.

И дељиве обавезе се, по правилу, испуњавају одједаред (чл. 310. ЗОО).

www.jura.kg.ac.rs

Дељиве и недељиве обавезе -значај разликовања

дељива обавеза се може испуњавати у деловима,

може делимично престати, док.

може да се појави и множина дужника, с тим да сваки дугује само део чинидбе.

недељива обавеза мора се испунити одједаред.

не може делимично престати.

може да се појави множина дужника, с тим да сваки дугује целу чинидбу.

ОБАВЕЗЕ С ОБЗИРОМ НА СТЕПЕН

ОДРЕЂЕНОСТИ

www.jura.kg.ac.rs

ОБАВЕЗЕ С ОБЗИРОМ НА СТЕПЕН ОДРЕЂЕНОСТИ

Чинидба на коју се тражбина односи мора бити одређена или одредљива

Чинидба треба да буде одређена у погледу: врсте, количине, квалитета, места, времена, начина испуњења.

www.jura.kg.ac.rs

Обавезе с обзиром на степен одређености

Чинидбу могу одредити: субјекти облигационог односа, закон, суд, неко трећи кога субјекти на то овласте.

ИНДИВИДУАЛНЕ И ГЕНЕРИЧКЕ ОБАВЕЗЕ

Врста обавеза с обзиром на степен одређености

www.jura.kg.ac.rs

ИНДИВИДУАЛНЕ И ГЕНЕРИЧКЕ ОБАВЕЗЕ

Обавеза је индивидуална када се као предмет појављује тачно одређена радња – радња која је индивидуализирана, конкретизована in species

(нпр. обавеза предаје тачно одређеног сата). Обавеза је генеричка када се тиче предаје ствари чији

идентитет није известан, тиче се ствари која је одређена само према општим

обележјима врсте ствари (рода) коме дугована ствар припада (нпр. предаја 100 кг кромпира).

Ограничено генеричке обавезе – тичу се ствари коју ваља узети из ограничене залихе ствари одређених по роду (нпр. 2 овце из једног стада).

www.jura.kg.ac.rs

Индивидуалне обавезе

Карактеристике индивидуалних обавеза: између предмета обавезе и предмета испуњења нема

никакве разлике односе се, по правилу, на незаменљиве ствари.

www.jura.kg.ac.rs

Генеричке обавезе

Карактеристике генеричких обавеза: дужник може из рода ствари дати ма коју ствар – предмет обавезе

је шири од предмета испуњења, односе се, по правилу, на заменљиве ствари (ствари које се у

промету одређују према броју, мери или тежини), индивидуализира се при испуњењу, предмет генеричких обавеза је одредљив преко утврђених

количинских обележја, ствар чија се предаја дугује одредљива је и у квалитативном

смислу (средња каквоћа), ако је дужнику позната намена ствари, дужан је дати ствар

одговарајуће каквоће.

www.jura.kg.ac.rs

Генеричке обавезе

Ко врши издвајање ствари унутар рода Зависи од споразума субјеката – може бити

овлашћен: дужник, поверилац и треће лице. Уколико се субјекти о томе нису споразумели, а из

природе посла друго не произилази, дужник ће бити тај који ће одредити радњу која ће се извршити.

www.jura.kg.ac.rs

Индивидуалне и генеричке обавезе - значај разликовања

код случајне пропасти дуговане ствари пре предаје поверицу, индивидуална обавеза се гаси.

код случајне пропасти дуговане ствари пре предаје поверицу, генеричка обавеза се не гаси (genera non perunt).

АЛТЕРНАТИВНЕ ОБАВЕЗЕ

Врста обавеза с обзиром на степен одређености

www.jura.kg.ac.rs

АЛТЕРНАТИВНЕ ОБАВЕЗЕ

Обавезе код којих дужник дугује две или више одређених различитих чинидби, али да би се ослободио обавезе довољно је да испуни само једну од њих. Дугови који се тичу чинидбе која је само одредљива (дугује се нпр. 1000

динара или 1 м3 дрва, с тим да исплати једно од тог двоје). Која ће чинидба бити испуњена зависи од воље лица које има право

избора. Алтернативна обавеза није условна обавеза. Поједине дуговане чинидбе треба да се разликују по предмету, не

само по начину или месту испуњења.

www.jura.kg.ac.rs

Алтернативне обавезе

Алтернативне обавезе могу да настану: споразумом субјеката (обавеза сликара да преда једну

од своје три слике, по избору купца), на основу закона (право повериоца да захтева испуњење

обавезе или уговорну казну). Радње које су алтернативно постављене могу бити

одређене индвидуално (нпр. радио апарат или транзистор) или генерички.

www.jura.kg.ac.rs

Алтернативне обавезе

У почетку сложена обавеза. Вршењем права избора сложена обавеза се

претвара у просту и сматра се да је изабрани предмет дугован од самог почетка.

www.jura.kg.ac.rs

Алтернативне обавезе

Изјава о избору: спада у тзв. права уобличавања – једнострана изјава

воље којом се преиначава садржина облигационог односа,

пуноважна је кад за њу сазна друга страна, неопозива изјава (по правилу – изузетак код

заблуде) може се учинити у било којој форми: изричито или

конклудентим радњама.

www.jura.kg.ac.rs

Алтернативне обавезе

Право избора може имати дужник, поверилац, треће лице.

Ко има право избора одлучују: стране уговорнице, или

законодавац, ако није одређено – законска претпоставка да право

избора припада дужнику (чл. 403. ЗОО).

www.jura.kg.ac.rs

Алтернативне обавезе

Последице некоришћења права избора: зависе од тога ко има право избора. дужник има најповољнији положај.

www.jura.kg.ac.rs

Алтернативне обавезе

Кад право избора има поверилац па се не користи правом избора у одређеном року: пада у поверилачку доцњу, дужник га може позвати да учини избор и за то му

одредити накнадни рок, ако повералац пропусти и накнадни рок, право

избора прелази на дужника.

www.jura.kg.ac.rs

Алтернативне обавезе

Кад право избора има дужник па се не користи правом избора у одређеном року:

поверила може тражити алтернативно испуњење, одлука суда мора обавезивати на алтернативно

испуњење, поверилац може захтев за принудно извршење

уперити, по сопствено избору, на један предмет, дужник и даље може да користи право избора, право избора постоји све док се једна од дугованих

ствари не преда, у потпуности или делимично, повериоцу.

www.jura.kg.ac.rs

Алтернативне обавезе

Кад право избора има треће лице па се не користи правом избора у одређеном року: свака страна у облигационом односу може

захтевати да избор изврши суд.

www.jura.kg.ac.rs

Алтернативне обавезе

Немогућност испуњења неке од дугованих чинидби

Последице немогућности зависе: од узрока немогућности, од стране која има право избора.

www.jura.kg.ac.rs

Алтернативне обавезе

Ако испуњење једног од дугованих предмета постане немогуће услед узрока за који не одговара ниједна страна у облигационо односу:

дуг се своди на преостале могуће предмете.

Ако је немогућност испуњења изазвана кривицом једне стране:

последице зависе од тога која од њих има право избора.

www.jura.kg.ac.rs

Алтернативне обавезе

Немогућност испуњења неке од дугованих чинидби – право избора има поверилац ако је испуњење једног предмета немогуће кривицом

повериоца: поверилац може захтевати неки од преосталих могућих

предмета, уз плаћање накнаде за онај чију је немогућност скривио,

поверила може да изабере немогући предмет и тако угаси обавезу.

www.jura.kg.ac.rs

Алтернативне обавезе

Немогућност испуњења неке од дугованих чинидби – право избора има поверилац ако је испуњење једног предмета немогуће кривицом

дужника: поверилац може захтевати преостали предмет, поверилац може захтевати накнаду вредности оног

предмета који се не може испунити.

www.jura.kg.ac.rs

Алтернативне обавезе

Немогућност испуњења неке од дугованих чинидби – право избора има дужник ако је испуњење једног предмета немогуће кривицом

дужника: он може дати повериоцу неки од преосталих предмета.

ако је испуњење једног предмета немогуће кривицом повериоца: може изабрати немогући предмет и тако угасити обавезу, може дати неки од преосталих предмета и захтевати

обештећење за онај који је постао немогућ.

www.jura.kg.ac.rs

Алтернативне обавезе - пример

Између лица А и лица Б закључен је уговор по коме је лице А исплатило лицу Б 10.000 динара, с тим да му овај тај износ врати после 30 дана или да му у том року као физички радник 4 дана копа башту или да му даде 2 м кубна буковог дрвета за огрев. Кад је лице Б обавестило лице А да ће доћи да му копа башту 4 дана, лице А се томе успротиви и затражи да му исплаћени износ новца врати јер му је потребан, а да није заинтересован за копање баште нити за дрва. Као разог навео је да му је комшија дрва већ набавио по повољнијој цени а да му је надлежни државни орган забранио да обрађује башту. Лице Б не прихвати овај захтев лица А и остане при првобитном избору. Пошто је дошло до немогућности извршења радње коју је изабрао без његове кривице, лице б сматра да се тиме ослободио своје обавезе према лицу А.

www.jura.kg.ac.rs

Алтернативне обавезе – решење примера

Треба разликовати када је државни орган забранио копање баште: пре него што је лице Б извршило избор или након тога. Пре него што је дужник извршио избор

Како је наступило немогућност испуњења чинидбе коју је лице Б изабрало. А ни једна страна није скривила ту немогућност, то се дуг ограничава на преостале две чинидбе.

Лице Б (дужник) треба да изабере једну од преостале две чинидбе којом би испунио своју обавезу. Ако то неће, поверилац га мора тужити и поставити алтернативни захтев.

Након што је дужник извршио избор Избором је сложена алтернативна обавеза претворена у просту. Сматра

се да је изабрана чинидба дугована од самог закључења уговора. Пошто је наступила немогућност испуњења – обавеза се гаси.

ФАКУЛТАТИВНЕ ОБАВЕЗЕ

Обавезе с обзиром на степен одређености

www.jura.kg.ac.rs

Факултативне обавезе

Обавеза код које се од самог почетка дугује сасвим извесна чинидба (индивидуално или генерички одређена) која не изискује никакво накнадно прецизирање, али се на име испуњења уместо ње (главна чинидба) може дати, односно захтевати испуњење и извесне друге чинидбе која се не дугује (факултативна чинидба).

Проста обавеза – предмет обавезе један. Постоји једна обавеза која се дугује, а више предмета којима се дуг

може испунити ( лице А дугује лицу Б 1000 динара али се уместо тога може дати 2 м3 дрва).

Могућност да се дугована чинидба замени – овлашћење за замену (facultas alternativa).

www.jura.kg.ac.rs

Факултативне обавезе

Овлашћење за замену може се установити: правним послом, законом (нпр. чл. 139. ЗОО)

Овлашћење за замену може припадати: поверицу, дужнику.

Овлашћење за замену може се опозвати.

www.jura.kg.ac.rs

Факултативне обавезе

Последице - кад овлашћење за замену има дужник: кад се дужник изјасни за факултативну чинидбу, он ни од тог

тренутка њу не дугује. кад изјави да ће извршити дуговану чинидбу, ствар је

тумачења да ли се одрекао права да уместо ње изабере факултативну.

и кад се дужник изјасни за факултативну, поверилац може захтевати искључиво испуњење дуговане (главне) чинидбе.

Дужник може да се користи својим овлашћењем све док поверилац у поступку принудног извршења не добије предмет обавезе (чл. 409. ЗОО).

www.jura.kg.ac.rs

Факултативне обавезе

Последице - кад овлашћење за замену има поверилац: Ако се поверилац не користи својим овлашћењем за

замену, дужник може извршити једино чинидбу коју дугује и не мора чекати да се поверилац изјасни.

Дужник не мора да чека да се поверилац изјасни, осим ако је уговорен рок за изјашњење.

www.jura.kg.ac.rs

Факултативне обавезе

Последице немогућности испуњења дуговане или факултативне чинидбе зависе: од тога ко има овлашћење за замену, од узрока немогућности.

www.jura.kg.ac.rs

Факултативне обавезе

Кад овлашћење за замену има дужник Последице немогућност испуњења дуговане (главне)

чинидбе ако дужник није одговоран –

његова обавеза се гаси, ако је поверилац скривио немогућност, дужник

задржава своје потраживање према њему, потраживање се смањује за онолико колико је дужник

могао имати користи од ослобођења од сопствене обавезе (плус – уступање другој страни свих права према трећим лицима у вези са предметом немогуће обавезе).

www.jura.kg.ac.rs

Факултативне обавезе

Кад овлашћење за замену има дужник Последице немогућност испуњења дуговане чинидбе

ако је дужник одговоран дугује накнаду штете, али може уместо давања накнаде извршити факултативну

чинидбу.

www.jura.kg.ac.rs

Факултативне обавезе

Кад овлашћење за замену има дужник Последице немогућности испуњења факултативне

чинидбеостаје обавеза да се испуни дугована чинидба.

www.jura.kg.ac.rs

Факултативне обавезе

Кад овлашћење за замену има поверилац Последице немогућности испуњења дуговане

чинидбе ако дужник није одговоран – његова обавеза се гаси. ако је дужник одговоран – дугује накнаду штете, али

поверилац уместо накнаде може захтевати факултативну обавезу.

Последице немогућности испуњења факултативне чинидбе остаје обавеза да се испуни дугована чинидба.

www.jura.kg.ac.rs

Факултативне обавезе - пример

Лице А купи од лица Б 10 ари земљишта да би на њему градио викенд кућу. Договоре се да купац као накнаду даде продавцу свој аутомобил, али уколико то жели може му уместо аутомобила дати другу своју њиву од 10 ари. Међутим деси се да аутомобил пропадне у саобраћајном удесу.

www.jura.kg.ac.rs

Факултативне обавезе – решење примера

Главна чинидба која се дугује је давање аутомобила. Овлашћење за замену има дужник. Наступила је немогућност испуњења дуговане чинидбе. Последице зависе од узрока немогућности: Ауто је пропао кривицом дужника (лице А)

Дужник дугује накнаду штете повериоцу (лицу Б). Лице Б (продавац) може од њега захтевати само накнаду штете али се купац може ослободити обавезе дајући своју њиву од 10 ари.

Ауто је пропао без кривице дужника Гаси се обавеза дужника па се гаси и обавеза друге стране,

која може тражити повраћај земље (стицање без основа). Али дужник може дати и њиву ако хоће.

www.jura.kg.ac.rs

Разлике између алтернативних и факултативних обавеза

Право избора – овлашћење за замену Право избора мења правни однос између дужника и повериоца

(сложена обавеза се претвара у просту) па је зато избор неопозива изјава воље

Овлашћење за замену не врши никакав преображај у облигационом односу (не преиначује се предмет обавезе)и зато је оно опозиво

Немогућност испуњења дуговане (неке) чинидбе Нико није одговоран

Алтернативне обавезе – свођење обавезе на преостале могуће предмете Факултативнт обавезе – гаси се обавеза

Кривицом дужника Алтернативне обавезе – дужник може дати неки од преосталих

предмета (кад има право избора) Факултативне обавезе – дужник дугује накнаду штете

КУМУЛАТИВНЕ ОБАВЕЗЕ

Обавезе с обзиром на степен одређености

www.jura.kg.ac.rs

Кумулативне обавезе

Обавезе које се тичу двеју или више различитих чинидби које дужник све дугује и све их мора и извршити да би се ослободио обавезе.

Ако није другачије уговорено, све чинидбе имају се извршити одједном.

www.jura.kg.ac.rs

Кумулативне обавезе

Немогућност испуњења једне од обавеза ако је једна обавеза постала немогућа из узрока за

који дужник није одговоран – последице зависе од повериоца: ако је поверилац заинтересован за преостале чинидбе –

дужник их дугује и даље, ако поверилац није заинтересован за преостале чинидбе

– обавеза се гаси.

НОВЧАНЕ ОБАВЕЗЕ

www.jura.kg.ac.rs

Новчане обавезе

Под новчаним обавезама подразумевају се обавезе које се тичу плаћања одређене или одредљиве своте новца.

Оне су данас најчешће и најзначајније обавезе. Новац је у стању да замени скоро сваку другу

чинидбу, под условом да се она не испуни никако или барем како ваља.

www.jura.kg.ac.rs

Појам новца

Новац је покретна ствар, у виду метала или папира, што служи као мерило вредности правних добара свих врста.

Новац се користи као опште средство размене. Новац је ствар одређена по роду – не дугује се,

по правилу, одређена новчаница, већ одређена сума или вредност новчаница.

www.jura.kg.ac.rs

Новац

Под новцновцемем у ширем смислу у ширем смислу подразуме се како домаћи тако и страни новац.

Под новцем у ужем значењу подразумева се искључиво »законско средство плаћања« на територији домаће државе, које поверилац мора примити као исплату новчане обавезе, ако не пристаје да западне у поверилачку доцњу (принудни курс). Састоји се из: папирних новчаница (банкнота) и кованог

новца. У оптицај га уноси држава или од ње овлашћена

институција, као што је, на пример, банка.

www.jura.kg.ac.rs

Вредност новца

Номинална вредност - вредност означена на новчаним знацима, коју гарантује држава.

“Унутрашња вредност” новца - вредност која се огледа у његовој куповној моћи. Док је номинална вредност новца стална, његова куповна

моћ је променљива, јер њу не гарантује држава, него зависи од стања на тржишту.

Курсна вредност - вредност новца једне земље у поређењу са новцем других земаља.

Вредност материјала од кога су новчани знаци начињени.

www.jura.kg.ac.rs

“Обрачунски новац”

То је новац који служи за безготовинска или књиговодствена плаћања.

Онај ко тако плаћа не даје повериоцу готов новац, него своје потраживање наспрам банке или неке друге финансијске институције.

Тим потраживањем није могућно располагати одмах, као са готовим новцем, него тек пошто се у посао, у својству дужника, укључи треће лице, тј. банка.

Правно гледано, плаћање обрачунским новцем представља неку врсту давања ради испуњења, с којим поверилац треба да се сагласи.

Плаћање путем обрачунског новца претпоставља да и исплатилац и прималац исплате имају своје трговачке рачуне (конта) код неке банке.

www.jura.kg.ac.rs

Средства плаћања – чл. 2. ЗДП

Средства плаћања су динар и страна средства плаћања.

Страна средства плаћања су: девизе - потраживања у иностранству која гласе на страну

валуту; ефективни страни новац – потраживања у готовини, односно

папирни или ковани новац који гласи на страну валуту. Инструменти плаћања су: чекови, менице,

акредитиви, дознаке, платне картице и други инструменти плаћања – потраживања од издаваоца - нерезидента, која гласе на страну валуту и могу се уновчити у страну валуту.

www.jura.kg.ac.rs

Динар – законско средство плаћања у Србији

Све новчане обавезе које домаћа физичка и правна лица имају једна наспрам других морају, по правилу, гласити на динаре.

Обавезе које гласе на динаре могу се намирити не само новчаницама и кованим новцем, него и хартијама од вредности и другим преносивим новчаним потраживањима од банака и осталих финансијских организација.

Платни промет са иностранством обавља се у девизама и у динарима преко банке (чл. 32. ЗДП)

www.jura.kg.ac.rs

Курс динара

Курс динара према страним валутама на девизном тржишту формира се слободно, у складу са понудом и тражњом девиза (чл. 40. ЗДП)

Званични средњи курс динара формира се на начин утврђен прописом Народне банке Србије.

За потребе књиговодства и статистике примењује се званични средњи курс динара.

За обрачун царине и других увозних дажбина примењује се званични средњи курс динара утврђен последњег радног дана у недељи која претходи недељи у којој се утврђује износ царине и других увозних дажбина, у складу са законом који уређује царине.

www.jura.kg.ac.rs

Резиденти и нерезиденти

Законом о девизном пословању уређена су: плаћања, наплаћивања и преноси између резидената и нерезидената у

страним средствима плаћања и у динарима; плаћања, наплаћивања и преноси између резидената у страним

средствима плаћања; куповина и продаја средстава плаћања између резидената и

нерезидената, као и куповина и продаја страних средстава плаћања између резидената;

једнострани преноси средстава плаћања из Републике Србије и у Републику који немају обележја извршења посла између резидената и нерезидената;

текући и депозитни рачуни резидената у иностранству и резидената и нерезидената у Републици;

кредитни послови у Републици, и то између банака и резидената у девизама и између банака и нерезидената у динарима, као и кредитни послови са иностранством.

www.jura.kg.ac.rs

Резидент

правно лице које је регистровано и има седиште у Републици; предузетник – физичко лице које је регистровано у Републици и које ради

стицања добити, у виду занимања, обавља законом дозвољену делатност; oгранак страног правног лица уписан у регистар код надлежног органа у

Републици; физичко лице које има пребивалиште у Републици, осим физичког лица које

има боравак у иностранству дужи од годину дана; физичко лице – страни држављанин који на основу дозволе за боравак, односно

радне визе борави у Републици дуже од годину дана; државни орган и организација, корисници буџетских средстава Републике,

корисници средстава организација обавезног социјалног осигурања и корисници буџетских средстава локалне власти;

дипломатско, конзуларно и друго представништво у иностранству које се финансира из буџета Републике и домаћи држављани запослени у тим представништвима, као и чланови њихових породица.

(чл. 2. ст. 1. тач. (1) ЗДП)

www.jura.kg.ac.rs

Нерезидент

Нерезиденти су сва лица која нису наведена у закону о девизном пословању као резиденти.

www.jura.kg.ac.rs

Плаћање странцу (нерезиденту)

Резидент не може извршити наплату, плаћање или издати налог за плаћање, односно извршити пренос нерезиденту, на основу уговора у којем није наведена стварна цена или на основу неистините исправе.

Банка може резиденту – физичком лицу одобрити кредит у девизама ради куповине непокретности у земљи. (чл. 25. ЗДП)

www.jura.kg.ac.rs

Капитални послови - чл. 10 -31. ЗДП

Плаћање и пренос капитала по основу директних инвестиција резидената -правних лица, предузетника и физичких лица у иностранство врши се слободно, у складу са законом који уређује спољнотрговинско пословање.

Плаћање ради стицања својине на непокретностима резидента у иностранству и нерезидената у Републици врши се слободно, у складу са законом који уређује својинско правне односе.

Резиденти – правна лица, предузетници и физичка лица могу вршити плаћање ради куповине у иностранству власничких хартија од вредности које нису директне инвестиције, као и дужничких дугорочних хартија од вредности чији су издаваоци државе чланице OECD и међународне финансијске организације.

Резиденти (правна лица, предузетници и физичких лица) могу вршити плаћање ради куповине и других дужничких дугорочних хартија од вредности у иностранству чији степен ризика (рејтинг) и земљу издаваоца може прописати Народна банка Србије.

Резиденти могу вршити плаћање ради куповине домаћих хартија од вредности које гласе на страну валуту, а издају се у иностранству.

www.jura.kg.ac.rs

Кривична дела у ЗДП

Члан 57. Ко купује од физичких лица или ко продаје тим лицима ефективни

страни новац и чекове који гласе на страну валуту без овлашћења Народне банке Србије, казниће се за кривично дело казном затвора од шест месеци до пет година.

За покушај извршења дела из става 1. овог члана казниће се. Члан 58.

Ко изврши наплату, плаћање или изда налог за плаћање, односно изврши пренос нерезиденту износа који прелази 100.000 евра, на основу уговора у којем није наведена стварна цена или на основу неистините исправе, казниће се за кривично дело казном затвора од једне до десет година.

За покушај извршења дела из става 1. овог члана казниће се.

www.jura.kg.ac.rs

Уговарање у девизама – чл. 34. ЗДП Валутна клаузула је уговарање вредности обавезе у девизама

(валута обавезе) у Републици Србији с тим што се плаћање и наплаћивање по тим уговорима врши у динарима (валута исплате).

Резиденти и нерезиденти користе девизе за плаћање иностранству, ако Законом о девизном пословању није друкчије одређено.

Плаћање, наплаћивање и пренос између резидената и између резидената и нерезидената у Републици врше се у динарима.

Дозвољено је уговарање у девизама у Републици с тим што се плаћање и наплаћивање по тим уговорима врши у динарима. Народна банка Србије прописује у којим случајевима се плаћање,

наплаћивање, уплате и исплате могу вршити и у ефективном страном новцу.

www.jura.kg.ac.rs

Плаћање, наплаћивање и пренос средстава у девизама - чл. 34. ст. 4. и 5. ЗДП

Изузетно плаћање, наплаћивање и пренос средстава у Србији могу се вршити и у девизама по основу: девизног кредитирања у земљи за намене: плаћање увоза робе и

услуга из иностранства (правна лица и предузетници), односно куповину непокретности у земљи (физичка лица);

уплате депозита као средства обезбеђења; куповине потраживања и дуговања: која су настала по

спољнотрговинским пословима резидента и дуга резидента према нерезиденту по основу кредитног посла са иностранством - на основу уговора;

премија осигурања и преноса по основу осигурања живота; по основу продаје и давања у закуп непокретности. по пословима који су уређени законима који уређују тржиште

хартија од вредности и других финансијских инструмената и осигурање депозита, као и у другим случајевима прописаним законом).

www.jura.kg.ac.rs

Плаћање у девизама као прекршај

Плаћање, наплаћивање и пренос у девизама у Србији који изврши физичко лице супротно условима утврђеним Законом о девизном пословању представља прекршај за који се може изрећи казна од 500 до 50.000 динара (чл. 63. ЗДП), плус одузимање новца.

www.jura.kg.ac.rs

Златне и валутне клаузуле

"Ако новчана обавеза гласи на плаћање у некој страној валути или злату, њено испуњење се може захтевати у домаћем новцу према курсу који важи у тренутку испуњења обавезе“ - (чл. 395. ЗОО).

www.jura.kg.ac.rs

Особености новчаних обавеза

Начелно се дугује онај износ новца на који је дуг гласио на почетку (члан 394. ЗОО) - принцип монетарног номинализма.

Начело монетарног номинализма значи да је дужник дужан исплатити онај број новчаних јединица на који обавеза гласи, осим ако закон одређује што друго. Начело валоризма узима у обзир промене вредности новца односно

његове куповне моћи (ако вредност новца падне број новчаних јединица треба повећати, а ако порасте број новчаних јединица треба смањити.

Сврха валоризације је заштита начела једнаке вредности чинидби Од начела монетарног номинализма постоје одступања, а осим

тога странке могу уговорити примену тзв. заштитних клаузула.

www.jura.kg.ac.rs

Особености новчаних обавеза Одступања од начела монетарног номинализма према ЗОО постоје

у четири случаја: код раскида и измене уговора због промењених околности може се

под одређеним претпоставкама споразумно изменити садржај уговорних обвеза (чл. 133. ст. 4)

ако у случају ништавости или рушљивости уговора није могуће извршити повраћај у пређашње стање, даје се новчана накнада према ценама у време доношења судске одлуке, а не у време склапања уговора (чл. 104. ст. 1)

висина накнаде материјалне штете одређује се према ценама у време доношења судске одлуке, а не у време доспелости обавезе накнаде штете које се подудара с тренутком настанка штете (чл. 189. ст. 2)

досуђена накнада штете у облику ренте може се повећати или смањити ако се знатније промене околности које је суд имао на уму при доношењу одлуке (чл. 196)

www.jura.kg.ac.rs

Особености новчаних обавеза

Новчане обавезе сврставају се, обично, у генеричке дугове.

Особеност у односу на “обичне” генеричке дугове Дужник треба да преда одређену суму новца, а не

ствар “средње” или “одговарајуће каквоће”, као код обичних генеричких обавеза.

Недостатак новца не представља немогућност чинидбе која доводи до гашења дуга, јер дужник одговара целом својом имовином коју може претворити у новац.

www.jura.kg.ac.rs

Обезвређење новца

Новчани дуг није дуг одређене вредности, него одређеног броја новчаних јединица (номиналистички принцип).

Поверилац може претрпети штету ако је, у тренутку исплате, куповна моћ новца умањена. Законодавац води рачуна о томе кад утврђује правила о

надокнади штете, јер прописује да се висина обештећења одређује према ценама у време доношења судске одлуке (члан 189, ст.2. ЗОО).

Судови дозвољавају да се досуђена новчана рента повећа, уколико знатно порасту трошкови живота.

www.jura.kg.ac.rs

Осигурање вредности новца

Повериоци се користе тзв. клаузулама о осигурању вредности – споразуми по којима дугована сума, у случају кад куповна моћ

новца опада, треба да се ревалоризује помоћу чиниоца који има за основицу “унутрашњу вредност” новца.

Златне клаузуле - дугована новчана свота се израчунава на основу цене одређене количине злата у време доспелости обавеза (у нашем праву изричито забрањена).

Тзв. индексне клаузуле – састоје се из споразума који новчане обавезе везују за одређене показатеље (индексе) цена (данас најчешће у употреби – нпр. раст цена на мало).

www.jura.kg.ac.rs

Осигурање вредности новца

Клаузула »клизне скале« - “У уговорима у којима се једна страна обавезује да изради и

испоручи одређене предмете, дозвољено је уговорити да ће цена зависити од цена материјала и од рада, као и од других елемената који утичу на висину трошкова производње, у одређено време на одређеном тржишту” (члан 397. ЗОО)

У пракси се примењују најчешће два облика »клизне скале«: описни облик (описно се одређује како ће се уговорена

цена прилагођавати новонасталим околностима), математичка женевска формула

www.jura.kg.ac.rs

Уговарање “клизне скале”

• Када је уговорена клизна скала неће се примењивати законске одредбе о променљивости цене из уговора о грађењу (члан 636. ст. 1-3. ЗОО).

• Може се уговорити променљивост и јединичне цене, и укупне цене, и цене из уговора са одредбом „кључ у руке".

• Кад се уговара примена клизне скале, потребно je уговорити на основу којих показатеља ћe сe пратити промена цене елемената од којих зависи цена грађења. • Најчешће сe y ту сврху користе званични статистички подаци.

• Применом клизне скале може се цена мењати само до тренутка када je извођач запао у доцњу (члан 636. став 4. ЗОО).

• Посебан је проблем када је дат и “аванс”.

www.jura.kg.ac.rs

КАМАТА

Камата је надокнада на коју поверилац има право због тога што је лишен извесне своте новца коју му неко дугује, под условом да се та надокнада одређује према висини дуга и према времену његовог трајања.

Камата се израчунава у процентима од дуговане суме за једну годину.

Претежно се везује за новчани капитал (главницу), мада може бити уговорена и за употребу других заменљивих ствари (нпр. за зaјaм 100 кг брaшнa уговoри се 10% кaмaтa у брaшну).

По начину постанка, камата је: уговорна, или законска.

www.jura.kg.ac.rs

Настанак и доспелост камате

Потраживање камате не настаје у једном одређеном тренутку, него постепено, мало-помало (pro rata temporis), све док постоји потраживање главнице.

Доспелост камате: Потраживање законске камате доспева одмах чим

настане, тако да се и његова исплата може одмах захтевати

Код уговорне камате постоје, по правилу, тачни каматни термини.

www.jura.kg.ac.rs

Исплата камате на зајам

Камата на зајам исплаћује се годишње, ако друкчије није уговорено.

Камата на зајам се има исплатити, у начелу, по истеку каматног периода (post numerando). Могућно је уговорити и да се камата на зајам плаћа унапред

(prae numerando), приликом започињања сваког каматног периода.

Уколико се камата на зајам плаћа унапред, може се десити да се потраживање главнице угаси пре времена за које је камата обрачуната и плаћена, па зато исплатилац има право на повраћај плаћеног по правилима о неоснованом обогаћењу

www.jura.kg.ac.rs

Разликовање камате

Камату треба разликовати од неких других периодичних потраживања:

рента - недостаје потраживање главнице, рате - поступне отплате дуга, амортизација – отписане суме на рачун

вредности основних средстава. дивиденда - део чисте добити што га добија

онај ко је свој новац уложио у одређени посао – нпр. акционар.

www.jura.kg.ac.rs

Особености камате

Пошто камата претпоставља дуг главнице, она је у односу на њега споредна и зависна обавеза: Кад се уступи потраживање главнице претпоставља се да је

уступљено и право на камату. Ако је исплаћена главница, сматра се да је плаћена и камата. Кад застари потраживање главнице, застарело је и потраживање

камате (члан 369. ЗОО). Утуживање камате врши се, по правилу, заједно са главним

потраживањем. ако се главно потраживање утужи без камате, сматра се да

неисплаћене камате поверилац опрашта дужнику, па се зато оне не могу утужити накнадно.

Каматно потраживање може се засебно уступити или заложити.

www.jura.kg.ac.rs

Каматне стопе

Висина камате утврђује се обично у процентима од главног новчаног дуга. Тај износ назива се каматна стопа.

Каматна стопа може бити одређена: уговором између заинтересованих лица (уговорна каматна

стопа), и уговорна каматна стопа зависи, у првом реду, од понуде и потражње

новчаног капитала.

законом (законска каматна стопа).

www.jura.kg.ac.rs

Слобода уговарања каматне стопе

Не постоји потпуна слобода уговарања каматних стопа,

Законом је утврђена горња граница до које се може уговарати висина каматне стопе – максималне уговорне камате између физичких лица не могу

бити веће од каматне стопе која се у месту испуњења плаћа на неорочене штедне улоге (члан 399, ст.1. ЗОО).

За правна лица важе посебни правни прописи о каматним стопама - ако је уговорена већа камата од дозвољене, важи највећа

дозвољена стопа камате (члан 399, ст.4 ЗОО).

www.jura.kg.ac.rs

Нереално висока камата

“Уколико је уговорена камата нереална односно зеленашка, тада судови имају овлашћења да тако уговорену камату умере и сведу на реалне вредности, које одговарају начелу савесности и поштења у закључењу облигационих односа и начелу једнаке вредности узајамних давања.”

(одлука Врховног суда Србије, Пзз. 29/00)

www.jura.kg.ac.rs

Уговорена камата без одређења висине

Уколико је уговорена камата али није одређена њена стопа, ни време доспевања: између физичких лица важи каматна стопа која се

плаћа на штедне улоге по виђењу; између правних лица важи каматна стопа коју банка

или друга банкарска организација плаћа, односно уговара за такву или сличну врсту посла. (чл. 399. ст. 3. ЗОО)

www.jura.kg.ac.rs

Досполест камате

Камата доспева по истеку године, уколико за одређени случај није прописано што друго (члан 399, ст. 3. ЗОО).

www.jura.kg.ac.rs

Камата на камату

Доспела а неисплаћена камата не може се, по правилу, претворити у капитал који опет доноси камату (камата на камату). “Ништава је одредба уговора којом се предвиђа да ће на камату, када

доспе за исплату почети тећи камата, ако не буде исплаћена”. (чл. 400. ст. 1. ЗОО)

у нормалним привредним околностима важи још једно ограничење: кад свота доспелих а неисплаћених камата достигне главницу камата престаје тећи (члан 401. ЗОО – укинут 1989 због превелике инфлације).

Може се унапред уговорити да ће се стопа камате повећати ако дужник доспеле камате не исплати на време (чл. 400. ст. њ. ЗОО).

Забрана камате на камату не важи за кредитно пословање банака и других банкарских организација (члан 400. ст. 3. ЗОО).

www.jura.kg.ac.rs

Затезна камата

“Дужник који задоцни са испуњењем новчане обавезе дугује, поред главнице, и затезну камату по стопи утврђеној савезним законом". (чл. 277. ЗОО)

Затезна камата - санкција за неблаговремено испуњење новчане обавезе.

Дужник у доцњи дугује затезну камату без обзира на чињеницу да ли је поверилац због тога претрпео било какву штету (члан 278. тач. 1. ЗОО).

www.jura.kg.ac.rs

Стопа затезне камате

У "Службеном листу СРЈ", бр. 9. од 2. марта 2001. године објављен је Закон о висини стопе затезне камате који је ступио на снагу 3. марта 2001. године.

“Дужник који задоцни са испуњењем новчане обавезе плаћа затезну камату на износ дуга до дана исплате, по стопи утврђеној овим Законом.” (чл. 1)

Стопа затезне камате састоји се од: месечне стопе раста цена на мало, фиксне стопе од 0,5% месечно.

www.jura.kg.ac.rs

Обрачун затезне камате - чл. 3. Закона о висини стопе затезне камате

Обрачун дуга увећаног за затезну камату врши се тако да се фиксна стопа од 0,5% множи износом главног дуга увећаног за камату по месечној стопи раста цена на мало, применом конформне методе.

За месец за који није позната стопа раста цена на мало, примењује се последња објављена месечна стопа раста цена на мало.

За месец за који је стопа раста цена на мало једнака нули или је негативна, месечна стопа затезне камате једнака је фиксној стопи од 0,5% месечно.

www.jura.kg.ac.rs

Образац обрачуна стопе затезне камате

Стопа затезне камате,  обрачунава се по следећем општем обрасцу:

где је: К    = стопа затезне камате;  Кs   = стопа раста цена на мало (iндекс цена на мало – 100)  0,5   = фиксна стопа. На пример, ако је месечна стопа раста цена на мало 3,2%, применом наведеног

обрачуна, стопа затезне камате износи 3,716%. Ако главни дуг износи 1000 динара, затезна камата за месец дана износи 37,16 динара, а главни дуг увећан за затезну камату је 1037,16 динара.

www.jura.kg.ac.rs

Израчунавање конформних коефицијената

С обзиром да се обрачун затезне камате и по новом Закону врши применом конформне методе за одређени број дана и за конкретну стопу, конформни коефицијенти се израчунавају по формули:

где је: к  = конформни коефицијент К = месечна стопа затезне камате n  = број дана у месецу за који је утврђена стопа затезне

камате m = број дана за који се израчунава дневни конформни

коефицијент.

www.jura.kg.ac.rs

Пример обрачуна конформног коефицијента

На пример, ако месечна стопа затезне камате износи 3,716%, за месец који има 31 дан, а треба обрачунати конформни коефицијент за 20 дана, обрачун је: :

www.jura.kg.ac.rs

Обрачун стопе затезне камате према есконтној стопи НБС

За месеце у којима је због једнократне корекције цена стопа раста цена на мало најмање за 10 процентних поена већа од есконтне стопе Народне банке Србије, за стопу раста цена на мало узима се аритметичка средина између есконтне стопе Народне банке Југославије и стопе раста цена на мало.

На пример, ако је раст цена на мало 12% а есконтна стопа НБС 1%, за обрачун затезне камате не узима се раст цена на мало од 12% већ 6,5% тј. 12+1=13 : 2=6,5, а стопа затезне камате у овом случају износи 7,0325%.

www.jura.kg.ac.rs

Обрачун затезне камате - резиме

Законом је утврђено да се обрачун затезне камате врши месечним стопама, уз примену конфорне методе: да се месечна стопа састоји од стопе раста цена на мало

(инфлација) и фиксне стопе од 0.5% која се придодаје стопи раста цена на мало,

то увећање није просто сабирање ове две стопе, већ за објављени раст цена на мало од 3.3%, месечна стопа израчунава се формулом:

ЗК=[(1+3.3/100)*1.005-1]*100

Конфорна метода подразумева да се камата, обрачуната за један месец додаје главници и на тако увећану главницу обрачунава се камата за наредни и тако редом.

Конфорни метод је у основи сложени интересни рачун, и по својој техници даје резултат обрачуна «камата на камату».

www.jura.kg.ac.rs

Испуњење новчаних обавеза

Најчешћи и најуобичајени начин испуњења доспеле новчане обавезе јесте путем новчане исплате од стране дужника у корист повериоца

Могуће је новчану обавезу испунити и: пребијањем међусобних потраживања

(компензација) Уступањем потраживања – цесија Променом дужника Упутом на другог (асигнација)

www.jura.kg.ac.rs

Испуњење новчане обавезе

Новчану обавезу дужник може увек испунити и пре рока (сматра се да је рок уговорен у његовом интересу).

Дужник се не може унапред одрећи свога овлашћења да новчани дуг исплати пре рока.

Има ли дужник право, када плати пре рока, на тзв.»дисконт«, тј. да од дуга који плаћа пре доспелости одбије одређени износ као надокнаду за превремено лишавање својих новчаних средстава у корист повериоца? Ако дужник обавезу испуњава пре рока, нема право да од износа

дуга одбије износ камата за време од дана исплате до доспелости обавезе, осим ако је на то овлашћен уговором или то произилази из одговарајућих обичаја. (члан 398. ЗОО)

www.jura.kg.ac.rs

Да ли сте ишта запамтили?