OBLIGACIJA I OBLIGACIONI ODNOS

1.- POJAM I ZNACAJ OBLIGACIONOG PRAVAIzraz obligaciono pravo se upotrebljava u dva razlicita znacenja:1.- Kao grana pozitivnog prava predstavlja skup opstih pravnih normi kojima se regulisu obligacioni odnosi. Obligaciono pravo, Uvod u gradjansko pravo, stvarno pravo i nasledno pravo su deo gradjanskog prava.2.- Kao pravna nauka (teorija) koja se bavi naucnom obradom obligacionih odnosa i pravnih normi koje te odnose regulisu.Predmet obligacionog prava su obligacioni odnosi. Obligacioni odnosi su odnosi izmedju fizickih ili pravnih lica po kojima je neko lice duzno da prema drugom licu ostvari odredjeno ponasanje. To je odnos izmedju najmanje dva lica u kome je jedno lice ovlasceno da od drugog zahteva da mu nesto da, ucini, ne ucini ili trpi.Obligaciono pravo se bavi prometom vrednosti gde odredjena dobra prelaze iz imovine nekog lica u imovinu drugog lica, odnosno, gde neko lice obavlja rad ili usluge za drugo lice i tako povecava ili odrzava njegovu imovinu, a to obavlja za nagradu ili besplatno.Za razliku od stvarnog prava koje karakterise staticnost pravnih odnosa fizickih ili pravnih lica, obligaciono pravo je dinamika ovih odnosa.Obligaciono pravo regulise obligacione odnose ciji je predmet promet roba i promet usluga.Znacaj obligacionog prava za promet roba i usluga je veliki. Obligacioni odnosi omogucuju obavljanje:1. Ekonomskog prometa jer najveci deo svakodnevnih potreba zadovoljavamo stupajuci u razlicite obligacione odnose.1. Pravnog prometa jer se preko obligacionih odnosa obavlja promet dobara i prava povodom njih.2.- NASTANAK I RAZVOJ OBLIGACIONOG PRAVAObligaciono pravo je najcesce povezano sa robno novcanim odnosima. Pojavljuje se sa pojavom robne proizvodnje i razmene.U robovlasnickoj rimskoj drzavi je prilicno razvijeno obligaciono pravo. Postojali su robno novcani odnosi, a bila je potrebna i odredjena forma za zakljucenje nekih ugovora.U srednjem veku obligacioni odnosi su potisnuti samim vracanjem na naturalnu privredu.U kapitalizmu, u periodu kodifikacije obligaciono pravo se ponovo razvija.Danas su robno-novcani odnosi dominantni i obligaciono pravo je razvijeno. Promene u obligacionom pravu su manje izrazene od promena u drugim granama prava zbog razvoja robne privrede.3.- IZVORI OBLIGACIONOG PRAVAIzvori obligacionog prava se mogu posmatrati kao:1. Izvori u formalnom smislu1. Izvori u materijalnom smislu1.- Izvori obligacionog prava u formalnom smislu se mogu podeliti na: Pisane izvore (zakon, podzakonski akti, medjunarodne konvensije) Nepisane izvore (obicaj, pravila morala)A) Nas najznacajniji izvor obligacionog prava je Zakon o obligacionim odnosima od 01.10.1978. godine. Vazio je na celoj teritoriji SFRJ. Tim zakonom nisu regulisani svi obligacioni odnosi. Jedan deo obligacionih odnosa bio je regulisan i drugim saveznim propisima (primer, oblast drumskog, zeleznickog i vazdusnog prevoza). Manji deo obligacionih odnosa je u zakonodavnoj nadleznosti republika (primer, ugovor o dozivotnom izdrzavanju, promet nepokretnosti).Ni ZOO ni republicki propisi ne regulisu odgovornost za stetu od zivotinja, od gradjevine, za bacanje ili prosipanje, ugovor o poklonu, posluzi i ortakluku.ZOO ima 1109. clanova. Regulise obligaciono-pravne odnose izmedju fizickih lica i u privredi. Podeljen je na cetiri dela:1. Prvi deo sadrzi osnovna nacela obligacionog prava, kao i odredbe o nastanku obaveza (o ugovoru, naknadi stete, sticanju bez osnova, dejstvu i prestanku obaveza)1. Drugim delom regulisani su pojedini ugovori koji se u teoriji prava nazivaju imenovani ugovori, kao sto su prodaja, razmena, zajam, zakup. ugovor o delu.1. U trecem delu ZOO predvidjene su norme koje se odnose na primenu merodavnog prava u slucaju sukoba republickih zakona.1. Cetvrti deo sadrzi prelazne i zavrsne odredbe koje se posebno odnose na promet robom, primenu obicaja i ovog Zakona i prestanku vazenja drugih propisa.B) Obicaj moze biti izvor prava samo u slucaju kad se odredbe pisanog prava pokazu kao nedovoljne ili kad pisano pravo upucuje na primenu obicaja.V) Sudska praksa nije formalni izvor prava, pa ni obligacionog, jer sudovi ne stvaraju vec samo primenjuju pravo. 4.- SISTEM OBLIGACIONOG PRAVAObligaciono pravo deli se na dva dela:1. Opsti deo,1. Posebni deo1.- U opstem delu izucavaju se ona pravna pravila koja imaju opsti karakter i koja vaze za obligacione odnose u celosti.Materija opsteg dela je podeljena na osam delova:1. U prvom delu se izlazu izvori obligacionog odnosa, vrste obaveza1. Drugi deo obuhvata sve o ugovoru kao izvoru obligacionog odnosa1. U trecem delu rec je o prouzrokovanju stete kao izvoru obligacionog odnosa1. Cetvrti deo obuhvata ostale izvore obligacionih odnosa - neosnovano obogacenje, nezvano vrsenje tudjih poslova i jednostrane izjave volje.1. U petom delu se govori o dejstvu obligacionih odnosa1. Sesti deo sadrzi nacine gasenja obligacionih odnosa - ispunjenje ili isplatu, prebijanje, oprostaj duga, prenov ili novaciju, sjedinjenje, zastarelost i prekluziju.1. Sedmi deo odnosi se na obligacione odnose sa vise duznika ili poverilaca.1. Osmi deo se odnosi na zamenu subjekata obligacionog odnosa, ustupanje potrazivanja, preuzimanje duga i asignaciju.2.- U posebnom delu se izlazu pojedini instituti obligacionog prava i njima svojstvena pravila. Po nekim piscima u posebni deo spadaju ne samo obligacioni odnosi iz posebnih vrsta ugovora, vec i odnosi koji se temelje na prouzrokovanju stete drugome, neosnovanom obogacenju, nezvanom vrsenju tudjih poslova i jednostranim izjavama volje. Kod nas se u posebnom delu nauke obligacionog prava izlazu samo posebne vrste ugovora.5.- JEZICKO ZNACENJE RECI OBLIGACIJAU pocetku je rec obligatio oznacavala zalaganje vlastite licnosti radi osiguranja svoga obecanja da se nesto ucini ili ne ucini. Znacenje ove reci bilo je slicno reci zaloga.U klasicnom rimskom periodu pod obligacijom se podrazumeva poveriocevo pravo potrazivanja, tj. odnos obaveza pravo.Kasnije ova rec podrazumeva stvaranje svake utuzive obaveze. Umesto fizicke vezanosti ona podrazumeva pravnu vezanost. Njome se oznacava obaveza vidjena sa duznikovog stanovista kao i sa stanovista treceg lica koga se ona ne ticeRec obligacija ima i dva sporedna znacenja:1. Njome se naziva hartija od vrednosti data upisnicima javno raspisanih novcanih zajmova (danas obveznica)1. Pismena isprava kojom se posvedocava postojanje duga (danas priznanica).6.- POJMOVNO ZNACENJE RECI OBLIGACIJA OBLIGACIJA, TRAZBINA I DUG, POJAM TRAZBINE, PREDMET TRAZBINE I KORIST POVERIOCEVA OD CINIDBEObligacija se moze definisati u uzem i sirem smislu.1.- U uzem smislu obligacija je pravna obaveza odredjenog lica da drugom ispuni neku cinidbu, odnosno pravno ovlascenje odredjenog lica da zahteva od drugog neku cinidbu.Obligacija je sinonim za rec dug, odnosno trazbinu.2.- U sirem smislu obligacija podrazumeva pravni odnos izmedju dve odredjene strane na osnovu koga je jedna strana (poverilac, kreditor) ovlascena da zahteva od druge strane (duznik, debitor) odredjeno davanje, cinjenje ili uzdrzavanje od necega sto bi inace imalo pravo da cini, a druga strana je duzna da to ispuni.Obligacija je imovinsko-pravni odnos i uvek se sastoji iz prava poverioca na odredjenu cinidbu i obaveze duznika na izvesno cinjenje ili uzdrzavanje od nekog cinjenja. Cinidba sluzi podmirenju nekog interesa poverioca i ima imovinski karakter. Najcesce se izrazava u novcu. Trazbina je pravo poverioca da od duznika zahteva da nesto ucini, odnosno trazi da izvrsi. Zato se obligaciono pravo naziva i trazbeno pravo. Duznik ima obavezu da izvrsi trazbinu poverioca, odnosno ima dug. Zato se ovo pravo naziva obvezno pravo. Obligaciju karakterisu sledece osobine:1.- Obligacija je pravni odnos, sto znaci da obligaciju prati odgovarajuca pravna sankcija. Ako duznik dobrovoljno ne ispuni svoju obavezu poverilac ima pravo da trazi njeno izvrsenje tuzbom kod suda ili prigovorom.Pravnom sankcijom nisu zasticene tzv. prirodne obligacije koje su zasticene samo u slucaju kad se dobrovoljno ispune.2.- Obligacija je odnos izmedju odredjenih lica (fizickih ili pravnih). U tom odnosu se nalazi najmanje dva lica ali moze biti i vise. Bez obzira na njihov broj svi ucesnici obligacija mogu imati polozaj duznika kao pasivnim ucesnikom obligacionih odnosa (obaveza cini pasivu imovine) ili polozaj poverioca kao aktivnim ucesnikom obligacionog odnosa (potrazivanje cini aktivu imovine).

3.- Obligacija je odnos sa odredjenom sadrzinom. Nju cine prava poverioca i obaveze. duznika. Sadrzina se naziva: prestacija, obligaciona radnja ili cinidba.Predmet obligacije je sve ono na sta se obligacija odnosi, odnosno, sve ono sto je duznik duzan da da, ucini ili ne ucini poveriocu.4.-Obligacija je odnos koji ima imovinsku vrednost jer za poverioca predstavlja neki imovinski interes koji se moze izraziti u novcu. Ima i obligacija kod kojih se taj interes ne moze novcano proceniti (primer, naknada nematerijalne stete, naknada afekcione vrednosti)5.- Obligacija je odnos relativnog karaktera jer proizvodi pravna dejstva samo izmedju odredjenih lica poverioca i duznika (inter partes). Trecim licima ne moze ni stetiti ni koristiti.U nekim slucajevima obligacija proizvodi dejstvo prema svim trecim licima (upis nekog obligacionog prava na nepokretnosti u zemljisne knjige).ili samo prema odredjenom trecem licu (primer, ugovor u korist treceg, kolektivni ugovori...)7.- OBLIGACIONI ODNOS RAZLIKA IZMEDjU OBLIGACIJE I OBLIGACIONOG ODNOSA I SADRZINA OBLIGACIONOG ODNOSARazlike izmedju obligacije i obligacionog odnosa su:1.- Obligacija je prost odnos, tj. odnos povodom jedne trazbine, a obligacioni odnos je slozen pravni odnos jer se sastoji od vise pojedinacnih odnosa. On sadrzi najmanje jednu obligaciju kao i neka druga sporedna prava. Obligacioni odnos je izvor obligacije.2.- Obligacija ne nastaje uvek kad i obligacioni odnos vec u nekom kasnijem trenutku, a moze nastati i kad je obligacioni odnos vec okoncan (primer, zahtev za povracaj stvari date u zakup).3.- Obligacija se gasi ispunjenjem, oprostajem duga, novacijom, sjedinjenjem, prebijanjem, zastareloscu i usled naknadne nemogucnosti ispunjenja.Obligacioni odnos se gasi: istekom vremena, odustankom od ugovora i ispunjenjem svih potrazivanja.4.- Obligacije se mogu ustupiti drugome a da obligacioni odnos ostane i dalje izmedju onih lica medju kojima je i nastao.Sadrzinu obligacionog odnosa cine:1) Jedna ili vise obligacija. Svaka obligacija tice se jedne cinidbe. Ucesnici obligacionog odnosa imaju uzajamne odnose na neku cinidbu koje mogu biti: Primarne, s kojima nastaje i sam obligacioni odnos (primer, obaveza prodavca da preda stvar i da prenese pravo svojine i pravo kupca da plati cenu) Sekundarne, koje ne nastaju kad i obligacioni odnos, nego kasnije, ako budu prekrsene primarne obaveze.2) Sporedna prava, a to ona prava koja sluze obezbedjenju trazbine i koja traju samo dotle dok se trazbina ne podmiri.3) Obaveze uzajamne obzirnosti ili posebne obaveze su zasnovane na zakonu. Sadrzina tih obaveza nije ni odredjena u trenutku postanka obligacionog odnosa vec zavise od daljeg toka stvari. Rec je o obavezama strana u obligacionom odnosu da se jedna prema drugoj ophode onako kako se moze ocekivati od savesnih i postenih poslovnih partnera. (primer, to je obaveza da se preduzmu potrebne mere radi sprecavanja stete).4) Prava preobrazavanja se sastoje iz ovlascenja ucesnika da svojom jednostranom voljom izazovu zeljeno pravno dejstvo: Nekima se moze preinaciti sadrzina obligacionog odnosa (primer, pravo da se odustane od ugovora i zahteva nadoknada stete) Drugima se obligacioni odnos moze okoncati, tzv negativno pravo (primer, pravo pobijanja) Trecima se moze zasnovati zakoniti obligacioni odnos (primer, kada ponudjeni prihvati ponudu i dodje do nastanka ugovora)

5) Prava na prigovore je slicno negativnim pravima preobrazavanja jer je upereno protiv zahteva druge strane. Svrha je da se taj zahtev odbije zato sto se postojanje trazbine negira ili da se odlozi njeno ispunjenje (primer, prigovor zastarelosti).8.- SUBJEKTI OBLIGACIONOG ODNOSASubjekti obligacionog odnosa su:1. Duznik (debitor)1. Poverilac (creditor)1.- Duznik je lice koje je obavezno na odredjeno ponasanje, na cinjenje ili necinjenje.2.- Poverilac je lice koje je ovlasceno da od duznika zahteva da ispuni obavezu. Poverilac veruje da duznik hoce da plati svoj dug i da je to u stanju da ucini. Izraz poverilac koristi se za lice kome se duznik obavezao, ili za ovlasceno lice kome duznik nije nista obecao odnosno lice prema kome duznik nije svojevoljno preuzeo obavezu nego mu je ona nametnuta po sili zakona.Subjekti obligacionog odnosa imaju strogo podeljene uloge. Prema njihovom pravnom polozaju u obligacionom odnosu duznikova uloga je pasivna a poverioceva aktivna.Obligacioni odnos mozemo da posmatramo sa dva razlicita stanovista:1.- Sa poverioceve strane po kome poverilac ima pravo da zahteva nesto od duznika, a ako duznik ne postupi po zahtevu da ga prinudi putem suda. Za poverioca je obligacioni odnos trazbina.2.- Sa duznikove strane po kome duznik ima obavezu na odredjenu cinidbu. Za duznika je obligacioni odnos dug ili obaveza.Subjekti obligacionog odnosa nisu ravnopravne strane:1.- Poverilac ima mogucnost da duznika pravno prinudi da ispuni svoju obavezu, a duznik nije u stanju da natera poverioca na naplati svoju trazbinu.2.- Poverilac se moze odreci svog prava prema duzniku, a duznik se ne moze odreci svoje obaveze prema poveriocu.9.- ZASTITA OBLIGACIONOG ODNOSA - DUG I ODGOVORNOST I NEUTUZIVE TRAZBINEPravna sredstva kojima se uticalo na duznika da ispuni obavezu nisu oduvek bila istovetna.U anticko vreme, pa i u srednjem veku sankcije kojima se stitio obligacioni odnos su se ticale duznikove licnosti.Danas je sankcija kojom se obligacioni odnos stiti cisto imovinska. Time su dug i odgovornost medjusobno odvojeni. Dug je zadrzao licni karakter ali je odgovornost stekla imovinske odlike. Tu cinjenicu kazuje izreka da duznik duguje a njegova imovina odgovara.Trazbina je subjektivno pravo. Prema ZOO Strane u obligacionom odnosu duzne su da izvrse svoju obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje.1.- Ako duznik ne ispuni dobrovoljno svoju obavezu on se na to moze prinuditi preko drzavnih organa: Pravni poredak nudi odredjena sredstva prinude. Najvaznija su: tuzba za ispunjenje obaveze kojom poverilac moze zahtevati najpre ono sto mu duznik primarno duguje. Ako ispunjenje obaveze postane nemoguce usled dogadjaja za koji je duznik odgovoran, umesto ispunjenja poverilac moze traziti nadoknadu stete. zahtev za prinudno izvrsenje na duznikovoj imovini.

Ako duznik ne ispuni svoju obavezu onako kako je preuzeo poverilac moze, pored ispunjenja glavne obaveze da zahteva i naknadu stete. Ako duznik ne ispuni na vreme svoju obavezu, poverilac moze: raskinuti ugovor i uskratiti svoju cinidbu, zahtevati povracaj datog i nadoknadu stete zbog neispunjenja.2.- Poverilac moze prinuditi duznika i vlastitim radnjama: Prebijanjem svoje trazbine za njegovu trazbinuOdgovornost za dug dolazi do izrazaja tek ukoliko dug ne bude dobrovoljno isplacen, ako se naplacuje uz pomoc drzavne prinude. Duznik odgovara za dug celokupnom svojom imovinom. Medjutim, postoje i dugovi sa ogranicenom odgovornoscu, za koje duznik odgovara samo odredjenim delom imovine ili do odredjenog novcanog iznosa.Postoje trazbine kojima nedostaje osobina utuzivosti. Ako duznik plati svojevoljno ono sto duguje smatra se da je ispunio obavezu, ali ne moze zahtevati povracaj datog zato sto ga poverilac nije na to prinudio.Neutuzive trazbine nazivaju se prirodne ili naturalne obligacije. To su:1. Zastarele trazbine1. Trazbine iz ugovora o dopustenoj igri i opkladi1. Trazbine iz ugovora koji nisu sklopljeni u odgovarajucoj dokaznoj formiOd neutuzivih trazbina treba razlikovati tzv. nesamostalne obaveze. To su obaveze kod kojih poverilac moze jedino traziti nadoknadu stete ako dobrovoljno ispunjenje izostane zbog duznikove krivice.10.- ODNOS OBLIGACIONIH I STVARNIH PRAVA - RAZLIKE I SLICNOSTI IZMEDjU NJIHA.- Razlike izmedju obligacionih i stvarnih prava1.- Razlike u ekonomskom smislu.-a) Obligacija je odnos pomocu kojeg se vrsi pomeranje imovinskih dobara: Iz oblasti proizvodnje, preko oblasti prometa u oblast potrosnje U granicama jedne oblasti (primer, trazbina izmedju dva trgovinska preduzeca) Iz oblasti proizvodnje ili potrosnje jednog lica u oblast proizvodnje ili potrosnje drugog lica pri cemu se zaobilazi oblast prometa (primer, trazbine usled prouzrokovanja stete drugome).b) Stvarna prava imaju ulogu prisvajanja sto se najlakse uocava kod prava svojine. Pravo svojine i obligaciono pravo su medjusobno povezani. To se najbolje moze videti kod dvojakog znacenja prodaje. Prodaja za kupca predstavlja nacin sticanja prava svojine, a za prodavca predstavlja najvaznije svojinsko ovlascenje pravo raspolaganja.2.- Razlike prema predmetu.-a) Obligacija je pravo prema licu i predstavlja licnu vezu izmedju poverioca i duznika. b) Stvarna prava imaju za predmet uvek konkretnu individualizovanu stvar. U obligacionom odnosu, kad se duznikova obaveza sastoji u davanju neke stvari to moze biti individualno odredjena ili stvar odredjena po rodu.3.- Razlike prema dejstvu.-a) Obligaciono pravo vazi samo naspram odredjenih lica, tj. onih koja imaju status duznika. Njegovo dejstvo je relativno inter partes. Kod obligacionih prava, kad se trazbina izmiri cilj obligacionog odnosa je ostvaren u celosti i on se gasi.b) Stvarna prava deluju prema svakome, odnosno, prema individualno odredjenom krugu lica. To su apsolutna prava. Osobine stvarnih prava su: Pravo otudjenja jer stvarno pravo sledi stvar, a obligaciono pravo sledi duznika. Pravo prvenstva.4.- Razlike prema broju i nacinu sticanja.-a) Broj stvarnih prava je zakonom ogranicen. Ona se sticu i gube predajom stvari, odnosno, upisom u zemljisne knjige.b) Obligaciona prava nisu ogranicena po broju a sticu se na osnovu samog ugovora, odnosno, jednostrane izjave volje. Ona ne mogu i prestati jednostranom izjavom volje poverioca, nego ugovorom o oprostaju duga.B.- Slicnosti izmedju obligacionih i stvarnih prava1.- Relativiziranje stvarnih prava.- Stvarna prava nemaju uvek apsolutni karakter ne deluju prema svakome.Primer, pravo svojine na pokretnu stvar pod odredjenim uslovima moze da se pribavi i od lica koje nije vlasnik. Kad pravi vlasnik sazna da je njegova stvar data u ruke treceg lica (kupca) mimo njegove volje on nema pravnu mogucnost da je od njega povrati.Vlasnik moze traziti obestecenje od lica koje je njegovu stvar prodalo. Prema ZOSPO, raniji vlasnik od savesnog sticaoca moze da zahteva da mu stvar vrati uz naknadu po prometnoj ceni, ukoliko ta stvar za njega ima poseban znacaj.Ovo pravo gasi se po proteku godine dana od sticanja prava svojine na doticnu stvar. Ono ima obligacionopravni a ne stvarnopravni karakter.2.- Apsolutiziranje obligacionih prava.- To je slucaj kada obligaciona prava pokazuju tendenciju da se po svome dejstvu izjednace sa stvarnim ZOO predvidja da zakupodavac moze, radi naplate svojih potrazivanja od zakupca, zahtevati neposredno od podzakupca isplatu iznosa koju ovaj duguje zakupcu po osnovu podzakupa. Ako zakupodavac stvar datu u zakup proda nekom trecem, kupac ne moze traziti od zakupca da mu preda stvar pre proteka vremena za koje je zakup ugovoren.Obligaciona prava deluju prema trecim licima i kroz ustanovu pobijanja duznikovih pravnih radnji van stecaja.Obligaciona prava mogu dobiti apsolutno dejstvo i upisom u zemljisne knjige. Prava koja se ticu nepokretnih stvari pravo zakupa, pravo otkupa i pravo prece kupovine dok se ne upisu u zemljisne knjige vaze samo prema odredjenom duzniku, a posle upisa i prema svakom kasnijem pribaviocu stvari.VRSTE OBAVEZA

11.- VRSTE OBAVEZA S OBZIROM NA SVOJSTVAU zavisnosti od kriterijuma koji se uzima za podelu, obligacije se mogu podeliti:1.- Prema sadrzini radnje, na Pozitivne kod kojih se duznik obavezuje na neko davanje ili cinjenje. Radnja moze biti: fizicka (primer, predaja stvari) ili ravna (primer, izjava volje).

Negativne, kod kojih se duznik obavezuje na neko: necinjenje (primer, da se ne podize gradjevina na vlastitom zemljistu). ili trpljenje da sam poverilac cini nesto sto ne bi smeo ciniti.(primer, obaveza duznika da dopusti da poverilac prelazi preko njegovog zemljista).2.- Prema deljivosti predmeta na: Deljive, a to su one obligacije ciji je predmet deljiv i moze se rastaviti u alikvotne delove a da se time ne izmeni njegova sustina ni umanji njegova vrednost (primer, obaveza da se isplati sto dinara), Nedeljive, koje se ne mogu rastaviti na delove bez povrede sustine predmeta ili bez umanjenja njegove vrednosti (primer, obaveza da se preda knjiga). Zakonom ili ugovorom moze se predvideti da se stvar koja je po svojoj prirodi deljiva smatra nedeljivom (pravna nedeljivost).3.- Prema predmetu, mogu biti: Novcane, ako imaju za predmet odredjenu sumu novca. Imaju veci znacaj u pravnom prometu, uglavnom su regulisane imperativnim propisima. Najcesce se javljaju kao slozene, jer pored isplate odredjene sume novca, kao glavne obaveze, duznik duguje i isplatu kamate kao sporedne obaveze. Nenovcane, ako imaju za predmet neku drugu stvar ili radnju.4.- Prema vremenu trajanja na: Trenutne, kod kojih se prestacija izvrsava u jednom trenutku ili u jednom kracem vremenskom periodu i sastoji se iz jednog akta cinjenja (primer, obaveza kupca da plati cenu u gotovom). Trajne, kod kojih se prestacija izvrsava u duzem vremenskom periodu i sastoje se iz vise akata cinjenja ili necinjenja (primer, obaveza zakupodavca da preda zakupljenu stvar zakupcu na koriscenje)

Sukcesivne obligacije su posebna vrsta trajnih obligacija kod kojih se prestacija izvrsava u delovima koji jedan drugom sleduju. Samo kod trajnih obligacija moze doci do izrazaja uticaj promenjenih okolnosti.5.- Podela na: Cisto licne, koje su vezane za licnost duznika, za njegova licna svojstva. Samo on moze izvrsiti obligaciju, ali mogu biti vezane i za licnost poverioca (primer, obaveza izdrzavanja).

U rimskom pravu su se nazivale obligatio intuitu personae. Kod cisto licnih obligacija ne moze da dodje do promene licnosti duznika ili poverioca niti one prelaze na sledbenike.

Nelicne obligacije su one koje nisu vezane za licnost duznika ili poverioca.6.- Prema broju predmeta i lica na: Proste, kod kojih postoji jedan poverilac i jedan duznik i predmet duznikove obaveze je samo jedna radnja.

Slozene, kod kojih ima vise poverilaca i jedan duznik ili vise duznika a jedan poverilac, ili vise poverilaca i vise duznika i one kod kojih su predmet duznikove obaveze vise radnji.

Slozene obligacije dele se na: Slozene obligacije sa vise lica koje mogu biti zajednicke (podeljene), solidarne i nepodeljene, i Slozene obligacije sa vise predmeta mogu biti kumulativne, alternativne i fakultativne.12.- INDIVIDUALNE I GENERICNE OBAVEZE1.- Individualne su one obligacije ciji je predmet odredjen pojedinacno (individualno). Obligacija se moze ispuniti samo predajom tacno odredjenog predmeta ili izvrsenjem tacno odredjene radnje (primer, duznik duguje da preda kucu koja se nalazi u odredjenoj ulici i pod odredjenim brojem).Osim dugovane stvari duznik ne moze dati ni jednu drugu, pa makar ona bila istog roda i jednake vrednosti kao dugovana.Individualne obaveze se po pravilu odnose na nezamenljivu stvar. Mogu se odnositi i na zamenljive stvari (primer, kad neko kupi ceo ovogodisnji rod krompira odredjenog lica).2.- Genericne su one obligacije ciji je predmet odredjen po vrsti (po rodu). Obligacija se moze izvrsiti predajom ma koje stvari toga roda. U slucaju propasti po rodu odredjene stvari, obligacija ne prestaje. Kod genericnih obligacija primenjuje se pravilo da rod ne propada.Duznik ne moze dati stvar ispod srednjeg kvaliteta. Medjutim, ako mu je poznata namena stvari, duzan je dati stvar odgovarajuceg kvaliteta, a to znaci i iznad srednjeg kvaliteta.I nezamenljiva stvar moze biti predmet genericne obaveze (primer, kad se neko obaveze da proda ma koje tri slike odredjenog slikara).Znacaj razlikovanja genericnih od individualnih obaveza dolazi do izrazaja kod slucajne propasti stvari pre predaje poveriocu. Individualna obaveza usled toga se gasi a genericna ne.Podvrstu generickih, cine ogranicene genericke obaveze. One se ticu stvari koje treba uzeti iz ogranicene zalihe stvari odredjenih po rodu (primer, dve ovce iz jednog stada). Takve obaveze nisu individualne zato sto se unapred ne zna koja ce stvar biti predmet ispunjenja. Nisu ni genericne jer je krug stvari iz kojeg se obaveza moze ispuniti uzi od kruga koga cine sve stvari odredjene vrste. Obaveza se gasi ako propadne cela zaliha.13.- ALTERNATIVNE OBAVEZEAlternativna je takva obaveza koja se sastoji u predaji jednog od vise mogucih predmeta koji se duguju.Kod takve obaveze duznik duguje vise predmeta, ali obavezu ispunjava predajom jednog od dugovanih predmeta.Izbor predmeta je izvrsen kad strana kojoj pripada pravo izbora obavesti drugu stranu o tome sta je izabrala. Od tog casa izbor se vise ne moze menjati, a za obavezu se smatra da je njen predmet od pocetka bio izabrana stvar..Pravo izbora moze biti povereno:1. Duzniku, ako sto drugo nije ugovoreno. Obaveza prestaje kad bude predao predmet koji je izabrao. Duznik ima to pravo sve dok u postupku prinudnog izvrsenja jedna od dugovanih stvari ne bude potpuno ili delimicno predata poveriocu po njegovom izboru.

1. Poveriocu, a ako se on ne izjasni u roku odredjenom za ispunjenje, duznik ga moze pozvati da izvrsi izbor i za to mu odrediti primeren rok, posle cijeg isteka pravo izbora prelazi na duznika.

1. Nekom trecem licu a ako ono to ne ucini, svaka strana moze zahtevati da izbor izvrsi sud.Ako jedan od dugovanih predmeta obaveze postane nemoguc usled nekog dogadjaja za koji nije odgovorna ni jedna strana, obaveza se ogranicava na preostali predmet: Ako je predmet obaveze postao nemoguc usled dogadjaja za koje je odgovoran duznik, obaveza se ogranicava na preostali predmet ukoliko pravo izbora pripada njemu. Ako pravo ibora pripada poveriocu, on moze po svom izboru traziti preostali predmet ili naknadu stete. Ako je predmet obaveze postao nemoguc usled dogadjaja za koji je odgovoran poverilac, duznikova obaveza prestaje. Ako njemu pripada pravo izbora, on moze traziti naknadu stete i izvrsiti svoju obavezu preostalim predmetom. Ako pravo izbora ima poverilac on moze dati naknadu stete i traziti preostali predmet.14.- FAKULTATIVNE OBAVEZEFakultativne su takve obaveze u kojima duznik duguje jedan odredjen predmet, ali se moze osloboditi svoje obaveze i predajom nekog drugog predmeta. Kod takvih obaveza postoji jedan predmet koji se duguje, a vise predmeta kojima se dug moze ispuniti. Duznik kome je ostavljena mogucnost da se oslobodi obaveze dajuci neki drugi odredjeni predmet moze se koristiti tom mogucnoscu sve dok poverilac u postupku prinudnog izvrsenja ne dobije potpuno ili delimicno predmet obaveze. Poverilac u fakultativnoj obavezi moze zahtevati samo predmet obaveze, ali ne i drugi predmet kojim duznik moze ispuniti svoju obavezu.Kad predmet obaveze postane nemoguc usled dogadjaja za koji je duznik odgovoran, poverilac moze traziti samo naknadu stete, ali se duznik moze osloboditi obaveze dajuci predmet koji je ovlascen dati umesto dugovanog predmeta.Fakultativna potrazivanja su takva potrazivanja kod kojih je poverilac ovlascen da umesto dugovanog predmeta zahteva od duznika neki drugi odredjeni predmet.Kod ovih potrazivanja poverilac moze zahtevati od duznika neku drugu odredjenu stvar, samo pod uslovom da nije nastupila nemogucnost ispunjenja dugovanog predmeta usled dogadjaja za koji duznik nije odgovoran.15.- NOVCANE OBAVEZE POJAM NOVCA, ZAKONSKO SREDSTVO PLACANJA U SRBIJI, OSOBENOSTI NOVCANIH OBAVEZA I OSIGURANJE VREDNOSTI NOVCAZa novcane obaveze vaze izvesna pravila koja nisu svojstvena nenovcanim obavezama. U slucaju kad se posle nastanka obaveze promeni vrednost novca postavlja se pitanje da li se placanje mora izvrsiti: prema njegovoj nominalnoj vrednosti, ili prema unutrasnjoj vrednosti novca.Odgovor na to pitanje moze biti zasnovan:1. Na nacelu monetarnog nominalizma prema kojem se ne uzimaju u obzir promene vrednosti novca, tako da duznik duguje onu sumu novca na koju obaveza glasi, ili1. Na nacelu monetarnog valorizma prema kojem se uzima u obzir stvarna vrednost novca, tako da duznik duguje onu sumu novca koja po svojoj vrednosti odgovara sumi novca na koju obaveza glasi.U ZOO usvojeno je nacelo monetarnog nominalizma jer se predvidja da je duznik duzan da plati onaj broj novcanih jedinica na koji obaveza glasi, osim kad zakon odredjuje sto drugo.Odstupanje od nacela monetarnog nominalizma postoji kad zakon predvidja sto drugo. Kad novcana obaveza glasi na placanje u nekoj stranoj valuti ili u zlatu, njeno ispunjenje se moze zahtevati u domacem novcu prema kursu koji vazi u trenutku ispunjenja obaveze. (putem ugovaranja tzv. valutnih ili zlatnih klauzula) Pored toga dopusta se i ugovaranje klizne skale koje takodje predstavlja odstupanje od nacela monetarnog nominalizma.Za novcanu obavezu je karakteristicno da je duznik moze ispuniti i pre roka. To pravilo se izricito predvidja ZOO. Iskljucuje se cak i mogucnost da se duznik odrekne tog prava, jer se takva ugovorna odredba proglasava nistavom.U slucaju kad novcanu obavezu ispuni pre roka, duznik nema pravo da od iznosa duga odbije iznos kamate za vreme od dana isplate do dospelosti obaveze. obicaja.16.- KAMATA POJAM I OSOBINE KAMATE I KAMATNE STOPEZatezna kamata.- Novcane obligacije karakterise to sto je naknada u vidu isplate odredjene sume novca (kamata, interes) zbog zadocnjenja i njihovom ispunjenju odredjena zakonom. Duznik koji zadocni sa ispunjenjem novcane obaveze duguje, pored glavnice i zateznu kamatu po stopi utvrdjenoj saveznim zakonom. Ugovorne strane ne mogu izmeniti njen iznos, niti se unapred mogu odreci prava da zahtevaju placanje zatezne kamate.U slucaju kad je stopa ugovorne kamate visa od zatezne kamate koja je predvidjena zakonom ona tece i posle duznikove docnje.Poverilac ima pravo na zateznu kamatu bez obzira na to da li je pretrpeo kakvu stetu zbog duznikove docnje.Ako je ta steta veca od iznosa koji bi dobio na ime zatezne kamate on ima pravo da zahteva razliku do potpune naknade stete. Kamata na kamatu (anatocizam).- Na dospelu a neisplacenu ugovornu ili zateznu kamatu, ne tece zatezna kamata, osim kad je to zakonom odredjeno.Na iznos neisplacene kamate i na povremena dospela novcana davanja tece zatezna kamata od dana kad je sudu podnesen zahtev za njihovu isplatu. Ugovorna kamata.- Za razliku od zatezne kamate koju duguje svaki duznik novcane obaveze koji padne u docnju, ugovorna kamata je naknada za koriscenje novca koja se duguje na osnovu saglasnosti volja ugovornih strana.Stopa ugovorne kamate izmedju fizickih lica ne moze biti veca od stope koja se u mestu ispunjenja placa na stedne uloge po vidjenje. Za najvisu ugovornu kamatnu stopu izmedju pravnih lica promenjuju se odredbe posebnog zakona.Ako je kamata ugovorena ali nije odredjena njena stopa ni vreme dospevanja izmedju fizickih lica vazi kamatna stopa koja se u mestu ispunjenja placa na stedne uloge po vidjenju, a izmedju pravnih lica vazi kamatna stopa koju banka ili druga bankarska organizacija placa, odnosno ugovara za takvu vrstu posla.Kamata na kamatu.- Zabrana placanja kamate na kamatu predvidjena je i kod ugovorne kamate. To znaci da se kamata na kamatu ne moze prethodno ugovoriti.Stopa kamate ce se povecati ako duznik ne isplati dospele kamate na vreme. Tako odredjena kamatna stopa, ne bi smela preci granicu zakonom predvidjenog maksimuma koja je imperativno utvrdjena.IZVORI OBLIGACIONIH ODNOSA

17.- IZVORI OBLIGACIONIH ODNOSA POJAM I VRSTE IZVORA OBLIGACIONIH ODNOSAIzvori obligacionih odnosa su skupovi pravnih cinjenica iz kojih nastaju obligacije, odnosno cinjenice kojima zakon priznaje moc da svojim prisustvom izazivaju nastanak obligacionih odnosa.Takva cinjenica mora biti zakonom predvidjena, u suprotnom takva cinjenica nije izvor obligacija. Zakon nije izvor obligacija.On je formalni izvor obligacionog prava, a izvor obligacija je cinjenica za koju zakon vezuje nastanak obligacionog odnosa.Ne postoji jedinstvena podela obligacija.1. Jos je najstarije Rimsko pravo poznavalo podelu obligacija na one koje nastaju iz ugovora i one koje nastaju iz delikta. Ovoj podeli se dodaje grupa razne pravne situacije.1. Po Justinijanovoj kodifikaciji obligacije se dele na ugovore, delikte, kvaziugovore i kvazidelikte.1. Prema nasem Zakonu o obligacionim odnosima, izvori obligacija su: Ugovor, Prouzrokovanje stete Sticanje bez osnova Poslovodstvo bez naloga Jednostrane izjave volje Druge zakonom utvrdjene cinjenice.To moze biti: obavezno izdrzavanje izmedju odredjenih srodnika ili obaveza izdrzavanja izmedju supruznika. Ove obligacije se nazivaju zakonske obligacije iako njihov izvor nije zakon, vec cinjenica srodstva ili braka za koje zakon vezuje nastanak odredjenih obaveza.

OBLIGACIONI UGOVOR

18.- OBLIGACIONI UGOVOR POJAM I ZNACAJ UGOVORARec ugovor se koristi za oznacavanje tri razlicite stvari:1. Za pravni akt1. Za pravni odnos1. Za pravni dokument ili ispravu1.- Pod ugovorom kao pravnim aktom podrazumeva se saglasnost izjava volje dva ili vise lica kojom se postize neko obligaciono dejstvo koje se ogleda u zasnivanju, promeni ili gasenju nekog obligacionog odnosa.Ugovor je dvostrani pravni posao jer je za njegov nastanak neophodna izjava volje najmanje dva lica.2.- Ugovor u smislu pravnog odnosa podrazumeva pravni odnos koji je proizasao iz ugovora kao pravnog akta. Za takav pravni odnos se koristi naziv ugovorni odnos ili ugovor.Ovakvi ugovori mogu biti razlicitog karaktera obligacionopravi, naslednopravni, porodicnopravni...3.- Rec ugovor koristi se za oznacavanje ugovorne isprave koja sadrzi saglasne izjave volje ugovornika. Tada se govori o slanju, potpisivanju i o broju primeraka ugovora.Obligacioni ugovor je najcesci i najvazniji izvor obligacija i ima veliki znacaj u obligacionom pravu. Pomocu ugovora se stvaraju, menjaju ili gase odredjene obligacije. Oni su snazan instrument u vezi prometa poba i usluga.19.- PRINCIP SLOBODE UGOVARANJA (AUTONOMIJA VOLJE) POJAM I SADRZINAIzrazi sloboda ugovaranja i autonomija volje su sinonimi. Sloboda ugovaranja je izraz autonomije volje. Sloboda ugovaranja je mogucnost pravnih subjekata da svojom slobodnom voljom stvaraju pravnu normu koja ih obavezuje na odredjeno medjusobno ponasanje. Autonomija volje je sloboda svakog pojedinca da sam, prema sopstvenoj volji oblikuje svoje pravne odnose.Prema ZOO, strane u obligacionim odnosima su slobodne u granicama imperativnih propisa, javnog poretka i dobrih obicaja, da svoje odnose urede po svojoj volji.Princip slobode ugovaranja sastoji se iz vise razlicitih sloboda. Najvaznije su: Sloboda da se ugovor zakljuci ili ne zakljuci Sloboda izbora ugovornog partnera Sloboda uredjivanja sadrzine ugovora Sloboda izbora forme ugovora i nacina njegovog zakljucenja Sloboda odlucivanja o promeni i prestanku ugovora Sloboda izbora merodavnog prava i druge20.- OGRANICENJE SLOBODE UGOVARANJADa bi se mogla ostvariti sloboda ugovaranja potrebno je da ugovornici budu socijalno i ekonomski jednaki. Ove jednakosti najcesce nema medju ugovornicima, pa se sloboda ugovaranja moze zloupotrebljavati.Da bi se te zloupotrebe sprecile, sloboda ugovaranja je ogranicena. Postoji:1.- Opste ogranicenje, prema kojem granicu slobode ugovaranja predstavljaju prinudni propisi, javni poredak i dobri obicaji.2.- Posebna ogranicenja koja mogu biti: Obaveza da pravni subjekti koji imaju monopolisticki polozaj na trzistu zakljuce odgovarajuce ugovore. Tu obavezu imaju sva preduzeca koja vrse tzv. javne sluzbe javni prevoz putnika i robe, komunalne usluge, PTT usluge. Sloboda izbora ugovornog partnera ogranicena je u korist lica koja imaju pravo prvenstva (npr, pravo prece kupovine). Zahtev da trece lice da saglasnost za zakljucenje odredjenog ugovora (npr, saglasnost nekog drzavnog organa ili fizickog lica) Slobodu ugovaranja ogranicava i forma koju zakon trazi za zakljucenje neke vrste ugovora.

OPSTI USLOVI NASTANKA UGOVORA

21.- POSLOVNA SPOSOBNOST UGOVORNIKAUgovor nastaje saglasnim izjavama volje lica kojih se tice. Postupak usaglasavanja njihovih volja naziva se zakljucivanje ili sklapanje ugovora. Lica koja ga zakljucuju nazivaju se: ugovorne strane, ugovaraci, ugovornici, stipulanti ili kontrahenti.Za zakljucenje ugovora zahtevaju se odredjeni uslovi, i to:1. Opsti uslovi, koji se odnose na: Sposobnost ugovaranja ugovornika Saglasnost volja Predmet ugovora Osnov ugovora1. Posebni uslovi, a to su: Odredjena forma Predaja stvari Saglasnost nekog trecegSPOSOBNOST UGOVARANJASposobnost ugovaranja znaci da lice koje zakljucuje ugovor poseduje poslovnu sposobnost koja se zahteva zakonom. Poslovna sposobnost fizickih lica moze biti:1.- Potpuna (neogranicena) poslovna sposobnost koju imaju punoletna fizicka lica nad kojima nije produzeno roditeljsko pravo niti su stavljena pod starateljstvo, kao i maloletna lica koja su na osnovu odobrenja suda stupila u brak, kao i maloletno lice koje nije u braku ako je navrsilo 16 godina zivota a postalo je roditelj i dostiglo je telesnu i dusevnu zrelost potrebnu za samostalno staranje o sopstvenoj licnosti, pravima i interesima.2.- Poslovna nesposobnost.- Poslovnu sposobnost nemaju maloletnici do 14 godina zivota mladji maloletnici, kao i punoletna lica koja su potpuno lisena poslovne sposobnosti, jer je njihova poslovna sposobnost jednaka poslovnoj sposobnosti mladjih maloletnika. Umesto njih ugovore zakljucuju njihovi roditelji, staratelji i zakonski zastupnici.Lica koja su poslovno nesposobna mogu da zakljucuju ugovore kojima pribavljaju iskljucivo prava (ugovor o poklonu), pravne poslove kojima ne sticu ni prava ni obaveze i pravne poslove manjeg znacaja.3.- Ogranicena (delimicna) poslovna sposobnost.- Ovu sposobnost imaju maloletnici stariji od 14 godina (stariji maloletnici), kao i punoletna lica koja su delimicno lisena poslovne sposobnosti, jer je njihova poslovna sposobnost jednaka poslovnoj sposobnosti starijih maloletnika.Ova lica mogu da preduzimaju pravne poslove koje mogu preduzimati i lica koja su poslovno nesposobna, pravne poslove uz prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja, odnosno organa starateljstva za pravne poslove kojima se raspolaze nepokretnom imovinom ili pokretnom imovinom velike vrednosti.Maloletnici koji su navrsili 15 godina mogu zakljuciti ugovor o radu i preduzimati pravne poslove kojima upravljaju ili raspolazu svojom zaradom ili imovinom koju su stekli svojim radom.

22.- PREDMET UGOVORA POJAM PREDMETA UGOVORA I ZAHTEVI KOJI SE POSTAVLJAJU PREDMETU UGOVORAPosto obligacija nastaje iz ugovora ciju sadrzinu cine prava i obaveze, a predmet dugovana cinidba (prestacija), zakljucuje se da ono sto cini predmet ugovorne obligacije je u isto vreme i predmet ugovora.Cinidba (prestacija) koju jedna ugovorna strana duguje drugoj, a koja se moze sastojati u nekom davanju, cinjenju, necinjenju ili trpljenju je neposredan predmet obaveze, a posredan predmet samog ugovora koji je tu obavezu stvorio..Predmet ugovora je odgovor na pitanje na sta je odgovoran duznik poveriocu.Uslovi koje mora da ispunjava predmet.- Da bi ugovor nastao i proizvodio pravno dejstvo, predmet ugovora mora da ispunjava odredjene uslove. Predmet mora da je:1. Moguc1. Dopusten1. Odredjen ili odrediv1.- Predmet koji nije moguc se ne moze ispuniti i tada ugovor ne moze nastati. Razlicite su vrste nemogucnosti, a u vezi sa nastankom ugovora misli se na pocetnu nemogucnost, tj na onu koja postoji u trenutku zakljucenja ugovora.Nemogucnost moze biti: Objektivna, kada se radi o cinidbi koju nije u stanju da izvrsi niko. Ako je predmet obaveze jedne strane objektivno i trajno nemoguc ugovor je nistav, bez obzira da li je neko od ugovornika skrivio nemogucnost i da li je za nju znao. Eventualna obaveza naknade stete postoji samo u slucaju kad je duznik obecao cinidbu za koju je znao ili mogao znati da je nemoguca. Subjektivna, kada se radi o cinidbi koju nije u stanju da izvrsi duznik, ali je moze izvrsiti neko drugo lice. Ova nemogucnost ne cini ugovor nistavim. On ostaje na snazi, ali strana koja je preuzela obavezu koju ne moze da izvrsi duznik, postaje duznik naknade stete.Nemogucnost moze biti: Fizicka (fakticka), kad izvrsenje cinidbe ne dopustaju prirodni zakoni Pravna, kad je izvrsenje cinidbe pravno neizvodljivo.2.- Predmet obaveze je nedopusten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim obicajima. Ugovor sa nedopustenim predmetom je po pravilu nistav.3.- Predmet ugovora je odredjen ako se tacno zna sta duznik duguje poveriocu. Predmet je odrediv kad ugovor sadrzi podatke pomocu kojih se on moze odrediti, ili kad ugovornici ostave trecem licu da ga odredi.Ako je predmet obaveze neodredjen ili neodrediv ili ako trece lice ne moze da odredi predmet ugovora, ugovor je nistav.23.- OSNOV (CAUSA) UGOVORA POJAM, RAZLIKA OD MOTIVA I ZNACAJ OSNOVA I MOTIVAOsnov ugovora je onaj neposredan, tipican, pravni cilj koji ugovornik zeli postici preuzimanjem obaveze prema drugoj strani. Osnov je razlog ili uzrok necega.Osnov zavisi od vrste ugovora:1.- Kod ugovora o prodaji ugovornik se obavezuje zato sto zeli, da se i druga strana obaveze na nesto prema njemu (causa credendi, causa aquirendi).2.- Kod ugovora o zajmu ugovornik se obavezuje zato sto mu je druga strana nesto dala, pa se obavezuje da to vrati3.- Kod ugovora o poklonu, zato sto zeli da drugoj strani ucini nesto besplatno (causa donandi).Kod svih dvostranih ugovora obaveza jedne strane cini osnov obaveze druge strane.Razlika izmedju osnova i motiva:A) Motivi su ciljevi drugog reda, tj. udaljenije pobude i ocekivanja koja navode na zakljucenje ugovora. Osnov je cilj prvog reda.B) Motivi su skrivene pobude i zato se nalaze izvan sadrzine ugovora. Osnov je sadrzan u samom ugovoru.V) Motiv nije bitan uslov postojanja ugovora, a osnov jeste.G) Motivi su skriveni, subjektivni ciljevi kojima ugovornici teze. Mogu biti potpuno razliciti kod pojedinih ugovora iste vrste ( na primer, kupac zeli da kupi jednu stvar zato sto zeli da je koristi, da je pokloni ili da je preproda drugome.Osnov je uvek isti kod jedne iste vrste ugovora i poznat je svakoj ugovornoj strani. On je objektivno svojstvo ugovora.Osnov ugovora mora da ispunjava sledece uslove:1.- Osnov mora da postoji i da je dopusten u protivnom ugovor je nistav. Ako osnov ne postoji to je prazno obecanje koje ne obavezuje (na primer, ako neko potpise priznanicu da je primio odredjeni novcani iznos na ime zajma i da ce ga vratiti u odredjenom roku, a taj novcani iznos uopste nije ni primio).Ugovor koji je nedopusten, odnosno koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obicajima je nistav (na primer, ugovor o poklonu kojim se poklonoprimac zeli privoleti na zasnivanje vanbracne zajednice)2.- Osnov mora da bude istinit. Ugovor ostaje bez osnova u slucaju: Kad su ugovornici u zabludi o osnovu (na primer kod nesporazuma, kad jedan posalje stvar drugome imajuci u vidu njenu prodaju, a drugi misli da mu je stvar poslata na poklon) Kad svesno ugovore prividan osnov (kod fiktivnog ili simulovanog ugovora).Motiv ostaje izvan ugovora i ne utice na punovaznost ugovora ni kad je nedozvoljen.Moguce je da i motiv, ako je nezakonit ili nemoralan, postane sadrzina ugovora kao i osnov i to cesce kod dobrocinih ugovora. To je moguce u sledecim slucajevima:1. Ako je nedopustena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovaraca da zakljuci teretan ugovor i ako je to drugi ugovarac znao ili morao znati, ugovor ce biti bez dejstva.1. Ako drugi ugovarac nije znao da je nedopustena pobuda bitno uticala na odluku njegovog saugovaraca, ugovor je bez de.SAGLASNOST VOLJA

24.- IZJAVA VOLJE I SAGLASNOST VOLJAZa nastanak ugovora kao dvostranog pravnog posla neophodna je izjava volje obe ugovorne strane. Medjutim, nije dovoljno da obe strane izjave svoju volju, vec je neophodno i da se njihove izjave volje poklapaju. One ne treba da budu podudarne po svojoj sadrzini nego po svom cilju. Takva podudarnost izjava volja naziva se saglasnost.Do saglasnosti volja dolazi na taj nacin sto jedna strana preuzima inicijativu i predlaze drugoj strani da zakljuce ugovor i ta izjava volje naziva se ponudom, a druga strana prihvata taj predlog i ta izjava volje se naziva prihvatanjem ponude.Ponudi i njenom prihvatu ponekad prethode pregovori za zakljucenje ugovora.Pravila koja se odnose na izjavu volje:1.- Volja mora da bude ozbiljna (da nije zelja ili sala nekog lica)2.- Volja mora da bude stvarna (da nije prividna)3.- Volja mora da bude slobodna (da lice koje izjavljuje volju nije zrtva zablude, prevare ili prinude i da je upucena na nesto sto je moguce izvrsiti)Savremeno pravo prednost daje izjavljenoj volji, u slucaju da dodje do nesklada izmedju stvarne i izjavljene volje.S obzirom na nacin kako su ucinjene izjave volje mogu biti:1.- Neposredne (izricite) koje se cine postupcima cija je svrha da neposredno pokazu odredjenu volju (na primer, izgovorenim ili napisanim recima)2.- Posredne (precutne) izjave volje su one koje se cine postupcima cija neposredna svrha nije izjava volje, ali se iz tih postupaka moze posredno, ali sigurno zakljuciti da lice njima izrazava odredjenu volju (na primer, putnik koji je usao u autobusu smatra se da ce zakljuciti ugovor o prevozu). Ovaj nacin izjave volje naziva se jos i izjava volje konkludentnim radnjama.Cutanje se u savremenom pravu smatra kao nesaglasavanje.25.- PONUDA POJAM, PRAVNA PRIRODA I USLOVIPonuda je jednostrana izjava volje jednog lica kojom predlaze drugom licu da zakljuce ugovor odredjene sadrzine.Prema Zakonu, ponuda je predlog za zakljucenje ugovora ucinjen odredjenom licu koji sadrzi sve bitne sastojke ugovora, tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zakljuciti ugovor.Ponuda predstavlja ispunjenje sledecih uslova:1.- Mora da potice od lica koje zeli da zakljuci ugovor, koje se naziva ponudilac. Treca lica mogu istupati samo kao zakonski ili ugovorni zastupnici ponudioca.2.- Treba da je upucena licu sa kojim se zeli zakljuciti ugovor koje se naziva ponudjeni. Po pravilu to je odredjeno lice, narocito ako se ugovor zakljucuje s obzirom na licna svojstva ponudjenog (inuitu personae).Ponuda se moze uputiti i neodredjenom broju lica (tzv opsta ponuda). U tom slucaju ugovor se moze zakljuciti samo sa odredjenim licem.3.- Ponuda mora da sadrzi bitne elemente ugovora. Ponuda ne mora da sadrzi prirodne elemente (vreme, mesto i rok izvrsenja ugovora) niti slucajne ili eventualne elemente (ugovorna kazna, odustanica).4.- Ponuda mora da sadrzi jasno i ozbiljno izrazenu nameru ponudioca da zeli da zakljuci ugovor prema predlozenim uslovima.Slanje kataloga, cenovnika, tarifa i drugih obavestenja ne predstavljaju ponudu za zakljucenje ugovora, nego samo poziv da se ucini ponuda pod objavljenim uslovima5.- Treba da je izjavljena u formi koja je propisana za zakljucenje ugovora cije se zakljucenje predlaze. U slucaju da je ponuda u potpunosti relizovana, primenjuje se pravilo o konvalidaciji putem izvrsenja.26.- DEJSTVO PONUDE. PONUDA PRISUTNOM I PONUDA ODSUTNOM LICUOsnovno dejstvo ponude ogleda se u tome sto ona, cim je ponudjeni blagovremeno prihvati, dovodi do nastanka ugovora.Postavlja se pitanje, da li ponuda pre nego sto je prihvacena obavezuje ponudioca:1. Po jednom shvatanju (u anglosaksonskom pravu) ponuda nema nikakvo obligacionopravno dejstvo za ponudioca.1. Po drugom shvatanju koje prihvata i nase pravo ponuda obavezuje ponudioca. Ponudilac je pod odredjenim uslovima i na odredjeno vreme vezan svojom ponudom. Duzan je da zakljuci ugovor u okviru ponude.Rok u kome ponudjeni ima pravo da razmisli i odgovori na ponudu (tzv. deliberacioni rok) moze biti odredjen u samoj ponudi. Tada ponuda obavezuje ponudioca do isteka tog roka.Ako u ponudi nije odredjen rok za njeno prihvatanje, pravi se razlika izmedju:1. Ponude ucinjene prisutnom licu1. Ponude ucinjrne odsutnom licu1.- Ako se ucini prisutnom licu, ponuda obavezuje ponudioca samo na kratko vreme. Ponudjeni treba da je prihvati odmah. Pravilo je da se takva ponuda smatra odbijenom ako nije prihvacena odmah. Izuzetak je ako ponudjenom pripada odredjen rok za razmisljanje.Ponuda ucinjena telefonom, teleprinterom, radio vezom, smatra se kao ponuda prisutnom licu. Na taj nacin ponudjeni saznaje za ponudu neposredno od ponudioca, i u mogucnosti je da se o njoj direktno ponudiocu odmah izjasni.2.- Ponuda koja je ucinjena pismom, telegramom ili preko glasonose, smatra se ponudom ucinjenom odsutnom licu. Takva ponuda obavezuje ponudioca za jedan razuman rok. To je ono vreme koje je redovno potrebno da ponuda stigne ponudjenom, da je ponudjeni razmotri i o njoj odluci i da odgovor o prihvatanju stigne ponudiocu.27.- SMRT ILI GUBITAK POSLOVNE SPOSOBNOSTI JEDNE STRANE I POVLACENJE PONUDEDejstvo ponude se ne gasi ako ponudilac ili ponudjeni, pre isteka roka za prihvat ponude, umre ili postane poslovno nesposoban, ukoliko ne proizilazi sto drugo iz namere strana, obicaja ili prirode posla.Tada ponuda proizvodi pravno dejstvo prema njegovim naslednicima.1.- Povlacenje ponude je izjava volje ponudioca kojom se sprecava da pravno dejstvo ponude nastupi. Moguce je samo pre nego sto je nastupilo dejstvo ponude. Rok za povlacenje ponude je kratak. Ponuda se moze povuci samo pod uslovom da ponudjeni primi izjavu o povlacenju pre prijema ponude ili istovremeno sa njom.2.- Opozivanje ponude je izjava volje kojom se okoncava dejstvo koje je ponuda proizvela.Do opoziva ponude moze doci ako se promene okolnosti. Ako je vec nastupilo dejstvo ponude ona se moze jedino opozvati. U nasem pravu ponudilac nije ovlascen da opozove ponudu osim u slucaju promenjenih okolnosti.28.- PRIHVATANJE PONUDE POJAM I USLOVIPrihvatanje pponude predstavlja jednostranu izjavu volje ponudjenog, upucenu ponudiocu, kojom on izrazava pristanak na ucinjenu ponudu. Prihvatanjem ponude ugovor definitivno nastaje i time se ponuda pretvara u ugovor.Da bi izjava volje ponudjenog predstavljala prihvat ponude i dovela do nastanka ugovora treba da ispunjava sledece uslove:1.- Ponudu moze da prihvati samo ponudjeni ili njegov zakonski ili ugovorni zastupnik.2.- Prihvat ponude mora da bude nedvosmislen, da se na osnovu njega moze pouzdano zakljuciti da ponudjeni pristaje na zakljucenje ugovoraOvakva izjava se moze uciniti recima ili konkludentnim radnjama. Ponuda je prihvacena i kada se plati cena.Cutanje ponudjenog je znak nesaglasavanja sa ponudom, odnosno ne znaci prihvatanje ponude.Postoje i izuzeci od ovoga: Ako su se ponudilac i ponudjeni tako unapred dogovorili Kada je ponudjeni u stalnoj poslovnoj vezi sa ponudiocem Ako se lice ponudilo drugom da izvrsava njegove naloge za obavljanje poslova, ili ako vrsenje takvih poslova spada u delatnost tog lica.3.- Prihvat ponude mora da odgovara ponudi po sadrzini i da bude bezuslovan. Ponudjeni mora da prihvati ponudu u celosti. Ako ponudjeni izjavi da prihvata ponudu, a istovremeno predlozi da se ona u necemu izmeni, smatra se da je ponudu odbio i da je ucinio drugu ponudu svom ranijem ponudiocu (tzv. kontra ponuda).4.- Prihvat ponude mora ponudiocu da stigne blagovremeno, odnosno, u roku u kojem je ponudilac vezan svojom ponudom. Zadocneli prihvat ponude nema dejstvo prihvata i ne dovodi do zakljucenja ugovora. Ako je ponudilac znao ili mogao znati da je ponuda prihvacena ugovor je zakljucen.5.- Prihvat ponude treba da bude ucinjen u onoj istoj formi koja se zakonom zahteva za ugovor cije se zakljucenje predlaze.29.- VREME I MESTO ZAKLJUCENJA UGOVORA1.- Ako se ugovor zakljucuje izmedju prisutnih lica, ugovor je zakljucen u trenutku kad ponudilac primi izjavu ponudjenog da prihvata ponudu.2.- Ako se ugovor zakljucuje izmedju odsutnih lica, posle prijema ponude, razlikuje se nekoliko trenutaka koji se namecu kao trenuci u kojima je ugovor zakljucen: Prema teoriji izjave, ugovor je zakljucen u trenutku kada ponudjeni izjavi da prihvata ponudu Prema teoriji ekspedicije, ugovor je zakljucen u trenutku kad ponudjeni posalje ponudiocu prihvat ponude, Prema teoriji prijema, ugovor je zakljucen u trenutku kad ponudilac primi izjavu ponudjenog da prihvata ponudu Prema teoriji saznanja, ugovor je zakljucen u trenutku kad ponudilac sazna da je ponudjeni prihvatio ponudu.U nasem pravu je usvojena teorija prijema.Kao mesto zakljucenja ugovora uzima se mesto u kome je ponudilac imao svoje sediste, odnosno prebivaliste u trenutku kada je ucinio ponudu. Ovo vazi ako se ugovor zakljucuje izmedju odsutnih lica.30.- UGOVORI KOJI SE SKLAPAJU NA TEMELJU OPSTIH USLOVA POSLOVANJAUgovori zakljuceni bez saklasnosti zastupnika ograniceno poslovno sposobnih lica.- Ovi ugovori se smatraju nistavim. Oni se mogu osnaziti njihovim naknadnim odobrenjem1.- Saugovarac ograniceno poslovno sposobnog lica moze pozvati njegovog zakonskog zastupnika da se izjasni da li ugovor odobrava. Ako se ne izjasni u roku od 30 dana od ovog poziva, smatra se da je odbio davanje odobrenja.2.- Zakonski zastupnik ima pravo da zahteva ponistenje ugovora koji nije odobrio. 3.- To pravo ima i ograniceno poslovno sposobno lice kad stekne potpunu poslovnu sposobnost, ako tuzbu za ponistaj ugovora podigne u roku od 3 meseca od dana sticanja potpune poslovne sposobnosti.4.- Saugovarac ograniceno poslovno sposobnog lica koji nije znao da je ono ograniceno poslovno sposobno, kao i ugovarac ograniceno poslovno sposobnog lica koji je znao za njegovu poslovnu nesposobnost, ali je bio prevaren od njega da ima odobrenje svog zakonskog zastupnika moze odustati od ugovora zakljucenog sa njim bez odobrenja njegovog zakonskog zastupnika.Ovo pravo se gasi po isteku 30 dana od saznanja za poslovnu nesposobnost druge strane, odnosno za nepostojanje odobrenja zakonskog zastupnika. Ovo pravo se gasi i ranije ako zakonski zastupnik odobri ugovor pre isteka tog roka.Sposobnost ugovaranja pravnih lica.- Pravna lica mogu zakljucivati ugovore u pravnom prometu samo u okviru svoje pravne sposobnosti. U protivnom, zakljuceni ugovor nema pravno dejstvo, a savesnoj strani se priznaje samo pravo na naknadu stete koju je pretrpela. zbog zakljucenja takvog ugovora.Ugovor zakljucen van okvira pravne sposobnosti pravnog lica nece imati pravno dejstvo samo ako je saugovarac pravnog lica bio nesavestan.Ako je saugovarac pravnog lica bio savestan, takav ugovor ostaje na snazi, osim ako je to druga strana znala ili je morala znati, ili ako je zakonom drukcije odredjeno.31.- TZV. FAKTICKI UGOVORNI ODNOSIFakticki ugovorni odnosi su pravni odnosi koji mogu nastati putem ugovora ali kojima ugovor 1) Niti je prethodio (ponuda je prihvacena konkludentnom radnjom) ili je2) Nepunovazan, a odnosi koji nastaju na osnovu nepunovaznog ugovora mogu biti razreseni i putem drugih instituta: nadoknada prouzrokovane stete, neosnovano obogacenje i i odgovornost zbog vodjenja pregovora. U oba slucaja pravni odnos se temelji na odredjenoj faktickoj radnji odnosno ponasanju zainteresovanog lica.Tu spada i slucaj kad trajni ugovorni odnos prestane da postoji, ali se jedna njegova strana ponasa kao da je on jos uvek u vaznosti. (primer ugovora o zakupu).Glavna primena faktickih ugovornih odnosa je kod odnosa izmedju vrsilaca i korisnika masovnih komunalnih usluga. Samo fakticko koriscenje usluge dovodi do odgovarajuceg ugovornog odnosa izmedju odredjenih lica. Rec je o:1. Uslugama javnog prevoza, gde fakticko koriscenje usluga ima socijalno tipicno znacenje. Ovakvo ponasanje vazi za svakog njenog subjekta, bez obzira da li je pravni subjekt zeleo pravne posledice (primer putnika koji je usao u autobusu)1. Uslugama parkiranja motornih vozila na javnim parkiralistima uz nadoknadu.(primer, vozac koji je na javnom parkiralistu parkirao svoj automobil, duzan da plati nadoknadu prema utvrdjenoj tarifi. iako je prethodno izjavio da ne zeli da zakljuci ugovor). Njega ne obavezuje volja nego drustveno tipicno ponasanje. Njime on fakticki prihvata ponudu odredjene usluge, pod odredjenim uslovima.32.- OBLIGACIONI ODNOSI NA TEMELJU PREGOVORA (CULPA IN CONTRAHENDO)Pregovori predstavljaju fazu koja prethodi zakljucenju ugovora u kojoj zainteresovana lica uskladjuju medjusobne stavove. Oni mogu, ali ne moraju dovesti do zakljucenja ugovora.Pregovori koji prethode zakljucenju ugovora ne obavezuju. Svaka strana ih moze prekinuti kad hoce.S obzirom na nacelo savesnosti i postenja i nacelo zabrane prouzrokovanja stete:1. Strana koja je vodila pregovore bez namere da zakljuci ugovor odgovara za stetu nastalu vodjenjem pregovora.1. Strana koja je vodila pregovore u nameri da zakljuci ugovor, pa odustane od te namere bez opravdanog razloga i time drugoj strani prouzrokuje stetu, odgovara na nastalu stetu.Pregovori su znacajni kad sud uredjuje tzv sporedne tacke ugovora, kod tumacenja ugovora i kod ugovora o posredovanju.FORMA I TUMACENJE UGOVORA

33.- FORMA UGOVORA POJAM I SVRHAForma je nacin izrazavanja sadrzine ugovora kroz unapred predvidjene vidljive oblike preko kojih treba da se manifestuje volja.Svaki ugovor ima svoju sadrzinu, pa mora imati i formu kao nacin njenog izrazavanja. Po ovome svi ugovori su formalni.Ugovor koji se moze zakljuciti u bilo kojoj formi je neformalan, a ugovor koji se mora zakljuciti samo u odredjenoj formi je Formalan ugovor. U danasnjem pravu ugovori su po pravilu neformalni. A.- Prema nacinu njenog ispoljavanja forme mogu biti:1) Pismena, koja se sastoji iz pismene redakcije ugovora na odredjenoj ispravi koja je napisana rukom, pisacom masinom, koja je svojerucno potpisana od ugovornih strana koje se obavezuju. Elementi pismene forme su tekst i potpisi.2) Formu javne isprave pored pismene redakcije ugovora karakterise i intervencija odredjenog organa javne vlasti (primer, suda ili nekog drugog organa)3) Realna forma se ogleda u predaji stvari jer je to neophodan uslov za nastanak realnih ugovora (Zajam, ostava, posluga)B.- Prema pravnom dejstvu forma moze biti:1) Bitna je ona forma koja predstavlja bitan element ugovora i bez cijeg ispunjenja ugovor ne moze nastati.2) Dokazna forma koja je predvidjena kao jedino sredstvo dokaza ugovora u slucaju spora. U nasem pravu se ne predvidja ni jedan slucaj dokazne forme.V.- Prema nacinu nastanka forma moze biti:1) Zakonska je ona forma koja je predvidjena zakonom. Moze biti pismena, svecana ili realna, a po svom dejstvu bitna ili dokazna2) Ugovorena forma je ona forma koju strane ugovornice svojom voljom predvide za zakljucenje nekog ugovora.34.- KONSTITUTIVNA I DOKAZNA FORMA I POSLEDICE NEPRIDRZAVANJA PROPISANE KONSTITUTIVNE FORMEPrema pravnom dejstvu forma moze biti:1) Bitna2) Dokazna1.- Bitna forma je ona forma koja predstavlja bitan (konstitutivan) sastojak ugovora, tako da ugovor ne moze nastati dok se ta forma ne ispuni.2.- Dokazna forma je ona forma koja je predvidjena kao jedino sredstvo dokaza ugovora. Ugovor koji nije zakljucen u predvidjenoj dokaznoj formi punovazno nastaje ali se u slucaju spora ne moze dokazivati drugim sredstvima osim upotrebom predvidjene forme. U nasem pravu ne predvidja se ni jedan slucaj dokazne forme, dok se u drugim pravima ona javlja u slucajevima kad predmet nekih ugovora prelazi odredjenu vrednostAko se za zakljucenje nekog ugovora zakonom zahteva odredjena forma, po pravilu je potrebna ista forma za sve izmene ili dopune ugovora.Sankcija nedostatka potrebne forme zavisi da li se radi o formi koja je predvidjena zakonom ili o formi koju su strane ugovornice svojom voljom predvidele za zakljucenje nekog ugovora. Ugovor koji nije zakljucen u propisanoj formi nema pravno dejstvo, ako tako propisana forma ima karakter bitne forme. Ugovor koji nije zakljucen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su ugovorne strane punovaznost ugovora uslovile posebnom formom.Ako je ugovor zakljucen u posebnoj formi, na osnovu zakona ili po volji stranaka, pretpostavlja se da je ispravom u potpunosti obuhvaceno sve ono o cemu su se ugovornici saglasili. To proizilazi iz zakonske odredbe, da u tom slucaju vazi samo ono sto je u toj formi izrazeno.Od ovog pravila se odstupa u slucaju istovremenih usmenih pogodbi kojima se smanjuju ili olaksavaju obaveze jedne ili obe strane. Zato pismenom formom moraju biti obuhvaceni svi bitni elementi ugovora, jer usmene pogodbe o bitnim elementima ugovora ne proizvode pravno dejstvo.Ugovor koji nije zakljucen u propisanoj formi je nistav, pa ne moze biti osnazen ni protekom vremena ni u slucaju kad se potpuno izvrsi.Predvidjen je izuzetak od ovog pravila:1. Ugovor za cije se zakljucenje zahteva pismena forma smatra se punovaznim iako nije zakljucen u toj formi, ako su strane izvrsile u celini ili u preteznom delu obaveze koje iz njega nastaju, osim ako iz cilja zbog kojeg je forma propisana ocigledno ne proizilazi sto drugo.1. Odredba da se ugovor o prometu nepokretnosti moze konvalidirati je najpre odbacena ali je to stanoviste kasnije izmenjeno.35.- PISMENA FORMA UGOVORAPismena forma sastoji se iz pismene redakcije ugovora na odredjenoj ispravi, koja je napisana rukom, pisacom masinom ili drugim sredstvom, i koja je svojerucno potpisana od ugovornih strana koje se obavezujuElementi pismene forme su tekst izjave i potpisi. Tekst izjave ne mora biti sadrzan u jednoj jedinstvenoj ispravi, a ugovor je zakljucen kad ispravu potpissu sva lica koja se njome obavezuju.Potrebno je da potpis sadrzi licno ime potpisnika, mada se smatra da moze sadrzati samo ime ili samo prezime. Potpis se ne moze uciniti faksimilom, ili na redakciji ugovora koja je poslata putem telefaksa.Potpis se stavlja ispod teksta ugovora, ali ne na sredini. Ako ugovor zakljucuju lica koja nisu u mogucnosti da se svojerucno potpisu, njihov potpis moze zameniti rucni znak overen od suda ili drugog drzavnog organa ili potpis dva svedoka koji su prisustvovali zakljucenju ugovora.Usmeni sporazumi, po pravilu, ostaju bez pravnog dejstva. Postoje i izuzeci od ovog pravila: punovazne su usmene pogodbe o sporednim tackama ugovora ako o njima u tekstu ugovora nista nije receno a nisu u suprotnosti sa sadrzinom ugovora, punovazne su usmene pogodbe kojima se smanjuju ili olaksavaju obaveze jedne ili druge strane.36.- TUMACENJE UGOVORA - POJAM, VRSTE I KRITERIJUMITumacenje ugovora je delatnost cija je svrha otkrivanje pravog znacenja i smisla jednog ugovora.Tumacenju ugovora pristupa se u slucaju kad postoji nesaglasnost ugovornika o znacenju i smislu pojedinih ugovornih odredbi, a redje kad postoji nesaglasnost o znacenju i smislu celog ugovora. Ono je potrebno i u slucaju kad su izjave volje nejasne..Tumacenje ugovora moze biti:1) Sudsko, koje vrsi sud kad raspravlja i odlucuje u sporu izmedju ugovornih strana. Ono je za ugovorne strane obavezno. Za sudsko tumacenje ugovora vaze posebna pravila tumacenja.2) Vansudsko koje postoji u slucaju kad ugovor tumaci nepristrasno i nezavisno ovlasceno lice. Ono je fakultativno jer nema obaveznu pravnu snagu.U ZOO usvojen je mesoviti subjektivno-objektivni kriterijum tumacenja ugovora, jer se propisuje, da se pri tumacenju spornih odredaba ugovora, ne treba drzati doslovnih znacenja upotrebljenih izraza, vec treba istrazivati zajednicku nameru ugovaraca i odredbu tako razumeti, kako to odgovara nacelima obligacionog prava utvrdjenim tim zakonom.37.- POSEBNA PRAVILA TUMACENJA I DOPUNJUJUCE TUMACENJE UGOVORAZa tumacenje ugovora vaze i izvesna posebna pravila koja se mogu podeliti na:1.- Dopunska pravila predstavljaju razradu ili konkretizaciju opsteg pravila tumacenja. U dopunska se najcesce svrstavaju sledeca pravila: pojedine odredbe ugovora treba tumaciti jedne pomocu drugih imajuci uvek u vidu celinu ugovora sud je duzan da tezi odrzanju ugovora i da odredbe ugovora tumaci u smislu u kome imaju izvesno dejstvo opsti izrazi koji imaju sire i uze znacenje u sumnji se tumace uze, tj. restriktivno.2.- Specijalna pravila su ona koja se odnose samo na pojedine vrste ugovora. Tako se, u vezi sa tumacenjem ugovora po pristupu, propisuje da ce se nejasne odredbe koje je jednostrano unela jedna ugovorna strana tumaciti u korist druge strane. Isti je slucaj i sa pravilom sadrzanim u odredbi kojom se propisuje da "nejasne odredbe u ugovoru bez naknade treba tumaciti u smislu koji je manje tezak za duznika, a u teretnom ugovoru u smislu kojim se ostvaruje pravican odnos uzajamnih davanja".Dopunjujuce (kvalifikovano) tumacenje.- U slucaju kad neko sporno pitanje ugovorom nije regulisano, tj. kad u ugovoru postoji praznina, sam zakonodavac popunjava tu prazninu propisujuci dispozitivne zakonske odredbe za nebitne elemente ugovoraAko se praznina ne moze popuniti dispozitivnim zakonskim odredbama to mora uciniti sud, putem tzv. dopunjujuceg ili kvalifikovanog tumacenja ugovora. I to je subjektivno-objektivno tumacenje kod kojeg sud treba da utvrdi pretpostavljenu volju ugovornika, tj. kako bi oni sporno pitanje regulisali. Pri tome mora voditi racuna o pregovorima koji su prethodili zakljucenju ugovora, o utvrdjenoj praksi izmedju ugovaraca i o obicajima.VRSTE OBLIGACIONIH UGOVORA

38.- KONSESUALNI I REALNI UGOVORIPrema tome da li je za zakljucenje ugovora dovoljna samo saglasnost volja ugovornika ili se zahtevaju neke dodatne delatnosti, ugovori se dele na:1) Konsesualne2) Realne1.- Konsesualni ugovori su oni ugovori koji se mogu zakljuciti samom saglasnoscu izjavljenih volja ugovornika. Za punovaznost ovih ugovora ne trazi se nista vise od te saglasnosti (primer, ugovor o zakupu, posluzi)2.- Realni ugovori su takvi ugovori, za cije je zakljucenje, pored saglasnosti ugovornika, potrebno i da se drugoj strani preda stvar koja je predmet cinidbe. kao realni akt. (primer, ugovor o zajmu)ZOO ugovore koji se smatraju realnim definise kao konsesualne ugovore. To se ne moze reci i za dobrocine ugovore, jer ih on uopste i ne regulise.39.- JEDNOSTRANO OBAVEZUJUCI I DVOSTRANO OBAVEZUJUCI UGOVORIPrema rasporedu obaveza koje iz ugovora proisticu, ugovori se dele na:1. Jednostrane, jednostrano obavezne ili jednostrano obavezujuce1. Dvostrane, dvostrano obavezne ili obostrano obavezujuce1.- Jednostrani ugovori su takvi ugovori koji radjaju obavezu samo za jednu stranu ugovornicu (primer, ugovor o poklonu). Kod njih se ugovornici nalaze samo u ulozi poverioca i duznika.2.- Dvostrani ugovori su takvi ugovori koji radjaju obaveze za obe strane ugovornice, tako da se i jedna i druga strana istovremeno nalaze i u ulozi poverioca i u ulozi duznika.Dvostrani ugovori dele se na: Prave, uzajamne Neprave ili nesavrsene dvostrane ugovore.a) Pravi dvostrani ugovori su takvi ugovori kod kojih se vrsi uzajamna razmena cinidbi, jer stvaraju uzajamne obaveze ugovornih strana (primer, ugovor o prodaji, ugovor o zakupu, ugovor o delu)b) Nepravi dvostrani ugovori nisu motivisani zeljom za uzajamnom razmenom cinidbi vec nekim drugim teznjama (primer, ugovor o besplatnom punomocstvu, kojim se vlastodavac obavezuje da punomocniku naknadi samo troskove zastupanja).Iako i kod nepravih dvostranih ugovora postoji obaveza za obe strane te obaveze se ne odnose jedna prema drugoj kao cinidba i protivcinidba, jer obaveza da se pokriju troskovi zastupanja nije nagrada za punomocnikov rad.U neprave dvostrane ugovore svrstavaju se oni ugovori koji su zakljuceni kao jednostrani, ali je kasnije, u toku njihovog izvrsenja nastala obaveza i za drugu stranu (primer, obaveza ostavodavca da kod ugovora o besplatnoj ostavi i ostavoprimcu naknadi troskove koje je ovaj imao oko odrzavanja stvari). Iako oba ugovornika imaju obaveze jedan prema drugom ne dolazi do pretvaranja jednostranog u dvostrani ugovor, jer obaveza ostavodavca ne nastaje iz ugovora, vec povodom ugovora. Taj ugovor ostaje jednostran i ne moze biti smatran ni kao nepravi dvostrani ugovor.Prakticni znacaj podele ugovora na jednostrane i dvostrane je veoma veliki. U skladu sa necelom jednake vrednosti davanja, citav niz posebnih pravila primenjuje se samo na dvostrane ugovore, a to su pravila koja se odnose na: raskid ugovora zbog neizvrsenja prigovor neispunjenja ugovora rizik slucajne propasti stvari prekomerno ostecenje zelenaske ugovore tumacenje ugovora.40.- TERETNI I DOBROCINI UGOVORIPrema tome da li se za korist koja se na osnovu ugovora stice isplacuje naknada drugoj ugovornoj strani, ugovori mogu biti:1. Teretni ili uz naknadu1. Dobrocini, besplatni ili bez naknade.1.- Teretni su oni ugovori kod kojih jedna strana daje naknadu za korist, odnosno pravo koje stice tim ugovorom (primer, ugovor o prodaji, ugovor o zakupu, ugovor o delu)2.- Dobrocini su takvi ugovori kod kojih jedna strana ne daje nikakvu naknadu za korist, odnosno pravo koje od druge strane dobija (primer, ugovor o poklonu i o posluzi, a to mogu biti i ugovor o ostavi, ugovor o zajmu i ugovor o punomocstvu)Podela ugovora na teretne i dobrocine ima visestruki prakticni znacaj koji dolazi do izrazaja kod:1. Zakljucenja ugovora (dobrocini ugovori zakljucuju se po pravilu intuitu personae,, tj, s obzirom na licnost ugovornika)1. Ugovorne odgovornosti (samo kod teretnih ugovora postoji odgovornost zbog pravnih i materijalnih nedostataka)1. Tumacenja ugovora (dobrocin ugovor tumaci se u smislu koji je manje tezak za duznika, a teretni u smislu kojim se ostvaruje pravican odnos uzajamnih davanja)1. Prestanak ugovora (kod dobrocinih ugovora postoji veca mogucnost za ponistaj ugovora zbog nedopustenog motiva, zablude o motivu i zablude o licnosti)41.- KOMUTATIVNI I ALEATORNI UGOVORIPrema tome, da li su u trenutku njegovog zakljucenja poznati visina i uzajamni odnos prestacija, ugovori se dele na:1. Komutativne1. Aleatorne1.- Komutativni su takvi ugovori kod kojih je, vec u trenutku njihovog zakljucenja poznata visina i uzajamni odnos prestacija. Ugovorom je odredjeno: sta se duguje, koliko se duguje i ko kome duguje. (primer, ugovor o prodaji).2.- Aleatorni su takvi ugovori kod kojih u momentu njihovog zakljucenja nije poznata visina i uzajamni odnos prestacija. Sve to zavisi od nekog neizvesnog ili vremenski neodredjenog dogadjaja Aleatorni su, po svojoj prirodi, ugovor o igri i opkladi, o osiguranju i o dozivotnom izdrzavanju.Po uslovima kako je zakljucen aleatoran je i ugovor o prodaji nade (prodaja buduceg roda zita, zahvat mreze jednog ribara).Znacaj podele ugovora na komutativne i aleatorne, svodi se uglavnom na iskljucenje pravila o leziji kod aleatornih ugovora, tj. mogucnosti da se oni napadaju zbog prekomernog ostecenja. U tom slucaju se kaze da alea iskljucuje lezijuPored toga, pojedini aleatorni ugovori, kao sto su to igra i opklada stvaraju po pravilu prirodne obligacije.42.- PREDUGOVORI I KONACNI UGOVORIPrema ugovornoj obavezi da se zakljuci drugi ugovor, ugovori se dele na:1. Predugovore (pripremni, prethodni, preliminarni)1. Glavne (konacne ili definitivne) ugovore.1.- Predugovor je ugovor kojim se jedna ili obe strane ugovornice obavezuju da kasnije zakljuce drugi ugovor, ciji su bitni sastojci vec odredjeni u predugovoru. Predugovorom se zasniva jedna privremena veza izmedju lica koja ga zakljucuju, jer je njegov cilj postignut cim konacni ugovor bude zakljucen. To znaci da se zakljucenjem konacnog ugovora ispunjava predugovor.2.- Taj drugi ugovor na cije se zakljucenje ugovornici obavezuju, naziva se glavni, konacni ili definitivni ugovor.Da bi predugovor obavezivao na zakljucenje glavnog ugovora, neophodno je da ugovorne strane u predugovoru odrede bitne sastojke glavnog ugovora. U slucaju kad je propisana forma uslov punovaznosti glavnog ugovora, onda propisi o formi glavnog ugovora vaze i za predugovor.S obzirom da predugovor obavezuje na zakljucenje glavnog ugovora, svaka ugovorna strana je ovlascena da zahteva od druge da taj ugovor zakljuci. To pravo je vremenski ograniceno, jer se predvidja da se zakljucenje glavnog ugovora moze zahtevati u roku od sest meseci od isteka roka predvidjenog za njegovo zakljucenje, a ako taj rok nije predvidjen, onda od dana kada je prema prirodi posla i okolnostima ugovor trebalo da bude zakljucenAko jedna strana odbije da zakljuci ugovor na cije se zakljucenje obavezala, druga se svojim zahtevom moze obratiti sudu. S obzirom da sud ne moze neposredno prinuditi tuzenog na davanje izjave volje, smatra se da sudska presuda zameni njegovu izjavu volje. U tom slucaju uzima se da je ta izjava data cim presuda postane pravnosnazna. Posle toga vazi neoboriva pretpostavka da je glavni ugovor zakljucen tako da se moze zahtevati njegovo ispunjenje, odnosno naknada stete.Predugovor ne obavezuje, ako su se okolnosti od njegovog ispunjenja toliko izmenile da ne bi ni bio zakljucen da su takve okolnosti postojale u to vreme.43.- KAUZALNI I APSTRAKTNI UGOVORIPrema vidljivosti osnova (kauze), ugovori se dele na:1. Kauzalne1. Apstraktne1.- Kauzalni su takvi ugovori kod kojih je vidno oznacen osnov (kauza), tako da se tacno zna zbog cega se ugovornici obavezuju (primer, strana koja se ugovorom o prodaji obavezala na neko davanje, cini to samo zato da bi stekla pravo potrazivanja protivcinidbe, tj. prodavac zbog cene a kupac zbog stvari)2.- Apstraktni su oni ugovori kod kojih razlog, svrha ili cilj obvezivanja (kauza) nije oznacen, tako da se ne zna zbog cega se ugovornici obavezuju (primer, kada se neko obaveze pismenom ispravom da ce saugovaracu isplatiti odredjenu sumu novca)To ne znaci da takvi ugovori nemaju osnov. Prirodno je da i oni imaju svoj osnov koji je sastavni deo ugovora, samo sto on nije vidljiv iz samog ugovora. Ugovornicima je poznat osnov apstraktnog ugovora, ali je on nepoznat trecim licima. Za nastanak apstraktnog ugovora zahteva se i ispunjenje odredjene forme, najcesce pismene, a to znaci da su apstraktni ugovori ujedno i formalni.Znacaj ove podele ogleda se u tome sto je polozaj poverioca u apstraktnom ugovoru daleko povoljniji nego u kauzalnom ugovoru. U slucaju spora on je oslobodjen tereta dokazivanja postojanja osnova. Pored toga, znacaj apstraktnih ugovora ogleda se i u tome sto se njima ubrzava pravni promet. 44.- KRATKOTRAJNI I DUGOTRAJNI UGOVORIPrema duzini trajanja prestacije, ugovori se dele na:1. Trenutne (kratkotrajne) sa trenutnim izvrsenjem obaveza1. Trajne (dugotrajne) sa trajnim izvrsenjem obaveza1.- Trenutni ugovori su takvi ugovori kod kojih se obaveza sastoji iz jednog akta cinjenja ili propustanja, koji se izvrsavaju u jednom momentu (primer, ugovor o prodaji za gotovo).2.- Trajni ugovori su takvi ugovori kod kojih se obaveza sastoji iz vise akata cinjenja ili propustanja (primer, ugovor o zakupu, ugovor o posluzi, ugovor o ostavi, ugovor o dozivotnom izdrzavanju). To trajanje obaveze moze biti voljom ugovornika tacno odredjeno a moze biti i vremenski neodredjeno.S obzirom na nacin izvrsenja obaveze, trajni ugovori mogu biti: Periodicni, kod kojih se izvrsenje obaveze sastoji u ponavljanju dugovane radnje u odredjene periode (primer, placanje stanarine svakog prvog u mesecu), ili Sukcesivni, kod kojih se obaveza ispunjava u delovima koji se slede i u ugovorenim rokovima (primer, ugovor o prodaji odredjene kolicine robe sa obavezom isporuke svakih 10 dana odredjene kolicine te robe dok se ne iscrpi ugovorena kolicina)Ova podela ugovora ima znacaj ne samo kod izvrsenja nego i kod prestanka ugovora U pogledu izvrsenja karakteristicno je da samo kod trajnih ugovora dolazi do izrazaja uticaj promenjenih okolnosti na izvrsenje ugovora. Slicno je i sa prestankom trajnih ugovora. Kod trajnih ugovora raskid i ponistaj deluju samo ubuduce. Trajni ugovori, ako su zakljuceni na neodredjeno vreme, mogu se raskinuti i izjavom volje jednog ugovornika.45.- IMENOVANI I NEIMENOVANI UGOVORIPrema njihovom zakonskom regulisanju, ugovori se dele na:1. Imenovane1. Neimenovane1.- Imenovani su oni ugovori koji su zakonom posebno predvidjeni i regulisani i ciji je naziv odredjen zakonom (primer, ugovor o prodaji, ugovor o zakupu, ugovor o zajmu).2.- Neimenovani su oni ugovori koji zakonom nisu posebno regulisani, nezavisno od toga da li imaju neki ustaljen naziv (primer, ugovor o izlozbi, ugovor o inzinjeringu).Imenovani ugovori su daleko znacajniji od neimenovanih i u pravnom prometu se mnogo cesce javljaju. Znacaj ove podele ogleda se u tome sto se kod imenovanih ugovora ugovorne strane oslobadjaju obaveze da svoj ugovorni odnos detaljno regulisu. Dovoljno je da se saglase samo o bitnim elementima ugovora, dok ce se na ostale odnose koje ugovor stvara primeniti dispozitivne zakonske odredbe.46.- GLAVNI I SPOREDNI UGOVORIPrema zavisnosti ugovora jednih od drugih, odnosno prema tome da li su oni povezani zajednickim ciljem, ugovori se dele na:1. Glavne ili samostalne1. Sporedne ili zavisne.1.- Glavni ugovor je onaj koji nastaje, postoji i proizvodi pravna dejstva nezavisno od drugog ugovora, pri cemu se zajednicki cilj bez njega nikako ne moze postici (primer, ugovori o prodaji, zakupu, poklonu).2.- Sporedan ugovor je onaj koji je zavisan od postojanja nekog drugog ugovora, pri cemu on nema samostalan cilj, vec pomaze ostvarenju cilja drugog ugovora (primer, ugovori o jemstvu, zalozi, kapari, ugovornoj kazni, odustanici). Ta zavisnost je jednostrana, jer glavni ugovor moze punovazno nastati i proizvesti pravna dejstva, odnosno, njime se moze ostvariti cilj ugovora i bez sporednog ugovora.Znacaj ove podele dolazi do izrazaja ne samo kod nastanka, vec i kod trajanja, odnosno prestanka ugovora. Ako glavni ugovor nije punovazno nastao, ne moze nastati ni sporedan. Osim toga ako glavni ugovor prestane na bilo koji nacin, prestaje i sporedni.47.- PROSTI I SLOZENI UGOVORIPrema karakteru prestacije, ugovori se dele na:1. Proste, jednostavne 1. Slozene, mesovite1.- Prosti su oni ugovori cija se sadrzina sastoji od elemenata koji su svojstveni samo jednom odredjenom tipu ugovora (primer, ugovor o prodaji, o zakupu, o delu).2.- Slozeni su oni ugovori cija se sadrzina sastoji od elemenata koji su karakteristicni za dva ili vise jednostavna ugovora, koji su sjedinjeni, tako da predstavljaju jedan jedinstveni ugovor (primer, ugovor o pansionu koji sadrzi elemente ugovora o zakupu, o prodaji, o delu i o ostavi).Znacaj ove podele ogleda se u tome sto kod slozenih ugovora moze biti sporna njihova pravna priroda, pa samim tim i pravna pravila koja su za njih merodavna. 48.- GENERALNI I POSEBNI. INDIVIDUALNI I KOLEKTIVNI UGOVORIS obzirom na vremenski period izvrsenja cinidbe ugovori se dele na:1. Generalne, 1. Posebne ugovore.1.- Generalni je onaj ugovor kojim se samo uopsteno regulisu prava i obaveze njegovih strana. Predmet ovog ugovora je cinidba koju treba izvrsavati u duzem vremenskom razdoblju (primer, nekoliko kalendarskih godina). To je na primer, izgradnja raznih gradjevinskih objekata koja traje duze vreme.2.- Posebni ugovori su takvi ugovori kojima se konkretizuju medjusobne obaveze strana u ugovoru sto ih treba izvrsavati u kracem vremenskom periodu (primer, period od jedne godine).Prema broju lica koja obavezuje ugovori mogu biti:1. Individualni,1. Kolektivni ugovori.1.- Individualni ugovori koji stvaraju prava i obaveze samo za lica koja ucestvuju u njegovom zakljucenju..2.- Kolektivni ugovor obavezuje lica koja su ucestvovala u zakljucenju ugovora i ostala lica koja su clanovi odredjenog kolektiva (organizacije, udruzenja, sindikata).Karakteristicno za kolektivni ugovor je sto se njegovo dejstvo proteze i izvan ugovornika.. Vazi i za lica koja tek kasnije postanu clanovi kolektiva.. Takvi su: kolektivni ugovor o radu, o osiguranju.49.- OPSTA DEJSTVA UGOVORAUgovor proizvodi odredjena pravna dejstva, tj.prava i obaveze za odredjena lica.U nasem pravu ugovor ima samo obligacionopravno dejstvo jer radja samo obligaciona prava.Za stvarna prava ugovor je samo pravni osnov (iustus titulus), a ne i osnov sticanja (modus aquirendi). Da bi se steklo neko stvarno pravo (primer, pravo svojine), nije dovoljan ugovor o njegovom prenosu, vec je neophodan i odgovarajuci nacin sticanja (predaja kod pokretnih stvari, upis u zemljisne kljige kod nepokretnih stvari). To je tzv. sistem tradicije (predaje) koji je usvojen u nasem i u nekim drugim pravima.U nekim pravnim sistemima, osim obligacionopravnog dejstva ugovor ima i stvarnopravno dejstvo. Njime se prenose i stvarna prava pod uslovom da je stvar na koju se pravo odnosi individualna ili bar individualizovana.To je tzv. konsesualisticki sistem koji je usvojen u Francuskom gradjanskom zakoniku i zakonicima nekih drugih zemalja koje su bile pod njegovim uticajem, kao i u anglosaksonskom pravu.Osobeno resenje usvojeno je u Nemackom gradjanskom zakoniku po kome su za prenos prava svojine potrebna dva ugovora: Jedan je obligacioni i kauzalan (tzv. posao obavezivanja) Drugi je realan (stvarni) i apstraktan (tzv. posao raspolaganja).Zakljucivanjem drugog izvrsava se obaveza iz prvog ugovora.50.- LICA PREMA KOJIMA UGOVOR DEJSTVUJE1.- Ugovor proizvodi prava i obaveze pre svega za ugovorne strane. Ugovornom stranom se smatraju ne samo lica koja u zakljucenju ugovora ucestvuju neposredno, vec i ona koja ga zakljucuju posredno preko zastupnika.Ostala lica smatraju se tzv. trecim licima, za koja ugovor ne proizvodi ni prava ni obaveze. Za njih je ugovor tudji posao koji im ne moze ni skoditi ni koristiti.2.- Univerzalni pravni sledbenici (naslednici) ugovornih strana nisu treca lica u pravnom smislu zato sto na njih prelazi zaostavstina ostavioca, pa samim tim i prava i obaveze iz ugovora koji je on zakljucio.Naslednici se smatraju ugovornim stranama u ugovorima koje su zakljucili njihovi prethodnici. Ugovor ne prestaje usled smrti ugovornika, vec nastavlja da proizvodi pravna dejstva prema naslednicima umrlog ugovornika.3.- Od pravila da ugovori prethodnika proizvode pravno dejstvo i na njihove naslednike postoje odstupanja:a) Kod ugovora koji radjaju obaveze koje nastaju s obzirom na licne osobine ugovornih strana ili licne sposobnosti duznika (obligationes intuitu personae). Prestanak obaveze intuitu personae nema isto pravno dejstvo kod jednostranih i dvostranih ugovora: Jednostrani ugovor ostaje kao pravni akt koji vise ne proizvodi pravno dejstvo. Obaveza koju je on stvorio ne moze preci na naslednika, jer smrcu duznika, takva obaveza prestaje (primer, prestaje smrcu vlastodavca njegova obaveza da besplatno zastupa punomocnika)Duznikova obaveza prestaje i u slucaju smrti poverioca s obzirom na cije licne osobine je obaveza nastala (primer, prestaje smrcu poklonoprimca obaveza poklonodavca iz ugovora o poklonu) Kod dvostranih ugovora se mogu primeniti odredbe o nemogucnosti izvrsenja.b) Kad same ugovorne strane ogranice dejstva ugovora za zivota jedne od njih.Takva mogucnost najcesce dolazi do izrazaja kod trajnih obligacionih odnosa.Ali, kad oni prestanu, pojedina periodicna potrazivanja koja su bila dospela pre smrti poverioca, prelaze na naslednike umrlog, kao sto i periodicne dospele obaveze prelaze na naslednike duznikove.51..- UGOVOR U KORIST TRECEG POJAM I DEJSTVOUgovor u korist treceg je takav ugovor kojim se jedna ugovorna strana obavezuje drugom da jednu cinidbu izvrsi trecem licu, tako da treci stice sopstveno i neposredno pravo da od duznika zahteva ispunjenje ugovora u svoju korist.Kod ugovora u korist treceg lica ucestvuju tri lica:1. Duznik, promitent, obecavalac, - ono koje obecava da ce uciniti nesto trecem,1. Ugovarac koristi za treceg, stipulant, promisar lice kome se takvo obecanje daje1. Korisnik, treci, beneficijar lice u ciju korist se nesto ugovara.Za nastanak ugovora u korist treceg potrebno je da se postigne sporazum izmedju stipulanta i promitera, dok trece lice u zakljucenju ugovora uopste ne ucestvuje. Za nastanak ugovora nije potrebna ni njegova saglasnost ni njegova poslovna sposobnost. To moze biti i buduce lice, tj. i lice koje jos nije rodjeno,odnosno preduzece koje jos nije osnovano. Medjutim, trece lice mora da bude odredjeno ili odredivo.Iako u njegovom zakljucenju ucestvuju dva lica kod ugovora u korist treceg nastaju tri grupe odnosa:1. Odnos izmedju stipulanta i promitenta1. Odnos izmedju stipulanta i beneficijera1. Odnos izmedju promitenta i beneficijara1.- Odnos izmedju stipulanta i promitenta cija sadrzpna zavisi od vrste ugovora.Stipulant ima pravo da od promitenta zahteva ispunjenje dugovane cinidbe. za korisnika. Ako korisnik odbije korist koja mu je namenjena ili je stipulant opozove, ta korist pripada stipulantu, ako sto drugo nije ugovoreno ili ne proizilazi iz prirode posla.2.- Odnos izmedju stipulanta i korisnika koji objasnjava zasto stipulant ugovara sa promitentom neku cinidbu u korist treceg. To moze biti: isplata duga, davanje zajma ili zelja da mu se ucini poklon. Ovaj odnos se n tice promitenta.U ovom odnosu stipulant je ovlascen na opoziv ili izmenu koristi. To moze uciniti do trenutka dok treci ne izjavi da prihvata ono sto je ugovoreno u njegovu korist.3.- Odnos izmedju promitenta i korisnika u kome promitent ima polozaj duznika a korisnik polozaj poverioca. Korisnik ima sopstveno pravo da od promitenta zahteva ono sto je ugovorom za njega odredjenoPromitent moze istaci korisniku sve prigovore koji proisticu iz samog ugovora (tzv. objektivni prigovori) a koje ima i prema stipulantu: prigovor nevaznosti ugovora prigovor neispunjenja ugovora prigovor neurednog ispunjenjaPromitent moze istaci korisniku i prigovore licne prirode koje ima prema njemu iz nekog drugog pravnog odnosa (primer, prigovor kompenzacije), ali ne i licne prigovore koje ima prema stupulantu iz nekog drugog pravnog odnosa s njim.52.- UGOVOR O OBECANJU CINIDBE TRECEG LICAZa razliku od ugovora u korist treceg lica, ugovor na teret treceg lica pravno nije moguc. Protivno je samom principu ugovaranja da neko bez svoje saglasnosti, na osnovu tudje izjave volje, postane obavezan na nesto prema drugome. Svako je u stanju da svojom izjavom obaveze jedino sebe i lica ciji je on ovlasceni zastupnik. Ako neko neovlasceno obeca drugome odredjenu cinidbu treceg lica, ugovor ostaje bez dejstva prema trecem. Cak i u slucaju da treci docnije pristane na obavezu shodno obecanju, on time ne postaje strana glavnog ugovora. Njega obavezuje samo vlastita izjava volje, ne i izjava onoga koji je istupao kao njegov punomocnik bez ovlascenja.Ugovor o obecanju cinidbe treceg lica obavezuje onoga ko je tudju cinidbu obecao. Postavlja se pitanje sta cini predmet obaveze obecaoca. Po jednom shavtanju, koje je zastupljeno u nasem, Francuskom i Svajcarskom pravu, obecalac jemci za obecanu cinidbu treceg. Ako ona izostane, duzan je da drugoj strani naknadi pretrpljenu stetu. Po drugom shvatanju, koje je prihvaceno u austrijskom pravu, ugovor o obecanju cinidbe treceg lica ima slabije dejstvo. On stvara za obecaoca jedino obavezu da se zauzme kod treceg lica da izvrsi obecanu cinidbu.

Obecalac moze da jemci za uspeh svoga obecanja, ali se takvo jemcenje mora izracito ugovoriti. U protivnom, neispunjenje ugovora o obecanju cinidbe treceg lica moze, takodje, povuci odgovornost u obliku naknade stete.

Ako su ugovornici zeleli da ugovorom obavezu samo treceg, tada on ostaje bez ikakvog pravnog dejstva.53.- PRIGOVOR NEISPUNJENOG UGOVORA - POJAM, USLOVI ZA PRIMENU I PRAVNA PRIRODA.Svaka strana kod uzajamnih ugovora pristaje da ispuni svoju obavezu samo pod uslovom da u isti mah dobije protivcinidbu od druge. Pravilo je da se obaveze ispunjavaju istovremeno. Jedan ugovornik moze cinidbu drugog zahtevati samo pod uslovom da odmah i vlastitu cinidbu ponudi ili biti spreman da svoju cinidbu ispuni. Pravo na cinidbu iz ruke u ruku osigurano je prigovorom neispunjenog ugovora. Njime se jedan ugovornik moze posluziti u slucaju kad drugi zahteva od njega da mu ispuni obavezu a sam jos nije ispunio svoju niti nudi njeno ispunjenje. Postoje i izuzeci od pravila o istovremenosti ispunjenja obaveza koji mogu biti odredjeni ugovorom, zakonom ili proizaci iz prirode posla (primer, zakupac stana je duzan da stanarinu placa unapred).Da bi se uspesno istakao prigovor neispunjenog ugovora moraju biti ispunjeni sledeci uslovi:1) Da postoji punovazan uzajamni ugovor izmedju tuzioca i tuzenog. Izuzetak je ugovor u korist treceg, kada promitent moze prigovor istaci i benificijaru.2) Da tuzena strana nije bila duzna da prva ispuni svoju obavezu prema tuziocu, ni po ugovoru, ni po zakonu, ni po prirodi posla. Od ovog uslova postoji izuzetak: Ako su se imovinske prilike druge strane, posle zakljucenja ugovora, pogorsale u tolikoj meri da je neizvesno hoce li ona moci ispuniti svoju obavezu, Ako su imovinske prilike druge strane bile u istoj meri rdjave jos u vreme zakljucenja ugovora, dok njen saugovornik to nije znao niti je morao znati. Strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu moze traziti da joj se obezbedjenje pruzi u razumnom roku, a ako taj rok protekne uzaludno, moze ugovor raskinuti.3) Obaveza tuzioca zbog cijeg neispunjenja tuzeni prigovara mora imati karakter protivcinidbe u odnosu na obavezu tuzene strane.4) Potrebno je da tuzeni ostaje pri ugovoru i da priznaje svoju obavezu prema tuziocu, ali odbija da on prvi ispuni. Ukoliko na ispunjenje ne pristaje zato sto smatra da nije uopste duzan, njemu stoji na raspolaganju druga vrsta prigovora.5) Tuzeni treba da ima punovazno protivpotrazivanje od tuzioca zbog kojeg mu prigovara u trenutku kad se prigovor istice. Medjutim, tuzeni moze istaci prigovor: ako tuzilac i bez krivice nije ispunio obavezu prema njemu, kad je cinidba tuzioca sadrzinski promenjena (primer, izvrsenje u naturi postalo je nemoguce ali je ostalo obaveza na naknadu u novcu ). kad je tuzilac svoju obavezu ispunio samo delimicno. (primer: prodavac je isporucio samo 600, umesto 1000 kg jabuka). Tada tuzeni nije duzan da najpre ispuni srazmerni deo svoje obaveze tuziocu, vec ima pravo na odlaganje cinidbe u celosti. Prigovor neispunjenog ugovora spada u red tzv. dulatornoh (odlozenih) prigovora. U vei sa dejstvom prigovor neispunjenog ugovora postoje dva stanovista:1) Po jednom, isticanje ovog prigovora uzrokuje sudsku presudu koja obe ugovorne strane obavezuje da svoje obaveze ispune istovremeno. Ovo stanoviste je prihvaceno u nasem pravu.2) Po drugom, isticanje prigovora dovodi do odbacivanja tuzbe zbog preuhranjenosti. Ovo stanoviste pri