Drinska bitka [recovered]

БИТКА НА ДРИНИ

КАРТЕ

Битка на Дрини се одиграла између Краљевине Србије и Аустро-Угарске пре Колубарске битке. Она је била други део операција Церске битке. Ово је била рововкса битка. Трајала је 55 дана и представљала је низ борби којим је Србија зауставила други покушај Аустро-Угарске да продре у Србију. На крају се српска војска повукла због недостатка муниције за артиљерију.

Колубарска битка

Церска битка

ДЕО БИТКЕ

СТАНОВНИШТВО КОЈЕ БЕЖИ ПРЕД ДОЛАЗАК АУСТРИЈСКЕ ВОЈСКЕ

Oвој бици је претхододила Церска битка, у којој је Краљевина Србија победила и самим тим је зауставила прву аустријску офанзиву. Tим поразом, углед Аустро-Угарске је пољуљан. Планови Aустро-Угарске о брзом војном успеху над Србијом су пропали. Aустријски командант Поћорек је тежио да то што пре поправи. Он је преузео нову офанзиву ка средњем и доњем току реке Дрине.

Заповедници српске војске у овој бици су били Радомир Путник, Петар Јуришић Штурм, Живојин Мишић, Петар Бојовић и Степа Степановић.

Заповедници аустријске војске су били Оскар Поћорек, Либоријус фон Франк и Алфред Краус.

Рођен је у Крагујевцу 1847. године, а умро је у Ници током лечења 1917. године. Учествовао је у ратовима Србије од 1876. па до своје смрти. Био је војни министар и начелник Главног Генералштаба. Био је први српски војвода и предавао је на Војној академији. По њему се зове планина у области Алберта у Канади. У подножју те планине је спомен плоча у знак вечног сећања на живље из савезничкох оружаних снага и на њиховог предводника, Путника. Добитник је разног ордења.

По пореклу је био Лужички Србин. Рођен је у Герлицу 1848. године, а умро је у Београду 1922. године. Крштено име му је било Паул Штурм, али га је, након што се први пут оженио, променио у Павле Јуришић (штурм значи јуриш на немачком). Био је српски, а касније југословенски генерал. Након Кумановске битке је добио чин генарала.Назначајнији орден који је добио је онај којим га је лично одликовао цар Јапана.

Родио се 1855. године у Стругарнику код Мионице, а умро је у Београду 1921. године. Био је један од најбољих војвсковођа током Великог рата и у српској војној историји. Учествовао је у свим ратовима које је водила Србија од 1876. до 1918. године. У чин војводе је унапређен након Колубарске битке. Био је начелник Врховне команде приликом пробоја Солунског фронта.Добитник је разног домаћег и страног ордења.

Рођен је у Мишевићима код Нове Вароши 1858. године, а умро је у Београду 1945. године. Био је српски, а касније и југословенски војвода.Учествовао је у ратовима које је водила Србија до 1918. године, а током Другог светског рата је био врховни инспектор војне силе. Чин војводе је добио 1918. године због ратних заслуга. У Првом светском рату је био командант Прве армије.Уврштен је у ред највећих војсковођа Првог светског рата и српске војне историје. Добитник је домаћег и страног ордења.

Рођен је у Кумодражу 1856. године, а умро је у Чачку 1929. године. Био је српски војвода. Чин војводе је стекао након Церске битке. Био је командант Друге армије која је извојевала многе славне победе. Учествовао је у ратовима које је водила Србија од 1876. године. Његов најзначајнији успех је пробијање Солунског фронта и избацивање Бугарске из рата. Добитник је разног домаћег и страног ордења. Пензионисан је 1920. године. Био је председник организације „Народна одбрана“. У општини Нова Црња се налази село које је по њему добило име.

Био је германизовани Словенац. Рoђен je у Бад Блајбергу 1853. године, а умро је у Клагенфурту 1933. године. Био је аустријски генерал. Био је армијски инспектор аустро-угарских трупа у провинцији Босни и Херцеговини, а од 1911. године је био шеф владе те провинције. Био је у колима у којима је убијен престолонаследник Фердинанд и његова супруга Софија. Био је командант Балканске војске која је напала Србију. Пензионисан је 23. децембра 1914. због неуспелих војних операција.

Рођен је у Сплиту 1848. године, а умро је у Грацу 1935. године. Био је аустро-угарски генерал. Био је војни инспектор. Током Великог рата је био командант 5. армије која је била задужена да нападне Србију. Његова војска је прешла Дрину и напала је Прву српску армију. Био је распоређен на положаје од Зворника до ушћа Дрине у Саву. Касније је његова војска била приморана на повлачење. У борбама са српском војском његове трупе су претрпеле озбиљан пораз.

Родио се у Задру 1862. године, а умро је у Бад Гојцену 1938. године. У Великом рату је био командант 29. пешадијске дивизије која је ратовала против српске војске. У септембру, током битке на Дрини, постао је предводник КОМБИНОВАНОГ КОРПУСА. У децембру исте године постаје генералштабни командант балканских снага. У мају следеће године постаје генералштабни командант југозападног фронта, 1917. постаје командант првог корпуса, а 1918. Источне армије. Након рата је пензионисан.

Офанзива је започела 6. септембра. Прва српска армија је са 2 пешадијске и једном коњичком дивизијом прешла Саву ка Купинова и успешно је преузела офанзиву у Срему. Према плану, који је усклађен савезницама које су захтевале да српска војска (која је оскудевала у ратном материјалу због Балканских ратова) спречи аустријску војску да доспе на руски фронт, Друга и Трећа српска армија су браниле део око средњег и доњег тока Дрине са по три своје пешадијске дивизије. Два дана касније, Поћорек предузима офанзиву са Петом и Шестом армијом против Друге и Треће армије.

Након тога је Српска Врховна команда прекинула напредак Прве српске армије и послала је коњичку дивизију као појачанје Другој армији, а Дунавске дивизије првог и другог позива су послате да помогну Трећој армији. Аустријски напад је заустављен захваљујући ојачаним армијама и српском Ужичком војском која је деловала у садејству са Црногорцима.

Командант Поћорек је захтевао помоћ и она у је пристигла из унутрашњости монархије. Ојачане су армије и српска Ужичка војска је потиснута ка Вишеграду. Аустријанци су касније од сремских трупа створи КОМБИНОВАНИ КОРПУС. Комбиновани Корпус је прешао преко Саве и требао је да нападне десни бок и позадину Друге српске армије. На фронту Прве српске армије се одиграла једна од најкрвавијих битака Првог светског рата-битка на Мачковом камену.

Настале су огорчене битке на дугачком фронту Шабац-Митровица-Лешница-Лозница-Крупањ-Љубовија-Бајина Башта-Вишеград које су прешле у једну велику рововску битку. Српски војници су били исцрпљени и било им је потребно више муниције. Српска војска се повлачи ка Ваљеву, а после ка Колубари, Љигу и планини Сувобор. Други покушај Аустро-Угарске да продре је заустављен, али почиње нова офанзива и Колубарска битка.

Немачке новине пишу о бици на Дрини

Данас се код Гучева налази костурница где је сахрањен део костију жртава битке на Дрини.

СПОМЕНИК КОД МАЧКОВОГ КАМЕНА

Ања Радојчић VIII1