Bitka na Neretvi

Za istoimeni film videti Bitka naNeretvi (film)

Bitka na Neretvi, poznata i kao bitka za ranjenike, je za-jednički naziv za seriju bitaka u dolini Neretve izmeđujugoslovenskih partizana i sila Osovine tokom februarai marta 1943. godine. Partizani su ofanzivom u doliniNeretve tokom februara naneli teške gubitke Italijanima,nakon čega su početkom marta izvršili proboj iz osovin-skog obruča, rasturivši četničke snage.U okviru bitke na Neretvi vođene su borbe zaProzor, Jablanicu, Konjic, Gornji Vakuf i druga mesta.Narodnooslobodilačka vojska je povela ofanzivu u doliniNeretve kako bi osujetila nemačko-italijansku operacijuWeiss, pokrenutu sa namerom okruženja i uništenjaBihaćke republike i glavnine ustaničkih snaga u Jugoslav-iji. U prvoj fazi Vajs I, januara 1943. godine, udruženesnage Osovine su napale prostranu slobodnu teritoriju,poznatu kao Bihaćka republika, dok je Glavna operativnagrupa NOVJ započela prodor od Bihaća ka Mostaru.Nakon teških gubitaka na Neretvi, koje je posebno pretr-pela divizija Murđe, italijanska komanda je pozvala čet-nike i Nemce u pomoć. Četnički vođa Mihailović je, uzpomoć Italijana, postavio “mišolovku” u kanjonu Neretvesa namerom da dokrajči partizane. Četničke snage subrojale oko 12.000 i zaposjele sve visove sa lijeve straneNeretve, tako da su partizani bili sa sviju strana opkol-jeni u dolini rijeke. U gotovo beznadežnom položaju, oninapadaju Nijemce kod Vakufa, Italijane kod Prozora, teTalijane, Nijemce, ustaše i četnike u kod Konjica, nakončega prelaze reku.Unatoč teškim gubicima, partizani su sačuvali znatnesnage, osigurali sigurnost Vrhovnom štabu, spasili svojeranjenike, te nastavili sa borbama.I pored zamašne podrške fašističke Italije, četničke snagena Neretvi su potpuno razbijene. Partizani su osovin-sko okruženje razbili na sektoru što su ga držali čet-nici, potukli ih u nizu uzastopnih bitaka i potisnuli uSandžak i Crnu Goru.[3] Nakon ovoga počinje opadanjeMihailovićevog četničkog pokreta i gubitak savezničkepodrške.[3]

1 Pozadina

Nijemci su, uz pomoć svojih saveznika, htjeli zauzeti

Plan Vrhovnog štaba NOVJ za proboj preko Neretve kroz itali-jansku odbranu.

Bihaćku republiku, uništiti glavninu partizanskih snagai Vrhovni štab NOVJ. Sile osovine su okupile devetdivizija, šest njemačkih, tri talijanske, te dvije hrvatskedivizije i velik broj četničkih i ustaških formacija zaoperaciju Vajs. Hercegovske četnike Petra Baćovića oku-patori su transportovali čak u Liku kako bi učestvovali unapadu na partizansku republiku. Procjenjuje se da jepreko 150 000 osovinskih vojnika napalo i opkolilo znatomalobrojnije partizanske snage. Bihać je pao krajem jan-uara, a zajedno sa njim i veliki delovi slobodne teritorije.General Dragoljub Mihailović, kao “legalni” zapovednikJugoslovenske vojske, je vršio prinudnu mobilizaciju re-gruta za ovu osovinsku operaciju. Mnogi borci su mobil-isani sa pričom da idu u borbu protiv ustaša i NDH, a kadasu videli da ih vode protiv partizana, moral je drastičnopao.[4] 7. februara major Petar Baćović izveštava gener-ala Mihailovića da sa Italijanima napada partizane u Kra-jini, da njegovi ljudi traže da se vrate kući, da su nekiĐujućevi ljudi prešli partizanima, i da četnici ne mogudržati ništa od teritorije koju su oteli partizanima, izvanitalijanske žice:

„Prekosutra preduzimam sledeću operaciju: sa 2000 ljudii italijanskom artiljerijom napadam pravac Strmica —Tiškovac — Srb, gde je gro komunističkih snaga... Do-bio sam za vojsku veš i šatorska krila, šest bacača, 2 topa imuniciju. Naši ljudi traže da se vrate kući... Đujićevih 130ljudi sa bacačima i teškim oruđem otišlo je partizanima.Ponavljam, a to mi je i dužnost, da na teritoriji Dinarskeoblasti nema ni jedno slobodno mesto, niti su ga dinarci u

1

2 2 PARTIZANSKA OFANZIVA NA NERETVI

stanju držati, izvan talijanske žice.[5]“

(―)

Kako bi osujetili osovinski plan za okruženjem i uništen-jem, partizani su preduzeli protivofanzivu ka doliniNeretve. 14. februara rukovodilac četničkih operacijaZaharije Ostojić javlja majoru Andriji Veskoviću da supartizani u Lici poraženi, da se povlače ka Hercegovini ida ih treba dokrajčiti sa Italijanima:

„Komunisti u Liki tučeni. Njihove glavne snage povlače seka Hercegovini i već su delom prišle desnoj obali Neretve...Momenat je da se otsudno tuku... Od Grahova nadiruHercegovci i Dinarci sa Talijanima, a od Prozora će ićiCrnogorci i Hercegovci sa 4000 Talijana od Imotskog.[6]“

(―)

2 Partizanska ofanziva na Neretvi

Uništena italijanska kolona na Neretvi 16. februara, 1943.

U prodoru ka Nerevi, partizani su od 9. do 22.februara 1943 na prostoru Drežnica, Prozor, Ivan-sedlo,Konjic, Jablanica, ovladali svim neprijateljskim uporiš-tima (izuzev Konjica), rušeći železničku prugu Mostar—Sarajevo i ostale komunikacije na pravcima svog nastu-panja. Onesposobljavanje toliko komunikacija za takokratko vreme je izazvalo čuđenje italijanskih okupatora:

Komunisti, pored ostalog, raspolažu inžin-jerijskim jedinicama, i to: pionirima, miner-ima i pontonirima. Ovo se zaključuje takođei iz činjenice da su oni uspeli da poruše ko-munikacije od Drežnice do Konjica takvomveštinom da bi o tome trebalo da razmisle ikompetentne osobe, koje raspolažu adekvat-nom opremom.[7]

– ZABELEŠKA GUVERNATORATACRNE GORE IZ PRVE POLOVINE 1943.

O ORGANIZACIJI I NAČINU VOĐENJABORBE JEDINICA NOV I POJ

2.1 Napad NOVJ na Drežnicu

Na levoj obali Neretve kod Drežnice Druga proleterska brigadasa Četvrtom crnogorskom uništila je italijansku kolonu koja jeišla u pomoć opkoljenim italijanskim snagama u Prozoru.

Druga proleterska divizija je 15. februara izbila naNeretvu i u noći između 16. i 17. februara, razbivši nepri-jateljske jedinice, zauzela Drežnicu i Grabovicu. Nekinjeni delovi su prešli na levu obalu reke. Istog dana,rukovodilac četničkih operacija Zaharije Ostojić javljageneralu Mihailoviću:

„16. II. U svome povlačenju ka Hercegovini, komunisti sunoćas prešli na levu obalu Neretve...[8]“

(Telegram generalu Mihailoviću o partizanskom prelaskuNeretve)

Čim je vest potvrđena, general Mihailović preko Ostojićanaređuje mobilizaciju novih trupa u Crnoj Gori, Bosni,Hercegovini i Sandžaku. Nameravao je da dočeka razbi-jene delove NOVJ na Neretvi i dokrajči ih.[8]

16. 2. 1943. Na putu s. Jablanica - s. Drežnica je-dinice 2. proleterske udarne divizije NOVJ razbile 1.bataljon 260. puka italijanske divizije Murđe, koji se kre-tao uz Neretvu, i zauzele italiianska uporišta Drežnicu iGrabovicu (kod Mostara). Poginulo je 86, a zarobljeno286 italijanskih vojnika, dok su jedinice NOVJ imale 12ranjenih.[9]

17. februara Zaharije Ostojić javlja generalu Mihailovićuda partizani nadiru bez otpora, a Đurišićeve trupe nećestići na vreme:

„Komunističko nadiranje bez otpora... zauzeli žel. stanicuDrežnicu i napali Konjic. Jačina njihovih snaga ceni se na6.000 ljudi proletera iz Crne Gore, Hercegovine i Srbije...Pošto sam uveren da Crnogorci ne mogu stići na vreme, jersam čuo da su raspušteni kućama umesto da ostanu u Ča-jničkom srezu kako sam molio, sa raspoloživim snagamaučiniću sve što mogu do poslednjeg čoveka.[10]“

2.3 Panika u Mostaru 3

(―)

2.2 Napad NOVJ na Prozor

Paralelno sa napadom na Drežnicu, partizani su 15.februara odsekli i napali italijanski garnizon Prozor:

Uništeni tenkovi italijanske divizije Murđe.

15. februara u 21,15 časova partizani sunapali jačim snagama garnizon u Prozoru, pot-pomognuti minobacačima. [...] Borbe su tra-jale do šest časova jutros. Od tog časa nemaizvještaja od garnizona uslijed oštećenosti ra-dia i prekida telefonskih linija.[11]

– Dnevni izvještaj Komande italijanskogŠestog armijskog korpusa od 16 februara 1943god. o borbama protiv jedinica NOV na pros-toriji Prozor-Jablanica-Konjic

16. februara, Komanda 6. italijanskog korpusa je ocenilada je Mostar direktno ugrožen:

Prema navedenim vijestima i Mostar je di-rektno ugrožen znatnim partizanskim snagamakoje, prema izvještaju VI hrvatske diviz-ije [NDH] i drugih izvora, dostižu do 4000ljudi.[12]

– Izvještaj Komande italijanskog Šestogarmijskog korpusa od 16 februara 1943 god.o koncentraciji jedinica NOV u dolini Neretvei napadu na Prozor

Posle ogorčene dvodnevne borbe, 17. februara pred zoru,jedinice 3. udarne divizije NOVJ i dva bataljona 3.krajiške brigade su zauzele Prozor, savladavši italijanskigarnizon od oko 800 ljudi, uključujući i četu tenkova.Poginulo je 220, ranjeno mnogo više, i zarobljeno 280italijanskih vojnika, dok je 3. udarna divizija NOVJ

Kolona partizana u Prozoru.

imala 117 ranjenih i 23 mrtva, među kojima je bio i ko-mandir baterije 10. hercegovačke NOU brigade DušanPajić-Dašić, narodni heroj. Partizani su u Prozoru došlido bogatog ratnog plena, a naročito u bacačima i au-tomatskim oruđima. Zaplenjena je ogromna količinanaoružanja i municije, uključujući i 5 tenkova.[13]

Partizani su nakon pada Prozora, po sovjetskom uzoru,pobili čitav zarobljeni bataljon divizije Murđe, koji jeprethodno odbio poziv na predaju. Leševa italijanskih vo-jnika su bacili u Neretvu, kako bi doplutali do okupacionekomande u Mostaru:

„Svi italijanski vojnici - ceo treći bataljon 259-te četeMurđe divizije - poslati su u smrt… Mnogi leševi su bačeniu reku Ramu. Nekoliko ih se zakačilo između debla i jasam zajedno sa našim oficirima zlobno uživao pri pomislikako italijanski oficiri na mostovima i obalama u Mostaruprestravljeni od užasa posmatraju Neretvu zagušenu leše-vima njihovih vojnika.[14]“

(Milovan Đilas)

Padom Prozora, jedinice NOVJ su ovladale pristupnimputevima i dolinom Neretve od Konjica do sela Goranci,10 km. severno od Mostara. Neprijatelji su njihovusnagu cenili na oko 3 divizije jačine 12.000 boraca.[15]

Izveštaj italijanske komande od 17. februara govori ougroženosti Mostara i o značajnoj pomoći “antikomunis-tičkih dobrovoljaca” (tj. četnika) koji su počeli da pris-tižu:

Ostale formacije V.A.C. pristići će uMostar tokom sutrašnjeg dana, 18 o. m., itokom istog dana počeće da stiže u Konjic jošoko 3000 V.A.C.[16]

– Dnevni izvještaj Komande italijanskogŠestog armijskog korpusa od 17 februara 1943god. o borbama protiv jedinica NOV u doliniNeretve

4 2 PARTIZANSKA OFANZIVA NA NERETVI

Jedan od trinaest tenkova koje su partizani zaplenili od Italijanana Neretvi.

2.3 Panika u Mostaru

Usled brzog partizanskog napredovanja dolinom Neretve,u Mostaru je zavladala panika:

Uslied općeg stanja, evakuacije Njemaca adjelomično i Talijana Mostar je potpuno zah-vaćen panikom i bezglavošću... Talijani premapodatcima teškom mukom raspolažu sa oko4000 vojnika (bez četnika)... Izdao sam danasnalog za izvršenje priprema za uništaj streljiva ipogonskog goriva za slučaj potrebe napuštanjaMostara.[17]

– Izvještaj Zapovjedništva Šeste pješačkedivizije od 18 februara 1943 god. o situaciji uHercegovini

18. februara Viša italijanska komanda Slovenija-Dalmacija, očekujući da partizani mogu udariti naMostar, naređuje sjedinjavanje svih snaga, uključujućičetnike, u Mostaru:

Potrebno je imati u vidu mogućnost da ćeneprijatelj udarati na Mostar težeći dalje donjojNeretvi. Otud potreba za sjedinjavanjem svihsnaga — uključivši i četnike — u zoni Mostar,da bi se suprotstavila jedna zbijena masa… [18]

– Izvještaj Više komande oružanih snaga“Slovenija-Dalmacija” od 18 februara 1943god. o borbama protiv jedinica NOV kod Pro-zora i u dolini Neretve

Istog dana, general Mario Roata naredio je komandantu6. armijskog korpusa da u rejonu Mostara i boksitnihrudnika prikupi sve svoje i četničke snage. Istog dana,načelnik četničke komande za istočnu Bosnu Zaharije Os-tojić javlja generalu Mihailoviću da je situacija kritična ida samo “od brzine pristizanja pojačanja zavisi odbranaHercegovine i tučenje komunista”:

„Komunisti juče zauzeli Prozor, Drežnicu, Ostrožac iGorance. Talijani izgubili 2000 ljudi, 4 topa, 10 bacačai mnogo hrane i municije... Iz Blagajskog bataljona pobe-glo 50 ljudi u šumu i ceo muslimanski bataljon... Od brzinepristizanja pojačanja zavisi odbrana hercegovine i tučenjekomunista. Talijani ne izlaze iz varoši... Snage komunistase pojačavaju prilaskom meštana…[10]“

(Depeša majora Zaharija Ostojića generalu Draži Mihailoviću)

Još istog dana Komanda italijanskog 6. armijskog ko-rpusa izveštava kako naročito računaju na MVAC (čet-nike), koji upravo pristižu u Mostar i Konjic:

Kao što je već saopšteno naročito seračuna na učešće Dobrovoljačke antikomunis-tičke milicije čije je pristizanje u Mostar i Kon-jic u toku. Još danas 18 u Mostaru će sesakupiti oko 2000 antikomunističkih dobrovol-jaca, a ostalih 3000 od sutra će početi da nadireka Konjicu.[19]

– Dnevni izvještaj Komande italijanskogŠestog armijskog korpusa od 18 februara 1943god. o napadu jedinica NOV na Prozor i o bor-bama u dolini Neretve

Malo kasnije istog dana (18. februara) Komanda itali-janskog 6. armijskog korpusa izveštava da su četnici izMostara istureni na front protiv partizana:

Formacije V. A. C., isturene iz Mostara nadesnu obalu Neretve… [20]

– Izvještaj Komande italijanskog Šestogarmijskog korpusa od 18 februara 1943 god. oupućivanju i pristizanju četnika za borbu protivjedinica NOV

Prisustvo većeg broja četničkih snaga u Mostaru izazvaloje veliku uznemirenost stanovništva:

Kod pučanstva uzbuđenje i krajnja zabrin-utost jer četnici proturaju viest, da im je odstrane Talijana obećan Mostar i da će u njemudobiti ista prava kao u istočnoj Hercegovini,pa čak i preuzeti vlast. Tvrde da su samo podtim uslovom i pristali na borbu protiv partizanasjeverno od Mostara.[21]

– Izvještaj Zapovjedništva Šeste pješačkedivizije od 19 februara 1943 god. o stanju uHercegovini

Prema izveštaju vlasti NDH, usled straha od četnika, uMostaru je zavladala psihoza »bolje partizani nego Tali-jani i četnici«:

2.4 Kašnjenje Đurišićevih četnika 5

Naše pučanstvo i probitci ugroženi su odčetnika, koji pogovaraju da su im Talijaniobećali vlast i u Mostaru poslie akcije, štouz njihovu brojnost unosi veliku uznemirenostu pu čanstvo. Psihoza »bolje partizani« nego»Talijani i četnici« uslied ovoga svuda naglouzima maha.[22]

– Izvještaj Zapovjedništva Šeste pješačkedivizije od 19 februara 1943 god. o evakuacijinovca i hrane iz Mostara

19. februara Komanda divizije Murđe izveštava da ćepartizani napasti Mostar:

Sve vijesti potvrđuju neprijateljskuna mjeru da napadne Mostar.[23]

– Obavještenje njemačkog Štaba za vezupri Višoj komandi oružanih snaga “Slovenija-Dalmacija” od 19 februara 1943 god. o bom-bardovanju položaja jedinica NOV sjeverno izapadno od Mostara

Istog dana, italijanska okupaciona komanda u Mostaruzavodi vanredno stanje:

Svaki koji bude zatečen, danju ili noću, dadaje znakove iz kuća, ili da je u vezi sa os-obama osumnjičenim za neprijateljsku djelat-nost, biti će odmah strijeljan.[24]

– Obavještenje italijanske Vrhovne ko-mande od 20 februara 1943 god.

2.4 Kašnjenje Đurišićevih četnika

Pored upotrebe hercegovačkih četnika, 19. februara gen-eral Roboti je dozvolio i upotrebu četnika iz Crne Gorena teritoriji NDH:

Na vaše traženje preko radio-veze stiglonoću na 19. Sve dok se situacija ponovone sredi, Crnogorci mogu biti upotrebljeniizbegavajući apsolutno štete stanovništvu ipljačke.[25]

– Odobrenje Više komande oružanih snagaSlovenija - Dalmacija od 19. februara 1943.Komandi 6. armijskog korpusa za upotrebučetnika u borbama protiv jedinica NOV i POJu dolini Neretve

Međutim, crnogorski četnici Pavla Đurišića kasnili suna Neretvu jer su se razišli kućama da odnesu plen,nakon pokolja muslimana Sandžaka i istočne Bosne. 19.februara Zaharije Ostojić upozorava Dražu Mihailovićada “lakomisleno vraćanje ljudi kućama radi odnošenja

Pavle Đurišić, vođa crnogorskih četnika, koji su kasnili zbogpokolja i pljačke muslimanskih sela.

plena, može dovesti do vrlo teških potresa”. 20. febru-ara Zaharije Ostojić upućuje generalu Mihailoviću dra-matičnu depešu u kojoj zaključuje da je odnošenje pl-jačke kućama nakon pokolja muslimana, umesto dolazakpravo na front, katastrofalna greška:

„Po žestini napada sigurno je da imamo posla sa njihovimproleterskim brigadama odlično naoružanim... Italijanineaktivni i kao jagnjad idu mirno pod nož. Očiglednoda će sva pojačanja iz Crne Gore stići dockan za održanjesadašnjih položaja, a Vi znate kako pada moral ljudi pripovlačenju. Bojim se da odlazak Crnogoraca iz Čajničakući umesto kod mene, ne bude katastrofalna greška posve ove krajeve.

Ne usuđujem se ni da kažem ljudima da će pojačanja stićitek za sedam do deset dana... Dok sam živ neću zaborav-iti da se u ovakav kritičan položaj došlo zbog odnošenjapljačke...Pavle i njegovi komandanti nisu shvatili da se na Neretvibrani Crna Gora.[10]“(―)

Zaharije Ostojić 20. februara 1943. upućuje Jevđevićunovu depešu, u kojoj očajnički traži jaču podršku Itali-jana, artiljerijom i bombardovanjem iz vazduha:

6 3 OSOVINSKA KONCENTRACIJA

„Traži od Tetkića [Italijana] teške bacače i artiljerijuda pojačaju Pantića jer će tako lakše uspeti... Neka saizviđanjem iz vazduha utvrde tačno pravac njihovog nadi-ranja na celom frontu i iz pozadine, gde se pojačavaju...Javi tačnu liniju fronta; delove na levoj obali: crvenih inaše položaje. Molim te hranu i municiju šalji što pre.Mogu li baciti hranu i municiju iz vazduha; ovo će trebatiVoji Lukačeviću... Da li glavne snage komunista idu levimkrilom ili centrom njihovim? Kako je moglo preći prekoNeretve 3.500 ljudi za kratko vreme? Koliko mostovaimaju? Neka ih bombarduje avijacija.“

(Depeša Zaharija Ostojića Dobroslavu Jevđeviću od 20.februara 1943.)

21. februara Komanda divizije Murđe ponavlja svojuocenu da partizani se partizani spremaju za napad naMostar:

Iz prikupljenih vi jesti i zapaženih pokretaizgleda vjerovatno da neprijatelj vrši priku-pljanje grupe Drežnica i Prozor da bi napaoMostar pravcima s obje strane Neretve.[26]

– Izvještaj Komande italijanske divizije“Murge” od 21 februara 1943 god. o koncen-traciji jedinica NOV u dolini Neretve i napadupartizana na Jablanicu

2.5 Napad NOVJ na Ramu

Uništeni italijanski kamion u reci Rami.

20. 2. 1943. Delovi 10. hercegovačke brigade posledvodnevnih borbi zauzeli selo Ramu (kod Prozora), kojeje branila jedna četa 1. bataljona 259. puka italijanskedivizije Murđe, u jačini od oko 200 vojnika. Pobijenoje 183, a zarobljeno 7 italijanskih vojnika. Zaplenjenaje veća količina oružja i municije, uključujući i 4 tenka.U ovim borbama je poginuo zamenik komandanta 1.bataljona 10. hercegovačke NOU brigade Milan Kukić,narodni heroj.[27]

U Rami se nalazila jedna četa 1. bataljona259. peš. puka Divizije “Murge”, ojačanasa djelovima posada koje su izbegle iz dolineRame i doline Neretve sa 6 tenkova. Tako jeposada iznosila oko 180 Talijana sa 10 domo-brana i 6 tenkova.

Naš bataljon jutros je napao posadu sajakom minobacačkom vatrom i poslije kraćeborbe demoralisana italijanska posada, usleddotadašnjih teških gubitaka, počela je bjegstvou pravcu Ostrošca. Hercegovački bataljon ustopu ju je gonio, dok su Talijani bježali ba-cajući oružje po putu i u reku Neretvu. Takoje pobijeno u toku borbe i gonjenja 102 Tali-jana i 3 domobrana, a zarobljeno 7 domobrana.Ostatak je naišao na zasjedu 5. brigade kodOstrošca uz pomoć 2 tenka i tamo su pobijeni78 Talijana i uništena 2 tenka.[28]

– Izveštaj štaba 3. divizije od 20. februara1943. Vrhovnom štabu NOVJ o oslobođenjuRame

Istog dana, 20. februara Vrhovni komandant NOVJ Titoizveštava Štab 1. proleterske divizije o velikim pobe-dama:

„Pao Prozor, Bradina, Raštelica, Ostrožac, Drežnica,Grabovica, i druge stanice. Svi garnizoni Talijana uništeniili zarobljeni. Ubijeno do sada: 1500 Talijana, a 600zarobljeno Mi smo zadobili 6 topova sa 6000 granata, 7tankova, 34 kamiona, 8 vagona puščane municije, oko 15bacača i ogromnu količinu mitraljeza, pušaka i puškomi-traljeza, nekoliko radio stanica, a naročito veliku količinunamirnica.[29]“

(Josip Broz Tito)

3 Osovinska koncentracija

3.1 Dolazak nemačkih i četničkih po-jačanja

20. februara italijanski oficir za vezu pri nemačkoj ko-mandi javlja da 718. divizija Vermahta dolazi opkol-jenom Mostaru u pomoć:

Njemačka komanda je javila da će 718 nje-mačka divi zija, koja je već u Sarajevu, krenutisa demarkacione linije da učestvuje u debloki-ranju Mostara koga je izgleda opko lilo preko12.000 partizana.[30]

– Dnevni izvještaj italijanskog oficira zavezu pri Komandi njemačkih trupa u Hrvatskojcd 20 februara 1943 god.

3.1 Dolazak nemačkih i četničkih pojačanja 7

Artiljerija 718. nemačke divizije u toku borbi sa partizanima.

Istovremeno, italijanska Vrhovna komanda potvrđuje ovuvest:

Vrhovna njemačka komanda javlja 19februara da će na dan 20 februara krenuti 2grupe njemačkih vojnika i da će preći de-markacionu liniju u pravcu Jablanice odnosnoProzora da bi izbili na bok i leđa komunis-tičkim snagama koje napre duju na Mostar. [31]

– Dnevni izvještaj Komande italijanskogŠestog armijskog korpusa od 20 februara 1943god. o borbama protiv jedinica NOV u doliniNeretve

Istog dana (20. februara), Komanda italijanskog 6. armi-jskog korpusa javlja o prispeću novih četnika:

Italijani i četnici u Jablanici 1943.

Formacije V. A. C. Mostar porasle su na2000 ljudi.[32]

– Izvještaj Komande italijanskog Šestogarmijskog korpusa od 20 februara 1943 god.o napadu jedinica NOV na Ramu, Jablanicu,Konjic i Bradinu

21. februara Komanda 6. italijanskog korpusa izveštavao teškom stanju na frontu, ali i o povoljnom razvoju nakondolaska četničkih pojačanja, koji su savladali “znatan ot-por pobunjenika” (tj. 2. proleterske brigade):

Stalan pritisak na Konjic. Sinoć je pao gar-nizon Rama i mala posada Lug koji su ostaliotsječeni. Nema vijesti iz Jablanice, čiji radiose ne javlja od 12 časova. [...]

Danas je s povoljnim rezultatom izvršenaakcija V.A.C. jedinica koje su bile pomognuteod naših jedinica i koje su zauzele Ravno tesu prodrle s one strane mjesta, nakon što susavladale znatan otpor pobunjenika.[33]

– DNEVNI IZVJEŠTAJ KOMANDEITALIJANSKOG ŠESTOG ARMIJSKOGKORPUSA OD 21 FEBRUARA 1943 GOD.O BORBAMA PROTIV JEDINICA NOV UHERCEGOVINI

Istog dana, Ostojić upućuje optimističnu depešu Mi-hailoviću, da je Vojislav Lukačević stigao, da se situacijana frontu popravlja, da će “sačuvati Hercegovinu” i po-raziti partizane uz pomoć Italijana, a potom srušiti NDH:

„Voja Lukačević stigao u Glavatičevo i verovatno pro-dužava za Konjic... Major Pantić uspeo da odbije napadod s. Ravna i Podima, a komunisti su se potom povukli nadesnu obalu Neretve kod Drežnice. Naredio sam napad sa1300 ljudi pravcem Mostar — Goranci — Drežnica i sa500 ljudi pravcem Ravni— Senjani—Drežnica uz pomoćartilerije i avijacije. Cilj akcije oslobođenje puta Mostar —Rama — Konjic radi upućivanja hrane Voji...

Besomučnom propagandom, pretnjama i prekim su-dovima, uspelo se da se povrati duh boraca... Verujemda ćemo sačuvati Hercegovinu, jer kriza prolazi... Poslekomunista srušićemo nezavisnu vrlo brzo pridobijanjemdomobrana i muslimana i uništavanjem ustaša.[10]“(―)

U panici usled poraza, Italijani su toga dana 21. febru-ara avionima bombardovali pristigle četnike umesto par-tizana:

„Juče Talijani bombardovali sa 10 aviona Voju Lukače-vića kod Glavatičeva umesto komuniste kod Drežnice. Odnaših jedan mrtav i sedam ranjenih. Preko Jevđe uloženprotest protivu ovih idiota. Možda je ovo namerno.[10]“

(Depeša Ostojića Mihailoviću od 22. februara)

22. februara uveče 500 ljudi pukovnika Baja Stanišića jeprebačeno italijanskim kamionima iz Bileće u Mostar, aglavnokomandujući Zaharije Ostojić im je naredio “da sepobiju komunisti u Mostaru”.[34]

Nakon pristizanja četničkih pojačanja na Neretvu, gen-eral Mihailović je bio ubeđen da su partizani gotovi, tejavlja potčinjenima da “sada bijemo s njima poslednjubitku”.[35]

8 3 OSOVINSKA KONCENTRACIJA

3.2 Napad NOVJ na Jablanicu

Razrušena stara austrijska kasarna u Jablanici u kojoj se biozabarikadirao jedan bataljon italijanske divizije Murđe. Tekkada je partizanski teški bacač pogodio slagalište s municijom,Italijani su se predali.

Noću 20/21. februara 2. proleterska divizija NOVJ jeušla u Jablanicu i opkolila italijanski garnizon u starojaustrijskoj kasarni, sa oko 400-450 Italijana i jednimpukovnikom.[36] Istovremeno su sve veze garnizona saitalijanskom komandom prekinute:

Nema vijesti iz Jablanice, čiji radio se nejavlja od 12 časova. [...] [37]

– DNEVNI IZVJEŠTAJ KOMANDEITALIJANSKOG ŠESTOG ARMIJSKOGKORPUSA OD 21 FEBRUARA 1943 GOD.O BORBAMA PROTIV JEDINICA NOV UHERCEGOVINI

21. februara Komanda divizije Murđe ponavlja obaveš-tava nadležnu komandu o stanju odsečenog garnizonaJablanica:

Garnizon Jablanica ne odgovara od 11časova danas na neprekidne radiotelegrafskepozive; vazdušnim osmatranjem je utvrđenoda je ta kasama polurazrušena minobacačimai artiljerijom, a položaj za auto matska oruđa ublizini kasarne u plamenu. Nikakvog znaka opristustvu naših trupa.[38]

– Izvještaj Komande italijanske divizije“Murge” od 21 februara 1943 god. o koncen-traciji jedinica NOV u dolini Neretve i napadupartizana na Jablanicu

Istog dana, udružene osovinske snage iz Mostara iSarajeva su krenule u pomoć okruženom italijanskomgarnizonu u Jablanici. Nemačka 718. divizija, ojačanasnagama NDH i podržavana tenkovima i avijacijom, nas-tupala je preko Prozora i Konjica. Snage italijanskog6. armijskog korpusa, zajedno sa četnicima, nastupali suiz Mostara obema obalama Neretve. 22. februara Višakomanda italijanskih snaga Slovenija-Dalmacija javlja dagarnizon Jablanica još uvek odoleva, i da im uskoro stižepomoć:

Borci 2. proleterske divizije u osvojenom italijanskom uporištukod Jablanice 23. 2. 1943.

Naš garnizon Jablanica, koji je već neko-liko dana predmet žestokih napada koje izvodeznatne partizanske snage snabdjevene minoba-cačima i artilje rijom, još uvijek se snažnoodupire i jutros u 6 časova ponovo je us-postavio radiovezu, koja je bila prekinuta od12 časova 21. t.m. Prema vazdušnim snim-cima vidi se da su upola razru šeni i zapaljeniodbranbeni uređaji i garnizonska kasarna.

Garnizon Konjic je još uvijek čvrsto urukama naših trupa. Naši dijelovi i M.V.A.C.su u pokretu između Jablanice i Ko njica.[39]

– OBAVJEŠTENJE VIŠE KOMANDEORUŽANIH SNAGA »SLOVENIJA-DALMACIJA« OD 22 FEBRUARA 1943GOD. 0 NAPADU JEDINICA NOV NAJABLANICU

Ipak, italijanski garnizon nije izdržao. 22. februara,posle borbe koja je trajala dva dana i dve noći, 4. proleter-ska crnogorska brigada slomila otpor 1. bataljona 259.puka divizije Murđe i ušla u Jablanicu. Divizija Murđeje imala 33 mrtva i 164 zarobljena.[40] Partizani su takoizbili na Neretvu frontom dugim oko 80 kilometara, ovla-davši svim mostovima između Mostara i Konjica.[8]

„Sva Titova vojska krenula sa Prozora i sinoć uzelaJablanicu i zarobila 800 talijana. Komunisti vode mnogoljudi bez oružja i naoružavaju ih od plena.[10]“

(Depeša Ostojića Mihailoviću od 22. februara)

Već 22. februara je oko 1500 četnika napalo delove 2.proleterske divizije kod Jablanice.[41]

3.3 Razgraničenje četnika i Nemaca

22. februara Komanda 6. italijanskog korpusa jošjednom ponavlja da je neophodno sprečiti svaki dodirizmeđu četnika i savezničkih trupa (ustaša i Nemaca):

3.3 Razgraničenje četnika i Nemaca 9

General Pekić, Fraković, pukovnik Boban, pored oklopnog auto-mobila Crne legije, reon Prozora, mart 1943.

Neophodno je spriječiti svaki dodir forma-cija M.V.A.C. i savezničkih trupa. Neka imajuu vidu da se kolona od hiljadu V.A.C. pre-bacuje iz Konjica u Jablanicu i da se drugahiljada V.A.C. nalazi zaštićena u garnizonuKonjic.[42]

– Prijedlog Komande italijanskog Šestogarmijskog korpusa od 22 februara 1943 god.o zaustavljanju njemačkih i ustaškodomo-branskih jedinica na prostoriji Konjic-Rama-Prozor

22. februara, u Umoljane su stigli Nemci, rekli da je tonjihova zona i tražili da je četnički komandant Vukasovićnapusti, što je on odbio. 23. februara Dobrosav Jevđevićjavlja da četnici i Italijani zajedno napreduju uz Neretvu,a sa Nemcima je dogovoreno da ne prelaze levu obalu ida međusobno izbegavaju kontakt:

„Danas sam sa Nemačkim oficirima napravio sporazumda ne prelaze levu obalu Neretve, a da međusobno izbe-gavamo kontakt. Komunisti imaju 3 divizije 2 Prozor —Drežnica, a 1 Imotski. Dalmaciju bez Jovanovića ne mogudati. Tetkići [Italijani] sa 5 bataljona idu sa Crnogorcimasa desne strane Neretve. A mi sa 800 Tetkića sa leve daunište grupu u Drežnici.[4]“

(Telegram Jevđevića Ostojiću od 23. februara 1943.)

Istog dana Ostojić javlja Draži da je Jevđević rekao Ital-ijanima da će četnici napasti Nemce ako pređu na levuobalu Neretve, a nemački major u Mostaru je dao garan-ciju da Nemci neće ići van puta i da je pokret privremen.Međutim, Ostojić sumnja u nemačke zadnje namere:

„Svi su izgledi da nemci žele da zaposednu celu Jadran-sku obalu i neverujem da će ih talijani zadržati pored sveljubomorno čuvane svoje zone.[10]“

(Zaharije Ostojić)23. februara Draža Mihailović depešom odgovara da

Zaharije Ostojić, glavnokomandujući četničkih snaga u okviruosovinske ofanzive na Neretvi.

dolazak Nemaca znači uništenje partizana:

„Ako stvarno Nemci nadiru ka Prozoru i od Sarajevaka Konjicu, onda su komunisti u klopci. Postoje dvemogućnosti, ili da se probiju u Hercegovinu, ili da se bacena sever u Bosnu između nemačkih trupa. I u jednom iu drugom slučaju treba ih uništiti... To su najveći zlotvorikoje vodi jevrejština.[35]“

(Draža Mihailović)

Istom depešom general Mihailović naređuje da se be-gunci iz četničkih redova, koji pokušaju da izbegnu borbuna strani okupatora, stavljaju pred preke sudove.[35]

24. februara italijanski general Mario Robotti traži odVrhovne komande da nemačko-hrvatske trupe ne prelazedogovorenu liniju, jer je upotreba formacija MVAC sada“apsolutno potrebna":

„Predstavio sam nemačkim komandama apsolutnupotrebu da nemačko-hrvatske borbene grupe ne prelazeka jugu usek Prozor—dolina Rame—dolina Neretve—Konjic ili drugu liniju koju će tok operacija eventualnozahtevati da bude određena.

Ovo pitanje treba hitno rešiti s obzirom na nepopustljivostkoju su pokazale nemačke komande u pogledu formacijaMVAC koje su pod našom komandom, jer i u sadašnjojsituaciji i dalje hoće da ih smatraju neprijateljskim, dokje, međutim, njihova sadašnja upotreba, koja je u toku,

10 3 OSOVINSKA KONCENTRACIJA

apsolutno potrebna.[43]“(Izveštaj Više komande oružanih snaga Slovenija - Dalmacijaod 24. februara 1943. Vrhovnoj komandi o neophodnostihitnog usaglašavanja stavova sa nemačkim komandama u veziupotrebe četnika u operacijama Vajs)

Istog dana, italijanska Viša komanda odgovara da jeveć izvije stila njemačku komandu o učešću formacijaM.V.A.C. u operacijama u dolini Neretve, ali je ipakpo trebno “izbjegavati dodir između njemačko-hrvatskihtrupa i lokalnih ili crnogorskih dobrovoljaca”.[44] Istovre-meno, 24. februara Viša italijanska komanda Slovenija-Dalmacija naređuje da se četnicima čvršće upravlja:

Za svaki slučaj, naredio sam da se VI armi-jski korpus postara da još bolje prikupi i up-ravlja četničkim formacijama pomoću našimoficira i naših operišućih odreda.[45]

– Izveštaj Više komande oružanih snagaSlovenija - Dalmacija od 24. februara 1943.Vrhovnoj komandi o preduzetim merama dase nemačkim jedinicama onemogući ulazak uMostar i o neophodnosti da se u borbama pro-tiv jedinica NOVJ upotrebe četničke formacije

Međutim nemačke divizije, koji su došle u pomoć Ital-ijanima, više nije bilo moguće zadržati na liniji raz-graničenja:

Vrhovni komandant za Jugoistok imanaređenje da se nje mačkim trupama pojačagarnizon oblasti rudnika (boksita). Prematome nemoguće je dalje zadržati 718 divizijuna liniji Konjic — pruga Rama.[46]

– Obavještenje njemačkog Štaba za vezupri Višoj komandi oružanih snaga “Slovenija-Dalmacija” od 25 februara 1943 god. o nam-jeri Nijemaca da posjednu rudnik boksita kodMostara

3.4 Bitka za Konjic

22. februara zapovednik snaga JVuO Zaharije Osto-jić je naredio Vojislavu Lukačeviću da hitno posednelevu obalu Neretve za upornu odbranu sa svima snagama,da od Italijana uzme bateriju i bacače.[10] Malo potom,italijanska komanda izveštava da su nemačke jedinicestigle u Konjic, koji partizani napadaju “intenzivnom mi-nobacačkom vatrom”.[47] Istog dana, četnički komandantLukačević je uspostavio kontakt sa nemačkom koman-dom u Konjicu, nakon čega je uspostavljena zajedničkaodbrana.Kad je Treća divizija NOVJ izbila pred Konjic, suočila sesa značajno drugačijom situacijom od predviđene. Ital-ijanski garnizon je u međuvremenu ojačan bataljonom

Uništena njemačka tanketa kod Konjica.

Nemaca, bataljonom domobrana i četom ustaša. Takođe,u oblast je pristigla četnička grupacija od oko 3.000 bo-raca pod komandom Lukačevića, i uspostavila vezu sagarnizonom. Međutim, za ofanzivu NOVJ Konjic jebio od odlučujućeg značaja, tako da je napad ipak izve-den. 5. crnogorska određena je za napad po desnojstrani Neretve, dok je 10. hercegovačka trebalo da pređeNeretvu i napadne sa juga i istoka. Napad je počeo 22.februara uveče.23. februara komanda divizija Murđe izveštava da su čet-nici u Konjicu veoma angažovani u borbi protiv parti-zana:

Konjic: Snage pravoslavnih V.A.C., kojesu tamo nadošle, jako su angažovane saneprijateljem…[48]

Istog dana, Vojislav Lukačević izveštava nadređenog Os-tojića o sadejstvu sa Italijanima i Nemcima u borbamaza Konjic:

„Dobih hitan poziv od Vukčevića i italijanske komande uKonjicu da im priteknem u pomoć, jer su u toku 22. febru-ara partizani probili odbranbenu liniju... Ja sam hitno izDžepa krenuo sa zagorskim bataljonom i pratnjom i spus-tio se na drum i drumom došao u Konjic, gde sam zatekaopravu paniku... Borba je trajala neprekidno danas od 1časa pa sve do 16 časova. Naši su potpuno razbili par-tizane i pored njihovog upornog i žilavog otpora... Ital-ijanska komanda mi je sinoć pokazala jedan radiogramJevđevića kojim on traži da se što pre krenem u pravcuJablanice jer je tamo situacija italijanskog garnizona kri-tična... Jučer oko 10 časova 22. II. stigla je u Konjic jednanemačko-hrvatska kolona.... Otežava mi rad to što moramsvaki čas da trčim u Konjic i da podižem moral italijanskojkomandi koji sramno gube moral kad nisam tu...

S verom u Boga za Kralja i otadžbinu. Draža nas vodi kaveličini i slobodi! [49]“(Komandant kapetan Voj. S. Lukačević, s.r.)

3.4 Bitka za Konjic 11

Istovremeno je opkoljenom garnizonu u Konjicu stigla ipomoć nemačke avijacije:

Četnici sa Nemcima u dolini Neretve 1943.

12 aviona bombardovali su položajenaših jedinica, koje stalno tuče neprijateljskaartiljerija.[50]

– Izveštaj Štaba 7. divizije NOVJ od 24.februara

Uprkos velikom požrtvovanju, 5. crnogorska brigadaje zaustavljena od brojčano i tehnički jačeg utvrđenogneprijatelja. 10. hercegovačka brigada, umesto sa man-jim grupama lokalnih četnika koje su očekivane, suočilase sa veoma krupnim četničkim snagama. Izgubila je en-ergiju na raščišćavanje i odbijanje četnika na širokom po-dručju, tako da se njeno dejstvo na Konjic slabo osetilo.U izveštaju 3. divizije NOVJ od 24. februara se navodida usled “dejstva četničkih bandi na bok i pozadinu bor-benog rasporeda naše Hercegovačke brigade [...] naš na-pad na Konjic nije uspio.”[51]

U jučerašnjim borbama, koje su bilenaročito žestoke, Hercegovačka brigada imalaje 15 mrtvih i oko 20 ranjenih. [...]Usled ovoga Štab Divizije je bio prinuđen dajutros naredi brigadama povlačenje na polaznepoložaje.[52]

– Izvještaj Štaba Treće NOU divizije od24 februara 1943 god. Vrhovnom štabu NOVi PO Jugoslavije o borbama Desete hercegov-ačke brigade

Istog dana, 24. februara četnički komandant VojislavLukačević izveštava Zaharija Ostojića o partizanskomnapadu na Konjic:

„Juče u toku dana komunisti su topovima bombardovaliKonjic i porušili 2 ital. bunkera i naneli dosta teške gubitkea sinoć su bacačima bombardovali moje položaje. Da bizabuna bila veća i jedan nemački ili italijanski avion bom-bardovao je ital. štab u Konjicu.

Italijani i Nemci ništa ne rade a da me ne pitaju. Juče samim formalno izdavao naređenja za posedanje položaja okoKonjica... Nemačka 2 kolona koja je trebala da stignepreko Vrbljana i Galjeva u Konjic još nije stigla, kada onastigne krenućemo u napad.[34]“(IZVEŠTAJ KOMANDANTA KONJIČKE GRUPE ČETNIČKIHODREDA OD 24. FEBRUARA 1943. KOMANDANTUISTAKNUTOG DELA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIČA OBORBENOM RASPOREDU I NAMERAMA GRUPE)

Nakon likvidacije Jablanice, Četvrta proleterska brigadastavljena je na raspolaganje Trećoj diviziji za napad naKonjic. Uz podršku Tenkovske čete Vrhovnog štaba, na-pad je obnovljen 24. februara, a najžešće borbe bile sutokom noći 25/26. februara. Međutim, kombinovanaodbrana Konjica izdržala je i taj napad.

Vojislav Lukačević sa nemačkim oficirima.

25. februara Zaharije Ostojić izveštava Dražu Mi-hailovića da partizani napadaju četnike i Nemce u Kon-jicu, da su Nemci imali velikih gubitaka, i da on ima planza uništenje partizana u džepu Neretve:

„Komunisti napadaju juče i danas Voju. Sad dobih odnjega izveštaj od juče u kome kaže da je vodio borbu 16sati neprekidno i dva puta povratio Konjic... Voja u Kon-jicu razgovarao sa njemačkim komandantom i ovaj murekao da idu za Mostar i ovi iz Konjica i oni iz G. Vak-ufa. Priznao je da su imali velike gubitke od komunista naIvanu...

Talijani žele da spreče dolazak nemaca u Hercegovinu irekli su Jevđi da nemci neće ići dalje od Rame... Danassam izradio ideju za napad za uništenje komunista udžepu Neretve sa tri kolone. Početak napada kada sesnage prikupe.[10]“(―)

Vrhovni štab je nastojao da ojača snage za odluču-juću bitku za Konjic. Dok su dve brigade Prve pro-leterske divizije odbijale napade Nemaca iz Sarajevaprema Konjicu, 3. krajiška je bila angažovana u odbraniProzora. Ona je dobila je naređenje da se 25. febru-

12 3 OSOVINSKA KONCENTRACIJA

ara ujutro izvuče iz kontakta sa neprijateljem i krenena Konjic. Međutim, samo što je marš počeo, došlo jedo preokreta: nemačka 717. divizija konačno je priku-pljena, i tog jutra krenula je u nastupanje, vršeći bočniprodor prema Prozoru i Šćitu, gde je bila smeštena Cen-tralna bolnica. Stoga je naređenje Trećoj krajiškoj opoz-vano, i ona je hitno vraćena u borbu protiv 717. divizije.Istovremeno, italijanska komanda obaveštava da je u po-moć opkoljenom garnizonu u Konjicu je poslato još oko2000 četnika, i da nema više raspoloživih trupa:

Četničke formacije (oko 2000 ljudi)poslate kao pojačanje garnizonu Konjic…

U završnici VI arm. korpus koristi sveraspoložive trupe i formacije protivkomunis-tičke dobrovoljačke milicije. Malo se možeizvući od drugih armijskih korpusa upotre-bljenih u »Weiss« i u drugim operacijamačišćenja.[53]

– Izvještaj Više komande oružanih snaga“Slovenija-Dalmacija” od 26 februara 1943god. o situaciji na sektoru Šestog armijskogkorpusa

Usled nemačkih i četničkih pojačanja, situacija snagaNOVJ je postala kritična. Tri brigade prikupljene za na-pad na Konjic, nisu bile dovoljne da reše taj zadatak, aostale snage bile su vezane u teškim odbrambenim bor-bama sa nadmoćnim neprijateljem, koji je nastupao izSarajeva, Mostara i Gornjeg Vakufa koncentrično premaJablanici. U toj fazi Vrhovni štab doneo je odluku daodustane od napada na Konjic i sve snage koncentriše zaprotivnapad u suprotnom smeru, prema severozapadu.

Usled neprijateljskog otpora u Konjicu iugroženog desnog boka od četnika, napad nijeuspio.[54]

– Izvještaj Štaba Treće NOU divizije od 27februara 1943 god. Vrhovnom štabu NOV iPO Jugoslavije o obustavljanju napada na Kon-jic

3.5 Dolazak Baćovićevih četnika

22. februara Draža je obavešten da Italijani neodobravaju polazak Baćovićevim snagama ka Neretvi.Baćović javlja bi krenuo samo legalno, jer za ilegalnonema municije, kao i da sumnja da mu pripremaju zamku:

„Tetkići ne daju mi municiju. Tražio sam najenergičnije idozvolu da krenem. Upozorio sam ih na posledice ako nedozvole da idemo da branimo svoje kuće u hercegovini...Osećam nešto u vazduhu da nam nemci i ustaše i talijanipripremaju neku zamku.[10]“

(―)

Petar Baćović agituje za učešće u osovinskoj operaciji protiv par-tizana, u Kninskoj krajini početkom 1943.

24. februara general Mihailović javlja Baćoviću da suĐurišićevi četnici stigli u Hercegovinu. On pobedonosnozaključuje kako su partizani uhvaćeni u “mišolovku":

„Sad se vidi koliko sam ja imao pravo za tu mišolovku.[35]“

(―)

25. februara kapetan Radovan Ivanišević izveštava Dražukako su Italijani sprečili pokret Baćovićevih četnikapreko Livna, usled bojazni “od pokolja Hrvata i sukoba saNecima”. Ivanišević još izveštava da je nakon “pretnje oprekidu kolaboracije” uspeo da izdejstvuje njihov pokretpreko Imotskog i Širokog Brijega ka Neretvi. Obezbedioim je municiju i hranu za šest dana i stalnu saradnju itali-janske avijacije. Kreću vozom ka Splitu 26. februara akoDraža odobri.[34]

26. februara Baćović saoštava Mihailoviću radosnu vest:

„Uspeo sam da Italijani u Splitu dozvole naš prolaz doSolina i peške na Vrgorac — Ljubuški — Mostar. [...]Municiju smo primili.[55]“

(―)

Baćovićevu grupaciju od oko 3.000 hercegovačkih čet-nika, prethodno transportovanu u Knin, Italijani su pre-bacili vozovima u Split. Ova grupa krenula je u nastu-panje iz Splita preko Solina i biokovskog zaleđa premaImotskom[56].

3.6 Plan o razoružanju četnikaU Rimu nemačka delegacija, na čelu sa

ministrom spoljnih poslova Trećeg Rajha,vodila razgovore sa Italijanima. Primio ih jei Duče. Prisutan je bio i general-pukovnikAmbrozio. Nemačka strana je naglasila,nakon što se završi operacija protiv komunista

3.7 Opšti četnički napad na partizane 13

(“Vajs 2” i “Vajs 3”), da se krene protiv čet-ničkog pokreta i da se zajedničkim nemačko-italijanskim snagama čitav Mihailovićev pokretuništi. U vezi ovog predloga, Duče je dao svojupunu podršku.[57]

– Ratni dnevnik Vrhovne komande Ver-mahta od 26. februara 1943.

Benito Mussolini i Adolf Hitler su dogovorili razoružanje četnikau završnoj fazi operacije.

Iako su se četnici borili u osovinskoj operaciji protiv par-tizana, najviši italijanski i nemački zvaničnici su istovre-meno pravili planove o njihovom razoružavanju. U Rimuje 26, 27. i 28. februara održan trodnevni sastanakvisokih nemačkih i italijanskih predstavnika povodomnastavljanja operacija Vajs, na kome je dogovoreno ra-zoružanje četnika.Nemački vođa Adolf Hitler je u pismu Musolinijuporučio da “nema nikakve razlike između partizana i čet-nika, jer su i jedni i drugi jednaki u mržnji protiv Ne-mačke i Italije”. Duče se složio da snabdevanje četnikaoružjem treba da prestane, ali da četnike treba razoružatipošto se iskoriste u borbi za uništavanje partizana, “jer jeto za nas celishodnije”.[58]

„Treba priznati da su se četničke formacije dobro borile, dasu pretrpele velike gubitke i da su partizanima zadale velikegubitke. Sada je celishodno da se bore za nas s obzirom danemamo dovoljno jedinica i da neke čak moramo izvući.Cilj koji je odredio Firer (uništiti ih) nije rešenje koje semože odmah sprovesti.[59]“

(General Vittorio Ambrosio)

Musolini je smatrao da je bolje prvo “jedne su protstavitidrugima” i, čim budu savladani partizani, razoružati čet-nike “na lep ili ružan način”. Za razliku od njega, ministarvanjskih poslova Trećeg Reicha Joachim von Ribben-trop je smatrao da Mihailovićevi četnici predstavljaju en-glesku avangardu, a protiv Engleza se mora voditi “bor bana život ili smrt”. Nasuprot ovom nepomirljivom stavu,Musolini je pokušao objasniti koliko su četnici dragoceniza Italijane:

„Rat na ovom području nije isto što i rat na zapadu. Ovoje gerila, u kojoj 8000 četnika iz Hercegovine pruža većupomoć nego 2—3 divizije, upravo zbog toga što su se speci-jalizovali za takvu vrstu rata.[60]“

(General Benito Musolini)

Na kraju sastanka je zaključeno da će četnici biti ra-zoružani čim se za vrše operacije protiv partizana. Ipak,italijanski generali su kasnije pokušali da to odlože:

U Rimu nastavljeni nemačko-italijanskirazgovori i to sa italijanskim generalom Am-brozijom i Kostelanom. Iz razgovora je postalojasno da Italijani nisu spremni da u potpunostipodrže akciju protiv četnika, premda su juče, uprisutnosti Musolinija, obećali. General Am-brozio je kazao, da za sada nemaju dovoljnosnage da razoružaju četnike.[57]

– Ratni dnevnik Vrhovne komande Ver-mahta od 27. februara 1943.

Uništenje četnika jednako je tako važnokao i uništenje komunista. Četničko pitanjepostalo je, u međuvremenu, naročito hitno, jersu se nemačke vojne jedinice u okolini Mostarapo prvi put sukobile sa četničkim jedinicamakoje su došle iz Crne Gore. Četnici Crne Gorei Hercegovine vode kod Italijana snažnu pro-pagandu protiv Nemaca i Hrvata.[57]

– Ratni dnevnik Vrhovne komande Ver-mahta od 28. februara 1943.

3.7 Opšti četnički napad na partizane

Prvobitno, nadležni italijanski general Đuzepe Amiko jeizdao naređenje o opštem četničkom napadu na partizanena dan 23. februara:

Odredio sam dan 23 februar kao poče-tak ofanzivne akcije koja će se izvoditi s objestrane doline Neretve i to: sa grupom od1500 M.V.A.C. i jednim bataljonom pješadijeistočno; i sa oko 1800 M.V.A.C., prvim

14 3 OSOVINSKA KONCENTRACIJA

Četnički komandant Dobrosav Jevđević sa Italijanima i četnicimaBaje Stanišića na putu za Mostar 1943.

ešelonima Crnogoraca i pokretnom grupom»Scotti« od tri bataljona, zapadno od rijeke.[61]

– Dnevni izvještaj Komande italijanskogŠestog armijskog korpusa od 21 februara 1943god. o borbama protiv jedinica NOV u Herce-govini

24. februara, italijanski general izveštava da je plan ipakpomeren, jer četnici neće u napad “prije no što se sviskupe i stigne njihov komandant pukovnik Stanišić", izbog nedovoljnih snaga za odlučno dejstvovanje “uslijedneobične aktivnosti 3 i 4 dal matinske brigade”.[62] Nakonprikupljanja četničkih snaga, 26. februara 1943. godineZaharije Ostojić, komandant Istaknutog dela Vrhovnekomande JVO, naredio je opšti napad na partizane udolini Neretve. Sve četničke snage za tu situaciju podel-jene su u tri kolone. Leva kolona je bila jačine oko 2000ljudi, a srednja jačine 1500 ljudi. Rad leve i srednjekolone objedinjavao je pukovnik Bajo Stanišić. Desnakolona je bila jačine oko 3500 ljudi, a komandant je bioVoja Lukačević.[63] U italijanskim dokumentima, to jeizgledalo ovako:

Sutra ujutro, 27 februara, poslije pripremeartiljerije i avi jacije razviće se uporedna akcijavelikog zahvata, da bi se u prvoj fazi eliminisalepartizanske formacije u zoni Drežnica. Ko-mandant operacije General Gherzi iz divizije»Murge«. Kolona istočno od Neretve, sastavl-jena od 2500 protivkomunističkih dobrovol-jaca i 111/56 sa minobacačima i artilje rijom,nastupaće pod komandom potpukovnika Con-solo… Kolona zapadno od Neretve, sastavljenaod 1500 Crnogo raca od V.A.C., od 11/65, odjednog bataljona crnih košulja i artiljerije, podkomandom pukovnika Scottia…[64]

– Izvještaj Komande italijanskog Šestogarmijskog korpusa od 26 februara 1943 god.o početku izvođenja operacija italijansko-četničkih kolona protiv jedinica NOV u pravcuDrežnice

Istog dana, major Zaharije Ostojić javlja Draži Mi-hailoviću da će Italijani obezbediti bombardovanje iz vaz-duha, artileriju, bacače, automatsko oruđe, municiju ihranu:

„Mislim da imamo nađmoćnost. Duh odličan po dolaskuzemljaka. Tetkići daju sve... Voja kaže da nemački i ital-ijanski komandanti izvršavaju sva njegova naređenja zaposedanje položaja kod Konjica. Dobri neki ljudi.[55]“

(―)

Po prijemu izveštaja, general Dragoljub Mihailović odgo-vara Ostojiću da odobrava plan napada i zaključuje dapartizanima ostaje jedino da se izvuku u pravcu severaizmeđu Prozora i Bjelašnice, što će naterati Nemce dapođu za njima, a to je za četnike najbolje rešenje.[35] Nakraju, on pobedonosno zaključuje:

„Situacija kod komunista, jasno je da je bezizlazna. Bićerazbijeni.[35]“

(―)

Istovremeno general Mihailović obaveštava Baćovića daje stiglo preko 5000 Crnogoraca. On daje pregled stanjana frontu:

„Konjic je u našim rukama. Nemci napadaju komunisteu pravcu Prozora i preko Ivan planine. Baja Stanišićje na desnoj obali Neretve severno od Mostara u pravcuDrežnice sa oko 2000 ljudi. Tetkići su u Mostaru...[35]“

(―)

27. februara Zaharije Ostojić javlja Draži Mihailovićuda očekuje uništenje svih partizana na levoj obali i dobarplen,[55] a italijanska komanda zaključuje da se situacijana frontu poboljšala usled nastupanja četnika, iako su ihNemci greškom mitraljirali iz aviona:

Situacija garnizona Konjic znatno sepoboljšala također uslijed akcije kolona V.A. C. koje dejstvuju zapadno od Ko njica dužlijeve obale Neretve. Danas poslije podne, 27februara, te su kolone mitraljirane greškomnjemačkih aviona.[65]

– Dnevni izvještaj Komande italijanskogŠestog armijskog korpusa od 27 februara 1943god. o borbama protiv jedinica NOV u doliniNeretve

Međutim, četnički napad nije išao po planu. 28. februaraZaharije Ostojić je žestoko kritikovao Baja Stanišića zaneuspeh u napadu na partizane. U pismu Draži on kaže:

3.7 Opšti četnički napad na partizane 15

„Van sebe sam od besa što su mi potpuno upropastiti planza uništenje komunista u džepu Neretve, a ovako idealnaprilika više se neće pružiti.[55]“

(―)Istovremeno on preti Baju Stanišiću stavljanjem njegovih

Partizani šišaju i briju zarobljene četnike, koji su potom puštenina slobodu.

nesposobnih komandanata “pod sud":

„Gospodine Pukovniče... izvešten sam da juče iako steimali ogromnu nadmoćnost u svakom pogledu, a otporatako reći nije ni bilo. Vaše kolone nisu ništa uradile,ovo dokazuje potpunu nesposobnost komandnog osoblja,i neshvatanje ideje napada...

Komandanti Vaših kolona danas do mraka moraju bezikakvog izgovora i po cenu najvećih žrtava dostići lin-iju: Gola glavica — Crni potok — s. Ravni — s. DonjaJablanica — Gumenac — Plasa Greben — Crni Vrhjer će jedino tako popraviti ogroman neuspeh od juče...Obaveštavam Vas da sam o svemu ovome izvestio Gospo-dina Ministra i da ću ako Vaše kolone danas ne postignudate im ciljeve, biti primoran da smenim sve Vaše ko-mandante i da ih stavim pod sud radi nesposobnosti ineizvršenja naređenja, Vrhovne komande.[66]“(―)

28. februara Zaharije Ostojić traži Dobrosavu Jevđevićuda se sporazume sa okupatorima o dodeli četnicima nji-hove zone za "čišćenje":

1) Da se sa Nemcima i Italijanima spo-razumeš da se četnicima dade za čišćenje odboljševika zona: Rama — Prozor — Šujica —Livno — Makarska — morska obala do ušćaNeretve — desna obala Neretve — Rama, s timda Nemci na ovu zonu ne prelaze, već očisteostalu zonu severno.

2) Da Italijani dadu municiju, hranu i au-tomatsko oruđe za 20.000 četnika za ove op-eracije. Sa Baćovićem ćemo imati u stvarioko 15.000, a onih 5.000 pravo je da dignemo.Obezbedi davanje topova i bacača i pomoć avi-jacije za bombardovanje i izviđanje.

3) Da Italijani daju svojih 5.000 ljudi iobezbede prevozna sredstva za prebacivanjenaših snaga prema operativnim potrebama. Daza svaku kolonu daju radio-stanice i telefonskimaterijal. [...]

Ako se ovo ispuni garantujem za uspeh unajkraćem roku.[4][67]

– Naređenje komandanta Istaknutog delaŠtaba Draže Mihailovića od 28. februara 1943.vojvodi Dobrosavu Jevđeviću da se sporazumesa italijanskim i nemačkim okupatorima opodeli operacijskih zona između njih i čet-nika za borbu protiv jedinica NOVJ u doliniNeretve

Prema sopstvenom proračunu, komandant četničkihsnaga na Neretvi Zaharije Ostojić je početkom marta1943. raspolagao sa ukupno oko 12.000 četnika, angažo-vanih u borbi protiv NOVJ u dolini Neretve.[55] 1. martaOstojić javlja Draži da će pokušati od Nemaca da do-bije dozvolu “za gonjenje komunista kroz Bosnu”, a prekoItalijana da izdejstvuje da im ostave čišćenje desne obaleNeretve do mora:

„Preko Voje pokušaću da iskoristim prijateljstvo nemačkogkomandanta iz Konjica, za dobijanje dozvole za gonjenjekomunista kroz Bosnu, ali ako osetim da to neće biti opasnoza nas. Od Jevđe sam tražio da izradi preko tetkića danemci ostave nama za raščišćavanje od boljševika zonuRama — Prozor — Sujica — Livno — Makarska —morska obala— desna obala Neretve, s tim da tetkići dajusve za 20.000 četnika.[55]“

(―)

2. marta Ostojić javlja generalu Mihailoviću da njihoviljudi izbegavaju da se bore za račun okupatora:

„Ima slučajeva begstva iz borbe od 20— 30 ljudi. Narediosam da se kolovođe streljaju, ostali razoružaju i zatvore...Molim Vaše mišljenje dali da streljamo sve begunce izborbe.[55]“

16 3 OSOVINSKA KONCENTRACIJA

(―)

Zapovednik četničkih snaga Zaharije Ostojić je namer-avao da udruženim snagama napadne jedinice 2. pro-leterske divizije na sektoru Drežnica — Jablanica, alisu italijani imali drukčiji plan. Italijanska komanda jetražila da jedinice divizije »Murđe« i Zetski četničkiodred napadaju na 9. dalmatinsku diviziju pravcemŠiroki Brijeg — Imotski, a četnici Limsko-sandžačkihodreda (major Vesković) sa italijanskim jedinicama i ar-tiljerijom, pravcem Metković — Imotski. Sa italijan-skim planom složili su se major Radulović i pukovnikStanišić, ali Ostojić je bio žestoko protiv. 3. marta Osto-jić preti prekim sudom majoru Raduloviću, ukoliko pri-hvati "žabarski plan":

„Pošto bednici žabarski, pored toga što nam oni u Mostarui Konjicu duguju živote, i pored svih vas tamo hoće da nasvuku za nos, iako raspolažemo snagom da za 24 sata za-uzmemo celu Hercegovinu, rešio sam da prekinemo svakudalju vezu sa njima, ako ne prihvate naše zahteve...

Svima komandantima saopštiti da budu gotovi za napadna Talijane, ako ma šta preduzmu protivu nas... Saopštitisvima komandantima da tražim bezuslovno izvršavanjenaređenja, jer ću ih inače smesta smenjivati i stavljati podpreki sud. Niko ne sme da daje ma kakve pristanke nažabarske planove, nego ima samo da izvršava naređenjaVrhovne komande.[68]“(NAREĐENJE KOMANDANTA ISTAKNUTOG DELA ŠTABADRAŽE MIHAILOVIĆA OD 3. MARTA 1943. IZASLANIKUVRHOVNE KOMANDE ZA PREGRUPISAVANJE ČETNIČKIHJEDINICA U DOLINI NERETVE)

U depeši od 3. marta Ostojić javlja generalu Mihailovićuo uspesima na frontu, i Lukačevićevoj popularnosti kodokupatora:

„Voja razbio drugu diviziju a Bajo i Pantić divizijuPeka Dapčevića. Boljševici beže ka Prozoru i dolinomDrežanike. Naši gone... Pobeda je naša...

Inače talijani i nemci Voji daju sve i prvi ga pozdravl-jaju. Zovu ga četničkim đeneraloim. Voja je stekao ranoopštu popularnost, ne samo kod naših, nego čak i kodokupatora.[55]“(―)

Istovremeno, on se žali Mihailoviću kako Italijani nisuusvojili njegov plan ("čim je otklonjena opasnost odMostara i Konjica, žabari hoće da komanduju”). Onjavlja Draži da će povući trupe na levu obalu i pustiti “daboljševici zakolju žabarske garnizone”, ako se on pre njihne reši na to. Ostojić zaključuje:

„Bojim se da mi žabari ne pokvare sve planove zauništenje boljševika, a opet ne možemo bez njihove hrane imunicije.[55]“

(―)

3.8 ProtivudarNOVJkodGornjegVakufa

Nakon neuspeha u napadu na Konjic, Vrhovni štab donosi od-luku o rušenju mosta na Neretvi i udaru u suprotnom smeru,prema Gornjem Vakufu, od 3. do 5. februara.

Našavši se u okruženju, Tito je doneo odluku o promenitežišta dejstava. Naredio je da se minira most u Jablanici,da se na Neretvi zadrže samo zaštitnice, a da glavninasnaga usiljenim maršem krene nazad u susret Nemcima,prema Gornjem Vakufu. Između Gornjeg Vakufa i Pro-zora nastupala je borbena grupa sastavljena od nemačke717. divizije, dva bataljona 718. divizije i ustaškog 5.stajaćeg djelatnog zdruga. Na ove snage trebalo je daizvede protivnapad 9 brigada NOVJ, da ih potisne premaBugojnu, i na taj način olakša operativnu situaciju gru-pacije NOVJ.Protivnapad kod Gornjeg Vakufa zamišljen je kao op-eracija opkoljavanja: dve brigade Prve proleterske di-vizije trebalo je usiljenim maršem da zaobiđu nemačkekrilne položaje i da se po dubini sa severa spuste premacesti Gornji Vakuf - Bugojno, dok je 7. divizija saTrećom krajiškom brigadom trebalo da nastupa sa južnestrane. Na središnje nemačko-ustaške snage napadale sudve brigade Druge divizije i Prva dalmatinska.Do 4. marta partizanske snage se povlače na desnu obaluNeretve i ruše sve mostove na reci.Usled različite polazne udaljenosti, napad nije počeo jed-novremeno. Jedinice su se uključivale po delovima, kakosu pristizale. Tokom 3. i 4. marta pritisak na nemačko-ustaške snage je rastao, tako da su one 4. marta počele da

3.10 Nepoverenje četnika i okupatora 17

se povlače. Opkoljavanje međutim nije uspelo - severni ijužni bočni napadni klinovi ostali su međusobno udaljenioko 7 kilometara. Tokom napada borci Druge proleterskebrigade zarobili su majora Artura Štrekera, komandanta3. bataljona 738. puka.

Grupa mladih boraca NOVJ sa zarobljenim nemačkim majoromŠterkerom.

Imajući u rukama 25 nemačkih vojnika, među kojima ijednog majora, oko 100 vojnika NDH i oko 600 Italijana,Vrhovni štab odlučio je da inicira razmenu zarobljenikai pregovore sa Nemcima o primirju. Razgovori pred-stavnika dveju strana koji su usledili poznati su kaoMartovski pregovori. Ovaj događaj je posle rata različitotumačen i široko komentarisan.

a) U sadašnjoj situaciji nema razloga zbogkojeg bi nemački Vermaht vršio ratne akcijeprotiv Narodnoslobodilačke vojske Jugoslav-ije, pogotovo u svetlu položaja, neprijatelja iinteresa obe strane - prema tome, bilo bi u in-teresu obe strane kad bi neprijateljstva prestala.U vezi s tim, nemačka komanda i ova dele-gacija trebaju odrediti svoje predloge koji setiču eventualne zone i navesti ciljeve ekonom-skih i drugih interesa.

b) Narodnoslobodilačka vojska Jugoslavijesmatra četnike glavnim neprijateljima.[69]

– Partizanski predlog primirja Nemcima

Borbena dejstva nastavila su se nezavisno od ovih razgov-ora. 5. marta izviđački bataljon 369. legionarske divizijeušao je u Livno.

3.9 Rušenje mosta na Neretvi i zaokretNOVJ

Dok su se nemačke snage kod Gornjeg Vakufa povlačileu Bugojno, Tito je već 4. marta naredio još jedan zaokretza 180 stepeni, te usiljeni marš jedinica i bolnice nazadna Neretvu, u cilju njenog forsiranja.Ovo oštro manevrisanje kojem je Tito pribegao u dvanavrata, predmet je različitih tumačenja. Prema jednom

Srušeni most na Neretvi u toku četvrte neprijateljske ofanzive1943.

koje je sugerisao Tito, to je bio jedinstven plan u kome jerušenje mosta na Neretvi trebalo da obmane neprijateljau pogledu smera proboja. Alternativna tumačenja zasni-vaju se na neizvesnosti da li se moglo znati da će, nakonrušenja mosta, prelazak Neretve kod Jablanice uopštebiti moguć. Sećanje Ljuba Vučkovića, tada komandantaDruge dalmatinske, potkrepljuje prvu verziju.

„U štab brigade, koji je bio u selu Slatini, 4. marta okopodne je stigao kurir motociklist s naređenjem da se ko-mandant brigade hitno javi u Vrhovni štab... Dok samizlagao situaciju na frontu brigade, dok sam pričao oneprijatelju, njegovoj jačini i o našim položajima drugTito me je upitao da li je neprijatelj ponovo u Jablanici.Kada sam mu odgovorio potvrdno, on je rekao da to ni-jesmo smjeli dozvoliti. Rekao sam da zadatak brigade nijebio da brani Jablanicu već pravce koji vode iz Jablaniceprema dolini Rame, ali da će, ako je to potrebno, Jablan-ica već u toku noći ponovo biti u našim rukama. Na toje drug Tito kratko odgovorio: »Da, biće potrebno«. Po-drobno me je, zatim, upoznao sa situacijom prema Gorn-jem Vakufu, koja se iz časa u čas mijenjala u našu korist...Zatim je izdao usmeno naređenje o predstojećem raduDruge dalmatinske. Drug Tito je postavio brigadi ovaj za-datak: »U što kraćem vremenu ponovo osloboditi Jablan-icu i pripremiti se za forsiranje Neretve. Neretvu forsiratina sektoru od Rame do Donje Jablanice, na mjestu kojesami odaberemo. Forsiranje izvršiti gaženjem ili čamcima,ili preko srušenog mosta u Jablanici, kako štab brigade oci-jeni da je najsigurnije. Priprema da bude što kraća, jer jezadatak neophodno potrebno izvršiti u toku naredna dvadana«.[70]“

(―)

3.10 Nepoverenje četnika i okupatora

18 3 OSOVINSKA KONCENTRACIJA

Četnici i Nemci u Hercegovini 1943. Uprkos zajedničkim bor-bama na terenu, Hitler je insistirao na razoružanju četnika.

Tokom 4. marta četnici Petra Baćovića ušli su u Imotskipotisnuvši 4. dalmatinsku brigadu. Istog dana, generalMihailović naređuje Ostojiću da dokrajče partizane, dabudu pripravni na otpor okupatorima, ali da im prvo tražedva miliona metaka unapred:

„Potrebno je razbijene komunističke delove baciti na severprema nemcima da bi nemce zaposlili i naterali ih ponovana sever... Jevđa da zauzme energičan stav uopšte i dapripreti žabarima, da ako nas Nemci napadnu, prvo ćemomi njih, i ne dozvoljavam da se sa nama igra, pošto se miborimo za sebe, a ne za njih...

Ako ma šta osetimo... dići ćemo im čitavu Bosnu.Rušenje komunikacija naredite da se pripremi...Tražite unapred 2.000.000 metaka i hranu za 7 danaunapred.[35]“(―)

4. marta Ostojić javlja Draži da Nemci pomažu Lukače-vića, i da su Italijani ipak prihvatili njegov plan:

„Nemci dali Voji hranu i municiju i bombardovali boljše-vike po Vojinim zahtevima. Skrenuo sam mu samo pažnjuda im ne veruje, jer mi imamo bogato iskustvo sa njima...Zadnje namere Nemaca su očigledne, ali ja se staram daim podvalim i ubacimo ostatke crvenih u Bosnu da sezabavljaju sa njima...

Danas bila kriza u odnosu sa žabarima. Hteo sam da impokažem da mi imamo snage da se bijemo sa svima re-dom i da njihovu hranu i municiju uzmemo milom ilisilom... Žabari daće 100.000 obroka i pristali na mojplan.[55]“(―)

Četnički rukovodilac Zaharije Ostojić je bio zabrinutzbog blizine nemačkih trupa. No, Lukačević mu 5. marta

iz Konjica javlja da Nemci daju municiju, da neće napastičetnike dok su im potrebni, da ne strahuju preterano:

„Vidim da je glavna tvoja briga kako ćemo sa Nemcima...Ja mislim da je naima najpreči za sada cilj uništenje komu-nista i to što brže. Ne sme nas zateći iskrcavanje u borbi sakomunistima, a isto tako ne smemo početi borbu sa Nem-cima dok komunisti nisu likvidirani... Čvrsto sam ubeđenda nas Nemci neće napasti sve dok se vode borbe sa ko-munistima te je strahovanje u tom pravcu preterano...

Dobio sam sinoć preko Nemaca 30.000 metaka obećalijoš čim im stigne neki transport koji očekuju uSarajevo.[71]“(IZVEŠTAJ KOMANDANTA KONJIČKE GRUPE OD 5.MARTA 1943. KOMANDANTU ISTAKNUTOG DELA ŠTABADRAŽE MIHAILOVIĆA O BORBENOM RASPOREDU ČET-NIKA I NEMACA NA SEKTORU KONJIC—JABLANICA)

3.11 Četničko slavlje

5. marta 1943. četnički vođa Draža Mihailović javljaPetru Baćoviću da je situacija odlična:

„Sitracija na Neretvi odlična. Komunisti potučeni. Konjic,Jablanica, Rama u našim rukama.[35]“

(―)

Istog dana, general Mihailović javlja četnicima na Dinari:

„Ovamo smo razbili 2/3 ukupnih komunističkih snaga.Beže u neredu. Razbijena je druga divizija i divizija PekeDapčevića.[35]“

(―)

6. marta general Mihailović zahvaljuje svom glavnomrukovodiocu operacija Zahariju Ostojiću na velikojpobedi:

„Bogu hvala, izgleda da smo komuniste potukli... Vamalično zahvaljujem na zalaganju i požrtvovanju i najus-pešnijem vođenju operacija. U moje ime zahvalite i tru-pama kao i svima saradnicima na ovom velikom delu.[35]“

(―)

Istovremeno, Vrhovni komandant NOVJ Josip Broz Titoobaveštava Glavni štab Hrvatske o žestokim borbama inezavidnoj situaciji:

3.12 Partizanski proboj 19

Mi se nalazimo još uvijek na prostoriji Pro-zor, gdje neprijateljske snage sa sviju strananavaljuju na nas. Naš pokret ukočen zbog 3500ranjenika koje vodimo sa sobom. Kod GornjegVakufa — Prozora već 8 dana [su] silne krvaveborbe. Razbili smo 718 njemačku diviziju i di-jelove 36 njemačke divizije koja je 19. II došlaiz Grčke, kao i 4 bojne ustaša, ali neprijateljdovlači nova pojačanja. Gubici na obje straneogromni, ali moramo spasiti ranjene. Zarobilismo jednoga majora, komandanta njemačkogbataljona.[72]

– Obaveštenje vrhovnog komandanta NOVi POJ druga Tita od 6 marta 1943 god.Glavnom štabu NOV i PO Hrvatske o žestokimborbama protiv neprijateljske grupacije kodGornjeg Vakufa

3.12 Partizanski proboj

Partizanski proboj preko Neretve (od 6 do 15 marta 1943 godine)

Ubrzo, dolazi do odsudnog preokreta. Uveče 6.marta jedna desetina dobrovoljaca bombaša, sa StevomOpačićem na čelu, počela je da se puže preko čeličnekonstrukcije porušenog železničkog mosta na Neretvi kodJablanice.[4] Četničke straže su bile u bunkeru kod mostana levoj obali. Partizanski bombaši su uništili bunker idva puškomitraljeza čijom su vatrom četnici pokušavalida ih zaustave. Daljim eliminisanjem četničkih pred-straža stvoreni su uslovi za prelazak jačih snaga. Prvose prebacio jedan bataljon, a zatim, kada je oko ponoćina porušenom skeletu starog postavljen provizorni visećimost, na levu obalu reke prešla su još tri bataljona Drugedalmatinske i tri bataljona Druge proleterske brigade.Do zore 7. marta, ove su jedinice, zalazeći iza čet-ničkih položaja, uspele da u četničkim jedinicama iza-zovu paniku, nanesu im ogromne gubitke, i odbace ih

prema istoku.

„Prema prikupljenim podacima jačina komunista koji nasnapadaju iznosi dve proleterske brigade... U borbamasu odlični. Naoružani automatskim oružjem i pikavcima.Napadaju smelo, brzo i mangupski: “Hopa Miko!" i “HopaSeko!" to su im komande koje zbunjuju naše vojnike...[8]“

(Izveštaj četničkog majora Radulovića Zahariju Ostojiću oborbama na Neretvi)

7. marta 1943. godine Vojislav Lukačević izveštavaDražu Mihailovića o ovom “lokalnom neuspehu” i izveš-tava da će protiv “komunista” biti upućena oklopna po-jačanja Nemaca:

„Komunisti stegnuti obručom uništenja odlučili su se zaizvršenje proboja kod Jablanice. U tu svrhu nekoliko od-lučnih odeljenja naoružanih velikim brojem automatskihoruđa prebacili su se preko mosta na Neretvi. Pobilistražare i jakom automatskom vatrom branili uži mosto-bran koji se postepeno proširivao. Usled noći i nesprem-nosti jedinica, nastalo je vatreno dejstvo međusobno, a po-tom gubljenje veze i odstupanje bez plana i komande.

U toku 7. o. m. komunisti su u svojim rukama imaliKrstac i dovoljnu snagu prebačenu preko Neretve i sa us-pehom gonili demoralisane delove Leve kolone... KolonaNemaca brani Ostrožac. Danas tamo upućena pojačanjaNemaca sa bornim kolima i topovima...Neka ovaj lokalni neuspeh bude samo pouka koman-dantima i jedinicama kako treba držati ljudstvo urukama...[73]“(Izveštaj Vojislava Lukačevića Draži Mihailoviću od 7. marta1943.)

8. marta, kada je Druga proleterska brigada noćnimnapadima slomila otpor četnika i razbila njihove snage uokuci Neretve, mostobran je bio definitivno učvršćen.[4]

Paralelno sa njima, 7. marta krenula je u protivnapad iTreća divizija NOVJ. 9. marta Vojislav Lukačević šaljedramatičan izveštaj Ostojiću, da su durmitorski četnicirazbijeni i beže u paničnom bekstvu:

„Sada smo se stabilizovali ali dosta slabo. Zapravo stabi-lizovali smo se što su boljševici stali...

7 ov. mes. u 8h izvešten sam da je Bojović razbijen, da supartizani prešli Neretvu i zauzeli s. Krstac. Odmah samnaredio letećoj pokret a ja automobilom krenuo napred...Uz put oko već u 8,30 sreo sam celu Bojovićevu brigadukod samog Konjica u paničnom bekstvu. Jedva sam ihzadržao, možeš misliti šta sam im sve radio. Pokrenuti ihnapred nisam mogao... Sa kose gledao sam kako grupicečetnika beže bezobzirice prema Konjicu...

20 3 OSOVINSKA KONCENTRACIJA

Borci Druge srpske brigade tokom marša od Neretve ka prostoruizmeđu Prozora i Gornjeg Vakufa, gde su razbili neprijatelja.

Kakva je panika bila sve zahvatila nemogu ti opisati otome ćemo razgovarati kada se budemo videli, ako se ikadvidimo.[74]“(IZVEŠTAJ KOMANDANTA KONJIČKE GRUPE OD 9.MARTA 1943. KOMANDANTU ISTAKNUTOG DELA ŠTABADRAŽE MIHAILOVIĆA O FORSIRANJU NERETVE KODJABLANICE OD STRANE NOVJ I RAZBIJANJU 1. I 2.DURMITORSKE BRIGADE)

Treća divizija NOVJ je, nadirući desnom obalom Neretveka Konjicu, 9. marta prešla reku Neretvicu, razbiladelove 718. nemačke divizije i četnike Voje Lukače-vića i, oslobodivši Ostrožac, produžila gonjenje nepri-jateljskih snaga prema Konjicu. Istog dana Zaharijе Os-tojić javlja Draži Mihailoviću da je do prodora partizanakod Jablanice došlo zbog “neposlušnosti, nesposobnosti inemarnosti komandnog elementa”. On zaključuje da jeusled ovoga “situacija vrlo ozbiljna”[55] i traži nemačkobombardovanje:

„Naredio sam prebacivanje svih snaga sa desne na levuobalu Neretve.... Nadam se u Boga da ćemo sprečiti dubljiprodor i spasti Hercegovinu... Ti preduzmi hitno da Nemciposednu i brane desnu obalu Neretve od Konjica do selaKatića i da neprekidno bombarduju njihove položaje.[75]“

(Depeša Zaharija Ostojića Dobroslavu Jevđeviću tokom bitke

na Neretvi)

Prema sećanju partizanskih boraca, nemačko bombar-dovanje je imalo strašne posledice:

„Dobija sam vod od trideset ljudi i mi idemo, a iznad nasse pojave dvi njemačke “štuke“. I njih dvadesetisedam seskloni ispod jedne bukve, a ja s još dvojicom otrčim malonaprid, da nađem misto di ću stavit mitraljez “šarac“, damožemo i mi njih gađat. I jedna ti “štuka“ baci bombu nabukvu, a druga na nas tri. Mi legli, ali bila kosina i bombaeksplodirala deset-petnaest metara niže, pa smo sva tri os-tali živi. I “štuke“ odu, a ja zovem ove ispod bukve. I nikose ne javlja: svi poginili, svih dvadesetisedam. Doša samnazad u brigadu i plaka ka malo dite. Pita me koman-dant: “Bogdane, šta plačeš?“, a ja mu kažem: “Svi su mipoginili.“[76]“

(Sećanje jednog od partizanskih boraca)

Osim što su pomogli četnike avijacijom, Nemci su čet-nicima isporučili granate:

Na osnovu poslednjih vesti, na prostorugornje Neretve Nemci su takođe stupili u kon-takt sa četnicima i ostavili im patrone i ručnegranate.[57]

– Ratni dnevnik Vrhovne komande Ver-mahta od 9. marta 1943.

10. marta Petar Baćović izveštava Dražu da su partizanipotpuno razbili četiri crnogorske brigade, čiji su se manjidelovi prikupili tek u Bijelom Polju:

„Partizani prešli reku Neretvu kod Rame i Jablanice...Branile su Neretvu četiri crnogorske brigade: Lukačevića,Kasalovića, Bojovića i Ružica. U toku 7. i 8. marta ovebrigade su razbijene od partizana kada su se njihovi manjidelovi prikupili čak u Bijelom Polju i Aleksinom Hanu aostatku njihovih snaga kao i o njima nemamo nikakvihpodataka...[55]“

(―)

Baćović u nastavku izveštava da su Ostojićeve pretnjestavljanjem pod preki sud “postale predmet podsmeha”, ida nije pledirao ni za kakav plan okupatora, “nego tražiokoordinaciju zbog stvarnog stanja na terenu”. Takođe gaizveštava da je general Mario Roboti, komandant itali-janske 2. armije, došao na front iz Rijeke.[55] Istog dana,10. marta, preko mosta kod Ostrošca, a delom i gazovimapreko reke, na levu obalu Neretve prebačene su dve par-tizanske brigade, 5. crnogorska i 10. hercegovačka.12. marta Ostojić izveštava Dražu da je partizanimamoral dobar “zbog mase automatskog oružja, topova,

3.12 Partizanski proboj 21

Prenošenje partizanskih ranjenika u dolini Neretve tokomofanzive.

ruskih uspeha i propagande Londona.”[55] 13. martaBaćović javlja generalu Mihailoviću da je situacija kri-tična, da crnogorski i sandžački borci odbijaju da se boreprotiv “svojih sinova, sestara i braće” i da dočekuju par-tizane sa povicima "smrt fašizmu":

„Situacija na levoj obali Neretve je ozbiljna. Grupakapetana Lukačevića u kojoj je pored domaćih bosanacabilo i Crnogoraca razbijena je i rasturena. Obe durmi-torske brigade i Sandžaklije izdali su, jer su javno izjavilida neće da se bore protiv svojih sinova, sestara i braćekoji se nalaze u redovima komunista. Pri nailasku komu-nista iste su pozdravljali sa pesnicom sa uzvikom: »Smrtfašizmu«.[55]“

(―)

Istog dana i Ostojić depešama izvaštava Mihailovića očetničkom slomu:

„Durmitorski korpus pobegao skoro ceo. Usled neprekid-nih borbi ostavljen sam, i Vojin korpus počinje sa osipan-jem...

Baćović pritešnjen ali drži jučerašnji položaj samopobegla žabarska artiljerija. Činim sve da sprečim upadali je neophodno da Pavle krene još danas sa jurišnimbataljonom i stalnim četnicima kamionima... Bez svežihsnaga sa sadašnjim trupama bojim se da prodor nećemosprečiti...Vojin korpus demoralisan i u raspadanju se povlači odGlavatičeva ka meni. Kriza u punom jeku... Jediniizlaz da Pavle stigne sa traženim trupama u toku sutrašn-jeg dana u Nevesinje, i da primi zatvaranje pravca odKonjica.[55]“(―)

13. marta pukovnik Bajo Stanišić je izvešten o potpunomrasulu četničke vojske:

„Konjička i Sarajevska brigada su u rasulu i, prema dobi-jenim izveštajima, ne postoje, a takođe ne postoje na terenuni 1. ni 2. durmitorska brigada, već su u najvećem neredupobegle kućama u Crnu Goru.[4]“

(IZVEŠTAJ KOMANDANTA KOMBINOVANOG KO-RPUSA OD 13. MARTA 1943. BAJU STANIŠIĆU OFORMIRANJU, BORBENOM RASPOREDU I ZADACIMAJEDINICA KORPUSA)

14. marta Baćović upućuje generalu Mihailoviću jošjednu lošu vest o “divljem bekstvu” četnika:

„Komandant Konjičke brigade javlja kurirom: 1. i 2. Dur-mitorska brigada te Fočanska u divljem bekstvu povlače seprema Kalinoviku.[55]“

(―)Ojačana Druga proleterska divizija krenula je u tri kolone

Peko Dapčević, komandant Druge proleterske divizije, koja jerazbila četničku “mišolovku” na Neretvi.

dalje u napad sa zadatkom da definitivno razbije dobranonačetu četničku odbranu i produži u Hercegovinu, premaUlogu, Kalinoviku i Nevesinju. Ona u noći između 14.i 15. marta lomi centar četničke odbrane kod Čičeva,koji je bio obrazovan od Zetskog odreda i Nikšićkebrigade pod komandom pukovnika Baja Stanišića, aiduće noćivrši iznenadni napad na Stanišićevu rezervu,Prvu kalinovačku brigadu, razbija je potpuno i zauzimaGlavatičevo.[4]

Do 15. marta prebačene su i ostale partizanske jedinice,a noću između 15. i 16. marta preko mosta na Neretviprebačena je i poslednja grupa ranjenika sa zaštitnicom.16. marta Petar Baćović javlja Mihailoviću da je tražiopojačanja Italijana, da su četnici ušli u Jablanicu, da svudana terenu nailaze “na bezbroj leševa”, i da je borbenih duhčetnika nizak:

22 4 NASTAVAK BORBI U HERCEGOVINI

„Zahtevao sam od kolone Italijana da jedan bataljon uputeu reon Čepa radi pojačanja desnog krila Popovića. Spo-razumeo sam se sa talijanskom Vrhovnom komandomda talijanska vojska posle operacija napusti garnizoneNevesinje i Gacko. Tražili su kao uslov da ne diramo gar-nizone hrvatske u ta dva grada.

Situacija 16. u 9. č.: Jablanica u našim rukama. Svudana terenu kuda nailaze naše kolone nailazi se na bezbrojleševa. Isto i u Jablanici. To je kasapnica.Sa velikom ofanzivnom snagom i odlučnošću probijaju sekomunisti Srbiji. Naše trupe su inferiornije po borbenomduhu i osećanju ideje... Karakteristika crnogorskih trupada su raznežene, neće da se maknu bez sudelovanja tal-ijanskih trupa, posle svake borbe postavljaju nove za-hteve za materijalom, inače neće da maknu bez talijan-skih mazgi.[34]“(―)

Baćović generalu Mihailoviću još napominje da sumu Nemci ponudili snage “za odbranu Kalinovika iNevesinja”, ali je odbio jer se boji da ne ostanu.[34] Ne-mačke divizije koje su 17. marta izbile na Neretvu, kojusu partizani već prešli. Nemačka operacija Vajs bila jetime završena. Istog dana je Baćović javio Draži da muOstojić kaže da traži saradnju Nemaca, ali on ne može“u ovaj čas iz političkih razloga jer ćemo izgubiti sav vo-jnički prestiž.”[34]

4 Nastavak borbi u Hercegovini

4.1 Dolazak Mihailovića na front

Saznavši za slom, general Mihailović donosi odluku danapusti štab u Lipovu i da lično preuzme komandu nadrazbijenim trupama. Računao je da će njegovo prisustvona položajima, i pristizanje svežih snaga koje je PavleĐurišić trebalo da mobiliše, uspeti da spreči prodor par-tizana ka Hercegovini i Crnoj Gori.[4]

Mihailović 17. marta uveče sa ličnim telegrafistom,radio-stanicom i pratnjom napušta Lipovo. Italijanskimautomobilom, koji mu je obezbedio Đurišić, ministarDraža Mihailović je oko ponoći stigao u Čajniče. Tuje sa Đurišićem razradio plan druge linije odbrane urejonima Nevesinjsko polje, Ulog i Kalinovik. Ujutroje Mihailović krenuo za Foču, a Đurišić je italijanskimkamionima počeo da prebacuje trupe ka Kalinoviku.[77]

18. marta major Borivoje Radulović izveštava ZaharijaOstojića o četničkoj bežaniji i “strahovitom pljačkanju”srpskih sela:

„Dezerteri crnogorskih jedinica pri povratku u Crnu Goru

Vrhovni zapovednik Jugoslovenske vojske u otadžbini DražaMihailović je preko Zaharija Ostojića rukovodio operacijama.Nakon četničkog sloma na Neretvi, lično je preuzeo komandu.

strahovito pljačkaju usputna srpska sela.[78]“

(―)

Istog dana Baćović izveštava Mihailovića da su partizanipustili neke četnike iz zarobljeništva, i da nikog nisu ubili,samo ih je korio Peko Dapčević:

„Ovog momenta vratilo se 10 Crnogoraca nikšićke brigadekoji su bih zarobljeni kod boljševika. Oni pričaju:zarobljenih je 90 u noćnom napadu... Od svih zarobljenikapušteno je 10 starih. Ostale su zadržali. Zarobljenike suvodili pred Peka Dapčevića koji ih je korio. Ubili nisunikoga.[34]“

(―)

Mihailović je u Kalinovik stigao 19. marta, a odmahza i Đurišić sa svojim jurišnim bataljonima, koji supredstavljali poslednju nadu. Ovde se nalazio i Osto-jić sa ostacima. Tu, na liniji Obalj — Kalinovik —Ulog, Mihailović se nadao da će zadržati partizanskiprodor, komandujući lično svojim snagama. Prvo nje-govo naređenje bilo je da se četnici, koje su partizanipustili, odmah zatvore u logore:

4.1 Dolazak Mihailovića na front 23

„Sve puštene četnike iz boljševičkog ropstva zatvorite uodvojene logore daleko u pozadinu i ne dozvolite nikakvomešanje sa ljudstvom radi sprečavanja širenja defetizma,zbog čega su ih komunisti i propustili.[79]“

(―)

Istovremeno sa Mihailovićem i njegovim četnicima, napoložaj pred Kalinovikom stigle su i snage Druge pro-leterske divizije. Na celoj liniji razvile su se teške i krvaveborbe. Delovi Prve proleterske brigade nanose 21. martaporaz četničkim snagama kod Uloga, a Druga proleterskabrigada 20. i 21. marta potpuno razbija četničke snagekod Oblja, čime je put za napad u bok i pozadinu čet-ničkih snaga bio otvoren. Mihailović je sa osmatračniceposmatrao napad Druge proleterske i rasulo koje je usledporaza nastalo među njegovim trupama na desnom krilufronta prema Oblju. Da bi izbegao opkoljavanje i saču-vao bar Đurišićeve snage, on naređuje povlačenje ka Sara-jevu. Pred mrak 22. marta i on je sa operativnim štabomobrazovao kolonu i sa njom napustio Kalinovik. Uz putmenja prvobitnu odluku i preko Jabuke i Ustikoline pre-bacuje se u Foču, u kojoj se u to vreme nalazio italijanskigarnizon.[77]

25. marta Mihailović javlja Baćoviću da se nalazi uoblasti Foče, da četnici napuštaju Kalinovik i organizuju“odbranu Sandžaka i Crne Gore”. On dodaje da su “5000prvoklasnih boraca iz Srbije” na putu ovamo.[34]

Posle poraza kod Kalinovika, Italijani i četnici pokušalida na Drini zaustave prodor glavne operativne grupeNOVJ. Italijani su bili spremni da u krajnjem slučajuupotrebe suzavac.[80] Plan zajedničkih akcija sa italijan-skom komandom pripremio je Ostojić, 26. marta. Svojupunu saglasnost sa ovim planom je dao Mihailović, kojije Ostojiću 28. marta javio:

„Bolje linije nego što je Drina u vezi sa Pivom ne možemoimati za odbranu. Moramo je braniti jakim snagamasa dobrim moralom... Komunisti u ovom momentupripremaju nešto... Ako iziđu na grebene dobro ih poduh-vatiti sa Italijanima. Juče su dobro pomogli...[77]“

(Dragoljub Mihailović)

Dok Mihailović priprema sadejstvo sa Italijanima,Baćović mu javlja da nakon zauzimanja Nevesinja par-tizani nisu “nikom ništa uradili":

„Karakteristično je da komunisti nisu nikome pa ni našimnajsigurnijim porodicama apsolutno ništa uradili, niti sukoga ubili. Razvili su bili odmah ogromnu propagandu,sastanke, pozorišne predstave, letke. Bilo bi vrlo užasnoda su ostali duže.[34]“

(―)Još istog dana, 28. marta, Prva proleterska i Druga dal-

Josip Broz Tito, Vrhovni komandant NOV i POJ

matinska brigada izbijaju na Drinu. Prva u oblast Ustiko-line, a druga u prostor Broda, tri kilometra južno odFoče. Nalazeći se u Foči, pored Lukačevićevog štaba,Mihailović je odmah naredio Lukačeviću da sa svojimsnagama interveniše na pravcu Ustikoline i po svaku cenuspreči partizanske snage da forsiraju Drinu. 28. martaMihailović javlja Ostojiću da partizane ponovo poduhvatitalijanskom artiljerijom:

„Ako izađu na grebene dobro ih poduhvatiti sa Italijanima.Juče su dobro pomogli.[81]“

(Dragoljub Mihailović)

31. marta Petar Baćović javlja generalu Mihailoviću da jeu borbama oko Nevesinja “zarobljeno i streljano 40 parti-zana sa komandirom”. 3. aprila Baćivić šalje dramatičnudepešu Mihailoviću kako spaljuje sela i svaki dan strelja,ali uzalud:

„Nisam naivan da ne znam i ne vidim situaciju. Video samborbenost jedinica koje su poslate da spasavaju Hercegov-inu. Iako mi je javljeno da će te hrabre jedinice odbranitiHercegovinu, Pavlovu pomoć nisam osetio. Znam tačno daje na Drini. Čitava sela sam spržio, 170 imam u zatvoru.Svaki dan streljam.[34]“

(―)

I dok su se oko Ustikoline još vodile borbe, Druga dal-

24 4 NASTAVAK BORBI U HERCEGOVINI

matinska brigada 6. aprila 1943. forsira Drinu kodBroda i posle razbijanja četničkih snaga na tome sektoruobezbeđuje mostobran.[77]

U pokušaju da osujeti partizane, general Mihailović lično,u depeši svom načelniku operativnog odeljenja Ostojićuod 7. aprila, traži hitnu pomoć italijanskih trupa:

„Preduzmite na svaki način da Italijani što pre pošaljuna desnu obalu Dragočevske reke bar jednu četu i da sepostavi iznad Strugare.[34][77]“

(PISMO DRAŽE MIHAILOVIĆA OD 7. APRILA 1943.MAJORU ZAHARIJU OSTOJIĆU O POTREBI BRŽEGANGAŽOVANJA ITALIJANSKIH JEDINICA ZA ZAT-VARANJE PRAVCA DRAGOCAVA — SELIŠTE)

Samo četrdeset minuta kasnije, Ostojić mu odgovara dasu Italijani poslali ne jednu četu nego bataljon:

„Italijani izveštavaju da je jedan bataljon upućen kaDragočevskoj Reci i izveštavaju da je ovaj bataljon još usumrak otišao pozadi patrole.[34][77]“

(PISMO MAJORA ZAHARIJA OSTOJIĆA OD 7. APRILA1943. DRAŽI MIHAILOVICU O UPUĆIVANJU ITALI-JANSKOG BATALJONA U REJON DRAGOCAVE)

Draža Mihailović potom obaveštava komandanta desnogodseka odbrane Drine da dolazi italijanski bataljon, i daće četnike pomoći artiljerija i avijacija:

„Italijani obećali da će u toku noći stići i njihov bataljonu Potpeć i da će produžiti ka Dragočavi, on ima i artil-jerije, biće dobro ako stigne... Tražili smo da artiljerijatuče ispred Broda i levu obalu Drine ispred vas a sutra iavijacija.[34]“

(OBAVEŠTENJE DRAŽE MIHAILOVIČA OD 7. APRILA1943. KOMANDANTU DESNOG ODSEKA ODBRANEDRINE O SITUACIJI U REJONU KOPILOVA)

Istog dana i Ostojić naređuje Lukačeviću da traži po-jačanja od Italijana kako bi sačuvali Foču:

„Traži od Italijana da te pojačaju na delu Ćehotina—CrniVrh odnosno Okrugljica i traži da artiljer. što češće de-jstvuje... Sad je glavno da sačuvamo Foču, zašto nam jepotrebna pomoć Italijana.“

(NAREĐENJE KOMANDANTA ISTAKNUTOG DELAŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA OD 7. APRILA 1943.VOJISLAVU LUKAČEVICU ZA ANGAŽOVANJE ITAL-IJANSKIH JEDINICA RADI ODBRANE NA LINIJIBIOKOVI — CRNI VRH — BROD)

8. aprila Draža Mihailović naređuje da se položaj uz po-moć Italijana mora održati po svaku cenu:

„Položaj se po svaku cenu ima održati i što bolje iskoris-titi bataljon i bateriju Italijana koji se nalaze na Vašemotseku.[34]“

(NAREĐENJE DRAŽE MIHAILOVICA OD 8. APRILA1943. KAPETANU MOMČILOVIĆU KOMANDANTU ZAODBRANU ODSEKA OD OSANICE DO USĆA ĆEHO-TINE U SARADNJI SA ITALIJANSKIM TRUPAMA)

No, delovi Druge proleterske divizije razbijaju osovinskesnage i 9. aprila ulaze u deo Foče na levoj obali Ćehotine.

4.2 Povlačenje Mihailovića u Srbiju

Sada već i fizički ugrožen, general Mihailović na brz-inu prikuplja delove svoga štaba i razbijene Lukačevićevetrupe i naređuje povlačenje prema Pljevljima. Pošto jeOstojiću stavio u zadatak da u oblasti Pljevalja obrazujenovu liniju odbrane radi sprečavanja daljeg prodora snagaNOP prema Sandžaku i Crnoj Gori, Mihailović hita uLipovo.Petog dana po dolasku u Lipovo, Mihailović je primioporaznu vest. Jedinice NOVJ su u noći između 17. i18. aprila 1943. kod Broda na Drini iznenadno na-pale Đurišićeve snage, prodrle preko Čelebića u pozad-inu četničkih snaga i 18. aprila ujutro potpuno razbilenjihovo levo krilo. Pored mrtvih i ranjenih, bilo je višeod 200 zarobljenih četnika, a ostali su u neredu bežalipreko reke Tare, ka Kolašinu.[77] Porazi koji su četnicipod komandom Baja Stanišića i Petra Baćovica u Herce-govini i Crnoj Gori pretrpele u prvoj polovini aprila, iovaj poraz Đurišića na Drini, naterali su Mihailovića dasa Vrhovnom komandom beži u Srbiju. Još istog dana onnaređuje pokret.[77]

19. aprila selu Lipovu rano ujutru je počela pripremaza pokret ka Kolašinu i Mojkovcu. Mihailovićevo ljud-stvo je stiglo u Mojkovac istog dana. 20. aprila su uMojkovac stigli i ljudi majora Đurišića, “vrlo umorni,gladni i zabrinuta lica”. Kod njih je vladala prava panika,pričali su neverovatne stvari. Mihailović je nastavio kaselu Zaostro kod Priboja, gde je smestio svoj štab u školi.Tih dana mu general Blažo Đukanović iz Crne Gore pišeda je situacija “vrlo teška”, a odziv na opštu mobilizaciju“dosta slab”.[34][82]

Da bi obezbedio povlačenje Vrhovne komande u Sr-biju, Mihailović je ubrzo po dolasku u Zaostro uputionaređenje Dragutinu Keseroviću, komandantu Rasinskogkorpusa, da izvrši mobilizaciju na svom terenu i kreneprema Limu, njemu u susret. 1. maja, kada je primioizveštaj da su Đurišićeve trupe 30. aprila kod Šahovićadokrajčene i da snage NOVJ nadiru prema Limu, Mi-

4.3 Prodor partizana u Crnu Goru 25

2. ravnogorski korpus pod komandom Predraga Rakovića iRasinski korpus pod komandom Dragutina Keserovića, jure upomoć Mihailovićevom štabu kojem se bliže partizani (Jadovnik,početkom maja 1943.)

hailović hitno upućuje isti poziv i komandantu Drugogravnogorskog korpusa Predragu Rakoviću.[83]

„Razbijeni i obezglavljeni partizani, bežeći ispred jakihnaših snaga koje ih gone, probijaju se ka Sandžaku i Za-padnoj Srbiji, u nameri da se tamo prikupe i dignu narodna prevremeni ustanak. Obzirom na ovo stanje VrhovnaKomanda je 16 ov. meseca naredila mobilizaciju jednogdela obveznika Drugog Ravnogorskog Korpusa s oružjemi pokret u pravcu Nove Varoši u cilju sprečavanja upadakomunista u Zapadnu Srbiju.[34]“

(NAREDBA KOMANDANTA 2. RAVNOGORSKOGKORPUSA OD 20. APRILA 1943. KOMANDANTIMABRIGADA ZA MOBILIZACIJU RADI ODLASKA UBORBU PROTIV JEDINICA NOVJ)

7. maja uveče Mihailović je sa svojim štabom pošao kaSrbiji[84], a ujutru 8. maja se susreo sa Keserovićem. Uselu Zaton je Mihailović izvršio smotru Keserovićevihtrupa. Sutra je naredio da posednu desnu obalu Lima,da partizani ne bi prešli u Srbiju. 9. maja javlja Ostojiću:"Ne brinite za mene" a Baćoviću: "Kriza prošla".[34]

10. maja Mihailović se u selu Požeginama sreo i saDrugim ravnogorskim korpusom pod komandom Pre-draga Rakovića. I njima je naredio da posednu obaluLima, radi zaustavljanja partizana. Međutim, dvabataljona Čačanske brigade su otkazala poslušnost:

„Sa mojom brigadom, koja je u sastavu Rakovićevog ko-rpusa, ovde sam stigao 10. maja. Odmah sam do-bio naređenje da posednem i branim prelaz preko rekeLima, izrneđu sela Oluja i Rasova, s tim da moje levokrilo naslonim na Keserovićevo desno. Kada sam nare-dio pokret ka položaju, moj 3. i 4. bataljon i štabna četaotkazali su mi poslušnost. Neko je uzviknuo: “Nećemo bra-

toubilačku borbu!" Mnogi su ovo prihvatili, a komandirštabne čete nastavio je: “Preko Lima ima preko tridesethiljada dobro naoružanih partizana koji se bore protivokupatora. I ĐurišIćevi četnici su bacili oružje i vratilise svojim kućama. A kuda sada mi da idemo i za kogada se borimo? Ja neću da se borim sa svojom braćom.Ko se slaže sa ovim neka pođe sa mnom kući.” Ogromnavećina krenula je za njim. Nisam bio u stanju da ihzaustavim...[83]“

(Komandant Čačanske brigade poručnik Milorad Ristović,kasnije streljan zbog pobune)

13. maja je general Mihailović naredio da se begunci ra-zoružaju i zatvore ili poubijaju:

„Dva cela bataljona i štabna četa čačanske brigade u brojuod 123 naoružana četnika pobegli su kući. Sačekati ihu Dragačevu... razoružati ih i zadržati ih kod sebe upritvoru... Ako na pozivmirnim putem ne predadnu oružje,pucati u meso.[34]“

(―)

4.3 Prodor partizana u Crnu Goru

Oslobođena partizanska teritorija u Jugoslaviji i Hitlerovatvrđava Evropa nakon bitke na Neretvi, maja 1943.

Operativna grupa NOVJ je nakon bitke na Neretvikrenula svim snagama preko Hercegovine da se probijeu Crnu Goru, uništi četnike i Italijane, i zavlada terenom.Na tom prostoru bi se iscrpljeni borci odmorili, ranjenicilečili, a zatim bi nastavili prema Kosovu u južnu Srbiju.Goneći četnike sve dublje u Crnu Goru, Vrhovni štabNOVJ se prebacio na planinu Durmitor. Nakon teškogporaza nanesenog Italijanima u pivskom Javorku, 1. majaPrva i Druga proleterska divizija krenule su u obuhvatnonastupanje radi likvidiranja italijansko-četničkog garni-zona u Kolašinu. 14. maja komandant Ljevorečkog čet-

26 7 U POPULARNOJ KULTURI

ničkog bataljona javlja majoru Đorđu Lašiću da su par-tizani zauzeli sva okolna mesta, a četnici su zbijeni uKolašin sa Italijanima:

„GornjaMorača pala je. Na Crkvinama kod Kolašina par-tizani su izbili... Lutovo je spremno da se priključi partizan-ima... Sve četničke snage sa italijansika 3 batalj. nalaze seu Kolašinu.[34]“

(PISMO KOMANDANTA LJEVOREČKOG BATALJONAOD 14. MAJA 1943. MAJORU ĐORĐU LAŠIĆU OSTANJU U BATALJONU I PRIKUPLJANJU ČETNIKA UKOLAŠINU)

Međutim, nakon što su četnici i Italijani u većem deluHercegovine i Crne Gore bili savladani, nemačka ko-manda je odlučila da interveniše. 15. maja započela jeoperacija Schwarz prodorom 1. brdske divizije Vermahtau italijansku okupacionu zonu, u Crnu Goru.

5 Posledice

Bitka na Neretvi je bila ne samo vojni, već i težak poli-tički poraz četnika. Draža Mihailović, koji je do tadau savezničkim zemljama slovio za čuvenog borca protivokupatora, naglo je izgubio prestiž, a istina o saradnji čet-nika sa silama osovine sve je više prodirala u međunar-odnu javnost. S druge strane, partizani su nakon ovogapostali priznata saveznička ratujuća strana, a britanskavojna misija uskoro je stigla u Vrhovni štab NOVJ.Nakon poraza na Neretvi general Mihailović je potisnutu Srbiju, a četnici su znatno oslabljeni na prostoru za-padno od Drine. Ovo je imalo značajne posljedice neko-liko mjeseci kasnije kada je kapitulirala Italija. Tadasu partizanske snage bile jedine u prilici razoružati itali-janske garnizone te uspostaviti logističke veze sa zapad-nim saveznicima u Italiji. Partizani su time ne samo steklidodatnu vojnu prevagu u odnosu na četnike, nego i postalidovoljno snažan politički faktor da na Teheranskoj kon-ferenciji budu službeno priznati kao dio savezničke koali-cije.

6 Posleratno suđenje Mihailoviću

O učešću četnika u četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi je biloreči na beogradskom procesu 1946. godine četničkomvođi generalu Mihailoviću. Mihailović se branio da nijeučestvovao u ofanzivi okupatora, nego je odredio svojesnage nezavisno od neprijateljskog plana.[75] Takođe sebranio samovoljom potčinjenih.

Optuženi Dragoljub Mihailović pred Vrhovnim sudom uBeogradu 1946.

Pretsednik: Objasnite sudu kako su se to uKonjicu stekle četničke snage pod komandomLukačevića, italijanske i nemačke snage.Optuženi: Tu su potpuno samovoljno iproizvoljno radili Lukačević i Ostojić.Pretsednik: Prema tome su Lukačević i Osto-jić upotrebili svoje snage zajedno sa nemačkimsnagama protiv narodnooslobodilačkih snaga uČetvrtoj ofanzivi.Optuženi: Izgleda da jesu.Pretsednik: Od koga su dobijali municiju?Optuženi: Od Italijana.[75]

U završnoj reči je ponovio: "U Četvrtoj ofanzivi nisamimao nikakve veze sa okupatorom.”[85] Uprkos Mi-hailovićevoj odbrani, sudsko veće je utvrdilo drukčiječinjenično stanje:

Utvrđeno je da je Mihailović rukovo-dio lično, i preko Ostojića i drugih koman-danata, a preko Ostojića naročito operacijamačetničkih snaga u kojima su od januara dopolovine aprila 1943. zajedno sa Nemcima,Italijanima i ustašama učestvovale u četvrtojneprijateljskoj ofanzivi protiv jedinica Narod-nooslobodilačke vojske i pomagale okupatoruda ponovo okupira od Narodnooslobodilačkevojske oslobođenu teritoriju.[86]

– Presuda Dragoljubu Mihailoviću i ostal-ima

7 U popularnoj kulturi

1969. godine snimljen je film Bitka na Neretvi kojiopisuje ove događaje. Film je snimljen u međunarod-noj koprodukciji sa Italijom i Zapadnom Njemačkom i

27

smatra se jednim od najboljih filmova snimljenih u Ju-goslaviji, a bio je možda i najskuplji: procjene o nje-govom budžetu kreću se od najmanje 4,5 pa čak i do 12milijuna $ (prilagođeno po inflaciji, to bi danas bio ekvi-valent od 70 milijuna $).[87]

Jedan od originalnih postera za englesku verziju filmaBitka na Neretvi napravio je Pablo Picasso.

8 Literatura

• NERETVA - zbornik, knjiga 1, Vojnoizdavački za-vod, Beograd, 1965.

• NERETVA - zbornik, knjiga 2, Vojnoizdavački za-vod, Beograd, 1965.

• NERETVA - zbornik, knjiga 3, Vojnoizdavački za-vod, Beograd, 1965.

• Primorac, Rudolf (1986). OPERATIVNO-TAKTIČKA ISKUSTVA IZ PRVE POLOVINENARODNOOSLOBODILAČKOG RATA.Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar.http://www.znaci.net/00001/210.htm.

• Schraml, Franz (1962). KRIEGSSCHAUPLATZKROATIEN. Neckargemünd: Kurt Vowinckel Ver-lag. http://www.znaci.net/00001/180.htm.

• Kumm, Otto (1978). VORWÄRTS, PRINZ EUGEN!- Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division “PrinzEugen” . Coburg: Munin-Verlag. http://www.znaci.net/00001/200.htm.

• Thomas Cassagrande: Die volksdeutsche SS-Division “Prinz Eugen": die Banater Schwabenund die Nazionalsocialistiscchen Kriegsverbrechen,Campus Verlag, Frankfurt am Mein 2003.

• Roland Kaltenegger: TOTENKOPF & EDEL-WEIß, Ares Verlag 2008.

9 Izvori[1] Kosta Nikolić, Istorija ravnogorskog pokreta (knjiga II),

Beograd 1999., str. 122.

[2] Kosta Nikolić, Istorija ravnogorskog pokreta (knjiga II),Beograd 1999., str. 121.

[3] http://znaci.net/00001/40_60.htm

[4] Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavljeNOVI PORAZ

[5] http://www.znaci.net/00001/4_14_2_48.htm

[6] http://www.znaci.net/00001/4_14_2_36.htm

[7] ZABELEŠKA GUVERNATORATA CRNE GORE IZPRVE POLOVINE 1943. O ORGANIZACIJI INAČINU VOĐENJA BORBE JEDINICA NOV I POJ

[8] Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavljePOGREŠNE PROCENE

[9] http://www.znaci.net/damjan/izvor.php?br=6864&vrsta=1

[10] IZVOD IZ KNJIGE PRIMLJENIH DEPEŠA ŠTABADRAŽE MIHAILOVIĆA U VREMENU OD 7—24.FEBRUARA 1943. GODINE

[11] Zbornik 4/10, dok. 219

[12] Zbornik 4/10, dok. 220

[13] http://www.znaci.net/damjan/izvor.php?br=6866&vrsta=1

[14] Milovan Đilas: Zašto su streljani Tadići

[15] http://www.znaci.net/00001/4_14_2_40.htm

[16] Zbornik NOR 4/10, dok. 225

[17] Zbornik NOR 4/10, dok. 343

[18] Zbornik NOR 4/10, dok. 229

[19] Zbornik NOR 4/10, dok. 232

[20] Zbornik NOR 4/10, dok. 233

[21] Zbornik NOR 4/10, dok. 348

[22] Zbornik NOR 4/10, dok. 349

[23] Zbornik NOR 4/10, dok. 241

[24] Zbornik NOR 4/10, dok. 246

[25] Zbornik NOR 13/3, dok. 31

[26] Zbornik NOR 4/10, dok. 258

[27] http://www.znaci.net/damjan/izvor.php?br=6873&vrsta=1

[28] Zbornik NOR 4/10, dok. 115

[29] Zbornik NOR II/8, dok. 60

[30] Zbornik NOR 4/10, dok. 250

[31] Zbornik NOR 4/10, dok. 247

[32] Zbornik NOR 4/10, dok. 248

[33] Zbornik NOR 4/10, dok. 257

[34] ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOGINSTITUTA: TOM XIV - DOKUMENTI ČETNIČKOGPOKRETA DRAŽE MIHAILOVIĆA - KNJIGA 2

[35] IZVOD IZ KNJIGE POSLATIH DEPEŠA ŠTABADRAŽE MIHAILOVIĆA U VREMENU OD 20.FEBRUARA DO 6. MARTA

[36] Zbornik NOR 4/10, str. 252-254

28 9 IZVORI

[37] Zbornik NOR 4/10, dok. 257

[38] Zbornik NOR 4/10, dok. 258

[39] Zbornik NOR 4/10, dok. 261

[40] http://www.znaci.net/damjan/izvor.php?br=6883&vrsta=1

[41] Zbornik NOR 4/10, str. 252-254

[42] Zbornik NOR 4/10, dok. 267

[43] Zbornik NOR 13/3, dok 34.

[44] Zbornik NOR 4/10, dok. 284

[45] Zbornik NOR 13/3, dok 35.

[46] Zbornik NOR 4/10, dok. 291

[47] Zbornik NOR 4/10, dok. 277

[48] Zbornik NOR 4/10, dok. 278

[49] http://www.znaci.net/00001/4_14_2_46.htm ZVEŠ-TAJ KOMANDANTA KONJIČKE GRUPE OD 23.FEBRUARA 1943. KOMANDANTU ISTAKNU-TOG DELA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA OSADEJSTVU SA ITALIJANSKIM JEDINICAMA UBORBAMA KOD KONJICA

[50] Zbornik 4/10, dok. 145

[51] Zbornik 4/10, dok. 144

[52] Zbornik 4/10, dok. 144

[53] Zbornik NOR 4/10, dok. 295

[54] Zbornik 4/10, dok. 166

[55] IZVOD IZ KNJIGE PRIMLJENIH DEPEŠA ŠTABADRAŽE MIHAILOVIĆA U VREMENU OD 26.FEBRUARA DO 14. MARTA 1943. GODINE

[56] Izvod iz knjige primljenih depeša Štaba Draže Mi-hailovića u vremenu od 26. februara do 14. marta 1943.godine, Zbornik dokumenataka i podataka NOR-a, tomXIV (četnički dokumenti), knjiga 2, Vojnoistorijski in-stitut, Beograd - dokument 85

[57] Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne ko-mande Vermahta

[58] Zbornik NOR 13/3, dok. 36 i 38.

[59] Zbornik NOR 13/3, dok. 36 i 38.

[60] Zbornik NOR 13/3, dok. 36 i 38.

[61] Zbornik NOR 4/10, dok. 256

[62] Zbornik NOR 4/10, dok. 286

[63] ZAPOVEST KOMANDANTA SREDNJE KOLONEOD 26. FEBRUARA 1943. KOMANDANTIMANEVESINJSKE I KOMBINOVANE BRIGADE ZANAPAD NA JEDINICE 2. PROLETERSKE DIVIZIJEKOD DREŽNICE

[64] Zbornik NOR 4/10, dok. 297

[65] Zbornik NOR 4/10, dok. 300

[66] http://www.znaci.net/00001/4_14_2_56.htmNAREĐENJE KOMANDANTA ISTAKNUTOGDELA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA OD 28.FEBRUARA 1943. KOMANDANTU ZETSKOGČETNIČKOG ODREDA

[67] Zbornik NOR 14/2, dok. 57

[68] http://www.znaci.net/00001/4_14_2_66.htm

[69] Tomasevich 1975, pp. 244–245.

[70] Ljubo Vučković: DALMATINSKI PROLETERI, NANERETVI, str. 71-72

[71] http://www.znaci.net/00001/4_14_2_71.htm

[72] Zbornik NOR 2/8, dok. 135

[73] http://www.znaci.net/00001/4_14_2_78.htmOBAVEŠTENJE KOMANDANTA KONJIČKEGRUPE OD 7. MARTA 1943. KOMANDAN-TIMA KOLONA O FORSIRANJU NERETVE KODJABLANICE OD STRANE NOVJ

[74] http://www.znaci.net/00001/4_14_2_81.htm

[75] Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjADRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Saslušanje op-tuženih

[76] Bogdan Jakovčević: Vidio sam kako je poginuo Sava Ko-vačević

[77] Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavljeIZGUBLJENA BITKA

[78] http://www.znaci.net/00001/4_14_2_94.htm IZVEŠ-TAJ MAJORA BORIVOJA RADULOVIĆA OD18. MARTA 1943. KOMANDANTU ISTAKNU-TOG DELA VRHOVNE KOMANDE O RASULU,BEŽANJU I PLJAČKI ČETNIČKIH JEDINICA NAPODRUČJU NEVESINJA

[79] http://www.znaci.net/00001/4_14_2_96.htmNAREĐENJE DRAŽE MIHAILOVIĆA OD 19.MARTA 1943. KOMANDANTU ZETSKOGČETNIČKOG ODREDA I KOMANDANTU OP-ERATIVNIH JEDINICA ISTOČNE BOSNE IHERCEGOVINE ZA NAPAD NA JEDINICE 3. NOUDIVIZIJE NA PRAVCU PRIDVORCI — KLJUNI —LUKA

[80] http://www.znaci.net/00001/4_14_2_100.htmNAREĐENJE KOMANDE OPERATIVNIH JE-DINICA ISTOČNE BOSNE I HERCEGOVINE OD24. MARTA 1943. KOMANDANTU BILEĆKEBRIGADE O NAČINU DEJSTVA BRIGADE UPOZADINI JEDINICA NOVJ I EVENTUALNOJEVAKUACIJI JEDINICA PRAVCEM TREBINJE —BILEĆA

[81] AVII, Ca, k. 18, reg. br. 4/6 (VK-X-23).

29

[82] PISMO GENERALA BLAŽA ĐUKANOVIĆA ODAPRILA 1943. DRAŽI MIHAILOVICU O STANJU UČETNIČKIM JEDINICAMA U CRNOJ GORI

[83] http://www.znaci.net/00001/11_36.htm

[84] http://www.znaci.net/00001/11_35.htm

[85] Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjADRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Završna reč op-tuženog Dragoljuba Mihailovića

[86] Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjADRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: PresudaDragoljubu Mihailoviću i ostalima

[87] “Bitka na Neretvi je naša!". Politika. 8. ožujka 2013.http://pollitika.com/quotbitka-na-neretviquot-je-nasa.pristupljeno 12. svibnja 2013.

10 Vidi još• Operacija Weiss

• Bihaćka republika

• Martovski pregovori 1943.

• Napad NOVJ na Prozor februara 1943.

• Napad NOVJ na Konjic februara 1943.

• Pokolj muslimana Pljevalja, Čajniča i Foče

11 Vanjske veze• Bitka na Neretvi - kratak pregled

• Četničko rasulo na Neretvi

30 12 TEXT AND IMAGE SOURCES, CONTRIBUTORS, AND LICENSES

12 Text and image sources, contributors, and licenses

12.1 Text• Bitka na Neretvi Source: https://sh.wikipedia.org/wiki/Bitka_na_Neretvi?oldid=13488051 Contributors: Mladifilozof, Biblbroks, Com-

monsDelinker, Edgar Allan Poe, Justincheng12345-bot, Kolega2357, Kolega2357-Bot, Legobot i Anonymous: 3

12.2 Images• Datoteka:144_Draza_Mihajlovic.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/8a/144_Draza_Mihajlovic.jpg Li-

cense: Public domain Contributors: [1] Original artist: United States Holocaust Memorial Museum, courtesy of Muzej Revolucije NarodnostiJugoslavije

• Datoteka:2._ravnogorski_korpus.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/04/2._ravnogorski_korpus.jpg Li-cense: GFDL Contributors: Transferred from sr.wikipedia; transferred to Commons by User:Goldorak using CommonsHelper. Originalartist: Original uploader was Свифт at sr.wikipedia

• Datoteka:BatallaDelNeretvaMapa1.png Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/3/30/BatallaDelNeretvaMapa1.png License: CC BY-SA 3.0 rs Contributors: Transferred from sr.wikipedia Original artist: Original uploader was Gorran at sr.wikipedia

• Datoteka:BatallaDelNeretvaMapa5.png Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a2/BatallaDelNeretvaMapa5.pngLicense: CC BY-SA 3.0 rs Contributors: Transferred from sr.wikipedia; transfer was stated to be made by User:rowanwindwhistler. Originalartist: Original uploader was Gorran at sr.wikipedia

• Datoteka:Benito_Mussolini_and_Adolf_Hitler.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f0/Benito_Mussolini_and_Adolf_Hitler.jpg License: Public domain Contributors: USHMM Photograph #89908 Original artist: Muzej RevolucijeNarodnosti Jugoslavije

• Datoteka:Bitka_na_Neretvi.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/5f/Bitka_na_Neretvi.jpg License: Publicdomain Contributors: Istorijski atlas Oslobodilačkog rata naroda Jugoslavije[1], izdanje Vojnoistorijskog instituta JNA. Beograd, 1952.Original artist: Geografski institut JNA

• Datoteka:Brijanje_zarobljenih_četnika.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/5f/Brijanje_zarobljenih_%C4%8Detnika.jpg License: Public domain Contributors: http://znaci.net/damjan/fotogalerija.php?slika_po_strani=50&fraza=&stranica=5 Original artist: Žorž Skrigin

• Datoteka:Captured_German_major_on_Neretva.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/8a/Captured_German_major_on_Neretva.jpg License: Public domain Contributors: http://znaci.net/damjan/fotogalerija.php?slika_po_strani=50&fraza=&stranica=71 Original artist: Unknown

• Datoteka:Chetniks_Flag.svg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/8c/Chetniks_Flag.svg License: Public domainContributors: vector version of Cetnik flag.jpg, which was sourced from the Ministry of Education, Yugoslavia, according to that file pageOriginal artist: Voytek s

• Datoteka:Chetniks_and_Germans_in_Herzegovina_in_1943.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/51/Chetniks_and_Germans_in_Herzegovina_in_1943.jpg License: Public domain Contributors: http://www.znaci.net/fotogalerija/fotogalerija02.html Original artist: Unknown

• Datoteka:Chetniks_in_Operation_Fall_Weiss_1943.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/29/Chetniks_in_Operation_Fall_Weiss_1943.jpg License: Public domain Contributors: http://znaci.net/damjan/fotogalerija.php?slika_po_strani=50&fraza=&stranica=86 Original artist: Unknown

• Datoteka:Commons-logo.svg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/4a/Commons-logo.svg License: Public do-main Contributors: This version created by Pumbaa, using a proper partial circle and SVG geometry features. (Former versions used tobe slightly warped.) Original artist: SVG version was created by User:Grunt and cleaned up by 3247, based on the earlier PNG version,created by Reidab.

• Datoteka:Destroyed_Italian_tanks_on_Neretva.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/5a/Destroyed_Italian_tanks_on_Neretva.jpg License: Public domain Contributors: http://znaci.net/damjan/fotogalerija.php?slika_po_strani=50&fraza=&stranica=38 Original artist: Unknown

• Datoteka:Draža_pred_sudom.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f1/Dra%C5%BEa_pred_sudom.jpg Li-cense: Public domain Contributors: (1946) The Trial of Dragoljub-Draža Mihailović: Stenographic Record and Documents from the Trial ofDragoljub-Draža Mihailović, Beograd Original artist: Socialist Federal Republic of Yugoslavia

• Datoteka:Druga_srpska_brigada.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sh/c/cd/Druga_srpska_brigada.jpg License: ?Contributors: ? Original artist: ?

• Datoteka:Flag_of_Bulgaria.svg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/9/9a/Flag_of_Bulgaria.svg License: Publicdomain Contributors: The flag of Bulgaria. The colors are specified at http://www.government.bg/cgi-bin/e-cms/vis/vis.pl?s=001&p=0034&n=000005&g= as: Original artist: SKopp

• Datoteka:Flag_of_Croatia_Ustasa.svg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/c7/Flag_of_Independent_State_of_Croatia.svg License: Public domain Contributors: Zakonska odredba o državnom grbu, državnoj zastavi, Poglavnikovoj zastavi, državnompečatu, pečatima državnih i samoupravnih ureda, 28. travnja 1941, Nr.XXXVII-53-Z.p.−1941 — 30. travnja 1941. Original artist: publicdomain by User:Zscout370

• Datoteka:Flag_of_German_Reich_(1935–1945).svg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/9/99/Flag_of_German_Reich_%281935%E2%80%931945%29.svg License: Public domain Contributors: Own work Original artist: Fornax

• Datoteka:Flag_of_German_occupied_Albania.svg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/83/Flag_of_Albania_%281943-1944%29.svg License: CC-BY-SA-3.0 Contributors: Eng-Wikipedia Original artist: ?

12.2 Images 31

• Datoteka:Flag_of_Germany_1933.svg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/9/99/Flag_of_German_Reich_%281935%E2%80%931945%29.svg License: Public domain Contributors: Own work Original artist: Fornax

• Datoteka:Flag_of_Independent_State_of_Croatia.svg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/c7/Flag_of_Independent_State_of_Croatia.svg License: Public domain Contributors: Zakonska odredba o državnom grbu, državnoj zastavi,Poglavnikovoj zastavi, državnom pečatu, pečatima državnih i samoupravnih ureda, 28. travnja 1941, Nr.XXXVII-53-Z.p.−1941 — 30.travnja 1941. Original artist: public domain by User:Zscout370

• Datoteka:Flag_of_Italy_(1861-1946).svg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/ad/Flag_of_Italy_%281861-1946%29.svg License: CC BY-SA 2.5 Contributors: http://www.regiamarina.net/ref/flags/flags_it.htm Original artist: Fl a n k e r

• Datoteka:Flag_of_Italy_(1861-1946)_crowned.svg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/0d/Flag_of_Italy_%281861-1946%29_crowned.svg License: CC BY-SA 2.5 Contributors:http://www.prassi.cnr.it/prassi/content.html?id=1669Original artist: F l a n k e r

• Datoteka:Flag_of_SFR_Yugoslavia.svg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/71/Flag_of_SFR_Yugoslavia.svgLicense: Public domain Contributors: Own work Original artist: Flag designed by Đorđe Andrejević-Kun[3]

• Datoteka:Flag_of_Serbia,_1941-1944.svg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f9/Flag_of_Serbia%2C_1941-1944.svg License: Public domain Contributors: Flag_of_serbia_1941_1944.JPG (Original source image taken from here: Nenad M.Jovanović, Grbovi, zastave i himne u istoriji Srbije, Beograd, 2010.)Original artist: File:Flag of serbia 1941 1944.JPG: official flag of the Serbia under German occupation

• Datoteka:Flag_of_the_NSDAP_(1920–1945).svg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/cf/Flag_of_the_NSDAP_%281920%E2%80%931945%29.svg License: Public domain Contributors: Original PNG version created byde:Benutzer:Kookaburra with the name "Bild:Flag Germany 1933.png” in de.wikipedia; uploaded to the Wikimedia Commons byUser:Guanaco, later converted to SVG by User:Rotemliss and later modified by other Wikimedia Commons people. Original artist: ?

• Datoteka:Flag_of_the_Slovene_Home_Guard.svg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/74/Flag_of_the_Slovene_Home_Guard.svg License: CC0 Contributors: Own work Original artist: Emblem created by Tadej5553, colour pattern andtricolour flag by R-41

• Datoteka:Flag_of_the_Soviet_Union.svg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a9/Flag_of_the_Soviet_Union.svg License: Public domain Contributors: http://pravo.levonevsky.org/ Original artist: СССР

• Datoteka:Flag_of_the_United_Kingdom.svg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/ae/Flag_of_the_United_Kingdom.svg License: Public domain Contributors: Own work per data at http://flagspot.net/flags/gb.html Original artist: Original flag byActs of Union 1800

• Datoteka:Foča_maj_1943.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sh/d/dd/Fo%C4%8Da_maj_1943.jpg License: ? Con-tributors: ? Original artist: ?

• Datoteka:Italijani_i_četnici_u_Jablanici_1943.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sh/3/3d/Italijani_i_%C4%8Detnici_u_Jablanici_1943.jpg License: ? Contributors: ? Original artist: ?

• Datoteka:Italijanski_kamion_u_Rami.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sh/1/1d/Italijanski_kamion_u_Rami.jpgLicense: ? Contributors: ? Original artist: ?

• Datoteka:Josip_Broz_Tito_Bihać_1942.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/ca/Josip_Broz_Tito_Biha%C4%87_1942.jpg License: Attribution Contributors: Marxists Internet Archive Original artist: Unknown

• Datoteka:Jugoslavija_i_Evropa_maj_1943.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/fe/Jugoslavija_i_Evropa_maj_1943.jpg License: CC BY-SA 3.0 Contributors: Own work (Reference: HRONOLOGIJA NARODNOOSLOBODI-LAČKOG RATA 1941-1945) Original artist: Dada

• Datoteka:Lukačević_i_Nemci.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sh/9/97/Luka%C4%8Devi%C4%87_i_Nemci.jpgLicense: ? Contributors: ? Original artist: ?

• Datoteka:Nazi_Swastika.svg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/9/9c/Nazi_Swastika.svg License: Public do-main Contributors: Own work Original artist: Fibonacci

• Datoteka:Partizani_u_Prozoru.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sh/3/3c/Partizani_u_Prozoru.jpg License: ? Con-tributors: ? Original artist: ?

• Datoteka:Partizani_u_osvojenom_italijanskom_uporištu_1943.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sh/1/14/Partizani_u_osvojenom_italijanskom_upori%C5%A1tu_1943.jpg License: ? Contributors: ? Original artist: ?

• Datoteka:Pavle_Đurišić.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sh/5/59/Pavle_%C4%90uri%C5%A1i%C4%87.jpg Li-cense: ? Contributors: ? Original artist: ?

• Datoteka:Peko_Dapčević.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/d/d1/Peko_Dap%C4%8Devi%C4%87.jpg Li-cense: Public domain Contributors: Vladimir Dedijer, Dnevnik, knjiga I (str. 170), Beograd 1945. Original artist: Unknown

• Datoteka:Petar_Baćović_agituje.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sh/f/f1/Petar_Ba%C4%87ovi%C4%87_agituje.jpg License: ? Contributors: ? Original artist: ?

• Datoteka:Prelaz_partizana_preko_Neretve.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/6a/Prelaz_partizana_preko_Neretve.jpg License: Public domain Contributors: Vladimir Dedijer, Dnevnik, knjiga II (str. 113), Beograd 1945. Original artist:Unknown

• Datoteka:Prenošenje_ranjenika_u_dolini_Neretve_1943.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/44/Preno%C5%A1enje_ranjenika_u_dolini_Neretve_1943.jpg License: Public domain Contributors: http://www.znaci.net/fotogalerija/fotogalerija02.html Original artist: Unknown

32 12 TEXT AND IMAGE SOURCES, CONTRIBUTORS, AND LICENSES

• Datoteka:Razrušena_stara_austrijska_kasarna_u_Jablanici_1943.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/46/Razru%C5%A1ena_stara_austrijska_kasarna_u_Jablanici_1943.jpg License: Public domain Contributors: Vladimir Dedijer, Dnevnik,knjiga II (str. 113), Beograd 1945. Original artist: Unknown

• Datoteka:Standard_of_the_Prime_Minister_of_SFR_Yugoslavia.svg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a0/Standard_of_the_Prime_Minister_of_SFR_Yugoslavia.svg License: Public domain Contributors: Vector image based on image of thestandard at this link.[2] Original artist: R-41

• Datoteka:Stjepan_Stevo_Filipović.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/9/9a/Stjepan_Stevo_Filipovi%C4%87.jpg License: Public domain Contributors: United States Holocaust Memorial Museum, courtesy of Muzej Revolucije Narodnosti Ju-goslavije [2] Original artist: probably Slobodanka Vasić [3]

• Datoteka:The_Bridge_on_Neretva_1943.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/4b/The_Bridge_on_Neretva_1943.jpg License: Public domain Contributors: http://znaci.net/damjan/fotogalerija.php?slika_po_strani=50&fraza=&stranica=48 Original artist: Unknown

• Datoteka:Uništena_italijanska_kolona_1943.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/5e/Uni%C5%A1tena_italijanska_kolona_1943.jpg License: Public domain Contributors: Vladimir Dedijer, Dnevnik, knjiga II (str. 113), Beograd 1945. Originalartist: Unknown

• Datoteka:Uništena_neprijateljska_tehnika_na_Neretvi_1943.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sh/5/5f/Uni%C5%A1tena_neprijateljska_tehnika_na_Neretvi_1943.jpg License: ? Contributors: ? Original artist: ?

• Datoteka:Uništena_njemačka_tanketa_kod_Konjica_1943.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sh/d/d1/Uni%C5%A1tena_njema%C4%8Dka_tanketa_kod_Konjica_1943.jpg License: ? Contributors: ? Original artist: ?

• Datoteka:Ustaške_vođe_u_rejonu_Prozora_1943.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f3/Usta%C5%A1ke_vo%C4%91e_u_rejonu_Prozora_1943.jpg License: Public domain Contributors: http://znaci.net/damjan/fotogalerija.php?slika_po_strani=50&fraza=&stranica=92 Original artist: Unknown

• Datoteka:Wikiquote-logo.svg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/fa/Wikiquote-logo.svg License: Public do-main Contributors: ? Original artist: ?

• Datoteka:Yugoslav_Partisans_flag_1945.svg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/aa/Flag_of_the_Democratic_Federal_Yugoslavia.svg License: Public domain Contributors: Transferred from en.wikipedia to Commons. Originalartist: The original uploader was Zscout370 at Engleski Wikipedia

• Datoteka:Zaharije_Ostojic1.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sh/2/28/Zaharije_Ostojic1.jpg License: ? Contribu-tors: ? Original artist: ?

• Datoteka:Zaplenjeni_tenk_na_Neretvi.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f5/Zaplenjeni_tenk_na_Neretvi.jpg License: Public domain Contributors: Vladimir Dedijer, Dnevnik, knjiga II (str. 113), Beograd 1945. Original artist: Unknown

• Datoteka:Četnici_i_Nemci_na_Neretvi.jpg Source: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/52/%C4%8Cetnici_i_Nemci_na_Neretvi.jpg License: Public domain Contributors: Zbornik sećanja aktivista jugoslovenskog revolucionarnog radničkog pokreta,knjiga šesta (str. 32), Beograd 1960. Original artist: Unknown

12.3 Content license• Creative Commons Attribution-Share Alike 3.0