Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević

Hemijski sastav ćelijeProkariotska i eukariotska ćelija

Jedro i organele sa ćelijskom membranom

Ćelijska deobaVirusiBakterije

Hemijski sastav ćelije

Tu spadaju neorganska i organska jedinjenja.

Neorganska jedinjenja

Tu spadaju :

- Voda;

- Mineralne soli.

Organska jedinjenja

Tu spadaju :- Ugljeni hidrati- Proteini- Masti- Nukleinske kiseline

Ugljeni hidrati

Opšta formula:

CnH2nOn ili Cn(H2O)n

Značaj :

- Energetska uloga

Proteini

Proteini ili belančevine su sastavljeni od amino kiselina

Značaj je to što predstavljaju sastavni i gradivni deo ćelije, pokreću biohemijske procese, ulaze u sastav hormona i antitela.

Masti

Masti ili lipidi su jedinjenja različitog sastava nerastvorna u vodi, a rastvorna u organskim rastvaračima.

Nukleinske kiseline

Nukleotid se sastoji od :

1. Baze :- Purinske (Adenin i

guanin)- Pirimidinske (Citozin i

Timin)

2. Šećera – Dezoksiriboza

3. PO4 – Ostatak fosforne kiseline

Fotografiju možete pogledati ovde.

Nukleinske kiseline

Prokariotska i eukariotska ćelija

Jedro i organele sa ćelijskom membranom

Ćelijska membrana Ribozomi Endoplazmatični retikulum Goldžijev aparat Lizozomi Vakuole

Mitohondrije Plastidi Hloroplasti Citoskelet Centriole Peroksizomi Jedro

Ćelijska membrana

Sastoji se od : - Fosfolipida - Proteina - Ugljenih hidrataTransport kroz membranu6. Aktivan7. Pasivan Uloga : Daje oblik ćeliji Selektivna propustljivost Zaštitna uloga Transport kroz membranu

Transport kroz membranu

U aktivan transport spadaju :

1. Endocitoza (Fagocitoza i pinocitoza)

2. Egzocitoza (Difuzija, osmoza i olakšana difuzija)

Ribozomi

Ribozomi su jedine organele prisutne i u prpkariotskoj i u eukariotskoj ćeliji.

Građeni su od dve subjedinice velike i male.

Kada se povežu sa molekulom i-RNK sintetišu protein. Povezivanjem većeg broja ribozoma sa i-RNK nastaje polizom.

Endoplazmatični retikulum

Endoplazmatični retikulum predstvlja mrežu membrana koje se prostire kroz čitavu ćeliju.

Osnovna uloga ove organele je sinteza i transport materija kroz ćeliju.

Razlikuju se dve vrste granularni i agranularni.

Granularni ER na membranama nosi ribozome pa se u njemu sintetišu proteini.

Agranularni ER nema ribozome i u njemu se sintetišu lipidi i njihovi derivati

Goldžijev aparat

Goldžijev aparat se sastoji iz spljoštenih paralelno postavljenih krupnih vezikula, kao naslagani tanjiri, od kojih se odvajaju sitnije vezikule koje sadrže proizvod lučenja ove organele.

Uloga mu je u dozrevanju, obeležavanju i usmeravanju kretanja molekula ka tačnom odredištu u ćeliji: ka lizozomima, van ćelije (sekretorna uloga), ka ćelijskoj membrani.

Lizozomi

Lizozomi imaju oblik kesica obavijenih jednostrukom membranom.

Ispunjeni su mnogobrojnim hidrolitičkim enzimima pa se nazivaju ''organele za varenje''.

U njima se mogu razložiti različite materije, strane materije ili čak čitave ćelije (npr. bakterije), delovi sopstvene ćelije a u određenim uslovima i čitava ćelija.

Vakuole

Vakuola je karakteristična samo za biljne ćelije.

Ima ulogu biljnih lizozoma i daje čvrstinu ćeliji. Njena membrana se naziva tonoplast.

Mitohondrije

Mitohondrije su membranske organele prisutne u ćelijama skoro svih eukariotskih organizama.

Predstavljaju kratke, sferične ili štapićaste strukture, širine od 0.5 do 1 µm, a dužine nekoliko mikrometara.

Mogu biti takođe i granate. One su izuzetno pokretne

organele koje konstantno menjaju svoj oblik spajajući se međusobno i ponovo razdvajajući.

Plastidi

Sadrže ih samo biljne ćelije i u njih spadaju :

- Hloroplasti,- Hromoplasti,- Amiloplasti. Proste su građe, i ne

sadrže tilakoide.

Hloroplasti

Hloroplasti su prisutni samo u biljnoj ćeliji.

Razlikuju se tri vrste hromoplasti, hloroplasti i leukoplasti [bez pigmenta, u njima se magacioniraju hranljive materije].

Hloroplasti su i po građi i po funkciji slični mitohondrijama.

Hloroplasti sadrže pigment hlorofil i u njima se odvija proces fotosinteze.

Fotosinteza predstavlja proces kojim se pomocu hlorofila apsorbuje sunčeva svetlost i pretvara u hemijsku energiju [ATP] a zatim se ta energija koristi za sintezu organskih materija iz neorganskih [CO2 i H2O].

Citoskelet

Daje čvrstinu i oblik ćeliji, učestvuje u pokretanju ćelijskih organela, strujanju citoplazme.

U endocitozi – transport materija kroz membranu.

Izgrađen je od aktinskih filamenata i mikrotubula

Peroksizomi

Peroksizomi su male vezikule okružene jednostrukom membranom .

Sadrže enzime za oksidaciju masnih kiselina i aminokiselina, pri čemu se kao sporedan proizvod javlja vodonik-peroksid.

Peroksizomima, koji su svojstveni životinjskim ćelijama, odgovaraju glioksizomi u biljnim ćelijama, mada ih dosta citologa smatra jednom te istom organelom.

Oksizomi se nalaze u semenima koja su bogata uljima i omogućavaju rast klice tako što joj obezbeđuju energiju razgradnjom masnih kiselina

Centriole

Imaju ulogu u ćelijskoj deobi, i stvaranju niti deobnog vretena.

Jedro

Najupadljivija, velika organela eukariotskih ćelija je jedro.

Sam latinski naziv – nucleus (jezgro), govori o značaju jedra za ćeliju.

U njemu se nalazi DNK (geni) u kojoj je zapisano sve ono što ćelija treba da uradi da bi se održala u životu i prilagodila na promene u okolini.

Jedro reguliše (upravlja) sve procese u ćeliji, u njemu se obavlja i sinteza DNK(replikacija) i svih vrsta RNK (transkripcija).

Deoba ćelija

Ćelijski ciklus obuhvata promene koje se odigravaju u ćeliji od momenta njenog nastanka do njene deobe na dve nove ćelije.

Mitoza i mejoza.

Mitoza

Mitoza predstavlja deo ćelijskog ciklusa u kojem prestaju sintetički procesi u ćeliji i vrši se deoba ćelije.

Ona se odvija veoma brzo i u proseku traje 1 - 2 sata.

U normalnom ćelijskom ciklusu iz faze rasta ćelija neminovno prelazi u fazu ćelijske deobe, koja podrazumeva kako deobu jedra, njenog genetskog materijala, tako i deobu citoplazme.

Deoba koja se odigrava u somatskim ćelijama naziva se mitoza.

Proces mitoze. ( profaza, prometafaza, metafaza,

anafaza i telofaza )

U ovoj deobi od roditeljske ćelije nastaće dve ćerke ćelije od kojih svaka ima istu količinu i isti DNK kao i ćelija od koje su nastale, te će one biti identične roditeljskoj u svakom pogledu.

Zahvaljujući mitozi nastaju nove ćelije neophodne za rast višećelijskog organizma kao i za obnovu oštećenih tkiva

Proces mitoze

Mejoza

Deoba koja se odigrava u polnim ćelijama u procesu gametogeneze i koja se naziva mejoza ima za rezultat stvaranje polnih ćelija koje nisu genetski identične ćeliji od koje su nastale i imaju za polovinu redukovan broj hromozoma kao i duplo manju količinu DNK.

Virusi

Virusi su metabolički neaktivne i zarazne čestice na granici nežive prirode i živog sveta.

Bakterije

Bakterije su jednoćelijski organizmi prokariotske građe koji se uočavaju svetlostnim mikroskopom.

Najstariji su (smatra se da su nastali pre oko 3,4 milijardi godina ) i najbrojniji organizmi na našoj planeti.

Prisutni su u svim vrstama staništa, uključujući tu i ljudski organizam.

Uprkos njihove velike brojnosti i prisutnosti u svim staništima bakterije, zbog svoje male veličine , su poslednji živi organizmi otkriveni od strane čoveka.