Saobracaj u kretanju

УРБАНИСТИЧКА ТЕХНИКАУРБАНИСТИЧКА ТЕХНИКА

доц. Александра Ђукићдоц. Александра Ђукић

САОБРАЋАЈ У КРЕТАЊУСАОБРАЋАЈ У КРЕТАЊУ

РАЗВОЈ ГРАДА И САОБРАЋАЈАРАЗВОЈ ГРАДА И САОБРАЋАЈА

Саобраћајне основе у Саобраћајне основе у историјск. фазама развоја историјск. фазама развоја градаграда

У градовима средњег века, У градовима средњег века, градско насеље је било градско насеље је било ограничено зидинама - ради ограничено зидинама - ради опште безбедности. Објекти опште безбедности. Објекти ван зидина су били привр. ван зидина су били привр. карактера. Спољна саобраћајна карактера. Спољна саобраћајна мрежа путева за возила са мрежа путева за возила са животињск. вучом је увођена у животињск. вучом је увођена у град кроз контролисане капије. град кроз контролисане капије. Основни начин кретања у граду Основни начин кретања у граду – пешачење – па су и димензије – пешачење – па су и димензије улица биле одговарајуће.улица биле одговарајуће.

Друга фаза – индустр. револуц. Друга фаза – индустр. револуц. и масовнија употреба и масовнија употреба превозних средстава. превозних средстава. Појављује се железница, а Појављује се железница, а развој градске агломерације се развој градске агломерације се одиграва и ван зидина – одиграва и ван зидина – најчешће около жел. станица и најчешће около жел. станица и дуж пруге. Појављују се дуж пруге. Појављују се тамваји са колском или парном тамваји са колском или парном вучом.вучом.

Њу Орлеанс

Брисел

Индија

Венеција

Амстердам

Амерсфорт

Сингапур

Еколошка возила

Шинкансен у Токију

Саобраћајнице на два спрата у Токију

Крајем 19. века и почетком 20. Крајем 19. века и почетком 20. века појављују се нови системи века појављују се нови системи саобраћаја ксаобраћаја кooји својом ји својом флексибилношћу и густином флексибилношћу и густином покривају веће површине. покривају веће површине. Развојем саобраћаја убрзава Развојем саобраћаја убрзава се процес урбанизације, се процес урбанизације, нарочито на простору између нарочито на простору између жељжељeeзничких коридора.зничких коридора.

Најдинамичнији и најмасовнији Најдинамичнији и најмасовнији актер је путнички аутомобил, актер је путнички аутомобил, са површинским видовима са површинским видовима јавног градског саобраћаја- јавног градског саобраћаја- трамвајем, аутобусом и трамвајем, аутобусом и тролејбусом.тролејбусом.

Мрежа саобраћајница се брзо Мрежа саобраћајница се брзо развија и потпуно равномерно развија и потпуно равномерно покрива цело подручје.покрива цело подручје.

Панчево у 16. веку Панчево у првој половини 18. века

Панчево у другој половини 18. века Панчево у 19. веку до 1918.год.

Панчево између два светска рата Панчево крајем 20. века

Илустративни приказ Илустративни приказ просторног ширења Београда просторног ширења Београда и промена неких основних и промена неких основних показатеља – броја показатеља – броја становника, површине нових становника, површине нових станова, као и саобраћајни станова, као и саобраћајни показатељи (број путничких показатељи (број путничких возила и број возила јавног возила и број возила јавног градског превоза).градског превоза).

1804. год, 1912., 1940., 1960., 1804. год, 1912., 1940., 1960., 1972., 1986............1972., 1986............

Релативна расподела броја путника у јавним видовима превоза у Релативна расподела броја путника у јавним видовима превоза у нашим условима.нашим условима.

2/3 путника користи јавни градски превоз, док само 1/3 путника 2/3 путника користи јавни градски превоз, док само 1/3 путника користи међуградски превоз. То практично происточе из користи међуградски превоз. То практично происточе из чињенице, да чак ¾ становништва живи у градским подручјима.чињенице, да чак ¾ становништва живи у градским подручјима.

GRADSKI JAVNI PREVOZ 66,7%

MEDJUGRADSKI PREVOZ 33,3%

AUTOBUS 29,6%ŽELEZNICA 3,4%BROD 0,2%AVION 0,1%

Основне узрочно-последичне везе развоја града и саобраћајаОсновне узрочно-последичне везе развоја града и саобраћаја Намена површинаНамена површина – сразмерно врсти и интензитету, привлачи или – сразмерно врсти и интензитету, привлачи или

емитује кретање људи и роба. Ова кретања се називају и емитује кретање људи и роба. Ова кретања се називају и саобраћајна потребасаобраћајна потреба, а за њихово задовољење неопходно је да , а за њихово задовољење неопходно је да постоји одговарајући постоји одговарајући саобраћајни системсаобраћајни систем. У зависности од густине . У зависности од густине и других каракт. саобраћ. система обезбеђује се одређени и других каракт. саобраћ. система обезбеђује се одређени ниво ниво приступачностиприступачности, а сразмерно обезбеђеном нивоу приступачности, , а сразмерно обезбеђеном нивоу приступачности, земљиште ће добијати или губити земљиште ће добијати или губити вредноствредност..

Концепцијски модели развоја Концепцијски модели развоја града и саобраћајне основе града и саобраћајне основе

Континуално ширење- наставак Континуално ширење- наставак изградње првенствено по ободу изградње првенствено по ободу постојећег ткива- интензивира постојећег ткива- интензивира се кретање путничким се кретање путничким аутомобил. – претерани захтеви аутомобил. – претерани захтеви за површин. за кретање и за површин. за кретање и миривање саобраћ.миривање саобраћ.

Коридорски развој – подржава Коридорски развој – подржава развој капацитетнијих видова развој капацитетнијих видова јавног градског саобраћајајавног градског саобраћаја

Секундарне агломерације – Секундарне агломерације – заснивају се на ограничењу заснивају се на ограничењу ширења главне градске ширења главне градске агломерације . Систем више агломерације . Систем више мањих градова и центара – мањих градова и центара – најповољније решење у најповољније решење у саобраћајном смислу.саобраћајном смислу.

ПЛАНИРАЊЕ И ПРОЈЕКТОВАЊЕ ПЛАНИРАЊЕ И ПРОЈЕКТОВАЊЕ ГРАДСКИХ САОБРАЋАЈНИЦАГРАДСКИХ САОБРАЋАЈНИЦА

Алгоритам процеса Алгоритам процеса пројектовања градских пројектовања градских саобраћајницасаобраћајница

Генерални пројеката градских Генерални пројеката градских саобраћајница – као део ГУП-а саобраћајница – као део ГУП-а (размера 1: 5000)(размера 1: 5000)

Идејни пројекат градских Идејни пројекат градских саобраћајница – као део саобраћајница – као део Регулационог плана и Регулационог плана и Урбанистичког пројекта Урбанистичког пројекта (размера 1:1000 или 1:500)(размера 1:1000 или 1:500)

Извођачки пројекат градске Извођачки пројекат градске саобраћајнице (1:250, 1:100)саобраћајнице (1:250, 1:100)

Архивски пројекат – тј. пројекат Архивски пројекат – тј. пројекат изведеног стања – служи за изведеног стања – служи за коначни обрачун радова.коначни обрачун радова.

План саобраћаја у ГУП-у Новог Сада

План саобраћаја у регулационом плану

УТИЦАЈНИ ЧИНИОЦИ РАЗВОЈА ГРАДСКОГ УТИЦАЈНИ ЧИНИОЦИ РАЗВОЈА ГРАДСКОГ САОБРАЋАЈАСАОБРАЋАЈА

Ток функције мобилности грађана – укупно и по средствима Ток функције мобилности грађана – укупно и по средствима превоза – у периоду од 1960. до 1990.превоза – у периоду од 1960. до 1990.

Потребе за путовањем грађана прогресивно расту са величином Потребе за путовањем грађана прогресивно расту са величином града и степеном његове економске моћи.града и степеном његове економске моћи.

Мобилност се изражава просечним бројем путовања које један Мобилност се изражава просечним бројем путовања које један градски становник оствари у току једног дана или једне године. градски становник оствари у току једног дана или једне године.

По правилу се укупна мобилност мора изразити и према По правилу се укупна мобилност мора изразити и према превозним средствима.превозним средствима.

Веза дневне мобилности механизованим средствима и броја Веза дневне мобилности механизованим средствима и броја вожњи по једном путничком аутомобилу.вожњи по једном путничком аутомобилу.

На графикону се види изражена разлика између САД-а и земаља На графикону се види изражена разлика између САД-а и земаља Европе заједно са земљама у развоју.Европе заједно са земљама у развоју.

Укупно већа мобилност грађана САд-а је последица већег Укупно већа мобилност грађана САд-а је последица већег националног доходка али и другачијег начина урбанизације.националног доходка али и другачијег начина урбанизације.

3 4 5 6 7Kpa (vožnji/PA/dan)

Mm= 641-0.11 Kpa

EVROPAZEMLJE U RAZVOJUG

dnevna mobilnost motorizovanim sredstvima (vo žnja/stanovniku/dan)

Mm= 1101-0.12 Kpa

Степен индивидуалне моторизације са прогнозом до 2020. године.Степен индивидуалне моторизације са прогнозом до 2020. године. Степен моторизације се изражава бројем путничких аутомобила на Степен моторизације се изражава бројем путничких аутомобила на

1000 становника или бројем становника на једно возило.1000 становника или бројем становника на једно возило. Развој степена моторизације код нас и у неким земљама Европе , по Развој степена моторизације код нас и у неким земљама Европе , по

правилу одговара тзв. правилу одговара тзв. логистичкој кривилогистичкој криви.. Индивидуална моторизација показује тенденције експанзивног раста. Индивидуална моторизација показује тенденције експанзивног раста.

Код нас се степен моторизације креће измећу 300 и 400 на 1000 Код нас се степен моторизације креће измећу 300 и 400 на 1000 становника.становника.

Типичне криве временске Типичне криве временске расподеле градског саобраћаја расподеле градског саобраћаја (% у односу на средње месечно, (% у односу на средње месечно, дневно и часовно оптерећење)- дневно и часовно оптерећење)- паралелни приказ за туристичко паралелни приказ за туристичко и градско насеље.и градско насеље.

Горњи графикони – приказују Горњи графикони – приказују оптерећење током године – оптерећење током године – туристичко насеље – највеће туристичко насеље – највеће оптерећење у летњим месецима оптерећење у летњим месецима – у граду највеће оптерећење – у граду највеће оптерећење мај, април, септембар, октобар.мај, април, септембар, октобар.

Средњи – расподелу Средњи – расподелу оптерећења током недељеоптерећења током недеље

Последњи у низу – приказују Последњи у низу – приказују раподелу градског саобраћаја раподелу градског саобраћаја током 24 часа.током 24 часа.

Расподела путовања јавним Расподела путовања јавним градским превозом градским превозом

– Током годинеТоком године– Током недељеТоком недеље– Током данаТоком дана

Типична просторна расподела становништва и радних места у Типична просторна расподела становништва и радних места у односу на централну зону градаодносу на централну зону града

Запажа се да у центру града долази до концентрације радних Запажа се да у центру града долази до концентрације радних места, пре свега пословања и трговине, која, зависно од места, пре свега пословања и трговине, која, зависно од историјских, просторних, економских и других услова , може да историјских, просторних, економских и других услова , може да достигне и веома високе густине. У таквим условима долази до достигне и веома високе густине. У таквим условима долази до исељавања становника из централног подручја и њиховог исељавања становника из централног подручја и њиховог пресељавања на шири градски простор, и то по правилу, са пресељавања на шири градски простор, и то по правилу, са густинама становања које опадају са удаљењем од центра.густинама становања које опадају са удаљењем од центра.

Илустративни приказ Илустративни приказ могућности ублажавања могућности ублажавања неравномерности просторне неравномерности просторне расподеле, кроз различите расподеле, кроз различите моделе урбаног развоја.моделе урбаног развоја.

Неравномерна просторна Неравномерна просторна расподела саобраћаја је расподела саобраћаја је неизбежна чињеница са којом неизбежна чињеница са којом се мора рачунати. Градови ће се мора рачунати. Градови ће се и даље развијати на се и даље развијати на принципима рашчлањене принципима рашчлањене намене, са зонама мањег или намене, са зонама мањег или већег степена привлачности за већег степена привлачности за свакодневна путовања.свакодневна путовања.

Феномен просторне расподеле Феномен просторне расподеле се може контролисати и се може контролисати и усмеравати само осмишљеном усмеравати само осмишљеном урбанизац.урбанизац.

Најоптималнији модел развоја Најоптималнији модел развоја града са саобраћајног аспекта града са саобраћајног аспекта је град са секундарним је град са секундарним агломерац.агломерац.

KONTINUALNI RAZVOJ - VISOKE GUSTINEbez lokalnih centara

KONTINUALNI RAZVOJ - NISKE GUSTINEsa lokalnih centara

r rKORIDORSKI RAZVOJsekundarni centri

SEKUNDARNE ANGLOMERACIJEsekundarni centri

Збирне последице у саобраћајуЗбирне последице у саобраћају Имамо појединачне и збирне утицаје просторне и временске Имамо појединачне и збирне утицаје просторне и временске

неравномерности, на степен искоришћења пропусне моћи градске неравномерности, на степен искоришћења пропусне моћи градске саобраћајнице (временску неравномерност, просторну саобраћајнице (временску неравномерност, просторну неравномерност и уравнотежење)неравномерност и уравнотежење)

Проблем неуравнотежености је последица чињенице да се велики Проблем неуравнотежености је последица чињенице да се велики број путовања остварује једновремено и концентрише на одређени број путовања остварује једновремено и концентрише на одређени простор.простор.

Временска и просторна неравномерност доводе до појаве, да се Временска и просторна неравномерност доводе до појаве, да се могућности фиксних елемената саобраћајнице (попр. профил) могућности фиксних елемената саобраћајнице (попр. профил) релативно могу слабо искористити у времену и простору.релативно могу слабо искористити у времену и простору.

ФИЗИЧКИ УТИЦАЈИ САВРЕМЕНЕ ФИЗИЧКИ УТИЦАЈИ САВРЕМЕНЕ МОТОРИЗАЦИЈЕ НА ГРАДМОТОРИЗАЦИЈЕ НА ГРАД

Основу за дефинисање просторних потреба чини апсолутни минимум Основу за дефинисање просторних потреба чини апсолутни минимум потребних коловозних површина за кретање и мировање путничких потребних коловозних површина за кретање и мировање путничких аутомобила – процењује се да он износи око аутомобила – процењује се да он износи око 40м2 по аутомобилу40м2 по аутомобилу. Овај . Овај податак је проистекао из чињеница да је за коришћење путничког податак је проистекао из чињеница да је за коришћење путничког аутомобила потребно обезбедити 25м2 простора за паркирање и 15м2 аутомобила потребно обезбедити 25м2 простора за паркирање и 15м2 проточних коловоза. С`обзиром да је у нашим условима степен проточних коловоза. С`обзиром да је у нашим условима степен моторизације 3,3 становника / 1 путничко возило, потреба за моторизације 3,3 становника / 1 путничко возило, потреба за ефективним саобраћајним поврчинама је 12м2/ становнику.ефективним саобраћајним поврчинама је 12м2/ становнику.

Дијаграм приказује потребне коловозне површине за једновремени Дијаграм приказује потребне коловозне површине за једновремени превоз 1000 путника, када су у питању различита превозна средства.превоз 1000 путника, када су у питању различита превозна средства.

75.000 м2 7.000 м2500 м2

путнички аутомобил

аутобус

метро

Расподела броја путника и ангажованог простора по средствима превоза Расподела броја путника и ангажованог простора по средствима превоза (рађено за Београд крајем 80.-тих година), где се уочава да путнички (рађено за Београд крајем 80.-тих година), где се уочава да путнички аутомобили заузимају 89,4% ангажованог простора, док у укупном аутомобили заузимају 89,4% ангажованог простора, док у укупном саобраћају чак 33,4% су пешаци, док је однос оних који користе јавни саобраћају чак 33,4% су пешаци, док је однос оних који користе јавни превоз према оним који користе путничко возило 19,3% : 47,3%.превоз према оним који користе путничко возило 19,3% : 47,3%.

Пораст животног стандарда неизоставно прати и пораст путничких Пораст животног стандарда неизоставно прати и пораст путничких возила, чиме се додатно заоштрава проблем просторне неефикасности возила, чиме се додатно заоштрава проблем просторне неефикасности путничких аутомобила, због загушења саобраћајне матрице.путничких аутомобила, због загушења саобраћајне матрице.

пешачки

јг саобраћај

путнички

аут.

саобраћајни учинак ангажовани простор

89,4%путничкиаутомобил

7,7%јг саобраћај

2,9%пешачки саобр.

Потребни попречни профили за Потребни попречни профили за превоз 15.000 путника на час, у превоз 15.000 путника на час, у једном смеру различитим једном смеру различитим видовима превоза.видовима превоза.

За путничка возила на градској За путничка возила на градској саобраћајници – птребно је 4 саобраћајници – птребно је 4 пута по 25м + 1 пут 14м и пута по 25м + 1 пут 14м и додатних 26,8 Ха паркинга.додатних 26,8 Ха паркинга.

За путничка возила на За путничка возила на градском аутопуту треба 2 градском аутопуту треба 2 пута по 30м профила+ 26,8 Ха пута по 30м профила+ 26,8 Ха паркинга и 2Ха/км раскрсница.паркинга и 2Ха/км раскрсница.

За аутобусе 4 траке од 3,5м + За аутобусе 4 траке од 3,5м + 600м2 станице на дужни км.600м2 станице на дужни км.

За брзе трамваје 15м трака + За брзе трамваје 15м трака + 750 м2 станице / дужни км.750 м2 станице / дужни км.

За метро – само две подземне За метро – само две подземне траке.траке.

Утицај на животну срединуУтицај на животну средину

Концентрација загађивача у Концентрација загађивача у зависности од режима зависности од режима кретања возилакретања возила

Јединичне количине Јединичне количине аерозагађења се крећу око 20 аерозагађења се крећу око 20 гр по километру вожње, при гр по километру вожње, при просечним условима. Када се просечним условима. Када се наведене јединичне количине наведене јединичне количине помноже са одговарајућим помноже са одговарајућим бројем возила и са бројем бројем возила и са бројем километара на дан, следи, да километара на дан, следи, да се нпр. У Београду дневно у се нпр. У Београду дневно у атмосферу избацује око 50 атмосферу избацује око 50 тона аерозагађивача само од тона аерозагађивача само од возила.возила.

Највећа концентрација угњен-Највећа концентрација угњен-моноксида се јавља се јавља моноксида се јавља се јавља при раду мотора у месту.при раду мотора у месту.

Емисија угљен моноксидаЕмисија угљен моноксида– Дуж саобраћајнице са раскрсницама у истом нивоуДуж саобраћајнице са раскрсницама у истом нивоу– У зависности од брзине кретањаУ зависности од брзине кретања

Проблем аерозагађења од моторног саобраћаја је сложен и због Проблем аерозагађења од моторног саобраћаја је сложен и због појаве да се емисија појединих загађивача нпр. азот-оксида појаве да се емисија појединих загађивача нпр. азот-оксида повећава са растом брзине кретања.повећава са растом брзине кретања.

Могућност заштите од аерозагађења садњом зеленилаМогућност заштите од аерозагађења садњом зеленила

Да би се постигли прави ефекти заштите од загађења, неопходно је Да би се постигли прави ефекти заштите од загађења, неопходно је обезбедити значајне ширине зеленог појаса:обезбедити значајне ширине зеленог појаса:– 3м ширина зеленог појаса – слабо филтрирање и таложење3м ширина зеленог појаса – слабо филтрирање и таложење– 5м- слабо филтрирање и таложење + ефекат нежељеног 5м- слабо филтрирање и таложење + ефекат нежељеног

вртложењавртложења– 5м-10м – добро филтрирање и слабо таложење5м-10м – добро филтрирање и слабо таложење– 20 -40м – добро филтрирање и таложење20 -40м – добро филтрирање и таложење

У градским условима, заштита урбаних садржаја од саобраћајне У градским условима, заштита урбаних садржаја од саобраћајне буке се често постиже изградњом зидова.буке се често постиже изградњом зидова.

Овакве конструкције изграђене уз ивицу коловоза, спречавају Овакве конструкције изграђене уз ивицу коловоза, спречавају ширење аерозагађења и практично штите садржаје од високе ширење аерозагађења и практично штите садржаје од високе концентрације загађивача.концентрације загађивача.

Дијаграми приказују смањење концентрације аерозагађења Дијаграми приказују смањење концентрације аерозагађења приликом изградње зидова за заштиту од буке.приликом изградње зидова за заштиту од буке.

Типологија грађевинско-Типологија грађевинско-техничких мера заштите од техничких мера заштите од саобраћајне букесаобраћајне буке

Грађ. техн. мере могу да Грађ. техн. мере могу да смање ниво буке за 5-20дБ, смање ниво буке за 5-20дБ, што је значајно јер се у што је значајно јер се у подручјима где је бука већа подручјима где је бука већа од 60дБ, сваких 8дБ од 60дБ, сваких 8дБ умањења субјективно умањења субјективно доживљава као двоструко доживљава као двоструко смањење.смањење.

Вертикални усек – смањење 5 Вертикални усек – смањење 5 – 10 дБ.– 10 дБ.

Насип, зид, насип са зидом, и Насип, зид, насип са зидом, и монтажни насип – смањење за монтажни насип – смањење за 5-15 дБ.5-15 дБ.

Галерија и вертикални усек – Галерија и вертикални усек – смањење 10 -20дБ.смањење 10 -20дБ.

Тунелска конструкција – Тунелска конструкција – смањење више од 20дБ.смањење више од 20дБ.

ЈАВНИ ПРЕВОЗЈАВНИ ПРЕВОЗ

Саобраћајни проблем у граду Саобраћајни проблем у граду је питање капацитета, је питање капацитета, брзине, поузданости, брзине, поузданости, комфора и путничких комфора и путничких кретања.кретања.

Основна подела система је на Основна подела система је на индивидуални и колективни индивидуални и колективни саобраћај.саобраћај.

Полазећи од ове поделе, Полазећи од ове поделе, следећи критеријум је следећи критеријум је питање могућности питање могућности коришћења заједничких или коришћења заједничких или независних површина за независних површина за кретање.кретање.

С`обзиром на велики број С`обзиром на велики број индивидуалних путничких индивидуалних путничких возила, капацитети возила, капацитети саобраћајница бивају саобраћајница бивају максимално искоришћене и максимално искоришћене и неопходно је омогућити неопходно је омогућити независне површине за независне површине за кретање пешака, возила кретање пешака, возила јавног превоза и бициклисте.јавног превоза и бициклисте.

Издвојена трака за аутобусе Издвојена трака за аутобусе по средини саобраћајнице у по средини саобраћајнице у Лидсу у Енглеској – аутобуске Лидсу у Енглеској – аутобуске станице је потребно станице је потребно постављати у радијусу од постављати у радијусу од 400м – у односу на кориснике – 400м – у односу на кориснике – што подразумева пешачење што подразумева пешачење од око 5 минута.од око 5 минута.

Издвојена бициклистичка Издвојена бициклистичка стаза и коришћење капије за стаза и коришћење капије за аутобусе (аутобуси имају аутобусе (аутобуси имају предност у кретању – да би се предност у кретању – да би се побољшало функционисање побољшало функционисање саобраћаја) – у Кембриџу.саобраћаја) – у Кембриџу.

Могућност подземног Могућност подземног проласка да би се преседало проласка да би се преседало на другу аутобуску станицу – на другу аутобуску станицу – предграђе Лондона.предграђе Лондона.

Издвојене траке за трамваје по средини саобраћајнице – у Њу Орлеансу

Комбинација издвојене централне зоне саобраћајнице за кретање лаког метроа и обострано постављеног тротоара

Равноправно кретање трамваја и других возила у Амстердаму

Најекономичнији и Најекономичнији и најкомфорнији, али и најкомфорнији, али и најскупљи вид градског најскупљи вид градског превоза – подземни метро.превоза – подземни метро.

Пример из Лозане.Пример из Лозане.

ГРАДСКИ САОБРАЋАЈНИ СИСТЕМИГРАДСКИ САОБРАЋАЈНИ СИСТЕМИ

Основни геометријски облици мреже и њихове карактеристикеОсновни геометријски облици мреже и њихове карактеристике Све мреже, које се састоје од деоница и чворова се могу груписати Све мреже, које се састоје од деоница и чворова се могу груписати

према геометријским карактеристикама у три групе. Сваки од ових према геометријским карактеристикама у три групе. Сваки од ових типова има своје предности и мане.типова има своје предности и мане.

Два критеријума су најбитнија. Обезбедити најмању дужину мреже Два критеријума су најбитнија. Обезбедити најмању дужину мреже и прихватити прихватљив ниво флексибилности при експлоатацији. и прихватити прихватљив ниво флексибилности при експлоатацији.

Принципи повезивања Принципи повезивања ванградских аутопутних ванградских аутопутних деоница са градском деоница са градском путном мрежомпутном мрежом

Принципи избора локације обилазне деонице ванградског путаПринципи избора локације обилазне деонице ванградског пута Вођење траса ванградских путева у контактном подручју града Вођење траса ванградских путева у контактном подручју града

усклађује се са захтевима континуитета међуградских и усклађује се са захтевима континуитета међуградских и транзитних токова, са`једне стране и функционалних потреба транзитних токова, са`једне стране и функционалних потреба градског подручја са друге стране.градског подручја са друге стране.

ГРАДСКА ПУТНА МРЕЖАГРАДСКА ПУТНА МРЕЖА

Планерске карактеристике Планерске карактеристике саобраћајница примарне и саобраћајница примарне и секундарне градске путне секундарне градске путне мрежемреже

Главни критеријуми су:Главни критеријуми су:– Улога у односу на градУлога у односу на град– Однос према ванградској Однос према ванградској

мрежимрежи– Однос према урбанистичким Однос према урбанистичким

целинамацелинама– Теретни саобраћајТеретни саобраћај– Јавни градски саобраћајЈавни градски саобраћај– Средња дужина путовањаСредња дужина путовања– Максимално оптерећењеМаксимално оптерећење– Контрола приступаКонтрола приступа– Средња брзина – ниво услугеСредња брзина – ниво услуге– Ритам раскрсницаРитам раскрсница

Саобраћајнице се деле на Саобраћајнице се деле на примарну путну мрежу : примарну путну мрежу : градски аутопут, гр. градски аутопут, гр. магисталу, гр. саобраћајн., магисталу, гр. саобраћајн., и локалну путну мрежу: и локалну путну мрежу: сабирну улицу, приступну сабирну улицу, приступну улицу.улицу.

Елементарне шеме Елементарне шеме примењиве код примењиве код формирања просторног формирања просторног модела примарне путне модела примарне путне мрежемреже

Просторни модели мреже:Просторни модели мреже:– ОртогоналнаОртогонална– РадијалнаРадијална– ПрстенастаПрстенаста– ТангенцијалнаТангенцијална

Матрица јавног градског саобраћаја – метро у Лиону

Матрица јавног градског саобраћаја у Амстердаму

Матрица јавног градског саобраћаја – метроа и трамваја – на Менхетну у Њујорку

Алтернативни концепти повезивања локалног подручја са Алтернативни концепти повезивања локалног подручја са саобраћајницом примарне путне мрежесаобраћајницом примарне путне мреже

Прва алтернатива је затворена шема – код које је локална мрежа Прва алтернатива је затворена шема – код које је локална мрежа усмерена ка језгру подручја из којег се остварује веза са усмерена ка језгру подручја из којег се остварује веза са саобраћајницом примарне путне мреже. Предности – приступачност саобраћајницом примарне путне мреже. Предности – приступачност језгра подручја, недостаци – оптерећење језгра и лимитирајући раст језгра подручја, недостаци – оптерећење језгра и лимитирајући раст подручја.подручја.

Друга алтернатива- отворена шема – овом шемом се надокнађују Друга алтернатива- отворена шема – овом шемом се надокнађују недостаци затвореног система али се губе и предности.недостаци затвореног система али се губе и предности.

У односу на примарну саобраћајницу, локалне путне мреже могу У односу на примарну саобраћајницу, локалне путне мреже могу бити стабилне и лабилне.бити стабилне и лабилне.

Алтернативни просторни Алтернативни просторни модели секундарне путне модели секундарне путне мрежемреже

Просторни модели:Просторни модели:– Интерни прстенИнтерни прстен– Спољни прстенСпољни прстен– СпонаСпона– ГранаГрана– РастерРастер

Спона и растер захтевају Спона и растер захтевају релативно раван терен, релативно раван терен, док остали модели могу док остали модели могу да се примене и на терену да се примене и на терену са већим висинским са већим висинским разликама.разликама.

Могућности унапређења Могућности унапређења површинских видова јавног површинских видова јавног градског саобраћаја – могући градског саобраћаја – могући положаји посебних возних положаји посебних возних трака.трака.

Интервенција увођења посебне траке за кретање и заустављање аутобуса – да би се обезбедила боља проточност и убрзао јавни

градски превоз

Коришћење профила брзих градских саобраћајница за потребе Коришћење профила брзих градских саобраћајница за потребе јавног градског превозајавног градског превоза

Када се обезбеде услови на највећем делу линије, за несметано Када се обезбеде услови на највећем делу линије, за несметано брзо кретање јгп-а са денивелисаним раскрсницама – тада је реч брзо кретање јгп-а са денивелисаним раскрсницама – тада је реч о брзим аутобусима или трамвајима.о брзим аутобусима или трамвајима.

ЈАВНИ ПРЕВОЗ У БУДУЋНОСТИ ЈАВНИ ПРЕВОЗ У БУДУЋНОСТИ - - бежични бежични monorailmonorail

Бежични монорејл систем се Бежични монорејл систем се заснива на управљањем заснива на управљањем возилом, путем радио таласа возилом, путем радио таласа из једног или више центара.из једног или више центара.

Возила се крећу по једној Возила се крећу по једној шини, на коју належу и која их шини, на коју належу и која их води ка одређеном правцу. води ка одређеном правцу. Најчешће је издигнута од тла.Најчешће је издигнута од тла.

Проблеми код оваквог Проблеми код оваквог управљања се најчешће управљања се најчешће одражавају, када: постоје одражавају, када: постоје природне препреке (услед природне препреке (услед морфолошких карактеристика морфолошких карактеристика тла- тунели) или створене тла- тунели) или створене препреке, каи о услед препреке, каи о услед ограниченог домета радио ограниченог домета радио таласа. Проблеми могу да таласа. Проблеми могу да уследе и када наступи до уследе и када наступи до мешања рзличитих радио мешања рзличитих радио таласа.таласа.

ЈАВНИ ПРЕВОЗ У БУДУЋНОСТИ ЈАВНИ ПРЕВОЗ У БУДУЋНОСТИ - - бежични бежични monorailmonorail или или sky trainsky train

Предности оваквог превоза су:Предности оваквог превоза су:– Могућност учесталог пријема Могућност учесталог пријема

путника – на сваких 75 секундипутника – на сваких 75 секунди– Велики капацитет возила – до Велики капацитет возила – до

260 путника по једном возилу260 путника по једном возилу– Никада није ометан другим Никада није ометан другим

видовима саобраћаја нити га он видовима саобраћаја нити га он омета – независностомета – независност

– Брзина кретања – до 90 км/хБрзина кретања – до 90 км/х– Није бучанНије бучан– Не загађује околину – креће се Не загађује околину – креће се

на струјуна струју– Омогућава компактан развој Омогућава компактан развој

градаграда

Овакав вид превоза је већ у Овакав вид превоза је већ у употреби у: Лас Вегасу (2001), употреби у: Лас Вегасу (2001), Мајамију, Куала Лумпуру, а у Мајамију, Куала Лумпуру, а у 2009 ће бити пуштен у рад 2009 ће бити пуштен у рад монорејл у Вашингтону – који монорејл у Вашингтону – који ће повезивати аеродром са ће повезивати аеродром са градом. градом.

ЈАВНИ ПРЕВОЗ У БУДУЋНОСТИЈАВНИ ПРЕВОЗ У БУДУЋНОСТИ - SWE - SWE

Sky Web ExpressSky Web Express

је транспорт са возилима са три је транспорт са возилима са три путника, која су вођена путника, која су вођена компјутерима, по систему мреже компјутерима, по систему мреже саобраћајница издигнутим од тла.саобраћајница издигнутим од тла.

возила чекају путнике на свакој возила чекају путнике на свакој станици. Путници бирају карту у станици. Путници бирају карту у зависности од жељене зависности од жељене дестинације.дестинације.

свака станица се налази ван мреже свака станица се налази ван мреже саобраћајница, да би се омогућило саобраћајница, да би се омогућило непрекидно кретање возила без непрекидно кретање возила без заустављања.заустављања.

мрежа по којој се крећу возила се мрежа по којој се крећу возила се може у сваком тренутку може у сваком тренутку проширити. Станице су на проширити. Станице су на даљености од 500 м.даљености од 500 м.

ЈАВНИ ПРЕВОЗ У БУДУЋНОСТИЈАВНИ ПРЕВОЗ У БУДУЋНОСТИ

Филмови..............Филмови..............

pablic transport carfree cities monorail future transport sky web express sat system personal rapid transport pablic transport carfree cities monorail future transport sky web express

доступност јавног градског простора

александра ђукић

baa_presentation.mov

personal rapid transit

мала возила – 1 до 6 путника

изнајмљују се индивидуално – попут таксија

возила се крећу по мрежи издигнутих саобраћајница – назависно

максимална брзина 26км на час

станице су лоциране на 400 м

изузетно безбедан систем превоза

јефтин начин превоза – не мора да се дотира из градског буџета

нема загађења – покрећу се на ел. енергију

све је аутоматизовано

дистанца – на 2 секунде вожње

urban light transport

ЈАВНИ ПРЕВОЗ У БУДУЋНОСТИ ЈАВНИ ПРЕВОЗ У БУДУЋНОСТИ – SAT– SAT системсистем

SAT SAT систем – аутономни систем – аутономни транспортни системтранспортни систем

33DD транспортни систем – транспортни систем – возило се креће и по возило се креће и по хоризонтали и по вертикали – хоризонтали и по вертикали – и представља прекретницу у и представља прекретницу у класичном посматрању класичном посматрању саобраћајног система као саобраћајног система као статичног и статичног и дводимензионалног.дводимензионалног.

Нису потребне саобраћајнице Нису потребне саобраћајнице – користи две шине у виду – користи две шине у виду туба – за које је неопходна туба – за које је неопходна минимална конструкција – а минимална конструкција – а које су направљене од таквог које су направљене од таквог материјала да ублажавају и материјала да ублажавају и абсорбују вибрације и не абсорбују вибрације и не стварају буку. Као погон стварају буку. Као погон користи ел. енергију – па је користи ел. енергију – па је загађење ваздуха минимално.загађење ваздуха минимално.

ЈАВНИ ПРЕВОЗ У БУДУЋНОСТИ ЈАВНИ ПРЕВОЗ У БУДУЋНОСТИ – SAT– SAT системсистем

Контрола је из централне Контрола је из централне јединице.јединице.

Могуће је мењати путање, број Могуће је мењати путање, број кабина, фреквенцију кретања кабина, фреквенцију кретања и све прилагођавати према и све прилагођавати према броју путника и оптерећењу у броју путника и оптерећењу у вршним часовима кретања.вршним часовима кретања.

Возило може да се креће у Возило може да се креће у слободном простору, може да слободном простору, може да се пење и спушта уз објекте, се пење и спушта уз објекте, да кроз њих улази и симулира да кроз њих улази и симулира лифтове и ни у једном лифтове и ни у једном тренутку не мора да се креће тренутку не мора да се креће праволинијски.праволинијски.

Кретање возила је као по Кретање возила је као по органској структури и може се органској структури и може се упоредити са циркулацијом у упоредити са циркулацијом у људском телу.људском телу.

соларне једрилице

дужина путовања свемирских летилица је ограничена количином горива – 95 % укупне

тежине летилице чини гориво – оно је тешко и брзо се потроши

најновија истраживања НАСЕ – предлажу метод који би омогућио интергалаксијска путовања – заснива се на ултра лаком карбону (материјалу

који је веома јак и може да издржи екстремно високе температуре)

предност соларних једрилица – мале тежине, дуготрајне, користе сунчеву енергију (тј. фотоне и

електромагнетну радијацију)

идеја је потекла још пре 400 год – Јохан Кеплер

биће лансиране 2010. године

такође су конструисане и једрилице које се покрећу ласером и микроталасном енергијом, а

које импулсе добијају од орбиталног сателита

путовање у магнетним балонима

користи електомагнетно зрачење Сунца

ракетни воз са електомагнетним прстеновима

воз који клизи по воденом филму

поштар на “ракетни погон”

телепортовање

подземни ракетни воз

летећи ауто

пети елемент

летећи ауто

пети елемент

• узрокује загађење буком

• подстиче глобално загревање

• расипа енергију и природне ресурсе

• подстиче ширење предграђа

• нарушава лепоту улица

• убија милионе сваке године

проблем

градски аутомобил:

• изолује људе• угрожава интеграцију човека у

локалну заједницу• доводи у опасност друге

кориснике улице• узрокује загађење ваздуха

проблем

градски аутомобил:

један аутомобил у току своје производње, употребе и одлагања

за собом остави:

за добијање потребних сировина:

• 26.5 т отпада

• 922 м3 загађеног ваздуха

за транспорт сировина

• 12 л отпадног уља у океанима

• 425.000 м3 загађеног ваздуха

за производњу

• 1,5 т отпада

• 74 000 м3 загађеног ваздуха

током коришћења

• 18,4 кг отпада приликом труљења

• милион м3 загађеног ваздуха

транспорт до депоније

•102.000 м3 загађеног ваздуха

градска матрица, без паркиралишта

матрица са паркиралиштима

(црне линије представљају путеве и паркиралишта)

удаљеност од тачака А и З

возило проводи 90% времена у стационарном стању

неопходна површина за стац. смештај возила 25-35м2

анализа указује на нерационалност коришћења сопствених аутомобила

могућа решења

градови без аутомобила – carfree cities

постављају се питања:

• да ли би следећи корак у организовању градског простора могао да буде без охрабривања ауто културе ?

• да ли смо спремни да прихватимо све чињенице о нашој зависности о аутомобил ?

• можемо ли да дођемо до новог модела, који би био еколошки одрживији и економски исплативији ?

задаци

• обезбедити добро организован, брз и ефикасан јавни превоз, мреже бициклистичких стаза, пешачке стазе...

• ограничити приступ градском центру личним возилима (Лондон, Штокхолм)

• утицати на промену става и навика људи - упознати их са алтернативним начинима превоза, не користити ауто кад није

неопходно (примери Холандије и Данске)

модел carfree града

• популација 300.000 до милион становника

• површина 250 км2

• покривеност објектима 20 %

• зелене површине 80 %

• број квартова 100

• пречник кварта 760 м

• најдуже путовање 35 минута

• број аутомобила 0

дистрикти су подељени у 6 целина и распоређени су у виду детелине са шест листова

18 најудаљенијих квартова су индустријска зона

предности овакве организације:

постоје само три линије метроа, од којих свака почиње од једне целине иде до центра и до суседног

дела

сваки кварт је оивичен зеленилом

ефикасност превоза је висока, цена радова сведена на минимум, а путовања су кратка

пут до центра је брз

пречник 760 метара

популација 12.000 становника

покривеност објектима 40%

сваки кварт има свој идентитет

време хода до станице 5 минута

мрежа тргова и отворених простора

спратност око 4 етаже

модел Лиона – трансформација у carfree city

садржи већ постојеће метро линије и неколико нових

модел Амстердама – трансформација у carfree city

садржи већ постојеће линије јгс-а и неколико нових

Венеција – carfree city

Бурано – carfree city

Падова - центар – carfree city

Гулангју – Кина – carfree city

Амерсфорт - центар – carfree city

Velo city New Yorkhigh speed, all season, pollution free, ultra-quite transit system

that makes people healthier.

elevated cycle tracks create a network across the city

300.000 бициклиста

Једносмерно кретање у три траке

The bikeway tubes are separated by direction of travel to create a dynamic air circulation loop the crates a natural tail-wind for cyclists. The reduction in air resistance increased the efficiency of cycling by

about 90% allowing for speeds up to 40 Km/hr. Velo-City promotes exercise as an urban lifestyle.

Јапан, Чикаго, Колорадо и Лондон су већ прихватили овакав концепт изградње “туба за бицикле” али испод земље.

У Сиднеју, Кембриџу и Шведској, већ се конструишу покривене пасареле и мостови

Предложена мрежа туба за Торонто

zero carbon city

стандарди за град са 0% емисије CO2

public transport carfree cities monorail future transport sky web express sat system personal rapid transport public transport carfree cities monorail future transport sky web express

zero carbon city – Масдар- поред Абу Дабија – Норман Фостер

оријентација- користе се ветрови, високе зграде –сенка, SWE транспорт на струју, соларни колектори, колонаде, фонтане, 50.000

становника

stick car

дању је возило – превози четири особе , а ноћу је улично осветљење

покреће га соларна енергија – соларни колектори су на крову

гласовне команде

УСЛОВИ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ УСЛОВИ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ САОБРАЋАЈНИЦАСАОБРАЋАЈНИЦА

Саобраћајнице “на спрат” у Токију

Поред слике оптерећења мреже, неопходно је обезбедити и податке о Поред слике оптерећења мреже, неопходно је обезбедити и податке о оптерећењу раскрсница.оптерећењу раскрсница.

Такође је битно располагати податком о токовима возила површинских Такође је битно располагати податком о токовима возила површинских системајавног градског превоза и њихивим интензитетима, како би се и системајавног градског превоза и њихивим интензитетима, како би се и у подручјима раскрсница размотриле могућности за обезбеђивања у подручјима раскрсница размотриле могућности за обезбеђивања њиховог приоритета приликом проласка кроз конфликтну зону.њиховог приоритета приликом проласка кроз конфликтну зону.

ПЕШАЧКА КРЕТАЊАПЕШАЧКА КРЕТАЊА

Ефективна ширина пешачке стазеЕфективна ширина пешачке стазеПроток пешака се изражава као Проток пешака се изражава као

јединични проток по 1м ширине јединични проток по 1м ширине пешачке стазе, с`тим што је пешачке стазе, с`тим што је запажено да су пешаци веома запажено да су пешаци веома осетљиви на утицај тзв. Бочне осетљиви на утицај тзв. Бочне симетрије. С`тога се код симетрије. С`тога се код прорачуна мора узети прорачуна мора узети ефективна ширина стазе која ефективна ширина стазе која стоји на располагању за стоји на располагању за кретање пешака. кретање пешака.

Она се добија када се од укупне Она се добија када се од укупне ширине пеш. стазе одбије:ширине пеш. стазе одбије:

– 0,45м од ивице коловоза0,45м од ивице коловоза– 0,6м од ивице коловоза када 0,6м од ивице коловоза када

постоји дрворед, стубови за постоји дрворед, стубови за осветљење или саобраћајни знакосветљење или саобраћајни знак

– 1,05м од објекта, када у 1,05м од објекта, када у приземљу постоји излогприземљу постоји излог

– 0,6м када је на регулацији 0,6м када је на регулацији објекат или висока оградаобјекат или висока ограда

– 0,45м од оивичења или ниске 0,45м од оивичења или ниске оградеограде

Ефективна ширина п.с. = 2 x 0,75м

Пешачка улица у Африци

Пешачка улица у Прагу у заштићеном историјском језгру

Пешачка улица у САД-у

Пешачка улица у Паризу – Париз плажа

ЕЛЕМЕНТИ САОБРАЋАЈНИЦА ПРИМАРНЕ ЕЛЕМЕНТИ САОБРАЋАЈНИЦА ПРИМАРНЕ ПУТНЕ МРЕЖЕПУТНЕ МРЕЖЕ

Циљна пешачка кретања у Хонк Конгу

Пешачка кретања дуж канала и речних обала

ПУТНИЧКА И ТЕРЕТНА ВОЗИЛАПУТНИЧКА И ТЕРЕТНА ВОЗИЛА

Врсте возила за ванградске Врсте возила за ванградске путеве и њихове путеве и њихове карактеристикекарактеристике

ПУТНИЧКА И ТЕРЕТНА ВОЗИЛАПУТНИЧКА И ТЕРЕТНА ВОЗИЛА

Врсте возила градског Врсте возила градског саобраћаја и њихове саобраћаја и њихове карактеристикекарактеристике

Елементи коловоза за колски Елементи коловоза за колски саобраћајсаобраћај

Ширине трака за континуалну Ширине трака за континуалну вожњу се димензионишу у вожњу се димензионишу у зависности од брзине кретања зависности од брзине кретања возила:возила:

– Брзина мања од 40км/х Брзина мања од 40км/х == 2,75м 2,75м– Између 40 и 60 км/х Између 40 и 60 км/х == 3,00м 3,00м– Између 60 и 80 км/х Између 60 и 80 км/х == 3,25м 3,25м– Између 80 и 100 км/х Између 80 и 100 км/х == 3,75 м 3,75 м

Траке за спора возила ширина 3,5мТраке за спора возила ширина 3,5м

Траке за убрзање и успорење – Траке за убрзање и успорење – ширина 3,5м ширина 3,5м

Траке за престројавањ. шир. - 3,00мТраке за престројавањ. шир. - 3,00м

Ивичне траке – 0,5 до1,0 мИвичне траке – 0,5 до1,0 м

Траке за заустављање - ширина 2,5мТраке за заустављање - ширина 2,5м

Елементи коловоза за пешачки и бициклистички саобраћај.Елементи коловоза за пешачки и бициклистички саобраћај. Бициклистичке траке се пројектују као саставни део проточног Бициклистичке траке се пројектују као саставни део проточног

коловоза на саобраћајницама мањег значаја. Положај траке у коловоза на саобраћајницама мањег значаја. Положај траке у коловозном профилу је уз десну ивицу проточних трака, а коловозном профилу је уз десну ивицу проточних трака, а минимална ширина износи 1,0 м.минимална ширина износи 1,0 м.

Бициклистичке стазе су самостални путеви који се раде у Бициклистичке стазе су самостални путеви који се раде у регулационом појасу градских саобраћајница.регулационом појасу градских саобраћајница.

Пешачке стазе су део обавезног попречног профила код свих Пешачке стазе су део обавезног попречног профила код свих категорија градских саобраћајница.категорија градских саобраћајница.

БИЦИКЛИСТИЧКЕ СТАЗЕБИЦИКЛИСТИЧКЕ СТАЗЕ

Раздвајање пешачког, бициклистичког и колског саобраћаја

Издвајање пешачких и Издвајање пешачких и бициклистичких стаза од бициклистичких стаза од других врста саобраћајница у других врста саобраћајница у НемачкојНемачкој и САД-у.и САД-у.

Издвајање пешачких и Издвајање пешачких и бициклистичких стаза од бициклистичких стаза од других врста саобраћајница у других врста саобраћајница у САД-у.САД-у.

Издвајање пешачких и Издвајање пешачких и бициклистичких стаза од бициклистичких стаза од

других врста саобраћајница у других врста саобраћајница у САД-у.САД-у.

Издвајање пешачких и Издвајање пешачких и бициклистичких стаза од бициклистичких стаза од

других врста саобраћајница у других врста саобраћајница у САД-у.САД-у.

Антверпен

Копенхаген

ГЕОМЕТРИЈСКИ ПОПРЕЧНИ ПРОФИЛИГЕОМЕТРИЈСКИ ПОПРЕЧНИ ПРОФИЛИ

Геометријски попречни Геометријски попречни профили за градски аутопут и профили за градски аутопут и градску магистралу са градску магистралу са денивелисаним раскрсницамаденивелисаним раскрсницама

Денивелисане раскрсницеДенивелисане раскрснице

Градски аутопут са разделницом и денивелисаним раскрсницама – Лос Анђелос

Денивелисане раскрсницеДенивелисане раскрснице

Денивелисане раскрснице у Токију

Геометријски попречни Геометријски попречни профил за градску профил за градску магистралу и градску магистралу и градску саобраћајницу са саобраћајницу са површинским раскрсницама и површинским раскрсницама и разделницом.разделницом.

Градска саобраћајница са разделницом у Израелу

Градска саобраћајница са разделницом у Африци

Геометријски попречни Геометријски попречни профил за градску профил за градску саобраћајницу и сабирну саобраћајницу и сабирну улицу.улицу.

Геометријски попречни Геометријски попречни профил за сабирну улицу.профил за сабирну улицу.

РАСКРСНИЦЕРАСКРСНИЦЕ

пешаци

Типологија градских Типологија градских денивелисаних раскрсницаденивелисаних раскрсница

Карактеристични примери Карактеристични примери денивелисаних раскрсница у денивелисаних раскрсница у градским подрућјима према градским подрућјима према функционалној функционалној класификацијикласификацији

– ДетелинаДетелина– Модификована детелинаМодификована детелина– Малтешки крстМалтешки крст– РомбРомб– Пола детелинеПола детелине– Кружни подеоникКружни подеоник– Улив – изливУлив – излив– Редуковани ромбРедуковани ромб

Принцип вођења трасе споредног правца у зони раскрсницеПринцип вођења трасе споредног правца у зони раскрснице

Приказ ширег подручја површинске раскрснице са Приказ ширег подручја површинске раскрснице са карактеристичним зонамакарактеристичним зонама

Прорачун зоне прегледности код раскрсницеПрорачун зоне прегледности код раскрснице– укрштање примарног транзита и градске саобраћајнице а укрштање примарног транзита и градске саобраћајнице а == 9м б 9м б == 120 – 150м 120 – 150м– укрштање градског транзита и локалне саобраћајнице а укрштање градског транзита и локалне саобраћајнице а == 9м б 9м б == 90м 90м– укрштање локалног транзита и приступне саобраћајнице а укрштање локалног транзита и приступне саобраћајнице а == 9м б 9м б == 90 м 90 м– укрштање две приступне улице а укрштање две приступне улице а == 4,5 м б 4,5 м б == 60 м 60 м– укштање главног приступа и сабирне улице а укштање главног приступа и сабирне улице а == 4,5м б 4,5м б == 60 м 60 м– укрштање сабирне и приступне улице а укрштање сабирне и приступне улице а == 3 м б 3 м б == 60 м 60 м – укрштање две приступне улице а укрштање две приступне улице а ==2,4 м б2,4 м б== 30 – 40 м 30 – 40 м

Основни типови Основни типови површинских раскрсницаповршинских раскрсница

– ТрокракеТрокраке– ЧетворокракеЧетворокраке– Кружне раскрсницеКружне раскрснице

Максимално одступање Максимално одступање од правог угла 20 од правог угла 20 степенистепени

Минимални размак Минимални размак између Т спојница 40 између Т спојница 40 мм

Минимални размак Минимални размак између артеријских између артеријских раскрсница 250 мраскрсница 250 м

Максимална дужина Максимална дужина улице између улице између раскрсница 500мраскрсница 500м

Илустрација нивоа Илустрација нивоа каналисања каналисања саобраћајних токовасаобраћајних токова

Ниво каналисања 1 – Ниво каналисања 1 – представља велику представља велику разлику у оптерећењу разлику у оптерећењу саобраћајницасаобраћајница

Ниво каналисања 2 – Ниво каналисања 2 – знатно оптерећење – те знатно оптерећење – те треба саобр. треба саобр. Каналисати средичњим Каналисати средичњим острвом, а возила која острвом, а возила која скрећу лево на засебну скрећу лево на засебну траку.траку.

Ниво каналисања 3 – Ниво каналисања 3 – висока оптерећења – висока оптерећења – захтева комплетно захтева комплетно каналисање уз каналисање уз светлосну светлосну сигнализацију.сигнализацију.

Типови кружних раскрсницаТипови кружних раскрсница

Кружне раскрснице се користе када су саобраћајнице које се укрштају приближно истог значаја и са приближно истим

саобраћајним оптерећењем

Ноћна и дневна слика кружне раскрснице – са раздвојеним тракама

ГЕОМЕТРИЈСКО ОБЛИКОВАЊЕГЕОМЕТРИЈСКО ОБЛИКОВАЊЕ

Криве проходности за Криве проходности за различита возиларазличита возила

Минимални радијуси кривина:Минимални радијуси кривина:– На скретању за путничка На скретању за путничка

воуила 6мвоуила 6м– На крају слепе улице 12мНа крају слепе улице 12м– На углу мање приступне улице На углу мање приступне улице

3,5м3,5м– На углу улице којом пролазе На углу улице којом пролазе

тешки камиони 9 – 12 мтешки камиони 9 – 12 м– На углу значајне транзитне На углу значајне транзитне

раскрснице – 15 мраскрснице – 15 м– Минимални радијус кривине Минимални радијус кривине

за колски улаз-приступ 1мза колски улаз-приступ 1м

ИНТЕГРИСАНЕ УЛИЦЕИНТЕГРИСАНЕ УЛИЦЕ

Равноправни третман колског и пешачког саобраћајаРавноправни третман колског и пешачког саобраћаја Постављање различитих видова препрека ради успоравања Постављање различитих видова препрека ради успоравања

саобраћајног кретањасаобраћајног кретања

Брисел

Ознака за интегрисану улицу у Бергену и Холандији

Препреке - Берген

ОКРЕТНИЦЕОКРЕТНИЦЕ

Стандардни типови Стандардни типови окретница за возила:окретница за возила:

– НесиметричнеНесиметричне– симетричнесиметричне

ОКРЕТНИЦЕОКРЕТНИЦЕ

Специјалне врсте окретницаСпецијалне врсте окретница Окретање без додатног маневрисања за веће типове возилаОкретање без додатног маневрисања за веће типове возила

ТТРРААННССФФООРРММААЦЦИИЈЈЕЕ УУЛЛИИЦЦАА

Saobracaj u kretanju

Education

Vodeni saobracaj

Vodni saobracaj

Saobracaj I. Deo

Aktivnost saobracaj

Saobracaj III. Deo

Saobracaj prezentacija

Saobracaj 5 razred

Saobracaj 1. Deo

Saobracaj Vazdusni.ppt

RECNI SAOBRACAJ

prigradski saobracaj

Saobracaj i Prostor

47277475 Drumski Saobracaj u Srbiji Seminar Ski

Vrednovanje SAOBRACAJ SEMINARSKI

III Otpori Kretanju Vozila

U saobracaj ukljucena cetiri novonabavljena trolejbusa.pdf

Saobracaj - razvoj puteva

04 Put i Saobracaj

28. Saobracaj sistematizacija

CKM JIMCT Drustvo sa ogranicenom odgovornoscu za usluge u … · 62.200 Vazdusni saobracaj, vanredni (carter) 62.300 Vasionski saobracaj 63.110 Pretovar robe 63.210 Ostale pratece