Uvod u fizičku geografiju razvoj geografskih misli - nova knjiga

Увод у физичку географију – Развој географских мисли

Прва крагујевачка гимназија – 2013. Саша Михајловић, професор географије

• Још од праисторије човек је покушавао да упозна простор на коме живи и да објасни догађаје и појаве којe га окружују.

• У потрази за храном упознавао је нове пределе, а на зидовима пећина осликавао сцене из свог живота.

• Зачетком географске мисли може се сматрати време када су представе о окружењу први пут уклесане у камен у виду географске карте, пре нешто мање од 14.000 година.

• У пећини Алтамира у Шпанији 1994. године откривен је камен са необичним гравурама. Њихова старост процењена је на 13.660 година, а оне су мапа околине пећине коју су вероватно нацртали ловци.

Праисторијски цртежи из пећине Алтамире - Шпанија

Развој географске мисли• У праисторији људи су посматрали своје непосредно

окружење, а запажања цртали на пећинским зидовима или урезивали на камену.

• Са развојем првих цивилизација старих јављају се прве представе о изгледу Земље. Заједничко свим тадашњим представама јесте да Земља има облик равне плоче коју на својим леђима носе животиње које су оличење снаге: слонови, китови или џиновске корњаче.

Једна од митолошкихпредстава о облику Земље

• Највише писаних трагова и размишљања о природи, облику и настанку Земље налазимо код старих Грка, где и настаје назив географија.

• Грчки филозофи Питагора и Парменид у 6. и 5. веку пре нове ере поставили су терију о Земљином лоптастом облику.

• За географију тог времена од великог значаја су Аристотелови докази о Земљи као лопти: кружна сенка коју Земља баца на Месец приликом његовог помрачења и проширивање хоризонта са повећањем висине на којој се налази посматрач.

Питагора Парменид

Аристотел

• Назив географија помиње се први пут у истоименом делу које је написао Ератостен у 3. веку пре нове ере.

• Иако је Ератостен истраживао пре више од две хиљаде година, он је са приличном тачношћу измерио обим Земље.

• После рада на премеравању Земље, Ератостен је израдио карту тада познатог света, који се простирао од Атлантика на западу, до реке Инд на истоку.

ЕратостенРеконструкција Ератостенове карте света

• Птоломеј (2. век), грчки географ и астроном, први je покушао да реши проблем графичког приказивања лоптастог облика Земље на равној карти.

• Његова познатог света је најпотпунија од свих које су настале у античко доба.

Птоломејева карта света

Птоломеј

• Проучавање познатог света и даљи развој географске мисли наставља се у периоду Римског царства.

• Иако се географија у то време углавном заснива на описивању освојених области, настају дела значајна за развој географије. Почетком нове ере Страбон је написао Географију у 17 књига.

• Тада настају и значајна картографска дела, бројни итинерери (Појтингерова карта – Tabula Peutingeriana) и друге карте тада познатог света.

Сегмент Пoјтингерове карте

• У средњем веку долази до стагнације целокупне научне мисли, па и географије. Раније стечена знања о облику и димензијама Земље под утицајем црквених догми се негирају и заборављају.

• Тада се истичу путовања и истраживања арапских географа. Најзначајнији географи тог доба су Идризи (12. век), написао географију познатих делова света и нацртао две карте, и Ибн Батута (14. век), путописац и географ, описао географске области до Кине и јужних делова Сахаре.

• Међу европским истраживањима значајна су путовања на Далеки исток Марка Пола (13. век).

Идризијева карта света (север је уз доњи руб карте)

Марко Поло

• Крај 15. и почетак 16. века био је почетак периода великих поморских путовања и открића, оживљавања интереса за дела античких географа и ширења географског знања. Захваљујући глобусу, који је конструисао Мартин Бехајм 1492. године, и напретку технологије која је омогућила пловидбу са већом сигурношћу, на пут око Земље у правцу запада кренули су Кристифор Колумбо и Фердинад Магелан.

• Тако долази до ширења географског хоризонта из оквира Европе ка Америци и другим деловима Новог света.

• Крајем 16. и 17. века развија се небеска механика и астрономија и детаљнијије се проучавају кретања небеских тела и њихов утицаја на Земљу.

• Ипак, географија и даље само описује појаве и процесе, не анализира их и не објашњава.

Мартин Бехајм

Фернандо Магелан

Кристифор Колумбо

• Оснивач научне и савремене географије је Александар фон Хумболт (19. век), који је настојао да објасни поједине појаве, и допринео развоју физичке, регионалне географије и биогеографије.

• Током 19. века оснивају се катедре за географију на многим европским универзитетима. Тада постоји строга одвојеност природне и друштвене географије.

• Током 20. века преовладао је научни приступ о међузависности природе и човека и неодвојивости природних фактора од друштвених.

• Савремена географија истражује простор проучавајући природно-географски и друштвеногеографски систем елемената у њиховој узајамној повезаности и условљености.

Александар фон Хумболт

• Јован Цвијић (1865–1927) је оснивач научне географије у Србији. Заслужан је за развој геоморфологије и антропогеографије, геологије, етнологије и других научних дисциплина. Највећи допринос дао је радовима из области проучавања краса и глацијације, што га је и сврстало међу научнике светског гласа. Оснивач је претече садашњег Географског факултета (1893), а 1910. године и Српског географског друштва.

• Захваљујући Цвијићу и његовим ученицима, српска географска школа убрзо је заузела значајно место у европским и светским научним географским оквирима.

Јован Цвијић