UNIVERZITET U NOVOM SADU

POLJOPRIVREDNI FAKULTET, DEPARTMAN ZA STOČARSTVOFaculty of Agriculture, Department of Animal Science

21000 , Trg D. Obradovića 8, Srbija- Vojvodinaweb: www.stocarstvo.edu.rs;Tel.: ++ (021) 6350-711; Fax : ++ (021)

6350-019

Pčela i pčelinji proizvodi

Doc dr Ivan Pihler – Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Sremski Karlovci, 2014.12:23 1

•Za med i pčele se zna oddavnina.

•Med zatim polen, vosak kao iblaga prerada meda medovačai medovina su proizvodi kojiprate čoveka od kada je ipisanih podataka o čoveku.

•Uvek se govorilo da med ima islatku i korkou stranu, slatkuzbog ukusa, a gorku zbognačina na koji se do njegadolazi.

Slika 5.000 godina pre nove ere12:23 2

I danas se u mnogimregionima sveta,Azija, Afrika, JužnaAmerika, med skupljaiz prirode a neproizvodi

12:23 3

Kolo - ARTHROPODA

Klasa - INSECTA

Red - HYMENOPTERA

Familija - APIDAE

Podfamilija - APINAE

Rod - APIS

Apis mellifera

Apis cerana Apis dorsata

Apis florea

12:23 4

Zapadna medonosna pčela (Apis mellifera)

Kranjska, siva ili domaća karnika (Apis

mellifera carnica)Italijanska žuta pčela

(Apis mellifera ligustica)

Kavkaska pčela(Apis mellifera

caucasica)

Afrička pčela (Apis mellifera scutelata)

Tamna pčela (Apismellifera melifera)

12:23 5

Kranjska, siva ili domaća karnika (Apis mellifera carnica)

•Ova pčela dobila je ime po Kranjskom području u Sloveniji•Po spoljašnosti je karakterišu sivkasti prstenovi pokriveni belimdlačicama•Pčelinja društva su dosta mirna, imaju brz prolećni razvoj, sklona surojenju, daju visoke prinose meda kada vladaju povoljni uslovi paše•Med poklapaju belim poklopcima, što je značajno kod proizvodnjemeda u saću.•Dobro zimuju i ekonomična su u potrošnji hrane

12:23 6

Italijanska žuta pčela (Apis mellifera ligustica)

•Potiče iz Srednje Italije•Po svojim osobinama je slična domaćoj karniki•Odlikuje se žutom bojom•Otporna na evropsku trulež legla•Njena mirnoća na saću varira, ali je uglavnom dobra za rad•Ima izraženu sklonost da širi leglo, tako da često, u bespašnomperiodu, može ostati bez hrane•Sklonost ka rojenju nije tako izražena kao kod domaće karnike•U severnim krajevima ne prezimljava najuspešnije i u toku zime trošidosta hrane•Dobro gradi saće i daje najbolje poklopljene sekcije sa medom u saću•Pri jakim pašama, ova pčela daje izvanredne prinose meda

12:23 7

Kavkaska pčela (Apis mellifera caucasica)•potiče iz oblasti oko planine Kavkaza u Rusiji•postoji siva i žuta varijanta ovih pčela•u Evropi je mnogo poznatija siva•u pogledu razvoja ona je sporija od karnike i italijanske, tako dapunu snagu postiže tek polovinom leta•nema jak nagon za rojenjem•mnogo upotrebljava propolis•osetljiva je na zimu pa zbog toga u hladnim klimatima neprezimljuje dobro•sklona je grabeži•medno saće poklapa "na mokro", to jest voštani poklopci nemajudobar izgled i, zbog toga, nije pogodna za proizvodnju meda usekcijama.•neki odgajivači koriste ovu pčelu za proizvodnju hibrida12:23 8

Tamna pčela (Apis mellifera melifera)

•nalazimo je severno i zapadno od Alpa, u Skandinaviji i u Rusiji•u prošlosti je bila najrasprostranjenija u Evropi•krupne su, sa kratkim jezikom, za razliku od karnike i kavkaskerase pčela•na okvirima se nemirno ponašaju i pri vađenju okvira iz košnica,brzo ga napuštaju•često su, ali ne i uvek, agresivne•sporije se razvijaju u proleće, sklona je rojenju, prinosi meda suznatno manji nego kod karnike i italijanske pčele•interesantno je da se, bez obzira na uslove paše, u košnici uveknađe nešto meda, tako da se teško može desiti da društvo ugine odgladi

12:23 9

Afrička pčela (Apis mellifera scutelata)

•ovo je ne evropska rasa, jako rasprostranjena u Africi•od ove rase se pored meda dobijaju najveće količine voska zatržište•nešto je manja od evropskih pčela i veoma je sklona da se branisvojom žaokom•afrička pčela je dobila publicitet nakon unošenja u Brazil,odakle se širila ogromnom brzinom potiskujući evropske pčele.Računa se da je za nepunih 30 godina od originalnih 26 matica uBrazilu, nastalo sadašnjih deset miliona pčelinjih društavarasprostranjenih u Južnoj, Centralnoj, a sada i Severnoj Americi

12:23 10

Sastav pčeljinjeg društva

radilica trut matica

12:23 11

Razvojni stadijumi pčela

12:23 12

Sparivanje matica može biti:1. prirodno i 2. kontrolisano

12:23 13

Genetska struktura pčelinjeg društva

12:23 14

Nasleđivanje pola

normalno leglo 25% praznih ćelija 50% praznih ćelija

12:23 15

UZGOJ MATICA

Pod prirodnim uslovima u pčelinjem društvu će se pojaviti nova mlada matica u sledeća tri slučaja:

1. kada se javi rojevni nagon i stara matica ode sa rojem;

2. ukoliko dođe do tihe zamene stare mladom maticom;

3. ako postojeća matica iz bilo kog razloga nestane.

Za planski uzgoj matica koriste se dva osnovna načina:

1. bez presađivanja larvica i

2. sa presađivanjem larvica.

12:23 16

Dobijanje prisilnih matičnjaka

Dobijanje matičnjaka na

podrezanom saću

Uzgoj matica bez presađivanja larvica

12:23 17

Milerov metod

Alejev metod

12:23 18

Uzgoj matica presađivanjem larvica

Dulitlov (Doolittle) metod uzgoja matica

Izgled rama sa leglom od roditeljske matice (rodonačelnice)

12:23 19

Počeci matičnjaka

Presađivanje larvica se može raditi na više načina:

1. presađivanje larvica na mleč2. presađivanje larvica na suvo i 3. dvostruko presađivanje

12:23 20

Starter u koji je postavljen ram sa presađenim

larvicama i polenska pogača za prihranu (foto: G.

Stevanović)

Prikaz organizacije pčljinjeg društva za završavanje

matičnjaka, bildera.

12:23 21

Zreli zatvoreni matičnjaci spremni za dodavanje nukleusima

Dodavanje zrelog matičnjaka u

oplodnjak

Izgled pravilno izleženog matičnjaka12:23 22

Sparivanje matica može biti:

1. prirodno i 2. kontrolisano

12:2323

12:23 24

Međunarodne boje za obeležavanje matica pogodinama.

12:23 25

MORFOMETRIJSKE OSOBINE PČELA

1. kubitalni indeks,2. diskoidalni pomak, 3. boja prstenova,4. širina tomentuma na četvrtom

prstenu,5. dužina dlačica na petom

prstenu,6. dužina jezika,7. veličina golenice zadnje noge,8. masa

EKONOMSKE ODNOSNO PROIZVODNE OSOBINE PČELA

1. medna produktivnost 2. agresivnost, 3. mirnoća na saću, 4. brzina prolećnog razvoja, 5. sklonost ka rojenju,6. tolerantnost na bolesti, 7. higijensko ponašanje

SELEKCIJA PČELA

12:23 26

MORFOMETRIJSKE OSOBINE PČELA

Boja prstena

Boja prstenova na abdomenu je najbolje vidljiv znak rasne pripadnosti pčela

12:23 27

Dužina jezika

Kubitalni indeks

a b

Kubitalni indeks = a / b

12:23 28

EKONOMSKE ODNOSNO PROIZVODNE OSOBINE PČELA

Medna produktivnost Agresivnost

Rojidbeni nagon

12:23 29

Nagon za čišćenjem legla (“pin test”)

12:23 30

Rojenje pčela

•Suština života pčelinje zajednice, kao i svih drugih živihstvorenja, svodi se na stalnu borbu za opstanak, štopodrazumeva i težnju za razmnožavanjem.

•Pojava nagona za rojenje jedna je od prirodnih osobinapčela, zahvaljujući kojoj su se kao vrsta održale.

•Savremeno pčelarenje i prirodno rojenje nikako ne iduzajedno.

•Verovatno je i najveće umeće, kada je u pitanjupraktično pčelarenje, kako raznim postupcima uticati naformiranje jakih pčelinjih zajednica, već za rane izdašnepaše, i u takvoj formi ih održavati sve vreme aktivnesezone. Pri tome treba eliminisati mogućnost pojaverojevog nagona, sa ciljem da se u društvima neprekidnoodržava dobro radno raspoloženje.

12:23 31

Uzroci pojave rojevnog nagona:

•Mali prostor u odnosu najačinu pčelinjeg društva

•Nemogućnost normalnogkretanja matice i pčela pokošnici te širenje matičnogferomona

•Blokada plodišnig prostoraunetim nektarom i polenom

•Nedostatak slobodnih ćelijaza polaganje jaja

12:23 32

•Nedostatak prostora zaodlaganje nektara i polena

•Nemogućnost zaposlenjamladih pčela na nagovanjulegla i gradnji saća

•Prekomerna izloženost suncuuz lošu ventilaciju

•Duži kišni period u vrememaksimalnog razvoja društva

•Stara matica

•Matica sa izraženijim nagonomza rojenjem

12:23 33

Sprečavanje rojevnognagona

•Osnovno je da vodimo računao blagovremenom proširivanjuprostora u košnici

•Pre dostizanja vrhuncarazvoja, košnicu treba proširiti,kako bi brojne pčele fizičkimogle da se smeste unutra.

•Dva krajnja rama iz plodištase menjaju satnim osnovama(po potrebi više puta tokompaše)

12:23 34

•Radi sprečavanja pregrevanjaproširiti leta u paši i otvoritiventilacione otvore (pomogućstvu u središnjem periodudana košnice bi trebalo da buduu hladovini

•Nakon dugog kišnog periodaobavezno pratiti pčele.

•Menjanje matica svake godine(po mogućstvu u suncekrotovojpaši Jul – Avgust)

•Zamena starih matica u jačimdruštvima matičnjacima.

•I pored svih merapredostrožnosti neminovno jeda će se neka društva izrojiti

12:23 35

Postupak sa društvima u kojima se pojavio rojevni

nagon

•Dva do tri dana nakon zatvaranja matičnjaka, ako je vreme lepo roj će izaći (čekamo da uhvatimo roj)

•Postavljanje kaveza za sprečavanje odlaska roja

•Razrojavanje društva sa rojevnim nagonom

•Stvaranje uslova razrojenosti

•Premeštanje košnice

•Kidanje matičnjaka12:23 36

Na kraju treba napomenuti još jednom da jerojenje sastavni deo života pčela a samim timi pčelara, te da ukoliko do rojenja dođe netreba puno očajavati nego zbrinuti nov rojukoliko je to moguće.Pčele na planeti uspešno opstaju bez čovekaveć 140 miliona godina te svaku čovekovupodvalu i mešanje u njihov život one brzootkrivaju i nastavljaju da žive po starom.

12:23 37

Medonosne biljke daju pčelinjem društvu nektar i

polen. Cvetovi nekog medonosnog bilja luče samo

nektar, a drugog daju pčelinjem društvu isključivo

polen. Međutim, postoje medonosne biljke čiji

cvetovi daju i nektar i polen.

Lučenje nektara

Život i opstanak pčelinjeg društva, a time i

prinos meda, zavisi od postojanja

medonosnih biljaka.

Kako bi pčele u zavisnosti od klimatskih uslova, u sezoni pčelinje

paše mogle dati veće (viškove) prinose meda, potrebno je da

medonosne biljke postoji na većim površinama u masi i da je

raznovrsno.

12:23 38

Lučenje nektara kod medonosnih biljaka zavisi od mnogih uslova

sredine u kojoj ono raste. Lučenje nektara kod iste vrste

medonosnih biljaka pokazuje kolebanja u toku dana ili u toku

jednog sata, a isto tako na jednoj biljci svaki cvet ima i svoja

odstupanja.

temperatura,

jačina sunčevog osvjetljenja,

vlažnost vazduha,

vlaga zemljišta,

vetar,

hemijski sastav nektara,

količina nektara

Faktori koji utiču na lučenje nektara:

12:23 39

Najpovoljnija temperatura za lučenje nektara za većinu biljaka je od

20°C do 25°C, ali se luči i pri temperaturi od 16°C i 20°C, samo je tada

sadržaj šećera u nektaru za dva do tri puta manji.

Temperatura

Jačina sunčeveg osvetljenja

Lučenje nektara je pojačano pri većem osvetljenju nekada i za 2 do 3 puta

12:23 40

Najbolja vlažnost za lučenje nektara je od 60 do 80%, isključujući

slučajeve pojedinih vrsta medonosnog bilja koje imaju posebne

zahteve.

Vlažnost vazduha

Umereno kišna leta obezbeđuju

obilnu pčelinju pašu, dok sušne

godine dovode do smanjenja

proizvodnje meda, sa

katastrofalnim posledicama i po

samo pčelinje društvo. S druge

strane, preterane kiše spiraju

nektar ili stvaraju preteranu

bujnost biljke, tako da je sadržaj

šećera u njoj mali.

Vlažnost zemljišta

12:23 41

Vetar je nepovoljan i za medonosno bilje i za pčelinje društvo. Za

medonosno bilje i lučenje nektara su nepovoljni hladni severoistočni

vetrovi i topli južni vetrovi. Čim oni počnu da duvaju, nektar iz nektarija

isparava ili prestaje lučenje. Lučenje nektara se smanjuje za 2 do 3 puta

dok, na kraju, potpuno ne prestane.

Vetar

Hemijski sastav nektara kao i sadržaj šećera u njemu su različiti kod

raznih medonosnih biljaka. S obzirom da svaka vrsta medonosnog bilja

ima specifičan nektar, to uslovljava de se i med razlikuje među sobom.

Pri tome važnu ulogu imaju soli i aromatične supstance u nektaru, koje

su nosioci karakterističnog mirisa i ukusa meda.

Hemijski sastav nektara

12:23 42

Lipa brdska (Tilia cordata Mill.) 30 0,90

Lipa brdska (Tilia cordata Mill.) 40 0,35

Lipa brdska (Tilia cordata Mill.) 37 3,06

Lipa brdska (Tilia cordata Mill.) 23 - 74 0,10 - 3,57

Lipa brdska (Tilia cordata Mill.) 42 0,80

Lipa holandska (Tilia vulgaris Hayne) 32 1,04

Lipa kavkaska (Tilia euchlora Koch.) 31 0,42

Lipa kavkaska (Tilia euchlora Koch.) 12 - 80 0,12 - 2,31

Lipa velikolisna (Tilia platyphyllos

Scop.)32 0,82

Lipa velikolisna (Tilia platyphyllos

Scop.)47 1,10

Lipa velikolisna (Tilia platyphyllos

Scop.)25 - 94 0,16 - 7,70

Lipa srebrna (Tilia tomentosa Mch.) 26 0,71

Lipa srebrna (Tilia tomentosa Mch.) 11 - 77 0,07 - 5,00

Količine nektara

VRSTA BILJKE Sadržaj šećera u %Količina šećera koju izluči

cvet za 24 časa u mg

12:23 43

Suncokret (Heliantus annuus L.) 38 0,30

Suncokret (Heliantus annuus L.) 60 0,12

Bagrem (Robinia pseudacacia L.) 55 1,00

Detelina bijela (Trifolium repens L.) 44 0,14

Detelina bijela (Trifolium repens L.) 26 0,012

Detelina crvena (Trifolium pratense L.) 23 0,08

Detelina crvena (Trifolium pratense L.) 35 0,192

Detelina crvena (Trifolium pratense L.) 38 0,029

Detelina hibridna (Trifolium hybridium

L.)43 0,011

Detelina inkarnatka (Trifolium

incarnatum L.)31 0,07

Detelina inkarnatka (Trifolium

incarnatum L.)38 0,029

Esparzeta (Onobrychis sativa Lam.) 45 0,24

VRSTA BILJKE Sadržaj šećera u %Količina šećera koju izluči

cvet za 24 časa u mg

Jabuka (Pirus malus L.) 87 1,37

Jabuka (Pirus malus L.) 9 - 59 0,03 - 1,9412:23 44

DRESIRANJE PČELA

Pčele možemo uputiti na željenu vrstu biljaka koju u određeno vreme treba

oprašiti. Taj postupak se naziva dresiranje pčela. Temelji se na spoznaji da

će pčela, ako u košnici oseti miris određenog cveta, po izlasku iz nje

upravo njega i tražiti u slobodnoj prirodi. Taj instinkt praktično se iskorištava

tako da pčele svakodnevno prihranjujemo malim količinama šećernog

sirupa koji ima miris cveta za koji želimo da ga pčele posete.

Kako napraviti aromatizovan sirup? Prvo napravimo šećerni sirup u

razmeri 1:1. Dok je još topao (37°C) u njega potopimo cvetove s kojih

smo uklonili čašične listiće. Stavlja se 50 – 100 g cvetova na litru sirupa.

Cvetovi ostaju potopljeni pet do šest sati. Zatim se sirup procedi. Najbolji

rezultati postižu se ako na svaku košnicu dajemo između 100 i 150 g

sirupa.

12:23 45

1.Medonosne biljke u šumama: leska, vrba, bagrem, kesten, lipa, bor...

12:23 46

2. Livadske, krmne i korovske biljke: maslačak,

visibaba, ljubičica, žalfija, beli bosiljk, plavi bosiljak, bela detelina...

12:23 47

3. Voće i jagodičaste biljke: jabuke, trešnje, bademi, kajsije, jagode, maline, kupine...

12:23 48

4. Povrtarske medonosne biljke: krastavac, dinja, lubenica, bundeva, crni luk...

12:23 49

5. Industrijske i lekovite medonosne biljke:suncokret, facelija, uljana repica, duvan, kamilica...

12:23 50

Oprašivanje biljaka

Zbog intenzivnosti poljoprivrede i malog broja u AP Vojvodinišuma prirodnih oprašivača je malo

12:23 51

Da bi pčele proizvele jedan kilogram zrelog meda,potrebno je da sakupe tri puta veću količinu nektara, aza to je potrebno 200.000 izleta pčela, a u svakomizletu pčela obiđe oko 150 cvetova.

12:23 52

Nastajanje meda

Glavna sirovina kojom se pčelesluže prilikom stvaranja svojeslatke rezerve tj. meda, jestenektar Nektar je slatka tečnostkoju izlučuju posebne žlezdenektarije, smeštene najčeće ucvetu ili pazuhu listova. Porednektara koji je najčeće sirovinaza spravljanje meda, pčeleskupljaju i druge slatkeizlučevine iz lišća, kao i slatkematerije koje proizvode biljnevaši i neki drugi insekti nabiljkama kada nastaje med podimenom medljikovac.

12:23 53

Sakupljeni nektar pčele nose ukošnicu i smeštaju ga u ćelije saćagde intenzivnim radom kućnihpčela nektar biva oslobođen viškavode a pod uticajem enzimainvertaze saharoza biva prevedenau proste šećere glukozu (grožđanišećer) i fruktozu Voćni šećer . Zreomed pčele pokrivaju finim belimvoštanim poklopcima. Na ovaj načinsvaka ćelija saća postaje konzervaza sebe, a ceo okvir zrelog medaprava riznica uskladištene energije.

12:23 54

U hemijskom pogledu medpredstavlja izvanredno složenusmešu sa više od 70 različitihkomponenati. Neke od njih umed dodaju pčele, neke vodeporeklo od medonosne biljke,a neke nastaju tokom zrenjameda u saću. Možda jenajvažnije svojstvo kojim semože opisati hemijski sastavmeda varijabilnost, tako dazapravo ne postoje dva uzorkameda koja su u potpunostiidentična.

Med

12:23 55

Mada se grubo hemijski sastav meda možepredstaviti kao na slici, u različitim vrstama medado danas je otkriveno preko 300 različitihjedinjenja, a stalno se otkrivaju i nova.

MED

ŠEĆER 76% VODA 18% OSTALE

Materije 6%

12:23 56

MED

FRUKTOZA

35,43-41,37%

GLUKOZA

31,00-38,08%

SAHAROZA

1,00-2,00%

PEPEO

0,15-0,63%

12:23 57

Nutritivno i terapeutsko dejstvo meda je poznato od davnina, a dosada je utvrđeno da med sadrži oko 200-tinjak aktivnih komponentipotrebnih za razvoj i pravilno funkcioniranje čovekovog organizma,dok pomaže u lečenju i inhibitorno deluje na čitav niz izročnikainfekcija

INFEKCIJE UZROČNICI

Antraks Bacillus antracis

Difterija Corynebacterium diphtheriae

Dijareja, sepsa*, urinarne infekcije, infekcija rana Escherihia coli

Infekcija uha, meningitis, disajne infekcije, sinusitis Haemophilus influenzae

Zapaljenje pluća Klebsiella pneumoniae

Meningitis Listeria monocytogenes

Tuberkuloza Mycobacterium tubercululosis

Infekcija izazvana ujedom životinje Pasturella multocida

Septicmia *, urinarne infekcije, infekcije rane Proteus species

Urinarne infekcije, infekcije rane Pseudomonas aeruginosa

Dijareja Salmonella species

Sepsa* S. cholerae-suis

Tifus S. typhi

Infekcije rane S. typhimurium

Sepsa*, infekcije rana S. marcescens

Dizenterija S. species

Rane, crvenilo, karbunkule, infekcije rana Staphylococcus aureus

Urinarne infekcije Streptococcus faecalis

Zubni karijes S. mutans

Inf. uha, impetigo*, meningitis, zap. pluća, sinusitis S. pneumoniae

Inf. uha, impetigo*, porodiljska groznica, reumatska

groznica, šarlahna groznica, upaljeno grlo, inf. ranaS. pyogenes

Kolera Vibrio cholerae 12:23 58

Je li med pravi?

Proizvođači moraju navesti sve sastojke koje sadrži. Ako med nije čist, to mora i pisati na deklaraciji proizvoda, uključujući i procenat pravog meda koja se nalazi, ako ga ima. No, česte su i prevare. Evo nekoliko trikova pomoću kojih ih sami možete otkriti…

Protrljajte malo meda između kažiprsta i palca dok se ne raspadne. Nešto meda će se apsorbira u kožu, ako ima meda, jer je čisti med dobar za kožu. Prirodni med nije lepljiv. Ako je ono što utrljate lepljivo znači da ima šećera ili dodatih zaslađivača u njemu.

Stavite nekoliko kapi na papir ili papirni ubrus. Čisti med neće probiti papir dugo vremena, jer ne sadrži vodu.

Pomiješajte malo meda sa žumancetom. Ako je med čist, kada izlupate žumance, delova će kao da je kuvano.

Napunite čašu vode i dodajte 1 kašiku meda. Čisti med će se nalaziti u gomili i spustiti na dno, a lažni med će se početi topiti.

Namažite med na krišku hleba. Prirodni med će otvrdnuti hleb za nekoliko minuta. Lažni med će navlažiti hleb zbog sadržaja vode.

Gledajte da li će se med ušećeriti tokom vremena. Imitacija meda će ostati glatka kao sirup, bez obzira koliko dugo stoji, dok će se pravi med ušećeriti.

Vrh šibice umočite u med i pokušajte zapaliti. Prirodni med neće smetati da se šibica zapali. Lažni med ima vode pa se šibica neće moći zapaliti.

Dve do tri kašike meda stavite u mikrotalasnu. Zagrijte na visokoj temperaturi. Prirodni med će se brzo karamelizirati i neće postati penast. Lažni med će se teško karamelizirati i bit će prepun mehurića.

12:23 59

•U biljnom svetu polen predstavljamušku polnu ćeliju a za medonosnupčelu izvor proteina, masti, minerala ivitamina bez čega se ne može odvijatireprodukcija pčelinjeg društva.•Polen je veoma bogat proteinima kojisluže kao građevni materijal za rast iobnovu tkiva. Količina proteina upolenu kreće se u širokom dijapazonuod 7,02% kod nekih vrsta bora do35,3% kod urmine palme.

Pčelinji proizvodi Polen

• U pogledu hemijjskog sastava, pored proteina, polen sadrži slobodneaminokiseline, lipide (masti), ugljene hidrate (šećere, skrob i celulozu),minerale (Ca, Mg, P, Fe, Na, K, Al, Mn, Sa, posebno Cu), vitamine(pantotensku i askorbinsku kiselinu, vitamine B kompleks, C, D i E),zatim razne enzime i koenzime.

12:23 60

Pčelinji vosak

•Pčele radilice luče vosak iz četiri paražlezda koje se nalaze na donjoj stranitrbuha ovog insekta. Vosak nastajesintezom iz prostih šećera kad je pčelastara oko dve nedelje. Specifična težinačistog pčelinjeg voska iznosi 0,95. Mirisvoska je sličan medu a ukus je slaboizražen iako je na svoj načinkarakterističan. Vosak se topi na 64,4 o C astvrdnjava se na 63,4 o C.

•Pčelinji vosak se ne može rastvarati uvodi, ali se rastvara u hloroformu, eteru,benzinu i ugljendisulfidu.

12:23 61

•Medonosne pčele sakupljaju materiju sapupoljaka drveća (topola i dr.) ili sa kore(četinara) i ona im služi za zatvaranjepukotina i otvora u košnici, kao i zapoliranje zidova košnice. U pogleduhemijskog sastava propolis je vrlokompleksna materija i zbog toga postojevelike razlike u uzorcima. Sastav nekogreprezantivnog uzorka izgledao bi ovako:voskovi do 30%; smole i balzami do 55%;eterična ulja oko 10% i oko 5%-10% polena.U propolisu ima dosta flavonskihkomponenti čiji je hemijski sastav veomakomplikovan. Boja propolisa varira odzelenkaste do braonkasto-crvene.

Propolis

12:23 62

Pčele radilice u starosti od 5-15 danaizlučuju iz svojih nadždrelnih žlezdasekret bogat proteinima i drugimdragocenim supstancama koji senaročito stvara u velikim količinama zavreme obilne paše polena. Ovommaterijom pčele hrane maticu za vremenjenog razvoja a kasnije u toku celogživota. Takođe, mlade larve pčelaradilica i trutova dobijaju delom mleč usvom ranom razvoju. Matičin mleč jekremasta, mlečno bela, kiselasupstanca sa malo gorčim ukusom ispecifičnim mirisom.

Matični mleč

12:23 63

Matični mleč iz matičnjaka starihtri dana sadrži 66,05% vode,12,34% proteina, 5,46% masti,12,49% redukovanih šećera, 0,82%pepela i 2,84% drugih sastojaka.Sadrži dosta vitamina B kompleksa,i malo vitamina C, dok vitamina A iE nedostaju, takođe pokazuje iizvesna antibakterijska svojstva.Matični mleč se sakuplja izmatičnjaka starih tridana a možese koristiti sirov u suprotnom sevrši njegovo duboko zamrzavanjeili još efikasnije konzerviranjeliofilizacijom.

12:23 64

Ovo je najmanje korišćenproizvod za razliku oddrugih pčelinjihproizvoda. Pčelinji otrovse ne deponuje izvanpčelinjeg tela već ostajeu rezervoaru otrovnežlezde pčele sve dok onanije prinuđena da je usamoodbrani upotrebi.

12:23 65

Кошнице и пчеларска опрема

У суштини све кошнице можемо поделити на два типа:

-Са непокретним саћем и

-Са покретним саћем

12:23 66

Кошнице са непокретним саћем

вршкаре и плетаре

12:23 67

12:23 68

12:23 69

Кошнице са покретним саћем

•1814. године Рус Петар Прокопович је изградио прву кошницу са покретним саћем

•1853. године у САД-у Л.Л. Лангстрот изградио је кошнице са покретним оквирима и стандардним размаком између појединих делова кошнице

•1857. године Немац Мехринг утврдио поступак за израду сатних основа

•1865. године Чех Френтишек патентирао врцаљку

12:23 70

12:23 71

12:23 72

12:23 73

12:23 74

Пчеларски прибор и опрема

Опрема и прибор пчелара

Димилица

Пчеларски нож

Четка

12:23 75

Пчеларске капе

Капа

Комбинезон

Капа са блузом

Рукавице

12:23 76

Плетара

Нотес (бележник)

Глјива

12:23 77

Жврк

Вилјушка за скидање воштаних поклопаца

Нож са скидање воштаних поклопаца

Матична или ханемановарешетка

Опрема за кошнице

12:23 78

Кантар Чешаљ за лето

Бројеви за кошнице

12:23 79

Опрема за узгој матица

Кавези за матице

Боје за матице

Бројеви за матице12:23 80

Međunarodne boje za obeležavanje matica pogodinama.

12:23 81

Стаклена лула захватање матица

Стаклени прибор за обележавање матица

Јапанска игла за пресађивање ларви12:23 82

Спирала метална за додавање матице

Пластични почетакматичњака

Пластична штипаљка За матицу

12:23 83

Електро опрема

ВрцаљкаТопионик воска Електрични жврк

12:23 84

12:23 85

12:23 86

HVALA NA PAŽNJI

12:23 87