PreduzetnikOnline Br. 1

Preduzetnik magazinzapreduzetnike

14 Efikasnost i efektivnost 20Etička obuka srpskog tržišta

KO JEPREDUZETNIK?

?11 Uzori za velike

17Najćešće greškebrendinga

mart 200

9 - broj

01

www.preduzetnik.com

BE

SP

LA

TA

NP

RIM

ER

AK

01 РЕАЛИЗОВАНЕ ИНОВАЦИЈЕ НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ

НТИ2009 НТИ2009 02 ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ

НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 03 ИНОВАТИВНЕ ИДЕЈЕ НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 Н

НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 04 ПОТЕНЦИЈАЛИ НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009

НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 05 ИНОВАТИВНЕ ОПШТИНЕ НТИ200

ПРИЈАВЕ ТИМОВА ДО 31. МАРТА 2009. НА

Пласирајте своје знање.

ПОЧЕТНИ НАГРАДНИ ФОНД

12.000.000ДИНАРА

www.inovacija.org

SADRŽAJ

MART2009

7 PREDUZETNIŠTVOKO JE PREDUZETNIK?Preduzetnik ima viziju, usmeren je ka budućnosti i predviđa događaje, pre-poznaje prilike koje drugi propuštaju, svestan je neizvesnosti i rizika koje sa sobom nose promene. Preduzetnik stvara, inovira i zapošljava. Preduzetnik je nosilac preduzetništva, pokretačke snage preduzeća i razvoja privrede.

11 INTERVJUUZOR I ZA VELIKEIgor Ćujić otvaranjem perionice ostvaruje svoj dečački san inspirisan filmom Kum i zapošljava gluvoneme osobe, potvrđujući da humanost i biznis mogu da idu „ruku pod ruku“.

14 MENADŽMENTEFIKASNOST I EFEKTIVNOSTKoncepte efikasnosti i efektivnosti u menadžmentu prvi put je objasnio Peter F. Drucker u svojoj knjizi The Effec-tive Executive. Prema Druckeru, efikasnost znači raditi stvari na pravi način, a efektivnost znači raditi prave stvari.

17 MARKETINGNAJČEŠĆE GREŠKE BRENDINGABrenda Bence se već 25 godina bavi korporativnim brend-ingom. Uz njeno odobrenje, preveli smo tekst Top 10 Branding Mistakes Entrepreneurs Make, koji je objavila u časopisu Američke privredne komore na Tajlandu i na svom blogu.

20 POSLOVNA ETIKAETIČKA OBUKA SRPSKOG TRŽIŠTASuština etičke obuke srpskog tržišta je da se među pokretačima poslovnih aktivnosti, naročito među preduzećima, državnim institucijama, agencijama i edu-kativnim ustanovama razvije svest o postojanju određenih moralnih problema vezanih za konkretne proizvodne aktivnosti i druge poslovne radnje na tržištu.

Preduzetnik.com • Mart2009• �

4• Preduzetnik.com • Mart2009

REČUREDNIKA

PREDUZETNIŠTVO KAO NAČIN ŽIVOTA

Svaki put kada odgledam film Gradski kauboji (1991), a gledao sam ga nekoliko puta, shvatim kako se radi o jednom od najboljih vanvremenskih filmova, koji na veoma jednostavan način govori o našim životima. Glavni lik u filmu je Mič, koga glumi legendarni Bili Kristal. Mič je upao u krizu “srednjih godina“ i zajedno sa dvojicom svojih prijatelja

odlazi na odmor (mi u Srbiji bismo to nazvali seoskim turizmom) kako bi “pronašao sebe”. Na jednom račnu upoznaje starog kauboja, Kurlija, koga u filmu glumi Džek Palans. Njih dvojica se u početku nisu dopala jedan drugom, ali ih je zajednički zadatak zbližio. U jednom od razgovora, Kurli priča o tome kako svaki čovek mora da otkrije suštinu života, a kada ga je Mič upitao da li on zna šta je suština života, Kurli je odgovorio da je suština života u jednoj stvari, držeći uspravno svoj kažiprst. Mič je iznenađeno zapitao da li to znači da je suština života u Kurlijevom kažiprstu, na čega se Kurli samo nasmešio.

Ostatak filma je metafora života. Kurli, stari kauboj umire, a Mič, gradski kauboj, prolazi kroz avanture i iskušenja, da bi na kraju filma shvatio suštinu svog života. Ja vam je neću otkriti, ali onima koji film nisu pogledali toplo ga preporučujem, naročito dok je napolju još uvek hladno i kada se polako spremate za polet i susret proleću.

Poput Miča u filmu Gradski kauboji, pravi preduzetnici kada spoznaju suštinu svog života žive na način koji možemo nazvati preduzetnički način života. Možda niste primetili, koristio sam u prethodnoj rečenici sintagmu pravi preduzetnici. Zašto “pravi“, da ne postoje drugačiji, veštački preduzetnici? Na žalost u Srbiji postoje i pod kapom Za-kona o privrednim društvima služe se ovim pojmom.

Nastavak na sledećoj strani

Svaku istinu koju spoznamomoramo dati svetu, a ne zadržati jesamo za sebe.

- Elizabet Kedi Stenton,autorka dokumenta “The Declaration of Sentiments”

“

REČ UREDNIKA

PreduzetnikMagazin za preduzetnike

Novi Sad, Mart 2009

IZDAVAČGoran Sečujski

UREDNIKGoran Sečujski

SARADNIKRadenko Marić

LEKTURAMirjana Brković

KONTAKTNovi Sad, Stevana Milovanova 6/14Tel: 021/472-99-49Mob: 063/835-45-37Email: [email protected]: www.preduzetnik.com

Preduzetnik.com • Mart2009• �

Ideja da se pokrene magazin Preduzetnik nastala je kao izraz potrebe da se svim pravim preduzetnicima (koris-tim se ovom sintagmom samo još ovaj put) pruži podrška i da se da doprinos razvoju preduzetničkog duha u Srbiji. Pred vama je prvi broj magazina Preduzetnik, namenjenog postojećim i potencijalnim preduzetnicima, koji su shvatili da je u savremenim uslovima poslovanja, a koje karakterišu pre svega promene i nepredvidivost, znanje ključna sposobnost za postizanje i očuvanje konkurentske prednosti.

Prvi broj magazina započinjemo sa pet tekstova podeljenih u rubrike Preduzetništvo, Intervju/Priče iz života, Menadžment, Marketing i Poslovna etika. Tekstovi su rezultat praćenja savremene teorije iz pojedinih oblasti, ali i praktičnog iskustva autora tekstova.

Otvoreni smo za saradnju sa svim pojedincima i organizacijama kojima je cilj isti kao i cilj ovog magazina, a to je stvaranje preduzetničkog društva u Srbiji, jer je preduzetništvo katalizator privrednog razvoja, a preduzetnici nosioci preduzetništva.

Nadam se da ćete pronaći nešto za sebe u magazinu Preduzetnik. Sve vaše komentare na prvi broj magazina i predloge za buduće brojeve možete slati na email [email protected].

Goran Sečujskiautor i urednik magazina

�• Preduzetnik.com • Mart2009

ZANIMLJIVOSTI

SRBIJA

NAJBOLJATEHNOLOŠKAINOVACIJA NTI2009

Cilj organizovanja Takmičenja za najbolju tehnološku ino-

vaciju NTI2009 jeste promovisanje preduzetničke klime u Srbiji i pomoć potencijalnim i postojećim high-tech preduzetnicima, koji su spremni i sposobni da sopstvene ideje i inven-cije pretoče u tržišno valorizovane inovacije.

Učešće na Takmičenju, osim mogućnosti dobijanja finansijske pomoći, u vidu novčanih nagrada, svim takmičarima obezbeđuje stručnu pomoć u vidu besplatne edukaci-je kroz treninge ili konsalting,u određenom opsegu i po odabranim temama zavisno od takmičarske kat-egorije kojoj pripadaju. Ovogodišnje Takmičenje podeljeno je u pet kategorija: REALIZOVANE INOVACIJE, ENERGETSKA EFIKASNOST, INOVATIVNE IDEJE, POTENCIJALI i INOVATIVNE OPŠTINE.

Takmičenje se održava na teritoriji Republike Srbije i na teritoriji Repub-like Srpske.

Prijavljivanje zainteresovanih za učešće na Takmičenju je počelo 20. februara 2009., a prijava ideja, in-vencija i inovacija počinje 01. marta 2009. i trajaće do 31. marta 2009. godine, na sajtu www.inovacija.org.

Ove godine početni nagradni fond iznosi čak 12.000.000 dinara!

Izvor: www.inovacija.org

SVET

PEDESETNAJINOVATIVNIJIHKOMPANIJA USVETU

Poznati američki časopis FAST COMPANY napravio je i ove godine

listu najinovativnijih kompanija širom sveta. Među kompanijama, na listi se našao i tim američkog predsednika Baraka Obame, a na listi najino-vativnijih delatnosti (industrija po američkoj klasifikaciji), našle su se i dve države - Kina i Indija.

Kako se može pročitati na internet sajtu ovog časopisa www.fastcom-pany.com, i pored svetske ekonomske krize i uspora-vanja privred-nih aktivnosti u celom svetu, ova lista pokazuje da postoji moć i potencijal inovativnih ideja i njihove kreativne realizacije.

U sledećoj listi prikazane su kom-panije sa pozicijom na listi iz prošle godine i zemljom porekla:

1.(-) tim predsednika Obame (SAD)2.(1) Google (SAD)3.(-) Hulu (SAD)4.(2) Apple (SAD)5.(37) Cisco Systems (SAD)6. (34) Intel (SAD)7.(-) Pure Digital Technologies

(SAD)8.(-) WuXi PharmaTech (Kina)9.(9) Amazon (SAD)10.(5) Ideo (SAD)11.(4) General Electric (SAD)12.(18) Hewlett-Packard (SAD)13.(7) Nokia (Finska)14.(-) Gilead Sciences (SAD)15.(3) Facebook (SAD)16.(-) NextEra Energy Resources

(SAD)17.(-) Q-Cells (Nemačka)18.(-) First Solar (SAD)19.(22) IBM (SAD)20.(-) Zappos (SAD)21.(10) Nintendo (Japan)22.(14) Disney (SAD)23.(-) Crispin Porter+Bogusky (SAD)24.(-) TBWA/Worldwide (SAD)25.(-) New England Sports Ven-

tures (SAD)26.(-) DSN(Holandija)27.(6) Nike (SAD)28.(-) NPR (SAD)29.(-) Barbarian Group (SAD)30.(-) W.L. Gore & Associates

(SAD)31. (-) Busboy Productions (SAD)32.(-) Skidmore, Owings & Merrill

(SAD)33.(32) Wal-Mart (SAD)34.(41) Microsoft (SAD)35.(-) Ubisoft (Francuska)36.(-) Vestas (Danska)37.(-) Chevron Energy Solutions

(SAD)38.(-) CAA (SAD)39.(-) L-3 Communications (SAD)40.(-) Weta Digital (N.Zeland)41.(-) Lego (Danska)42.(-) Emirates (UAE)43.(-) Genzime (SAD)44.(-) Etsy (SAD)45.(-) BYD (Kina)46.(-) Warner Music Group (SAD)47.(-) Aravind Eye Care System

(Indija)48.(39) Toyota (Japan)49.() Pelamis Wave Power

(Škotska)50.(-) Raser Technologies (SAD).

Izvor: www.fastcompany.com

Preduzetnik.com • Mart2009• 7

PREDUZETNIŠTVO

KO JEPREDUZETNIK?

Preduzetnik ima viziju, usmeren je ka budućnosti i predviđa događaje, prepoznaje prilike koje drugi propuštaju, svestan je neizvesnosti i rizika koje sa sobom

nose promene. Preduzetnik stvara, inovira i zapošljava. Preduzetnik je nosilac preduzetništva, pokretačke snage preduzeća i razvoja privrede.

Autor: Goran Sečujski

Poslednjih nekoliko godina preduzetništvo predstavlja jednu od najaktuelnijih tema u Srbiji kojom se bave mnogi, od naučnih radnika i novinara do vladinih zvaničnika. Razloge popular-nosti preduzetništva možemo tražiti u problemima sa kojima je suočena domaća privreda, a

čije rešenje se vidi u podsticanju razvoja preduzetništva. U savremenoj ekonomskoj teoriji, preduzetništvo dobija ulogu četvrtog faktora proizvodnje

(pored radne snage, zemlje i kapitala) i zajedno sa preduzetnikom, kao njegovim nosiocem, post-aje osnovna pokretačka snaga preduzeća i razvoja privrede. Da bismo razumeli ko je preduzetnik i šta je preduzetništvo, moramo prodreti duboko u život preduzetnika, jer preduzetništvo, zapravo, predstavlja način života.

�• Preduzetnik.com • Mart2009

PREDUZETNIŠTVO

PREDUZETNIK - DEFINICIJA I KARAKTERISTIKE

Aktuelni Zakon o privrednim društvima prepoznaje dva pravna oblika organizovanja poslovanja

– privredna društva i preduzetnike. Prema ovom Zakonu, preduzetnik je „fizičko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene de-latnosti, uključujući umetničke i stare zanate i poslove domaće radinosti“ (Zakon o privrednim društvima, član 48, stav 1). Ovo pravno određenje po-jma preduzetnik slično je onom koje pronalazimo u relevantnim propisima u SAD-u, a koji za objašnjenje pojma preduzetnik koriste dva opisa: samo-zaposleni pojedinci i vlasnici biznisa.

Prihvatanje definicije preduzetni-ka iz navedenog zakona, daje pravo svakom ko otvori radnju (radionicu, kancelariju, biro, servis, agenciju, studio, pansion, apoteku, ordinaciju i sl.) da se naziva preduzetnikom (ime pod kojim posluje radnja registruje se uz dodatak naziva „preduzetnik“ ili „pr.“). Ali da li je svako ko otvori rad-nju, odnosno započne privatan biznis, istovremeno i preduzetnik?

Za ekonomiste, preduzetnik je osoba koja kombinujući raspoložive resurse na različite načine stvara veću vrednost, ali i koja uvodi promene, inovacije i nov poredak. Za psihologe, preduzetnik je osoba koja se vodi određenim silama – potrebom da nešto postigne ili stekne, da eksperimentiše ili da pobegne od autoriteta drugih. Za poslovne ljude, preduzetnik je pretnja, agresivna konkurencija, ali i saveznik, neko ko stvara vrednost za nekog drugog, neko ko pronalazi bolje načine da iskoristi raspoložive resurse i neko ko stvara poslove onima koji će biti zadovoljni što ih obavljaju.

Dilema da li se neko rađa sa pre-dispozicijama da postane preduzetnik (talenat) ili se preduzetništvo može naučiti (kroz aktivno učenje i rad) već dugo „muči“ naučnike i druge koji se bave ovom temom. Sve uspešne pre-duzetnike karakterišu naporan rad, is-trajnost, odlučnost i fleksibilnost kao odgovor na probleme. S druge strane, u literaturi namenjenoj budućim pre-duzetnicima koji se školuju na visokim

školama i fakultetima navode se tri grupe veština koje preduzetnik treba da poseduje kako bi bio uspešan u on-ome što radi.

Prva grupa veština su tzv. tehničke veštine. Ovde se ubrajaju veštine usmene komunikacije, uspostavljanja kontakata, pisanja i slušanja, zatim praćenje i poznavanje okruženja,

poznavanje tehnologije, sposobnost za organizovanje posla i za rad u timov-ima.

Menadžerske veštine su druga grupa veština u koju spadaju veština plani-ranja i postavljanja ciljeva, veština donošenja odluka, poznavanje market-inga, finansija i računovodstva, sposob-nost kontrole, pregovaranja, sposob-nost da se započne poslovni poduhvat i upravljanje rastom preduzeća, kao i upravljanje ljudskim resursima.

Nadalje, veština unutrašnje kon-trole (samodisciplina), preuzimanje rizika, inovativnost, orijentisanost na promene i sposobnost njihovim uprav-ljanjem, istrajnost i vizionarsko lid-erstvo, samo su neke od veština koje čine treću grupu veština koje treba da poseduje jedan preduzetnik – lične preduzetničke veštine (sposobnosti).

Na osnovu pobrojanih veština, može se zaključiti da se preduzetnici stvara-ju, odnosno učenjem se preduzetništvo može naučiti kao i bilo koja druga pro-fesija. U prilog ovom zaključku je i činjenica da i u Srbiji preduzetništvo sve više zauzima značajno mesto u programima studiranja na državnim i privatnim fakultetima i visokim školama, a ovom trendu se aktivno

pridružuju i srednje škole, promovišući tako preduzetništvo i među mlađim generacijama. Ne treba zanemariti ni brojne seminare, treninge, obuke i predavanja koji se organizuju širom Srbije, a koji za cilj imaju pružanje bazičnih znanja o preduzetništvu i up-ravljanju preduzećima onima koji žele da započnu samostalan posao.

U vremenu u kojem živimo, a koje se popularno naziva „era znan-ja“, najdragocenija imovina postaje znanje. Kada su promene i neizves-nost jedino izvesni, znanje sa svojim neograničenim potencijalnom rasta postaje jedini siguran izvor trajne konkurentske prednosti preduzetnika.

Uspešan preduzetnik je osoba koja od ideje stvori uspešan biznis, koja ni od čega stvori nešto, pridržavajući se pri tome osnovnih principa poslovne etike. Uspešni preduzetnici su sebi postavili cilj da budu među najbolji-ma u delatnosti kojom se bave; oni su sebi postavili „velike“ ciljeve, u čijoj realizaciji ispoljavaju tvrdoglavu istra-jnost.

Biti uspešan i među najboljima u određenoj delatnosti zahteva per-manentno usavršavanje znanja. Ovo je imperativ koji nameću promene, bile one progresivne ili regresivne. Brze i nepredvidive promene koje karakterišu savremene uslove po-slovanja znače veliku neizvesnost, što čini okosnicu rizika, kome su, prema opšteprihvaćenom shvatanju (gotovo poput aksioma), skloni preduzetnici.

Prema savremenom shvatanju, preduzetnik rizikuje, ali u granicama

PRIVATNIK I PREDUZETNIK

Pitanjem korišćenja pojma preduzetnik u Zakonu o privrednim društvima bavio se Saša Radulović u tekstu pod nazivom Privatnik i preduzetnik, objavljenom na blogu internet sajta B92. Zaključak je ovog blogera da bi u navedenom zakonu umesto pojma preduzetnik, trebalo da se koristi pojam privatnik. Isti autor pravi razliku između privatnika i preduzetnika, smatrajući pod privatnikom osobu koja započinje posao u delatnosti za koju već postoji tržište, pri čemu svoj posao obavlja kvalitetnije i jeftinije i na lokaciji koja je bolja od većine konkurenata. S druge strane, preduzetnik je čovek „koji pokušava da ostvari svoje poslovne ideje… U osnovi tih ideja je čvrsto verovanje u postojanje tržišne prilike koja je neiskorišćena.“

U osnovi razlika između privatnika i preduzetnika nalazi se promena, odnosno strast da se preduzme nešto novo. Preduzetnik traga za potrebom koja je zanemarena ili nije adekvatno zadovoljena. Preduzetnik traga za neiskorišćenim prilikama, a promene su nešto sa čim on/ona mora da živi.

razumnog. Preduzetnik ima viziju, usmeren je ka budućnosti i predviđa događaje, prepoznaje prilike koje dru-gi propuštaju, svestan je neizvesnosti i rizika koje sa sobom nose promene. Iskustvo preduzetnika ispunjeno je en-tuzijazmom, frustracijama, strahovima i napornim radom. Visok je procenat neuspešnih preduzetničkih poduhvata, a razlozi su mnogi, od slabe prodaje, preko jake konkurencije i nedostatka finansijskih sredstava, pa do nedostat-ka menadžerskih sposobnosti. Za pre-duzetnika, rizik (finansijski, psihološki i društveni) može biti shvaćen kao pretnja, ali i kao šansa za uspešnu re-alizaciju definisanog cilja.

Zato mnogi postavljaju pitanje šta je to što pokreće jednu osobu da živi ovakvim životom. Pored ekonom-skih motiva (materijalno bogatstvo), preduzetnika pokreću i drugi motivi i interesi: porodična tradicija, želja za samoaktuelizacijom, ugledom, moći, slavom i drugi; preduzetnik uživa u postavljanju ciljeva, njihovoj real-izaciji sopstvenim naporima, rešavanju problema i u rezultatima svog rada.

Sumirajući prethodno, ali i dostupnu literaturu i iskustvo u radu sa privat-nicima i preduzetnicima, sledeće četiri karakteristike se posebno ističu u definisanju preduzetnika: (1) kreativnost, shvaćena kao sposobnost stvaranja nečeg novog što ima vred-nost (za potrošače), (2) posvećenost, u smislu vremena i napornog rada, (3) svesno preuzimanje rizika – finan-sijskog, psihološkog i društvenog i (4) samostalnost, praćena ličnim zado-voljstvom.

INTRAPREDUZETNICI

Kada se govori o preduzetnicima i preduzetništvu, obično se misli na pojedince koji pokreću mala

inovativna preduzeća. Brze promene i turbulentnost okruženja predstavl-jaju snažan izazov za sva preduzeća, a posebno za velika.

Jedan od nedostataka velikih preduzeća, a koji se smatra prednošću malih (i srednjih) preduzeća jeste fleksibilnost. Da bi se prilagodili iz-menjenim uslovima poslovanja, ve-likim preduzećima preporučuje se stvaranje preduzetničke klime, koja

bi stimulisala najkvalitetnije ljude u preduzeću, a koji uspevaju da pret-vore svoje ideje u dodatu vrednost za preduzeće u kojem rade. Ovi ljudi se nazivaju intrapreduzetnicima, odnos-no preduzetnicima unutar preduzeća.

Zadatak intrapreduzetnika je da prepoznaju potencijalnu vred-nost u poslovnoj ideji i da tu ideju uspešno realizuju unutar preduzeća, pribavljajući mu tako novu (uvećanu) vrednost. Neke od karakteristika intra-preduzetnika lidera su: razumevanje okruženja, postojanje vizije, fleksibil-nost, ohrabrivanje timskog rada i ot-vorene diskusije (dijaloga), izgradnja koalicije sa onima koji ga podržavaju, upornost i dr.

Preduzetnička kultura u preduzećima omogućava nepresta-no traganje za novim poduhvatima i njome se prožima celo preduzeće. Za uspostavljanje preduzetničke kulture (klime) u velikim preduzećima savetu-je se: praćenje razvoja tehnologije i ohrabrenje njihove primene; ohrabrivan-je i podržavanje novih ideja, ali i principa pokušaj-i-greška; prihvatanje ( n e k a ž n j a v a n j e ) n e u s p e h a ; raspoloživost i pristupačnost resur-sa (npr. finansijska sredstva); uvođenje multidisciplinarnih timova; dugoročna orijentacija (prih-vatanje činjenice da se uspeh ostvaruje u dužem roku); do-brovoljnost (niko ne može biti prisiljen da se ponaša p r e d u z e t n i č k i ) ; odgovarajući sistem nagrađivanja; posto-janje tzv. sponzora i šampiona (po-jedinci koji su zaposleni u preduzeću i predlažu preduzetničke ideje, iden-tifikuju tržište za određen proizvod ili uslugu, pronalaze resurse za podršku novim poduhvatima); podrška od strane top menadžmenta.Inače, ključnu ulogu u pronalaženju intrapreduzetnika među zaposleni-

ma u preduzećima ima srednji nivo menadžmenta.

PREDUZETNIŠTVO

Preduzetništvo je dinamičan pro-ces stvaranja uvećane vrednosti za određen proizvod ili uslugu.

Vrednost stvaraju pojedinci (pre-duzetnici) koji preuzimaju rizik koji se odnosi na imovinu, vreme i/ili karije-ru. Proizvodi (usluge) koji ovi pojedin-ci stvaraju mogu, ali ne moraju biti novi ili jedinstveni, ali moraju imati vrednost nadahnutu preduzetničkim naporom, kroz sticanje i alokaciju neophodnih veština i resursa.

Za preduzetništvo se vezuje pre-poznavanje i korišćenje prilika, uprkos ograničenim raspoloživim resursima. Preduzetništvo je dinamičan proces, jer preduzetnik najbolje kontroliše svoju sudbinu kada aktivno traga za prilikama, umesto da čeka da se pri-

lika pojavi. Iako se za preduzetništvo i preduzetnike, kao njegove nos-ioce, vezuje preuzimanje rizika, preduzetništvo je, zapravo, kontinu-alan ili kontinuiran planski proces. To znači da preduzetnik mora biti dobro informisan o potrebama potrošača i o konkurenciji, odnosno o mikro- i makrookruženju u kojem posluje, kako


Iako su mnogi pojedinci inovativni, malo je onih koji svoje ideje komercijalizuju. Uprkos recesijama, inflacijama, visokim kamatnim stopama, lošoj infrastrukturi, ekonomskoj neizvesnosti i visokom procen-tu neuspeha, milioni preduzetničkih poduh-vata realizovani su u svetu. Iako je svaki od ovih poduhvata rezultat jedinstvenih i složenih preduzetničkih procesa kroz koje prolazi pojedinac, ipak možemo govoriti o određenim zajedničkim karakteristi-kama uspešnih preduzetnika: posvećenost poslu, orijentacija na ciljeve i šanse, davanje inicijative, potreba za velikim dostignućima, istrajnost, svest o svojim dobrim i lošim osobinama, verovanje u sebe (kreator svoje sudbine), prihvatanje razumnog rizika, odlučnost, pogled u budućnost, odgovornost i dr.

PREDUZETNIŠTVO


PREDUZETNIŠTVO

bi se smanjila neizvesnost, a rizik od neuspeha sveo na minimum. Savreme-no shvatanje preduzetništva polazi od tzv. holističkog (sveobuhvatnog) pris-tupa, koji prihvata činjenicu da živimo u vremenu konstantnih promena i da se u vezi sa tim preduzetnici moraju konstantno menjati, odnosno inovira-ti (novi procesi, novi proizvodi, nove usluge, nova znanja, nove strategije, nove ideje i sl.).

Za preduzetništvo su veoma važni liderstvo i vizija, kako pojedinca tako i posvećenih timo-va. Preduzetnici imaju viziju oko koje pokušavaju da okupe druge ljude i da ih inspirišu svojim ličnim prim-erom, energijom, posvećenošću i odlučnošću. Lider-stvo ne mora im-plicitno da znači da preduzetnici imaju formalnu vlast, naročito kada se govori o tzv. korporativnom preduzetništvu (in-trapreduzetnici-ma), gde su važni motivisani pojedin-ci da reše probleme prepoznajući prilike, poistovećujući se istovremeno sa uspehom preduzeća u kojem rade.

U jednom tekstu u martovskom iz-danju časopisa Entrepreneur iz 2003. godine, autor teksta J. Kurlantz-ick navodi sledeće liderske sposob-nosti koje su potrebne da bi zaživela preduzetnička vizija: budite sposobni da komunicirate sa velikim brojem ljudi, budite spremni da donosite ne-popularne odluke, budite odlučni u naporima da vašu poruku svi shvate i kreirajte i implementirajte kvalitetne sisteme i metode koji će opstajati.

Smatra se da je glavna pretpostav-ka za razvoj preduzetništva postojan-je sloboda, pre svega u ekonomskom smislu – slobodan izbor predmeta po-slovanja, oblika organizovanja, po-slovnih partnera, sloboda raspolaganja ostvarenom dobiti, itd. Uopšteno, može se govoriti o ispunjenosti ekonom-

skih, pravnih, političkih, tehnoloških, socioloških, ekoloških i etičkih uslova u kojima posluju preduzeća, a koji utiču na postojanje slobode za razvoj preduzetništva.

Uloga preduzetništva u privred-nom razvoju je mnogo veća od dopri-nosa porastu bruto društvenog proiz-voda i dohotka po glavi stanovnika. Preduzetništvo podrazumeva podsti-canje i uvođenje promena u strukturu privrede i društva. Ove promene rezul-tiraju porastom društvenog proizvoda,

odnosno većim materijalnim bogatst-vom i blagostanjem građana.

Problemi poput visoke stope ne-zaposlenosti i nekonkurentnosti srp-ske privrede ne mogu se rešiti u kratkom vremenskom roku; oni su strukturnog karaktera i polaganje nade u preduzetništvo kao pokretača privrednog razvoja na način na koji se to radi u Srbiji, neće nas izbaviti iz navedenih problema. Podrška raz-voju preduzetništva koja je u Srbiji na snazi poslednjih desetak godina usmerena je ka otvaranju većeg broja preduzeća i radnji kako bi se zaposlila

armija nezaposlenih građana Srbije. Započinjanje samostalnog posla samo iz razloga gubitka prethodnog posla ne vodi u preduzetništvo. Svi oni koji započinju samostalan posao samo da bi nešto radili i preživeli od prvog do prvog u mesecu bez aktivne (privatne i državne) podrške kroz pružanje neo-phodnog znanja nikada neće postati preduzetnici. Oni će biti i ostati privat-nici, bez jasne poslovne budućnosti.

* * *

Preduzetništvo je način života. Kada se jedna osoba odluči da preuzme sud-binu u svoje ruke, kada traga za ne i s ko r i š ćen im prilikama i kada teži da te iste pri-like iskoristi na najbolji način, a da se pri tome rukovodi postav-ljenim ciljevima – dobit i blagostan-je (zadovoljstvo), onda se može reći da ova osoba živi preduzetničk im načinom života.

Sloboda i kreativnost karakteristični su za život preduzetnika. Preduzetnik je u potpunosti posvećen poslu, ali preduzetnik nije radoholičar. Osećaj nezavisnosti nagoni ga da se stalno bori, sa sobom i sa konkurencijom, ali on je zadovoljan, jer voli ono što radi i ceni svoju samostalnost. Preduzetnik je lider, rukovodilac, ali i timski igrač, a u savremenim uslovima poslovanja, on je i društveno odgovoran.

Preduzetnici stvaraju, inoviraju i zapošljavaju. Oni su ključni za uspeh svake ekonomije.|

DEVET MITOVA O PREDUZETNICIMA I PREDUZETNIŠTVU

1. Preduzetništvo je samo za mlađe generacije. POGREŠNO2. Uspešni preduzetnici su samo oni koji imaju najkreativniju i najoriginal-niju ideju. POGREŠNO3. Većinu preduzetnika motiviše novac ili pohlepa. POGREŠNO4. Većina preduzetnika, naročito u visokotehnološkim delatnostima, posedu-je doktorsku diplomu. POGREŠNO5. Preduzetnici se razlikuju od ostalih ljudi još od rođenja. POGREŠNO6. Da bi preduzetnik bio uspešan, mora da ima diplomu poslovne škole. POGREŠNO7. Većina preduzetnika su milioneri. POGREŠNO8. Ne možete uspeti kao preduzetnik, ukoliko nema ko da vas finansira. POGREŠNO9. Preduzetnici su srećniji od onih koji rade za druge. TAČNO

(Svih devet mitova su rezultat sprovedenih obimnih istraživanja; prilagođeno prema prof. Laura L. Hollis, JD Clinical Professor of Business Administration, Izvor: www.slideshare.com)

O AUTORUGoran Sečujski je zaposlen na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu. Radio je više od pet godina u bankarskom sektoru. Bavi se konsultantskim poslovima iz oblasti marketinga, menadžmenta, izrađuje biznis i marketing planove. Održao je nekoliko kratkih predavanja na temu franšizinga i preduzetništva, piše stručne radove. Prošle godine bio je inici-jator i koordinator Globalne nedelje preduzetništva u Srbiji.


INTERVJU

UZOR I ZA VELIKEIgor Ćujić otvaranjem per-ionice ostvaruje svoj dečački san inspirisan filmom Kum i zapošljava gluvoneme osobe, potvrđujući da humanost i biznis mogu da idu „ruku pod ruku“.

Iako je razgovor koji je povod za pisanje ovog teksta obavljen pre više od godinu dana (oktobar 2007)

njegova poruka, čini mi se, danas ima mnogo veći značaj. Nalazimo se, pre-ma nekim ekonomskim analitičarima, u najvećoj ekonomskoj krizi u posled-njih 80 godina. Ova kriza pogodila je mnoga naša domaćinstva i preduzeća, ostavljajući nas u nedoumici kako da se ponašamo u uslovima potpune neiz-vesnosti i ne baš sjajnih predviđanja za naredne mesece (a možda i godine).

Upravo sam u napred navedenom razgovoru prepoznao snagu i ogro-man potencijal koji ima individualno preduzetništvo u borbi protiv posledi-ca ekonomske krize, kao i snagu volje i upornosti da se istraje u ispunjenju jednog sna, istovremeno pomažući onima koji su, nažalost, lišeni mnogih životnih radosti.

Ovo je kratka priča o poslovnoj strani života Igora Ćujića, vlasnika „Perionice Una“ iz Novog Sada, u ko-joj osobe sa invaliditetom čine 90% od ukupnog broja zaposlenih.


INTERVJU

ZAPOŠLJAVANJE OSOBA SA INVALIDITETOM

Kada se u proleće 2005. godine pojavio u filijali Nacio-nalne službe za zapošljavanje u Novom Sadu, sa nam-erom da zaposli gluvoneme osobe, Igor je imao osećaj

da su ga službenici posmatrali kao da je „pao s Marsa“. Za-pravo, ljudi su bili iznenađeni njegovom odlukom da zaposli isključivo gluvoneme osobe, ali je tek kasnije shvatio zbog čega – ne javljaju se tako često preduzeća, a pogotovo rad-nje koje žele da zaposle osobe sa invaliditetom.

Ne ulazeći u motive za donošenje ovakve odluke, Igor kaže da je rad sa gluvonemim osobama pravo zado-voljstvo. „Za određene kategorije osoba sa invaliditetom, postoje poslovi koje oni ne mogu da rade. Tamo gde nema ograničenja, njihovi fizički nedostaci nisu nikakva prepre-ka za njihovo zapošljavanje. Štaviše, najveće mi je zado-voljstvo kada vidim da su moji zaposleni srećni što rade, što mogu da se posvete poslu. Zato mi bude jako teško kada ponekad isplata zarade kasni po 3-4 dana, što uglavnom zavisi od naplate naših usluga“, kaže Igor.

Jedan od najvećih problema sa kojima se danas suočavaju poslodavci jeste lojalnost zaposlenih. Mnogi faktori utiču na odluku zaposlenih da ostanu u preduzeću, odnosno da potraže novog poslodavca. „Moje koleginice cene svoj posao. Njihova lojalnost i odgovornost nemaju cenu. Ništa mi ne bi vredele najskuplje veš mašine i ostala oprema da nemam zaposlene kojima mogu poveriti posao. Naravno, problemi u poslu se pojave s vremena na vreme, što je sas-tavni deo svakog posla. Početak je bio dosta težak“, nastav-lja Igor. U prvoj godini poslovanja Igor je morao da donese jednu tešku odluku – zbog čestih grešaka u radu, a nakon više obavljenih razgovora i na kraju i opomena koje nisu donele nikakvu promenu, otpustio je dve bivše koleginice. Ne odustavši od zapošljavanja gluvonemih osoba, istog dana odlazi u filijalu Nacionalne službe za zapošljavanje i upošljava dve gluvoneme osobe, u skladu sa propisima i obavezama koje je preuzeo na sebe kao poslodavac.

„Imam velike planove kada je u pitanju moja radnja. Ovde pre svega mislim na uvođenje novih usluga koje ću ponuditi našim postojećim i potencijalnim klijentima, kao i širenje mreže novih perionica u Novom Sadu. U svakom slučaju, ne odustajem od zapošljavanja osoba sa invalidite-tom“, odlučan je Igor.

Kao što je slučaj sa većinom početnika u poslu, kada je vlasnik „čovek za sve“ i Igora pronalazimo na poslovima nabavke i prodaje, pregovaranja, pranja veša i peglanja, prevoženja i popravki veš mašina, itd. „Ali način na koji moje koleginice obavljaju poslove pranja i peglanja veša, doveden je do savršenstva, gotovo umetnosti“, uz osmeh kaže Igor.

OD KUMA DO PERIONICE

Pravi preduzetnici prepoznaju priliku na svakom ko-raku, oni prate znakove pored puta. Ukoliko je pri tome ta prepoznata prilika istovremeno i dugo gajena

želja, dobijamo pravu kombinaciju za postizanje ličnog zadovoljstva.

„Kada bih mogao ponovo da biram, opet bih izabrao ovu delatnost. Dugo sam maštao da imam svoju perionicu“, kaže Igor, koji je gledajući kultni film Kum primetio da se u filmu često spominju perionice (engl. laundry) i od tada počinje da mašta o svojoj perionici. „Tokom 2000. i 2001. godine živeo sam i radio u Budimpešti. Svraćao sam u perionice u Budimpešti i svaki put bih se setio filma Kum. Videvši kako u Budimpešti rade perionice, doneo sam konačnu odluku da se počnem baviti ovim poslom kada se vratim u Srbiju“, nastavlja Igor, ne krijući svoju sreću dok se priseća dana kada je „Perionica Una“ bila još ideja.

Period koji je usledio nakon boravka u Budimpešti Igor smatra najlepšim delom svog života. „Upoznajem Milanu, moju sadašnju suprugu. Iz naše ljubavi rađa se Una, naša kćerka. Nedugo zatim krećem u realizaciju svoje poslovne ideje.“

Uz veliku podršku supruge, majke i tasta, kao i nekoliko prijatelja i poznanika 1. novembra 2004. godine zvanično je registrovana „Perionica Una“. „Perionici sam dao naziv po našoj kćerki Uni“, kaže Igor. U vreme kada je registrovao perionicu, Igor je bio zaposlen na radnom mestu portira u Pozorištu mladih u Novom Sadu. Punih pet meseci od ot-varanja perionice Igor je obavljao dva posla. „Radno vreme u Pozorištu počinjalo mi je u 22h, da bih u 7h narednog dana otišao u perionicu i počinjao posao pranja, peglanja, razvoženja čistog i dovoženja prljavog veša. Na poslovima pranja imao sam pomoć nekoliko žena koje sam plaćao na sat. Dnevno sam spavao od 2 do 3 sata, a bilo je dana i bez sna“, priseća se Igor. Potpuno iznemogao od umora, Igor pet meseci nakon otvaranja perionice napušta posao portira i u potpunosti se posvećuje sopstvenom biznisu, o kome je godinama maštao.

IZAZOVI SOPSTVENOG BIZNISA

Posao je Igora u znatnoj meri promenio. „Igor pre pet godina i danas, dve su potpuno različite osobe. Uoz-biljio sam se“, ističe Igor. Rođeni Zemunac, kuvar po

struci, bavio se različitim poslovima, trenirao je džudo, vo-leo je izlaske... Ne stidi se kada kaže da ga je ulica naučila životu: „Neko uči na visokim školama, ja sam učio u praksi. Najvažniju lekciju koju sam naučio, a koja se ne uči ni u jednoj našoj školi, jeste kako se snaći u životu. Vođenje samostalnog posla zahteva snalažljivog čoveka.“

Na pitanje da li bi nekome preporučio započinjanje sa-mostalnog posla u poređenju sa radom za nekog drugog, Igor odgovara potvrdno: „Svako ko zna šta želi, treba da započne samostalan posao. Imati svoj biznis pruža ti slo-bodu, mogućnost da se iskažeš, da pokušaš da uspeš u realizaciji svojih ideja i snova, da radiš sa ljudima, da ih zapošljavaš, da slušaš njihove predloge, da se usavršavaš. Mislim da je od svega najlepše kada se osvrneš i kažeš sebi – ’da, to je to’. Ali, da bi se moglo govoriti o rezultatima, tj. uspehu, mora proći 3-5 godina.“

Dok je radio u obezbeđenju jedan od najvećih problema bila je neredovna isplata zarade. „Često sam morao da se krbam sa vlasnikom da mi isplati ono što sam zaradio. Kad sam pomislio da sam se rešio ovog problema otvaran-

Preduzetnik.com • Mart2009• 1�

INTERVJU

jem perionice, eto ti istog problema“, kaže Igor. Nadalje objašnjava da je u Srbiji najveća prepreka započinjanju samostalnog posla kako obezbediti redovne prilive od svoje delatnosti. „Nalazimo se u začaranom krugu – meni duguje moj kupac, ja dugujem mom dobavljaču, moj dobavljač njegovom dobavljaču, itd. Rekao bih nigde početka, a nigde ni kraja. Vrlo je važno uspostaviti i održati pover-enje, a ono se stiče poštovanjem i pridržavanjem onoga što je dogovoreno“, dodao je naš sagovornik.

Konkurencija Igorovoj perionici sve je brojnija i sve jača, čega je on svestan. „Konkurencija se mora poštovati. Nara-vno da određena količina straha postoji, ali to je ono pozi-tivno što me tera da smišljam nove usluge koje bih ponudio kako bih ’ostao u igri’. Sa većinom svojih konkurenata se lično poznajem; tačno znamo gde je ko prisutan – u kojem restoranu, hotelu ili slično. Svako se bori na svoj način za deo tržišta“, ističe Igor. Na pitanje na koji način dolazi do poslova, Igor kaže da je ključ uspeha u poverenju. „Ako sam poštovanjem svojih obaveza, odnosno uspostavljanjem adekvatnog odnosa između kvaliteta usluge i cene, stekao poverenje i dobavljača i korisnika svojih usluga, ne plašim se da li će biti posla, jer posao onda sam po sebi dolazi, po preporuci. A posla će biti, jer će ljudi imati sve manje vre-mena za pranje, peglanje i šivenje, a restoranima i hote-lima se ne isplati pranje u sopstvenoj režiji. Radim za svoju porodicu i svoje zaposlene, realan sam u zahtevima i ne želim da se obogatim preko noći“, zadovoljno kaže Igor.

Osim problema sa naplatom potraživanja, kao prepreke za započinjanje samostalnog posla Igor navodi neefikasnost državnih organa i preveliku zahtevnost banaka kada su u pitanju krediti. „Čekam pola sata i duže u poreskoj upravi, a onda kada dođem na red ili mi kažu kako nešto ne mogu da urade ili me šalju na drugi šalter. Mi prosto volimo da komplikujemo stvari. Kredit nikada nisam uzimao, ali ću iz-gleda morati da se zadužim kako bih kupio bolji automobil koji mi služi za prevoz robe. Bio sam u banci da se raspitam za uslove kreditiranja, ali sam izgubio volju kada su mi dali spisak potrebne dokumentacije“, žali se Igor.

Veoma pohvalno govori o saradnji sa zaposlenima u Na-cionalnoj službi za zapošljavanje, filijala Novi Sad, sa ko-jima je često u kontaktu zbog brojnih obaveza koje ima kada se zapošljavaju osobe sa invaliditetom.

Jedan od najvećih izazova koje sa sobom nosi sopstveni biznis jeste usklađivanje poslovnog i porodičnog života. O tome ima sledeće mišljenje: „Moja je velika sreća što mi u poslu pomažu moja supruga i majka. Sa njima sam svak-og dana, međutim, oseti se praznina koju može popuniti samo vreme provedeno sa porodicom. Na poslu smo ipak svi kolege.“ Igor žali što mu svakodnevna žurba i obaveze na poslu i oko posla ne ostavljaju mnogo vremena da se pos-veti porodici, a posebno svojoj kćerki. „Kćerka i supruga me ispunjavaju. Samo onaj čovek koji ima skladan emo-tivan život može se u potpunosti posvetiti poslu, odnos-no karijeri. Meni moja porodica predstavlja izvor snažne pokretačke energije“, zaključuje Igor.

FILOZOFIJA

Tokom celog razgovora, Igor je ponavljao rečenicu: „Biće to dobro.“ Pozitivan i optimističan, mlad, pun energije i snažne volje, koja se osetila gotovo iz

svake njegove rečenice kada smo razgovarali o planovima, Igor je ostavio utisak samouverene osobe koja zna šta želi. Rukovodeći se filozofijom da radi ono što voli i poštuje sebe i druge, Igor uspeva da svoj biznis iz godine u godinu sve više širi.

Proširujući asortiman svoje ponude i otvaranjem novih perionica, Igor stvara priliku za one koji traže posao i time direktno utiče na pokretanje privrednih aktivnosti u svojoj lokalnoj sredini. Zapošljavajući osobe sa invaliditetom, osim toga što doprinosi jačanju svesti o potrebi za društveno od-govornim poslovanjem u Srbiji, Igor potvrđuje da humanost i biznis mogu da idu „ruku pod ruku“. Zbog toga „Perionica Una“ treba da bude uzor i za velika preduzeća.

Biće to dobro, Igore.|

- Razgovor vodio Goran Sečujski -

PREDUZETNIK: Koje osobine je po tebi važno da neko poseduje da bi bio preduzetnik?IGOR ĆUJIĆ: Po meni je jako važna upornost, pogotovo u Srbiji. Započeti i voditi posao nije nimalo lako, mnogo je stresa, pa je potrebno dosta hrabrosti da se započne svoj biznis. O mnogim odricanjima da i ne govorim. Preduzetnik takođe treba da poseduje harizmu, neku unutrašnju energiju koja će pokrenuti sve oko njega da rade. Naravno, rad, rad i samo rad – neko ko nema radne navike, neka i ne započinje svoj biznis.

PREDUZETNIK: Šta bi istakao kao pozitivno u odnosu države prema privredi?IGOR ĆUJIĆ: Podrška onima koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom i uvođenje poreza na dodatu vrednost.

PREDUZETNIK: Mogu li uspešni preduzetnici doprineti da se u Srbiji živi bolje?IGOR ĆUJIĆ: Ako izuzmem sve probleme sa kojima se susrećemo svakodnevno, recimo kada bi se rešio problem naplate potraživanja, moglo bi da se govori o boljem životu, jer tada bi i vlasnici biznisa i njihovi zaposleni mogli računati na relativno sigurne prilive. Ali kako je stvarnost drugačija i pošto problema u privredi ima mnogo, nažalost, ne vidim da će se u Srbiji živeti bolje u narednih 15 godina.

MENADŽMENT


EFIKASNOST IEFEKTIVNOST

Koncepte efikasnosti i efektivnosti u menadžmentu prvi put je objasnio Peter F. Drucker u svojoj knjizi The Effective Execu-

tive. Prema Druckeru, efikasnost znači raditi stvari na pravi način, a efektivnost znači raditi prave stvari.

Autor: Goran Sečujski

Sigurno ste se bar jednom za-pitali koji je od dva koncepta u menadžmentu važniji – efikasnost

ili efektivnost, odnosno da li postoji određen redosled u njihovom posti-zanju? Ukoliko niste sigurni u odgovor na navedeno pitanje, pokušaću da vam pomognem ovim tekstom tako što ću objasniti četiri moguće situaci-je, odnosno kombinacije efikasnosti i efektivnosti i dati primer mogućih pokazatelja merljivosti efikasnosti i efektivnosti.

Osvrnimo se, za početak, na pojmov-no diferenciranje ova dva koncepta, prema preovladavajućem teorijskom shvatanju u nauci o menadžmentu.

DEFINISANJE EFIKASNOSTI I EFEKTIVNOSTI

Koncepte efikasnosti i efek-tivnosti u menadžmentu, u formi prihvaćenoj u vodećoj literaturi

o menadžmentu, prvi put je objasnio Peter F. Drucker 1966. godine u svojoj

knjizi The Effective Executive. Prema ovom autoru, efikasnost znači raditi stvari na pravi način („the ability to do things right“), a efektivnost znači ra-diti prave stvari („get the right things done“).

Efikasno je ono preduzeće koje svo-je definisane ciljeve ostvaruje uz naj-manje korišćenje raspoloživih resursa (ljudskih, finansijskih, materijalnih, informacionih i drugih), što znači da se efikasnost zasniva na načelu maksi-malne racionalnosti.

Odluke menadžmenta preduzeća proveravaju se na tržištu. Preduzeća koja poznaju svoje potrošače, njihove potrebe, želje i preferencije, moći će mudrije da alociraju ograničene resurse u razvoju novih ponuda. Po-nuda preduzeća mora imati vrednost za potrošača, u protivnom potrošači se orijentišu na konkurentsku ponudu (proizvode ili usluge). U tom smislu, efektivno je ono preduzeće koje po-sluje na atraktivnim tržištima i koje potrošačima nudi proizvode koji su u skladu sa njihovim potrebama, željama i preferencijama. Drugim rečima,

efektivnost podrazumeva izbor pravog područja rada, odnosno izbor pravih ciljeva (raditi prave stvari).

KOMBINACIJE EFIKASNOSTI I EFEKTIVNOSTI

Pri analizi mogućih kombinacija efikasnosti i efektivnosti, poći ću od dve dimenzije – prva je

iskorišćenost resursa za postizanje definisanih ciljeva, a druga je atrak-tivnost tržišta (izbor ciljeva).

Ako se u vašem preduzeću neracio-nalno raspolaže resursima, ali poslu-jete na atraktivnom tržištu (preduzeće radi prave stvari), vaše je preduzeće neefikasno, ali efektivno. U uslovima ovakve kombinacije efikasnosti i efek-tivnosti, opstajete na tržištu (ali ne i dugoročno posmatrano).

Brzu propast preduzeća možete

očekivati ukoliko je, s jedne strane, cena koštanja po jedinici proizvo-da, zbog neracionalnog korišćenja raspoloživih resursa, veća od proseka u grani kojoj pripada vaše preduzeće, a s druge strane, ne postoji tražnja za vašim proizvodima.

Racionalno korišćenje resursa (prosečni troškovi po jedinici niži su od proseka u grani delatnosti kojoj pripada vaše preduzeće) u proizvodnji proizvoda koje malo ko želi da kupi, podrazumeva kombinaciju efikasnosti i neefektivnosti, što vaše preduzeće po-lako vodi u propast, jer ne ostvarujete maksimalan profit.

Rast i razvoj preduzeća moguć je samo ukoliko vaše preduzeće ostvar-uje profit, odnosno ukoliko raciona-lno upotrebljava raspoložive resurse (efikasnost) i posluje na atraktivnim tržištima (efektivnost). Ovo je, da-kle, za vaše preduzeće idealna kom-

binacija efikasnosti i efektivnosti, pri čemu se istovremeno ostvaruje visoka produktivnost rada.

Iz navedenih kombinacija efikasnos-ti i efektivnosti može se zaključiti da oba koncepta predstavljaju važna mer-ila uspešnosti poslovanja preduzeća (organizacije) i da se međusobno prožimaju. Međutim, efektivnost je ključ uspeha svakog preduzeća, jer ukoliko proizvodite proizvod po ceni koja je najniža u grani delatnosti kojoj pripada vaše preduzeće, ali za koji ne postoji potreba na tržištu, opstanak vašeg preduzeća je ugrožen. Dru-gim rečima, ukoliko ste potrošačima ponudili proizvod koji je u skladu sa njihovim potrebama (atraktivnost tržišta), tek tada se možete posve-titi smanjenju troškova po jedinici proizvoda racionalnim korišćenjem raspoloživih resursa.

MENADŽMENT

Preduzetnik.com • Mart2009• 1�

MERENJE EFIKASNOSTI I EFEK-TIVNOSTI

Pretpostavimo da ste vlasnik (vlasnica) ugostiteljskog objekta (restorana) i da ste odlučili da

preispitate da li ste i koliko efikasni i efektivni u obavljanju svoje osnovne delatnosti.

Sledeći pokazatelji mogu poslužiti kao merilo efikasnosti vašeg restorana: trošak po obroku (npr. dnevni meni), trošak po obroku koji je ispod defini-sanog standarda kvaliteta, procenat vremena (npr. u jednom mesecu) kada ste ostali bez potrebnih zaliha namir-nica, vreme potrebno za pripremu jednog obroka, vreme koje potrošač čeka da ga zaposleni (konobar) usluži, troškovi isporuke u slučaju dostave hrane, itd.

Efektivnost se može izraziti sledećim pokazateljima: da li obrok

koji spremate odgovara zahtevima potrošača, koliko su pojedine faze u pripremi obroka (npr. vreme kuvanja) u funkciji zadovoljstva potrošača, da li je kvalitet namirnica koje nabavl-jate od vaših dobavljača u skladu sa standardima kvaliteta obroka koje pri-premate (odnosno, da li su skladu sa zahtevima potrošača), da li je restoran pristupačan u slučaju kiše ili snega itd.

S druge strane, neki od pokazatelja neefektivnosti su: česte reklamacije, pad tržišnog učešća, procenat od uk-upnih aktivnosti koje nisu u funkciji zadovoljstva potrošača (npr. muzika koja iritira potrošače), itd.

Da bi efikasnost i efektivnost bili merljivi, potrebno je definisati stan-darde koji će poslužiti kao osnova kontrole na relaciji planirano-ostva-reno. Standardi se definišu na osnovu poznavanja potreba potrošača, sopst-venih jakih strana i slabosti i pozna-vanja konkurencije, kao i poznavanja standarda u određenim delatnostima koje nisu vaša osnovna delatnost (npr. tehnikom benčmarkinga istražujete mogućnost uvođenja bežičnog inter-neta).

Uzroke neefikasnog i neefektivnog poslovanja treba locirati i eliminisati ili umanjiti njihov uticaj na rezultate poslovanja.

ZAKLJUČAK

Složenost okruženja i dinamičnost promena svih segmenata mikro i makrookruženja savremenog

preduzeća, postavljaju pred nje-gov menadžment složene zahteve na putu ostvarenja njegovog glavnog za-datka – opstanak, odnosno rast i raz-

voj preduzeća. Globalna ekonomska kriza, koja je za izvesno vreme stavi-la u drugi plan donedavno „goruće“ probleme poput globalnog zagrevan-ja i rasta cena energenata, dodatno otežava menadžerima napred naveden zadatak. Od savremenog menadžera se zahteva da bude kreativan i inova-tivan, što su, prema nekim autorima menadžmenta, ključne sposobnosti za ostvarenje konkurentske prednosti.

Suština načela maksimalne racio-nalnosti, na kojem se (načelu) temelji ekonomska uspešnost preduzeća, polazi od zahteva da se minimalnim ulaganjima ostvare maksimalni rezul-tati. Pored ovog osnovnog ekonomskog principa reprodukcije, za ekonomsku uspešnost preduzeća od presudne je važnosti usklađenost njegove ponude (proizvodi i usluge) sa potrebama i željama potrošača. Drugim rečima, ekonomska uspešnost preduzeća po-drazumeva njegovo efikasno i efek-tivno funkcionisanje.

Determinante okruženja koje utiču na poslovanje vašeg preduzeća (eko-nomska kriza, hiperkonkurencija, visoke cene energenata, nestabil-nost deviznog kursa, visoke kamatne stope, promenljivi zahtevi potrošača i dr.) samo potvrđuju potrebu da kon-tinuelno preispitujete da li je i koliko vaše preduzeće efikasno i efektivno. U prilog navedenom ide i upozorenje preduzećima iskazano u poznatoj fra-zi – „sve se menja, samo su promene konstantne“.

Koncepti efikasnosti i efektivnosti su možda jednostavni za razumevan-je, ali njihovo postizanje i održavanje u praksi zahteva mnoga znanja i veštine.|

OSAM SAVETA ZA EFEKTIVNOST MENADŽERA

Sledećih osam saveta za postizanje veće efektivnosti menadžera definisano je na osnovu teksta Petera F. Druckera What Makes an Effective Executive (prevod naslova: Šta čini efektivnog menadžera?), objavljenom u časopisu Harvard Business Review juna 2004. godine, u kojem on objašnjava osam praksi koje su sledili svi efektivni menadžeri koje je upoznao tokom svoje konsultantske karijere:1. Postavljajte pitanje: „Šta treba da se radi?“2. Postavljajte pitanje: „Šta je dobro za preduzeće?“3. Razvijajte akcione planove.4. Preuzmite odgovornost za svoje odluke.5. Preuzmite odgovornost za komunikaciju (sa nadređenima i podređenima, zaposlenima, spoljnim okruženjem).6. Fokusirajte se na prilike, a ne na probleme.7. Vodite produktivne sastanke.8. Mislite i govorite „mi“, umesto „ja“.

Inače, o efektivnosti možemo govoriti na tri nivoa. Na prvom (mikro) nivou radi se o efektivnosti pojedinca (npr. efektivnost menadžera), na drugom nivou govorimo o efektivnosti organizacije i na trećem (makro) nivou gov-orimo o efektivnosti države (npr. privredni sistem).

MENADŽMENT

1�• Preduzetnik.com • Mart2009


MARKETING

NAJČEŠĆE GREŠKE

BRENDINGAK O J E Č I N E P R E D U Z E T N I C I

Kada vaše preduzeće raste i kada se razvija, svaka greška koju napravite ima svoju cenu, pa zbog čega ići tim težim i skupljim putem? Zbog čega učenjem ne

biste izbegli moguće greške?

Kao preduzetnica i kao neko ko se bavi korporativnim brend-ingom već 25 godina, imala sam prilike da vidim velik broj grešaka u brendingu i marketingu. Radeći kao instruktor za direktore i trener za preduzetnike iz oblasti marketinga, a i sama čineći greške, razvila sam listu najčešćih grešaka brendinga, ali i najvećih uspeha u brendingu.

Sledi lista od 10 najčešćih grešaka brendinga koje čine pre-duzetnici.

1PREVIŠE STE KREATIVNI PRI DAVANJU NAZIVA PREDUZEĆUDavanje zanimljivih naziva preduzeću može biti zabavno, ali ukoliko vaš ciljni segment iz naziva preduzeća ne može da zaključi ko ste vi i šta je

vaš cilj, može jednostavno da vas ignoriše. Potencijalni potrošači neće gubiti vreme pokušavajući da shvate šta je vaš biznis. Zato „olakšajte“ posao ljudima da shvate čime se bavite. Da li biste radije trošili novac na objašnjavanje čime se bavite ili jednostavno želite da za vas to čini na-ziv vašeg preduzeća? Zašto budžet za marketing ne biste iskoristili za detaljnije istraživanje kako da vas potrošači razlikuju u odnosu na konkurenciju? Dobar naziv preduzeća može vam uveliko olakšati posao.

Autor: Brenda Bence

Brenda Bence se već 25 godina bavi korpo-rativnim brendingom. Uz njeno odobrenje, preveli smo tekst Top 10 Branding Mistakes

Entrepreneurs Make, koji je objavila u časopisu Američke privredne komore na Taj-

landu i na svom blogu.

MARKETING

2ZABORAVLJATE DA STE VI BRENDBez obzira šta prodajete i da li vam se to sviđa ili ne, kao preduzetnik vi

ste ključna osoba za vaš biznis. Sve što radite reprezentuje brend vašeg preduzeća. Poznavala sam vlasnika jednog preduzeća koji je izgubio je-dan međunarodni posao, jer je na sastanak došao osećajući se na alko-hol. Njegovi potencijalni partneri su se zabrinuli da li on možda ima prob-lem sa alkoholom, što je bilo dovolj-no da prekinu dalje pregovore. Ali vi ne morate da uradite nešto tako eks-tremno da biste narušili imidž bren-da vašeg preduzeća. Ponašajte se u skladu sa brendom vašeg preduzeća, jer to je sigurno dobro i za vas i za vaše preduzeće.

�NE PRIZNAJETE DA POTRE-BA ZA VAŠIM PROIZVODOM ILI USLUGOM STVARNO POSTOJIMnogi preduzetnici svo-

je proizvode ili usluge plasiraju na tržište kao da žele da ih se otarase. Oni se pravdaju da nemaju dovoljno sredstava za marketing istraživanje i zato čekaju da vide šta „prolazi“ na tržištu, a šta ne. Ono što oni ne sh-vataju jeste da troše mnogo više nov-ca na stvaranje proizvoda koje neće moći da prodaju, nego što bi potrošili na marketing istraživanje. Zato, bu-dite kreativni – ne treba da sprovodite skupa marketing istraživanja. Ako, na primer, prodajete novu igračku, idite do obližnje igraonice za decu i posmatrajte ih kako se igraju. Ako nudite novu uslugu, pozovite neko-liko ljudi koji reprezentuju vaš ciljni segment tržišta, ponudite im uslugu i pitajte ih za mišljenje. Istražite da li je vaš proizvod tržišno prihvatljiv. To će vam uštedeti dosta novca i vremena posmatrano dugoročno, a imidž brenda će ostati netaknut.

4NE ČINITE DOVOLJNO DA ODABERETE CILJNI SEG-MENTVeće tržište znači i veći biznis, zar ne? Da, ali nije

obavezno uvek tako. Ne možete sva-kome biti osoba za sve. Nećete zado-voljiti ciljno tržište ako mu ne ponu-dite vrednost različitu u poređenju sa konkurencijom. Ako je vaša ciljna grupa ženska populacija starosti od 18 godina i više, nije isto ponuditi proizvod osobi koja ima 18 godina i osobi koja ima 50 godina, jer se one razlikuju u potrebama. Dakle, podelite (segmentirajte) tržište i tar-getirajte ga (odredite ciljne grupe). Budite određeniji. Saznajte šta će privući vaše ciljno tržište i prema tome promovišite proizvod i uslugu.

1�• Preduzetnik.com • Mart2009

�NISTE REALNI KADA JE U PI-TANJU VAŠA KONKURENCIJAPojedini vlasnici biznisa čine grešku kada veruju da njihov proizvod nema

konkurenciju. Ovo nikada ne može biti tačno! Čak i kada ne postoji proizvod ili usluga koji direktno konkuriše vašoj ponudi, potrošači uvek mogu pronaći na tržištu alter-nativnu ponudu koja će zadovoljiti njihovu potrebu. Zbog toga morate dobro da upoznate vašu direktnu i indirektnu konkurenciju i da budete realni u procenama. Po čemu će se razlikovati vaš proizvod ili usluga od konkurentskih i na koji način ćete zadovoljiti potrebe potrošača? Kada znate odgovor na ovo pitanje, gra-dite brend na ovim razlikama.

�NISTE KONZISTENTNI U KOMUNIKACIJI SA TRŽIŠTEMAko se DNK iz vlasi vaše kose razlikuje od DNK iz

nokta na vašem prstu, vi ste vero-vatno mutant. Isto je i sa načinom na koji komunicirate sa ciljnim tržištem. Uspešno pozicioniranje podrazumeva „smeštanje“ u svest potrošača (proizvoda i/ili preduzeća, prim. prev.) i njegovu konzistentnu komunikaciju kroz sve aktivnosti preduzeća. Ako ste pozicionirani na jedan način, ali internet sajt vašeg preduzeća ili brošura šalju drugu poruku, vaš brend će se pomutiti i stvoriće se utisak da ne stojite iza onoga što radite. Brend je razumljiv ciljnom segmentu samo ako je celok-upan materijal (ambalaža, brošura, TV spot, intenet sajt, prim. prev.) konzistentan sa onim što želite da predstavlja vaš brend.

7ČLANOVI TIMA KOJE STE ODABRALI NE ODRAŽAVAJU VAŠ BRENDPočetnici u biznisu su zbog skromnog obima po-

slovanja i veličine preduzeća srećni što neko hoće da radi za njih. To nije tačno! Kao što vi predstavljate vaš brend, to isto čine i vaši zapo-sleni. Vodite računa da zapošljavate ljude čiji su karakter i ponašanje u skladu sa onim što želite da saopštite vašoj ciljnoj grupi. To znači da birate najbolje moguće ljude za vaš tim i da platite ako je potrebno i malo više za njihovo angažovanje. Vratiće vam se višestruko.

�ZABORAVLJATE DA IMIDŽ BRENDA PORAZUMEVA I VAŠE ZAPOSLENE, NE SAMO POTROŠAČEDa li se prema vašim zaposlenima ophodite isto kao i prema potrošačima? Ako imate loš odnos prema zaposlenima, informacija o tome se širi, što može negativno da utiče na vaš brend. Budite

dosledni u održavanju dobrih odnosa sa zaposlenima, jer će na kraju najbolji želeti da rade sa vama. Ako se o vašem preduzeću na osnovu toga počnu širiti dobre informacije, to je cilj koji želite da postignete kada je reč o brendu.

9VAŠI POSTUPCI NISU U SKLADU SA ONIM ŠTO PREDSTAVLJA VAŠ BRENDKao što morate odlučiti koje ciljne segmente želite da zadovoljite, isto tako morate odlučiti šta treba da predstavlja vaš brend. Evo i primera: Moja prva nedelja u privatnom biznisu. Bila sam veo-

ma nervozna. Napustila sam dobro plaćen posao u velikoj korporaciji i, kao početnik, bila sam zabrinuta da li ću imati dovoljno posla. Ubrzo sam primila dva telefonska poziva – jedan od velike kompanije iz Tajlanda, odakle su me zamolili da održim trening iz oblasti ljudskih resursa i drugi poziv u kojem su me zamolili da odradim posao vezan za prodaju. Istina je, zahvaljujući mom opštem menadžerskom iskustvu, mogla sam oba posla da uradim veoma do-bro. Naravno, dopala mi se mogućnost da u prvoj nedelji kao vlasnica biznisa mogu da radim za dve velike kompanije. Međutim, znala sam da moram da se pridžavam određenih principa. Brending i marketing su moje dve strasti – to radim najbolje i iza toga stojim. Zato sam podigla telefonsku slušalicu, duboko udahnula i rekla „ne“ i jednoj i drugoj kompaniji. Užasavajuće, zar ne? Na kraju, ispostavilo se da sam donela dobru odluku. Na moju sreću, naredne nedelje telefon u mojoj kancelariji zazvonio je i tada sam dobila ponudu za posao vezan za brending i marketing. Prihvatila sam ga. Od tada do danas, zadržala sam se samo u ove dve oblasti.

10NE ČINITE NIŠTA DA ZAVOLITE SVOJ POSAOKao preduzetnik, hranićete se, spavaćete i disaćete za-jedno sa svojim biznisom još dugo, dugo. Ukoliko ne volite to što radite, vrlo brzo ćete „sagoreti“ na poslu. Zbog toga nemojte raditi nešto samo zato što to već dugo radite.

Bićete nesrećni i i nezadovoljni. Pre nekoliko godina, bila sam instruktor jednoj gospođi koja je želela da stvori nov brend zasnovan na njenom ra-nijem iskustvu, a ne na stvarnoj želji, tj. strasti. Kada sam je upitala šta zapravo voli da radi, odgovorila je da voli da radi poslove vezane za konje. Tokom našeg zajedničkog rada, shvatila je na kraju da može da poveže svoje iskustvo i svoju ljubav prema konjima. Odlučila je da na svom ranču kreira program treninga o liderstvu za direktore kompanija, tako da polaznici rade sa konjima. Uzmite ovaj primer i pronađite način da živite svoju strast. Bićete mnogo srećniji.

Ne budite surovi prema sebi. Svaki preduzetnik načini i pogrešne korake, tako je bilo i biće i nadalje. Ukoliko ste se prepoznali u nekoj od prethodnih tačaka, ne odustajte, preduzmite sve što je neophodno i ispravite grešku. Imajte u vidu ovih 10 grešaka kada je u pitanju brending. Ako ih ne činite, brže ćete od vašeg biznisa izgraditi moćan brend i uživaćete u uspehu koji ste zaslužili.|

Brenda Bence je predsednica Brand Development Associates (BDA) International, Ltd. Nakon što je diplomirala na Harvard Business School, Brenda je

radila na razvoju nekih od mega brendova kao što su Procter & Gamble i Bristol-Myers Squibb

na četiri kontinenta. Danas Brenda predaje, trenira i radi

kao instruktor iz oblasti razvoja korporativnog i ličnog brenda. Autorka je serije knjiga How YOU™ Are Like Shampoo. Za

više informacija o Brendi Bence posetite njenu internet prezen-

taciju:www.BrendaBence.com.


ETIČKA OBUKASRPSKOG TRŽIŠTA

Suština etičke obuke srpskog tržišta je da se među pokretačima poslovnih aktivnosti, naročito među preduzećima, državnim institucijama, agencijama i edukativnim ustanovama razvije

svest o postojanju određenih moralnih problema vezanih za konkretne proizvodne aktivnosti i druge poslovne radnje na tržištu.

Autor: Radenko Marić

POSLOVNAETIKA


O AUTORURadenko Marić, magistar ekonomskih nauka (naučna oblast: Etika u poslovanju). Učestvovao je u radu brojnih nev-ladinih organizacija posvećenih razvoju kulture i obrazovanja. Po završetku studiranja radio je kao demonstrator iz predmeta Statistika na Ekonomskom fakultetu u Subotici, a nakon toga se zapošljava u “DDOR Novi Sad”. Paralelno je, tokom 2007. radio i kao stručni saradnik na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu.

POSLOVNA ETIKA

Moralnost i društvena odgovornost svih učesnika tržišnog ambijen-ta, predstavlja jedno od nezao-

bilaznih pitanja mnogih rasprava koje se danas vode među teoretičarima, a tiču se poslovne efikasnosti, društvenih posledica biznisa, učinka globalnih promena i zapadnjačke psihologije ponašanja („trka za profitom”) na savremenog poslovnog čoveka. U raz-vijenim tržišnim privredama, shvatan-je moralnog poslovanja poprimilo je ogromne razmere i predstavlja sas-tavni deo, obaveznu literaturu, ne samo svakog univerziteta ili visoke škole, već i svakog poslovnog čoveka. Na srpskom trzištu, kao klasičnom primeru još uvek zakasnele tranzicije, za moralnost se izričito ne mari. Kan-tov „kategorički imperativ” da drugog čoveka treba posmatrati kao cilj, a ne samo kao sredstvo, kod nas ne važi. Ovo je posebno izraženo u privatnom biznisu, gde se velika većina poslova obavlja „na reč”, bez pisane potvrde, te je stoga i mogućnost za prevaru najveća.

Upravo ta činjenica primorava nas na bolju i kvalitetniju edukaciju ljudi na području poslovne etike. Danas (posebno u našem obrazovnom siste-mu) etička edukacija ljudi je gorući

problem, s obzirom na to da mali broj poslovnih škola imaju poslovnu etiku kao deo svog programa. Otuda, pored obrazovnog sistema koji predmetu etike mora da posveti više prostora, najveća odgovornost za sprovođenje etičke obuke srpskog društva jeste na preduzećima, vladinim institucijama, medijima, pa i na samim potrošačima i javnosti. Kroz naredna tri kursa (pro-grama) etičke obuke moguće je us-postaviti “moralnog srpskog poslodav-ca”. Kao takav on će biti u mogućnosti da shvati ozbiljnost problema odsustva morala u privređivanju i da postane svestan da poslovanje i etika u srpskom društvu više ne mogu da se posmatraju kao odvojene kategorije.

PROGRAM ETIČKE OBUKE

Suština etičke obuke srpskog tržišta bila bi sledeća: među pokretačima poslovnih aktivnos-

ti, a naročito među preduzećima, državnim institucijama, agencijama i edukativnim ustanovama, treba razviti svest o postojanju određenih moralnih problema vezanih za konkretne proiz-vodne aktivnosti i druge poslovne rad-nje na tržištu. Mora se stvoriti „klima“ (odnosno, mora se „naučiti“) da se

prepozna da je određena poslovna aktivnost sprovedena u razumnim moralnim i pravnim granicama ili su-protno da se prepozna kao „stvarno“ nemoralna ili protivzakonita.

Najdetaljniji program etičke obuke, koji uključuje prethodno na-vedene stavke bitne za razumevan-je (ne)moralnog ponašanja, bio bi analitički osmišljen kurs etičkog učenja. Dati program trebalo bi da orga-nizuju vodeća preduzeća (iz privatnog i državnog sektora, javna preduzeća, banke, osiguravajuća društva, mediji, itd.), a bio bi namenjen svim tržišnim učesnicima, drugim preduzećima, preduzetnicima, menadžerima, zapo-slenima, potrošačima i široj javnosti. Program bi obuhvatao tri jednodnevna kursa etičke obuke u vezi sa pitanji-ma:

1. Razumevanja poslovne etike;2. Funkcionalnosti poslovne etike;3. Kako da znate da li vaša poslovna etika uopšte funkcioniše?

Nastavak na sledećoj strani



KURS PRVI

Prvi kurs trebalo bi da pruži objašnjenja o tome šta poslovna etika znači, zašto je važna, i kako u preduzećima i drugim organizacijama funkcioniše. To znači da svi tržišni učesnici treba da se upoznaju sa od-govorima na sledeća pitanja:

• Šta je poslovna etika?• Zašto se organizacije brinu o etičkim standardima?• Da li je poslovna etika isto što i korporativna društvena odgovor-nost?• Da li je poslovna etika isto što i uslužnost?

Tokom ovog jednodnevnog kursa učesnicima treba da budu objašnjeni:

• Načini razmišljanja o poslovnoj etici.

• Pritisci koji se vrše na preduzeća i druge učesnike na tržištu u cilju primene visokih etičkih standarda.

• Poslovni primer jednog etičkog programa.

• Tekući problemi sa kojima se preduzeća suočavaju.

• Kako identifikovati i rešiti etičke dileme.

• Na koji način kompanije uvode moralne vrednosti u svoju praksu.

Radionica je namenjena:• Svakome ko je zainteresovan da sazna više o poslovnoj etici.• Praktičarima etike koji žele da dopune svoje znanje ili koji su u tome novi.• Zaposlenima, naročito menadžerima, koji žele da saznaju kako preduzeća mogu u svoju praksu da uključe moralne obaveze.• Onima koji su odgovorni za stvaranje i implementaciju etičke politike.

KURS DRUGI

Drugi kurs usmeren je na način razvi-janja etičkog programa i na njegovu efikasnost.

• Na koji način preduzeće može da neguje kulturu zasnovanu na moralnim vrednostima?• Od čega se sastoji jedan efikasan etički program i etički kodeks?

Na kursu će učesnicima biti objašnjeno:

• Kako da se u svakodnevni rad preduzeća i drugih organizacija ugrade etički standardi.• Rukovođenje etičkim programi-ma i najbolje prakse u razvijanju i revidiranju politike poslovne etike.• Ključni sadržaj i optimalni format kodeksa, kao i njegova ograničenja.• Elementi jednog efikasnog pro-grama korporativne etike.

Program je namenjen:• Onima koji treba da stvore ili revidiraju politiku poslovne etike.• Praktičarima etike koji su odgov-orni za implementaciju programa poslovne etike.• Ostalim stručnjacima koji su zainteresovani za jačanje ne-finan-sijskog učinka njihovog preduzeća.

KURS TREĆI

Treći kurs objašnjava praćenje i garantovanje etičkog učinka, izveštavanje u vezi sa njim, kao i to šta da se radi kada etički program ne funkcioniše. Pružiće sledeća objašnjenja:

• Kako preduzeća mogu da budu sigurna u to da ispunjavaju svoje moralne obaveze i standarde?• Ko to treba da zna ili koga treba uveriti u to?• Kako izgleda jedan uspešan etički program?• Kako da se izađe na kraj sa jed-nim moralnim kolapsom?

Ovaj kurs učesnicima pomaže u razmatranju:

• Mogućih kriterijuma i indikatora za procenu etičkog učinka i efikas-nosti jednog etičkog programa.• Mehanizama za sakupljanje i praćenje podataka o etičkom učinku.• Spoljašnjih alatki i standarda.• Kako Odbor za etička pitanja, koji svako srpsko preduzeće treba da uspostavi na dobrovoljnoj bazi, se može uveriti u to da njegov etički program zaista funkcioniše?• Dobrih praksi za proveru i rešavanje moralnih kolapsa.

CILJEVI ETIČKE OBUKE

Ovakva etička obuka, kao putokaz za organizovanje naučnih i stručnih se-meminara na temu odnosa etike i poslovanja, ima za cilj da osposobi srp-sko tržište i poslovne ljude da prepoznaju određene moralne probleme, da odrede šta sa njima pošto ih prepoznaju i da nauče da predvide neka moralno sporna pitanja na pomolu. Jedino na taj način, stvarajući svest o postojanju izvesnih moralnih problema, preduzeća, zaposleni, potrošači i srpska javnost mogu se podstaknuti na očuvanje i jačanje moralnosti svog poslovanja.

Ukoliko bismo važnost morala stavili u odgovarajuću perspektivu poslovanja, dobili bismo „moralnu jednačinu srpskog tržišta” koju bismo mogli formulisati na sledeći način: „Ako preduzeća i ostali učesnici na tržištu budu moralni i ako budu imali integritet i poštenje, ne mogu nikada propasti. Ukoliko izgube svoj integritet, poštenje i moralnost, ne mogu nikada uspeti.” Taj koncept nas obavezuje danas i tako će biti i u budućnosti.|

POSLOVNA ETIKA

Sledeći broj magazina PREDUZETNIK

06. aprila 2009.