Влаховић Анђела I7e Ђуровић Јелена I7e

1915

1915

2

1. Српска војска

Након једног од најтрагичнијих догађаја у историји Србије - повлачења

српске војске за време Првог светског рата преко Албаније и луке Драч,

око 150.000 наших војника стигло је на Крф. Искрцали су се у Гувији, а

делом и у Месонгију.

Слика 1 Маузолеј

Изнемогла српска војска је лечена на острву Лазарет, док су мртви

пребацивани на тада пусто острво Видо, код домаћег становништва

познато и као острво змија.

На Лазарет су прве дошле 21. јануара 1916. моравска, пиротска и

чачанска војна болница. Ускоро је стигло још неколико хиљада на

смрт исцрпљених и болесних младића-регрута. Првих неколико дана

умирало је дневно и до 300 војника.

Преминули војници су у почетку су били сахрањивани у ракама на каменитој обали

острва Вида, а убрзо, јер више није било могуће физички ископати толики број

гробова, њихова тела су полагана у море између Вида и Крфа. Око 5.400 умрлих

1915

3

војника спуштено је у море, без могућности да буду сахрањени, а укупан број

преминулих на Крфу је око 10.000

2. Плава гробница Песник Милутин Бојић овековечио је српску ратну драму у песми „Плава

гробница“. На Виду се налази маузолеј- спомен костурница рађена по

пројекту архитекте Николе Краснова, а завршена је 1938. године.

За острво Видо је митрополит Димитрије 1918. године рекао да је то српски Јерусалим, доказ виталности српског народа,

херојске борбе за слободу и стремљења ка будућности.

2.1 Бела Венеција

Пошто је на Крфу било

седиште српске владе у

прогонству, на острву су

формирани готово сви нивои

организације државне управе.

Народно позориште на Крфу било

је уступљено од стране крфских

власти за заседање српског

Парламента од 19. јануара 1916.

до 19. новембра 1918. док је у хотелу „Бела Венеција“ била

смештена српска Влада.(Занимљиво је да је власник хотела

„Бела Венеција“ у коме је била смештена српска влада, господин

Јанис Газис, удао све три своје ћерке за Србе. Најстарија, Ђована,

Слика 2 Плава гробница

1915

4

удала се за коњичког официра Миливоја Чолака Антића. Аугуста

за Милана Стојадиновића, који се, 1936. године, као председник

Владе, својим погинулим друговима одужио подигавши Маузолеј

на Виду.Најмлађа Сафиро удала се за професора Љубомира

Казимировића. Хотел Бела Венеција у непосредној је близини

старог градског језгра града Крфа. Оргинално здање срушено је

током Другог светског рата у немачком бомбардовању. На истом

месту подигнут је скоро идентичан објекат истог имена. Неколико

стотина метара од хотела Бела Венеција је Српска кућа. Музеј у

коме је овековечена српска голгота током Првог светског рата.

Осим стотина фотографија, у Српској кући се чува и копија

Крфске декларације, контроверзног документа потписаног 20.

јула 1917. године. Потписали су га, са једне стране Никола

Пашић, председник владе Краљевине Србије, а са друге Анте

Трумбић испред Југословенског одбора. Овим документом у сред

рата Краљевина Србија практично је укинула саму себе!

2.2 Боравак на Крфу

Цркве Св. Арханђела Гаврила, Св. Тројице и Св. Николе биле

су уступљене Србима. На Крфу је формирана српска основна

школа са 290 ученика и нижа гимназија са 120 ђака.Излазиле су

и „Српске новине“ у тиражу од десет хиљада примерака.

Штампане су многе књиге као и уџбеници за децу. Организована

су спортска друштва, одржавале су се фудбалске утакмице са

савезничким екипама. Крф је битан, такође, јер је на њему 1917.

године ту је потписана „Крфска деклерација“ којом је закључено

стварање Краљевине Југославије. Све се ово може видети у

1915

5

музеју „Српској

кући“ у граду Крфу.

Током боравка на

острву Крфу Срби су

успоставили јаке везе

са месним

становништвом.

Велики број Срба је

остало да живи на

острву, склопљени су

многи бракови .

Најуверљивије

сведочанство о неизбрисивом трагу боравка Срба на Крфу је то

да су се у речнику старијих Крфљана задржале речи: 'тата',

'баба', 'глава', 'кућа'. На острву Крфу је настала и песма „Тамо

далеко“. На Крфу је постепено, уз помоћ љубазних Крфљана,

сунца, лекара и редовне исхране, наступио опоравак српске

војске. Прво физички, а онда и психички . Један очевидац је

записао: „Срби лепо уредише и украсише своје логоре“.

Изгледали су „здрави, добро наоружани, опремљени од пете до

главе“. Француском посланику Огисту Бопу „овако брз и потпун

преображај личио је на чудо“.

Слика 3 Српска кућа

1915

6

3.Албанска голгота

Албанска голгота је устаљен назив за повлачење Српске војске и прогнаних цивила преко

завејаних планина Албаније и Црне Горе након инвазије Централних сила на Србију, у

зиму 1915/16. током Првог светског рата. Ово повлачење је текло у више колона из правца

Метохије ка обали Јадранског мора, где су Савезничке команде организовале транспорт

бродовима и прихват до безбедносних одредишта, грчких острва у Јонском мору, Италији

и северној Африци. Процењује се да је више десетина хиљада војника и цивила страдало

током повлачења, од последица рањавања и исцрпљености. Након опоравка, око 150.000

припадника Српске војске се прикључило савезничким трупама на Солунском фронту, у

јуну 1916. где су вођене тешке борбе све до краја рата и коначног ослобођења земље.

Стање српске војске је било изузетно неповољно, владао је општи замор, слаба исхрана,

недостатак ратног материјала, а пристизала је зима. Ипак, војнополитичко вођство Србије

није променило своје схватање савезништва и даљег вођења рата. Прва колона је

кренула, 26. новембра 1915. из Призрена преко Везировог моста према Скадру и Љешу, у

којој су били краљ, влада и дипломатски кор. Неколико дана касније, 30. новембрa 1915.

из Призрена креће друга колона, али другим правцем, преко Љум Куле, Пишкопеје,

Елбасана и Тирани. А, из Пећи у повлачење крећу све три српске армије, главнина војске,

правцем Пећ - Андријевица - Подгорица - Скадар. Трупе Нових области

правцем Ђаковица - Везиров мост - Љум Кула - Скадар, а Тимочка војска и ореди из

западне Македоније преко Пишкопеје, Дебра и Струге у Елбасан. Српска влада је кренула

24. новембра из Призрена преко Љум Куле у Скадар, а за њом је кренула 26.

новембра 1915. и Врховна команда. Тог истог дана, 15. октобра 1915. без објаве рата, две

1915

7

бугарске комплетне армије. Потиснуле су слабе српске јединице, продрле у долину Јужне

Мораве код Врања и до 22. октобра 1915. заузеле Куманово, Штип, Скопље, прекинуле

моравско-вардарску комуникацију и онемогућиле повлачење српске војске према грчкој

граници и Солуну. Друга половина октобра и почетак новембра протекли су у повлачењу

српске војске према југу. Српска војска и избеглице су се нашле у безизлазној ситуацији

на Косову и Метохији. Пут према Солуну је пресечен. Аустроугарска војска са

северозапада, немачка војска са севера и бугарска армија са југа и истока напредују

према Косову са јединим циљем да униште Српску војску у расулу. Једини пут Српској

војсци и избеглицима према савезницима и јадранској обали водио је преко албанских

планина. Под притиском велике аустроугарско-немачке и бугарске офанзиве, Врховна

команда српске војске 24. новембра 1915. године одлучила је да се трупе војске повуку

преко Црне Горе и Албаније на Јадранско море. Та одлука је донета после неуспелог

покушаја да се војска повуче долином Вардарa, због продора бугарске армије, пресецања

комуникација и изостанка планираног продора савезника из Солуна. Српска војска је

успела да избегне окружење. Али се војни и државни врх нашао пред дилемом шта даље

да би се избегла најопаснија криза од почетка рата. Капитулација се категорички

одбацила јер је она значила крај државе, а предлог војводе Живојина Мишића да се

изврши против удар је одбијен јер није био адекватан односу снага. Државни врх донео је

ипак одлуку да се изврши повлачење преко Албаније ка јадранској обали тамо би их

дочекали Савезници помогли да се опораве, а онда би се опорављена Српска војска

придружила савезничким снагама на Солунском фронту. Председник владе Никола

Пашић упутио је савезничкој команди телеграм следеће садржине:

„Србија иако се нашла у тешком положају, иако још може доћи и у још гори положај,

решена је да иде до краја у борби против завојевача, одано и верно уз своје Савезнике

издржаће цео рат, који ће завршити поразом непријатеља.“

После ове одлуке цела влада са председником Пашићем и краљем Петром I отишла је у

цркву. При изласку из цркве председника Пашића је опсела маса избеглог и уплашеног

народа питајући шта ће с њима бити очекујући речи утехе. Председник Пашић је

уплашеном народу одговорио: Народе не бојте се, добро бити неће! У Риму јe 23.

новембра 1915. основана комисија за снабдевање састављена од војно-поморских

изасланика Француске, Уједињеног Краљевства, Русије, Италије и војног изасланика

Србије. Договорено је да се образују базе у Скадру и Драчу где би се одмах почели

упућивати савезнички бродови са храном и другим потребама. У међувремену српска

влада постиже споразум са председником албанске владе Есад пашом, који се сврстао у

савезнике, о преласку Српске војске преко Албаније.

1915

8

4. Писмо

Путем од Гардики тврђаве

према Парамонасу наићићете

на чесму коју су српски

официри посветили својим

војницима. Свуда око чесме,

по маслињацима и

пропланцима, налазили су се

током 1916. шатори српске

војске. Нажалост чесма је

пресушила.У Архиву Српске

академије наука и уметности,

чува се следеће писмо: Писмо

једне Гркиње са Крфа Српском

официру на Солунском фронту

1918. Године:

''Откако сте ви Срби отишли са Крфа, ја се још нисам развеселила. То веле све жене које

живе на овом малом острву. За нас би било боље да нисте дошли на Крф, јер нам је сада

горе. За последње три године толико сам се била навикла на та питома лица војника, на

њихове доброћудне питоме очи. Чудна сте ви раса! Један руски пуковник ми рече да је то

особина свих Словена.Ове последње три године док сте били овде, проживеле смо лепо и

пријатно.Сваког дана трчала сам на прозор да видим каквог познатог српског официра,

само да ми се јави и да се пријатно на мене осмехне. Било ми је доста за тај дан до

спавања. Крф је онемео, не пева се више. Ваш народ стално пева и на то певање и тај

жагор била сам се толико навикла. Можете да ме сматрате за великог непријатеља вашег

народа, јер сам увек желела да се што доцније вратите у своју отаџбину. Дошли сте,

показали шта је живот и отишли, а нас сте оставили несрећне. Шта нам вреди и лепота и

све друге лепе особине, које су Срби код нас нашли, кад нико у томе не уме да ужива.

Благо оним девојкама које су Срби одвели одавде и спасли на овом љубавном острву,

пуном сунца и чемпреса, али без љубави.''

Слика 4 Чесма

1915

9

5. Преглед догађаја

Година Догађај :

1914

Аустрија двапут напада Србију, оба пута са неуспехом 06.11 заузима Београд али 15.12 битком код колубаре Србија враћа Београд

1915

06.10 Србију нападају Немачка,Аустрија и Бугарска 14.10 Бугарска објављује рат Србији 27.11 Српска војска је поражена. Она ће се повући до Јадранског мора и евакуисаће је италијанска и француска морнарица

1916

08.01- 16.01 Аустроугарска напада Црну Гору 11.01 Крф запоседају Савезници 25.01 Капитулација Црне Горе 30. 09 - Српска војска освојила Кајмакчалан

1917

21.02 - 25.03 Топлички устанак у Србији 05.05 - 15.05 Савезничка офанзива на Солунском фронту 20.07 Крфска декларација о будућности Краљевине Југославије

1918

15.09 Почетак офанзиве на Солунском фронту; српска војска врши пробој 01.12 Проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца

1915

10

Литература:

http://www.mojkrf.info/utisci-s-krfa12/192-srbi-na-krfu

http://sr.wikipedia.org/sr

Садржај: 1. Српска војска ....................................................................................................................................... 2

2. Плава гробница ....................................................................................................................................... 3

2.1 Бела Венеција .................................................................................................................................... 3

2.2 Боравак на Крфу ................................................................................................................................ 4

3.Албанска голгота ...................................................................................................................................... 6

4. Писмо ............................................................................................................................................... 8

5. Преглед догађаја ..................................................................................................................................... 9

Губици санитетске службе

погинулих и умрлих лекара

умрлих стоматолога

мрлих лекара странаца у српској војсци

умрлих студената медицине

умрлих старијих доктораната

умрлих заробљених лекара