Репродуктивно здравље

ТЕКСТ ОБРАДИО УЧЕНИК :НЕМАЊА ГРБИЋ I-3

Женско здравље обухвата, такође, неколико категорија, на првом месту се обично наводе женска репродуктивна права која укључују право жене да сама одлучује о свом телу. То укључује контрацепцију, полно преносиве болести, затим рак дојке,рак грлића материце ( Наша земља је прва у свету по броју умрлих, 1 жена дневно).На здравље осим хигијенских навика биолошких разлика, утиче много фактора, а неки од најзначајнијих су насиље, економска позиција, притисак породице и тако даље. С обзиром на позицију жена посматрану у односу на све ове факторе, јасно је да је женско здравље питање које захтева посебну пажњу.Проблем питања женског здравља је:1) што у многим земљама жене још нису оствариле репродуктивна права, односно немају контролу над сопственим телом, а што се често везује за питања религије у неким земљама. 2) што се некима од специфичних женских здравствених проблема посвећује мање пажње него што би требало (још је изузетно велика смртност жена у трудноћи и порођају).3) што се не улаже довољно у едукацију девојака и жена када су у питању сексуално преносиве болести и контрацепција4) несензибилност институција и особа које у њима раде на специфичности женског здравља, односно пракса третирања жена као да су мушкарци у "другм паковању" Жене то нису. Стога је неопходно сва питања везана за здравље жена посматрати из женске перспективе.У овом поглављу бавићемо се темама

1. Репродуктивно здравље адолесцената2. Полни односи3. Репродукција4. Интимна хигијена5. Полне болести6. Планирање породице7. Гинеколошки преглед

3.1. РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ АДОЛЕСЦЕНАТА Репродуктивно здравље није само одсутност болести репродуктивног система него и:

способност људи за репродукцију, родитељство и здраво потомство, одговоран, задовољавајући и здрав полни живот, слободно одлучивање о томе хоће ли имати деце, када и колико, информираност и доступност сигурних и делотворних средстава за контрацепцију, слобода од полног насиља и присиле, кориштење и доступност одговарајућих здравствених служби.

Лоше репродуктивно здравље често је повезано с незнањем, болешћу, злостављањем, искориштавањем, нежељеном трудноћом па и смрћу.

Свако савремено друштво организује репродуктивну здравствену заштиту којом се проводи информисање, саветовање, превенција, здравствено васпитање, дијагностика, лечење.

1

Репродуктивно здравље

Раздобље полног сазревања у адолесценцији повезано је с брзим телесним и психичким развојем, забринутошћу за изглед и полно функционисање, појачаним занимањем за супротни пол, уз развој нових осећаја и жеља, почетком полне активности, испробавањем нових доживљаја - али недостатком знања и вештина за здраве изборе - и стога склоношћу ризичном полном понашању.

Због све раније телесне и полне зрелости, дужег школовања и каснијег склапања брака, већина је адолесцената полно активна пре брака. Знатижеља, незнање, притисак вршњака, емоционална незрелост, уз несталност полних веза воде адолесценте ризичном полном понашању: све ранијој полној активности, случајним полним контактима, мењању полних партнера и некориштењу заштите, а тиме и све већим проблемима репродуктивног и полног здравља. Заштита репродуктивног здравља обухвата:

едукацију о полности и репродукцији саветовање о планирању породице и примени контрацепције

здравствену заштиту репродукције (у трудноћи, породу и после порођаја) превенцију и лечење неплодности дијагностику и лечење болести репродуктивног система, хормонских поремећаја и

малигних болести дијагностику и лечење полно преносивих болести, прекиде трудноће уз превенцију и третман посљедица превенцију полног злостављања и бригу о жртвама.

Резултати истраживања показују да су полно активни адолесценти изложени ризицима за полно преносиве болести и непланирану трудноћу те да премало знају о њиховим последицама за репродуктивно здравље. Главни проблеми полног и репродуктивног здравља адолесцената јесу:

.непланиране трудноћепобачаји (посебно илегални/нестручни)

2

Репродуктивно здравље

. адолесцентне трудноће и порођајиконтрацепцијаполно преносиве болестиХИВ/АИДСполно насиље и искориштавање.

Недостатак знања, недоступност контрацепције, изложеност притиску и полном насиљу ставља девојке под највећи ризик за непланирану трудноћу. Што је девојка с нежељеном трудноћом млађа, то ће вероватније затражити побачај. Побачај код млађих девојака чешће доводи до стерилитета и других компликација него код жена које су већ рађале. Рађање у доби до 19 година носи повећане здравствене и социјалне ризике за мајку и дете. Адолесцентне мајке имају више медицинских компликација у трудноћи и породу. Адолесцентне мајке често одгађају или напуштају школовање, имају новчаних проблема, незапослене су или мало плаћене. Код деце адолесцентних мајки чешћа је ниска порођајна тежина, мртворођеност и дојеначка смртност, а ментални, социјални и емоционални развој ове деце може бити ометен. Полно преносиве болести су врло проширене међу младим људима, управо због њиховог ризичног полног понашања. Запаљенски процеси полних органа код младих особа брже развијају и тежег су облика. Полно преносиве болести су често неоткривене и нелечене, па наступе трајне последице, као неплодност жене и мушкарца, рак грлића материце и друго. Проблеми репродуктивног здравља адолесцената угрожавају њихово физичко, психичко и социјално здравље, а каткад доводе и до њихове смрти. Ти су ризици међу најозбиљнијим здравственим проблемима па због своје важности и проширености постају и јавно здравствени проблеми.

ТЕКСТ ОБРАДИЛА: СВЕТЛАНА ДУБОВАЦ I-3

3

Репродуктивно здравље

Полни односи могу људима значити различито: он може бити израз љубави и заљубљености, али и само забава; може бити нешто свето, нешто што припада само браку. Остварити полни однос за нас није лако. Људски полни однос није само додир полних органа, него и дубоки интимни сусрет и откриће тог јединственог доживљаја блискости с другим људским бићем.

Свако за себе одлучује када ће и хоће ли имати полне односе. Неки се не одлучују на полне односе пре брака, други чекају праву љубав, трећи чекају свршетак школовања. Али, улазак у полне односе из забаве може изазвати проблеме, једнако као и уверење да је полност прљава и грешна.

Неприпремљен и случајан полни однос с недовољно познатим партнером може завршити повређеним осећањима или губитком самопоштовања и/или поштовања према партнеру, осећајем кривице, полно преносивим болестима и нежељеном трудноћом.

Савети Пре одлуке треба добро промислити јер посљедице раног ступања у полне односе

могу трајно и неповратно променити живот младе девојке и младића. Физичка зрелост не значи и психичку зрелост и бити физички спреман значи бити и

емотивно и ментално спреман за ступање у интимне односе.Полни однос може љубави дати нови смисао, интимност и несебичност; али он није

доказ љубави. Полни живот двоје људи који се воле и поштују те имају поверења једно у друго. посебно у браку, може дати једну од најлепших вредности на свету.

Наклоност или заљубљеност можемо изразити и без полних односа,нпр.: пољупцем, додиром, указивањем брижности и пажње,држањем за руке, писмом, поруком... Зашто рећи "НЕ"?

због страха од трудноћезбог страха од полно преносивих болестизбог породичних вредности,због отпора притиску вршњаказбог спречавања насилностизбог неспремностизбог кратког познанствазбог алкохолизмазбог религијских вредностизбог чекања до брака.

Ако се сматрате спремнима за полни однос - размислите и разговарајте о следећem:

4

Репродуктивно здравље

Контрацепција - да или не?Које средство или метода контрацепције?Ко је одговоран за контрацепцију?Заштита од полно преносивих болести - да или не?Какве су последице полних односа без заштите?Саветовање са стручњацима - да или не?Који су разлози за полни однос?Јесте ли заљубљени, или се волите?Имате ли подршку породице? Јесте ли под притиском вршњака? .....

Када рећи "НЕ"?Ако каже:

"То свако ради." "Ти си једна с којом сам то учинио." "Ти нећеш затруднети ако наставимо." "То је начин да докажеш да ме стварно волиш." "Због тебе сам се узбудио и сада је на теби ред да нешто учиниш." "Која је разлика сада или касније?" Свака особа има право рећи НЕ ако не жели полни однос, чак и кад се партнери воле

или кад су отишли предалеко. Ако желите одгодити полни однос, јасно реците што желите и где су ваше границе.

Шта учинити ако нисте спремни на полни однос? Излазите у друштво с пријатељима. Одлучите о полном односу пре него се нађете под притиском. Одлучите о неконзумирању алкохола пре него се нађете под притиском. Немојте попустити пред романтичним речима и уверавањима. Будите јасни (вербално и невербално); немојте давати двоструке поруке (нпр. телом

привлачити а речима одбијати). Уважавајте своје осећаје (кад ситуација постане неугодна - идите). Имајте хоби - спорт, музику, плес, глуму, читање, сликање... Не дружите се само са полно искусним вршњацима, јер ће они вршити притисак на вас. Будите поштени од почетка: реците које су ваше границе да не желите полни однос. Не излазите са особама у које немате поверења. Не идите тамо где не можете затражити и добити помоћ. Не возите се са особама које не знате или којима не верујете. Не прихватајте поклоне од оних које добро не познајете. Не идите у собу насамо ни са ким. Истражите друге начине изражавања наклоности осим полног односа.

5

Репродуктивно здравље

ТЕКСТ УРЕДИО:НЕМАЊА ЛУКИЋ I-3

Репродукција садржи пар поднаслова, а то су: Менструација Плодност Трудноћа Порођај Неплодност Потпомогнута репродукција

МЕНСТРУАЛНИ ЦИКЛУС

Између прве менструације (менархе) и задње менструације (менопауза) плодност жене регулисана је менструални циклусом. У приближно четвероседмичним размацима једна јајна ћелија сазрева у јајнику под утицајем фоликулостимулирајућег хормона (ФСХ), и излучује хормон естроген. Овулација је избацивање зреле јајне ћелије из јајника, способне за оплодњу 1-2 дана после

овулације.

Промер зреле јајне ћелије на граници је видљивости људским оком.Овулација увек наступа око 14 дана пре следеће менструације.Након овулације, под утицајем лутеинизирајућег хормона (ЛХ) излучује се хормон прогестерон. И прогестерон и естрогени задебљавају слузницу материце и припремају је за прихватање оплоденог јајашца. Прогестерон додатно штити трудноћу, ако је до ње дошло. Ако пак јајашце није оплођено, за око четрнаест дана након овулације задебљана слузница се ољушти и кроз вагину изађе из тела. То је менструација. Менструација је цикличко месечно крварење из материце настало Љуштењем слузнице материце након претходне овулације.

ПРЕДМЕНСТРУАЛНИ СИНДРОМ

(ПМС) је скуп неугодних телесних и емоционалних симптома који утичу на жену пре менструације, а могу бити: болови, надутост у доњем делу стомака, болови и напетост у дојкама, главобоља, раздражљивост, осећај умора и друго. Ти се симптоми јављају десетак

6

Репродуктивно здравље

дана пре менструације, а с појавом нестају. Лечење није потребно, али код јако изражених сметњи добро је посаветовати се с лекаром (гинекологом).

болној менструације су јако изражени болови у доњем делу стомака прије и током менструације, уз мучнину, повраћање, дијареју или затвор и раздражљивост.

Најчешћи разлог болној менструације је излучивање супстанце- простагландина у слузокожиматерице, који изазива јаке грчеве материце и јаке болове. Неке девојке имају болну менструацију од прве менструације, а некима она постаје болна неколико година касније, с појавом овулације.

У

У лечењу болне менструације се осим опших мера (правилна исхрана, телесна активност, шетња, гимнастика, спорт, одмор) користе и лекови против болова, против грчева, или хормонска терапија. Неке девојке у средини циклуса осете јаку бол у доњем делу стомака, с леве или десне стране, која траје неколико сати, а каткад се појави и оскудно крварење. То је овулацијска бол и/или овулацијско крварење за које углавном не треба никакво лечење. Менструација код жена изостаје поступно, а раздобље до задње менструације зовемо перименопауза. Перименопауза може трајати и неколико година, а због смањеног излучивања хормона јајника долази до многих телесних и емоционалних промена и повећаног ризика за развој артеросклерозе, повишеног крвног притиска, срчаног и можданог удара, повећане разградње костију и развоја остеопорозе.

Данас се због спречавања здравствених проблема и ублажавања тегоба примењује хормонска допунска терапија у различитим облицима (таблете; креме, фластери и гелови преко коже; ињекције).

7

ТЕКСТ ОБРАДИЛА: ТАМАРА БОГДАНОВИЋ I-6

Свака жена свакодневно користи крему и тоник, а помоћу специјалне пене или млека скида шминку и негује кожу око очију, а једном недељно ради пилинг. И поврх свега тога, примењују разне масаже и третмани на свом лицу само да би сачувале здравље и лепоту коже. Али која жена може да се похвали исто тако брижљивом и темељном негом интимних делова

тела? О интимној хигијени се ретко говори и пише. У најбољем случају, девојка је могла да добије савет маме с којим се лекари највероватније не би сложили. Гинеколози, наиме, кажу да постоје одређена правила која морају да се поштују да би се сачувало здравље полних органа жене.

Флуор гениталис је секрет у материци. Његова количина и изглед мењају се у зависности од количине хормона, психичких, али и физичких околности. Нормалан исцедак у материци здраве жене има различите функције, а најважнија је заштита горњих делова гениталног тракта од инфекције,употребом алкалних сапуна и неутралних купки стварају се услови за развој бројних патогених бактерија које узрокују промену исцетка - додаје она.

ПРАВИЛНА НЕГА

У интимној хигијени препоручује се избегавање алкалних сапуна. Данас постоје средства за интимну негу жена која својом киселошћу (pH) стварају прву брану инфекцији гениталног тракта

.КАКО pH ФАКТОР УТИЧЕ НА ЗДРАВЉЕ

Узрок многих женских недаћа - упала, инфекција, па и полних болести - крије се у нарушавању вагиналне микрофлоре. Деведесет одсто нормалне микрофлоре чине лактобактерије које луче млечну киселину. Ph вредност у вагини износи 3,3, што значи да је то кисела средина која спречава продирање патогених микроорганизама. Уколико се та киселост наруши и средина постане више базна, број лактобактерија се смањује, па се ослобађа простор за продор других микроорганизама. Та кисело-базна равнотежа се најчешће ремети кад приликом прања у вагину доспе сапуница. Није страшно ако се то деси једном, али ти константни базни удари доводе до озбиљног нарушавања микрофлоре и инфекције. Први симптом је обилнији вагинални секрет карактеристичног непријатног мириса. Дакле, жена која користи обичан сапун, ма како фин, и хлорисану воду ремети нормалну вагиналну микрофлору,а то није нимало наивно.

Хигијену интимних делова тела треба одржавати специјалним препаратима, најчешће сапунима одређене киселости. Битно је да сапун или специјални препарат има Ph ознаку од 3,8 до 4,5 или Ph неутралну јер тада неће доћи до промене бактериолошке средине у вагини. Забрањена су унутрашња инспирања, осим по препоруци лекара, јер

8

се тиме повећава могућност инфекције.

ВЕШ

Избаците из ормана синтетичке гаћице и сувише тесне фармерке јер кожа у њима не може да дише, па се ствара повољна средина за развој штетних бактерија. Памучни веш нема заме нили бар веш са памучним уметком на седини. Такође, имајте на уму да дневне улошке не треба употребљавати осим у изузетним случајевима , јер они праве топлу, влажну, затворену средину, што је одлична подлога за разне инфекције.

ВЕШ ТРЕБА ПЕГЛАТИ.

ШТА ИЗАЗИВА ИНФЕКЦИЈЕ

Жена је већ од прве менструације изложена променама, посебно почетком сексуалног живота. Физиолошки, код сваке менструације долази до пораста pH, што погодује инфекцији. До пораста pH долази и приликом шећерне болести, инфекције гениталног тракта (цервицитис, ендометритис, пиометра), као и приликом хормоналних поремећаја. Трудноћа и бабиње су такође стања у којима је жена изузетно осетљива на инфекције. Чак и дуготрајна примена антибиотика, испирања и страна тела у материци такође погодују инфекцији. Понекад се нерационалном употребом антибиотика или и вагиналетама може уништити нормална вагинална флора, а тиме и основа природне одбране од инфекције. Злоупотреба антибиотика често доводи до појаве VI груп – гљивичне инфекције вагине.

ИСХРАНА

Разноврсна здрава исхрана са много воћа и поврћа чува имунитет организма, па и вагине. Концентроване слаткише треба избегавати у случају да сте склони гљивичним инфекцијама. Трудите се и да уносите довољно течности и да пијете јогурте са добрим бактеријама.

ЗАКЉУЧАК:

Дакле, ево како треба да изгледа свакодневна интимна хигијена:- Треба се прати топлом водом, чистим рукама, благим дечјим или медицинским сапуном ниске (pH) вредности, обавезно у смеру од Венериног брега ка чмару.Микроорганизми са чмара неби пренели на вагину и мокраћне путеве.- Не треба се купати у кади или базену у време менструације.

9

- Свака жена треба да има свој пешкирић за интимну хигијену који треба да мења најмање два пута седмично.- Нипошто не треба користити сунђер или рукавицу за прање интимних делова тела због тога што њима могу да се нанесу микроскопске повреде на нежној и осетљивој слузокожи полних органа.- Млаз воде и покрети руке приликом прања увек треба да је усмерен одозго наниже да се микроорганизми око чмара не би пренели на слузокожу вагине. Немојте усмерити јак млаз воде директно у вагинални отвор да не бисте спрали заштитни „филм“ који спречава продор бактерија у вагину.- Сапуном може да се пере само кожа око вагиналног отвора.- Улошци морају да се мењају најмање пет-шест пута дневно, и пре промеде опрати интимни регион. Тампоне најбоље не користити а уколико се користите, имајте на уму да он сме да се налази у телу најдуже два до четири сата. Тампони се не користе ноћу.- Купаћи костими не носити дуго мокре већ их пресвлачити због гљивичних инфекција.

10

ТЕКСТ ОБЛИКОВАО: НЕМАЊА ЈАКОВЉЕВИЋ I-3

Полно преносиве болести су заразне болести које се преносе полним контактом са заражене на здраву особу. Узроцници полно преносивих болести су микроорганизми, бактерије, вируси, гљивице, паразити. Свако може да се зарази приликом вагиналног, оралног или аналног полног односа са зараженом особом. Полно преносиве болести су честе међу адолесцентима и млађим одраслим особама. Млади организам је посебно осетљив на полно преносиве болести.

Полно преносиве болести нису безазлене. Ако се не лече, узрокују тешка оштећења плодности и здравља, а неке су чак и смртоносне. Често нема никаквих симптома, посебно у почетку заразе, или су они врло благи и пролазе незапажено, па се болест прекасно открива и лечи кад су већ настала трајна оштећења опшег и репродуктивног здравља.

Начини преноса

Полно преносиве болести се преносе незаштићеним полним односом (без презерватива) са заражене особе на здраву, и то вагиналним, аналним и оралним полним односом те до неке мере другим полним контактима.

ХИВ/АИДС и хепатитис Б и Ц преносе се такође полним односом, али и крвљу заражене особе на здраву, уласком узрочника заразе у крвоток те употребом заражених игала.Узрочници полно преносивих болести могу се пренети са заражене мајке на здраво дете током трудноће, порођаја и дојења.Већина особа са полно преносивим

болестима не изгледа нити се осећа болесно. Те особе можда чак и не знају да су заражене, али могу преносити ове болести другима. Не можемо се заразити узрочницима полно преносивих болести кориштењем посуда и прибора за јело заражене особе, ако заражена особа кашље или кија, руковањем или другим социјалним контактом.

СИМПТОМИДо појаве симптома могу проћи седмице, месеци, а понекад чак и године. Често симптома

уопше нема. Без лечења свака заражена особа и даље остаје заражена, и у незнању болест може пренети другима

Најчешћи симптоми су:

појачани или промењени исцедак из вагине, пениса, или ануса, осетљивост, жарење или свраб гениталног и/или аналног подручја, појава раница, брадавица, мехурића или било каквих израслина и промена на полним

органима, гениталном или аналном подручју и/или устима, осећај жарења, печења, болова и/ или иритације током и после мокрења, осетљивост и болови током полног односа, болови и осетљивост у доњем делу стомака, болови и оток у препонама.

ТЕКСТ ОБРАДИО: ПЕТАР ДУДАШ I-3

Колиптис је запаљење вагине. Инфекције не изазивају само патогени микроорганизми већ улогу игра и отпорност организма. Наиме, ако дође до пада имунитета она могу и присутни сапрофитни микроорганизми довести до појаве запаљења.Начешће, узрочници овог запаљења су бактерије:

Како би се утврдио тачан узрочник врши се преглед вагиналног секрета тако што се узимају брисеви и затим лабараторијски анализирају. Сви могући налази групишу се у тзв. VI група. Прва и друга група су нормалне и незахтевају лечење. Остале групе захтевају лечење јер може доћи до ширења инфекције - лако се преносе полним путем а код нелечених инфекција могуће су и компликације као што су стерилитет, рак грлића материце.Савет: Редовне контроле код гинеколога-једанпут годишње ако нема никаквих промена, ако се примети промена у боји, мирису, количини секрета, бол, пецкање при мокрењу, нередовно менструални циклуси, одмах се јави лекару (гинекологу).Не злоупотребљавати антибиотике (не узимати их на своји руку) због честе појаве VI групе након њиховог коришћења.

ХЛАМИДИЈА

Ово је веома честа инфекција, у нашој земљи. По броју оболелих је на другом месту, после гениталних брадавица. Узрокована је бактеријом (Chlamydia trachomatis). Скоро половина жена добије ову инфекцију пре 30. године живота. Пошто често немају никакве симптоме ( па се не обрате лекару) сматра се да је број инфицираних жена много већи. Карактеристично за инфекцију овом бактеријом је да су симптоми веома благи или их уопште нема што представља проблем јер се заражене жене не јављају лекару на време. Када су присутни, симптоми су следећи: гној из вагине, крварење између циклуса, пецкање или бол при уринирању, бол у стомаку, а понекад и повишена телесна температура и мучнина. Симптоми код мушкараца су: водњикаво бело цурење из уретре, пецкање при мокрењу...Aко се ова инфекција не открије и не лечи на време лако се преноси полним путем, може да доведе до запаљења материце. једна од најтежих и нажалост честих

последица нелечене инфекције хламидијом је појава стерилитета (немогућност имања

деце) и код мушкараца и код жена. Инфицирана мајка при порођају преноси

инфекцију на бебу.

ГЕНИТАЛНЕ БРАДАВИЦЕ (КОНДИЛОМИ)

Ова инфекција узрокована је вирусом ХПВ-а ( humani papiloma virus). По статистичким подацима највећи број оболелих у нашој земљи је баш од од ове инфекције. Овај вирус има 50-60 својих типова који доводе до појаве обичних брадавица. Гениталне (полне) брадавице могу да се појаве на полним органима или око њих. Брадавивице се појављују 3 недеље до 8 месеци након интимног односа. Личе на обичне брадавице (које се појављују на кожи лица, руку..) само су мање, боје коже или ружичасте, меке су и расту у гроздовима или појединачно.

Полне брадавице су безболне, осим када расту.Како неки од типова ХПВ-а имају канцерогене карактеристике (могу довести до појаве карцинома - рака). Сматра се да инфекција овим вирусом касније у животу може довести до појаве рака грлића материце, зато је неопходно лечење које се састоји од одстрањивања брадавица различитим методама (ласером,

криотерапијом, хирушком интервенцијом...) а пошто се оне често и након лечења могу поново појавити лечење треба поновити. Ово је једна од ретких полних инфекција која се може пренети интимним односом иако је коришћен презерватив (кондом) јер вирусом се инфицира много већа површина коже од оне коју покрива презерватив па се инфекција лако преноси на партнера.

ГОНОРЕЈА(КАПАВАЦ, ТРИПЕР).

Изазивач је гонокок. Гонореја је код жена обично прађена знатно слабијим симптомима него код мушкараца, тако да понекад оне не знају да су болесне. Најчешће су промене на грлићу материце, уретри, слузокожи вагине...Код мушкараца почиње пецкањем при мокрењу, затим следи цурење из уретре (мокраћне цеви) прво бистрог а затим жућкастог течног гноја кап по кап - отуда у народу име за ову болест капавац.Понекад су присутни, повишена телесна

температура, оток и бол регионалних лимфних жлезда. Код жена присутни су оскудан секрет, учестало мокрење пецкање и сврам. Ово је стечени облик гонореје. Гонореја може бити и урођена, када се новорођенче зарази у току порођаја и може настати слепило. зато се код сваког новорођенчета примењује превентивно Кредов поступак, тј. укапавање капи сребро - нитрата у очи.Лечи се антибиотицима (најчешће пеницилином).

СИФИЛИС(LUES)

ифилис је заразна полна болест која се , углавном,преноси полним актом али може бити и урођена (kongtnitalna).Ако се не лечи пролази кроз 3 стадијума.С

Узрочник је spiroheta Treponema pallidum (bleda treponema).После инкубационог периода (траје око 3 недеље) на муском иули зенском полном органу појављује се у почетку безболна мала папула, а затим улцерација.Ова промена се назива тврди шанкр (ulcus durum) и има глатко и сјајно дно и тврде ивице .Ретко може проћи незапажено,спонтано зараста и оставља дискретан ожиљак.

Узрочник се лимтним путем шири на регионалне лимфне жлезде које су увећане, безболне, тврде и нису срасле за подлогу.Овај – први стадијум болести траје око 10 недеља и ако се болест не открије и лечи прелази у други стадијум.Други стадијум карактеришу,и почетак .тзв општи симптоми:повишена температура,малаксалост,болови у зглобовима ,а затим следе :оток свих лимфних жлезда и осип.Осип поред коже трупа захвата дланове;табане и лица као и слузокозу усне дупље,ждрела и грла проузрукујући ангину ,отежано гутање и промуклост. Промене на кожи и слузокожама препуне су бледе трепонеме па су заразне! Обично после 3-4 месеца промене спонтано нестају , али на длановима и табанима остају карактеристично симетрично распоређене папуле.Коса и обрве опадају.

Када спонтано нестану симптоми типични за 2 стадијум болести прелази у период латенције у коме нема симптома и особа мисли да је излечена али ово је само заблуда јер се узрочник већ настанио у свим органима и таквима Период латенције (мировања) траје 2-5 година и затим прелази у 3 стадијум.У 3 стадијуму болести на кожи се јављају сифилиди и гуме (тврде промене на кожи слузокожама целог тела) који временом омекшају, распадају се и настају ране које зарастају, али остају видљиви ожиљци.Ако се болест и даље не лечи настају промене на унутрашњим органима и артеријама (нарочито аорти) и срцу и костима као и на централном нервном систему (због којих могу настати прогресивна парализа, слепило, глувоћа, интелектуално пропадање особе и смрт)Конгенитални (урођени) сифилис настаје када се преко плаценте (постељице) инфекција са нелечене мајке пренесе на плод. Последице су тешке и трајне уколико плод уопште и презиви а могуће је и рађање детета са урођеним сифилисом које се упорним лечењем може и спасити.Сифилис се лечи применом пеницилина у инекцијама и мастима на бази пеницилина , а код особа алергичних на пеницилин-тетрациклинима или еритромициним.Лечење успешно нарочито ако се почне у фази у којој није дошло до остећења унутрашњих органа.Ако се почне лечење у касној фази излечење је могуће али се више не мозе успоставити нормална функција оштећених органа.

ТЕКСТ ОБРАДИЛА:ТИЈАНА ГАЈИЋ I-6

Шта је ХИВ?

ХИВ је вирус који изазива АИДС. Од трену тка инфекције овим вирусом, заражена особа (ХИВ позитивна особа) постаје носилац вируса и потенцијални извор заразе. Период заразности почиње убрзо након инфекције и траје до краја живота. ХИВ

инфекција се открива лабораторијским налазом - прегледом крви на присуство специфичних антитела.

 Шта је АИДС?

АИДС је скраћеница од енглеског израза који у превод значи ''синдром стеченог губитка имунитета''. СИДА је скраћеница француског израза истог значења.

АИДС или СИДА је болест изазвана ХИВ вирусом који напада и уништава одбрамбене ћелије организма (Т4лимфоците).

првих 12 недеља након инфекције (уласка вируса у организам) код мањег броја заражених особа

могу да се јаве повишена телесна температура, увећане лимфне жлезде, запаљење грла, осип, болови у мишићима, пролив, главобоља, повраћање и други неспецифични знаци и симптоми.

Они се временом повуку и настаје фаза латенције у којој заражена особа нема никакве тегобе, а која може трајати од неколико месеци до 15 и више година.Након овог периода вирус се активира и изазива слабљење одбрамбеног система организма, а тиме и различите тешке болести. Ако се ХИВ инфекција правовремено не открије и не лечи, узнапредовала инфекција коју називамо АИДС-ом доводи до смрти.Осетљивост на ХИВ вирус је општа - заразити се може свако, без обзира на узраст и пол. Практично све ХИВ-ом заражене особе након извесног времена оболевају од АИДС-а. Вакцина и лек за ХИВ инфекцију још увек нису пронађени. У лечењу се користе лекови који успоравају ширење вируса у организму и тиме за одређени период продужавају латентну фазу инфекције, односно одгађају развој болести. 

Како се преноси ХИВ?

Постоје три главна пута преношења ХИВ-а са заражене на здраву особу: Како се спречава ХИВ инфекција?Избегавањем ризичног понашања као што је често мењање партнера и сексуални односи са непознатим особама, под утицајем алкохола и дроге, а без адекватне заштите (кондом).

Коришћењем кондома на правилан начин, при сваком односу (проверите рок трајања кондома и не чувајте их у џепу панталона јер их топлота тела може оштетити).Коришћењем прибора и инструмената за једнократну употребу (игле, шприцеви и друго),

стерилизацијом инструмената који се користе за више особа.Коришћењем сопственог прибора за лицну хигијену (бријача, четкица за зубе и других оштрих предмета).Тестирањем крви на ХИВ код сумње на инфекцију. Труднице и жене које планирају трудноћу требало би да се тестирају на ХИВ пре или у току прва три месеца трудноће.

1. Полни пут (сексуалним односом без заштите између особа различитог или истог пола, било да је у питању вагинални, анални или орални полни однос)

2. Преко инфициране крви и крвних деривата (у највећем броју случајева код интравенске употребе дрога и коришцења заједничке игле)3. Са ХИВ-ом инфициране мајке на дете (у трудноћи, за време порођаја, у току дојења)

 ХИВ се не преноси: Додиром, руковањем и загрљајем Капљицама пљувачке при гласном говору Кашљањем и кијањем Пољупцем у образ Боравком у истој просторији са зараженом

особом Убодом или уједом инсекта Употребом заједничке гардеробе и

пешкира Употребом заједничког тоалета Коришћењем заједничког прибора за јело

Преко хране коју је спремила заражена особаРазменом прибора и алата

Пружањем прве помоћи повређенима Купањем у базену...

ТЕКСТ ОБРАДИО:НЕНАД ЂОРЂЕВИЋ I-3

Све девојке имају право проћи развојни пут од детињства преко младалачког до доба одрасле жене и тада постати мајке. Трудноћа и порођај у добу до 18 година, када још није у потпуности завршен физички развој женског организма, носи повећане здравствене ризике за адолесцентну мајку и њено дете.

Везано уз трудноћу и порођај, код жена изнад 35 година повећавају се здравствени ризици за мајку и дете.

Након четири трудноће и порођаја расту ризици за анемије и крварења у порођају, рођење детета с поремећајима или ниске порођајне тежине те других компликација с последицама за мајку и дете.

Планирање породице је свесно и слободно одлучивање жене и мушкарца о најповољнијем времену за родитељство, за рођење жељеног броја деце те о времену и размаку између порођаја. Циљ планирања породице је рођење здраве и жељене деце те одговорно и свесно родитељство.Планирање породице је једно од основних људских права и слобода.

Постоје различите прихватљиве и делотворне методе контрацепције, између којих се - уз савет лекар - може изабрати најпримеренију за пар.

О контрацепцији треба размишљати пре почетка полног живота. Планирање родитељства је одговорност и мушкарца и жене.

За девојке које ступају у полне односе особито су важни преглед и савет о контрацепцији те редован надзор гинеколога.

Мајчино тело треба две године за опоравак после трудноће, порођаја и бриге за мало дете.

У случајевима мањег размака, већа је вероватноћа да ће се дете родити прерано или ниске порођајне тежине. Таква деца су под повећаним ризиком од смрти у првој години живота, чешћег оболевања и сметњи у расту и развоју.

КОНТРАЦЕПЦИЈА

КОНТРАЦЕПЦИЈА ПОДРАЗУМЕВА МЕТОДЕ И СРЕДСТВА СПРЕЧАВАЊА ЗАЧЕЋА.

Неки се одлучују за апстиненцију (уздржавање од полних односа) којом спречавају трудноћу и полне болести. Апстиненција адолесцентима пружа време и могућност

потпуног раста и развоја. Не постоји најбоља метода контрацепције за све. Сваки пар или појединац мора размотрити више елемената при избору: потребе, трајност, цену, узраст, прихватљивост, доступност, сметње заштите и друго.

Средства и методе контрацепцијеЗа спречавање непланиране трудноће

контрацепција се примењује више хиљада година.Методе и средства контрацепције делимо према начину деловања на: баријерна

средства (механичка и хемијска), хормонске методе, материчне улошке, хируршке методе, природне методе, прекинути однос и посткоиталну заштиту (хитна контрацепција). Бариjерна контрацептивна средства делују као механичка или хемијска препрека уласку сперматозоида у вагину и материцу. То су: презерватив (мушки и женски), дијафрагма и

спермицидна средства.Највећа предност баријерне контрацепције (посебно презерватива-кондома) је заштита од полно преносивих болести. Имају врло мало нуспојава, а за већину није потребна лекарска препорука.

Презерватив је танка навлака од еластичне гуме (латекса) која се ставља на пенис у ерекцији пре било каквог полног контакта. Правилну употребу треба увежбати и користити га доследно при сваком полном односу.

ПРИ СВАКОМ ПОЛНОМ ОДНОСУ ТРЕБА КОРИСТИТИ НОВИ ПРЕЗЕРВАТИВ.

Спремник презерватива (или 1-2 цм празног простора кондома без спремника) притиснути прстима и истиснути ваздух те га навући до краја полног органа. Након ејакулације извући полни орган док је још у ерекцији, придржавати кондом за руб да не склизне, скинути га, замотати и бацити у отпад. Од свих метода контрацепције једино презерватив штити и од нежељене трудноће и од полно преносивих болести. Ни он није 100% сигуран (већ око 95%) због могућих микрооштећења (не виде се голим оком) које могу настати због неправилне употребе (оштећеања ноктом и др.) или чувања (не куповати их у киосцима због директне изложености Сунцу, већ искључиво у апотекама, проверити рок трајања, не чувати их у џеповима јер их топлота тела оштећује).

TEKСТ ОБРАДИЛА ЈЕРЕМИЋ КАТАРИНА I-7

Фемидом (женски презерватив) је савитљива танка цев од пластике (полиуретана), премазана спермицидном кремом. Ставља се у вагину пре полног односа

Дијафрагма је танка гумена капица облика куполе, промјера 5-10 цм, с појачаним еластицним рубом.Заједно са спермицидним средством она се пре полног односа ставља у вагину, тако да покрије врат материце стварајући препреку сперматозоидима за улаз у материцу. Одстрањује се из вагине најраније 6 сати, а најкасније 24 сата након полног односа. Гинеколог одређује величину

дијафрагме и поучава жену уметању и вађењу. Хормонска контрацепција делује уношењем синтетских облика женских полних хормона (естрогена и прогестагена или само

прогестагена) који мењају хормонски циклус жене. Хормони се примењују у облику таблета , дају ињекцијом, или се умећу под кожу.

Хормонска средства су: хормонске пилуле (комбинована пилула - естрогени и прогестагени; мини пилула -

прогестагени), хормонске ињекције, хормонски имплантати.

Хормони имају двоструко деловање: спречавају овулацију и мењају састав слузнице врата материце тако да цервикална слуз постаје густа и онемогућава улазак сперматозоида у материцу и јајоводе.Примена хормонских контрацепцијских средстава може имати нуспојаве и контраиндикације (код девојака представља врсту удара за хормонски нестабилизован организам.).НЕ ШТИТИ ОД ПОЛНО ПРЕНОСИВИХ БОЛЕСТИ. Зато је за примену хормонских средстава потребна гинеколошка обрада и савет те редован надзор. Хормонске пилуле су врло делотворне, а у адолесцентној добу примењују се с врло ниским дозама хормона (нискодозажне пилуле). Хормонска контрацепцијска средства добивају се само уз лекарски рецепт.

Природне методе контрацепције темеље се на суздржавању од полних односа током плодног раздобља жене. Жена научи да пратити свој менструални циклус и процењује овулацију и плодно раздобље, те се у то време пар суздржава од полних односа. Природне методе су: мерење базалне телесне температуре, праћење густоће цервикалне слузи (Биллингсова метода), календарска или ритмичка метода (Огино-Кнаусова метода), симпто-термална метода (комбинација наведених). Ове методе се не препоручију адолесцентима јер не штите од полно преносивих болести а нису ни сигурне у заштити од нежељене трудноће.

Стерилизација је високоделотворна и трајна хируршка метода контрацепције. Метода се примењује само за особе које имају жељени број деце, или им трудноћа угрожава здравље.

Матернични уложак (СПИРАЛА) је пластични и/или метални уметак величине 2-4 cm који гинеколог уметне у материцу. Некада је био у облику спирале и остао познат под тим називом, а данас је у облику слова Т. Неке врсте материчних уложака садрже бакар, а неке врсте ослобађају мале количине женског хормона прогестагена. Пружају заштиту од једне до десет година, зависно од врсте. Ова су средства прикладна само за жене које су већ родиле и нису препоручљива за девојке јер повећавају ризик од запаљења унутрашњих полних органа.

Прекинути сношај или повлачење је извлачење пениса из вагине пре него што наступи избацивање семене текућине (ејакулација), чиме се спречава улазак сперматозида у вагину. То је врло НЕПОУЗДАНА метода контрацепције, не штити од полно преносивих болести. Мала количина сперматозоида може истећи и прије ејакуације, а само је један сперматозоид довољан за трудноћу, тако да ова метода не штити ни од нежељене труноће.

Хитна или посткоитална контрацепција, позната и као "пилула за јутро после", примењује се после полног односа који се догодио у плодном раздобљу, а за који се из неког разлога није користила контрацепција.Посткоитална заштита се примењује само као "хитна помоћ" и не препоручује се као редовна метода контроле рађања. Она одгађа овулацију и/или спречава усађивање оплођеног јајашца у материци.

Две су врсте посткоиталне заштите: Хормонска метода која се примењује унутар 72 сата од полног односа; дају се две дозе хормонских пилула (естрогени или комбинација естрогена и прогестагена) с размаком од 12 сати. Уметање материчног улошка, најкасније пет дана после полног односа (само за жене које су већ рађале).Ове методе може препоручити једино лекар.Жене код којих је примењена посткоитална заштита требају доћи на контролни преглед месец дана после њене примене, да се провери одсутност трудноће.Посткоитална заштита примењује се само у случају погрешке, незгоде или хитности (пукнуће презерватива, избачена дијафрагма или заборављена пилула; код силовања или инцеста). Контрацепција и полно преносиве болести Хормонска средства, матернични уложак, природне методе и прекинути сношај НЕ ШТИТЕ од полно преносивих болести, укључујући и ХИВ/АИДС. Спермицидна средства (креме, пена. гел, вагиналете) и дијафрагма ДЕЛИМИЧНО ШТИТЕ од неких полно преносивих болести.

Презерватив је једино контрацепцијско средство које ДЕЛОТВОРНО ШТИТИ од полно преносивих болести, укључујући и ХИВ/АИДС.

Важне чињенице До трудноће може доћи и при првом полном односу, па и онда ако не дође до продора у

вагину. До трудноће може доћи и при полном односу за време менструалног циклуса. До трудноће може доћи и ако жена не доживи оргазам. Дојење не спречава могућност трудноће у потпуности. Туширање и испирање након полног односа не спречава трудноћу. Прекинути сношај није делотворна метода заштите.

Побачај (абортус) је прекид трудноће који може бити спонтан, или намеран (артифицијелни или индуцирани побачај). Спонтани побачај догађа се због болести, инфекција и полно преносивих болести, аномалија плода и материце и друго. Намерни побачај је медицински захват у сврху прекида трудноће, одређен законским прописима. У Србији је побачај легалан поступак те га је могуће учинити у сигурним условима

здравствених установа. У земљама где је овај поступак илегалан велика је смртност жена јер се побачај обично изводи у нехигијенским условима и нестручно.

Ризици и компликације намерних побачаја јесу: Директне компликације: перфорација (пробијање) материце, повреде других

унутрашњих органа, озледе врата материце, крварење, инфекције, сепса. Дугорочне компликације и последице: повећани ризици за изванматеричну трудноћу,

хроничне упале унутрашњих полних органа, смањена плодност, смрт жене. Младе девојке које нису рађале имају чешће и озбиљније компликације него жене које су

рађале. Пре одлуке о побачају и после њега потребно је саветовање.

УЧЕНИК 13: ЈОВАНА ПЕТКОВИЋ И МИЛИЦА МУСУЛИН

ГИНЕКОЛОШКИ ПРЕГЛЕД

Све девојке и жене требају ићи на гинеколошки преглед. Он је често повезан с нелагодом, за што нема разлога, јер лекари третирају полне органе као и све остале органе у људском телу.

Гинеколошки се преглед обавља на гинеколошком столу. Преглед се састоји од неколико фаза. Део гинеколошког прегледа је и тзв. ПАПА-тест. То је цитолошка анализа бриса вагине и врата материце по методи Папаниколау. Овом се прегледом може се на време открити рак грлића материце, узрочнци полно преносивих болести повезаних с раком.

Фактори ризика за настанак рака грлића материце јесу: рани почетак полних односа (пре 18. године), мењање и већи број полних партнера, полно преносиве болести (посебно ХПВ-

инфекције) и пушење.Ако је цитолошки налаз у реду, поновити за годину дана. ПАПА-тест се први пут мора направити с почетком полног живота, а најкасније у 20. години живота.У оквиру гинеколошког прегледа одређује се и степен чистоће секрета вагине. Тако се откривају поједини узрочници упала и полно преносивих болести.

Ако су потребтне додатни прегледи (мокраће, крви или преглед ултразвуком), лекар ће дати упутства којих се треба придржавати. Лек треба узимати без обзира на нестанак сметњи. Историја болести и другу медицинску документацију треба чувати.На гинеколошки преглед треба отићи:

након првог полног искуства, ако имате 18 година и више, а никада нисте били на прегледу, ако имате 16 година а нисте добили прву менструацију, ради поремећаја и нередовитог менструалног циклуса, због обилних и болних мменструација, због изостанка менструације, при појави јаких болова у доњем делу трбуха који нису повезани с мјесечницом, због неуобичајеног и појачаног исцјетка из вагине, код појаве раница, мехурића, брадавица или израслина на спољашњим полних органа, ако се јави осетљивост, пецкање или свраб у подручју спољашњих полних органа, ако се јаве болови и/или пецкање при мокрењу, ако се јаве болови, осетљивост или крварење при полном односу, по појави чворића у дојци, по појави исцетка из брадавице дојке, одмах после присилног полног односа (силовања. инцеста), ради примене контрацепције, ради жељене трудноће или због непланиране трудноће, ради информисања. Гинеколошки преглед треба да обаве и девојке које неки од

наведених проблема а нису имале интимне односе.Лекару треба то рећи да би прилагодио преглед.

вредновања здравствених услуга.

Најбољу услугу добит ћете ако ИЗРАЗИТЕ СВОЈЕ ЖЕЉЕ јасно; ПОСТАВЉАТЕ ПИТАЊА да дођете до потребних знања и потрудите их се разумети;

своја питања припремите унапред;

ОПИШЕТЕ СВОЈУ ИСТОРИЈУ БОЛЕСТИ истинито и истинито и детаљно (личну и породичну).

ПРИДРЖАВАЈТЕ СЕ САВЕТА!