НАСТАВНО НАУЧНО ВЕЋЕ П О З И Вarhiva.tmf.bg.ac.rs/interno/nnvece10.7.2012.pdf2012/07/10 · svojstva dobijenog/sintetizovanog papira, pri čemu će se ta svojstva

НАСТАВНО-НАУЧНО ВЕЋЕ П О З И В

Позивају се чланови Наставно-научног већа Факултета да присуствују 33. редовној

СЕДНИЦИ НАСТАВНО-НАУЧНОГ ВЕЋА ФАКУЛТЕТА

коју на основу члана 38. Статута факултета заказујем за:

УТОРАК 10. ЈУЛ 2012. ГОДИНЕ У 12 ЧАСОВА У СВЕЧАНОЈ САЛИ

За заказану седницу НН већа Факултета предвиђа се следећи:

ДНЕВНИ РЕД:

1.ОВЕРА И УСВАЈАЊЕ ЗАПИСНИКА СА 32. РЕДОВНЕ СЕДНИЦЕ НН ВЕЋА ФАКУЛТЕТА ОДРЖАНЕ НА ДАН 21. 6. 2012. године 2. НАСТАВНА ПИТАЊА Известиoци: Проф. др Александра Перић-Грујић, продекан и проф. др Бојана Обрадовић, продекан Прилог: Материјал 2.1. Списак дипломираних студената у периоду од 12. 6. до 29. 6. 2012. год. 2.2. Списак студената који су одбранили завршни рад од 12. 6. до 29. 6. 2012. 2.3. Пријављени дипломски радови 2.3.1. Образложења тема дипломских радова 2.4. Пријављени дипломски радови (студетни уписани шк. 2005/06) 2.4.1. Образложење тема дипломских радова 2.5. Пријављени завршни радови 2.5.1. Образложења тема завршних радова 2.6 Пријављени завршни мастер радови 2.6.1. Образложења тема завршних мастер радова 2.7. Докторске дисертације 2.8. Именовање комисије за завршни испит студената докторских студија 2.9. Продужење рока за одбрану магистарске тезе 2.10.Мере за унапређење наставе 2.11. Предлог календара наставе и испита за шк. 2012/13. год. 2.12. Предлог одлуке о измени и допуни Правилника о докторским студијама 3. КАДРОВСКА ПИТАЊА Известилац: Проф. др Бојана Обрадовић 3.1.Извештај Комисије референата за избор у научно-истраживачка звања 3.2. Именовање Комисије референата за писање Извештаја за избор у научно-истраживачка звања 3.3.Предлог Правилника о условима и поступку утврђивања предлога доделе звања професора емеритуса 4.ПИТАЊА, ПРЕДЛОЗИ И ИНИЦИЈАТИВЕ 5.ТЕКУЋА ПИТАЊА ПРЕДСЕДНИК НН ВЕЋА ФАКУЛТЕТА

Проф. др Иванка Поповић, с.р.

2 НАСТАВНО НАУЧНО ВЕЋЕ, 10.07.2012.

З А П И С Н И К

са 32. редовне седнице Наставно- научног већа, одржане 21. јуна 2012. год. у 12 часова у Свечаној сали. Седници је присуствовао 31 члан Већа. Одсутни: Снежана Грујић, Милорад Зрилић, Рајко Шашић, Борис Лончар, Ђорђе Јанаћковић, Бранко Бугарски, Славиша Путић, Мила Лаушевић, Саша Кочинац и Драган Митраковић. Осим чланова Већа седници су присуствовали: Миља Дачић, референт за наставно- студентске послове и Владимир Аранђеловић, дипл. правник На предлог декана проф. др Иванке Поповић, за ову седницу је прихваћен следећи

ДНЕВНИ РЕД:

1.ОВЕРА И УСВАЈАЊЕ ЗАПИСНИКА СА 31. РЕДОВНЕ СЕДНИЦЕ НН ВЕЋА ФАКУЛТЕТА ОДРЖАНЕ НА ДАН 24. 5. 2012. године 2. НАСТАВНА ПИТАЊА Известилац: Проф. др Александра Перић-Грујић, продекан Прилог: Материјал 2.1. Списак дипломираних студената у периоду од 9. 4. до 11. 6. 2012. год. 2.2. Списак студената који су одбранили завршни рад од 9. 4. до 11. 6. 2012. 2.3. Пријављени дипломски радови 2.3.1. Образложења тема дипломских радова 2.4. Пријављени дипломски радови (студетни уписани шк. 2005/06) 2.4.1. Образложење тема дипломских радова 2.5. Пријављени завршни радови 2.5.1. Образложења тема завршних радова 2.6 Пријављени завршни мастер радови 2.6.1. Образложења тема завршних мастер радова 2.7. Магистарске тезе 2.8. Докторске дисертације 2.9. Именовање комисије за завршни испит студената докторских студија 2.10. Продужење рока за израду и одбрану докторске дисертације 2.11. Предлог одлуке о измени и допуни Правилника о докторским студијама 3. КАДРОВСКА ПИТАЊА Известилац: Проф. др Бојана Обрадовић 3.1.Извештај Комисије референата за избор у научно-истраживачка звања 3.2..Именовање Комисије референата за писање Извештаја за избор у научно-истраживачка звања 4.ПИТАЊА, ПРЕДЛОЗИ И ИНИЦИЈАТИВЕ 5.ТЕКУЋА ПИТАЊА

НАСТАВНО НАУЧНО ВЕЋЕ, 10.07.2012. 3

Тачка 1.

Записник са 31. редовне седнице НН већа одржане 24. 5. 2012. је усвојен једногласно (као у материјалу).

Тачка 2.

Известилац по наставним питањима била је проф. др Александра Перић-Грујић, продекан за наставу. 2.1. НН веће је прихватило списак дипломираних студената у периоду од 9. 4. 2012. до 11. 6. 2012.( као у материјалу). 2.2. НН веће је прихватило списак студената који су одбранили завршни рад у периоду од 9. 4. 2012. до 11. 6. 2012 . (као у материјалу). 2.3. НН веће је прихватило списак пријављених дипломских радова кандидата (као у материјалу). 2.4. НН веће је прихватило списак пријављених дипломских радова кандидата (студената уписаних шк. 2005/06), (као у материјалу). Kод кандидата под ред. бројем 2. Милана Милосављевића треба кориговати и допунити образложење теме. 2.5 НН веће је прихватило списак пријављених завршних радова кандидата (као у материјалу). Код кандидата под ред. бројем 4. Ренате Иштван (60/00) потребно је кориговати тему тако да гласи: „Одређивање pHpzc вредности aдсорбента од отпадне кафе активиране различитим методама“ Код кандидата под ред. бројем 5. Марте Војводић (13/07) потребнио је кориговати тему тако да гласи: „Кинетика адсорпције кристал виолета на отпадну кафу“ Код кандидата под ред. бројем 8. Александра Стојановића (82/08) потребно је кориговати тему тако да гласи„Примена софтверског пакета „Unisim design“ на моделовање постројења нафтне индустрије за стриповање киселе воде“. Код кандидата под ред. бројем 12. Наташе Ђорђевић (бр. индекса 67/08) потребно је кориговати тему тако да гласи: „Фотокаталитичка деградација боја C.I Reactive black 5 и C.I Acid red 18 у присуству наночестица титан-диоксида имобилисаних на хидрогелу хитозана и метакрилне киселине“ Код кандидата под ред. бројем 13. Филипа Петровића (бр индекса 141/08) потребно је кориговати тему тако да гласи „Фотокаталитичка деградација боје C.I Reactive Yellow 17 у присуству наночестица титан-диоскида имобилисаних на хидрогелу хитозана“. Код кандидата под ред. бројем 17. Сузане Вучинић (бр. индекса 25/08) и под ред. бројем 18. Весне Цветковић (број индекса 96/08) треба да се коригује профил, уместо ХПИ, треба да пише КК.


2.6. НН веће је прихватило списак пријављених завршних мастер радова кандидата,(као у материјалу). Код кандидата под ред. бројем 8. Ивана Николића потребно је кориговати тему тако да гласи: „Испитивање могућности коришћења агроиндустријксог отпада као адсорбента боје“ Известилац је била проф. др Бојана Обрадовић 2.7 НН веће је донело одлуку о прихватању: II.Извештаја Комисије о оцени научне заснованости теме (као у материјалу) Код кандидата под ред. борјем 1. Дејана Ђуричића, дипл. инж. потребно је кориговати тему, тако да гласи: „ Развој новог производа на бази амонијум-нитрата у индустрији вештачких ђубрива“ 2.8. НН веће је донело одлуку о прихватању: I. Састава Комисије за оцену научне заснованости теме (као у материјалу) Koд кандидата под ред. бројем 4. мр Маје Гајић Квашчев, дипл. инж., 5. члан Комисије је проф. др Борис Лончар II. Извештаја Комисија о оцени научне заснованости докторских дисертација (као у материјалу) Код кандидата под ред. бројем 2. мр Зоре Стојиљковић ,ужа научна област је Органска хемија. IV. Извештаја Комисија о оцени докторских дисертација (као у материјалу) 2.9. НН веће је донело одлуку о именовању Комисије за завршни испит студената докторских студија (као у материјалу). 2.10. НН веће је једногласно донело одлуку о давању саглaсности за продужење рока за одбрану доктoрске дисертације кандидата мр Небојше Бањца, дипл. инж., под називом „Синтеза, структура и солватохромизам потенцијално фармаколошки активних деривата сукцинимида“ до 9. 9. 2013. године (као у материјалу). 2.11. НН веће је разматрало предлог одлуке о измени и допуни Правилника о докторским студијама. Након дискусије у којој су учествовали: др Невенка Рајић, др Петар Ускоковић, др Бојана Обрадовић, др Жељко Камберовић, др Иванка Поповић и др Дејан Полети одлучено је да се Правилник дозради и разматра на некој од наредних седница НН већа.


Тачка 3. 3.1. НН веће је донело одлуу о прихватању Извештаја Комисије референата за избор у научно-истраживачко звање и то: 1. Др Немање Тришовића,, дипл. инж., избор у звање научни сарадник 2. Љиљане Толић, дипл. инж., избор у звање истраживач-приправник 3.2. НН веће је донело одлуку о именовању Комисије референата за писање Извештаја за избор у научно-истраживачко звање и то:

1. На предлог Катедре за органску хемисјку технологију именује се Комисија референата за писање Извештаја о испуњености услова за избор Жељка Кесића, дипл.инж., у звање истраживач сарадник у саставу:

1. Др Жељко Грбавчић, ред. проф.ТМФ 2. Др Душан Јовановић, научни саветник ИХТМ 3. Др Ирена Жижовић, ван. проф. ТМФ 4. Др Дејан Скала, научни саветник ИХТМ Седница је завршена у 13. 50 часова Записничар, ПРЕДСЕДНИК НН ВЕЋА ФАКУЛТЕТА Зорана Маринковић, с.р. Проф. др Иванка Поповић, с.р


Prilog uz tačku 2.1.

2.1. SPISAK DIPLOMIRANIH STUDENATA U PERIODU

od 12.06.2012. do 29.06.2012. god.

Prezime i ime Br. indeksa Odsek Referent Ocena Dat.

odbr. Pros. Dipl. rad

1. Ilić P. Tijana 218/03 IZŽS Dr M. Gvozdenović 7.64 10 12.06.

2. Cizler G. Gordana 150/01 NHT Dr T. Volkov-Husović 8.12 10 13.06.

3. Đokić V. Jelena 322/02 FI Dr S. Tomić 7.27 10 14.06. 4. Jovanović M. Kristina 127/05 HI Dr E. Živković 8,23 10 18.06. 5. Mačković M. Ana 217/04 HI Dr G. Kokeza 8,28 10 26.06.


2.2. SPISAK STUDENATA KOJI SU ODBRANILI ZAVRŠNI RAD od 12.06.2012. do 29.06.2012. god.

Prezime i ime Br. indeksa Odsek Referent Ocena Dat.

odbr. Pros. Dipl. rad

1. Kerić G. Tijana 199/06 TK Dr R. Petrović 7,91 10 15.06. 2. Mladenović M. Jelena 28/06 BT Dr Z. Knežević-Jugović 7,88 10 15.06. 3. Krstajić N. Mila 56/08 EI Dr B. Grgur 9,34 10 22.06.



2.3. PRIJAVLJENI DIPLOMSKI RADOVI Prezime i ime, Br. Indeksa

Referent, Koreferent T e m a Odsek

1. Jelena Kostić 186/01

Dr Predrag Živković (2) Dr Đorđe Janaćković

Uticaj dodatka sepiolita na mehanička svojstva papira

BIB

2. Milica Petronijević 25/96

Dr Snežana Stanković (1) Dr Dušan Popović Dr Mirjana Kostić

Uticaj strukture pređe na toplotna svojstva rebrastih pletenina

TI

3. Dragana Crnomarković 227/03

Dr Marica Rakin (2) Dr Maja Vukašinović-Sekulić

Stabilnost napitka na bazi surutke fermentisane sa mešanom kulturom L.b.helveticus ATCC 15009 i S.thermophilus S3

BIB

4. Ana Hološ 110/04

Dr Rajko Šašić (1) Dr Stanko Ostojić

Organski tankoslojni tranzistori i njihova primena u ekranima

OHTPI

5. Marko Filipović 98/02

Dr Željko Kamberović (1) Dr Mirjana Filipović

Ispitivanje uticaja predtretmana disperznih železonosnih sirovina na metalurške osobine žarenih peleta

MM

2.3.1. OBRAZLOŽENJA TEMA DIPLOMSKIH RADOVA

1. Jelena Kostić

Tema: Uticaj dodatka sepiolita na mehanička svojstva papira Mentor: Dr Predrag Živković

U proizvodnji papira, zbog ekonomskih i ekoloških razloga, stalno je prisutna težnja da se smanji udeo primarnih vlakana, a da se poveća udeo sekundarnih vlakana i punilaca.

Bez obzira na korišćenje sve većeg udela manje kvalitetnih sirovina, očekuje se da proizvedeni papir ima zadovoljavajuća tehnološka i upotrebna svojstva. Da bi se to ostvarilo, u masu za formiranje papirne trake dodaju se, u manjim koncentracijama, različita sredstva koja imaju zadatak da poboljšaju tehnološka i upotrebna svojstva papira.

Sepiolit je prirodna mineralna sirovina, koja se relativno lako može dispergovati do čestica vlaknaste strukture i nano dimenzija. Sepiolit se u praksi već koristi kao sorbent, zamena za azbest, ugušćivač i reološki aditiv. S obzirom na vlaknastu strukturu i male dimenzije čestica, pretpostavlja se da dodatak u manjim količinama može uticati na poboljšanje mehaničkih svojstava papira.

U ovom radu će se ispitivati uticaj dodatka različite količine sepiolita na mehanička svojstva dobijenog/sintetizovanog papira, pri čemu će se ta svojstva porediti sa svojstvima kontrolnog uzorka načinjenog pri potpuno istim uslovima, ali bez dodatka sepiolita.

Za dobijanje uzoraka papira biće korišćen laboratorijski uređaj za formiranje lista papira. Za proces dispergovanja sepiolitnih čestica koristiće se ultrazvučna sonda/procesor, dok će se mehanička ispitivanja obaviti na standardnoj opremi za ispitivanje mehaničkih svojstava papira.


2. Milica Petronijević Tema: Uticaj strukture pređe na toplotna svojstva rebrastih pletenina Mentor: Dr Snežana Stanković

Svesnim postupcima ili termofiziološkim mehanizmima čovek održava toplotnu ravnotežu sa okruženjem, doživljava neutralni osećaj toplote, odnosno obezbeđuje sebi toplotni komfor. Odeća predstavlja jedan od elemenata tzv. bihevijalne regulacije toplote (termoregulacija ponašanjem). Ponašanje tekstilnog materijala u procesu termodinamičke razmene energije odevenog tela i okruženja uslovljeno je njegovom sposobnošću da propušta toplotu, vlagu i vazduh.

Generalno je prihvaćeno da su toplotna svojstva tkanina i pletenina uslovljena strukturnim parametrima kao što su debljina, gustina i poroznost. Polazeći od činjenice da su ovi strukturni parametri u velikoj meri određeni načinom pakovanja vlakana u pređu, cilj ovog rada je analiza toplotnih svojstava rebrastih pletenina sa aspekta uticaja strukture pređe. Eksperimentalni materijal čine četiri varijante rebrastih pletenina izrađenih kombinovanjem jedne od dve varijante končane pamučne pređe (dva nivoa upredanja) i jedne od dve varijante pređe od konoplje (stručena i končana). Standardnim postupcima će biti određene strukturne karakteristike upotrebljenih pređa i rebrastih pletenina. Parametri toplotnog ponašanja pletenina – toplotna provodljivost, koeficijent prolaza toplote i toplotna otpornost će biti određeni primenom metode koja je razvijena na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Upotrebljeni eksperimentalni materijal i metode ispitivanja treba da omoguće uspostavljanje relacije između gustine pakovanja vlakana, geometrije površine pređe i toplotnog ponašanja rebrastih pletenina.

3. Dragana Crnomarković Tema: Stabilnost napitka na bazi surutke fermentisane sa mešanom kulturom L.b.helveticus ATCC 15009 i S.thermophilus S3 Mentor: Dr Marica Rakin

U cilju ispitivanja mogućnosti unapređenja proizvodnje fermentisanih napitaka na bazi surutke, mlečno-kisela fermentacija je izvedena sa mešanom kulturom, koja je sadržala kulture bakterija Lb.helveticus ATCC 15009 i S.thermophilus S3. Mlečno-kisela fermentacija surutke vodiće se na temperaturama od 37-450C. Nakon završene mlečno-kisele fermentacije u uzorcima će se tokom 35 dana na 40C pratiti stabilnost fermentisanog napitka određivanjem: pH vrednosti, titracijske kiselosti, ukupanog broja živih ćelija bakterija i praćenjem senzornih svojstava dobijenog napitka. Rezultati praćenja stabilnosti će biti poređeni sa rezultatima dobijenim pri mlečno-kiseloj fermentaciji surutke sa mešanom kulturom Lb. delbrueckii ssp. lactis NRRL B-4525 i S.thermophilus S3.

4. Ana Hološ Tema: Organski tankoslojni tranzistori i njihova primena u ekranima Mentor: Dr Rajko Šašić

Primena polimera u novije vreme je sve veća, pretpostavlja se da će se polimeri sve više koristiti u izradi raznih uređaja nego za ambalažu. Zbog prirode njihovih osobina, jer neki mogu da zamene čak i metal, koriste se sve više u izradi tranzistora. U ovom radu je data razlika između aktivne i pasivne matrice ekrana, i njihova najčešća primena. Aktivna matrica ekrana sadrži tranzistore izgrađene od polimernih materijala, dok pasivna nema ove elemente. Dat je opis polimera kao poluprovodnika, opis konjugovanih polimera i njihovo dopovanje. Opisana je anizotropija polimera i pokazano je da sve osobine zavise od nje, čak i električna provodljivost polimera.


Parametri organskih tankoslojnih tranzistora, opis strukture, njegovih karakteristika dati su u radu.Opis elektro-optičkih osobina tečnih kristala i elektroforetskih materijala, struktura LCD ekrana i princip rada su opisani u ovom radu. Opis elektro-optičkih osobina organskih svetlećih dioda, princip rada, struktura aktivne i pasivne matrice, organske svetleće diode su, takođe, razmatrani u ovom diplomskom radu.

5. Marko Filipović Tema: Ispitivanje uticaja predtretmana disperznih železonosnih sirovina na metalurške osobine žarenih peleta Mentor: Dr Željko Kamberović

U disperzne železonosne sirovine se ubrajaju prašine, kovarine, muljevi, piritne ogoretine i ostali sitnozrni, uglavnom sekundarni tehnogeni materijali. Osim železa u predmetnim sirovinama prisutni su i nepoželjni obojeni metali, cink, olovo i bakar. Peletizacijom i termičkim tretmanom peleta dobijaju se sinterovani poluproizvodi za dalje korišćenje u metalurgiji. U toku izrade diplomskog rada kandidat će eksperimentalno ispitati uticaj temperature i vremena žarenja, kao i količine viška reducenta na metalurške osobine žarenih peleta. Biće izvršena detaljna karakterizacija produkata žarenja izdvojenih u tretmanu gasovite faze. Optimizovani procesni parametri će biti iskorišćeni za proveru modela za simulaciju procesa sinterovanja i definisanje uslova poluindustrijske probe.


2.4. PRIJAVLJENI DIPLOMSKI RADOVI (Studenti upisan šk. 2005/06)

Prezime i ime, Br. indeksa

Referent, Koreferent T e m a SP/Profil

1. Zorica Radivojević 44/05

Dr Suzana Dimitrijević (3) Dr Slavica Šiler-Marinković

Optimizacija uslova mikrobiološke proizvodnje egzopolisaharida pomoću soja Leuconostoc sp.

BT

2. Jelena Petrović 85/05

Dr Dušan Mijin ( 4) Dr Aleksandar Marinković

Proučavanje uticaja soli na brzinu fotodegradacije karbofurana u prisustvu cink-oksida kao katalizatora

TK

3. Milan Milosavljević 131/05

Dr Branko Bugarski (1) Dr Nevenka Bošković-Vragolović

Primena matematičkih modela u cilju provere postrojenja stabilizacije benzina

HI


2.4.1. OBRAZLOŽENJA TEMA DIPLOMSKIH RADOVA

1. Zorica Radivojević Tema: Optimizacija uslova mikrobiološke proizvodnje egzopolisaharida pomoću soja Leuconostoc sp. Mentor: Dr Suzana Dimitrijević U radu će se izvršiti optimizacija uslova proizvodnje egzopolisaharida (EPS-a) pomoću soja Leuconostoc sp. izolovanog iz prirodnog staništa. Kao uticajni parametri, ispitivaće se: sadržaj različitih šećera u podlozi (saharoza, laktoza, glukoza), sadržaj nutrijenata i mineralnih soli (kvaščev ekstrakt, ekstrakt ovsenih pahulja, amonijum citrat, CaCl2), uslovi sredine (temperatura) i vreme inkubacije. Kao rezultat, pratiće se porast biomase i sadržaj egzopolisaharida u podlozi. Standardne mikrobiološke i analitičke metode će se koristiti za izvođenje eksperimenta, a statisitčka analiza podataka će se izveti pomoću programa Design Expert 8.0.

2. Jelena Petrović Tema: Proučavanje uticaja soli na brzinu fotodegradacije karbofurana u prisustvu cink-oksida kao katalizatora Mentor: Dr Dušan Mijin

U okviru rada će se ispitati fotodegradacija karbofurana u vodi, u prisustvu cink-oksida kao katalizatora. Kao izvor zračenja koristiće se sunčeva lampa Osram ULTRA-VITALUX (300 W). Upotrebom simulirane sunčeve svetlosti odrediće se konstante brzine fotodegradacije karbofurana u prisustvu različitih soli (natrijum-hlorid, natrijum-karbonat, natrijum-sulfat, natrijum-nitrat). Na osnovu dobijenih rezultata diskutovaće se uticaj strukture anjona na brzinu fotodegradacije karbofurana. Fotodegradacija će se pratiti upotrebom UV/vis spektrofotometrije.

3. Milan Milosavljević Tema: Primena matematičkih modela u cilju provere postrojenja stabilizacije benzina Mentor: Dr Branko Bugarski

Nakon destilacije sirove nafte u postrojenju za atmosfersku destilaciju potrebno je izvršiti dalju preradu određenih proizvoda kako bi naredne frakcije dobile na kvalitetu i na osobinama koje određuju njihovu primenu. U prvom koraku sirova nafta se predgreva i odsoljava da bi kao takva bila poslata u sekciju za zagrevanje i frakcionisanje pod atmosferskim pritiskom. Iz te sekcije se kao primarni proizvodi dobijaju: primarni (nestabilisani) benzin, dizel frakcija, kerozin, lako gasno ulje, teško gasno ulje, atmosferski ostatak. Primarni benzin se šalje u dalji proces frakcione destilacije nafte, koji je poznat pod nazivom stabilizacija benzina. Iz sekcije stabilizacije benzina se dobijaju: C3-C4 frakcija (tečni naftni gas), laki benzin, benzin za reforming i teški benzin.

U ovom radu će, pomoću simulacionog programskog paketa Design II, biti izvršena provera postrojenja za stabilizaciju benzina. Na osnovu toga biće dobijeni rezultati simulacije od kojih je najveći predmet interesovanja materijalni i energetski bilans procesa. Takođe će biti prikazani rezultati u okviru procesne opreme, kao i u okviru odredjenih fizičkih parametara strujnih tokova sistema. Na osnovu toga će biti izvršeno uporedjivanje rezultata sa vrednostima realnog postrojenja.



2.5. PRIJAVLJENI ZAVRŠNI RADOVI Ime i prezime, Br. indeksa

Referent, Koreferent T e m a SP/Profil

1. Katarina Mitrović 90/07

Dr Mirjana Ristić (2) Dr Aleksandra Perić-Grujić

Analiza mogućnosti izdvajanja sekundarnih sirovina iz komunalnog otpada u Kragujevcu

IZŽS

2. Marija Marković 64/08

Dr Srđan Pejanović (1) Dr Željko Grbavčić

Određivanje zapreminskog koeficijenta prenosa mase ozona u vodi u barbotažnoj koloni sa dvofluidnom mlaznicom

HPI

3. Selena Stanković 40/08

Dr Srđan Pejanović (2) Dr Željko Grbavčić

Primena kolorimetrijske indigo metode za određivanje profila koncentracija ozona u vodi u barbotažnoj koloni sa dvofluidnom mlaznicom

HPI

4. Iva Milisavljević 07/08

Dr Đorđe Janaćković (2) Dr Rada Petrović

Ispitivanje mogućnosti dobijanja gustih biokeramičkih materijala na bazi nedopiranih i silicijumom dopiranih vlakana hidroksiapatita

NHT

5. Sunčica Marković 52/08

Dr Melina Kalagasidis Krušić (6) Dr Sava Veličković

Uticaj pH rastvora na bubrenje kopolimernih hidrogelova hitozana i itakonske kiseline

OHTPI

6. Vukašin Vučković 159/07

Dr Slaviša Putić (5) Dr Marko Rakin

Provera debljine zida na mestu otvora omotača hiperbarične komore

FI

7. Jelena Marković 191/06

Dr Aleksandar Marinković (1) Dr Aleksandra Perić-Grujić

Ispitivanje mogućnosti korišćenja sorbenata na bazi kalcijum-karbonata prirodnog i sintetskog porekla za uklanjanje arsena iz vode

BT

8. Marina Kovačević 134/08

Dr Mirjana Ristić (3) Dr Aleksandra Perić-Grujić

Biomonitoring emisije platine u vazduh na području Beograda IZŽS

9. Nevena Jeremić 153/07

Dr Sava Veličković (4) Dr Enis Džunuzović

Električna provodljivost pektina umreženog solima nikla OHTPI


2.5.1. OBRAZLOŽENJA ZAVRŠNIH RADOVA

1. Katarina Mitrović Tema: Analiza mogućnosti izdvajanja sekundarnih sirovina iz komunalnog otpada u Kragujevcu Mentor: Dr Mirjana Ristić

Upravljanje komunalnim čvrstim otpadom, u skladu sa osnovnim principima zaštite životne sredine i održivog razvoja u savremenom društvu, danas predstavlja izazov na globalnom nivou. Problemi vezani za ovu tematiku rastu sa veličinom urbanih naselja, kao i sa industrijskim razvojem. Iz komunalnog otpada mogu biti izdvojene sekundarne sirovine, kao i materijali koji mogu biti iskorišćeni za dobijanje komposta ili energije, čime se doprinosi očuvanju prirodnih resursa i održivom razvoju, kao i smanjenju količine otpada koji se odlaže na deponiju. U okviru ovog rada biće izvršena analiza sistema upravljanja komunalnim čvrstim otpadom u Gradu Kragujevcu, sa akcentom na mogućnost izdvajanja sekundarnih sirovina (papira, kartona, plastike, stakla, metala, bio-otpada) na izvoru nastajanja. Na osnovu dobijenih podataka o sastavu otpada i količinama materijala koji se mogu reciklirati, biće izvršena analiza postojećeg sistema upravljanja komunalnim čvrstim otpadom, kao i mogućnosti separacije reciklabilnih materijala na izvoru nastajanja, uz uvođenje adekvatnog sistema sakupljanja.

2. Marija Marković Tema: Određivanje zapreminskog koeficijenta prenosa mase ozona u vodi u barbotažnoj koloni sa dvofluidnom mlaznicom Mentor: Dr Srđan Pejanović

U mirnoj zoni barbotažne kolone sa dvofluidnom mlaznicom ostvaruje se klipno strujanje tečne faze, što daje mogućnst da se iz poznatih vrednosti rastvorljivosti ozona u vodi i brzine strujanja tečnosti i izmerenih vrednosti koncentracija rastvorenog ozona po visini kolone, odredi vrednost zapreminskog koeficijenta prenosa mase ozona. Ispitivanja će biti obavljena pri različitim protocima tečne i gasne faze na osnovu čega će biti uspostavljena funkcionalna zavisnost zapreminskog koeficijenta prenosa mase ozona od protoka faza. Na taj način biće definisani optimalni operativni uslovi rada u barbotažnoj koloni sa dvofluidnom mlaznicom, koji obezbeđuju maksimalne vrednosti zapreminskog koeficijenta prenosa mase ozona, a time i maksialno iskorišćenje upotrebljene doze ozona u postupku prečišćavanja vode i dobijanja vode za piće.

3. Selena Stanković Tema: Primena kolorimetrijske indigo metode za određivanje profila koncentracija ozona u vodi u barbotažnoj koloni sa dvofluidnom mlaznicom Mentor: Dr Srđan Pejanović

Koncentracija rastvorenog ozona u vodi u različitim tipovima barbotažnih kontaktora donedavno je određivana dosta nepouzdanom i neselektivnom metodom jodometrijske titracije. U ovom radu biće ispitana mogućnost određivanja koncentracija rastvorenog ozona u vodi savremenom kolrimetrijskom indigo metodom. Ispitivanja će biti obavljena u barbotažnoj koloni sa dvofluidnom mlaznicom, kod koje se dvofluidna mlaznica koristi kao raspodeljivač gasne faze, čime se ostvaruju visoke vrednosti specifične međufazne površine kontakta. Merenje profila koncentracija rastvorenog ozona u vodi po visini kolone, pruža mogućnost određivanja zapreminskog koeficijenta prenosa mase ozona, neophodnog za definisanje doze ozona u postupku prečišćavanja sirove vode i dobijanja vode za piće.


4. Iva Milisavljević Tema: Ispitivanje mogućnosti dobijanja gustih biokeramičkih materijala na bazi nedopiranih i silicijumom dopiranih vlakana hidroksiapatita Mentor: Dr Đorđe Janaćković

Zbog velike sličnosti sa mineralnom komponentom kostiju i zuba, hidroksiapatit predstavlja jedan od najčešće korišćenih biomaterijala. Nažalost, loša mehanička svojstva hidroksiapatita i kalcijum-fosfatnih materijala, ograničavaju njihovu primenu na mestima koja su izložena velikom mehaničkom opterećenju. Korišćenje vlakana hidroksiapatita predstavlja jedan od načina za poboljšanje mehaničkih karakteristika sinterovanih materijala. U poređenju sa drugim materijalim vlaknaste strukture koji se koriste za ojačavanje keramičkih biomaterijala, vlakna hidroksiapatita ne pokazuju po ljudsko zdravlje štetno dejstvo, zbog dobrih bioaktivnih i biokompatibilnih svojstava.

U ovom radu biće sintetisana vlakna hidroksiapatita nedopirana i dopirana silicijumom u cilju dobijanja gustih mikrostrukturnih formi poboljšanih mehaničkih karakteristika. Silicijumom dopirana vlakana hidroksiapatita će će biti sintetisana u cilju poboljšanja bioaktivnih svojstava materijala, uz praćenje uticaja silicijuma na promenu faznog sastava i mahaničke karakteristike. Za dobijanje gustih keramičkih formi na bazi nedopiranih i silicijumom dopiranih vlakana hidroksiapatita biće korišćeno konvencionalno sinterovanje.

5. Sunčica Marković

Tema: Uticaj pH rastvora na bubrenje kopolimernih hidrogelova hitozana i itakonske kiseline Mentor: Dr Melina Kalagasidis Krušić

Sposobnost difuzije molekula različitih veličina, u i izvan hidrogela, omogućava upotrebu hidrogelova kao nosača lekovitih supstanci za različite načine primene. Značajno mesto u ovim sistemima zauzimaju hidrogelovi na bazi hitozana. Ukoliko se hidrogelu hitozana doda kiselina povećava se pH osetljivost hidrogela i omogućava veća razlika u bubrenju sa promenom pH okolnog medijuma što je dobro za potencijalnu primenu ovih hidrogelova u sistemima za kontrolisano otpuštanje lekova. U radu će biti sintetisani kopolimerni hidrogelovi hitozana i itakonske kiseline. Sinteza hidrogelova hitozana biće izvedena polikondenzacijom, a variraće se sadržaj hitozana i umreživača glutaraldehida. Ispitaće se bubrenje dobijenih hidrogelova u rastvorima različitih pH vrednosti izabranih tako da se simuliraju pH vrednosti u gastrointestinalnom traktu.

6. Vukašin Vučković Tema: Provera debljine zida na mestu otvora omotača hiperbarične komore Mentor: Dr Slaviša Putić

U okviru završnog rada se predviđa proračun debljine zida na mestu otvora omotača hiperbarične komore. Ovakav medicinski uređaj se nalazi u ekspoataciji i služi u terapijske svrhe pacijenata. Razmatrana hiperbarična komora je namenjena za lečenje jedne osobe u ležećem položaju i u svemu je izrađena prema važećim propisima i standardima. Zapremina komore je 0,95 m3, proračunski pritisak je 3,0 bar, a radna temperatura 24C. Radni medijum je kiseonik.


7. Jelena Marković Tema: Ispitivanje mogućnosti korišćenja sorbenata na bazi kalcijum-karbonata prirodnog i sintetskog porekla za uklanjanje arsena iz vode Mentor: Dr Aleksandar Marinković Uklanjanje tragova jona teških metala iz vode ima veliki značaj kada je zaštita životne sredine u pitanju. Poslednjih godina, istraživanja su usmerena ka korišćenju prirodnih materijala, nemodifikovanih ili modifikovanih, za uklanjanje jona teških metala i organskih zagađujućih materija iz vode. U okviru ovog rada, ispitaće se mogućnost uklanjanja arsena iz vode, primenom nemodifkovanih i modifikovanih sorbenata na bazi kalcijum-karbonata prirodnog i sintetskog porekla. Sorpcione karakteristike materijala u velikoj meri zavise od tipa modifikacije površine (hidratisani gvožđe-oksid, mangan-dioksid ili hibridne strukture) i njegovih površinskih osobina. U tom smislu izvršiće se ispitivanje uticaja različitih parametara pocesa modifikacije: pH, koncentracije reaktanata i vrsta agensa za modifikovanje, kao i režima modifikacije na sorpciona svojstva dobijenih materijala. Dobijeni materijali će se okarakterisati na osnovu FTIR, SEM i BET metoda. Koncentracija arsena će biti praćena metodom masene spektrometrije sa indukovano spregnutom plazmom (ICP-MS). Efikasnost uklanjanja arsena će biti analizirana sa aspekta uticaja mase sorbenta, početne koncentracije arsena, pH vrednosti, temperature i vremena kontakta.

8. Marina Kovačević Tema: Biomonitoring emisije platine u vazduh na području Beograda Mentor: Dr Mirjana Ristić

Prestankom upotrebe goriva sa olovom kao aditivom, povećao se broj automobila sa katalizatorima. Automobilski katalizatori predstavljaju najznačajniji izvor emisije platine u životnu sredinu. Tokom rada katalizatora, kao rezultat abrazije njegove površine, platina se oslobađa i dospeva u atmosferu, nakon čega se taloži na zemljištu i vegetaciji, preko kojih može da uđe u lanac ishrane. U okviru ovog rada će biti analizirani uzorci listova dve biljne vrste, lipe i kestena, u kojima će biti određivana koncentracija platine. Listovi su uzorkovani na četiri lokaliteta sa područja Beograda (Karađorđev park, Studentski park, Botanička bašta i Košutnjak – kontrolni lokalitet), u julu mesecu 2009. godine. Analiza će biti vršena na masenom spektrometru sa indukovano spregnutom plazmom (ICP MS), na instrumentu Agilent 7500ce. Platina je u životnoj sredini prisutna u veoma niskim koncentracijama, pa je ICP-MS pogodna analitička metoda za njeno određivanje, zbog svoje velike osetljivosti i niskih granica detekcije. Dobijeni razultati će biti upoređeni sa rezultatima dobijenim u sličnim istraživanjima.

9. Nevena Jeremić Tema: Električna provodljivost pektina umreženog solima nikla Mentor: Dr Sava Veličković Iako najveći deo polimera predstavlja ozolatore, neki od njih imaju svojstva koja omogućavaju da se oni ponašaju kao poluprovodnici. Takvi polimeri nazivaju se i elektroaktivni polimeri. Kod njih se elastični dielektrični polimerni lanci deformišu u prisustvu električnog polja. Primenjuju se kao biosenzori, elektroosetljive membrane, anitistatičke prevlake i slični materijali. Promena uslova sinteze – temperature, vremena reakcije, vrste i količine umreživača dovodi do promene električnih svojstava takvih polimera. U ovom radu ispitivaće se električna provodljivost pektina umreženog solima nikla. Kako bi se ispitao uticaj tipa anjona na provodljivost nikl-pektinata, za sintezu hidrogelova koristiće se tri različite soli: Ni2SO4x7H2O; Ni(NO3)2x6H2O; Ni(C2H3O2x4H2O. Provodljivost će se određivati indirektno, merenjem električne otpornosti suvog materijala. Biće ispitane promene električne provodljivosti u funkciji koncentracije rastvora pektina, koncentracije soli, pH vrednosti i temperature.



2.6. PRIJAVLJENI ZAVRŠNI MASTER RADOVI Kandidat-tema Komisija Stud.

program

1. DEJANA MILIVOJEVIĆ, dipl. inž. 3012/11 ISPITIVANJE MOGUĆNOSTI PRIMENE PRIRODNOG KLINOPTILOLITA ZA OMEKŠAVANJE VODE ZA PIĆE

1. Dr Nevenka Rajić, red. prof. TMF 2. Dr Svetlana Grujić, docent TMF 3. Dr Dragan Povrenović, docent TMF

IZŽS

2. IVANA MATIĆ, dipl. inž. 3035/11 OPTIMIZACIJA PRIPREME UZORKA REČNOG SEDIMENTA ZA ANALIZU TRAGOVA HUMANIH, ŽIVOTINJSKIH I BILJNIH STEROLA I HORMONA

1. Dr Svetlana Grujić, docent TMF 2. Dr Mila Laušević, red. prof. TMF 3. Dr Tatjana Vasiljević, van. prof. TMF

IZŽS

3. IVANA DINIĆ, dipl. inž. 3066/11 OPTIMIZACIJA ENZIMSKE SINTEZE FLORIDZIL-OLEATA METODOM ODZIVNIH POVRŠINA

1. Dr Dejan Bezbradica, docent TMF 2. Dr Zorica Knežević-Jugović, van. prof. TMF 3. Dr Nenad Milosavić, naučni saradnik Hemijski fakultet u Beogradu

BIB

4. DOBRIVOJE DAČKOVIĆ, dipl. inž. 3067/10 PROCESIRANJE I KARAKTERIZACIJA NANOVLAKANA POLI(METIL METAKRILAT)-a DOPIRANOG RODAMINOM B

1. Dr Radoslav Aleksić, red. prof. TMF 2. Dr Vesna Radojević, van. prof. TMF 3. Dr Dragan Jocić, red. prof. TMF

IM

5. JELENA PAVLOVIĆ, dipl. inž. 3004/11 ISPITIVANJE MOGUĆNOSTI VEZIVANJA Se(IV) I Se(VI) IZ VODENIH RASTVORA ZA PRIRODNI ZEOLIT

1. Dr Nevenka Rajić, red. prof. TMF 2. Dr Svetlana Grujić, docent TMF 3. Dr Dragan Povrenović, docent TMF

IZŽS

6. MARIJA VASIĆ, dipl. inž. 3017/11 PROIZVODNJA FUNKCIONALNIH NAPITAKA OD KOZJE SURUTKE SA DODATKOM INULINA

1. Dr Maja Vukašinović Sekulić, docent TMF 2. Dr Ljiljana Mojović, red. prof. TMF 3. Dr Marica Rakin, van. prof. TMF

BIB

7. NENAD RISTIĆ, dipl. inž. 3043/11 PRIMENA PROGRAMSKOG PAKETA „UniSim Design“ NA MODELOVANJE POSTROJENJA ZA REGENERACIJU AMINA U NAFTNOJ INDUSTRIJI

1. Dr Emila Živković, docent TMF 2. Dr Mirjana Kijevčanin, van. prof. TMF 3. Dr Nikola Nikačević, docent TMF

HI

8. PREDRAG ARSIĆ, dipl. inž. 3059/11 ISPITIVANJE UTICAJA POLARNOSTI ULJA NA EFIKASNOST AKTIVNIH KOMPONENTI U EMULZIJAMA

1. Dr Rada Pjanović, docent TMF 2. Dr Nevenka Bošković-Vragolović, van. prof. TMF 3. Dr Branko Bugarski, red. prof. TMF

HI


9. MAJA ŽUŽA, dipl. inž. 3011/11 OPTIMIZACIJA POSTUPKA MIKROTALASNE EKSTRAKCIJE OTPADNE FILTER KAFE

1. Dr Suzana Dimitrijević, van. prof. TMF 2. Dr Slavica Šiler-Marinković, red. prof. TMF 3. Dr Dušan Antonović, red. prof. TMF

BIB

10. NATAŠA MILIĆEVIĆ, dipl. inž. 3006/11 EKSPERIMENTALNO ODREĐIVANJE TERMODINAMIČKIH I TRANSPORTNIH SVOJSTAVA BINARNIH SISTEMA N-METIL-2-PIROLIDONA I ALKOHOLA

1. Dr Ivona Radović, docent TMF 2. Dr Mirjana Kijevčanin, van. prof. TMF 3. Dr Emila Živković, docent TMF

HI

11. BOJANA MIRKOVIĆ, dipl. inž. 3034/11 ODREĐIVANJE UV INDEKSA KORIŠĆENJEM ŠIROKOPOJASNOG DETEKTORA UV ZRAČENJA

1. Dr Boris Lončar, van. prof. TMF 2. Dr Aleksandra Perić-Grujić, van. prof. TMF 3. Dr Viktor Pocajt, docent TMF

IZŽS

12. GAMAL ALI MOHAMED LAZOUZI, dipl. inž. 3116/11 FIZIČKO-MEHANIČKA SVOJSTVA ALFA-ALUMINA-POLI(METIL METAKRILAT) STOMATOLOŠKIH HIBRIDNIH KOMPOZITNIH MATERIJALA

1. Dr Radoslav Aleksić, red. prof. TMF 2. Dr Petar Uskoković, red. prof. TMF 3. Dr Radmila Jančić-Heinemman, van. prof. TMF

IM

13. LJUBICA ŽIVKOVIĆ, dipl. inž. UTVRĐIVANJE KORELACIJE IZMEĐU JEDNAČINA ZA IZRAČUNAVANJE ODSTUPANJA U BOJI I OPAŽANJA ODSTUPANJA U BOJI PROSEČNOG POSMATRAČA

1. Dr Predrag Živković, van. prof. TMF 2. Dr Maja Radetić, van. prof. TMF 3. Dr Dragan Mitraković, red. prof. TMF

IM

14. HANA IBRAHIM ELSWIE, dipl. inž. PRILOG PROUČAVANJU ANIZOTROPIJE TRANSPORTNIH KARAKTERISTIKA SILICIJUM-KARBIDA (SiC)

1. Dr Rajko Šašić, red. prof. TMF 2. Dr Boris Lončar, van. prof. TMF 3. Dr Petar Lukić, van. prof. MF, Beograd

IM

15. DANIJELA STOJKOVIĆ, dipl. inž. PROCENA UTICAJA EMISIJE SO2 IZ DIMNJAKA VISINE 150 METARA NA ŽIVOTNU SREDINU

1. Dr Boris Lončar, van. prof. TMF 2. Dr Dušan Antonović, red. prof. TMF 3. Dr Viktor Pocajt, docent TMF

IZŽS

16. ANA JOKIĆ, dipl. inž. POREĐENJE UTICAJA EMISIJE SO2 IZ DIMNJAKA RAZLIČITIH VISINA NA ŽIVOTNU SREDINU

1. Dr Boris Lončar, van. prof. TMF 2. Dr Dušan Antonović, red. prof. TMF 3. Dr Viktor Pocajc, docent TMF

IZŽS


2.6.1. OBRAZLOŽENJA TEMA ZAVRŠNIH MASTER RADOVA

1. Dejana Milivojević Tema: Ispitivanje mogućnosti primene prirodnog klinoptilolita za omekšavanje vode za piće Mentor: Dr Nevenka Rajić

Danas u čitavom svetu postoji problem nezadovoljavajuće dostupnosti čiste vode. Smatra se da će ovaj problem postajati sve veći u narednim decenijama, čak i u oblastima koje se trenutno smatraju bogatim vodom, pošto se tradicionalni izvori sveže vode (jezera, reke, podzemne vode) ili previše koriste i/ili pogrešno koriste. Za vodosnabdevanje u Srbiji dostupno je godišnje oko 2000 tona vode po stanovniku, što je svrstava u siromašnija područja u Evropi. Za snabdevanje vodom u Srbiji dominantno se koriste podzemne vode koje, u područjima bogatim dolomitskim stenama, sadrže i do 200 mg dm-3 magnezijuma što ih čini nepovoljnim za vodosnabdevanje (maksimalna dozvoljena koncentracija iznosi 50 mg dm-3). Različite tehnologije razvijene su za proizvodnju „bezbedne“ vode za piće koje obično predstavljaju kombinaciju fizičkih, hemijskih, mikrobioloških i elektrohemijskih metoda. Nedostatak većine su veliki operativni troškovi.

Cilj ovog rada je da ispita mogućnost primene prirodnog zeolitnog tufa iz rudnika Zlatokop u Vranjskoj Banji za predtretman podzemnih voda bogatih magnezijumom i kalcijumom. Ispitaće se kapacitet ovog tufa u odnosu na jone magnezijuma i kalcijuma pri različitim početnim koncentracijama rastvora, na 25 C. Takođe, ispitaće se mehanizam i kinetika vezivanja jona magnezijuma i kalcijuma za zeolit klinoptilolit – aktivnu komponentu u tufu, kao i uticaj sastava klinoptilolita na kapacitet i kinetiku vezivanja. Koncentracija jona magnezijuma i kalcijuma u vodi biće merena metodom atomske apsorpcione spektroskopije, dok će sadržaj ovih elemenata u klinoptilolitu biti određivan metodom elektronske mikroskopije sa energo-disperzivnom spektroskopijom.

2. Ivana Matić Tema: Optimizacija pripreme uzorka rečnog sedimenta za analizu tragova humanih, životinjskih i biljnih sterola i hormona Mentor: Dr Svetlana Grujić

Kao produkti metabolizma, humani i životinjski steroli mogu se koristiti kao indikatori fekalnog zagađenja životne sredine, kao i za razlikovanje izvora zagađenja na osnovu njihovih odnosa. Iako su biljni steroli prirodno prisutni u životnoj sredini, i često se konzumiraju u cilju snižavanja nivoa holesterola u krvi, u visokim koncentracijama mogu izazvati neželjene efekte. Povišeni nivoi prirodnih i sintetičkih hormona u okolini mogu prouzrokovati poremećaje endokrinog i reproduktivnog sistema. Visoke koncentracije humanih, životinjskih i biljnih sterola i hormona posebno su prisutne u rečnim sedimentima zbog akumulacije.

Cilj ovog rada je optimizacija ekstrakcije uzorka rečnog sedimenta za određivanje tragova prisutnih sterola i hormona. Biće ispitivana efikasnost ekstrakcije rastvaračima različite polarnosti, kao i njihovim smešama, a zatim će biti optimizovana masa sedimenta za ekstrakciju, kao i vreme ekstrakcije. Dobijeni ekstrakt će biti prečišćen, a zatim analiziran metodom tečne hromatografije sa tandem masenom spektrometrijom uz korišćenje hemijske jonizacije na atmosferskom pritisku.

3. Ivana Dinić Tema: Optimizacija enzimske sinteze floridzil-oleata metodom odzivnih površina Mentor: Dr Dejan Bezbradica

Floridzin je jedinjenje koje se obično izoluje iz jabuke ili kruške, a pripada hemijskoj grupi dihidrohalkona, prekursora flavonoida. Flavonoidi su proizvodi sekundarnog metabolizma biljaka koji se zbog snažnog antioksidativnog dejstva i netoksičnosti često primenjuju u hrani ili kozmetičkim preparatima. Esterifikacija ovih jedinjenja se u novije vreme primenjuje jer je primećeno da estri imaju veću stabilnost od polaznog flavonoida i snažniju antioksidativnu


aktivnost. Enzimska sinteza estara je mnogo efikasnija od hemijske sinteze zbog pozicione specifičnosti. U enzimskim reakcijama ne dolazi do esterifikacije fenolnih hidroksilnih grupa, koje daju antioksidativnu aktivnost molekulu, već isključivo primarnih hidroksilnih grupa u ugljenohidratnom delu molekula.

U ovom radu biće proučavana sinteza estara floridzina i oleinske kiseline katalizovana lipazom iz kvasca Candida antarctica. Ključni reakcioni faktori (temperatura, molarni odnos supstrata, koncentracija supstrata, vreme reakcije i koncentracija enzima) biće optimizovani primenom statističkog planiranja eksperimenta i metode odzivnih površina. Koncentracija proizvoda reakcije biće praćena reverzno-faznom hromatografijom, a prozvod će biti okarakterisan NMR spektroskopijom. Biće praćene dve izlazne veličine: stepen konverzije floridzina i odnos koncentracije proizvoda i koncentracije primenjenog enzima. Ovakvim izborom izlaznih veličina omogućeno je da se reakcija optimizuje i sa aspekta ekonomičnosti enzimske sinteze floridzina jer cena enzima predstavlja najveću stavku u troškovima ovog postupka.

4. Dobrivoje Dačković Tema: Procesiranje i karakterizacija nanovlakana poli(metil metakrilat)-a dopiranog Rodaminom B Mentor: Dr Radoslav Aleksić Polimerna optička vlakna sa aktivnim dodacima omogućavaju da se energija nuklearnih zračenja ili UV zraka pretvori u energiju zračenja u vidljivom delu spektra , što omogućava vizuelizaciju i registrovanje procesa npr. u aktivnoj zoni nuklearnog reaktora, kao i izradu čitavog niza senzora tipa faznog modulatora, npr. žiroskop, optički detektor vlage u vazduhu, i sl. Polimerna nanovlakna su nova vrsta jeftinih i fleksibilnih gradivnih komponenti u okviru funkcionalnih, optičkih i električnih integrisanih kola na nano nivou. Elektropredenje (electrospinning) predtsavlja izuzetnu tehnikuza dobijenje nanovlakana, koja u sebi objedinjuje jednostavnost i nisku cenu sa izuzetno dobrim prinosom, U poslednje vreme aktivno se vrše istraživanja u oblasti polimernih elektropredenih nanovlakana sa dodatkom aktivne optičke komponenete čime se dobijaju nanokompozitna elektro i foto luminiscentna nanovlakna.

U okviru ovog rada predviđeno je ispitivanje uslova dobijanja nanovlakana od poli(metil metakrilat)-a dopiranog Rhodaminom B na uređaju za elektropredenje. Planirano je procesiranje sa različitim sadržajem Rhodamina B i ispitivanje uticaja procesnih parametara i sastava na optička i mehanička svojstva dobijenih vlakana. Optička svojstva ispitivaće se analizom emisionog spektra pikosekundnim mernim sistemom za merenje vremena života luminescencije. Dinamičko-mehanička svojstva biće ispitana primenom DMA metode.

5. Jelena Pavlović Tema: Ispitivanje mogućnosti vezivanja Se(IV) i Se(VI) iz vodenih rastvora za prirodni zeolit Mentor: Dr Nevenka Rajić

Selen je jedan od esencijalnih mikroelemenata neophodnih za pravilan rad enzimskih sistema živih organizama. Ispitivanjima je utvrđeno da male količine selena u organizmu imaju antioksidativno dejstvo kao i da pozitvno utiču na imunitet ljudskog organizma. Preporučen unos selena hranom kreće se od 50-200 μg/dan. Cilj ovog rada je da se ispita mogućnost vezivanje Se(IV) i Se(VI) iz vodenih rastvora za prirodni zeolit sa visokim sadržajem minerala klinoptilolita sa područja Vranjske Banje, a zatim da se ovako dobijeni kompozit upotrebi kao izvor selena pri uzgoju medicinski i industrijski značajnih gljiva. U prvom delu rada izvršiće se modifikacija površine zeolita Fe(III)-oksidom. Ovako modifikovan zeolit (FeZ) koristiće se za proučavanje vezivanja Se(IV) i Se(VI) iz vodenih rastvora različitih koncentracija. FeZ kao i dobijeni proizvodi sa selenom (Se-FeZ) ispitaće se metodama


rendgenske difrakcije praha, IR-spektroskopije i termičke analize. Elementni sastav dobijenih proizvoda odrediće se EDS-analizom. U drugom delu rada ispitaće se uticaj pH rastvora na ostvareni kapacitet vezivanja Se(IV) i Se(VI) za FeZ, kao i kinetika vezivanja selena za FeZ i kinetika otpuštanja selena sa Se-FeZ u fosfatni pufer. Za merenje koncentarcije selena u rastvoru koristiće se metoda atomske apsorpcione spektroskopije (AAS). Konačno, Se-FeZ biće upotrebljen kao aditiv u hranljivom supstratu za uzgoj gljiva koje se koriste u medicini. Koncentracija vezanog selena u gljivama biće određena nakon njihove mineralizacije, metodom AAS.

6. Marija Vasić Tema: Proizvodnja funkcionalnih napitaka od kozje surutke sa dodatkom inulina Mentor: Dr Maja Vukašinović Sekulić

Najveći deo kozjeg mleka koristi se u proizvodnji različitih vrsta sireva, gde kao sporedni proizvod ostaje surutka koja je bogata proteinima, aminokiselinama, vitaminima i mineralima neophodnim za pravilan razvoj i funkcionisanje organizma. Kozja surutka posebno se preporučuje osobama koje su alergične na kravlje mleko, starijim osobama, trudnicama i bebama kao zamena za majčino mleko. Fermentacijom kozje surutke sa različitim probiotičkim bakterijama, dodatno se mogu poboljšati nutritivna i terapeutska svojstva kozje surutke. Ukoliko se pored probiotičkih bakterija, kozja surutka obogati i prebioticima, kao što je inulin, pozitivno se može uticati na rast i aktivnost probiotičkih bakterija tokom fermentacije, kao i selektivno stimulisati aktivnost određenih vrsta bakterija koje naseljavaju intestinalni trakt. Cilj ovog rada je da se ispita aktivnost različitih vrsta probiotičkih bakterija u kozjoj surutki (bez i sa dodatkom inulina), i da se tom prilikom utvrdi: dužina trajanja fermentacije, postignuta kiselost, ukupan broj probiotičkih bakterija i stabilnost dobijenih proizvoda tokom čuvanja u frižideru, antimikrobna aktivnost fermentisanih napitaka prema patogenim mikroorganizmima (Escherichia coli, Staphylococcus aureus, Bacillus cereus i Candida albicans) i senzorna svojstva. Na ovaj način bi se istovremenom primenom određenih vrsta probiotičkih bakterija i prebiotika, dobili funkcionalni napici od kozje surutke, čime bi se proširio asortiman proizvoda od kozjeg mleka na domaćem tržištu.

7. Nenad Ristić Tema: Primena programskog peketa „UniSim Design“ na modelovanje postrojenja za regeneraciju amina u naftnoj industriji Mentor: Dr Emila Živković

Programski paket UniSim Design je nastao modifikacijom nesto ranije razvijenog softvera Hysys namenjenog simulaciji i projektovanju postrojenja u domenu hemijske industrije, od strane kompanije Honeywell. Može se koristiti za projektovanje opreme koja se upotrebljava u hemijskoj i naftnoj industriji, za praćenje performansi postrojenja, poslovno planiranje, optimizaciju procesa i dr. Predstavlja intuitivan, interaktivan alat namenjen kreiranju modela procesa u stacionarnom stanju kao i dinamičkih modela koji najrealnije oslikavaju razmatrani proces. Za razliku od simulacija stacionarnog stanja koje daju donekle idealizovanu sliku procesa, dinamičke simulacije omogućavaju bolje sagledavanje procesnih parametara tokom vremena, posebno u prelaznim stanjima tokom puštanja postrojenja u rad ili obustave rada, daju uvid u ponašanje i eventualna ograničenja pojedine opreme, kao i u sistem kontrole i upravljanja procesom. U okviru ovog završnog rada biće urađena simulacije postrojenja naftne industrije za regeneraciju amina, u stacionarnom stanju kao i u modu za dinamičke simulacije. Namena ovog postrojenja je prečišćavanje (regeneracija) aminskog rastvora korišćenog u procesu apsorpcije vodonik sulfida u okviru postrojenja za obradu kiselog gasa. Regeneracija se uglavnom vrši termičkim putem, prečišćeni osiromašeni amin se šalje nazad u sekciju za absorpciju a kiseli gas u postrojenje za proizvodnju sumpora gde se vodonik sulfid konvertuje u elementarni sumpor.


8. Predrag Arsić Tema: Ispitivanje uticaja polarnosti ulja na efikasnost aktivnih komponenti u emulzijama Mentor: Dr Rada Pjanović

Uljana faza je sastavni deo emulzija koje se koriste u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. Polarnost ulja od presudnog je uticaja na brzinu adsropcije emulzije tokom primene, a samim tim i na efikasnost aktivnih komponenti u emulziji. Cilj rada je ispitivanje efikasnosti UVB i UVA filtera u emulzijama sa uljima različte polarnosti. U ispitivanjima će se koristiti sedam različitih ulja sa indeksima polarnosti od 48,6 do 5,7. Efikasnost UV filtera u svakoj od emulzija biće određena na osnovu stepena adsorpcije UV zračenja spektrofotometrijski i određivanjem stepena zaštite (SPF – ”sun protection factor”) in vitro.

9. Maja Žuža Tema: Optimizacija postupka mikrotalasne ekstrakcije otpadne filter kafe Mentor: Dr Suzana Dimitrijević

U radu će se ispitati mogućnost iskorišćenja otpadne filter kafe za dobijanje ekstrakata sa antioksidativnim svojstvima. Sama kafa je bogat izvor polifenolnih kiselina kao što su kafeinska, hloregenska i ferulinska. Pripremom napitka od filter kafe nastaje otpad koji se obično odlaže kao komunalni. Medjutim, ovaj otpad sadrži znatan deo polifenolnih komponenti sa antioksidativnim svojstvima.

Cilj rada je da se optimizuje postupak mikrotalasne ekstrakcije otpadne filter kafe primenom etanolnog rastvora uz variranje nekoliko faktora kao što su vreme ekstrakcije, odnos rastvarač:čvrta faza i snaga mikrotalsnog zagrevanja. Kao rezultat bi se pratili ukupan prinos ekstrakcije, sadržaj polifenola i antioksidativna svojstva ekstrakta primenom dve metode: ispitivanja sposobnosti inhibicije DPPH radikala i ispitivanje sposobnosti redukcije Fe3+ do Fe2+ FRAP metodom. Za statističku analizu podataka koristiće se program Design Expert.

10. Nataša Milićević Tema: Eksperimentalno određivanje termodinamičkih i transportnih svojstava binarnih sistema n-metil-2-pirolidona i alkohola Mentor: Dr Ivona Radović

Ciklični amidi, kao što je n-metil-2-pirolidon, u širokoj su upotrebi kao rastvarači u petrohemijskoj industriji. U kombinaciji sa drugim organskim rastvaračima (voda, ugljovodonici, alkoholi, ketoni) koriste se u mnogim industrijskim i laboratorijskim procesima, iz razloga što utiču na povećanje selektivnosti rastvarača u odnosu na aromatične ugljovodonike i sumporne gasove. Takodje, n-metil-2-pirolidon se koristi kao agens za ekstrakciju u proizvodnji maziva i tretmanima prirodnog gasa, kao i za apsorpciju ugljen-dioksida. Poznavanje različitih termodinamičkih i transportnih osobina sistema sa n-metil-2-pirolidonom je neophodna polazna tačka za optimizaciju tehnoloških procesa koji uključuju prenos mase.

U ovom master radu eksperimentalno će se odrediti gustine, viskoznosti i indeksi refrakcije binarnih sistema n-metil-2-pirolidona i alkohola (etanola, 1-propanola, 1,3-propan diola i glicerola) u temperaturnom intervalu 288,15 – 323,15 K i na atmosferskom pritisku. Eksperimentalna merenja biće izvršena na gustinomeru Anton Paar DMA 5000, viskometru Anton Paar SVM 3000 i refraktomeru Anton Paar RXA 156. Iz dobijenih eksperimentalni podataka izračunaće se dopunske molarne zapremine, kao i promene viskoznosti i indeksa refrakcije pri mešanju. Eksperimentalni podaci biće korelisani Redlich-Kisterovim polinomom.


11. Bojana Mirković Tema: Određivanje UV indeksa korišćenjem širokopojasnog detektora UV zračenja Mentor: Dr Boris Lončar

Prognoza ultraviolentnog indeksa (UVI) je sve više prisutna kod javnog obaveštavanja stanovništva o stepenu opasnosti usled izlaganja Suncu i postala je deo meteoroloških podataka širom sveta. Razne meteorološke laboratorije razvijaju modele „praćenja“ (monitorning) koji daju mogućnost prognoze UVI na površini Zemlje u dužem vremenskom periodu.

Određivanje UVI vrši se pomoću merenja ili proračuna preko odgovarajućih modela. Primenjuju se dva pristupa kod merenja: prvi je preko radiospektrometra, a drugi je korišćenjem širokopojasnog detektora koji je kalibrisan i programiran za direktno očitavanje UVI.

Glavni cilj ovog master rada jeste da, korišćenjem dobijenih podataka o intenzitetu UV zračenja (u jedinicama W/m2) iz jednog širokopojasnog detektora, prikaže konverziju u UVI i tako prikaže dnevne, mesečne i godišnje promene vrednosti UVI za vreme merenja na jednom meteorološkog stubu u četvorogodišnjem vremenskom periodu. Svojim sadržajem, rad treba da doprinese razvoju zaštite od nejonizujućih zračenja na našim prostorima.

12. Gamal Ali Mohamed Lazouzi Tema: Fizičko-mehanička svojstva alfa-alumina-poli(metil metakrilat) stomatoloških hibridnih kompozitnih materijala Mentor: Dr Radoslav Aleksić

Stomatološki hibridni kompoziti su razvijeni da bi se održali dobar estetski izgled i glatka površina ispuna, uz istovremeno poboljšanje fizičkih i mehaničkih karakteristika. Da bi se to postiglo, u polimernu matricu se ugrađuju dve vrste neorganskih čestica: nano čestice i nano vlakana. Ovakva građa čini da hibridni kompoziti imaju bolja fizičko i mehanička svojstva u odnosu na tradicionalne stomatloške kompozite te se zbog toga upotrebljavaju za ispune na prednjim i na bočnim zubima.

Granična površina između čestica, vlakna i matricee predstavlja kritično područje kod ovih kompozita. Modifikacija površine punila razlicitim sredstvima omogućava kreiranje svojstava medjupovrsine, što utiče na konačna svojstava kompozita.

U okviru ovog rada ispita će se uticaj uslova modifikovanja Al2O3 nanočestica i Al2O3 nanovlakana na strukturu i svojstva poli(metil metakrilat) PMMA. Cilj je izbor optimalne metoda tretiranja Al2O3 nanočestica i nanovlakana kao i njihovo ugrađivanje u kompozit sa PMMA matrcom primenom metode mikrolivenja pod pritiskom. Za karakterizaciju svojstava dobijenih kompozita predvidja se korišćenje SEM, DLS, DSC, TGA i FTIR metode.

13. Ljubica Živković Tema: Utvrđivanje korelacije između jednačina za izračunavanje odstupanja u boji i opažanja odstupanja u boji prosečnog posmatrača Mentor: Dr Predrag Živković

U savremenoj grafičkoj industriji velika pažnja se posvećuje vernosti reprodukcije originala koja zavisi od velikog broja faktora. Odstupanje u boji (ΔE*) predstavlja jedno od najvažnijih merila vernosti reprodukcije originala. Uspostavlja se između originala i reprodukovanog otiska i može se izraziti numerički preko L*, a* i b* koordinata CIE L*a*b* prostora boje, pri čemu predstavlja rastojanje između pozicije boje originala i boje otiska u CIE L*a*b* prostoru boje. Za izračunavanje ΔE* mogu se koristiti različite jednačine koje su razvijene u cilju poboljšanja korelacije između brojčanih vrednosti i opažanja prosečnog posmatrača u određenim uslovima. Cilj ovog rada je da se na osnovu formiranih uzoraka utvrdi korelacija između različitih jednačina za izračunavanje odstupanja u boji i opažanja odstupanja u boji prosečnog posmatrača putem ankete. Svi korišćeni uzorci biće odštampani na istom štampaču, na istom papiru, sa istom bojom i pod istim uslovima. Uzorci će biti grupisani u različitim delovima CIE L*a*b* prostora boje. Odstupanje u boji između svaka dva susedna uzorka biće


kontrolisano i konstantno. Analizom rezultata ankete biće utvrđeno i koliko je najmanje odstupanje u boji u pojedinim delovima prostora boje koje prosečan posmatrač još uvek može sa sigurnošću da uoči. Za analizu odstupanja u boji koristiće se spektrofotometrijska metoda u refleksionom modu, kao i vizuelna ocena putem ankete radi utvrđivanja saglasnosti odstupanja izraženog brojčanim pokazateljima sa percepcijom prosečnog posmatrača.

14. Hana Ibrahim Elswie Tema: Prilog proučavanje anizotropije transportnih karakteristika silicijum-karbida (SiC) Mentor: Dr Rajko Šašić

U poslednjih desetak godina mikroelektronske i nanoelektronske naprave na bazi silicijuma imaju sve manje prostora za napredak, a zahtevi koji se pred njih postavljaju sve su složeniji i raznovrsniji. Zbog toga se ubrzano radi na poboljšanju osobina materijala koji bi trebalo da u ovakvim napravama zamene silicijum, a medju najozbiljnijim kandidatima je silicijum-karbid. Zahvaljujući velikoj termičkoj provodljivosti funkcionisanje takvih naprava pouzdano je i na povišenim temperaturama, dok je zbog velike vrednosti probojnog električnog polja omogućen rad pri daleko višim vrednostima napona i struje, sto im otvara vrata za primenu u energetskoj elektronici, kao i u ekstremnim uslovima Pouzdano poznavanje transportnih parametara svakog, materijala neophodno je za dizajn odgovarajućih mikroelektronskih naprava. Silicijum-karbid je poznat kao materijal sa izraženom anizotropijom transportnih karakteristika što i jeste predmet ovog rada. U skladu sa dostupnim eksperimentalnim podacima biće modelovan uticaj temperature, nivoa dopiranosti i jačine električnog polja na odgovarajuce transportne parametre čiji će stepen anizotropije biti procenjen. Takvi parametri biće uvršteni u postojeće analitičke modele, kao i u dvodimenzione simulacije rada proučavanih naprava, a krajnji cilj biće ocena uticaja anizotropije na njihovu strujno-naponsku karakteristiku.

15. Danijela Stojković Tema: Procena uticaja emisije SO2 iz dimnjaka visine 150 metara na životnu sredinu Mentor: Dr Boris Lončar

Procena uticaja polutanata na životnu sredinu sprovodi se merenjem količine zagađujućih materija i matematičkim modeliranjem rasprostiranja polutanata u graničnom sloju atmosfere.

Ove koncentracije zavise od fizičkih karakteristika izvora, brzine emisije (jačine izvora), topografije terena, fizičko-hemijskih karakteristika zagađujućih materija i meteoroloških uslova u graničnom sloju atmosfere. Fizička visina dimnjaka je jedan od najvažnijih parametara koji utiču na koncentraciju zagađujućih materija.

Cilj ovog master rada je analiza polja koncentracije SO2 u zavisnosti od visine izvora. Analiza će biti izvršena pomoću pravolinijskog Gausovog modela za rutinske emisije na osnovu emisije iz izvora i jednogodišnjeg niza časovnih i meteoroloških podataka.

16. Ana Jokić

Tema: Poređenje uticaja emisije SO2 iz dimnjaka različitih visina na životnu sredinu Mentor: Dr Boris Lončar

Procena uticaja polutanata na životnu sredinu sprovodi se merenjem količine zagađujućih materija i matematičkim modeliranjem rasprostiranja polutanata u graničnom sloju atmosfere.

Koncentracije polutanata zavise od fizičkih karakteristika izvora, brzine emisija (jačine izvora), topografije terena, fizičko-hemijskih karakteristika zagađujućih materija i meteoroloških uslova u granični sloj atmosfere. Kao promenljivi parametar biće korišćena efektivna visina dimnjaka koja je jedan od ključnih faktora koji utiču na koncentraciju zagađujućih materija.


Cilj ovog master rada je poređenje uticaja emisije SO2 iz dimnjaka različitih visina na životnu sredinu. Očekuje se da će izvori manjih visina imati veći uticaj na zagađenje životne sredine. Kod ovih izvora polje koncentracije SO2 biće menjano u zavisnosti od topografije terena ( ravna topografija, složena topografija)


2.7. DOKTORSKE DISERTACIJE

I. Komisija za ocenu naučne zasnovanosti teme Kandidat-tema Komisija Kated. 1. SLAVICA TOMIĆ, dipl. hem. master PRIMENA PRIRODNIH ZEOLITA U DISPERZNIM SISTEMIMA ZA PRIPREMU VODE ZA PIĆE

1. Dr Dragan Povrenović, docent TMF 2. Dr Nevenka Rajić, red. prof. TMF 3. Dr Tibor Sabo, red. prof. Hemijskog fakulteta u Beogradu

IZŽS

2. Mr DANICA BRZIĆ, dipl. inž. DOPRINOS RAZVOJU NELINEARNE FREKVENTNE METODE ZA ISPITIVANJE RAVNOTEŽE I KINETIKE ADSORPCIONIH SISTEMA GAS-ČVRSTO

1. Dr Menka Petkovska, red. prof. TMF 2. Dr Željko Grbavčić, red. prof. TMF 3. Dr Nikola Nikačević, docent TMF 4. Dr Zorana Arsenijević, viši naučni saradnik IHTM Beograd

HI

3. MILOŠ NENADOVIĆ, dipl. inž. MORFOLOŠKA I STRUKTURNA SVOJSTVA NANOČESTICA SREBRA I ZLATA DOBIJENIH JONSKOM IMPLANTACIJOM U POLIETILEN VELIKE GUSTINE

1. Dr Đorđe Janaćković, red. prof. TMF 2. Dr Zlatko Rakočević, naučni savetnik INN Vinča 3. Dr Svetlana Štrbac, naučni savetnik IHTM 4. Dr Rada Petrović, van. prof. TMF

NHT

II. Ocena naučne zasnovanosti teme (Izveštaj u prilogu) Kandidat-tema Komisija Kated 1. MIHAJLO JOVIĆ, dipl. inž. ISPITIVANJE MOGUĆNOSTI PRIMENE ENDEMSKIH ORGANIZAMA KAO BIOINDIKATORA ZAGAĐENJA MORSKE VODE TEŠKIM METALIMA

1. Dr Slavka Stanković, van. prof. TMF 2. Dr Ljubinka Rajaković, red. prof. TMF 3. Dr Aleksandra Perić-Grujić, van. prof. TMF 4. Dr Antonije Onjia, naučni savetnik INN Vinča

AH i KK

2. MIHAL ĐURIŠ, dipl. inž. ISPITIVANJE FLUIDIZACIONIH KARAKTERISTIKA POLIDISPERZNIH SMEŠA NESFERIČNIH ČESTICA

1. Dr Željko Grbavčić, red. prof. TMF 2. Dr Srđan Pejanović, van. prof. TMF 3. Dr Nevenka Bošković-Vragolović, van. prof. TMF 4. Dr Tatjana Kaluđerović Radoičić, docent TMF 5. Dr Zorana Arsenijević, viši naučni saradnik IHTM, Beograd

HI


III. Komisija za ocenu i odbranu doktorske disertacije Kandidat-tema Komisija Kated1. ALEKSANDRA ĐUKIĆ-VUKOVIĆ, dipl. inž. PROIZVODNJA MLEČNE KISELINE I PROBIOTSKE BIOMASE NA DESTILERIJSKOJ DŽIBRI

1. Dr Ljiljana Mojović, red. prof. TMF 2. Dr Marica Rakin, van. prof. TMF 3. Dr Maja Vukašinović Sekulić, docent TMF 4. Dr Jelena Pejin, docent Tehnoološki fakultet Novi Sad

BIB

2. DRAGANA PEPIĆ, dipl. inž. SINTEZA, STRUKTURA I SVOJSTVA BIODEGRADABILNIH ALIFATSKIH POLI(ESTAR ETARA)

1. Dr Jasna Đonlagić, red. prof. TMF 2. Dr Katarina Jeremić, red. prof. TMF 3. Dr Marija Nikolić, docent TMF 4. Dr Branko Dunjić, viši naučni saradnik TMF 5. Dr Branka Pilić, van. prof. Tehnološki fakultet u Novom Sadu

ONH

3. Mr TATJANA MOŠORINAC, dipl. inž. MODELOVANJE I SIMULACIJA VIŠESTUPNJEVITIH, VIŠEFAZNIH I VIŠEKOMPONENTNIH SISTEMA U PROCESIMA DESTILACIJE I APSORPCIJE

1. Dr Jelenka Savković-Stevanović, red. prof. TMF 2. Dr Sava Veličković, docent TMF 3. Dr Mihailo Peruničić, red. prof. TF u Novom Sadu

HI

IV. Ocena doktorske disertacije (Izveštaj u prilogu) Kandidat-tema Komisija Kated. 1. Mr MILICA VLAHOVIĆ, dipl. inž. SINTEZA BETONA NA BAZI SEKUNDARNOG SUMPORA I ISPITIVANJE NJEGOVE OTPORNOSTI U AGRESIVNOJ SREDINI

1. Dr Tatjana Volkov-Husović, red. prof. TMF 2. Dr Radmila Jančić-Heinemann, van. prof. TMF 3. Dr Branko Matović, naučni savetnik INN Vinča 4. Dr Predrag Jovanić, naučni savetnik Institut za multidisciplinarna istraživanja

MI

2. NUREDDIN A.A BEN ISSA, dipl. inž. RAZVOJ I PRIMENA HIBRIDNIH SORBENATA ZA ODREĐIVANJE I SELEKTIVNO UKLANJANJE ARSEN(III) I ARSENA(V) IZ VODE

1. Dr Ljubinka Rajaković, red. prof. TMF 2. Dr Slavica Stevanović, red. prof. TMF 3. Dr Mirjana Ristić, van. prof. TMF 4. Dr Aleksandra Perić-Grujić, van. prof. TMF 5. Dr Antonije Onjia, naučni savetnik, INN Vinča

AH i KK



2.8.1. IMENOVANJE KOMISIJE ZA ZAVRŠNI ISPIT STUDENATA DOKTORSKIH STUDIJA

Kandidat-br. indeksa Komisija Kated 1. MARIJA STOJANOVIĆ, dipl. inž. 4020/10

1. Dr Dejan Bezbradica, docent TMF 2. Dr Dušan Mijin, red. prof. TMF 3. Dr Zorica Knežević-Jugović, van. prof. TMF

BIB

2. NATAŠA TOMOVIĆ, dipl. inž. 4035/10

1. Dr Branko Bugarski, red. prof. TMF 2. Dr Marica Rakin, van. prof. TMF 3. Dr Marko Rakin, van. prof. TMF

HI

3. ANA KRAMAR, dipl. inž. 4081/10

1. Dr Mirjana Kostić, van. prof. TMF 2. Dr Koviljka Asanović, docent TMF 3. Dr Suzana Dimitrijević, van. prof. TMF

TI

4. NIKOLA TASIĆ, dipl. inž. 4011/10

1. Dr Jelena Rogan, docent TMF 2. Dr Dejan Poleti, red. prof. TMF 3. Dr Rada Petrović, van. prof. TMF

ONH

5. KRISTINA RADOSAVLJEVIĆ, dipl. inž. 4059/10

1. Dr Dušan Antonović, red. prof. TMF 2. Dr Slobodan Petrović, red. prof. TMF 3. Dr Dušan Mijin, red. prof. TMF

OH

6. ANĐELIKA BJELAJAC, dipl. iž. 4068/10

1. Dr Rada Petrović, van. prof. TMF 2. Dr Đorđe Janaćković, red. prof. TMF 3. Dr Snežana Grujić, docent TMF

NHT

7. IVANA DIMIĆ, dipl. inž. 4036/10

1. Dr Branko Bugarski, red. prof. TMF 2. Dr Marko Rakin, van. prof. TMF 3. Dr Slaviša Putić, van. prof. TMF

HI

8. MARINA VUKOVIĆ, dipl. inž. 4012/10

1. Dr Dejan Poleti, red. prof. TMF 2. Dr Jelena Rogan, docent TMF 3. Dr Rada Petrović, van. prof. TMF

ONH

9. IVANA JEVREMOVIĆ, dipl. inž. 4001/10

1. Dr Vesna Mišković-Stanković, red. prof. TMF 2. Dr Nedeljko Krstajić, red. prof. TMF 3. Dr Jelena Bajat, van. prof. TMF

FEH

10. DALIBORKA JAMBREC, dipl. inž. 4042/10

1. Dr Milica Gvozdenović, docent TMF 2. Dr Branimir Grgur, red. prof. TMF 3. Dr Enis Džunuzović, docent TMF

FEH


2.9. PRODUŽENЈE ROKA ZA ODBRANU MAGISTARSKE TEZE Zoran Đukanović, dipl. inž, podneo je zahtev za produženje roka za odbranu

magistarske teze pod nazivom „Modelovanje i simulacija procesa hidroobrade smeše gasnog ulja i lakog cikličnog ulja“ do 09.09.2013. godine. U zahtevu navodi da je rok za odbranu magistarske teze 09.09.2012. gidine, a razlog kašnjenja su obaveze na poslu.

Nastavno-naučno veće Fakulteta je Odlukom broj 35/152 od 10.09.2009. godine, odobrilo izradu magistarske teze pod navedenim nazivom.

Sa zahtevom je saglasan mentor, dr Aleksandar Orlović.



2.10. Mere za unapređenje nastave 2.10.1. Kalendar ispita U skladu sa Statutom Fakulteta, član 67, u školskoj godini je predviđeno 12 nedelja za konsultacije, pripremu ispita i ispite. U okviru ovog perioda, uvode se 3 kolokvijumske nedelje, koje će biti organizovane pre početka januarskog, junskog i septembarskog roka, a koje su predviđene za održavanje popravnih kolokvijuma.

2.10.2. Uslovljenost

U okviru uslovljenosti predmeta razlikuju se: uslov za pohađanje i uslov za polaganje. Uslov za pohađanje predmeta može biti definisan kroz određeni broj: ostvarenih ESPB bodova ili položenih predmeta, pri čemu to ne mogu biti predmeti iz prethodnog semestra. Izuzetno, studentu koji, zbog uslovljenosti, ne može da upiše Zakonom odobren broj ESPB bodova, odobrava se da upiše i predmet za koji nije stekao uslov za pohađanje. Uslov za polaganje predmeta mogu biti najviše dva predmeta iz prethodnih semestara. 2.10.3. Praćenje pohađanja nastave (predavanja) Obaveza studenata je da redovno pohađaju predavanja i vežbe, u skladu sa Pravilnikom o osnovnim i master akademskim studijama, član 18, stav 6, koji glasi: „Nastavnik uskraćuje potpis studentu koji nije uredno pohađao nastavu. Po pravilu smatra se da uredno pohađa nastavu student koji je izostao sa manje od 25 % časova predavanja i vežbi iz jednog nastavnog predmeta.“ Spisak studenata koji nisu ostvarili pravo na potpis, nastavnik dostavlja u Studentsku službu. Ukoliko student predmet ne sluša prvi put, odluku o pohađanju predavanja i vežbi donosi nastavnik. 2.10.4. Literatura Studentima se, kao literatura mogu preporučiti: ▪ štampana izdanja TMF; ▪ štampana izdanja drugih izdavača; ▪ skripta u štampanom ili elektronskom obliku, dostupna na TMF. 2.10.5. Način polaganja ispita i ocenjivanje Polaganje ispita i ocenjivanje vrši se u skladu sa Pravilnikom o polaganju ispita i ocenjivanju na ispitu, usvojenom na Senatu Univerziteta u Beogradu.


Član 7, stav 1 ovog Pravilnika glasi: „Završni ispit je jedinstven, polaže se usmeno, pismeno, odnosno praktično, i utvrđen je studijskim programom, programom predmeta i aktima Univerziteta i fakulteta.“ Član 11, stav 2 ovog Pravilnika glasi: „Konačna ocena na ispitu zasnovana je na ukupnom broju poena koje je student stekao ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita, a prema kvalitetu stečenih znanja i veština, i sadrži maksimalno 100 poena, a utvrđuje se prema sledećoj skali: do 50 poena – ocena 5 (nije položio) od 51 do 60 poena – ocena 6 (dovoljan) od 61 do 70 poena – ocena 7 (dobar) od 71 do 80 poena – ocena 8 (vrlo dobar) od 81 do 90 poena – ocena 9 (odličan) od 91 do 100 poena – ocena 10 (odličan-izuzetan).“


PREDLOG KALENDARA NASTAVE I ISPITA ZA ŠK.2012/13


Na osnovu čl. 87. stav 10. Zakona o visokom obraѕovanju (“Sl. glasnik RS”, broj 76/05) i

čl. 38. Statuta Fakulteta, Nastavno-naučno veće Tehnološko-metalurškog fakulteta, na sednici održanoj 2012. godine, donelo je

PREDLOG ODLUKE O IZMENI I DOPUNI PRAVILNIKA O DOKTORSKIM STUDIJAMA

Član 1.

U Pravilniku o doktorskim studijama Univerziteta u Beogradu- Tehnološko-metalurškog fakulteta br. 958/1 od 30.06.2008. godine, Član 15. menja se i glasi:

„Studijskim programima doktorskih studija odgovara opterećenje od 180 ESPB bodova, a vrednost doktorske disertacije je 100 ESPB bodova za sve studijske programe. Studije traju tri školske godine. Studijski programi sadrže aktivnu nastavu i izradu doktorske disertacije. Aktivnu nastavu čine predavanja i studijski istraživački rad. U okviru doktorskih studija studenti su dužni da polože i ispit provere znanja nekog od svetskih jezika. Takođe, u okviru doktorskih studija studenti su dužni da pohađaju seminare i radionice organizovane na Fakultetu iz zaštite intelektualne svojine i transfera tehnologije, kao i iz različitih oblasti hemije, hemijskog, biohemijskog, metalurškog, ekološkog i inženjerstva


materijala. Pri tome, svaki student je dužan da prisustvuje na najmanje deset takvih seminara/radionica u koje su obavezno uključena dva seminara iz oblasti zaštite i prava intelektualne svojine i dva iz oblasti preduzetništva i transfera tehnologije koji će se definisati svake školske godine.

U posebnim slučajevima, uz pisanu molbu kandidata i dokaz, može se odobriti i seminar, radionica ili neka druga slična aktivnost kao zamena za neki od seminara na Fakultetu.

Aktivna nastava se izvodi u prva tri semestra studija. Aktivna nastava u prvoj godini studija obuhvata obavezne i/ili izborne predmete u ukupnom obimu od najmanje 50 ESPB bodova.

Aktivna nastava u trećem semstru predstavlja pripremu i polaganje Završnog ispita. Poslednja godina studija je posvećena isključivo izradi doktorske disertacije.“

Član 2. Član 24. menja se i glasi:

„U roku od 6 godina, računajući od dana početka semestra u kome je kandidat upisao doktorske studije, kandidat mora da položi sve ispite predviđene planom i programom doktorskih studija, pohađa seminare i radionice kao što je navedeno u članu 15. i da prijavi i odbrani doktorsku disertaciju. U izuzetnim slučajevima predviđenim Statutom Univerziteta i Statutom Fakulteta, na lični zahtev kandidata, Nastavno-naučno veće može produžiti ovaj rok za još jedan semestar.

Ukoliko kandidat u navedenim rokovima ne odbrani doktorsku disertaciju, prestaje mu status studenta doktorskih studija.

Lice koje je izgubilo status studenta doktorskih studija može ponovo da konkuriše za upis na doktorske studije. Ukoliko je kandidatu odobren ponovni upis, u dogovoru sa predmetnim nastavnicima i mentorom, mogu mu se priznati prethodno položeni ispiti na doktorskim studijama. Pri ponovnom upisu student plaća pun iznos školarine umanjen za iznos koji odgovara ESPB bodovima za priznate prethodno položene ispite (pri čemu jednoj školskoj godini odgovara 60 ESPB bodova).“

Član 3.

Član 35. menja se i glasi:

„Doktorska disertacija mora da sadrži: Naslovnu stranu na jeziku na kome je rad napisan Iza nje sledi naslovna strana na engleskom jeziku, ako rad nije napisan na

engleskom jeziku, a ako jeste, onda na srpskom jeziku Stranu sa informacijama o mentoru/mentorima i članovima komisije Izjave zahvalnosti (neobavezno) Strane sa podacima o doktorskoj disertaciji na srpskom jeziku, odnosno na jeziku

na kome je rad napisan Strane sa podacima o doktorskoj disertaciji na engleskom jeziku, Sadržaj Tekst rada po poglavljima Literaturu Priloge (neobavezno) Biografiju autora Izjavu o autorstvu, Izjavu o istovetnosti štampane i elektronske verzije doktorskog

rada i Izjavu o korišćenju


Bliža uputstva o propisanom obliku i sadržaju doktorske disertacije nalaze se u prilogu „Standardni oblik i sadržaj doktorske disertacije koja se brani na Univerzitetu u Beogradu-Tehnološko-metalurškom fakultetu“, koji, zajedno sa obrascima Izjave o autorstvu, Izjave o istovetnosti štampane i elektronske verzije doktorskog rada i Izjave o korišćenju, čini sastavni deo ovog Pravilnika.

Primerak odštampane i spiralno ukoričene radne verzije doktorske disertacije student predaje Službi za nastavno-studentske poslove Fakulteta, zajedno sa jednim primerkom u elektronskom obliku, u PDF formatu.

Ukoliko disertacija bude izmenjena po sugestijama Komisije i drugim primedbama, u Biblioteku Fakulteta dostavlja se korigovan primerak disertacije zajedno sa izveštajem Komisije.“

Član 4. Član 41. menja se i glasi:

„Ukoliko je Nastavno-naučno veće Fakulteta prihvatilo izveštaj Komisije za ocenu i odbranu doktorske disertacije, po isteku perioda u kome su doktorska disertacija i izveštaj bili na uvidu javnosti, zahtev za davanje saglasnosti na referat o urađenoj doktorskoj disertaciji, doktorska disertacija u tvrdom povezu i u elektronskoj verziji u PDF formatu, odluka Nastavno-naučnog veća i izveštaj komisije se upućuju odgovarajućem Veću naučnih oblasti Univerziteta.

Ukoliko Nastavno-naučno veće Fakulteta ili Veće naučnih oblasti Univerziteta uslovno prihvati referat o podnetoj doktorskoj disertaciji, pre odbrane je kandidat dužan da modifikuje disertaciju saglasno sugestijama Veća. Pri tome mentor mora svojim potpisom garantovati da je student u konačnoj verziji disertacije izvršio sve zahtevane dopune i izmene.

Ukoliko Veće naučnih oblasti ne da svoju saglasnost, već zatraži da se disertacija izmeni ili dopuni, student je dužan da izmeni ili dopuni disertaciju u skladu sa zahtevima. Po podnošenju izmenjene ili dopunjene doktorske disertacije, komisija za ocenu i odbranu doktorske disertacije je dužna da u roku od 30 dana izmeni ili dopuni svoj izveštaj. Posle tog roka, Nastavno naučno veće usvaja izmenjeni i dopunjeni izveštaj komisije i, ukoliko ga usvoji, izmenjena ili dopunjena disertacija i izveštaj Komisije se izlažu javnosti u trajanju od 15 dana. Procedura se potom ponavlja kao u stavovima 1 i 2 ovog člana.“

Član 5.

Član 53. menja se i glasi: „Ovaj Pravilnik stupa na snagu danom usvajanja na Nastavno-naučnom veću Fakulteta. Sve,

eventualne, kasnije izmene i dopune Pravilnika donose se po istom postupku po kome je i donet. Pravilnik će biti objavljen na sajtu i oglasnoj tabli Fakulteta. Sastavni deo ovog Pravilnika čine prilozi: „Standardni oblik i sadržaj doktorske

disertacije koja se brani na Univerzitetu u Beogradu-Tehnološko-metalurškom fakultetu“, obrasci izjava za digitalni repozitorijum, kao i obrazac Zapisnika o polaganju završnog ispita na doktorskim studijama.“ Član 6.

Ova Odluka stupa na snagu istekom roka od 8 dana od dana oglašavanja na internet stranici i oglasnoj tabli Fakulteta. PREDSEDNIK NASTAVNO-NAUČNOG VEĆA

Prof. dr Ivanka Popović


Standardni oblik i sadržaj doktorske disertacije koja se brani na Univerzitetu u Beogradu-Tehnološko-metalurškom fakultetu Uputstva za oblikovanje doktorske disertacije Doktorski rad piše se na srpskom jeziku ili na drugom jeziku, u skladu sa Zakonom, i sadrži uporednu naslovnu stranu, prošireni rezime (do 4 strane) i ključne reči na srpskom i engleskom jeziku. Rad treba da bude štampan na papiru formata A4 (210x297mm) sa marginama od 30mm. Prored osnovnog teksta rada treba da bude podešen na 1,5 red. Tekst svake strane treba da bude logično podeljen u odeljke. Tekst se štampa jednostrano i strane treba da budu numerisane. Broje se sve strane od Uvoda do kraja rada. Numeracija se piše u donjem desnom uglu. Oblik pisma (font) kojim se štampa doktorski rad treba da bude tipa antikva (serifni fontovi, kao što su: Times New Roman, Garamond, Cambria, Minion, Book Antiqua, Linux Libertine, i slični), osim korica i naslovne strane, za koje se koristi oblik pisma tipa grotesk (beserifni fontovi, kao što su: Arial, Helvetica, Gill Sans, Calibri, Myriad, Linux Biolinum, i slični). Veličina pisma u tekstu doktorskog rada treba da bude 12 tipografskih tačaka. Sve tabele i slike treba da imaju odgovarajući naslov i da budu numerisane. Brojevi i naslovi tabela nalaze se uvek iznad tabela. Brojevi i naslovi slika nalaze se uvek ispod slika. Ako ilustracija nije izvorni doprinos autora

Documents

НАСТАВНО НАУЧНО ВЕЋЕ П О З И Вarhiva.tmf.bg.ac.rs/interno/nnvece10.7.2012.pdf2012/07/10 · svojstva dobijenog/sintetizovanog papira, pri čemu će se ta svojstva