1

22. август 2014.

Na prodaju i banje i kulturna dobra;(стр.2) Kruševac: Veće samostalnih sindikata posle 25 godina čeka novog lidera;(стр.3) Indijski Arselor Mital nije zainteresovan za Železaru;(стр.4) Agencija za privatizaciju: Nije prekinuta privatizacija medija;(стр.5) ASNS želi da učestvuje u privatizaciji Doma sindikata;(стр.5) Вишак новца мора да се врати;(стр.6) Кркобабићева издашност, Вујовићева главобоља;(стр.8) У губиташким фирмама плате веће од просека;(стр.9) Фонд ПИО не мари за Голи оток;(стр.10) Traže odgovoran i brz stečajni postupak;(стр.11) Udruženje banja: Prodaja posle rešenja imovinskih odnosa;(стр.12) "Zabrinutost zbog kazne za Danas";(стр.12)

ПРЕС КЛИПИНГ

2

http://novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:506549-Na-prodaju-i-banje-i-kulturna-dobra

Na prodaju i banje i kulturna dobra D. I. KRASIĆ

Među 502 preduzeća, osim 156 firmi u restrukturiranju, nalazi se 14 banja i specijalnih

lečilišta. Objekti pod zaštitom države moraju da zadrže svoju namenu

KAKVA će biti sudbina 502 preduzeća, među kojima su osim nekadašnjih giganata RTB Bor, IMT, IMR... i hoteli, medijske kuće, čuvene kafane, najviše zavisi od toga da li će za njih biti zainteresovan neki investitor. To će biti poznato tek posle 15. septembra, kada ističe rok da investitori upute pisma o zainteresovanosti na adresu srpske Agencije za privatizaciju. Tek posle toga, u roku od 45 dana, utvrđivaće se koje preduzeće će biti ponuđeno na prodaju, na koji način, i pod kojim tačno uslovima. Ostale čeka - stečaj.

Međutim, interesovanje investitora nije jedino merilo koje određuje način privatizacije. Uslov da bi

preduzeće išlo u privatizaciju nije samo broj zainteresovanih kupaca, već i mogućnost da opstane

na trţištu.

- Pisma o zainteresovanosti investitora pristiţu. Ima tu malih preduzeća, privatnika koji bi ţeleli da

kupe jednu od ponuđenih firmi, a ima i velikih kompanija iz sveta, koje svoje ponude dostavljaju

posredstvom ambasada - saznaju „Novosti“ nezvanično u Agenciji za privatizaciju.

Ipak, tek kada sva pisma pristignu, biće tačno poznato koliko ima zainteresovanih za svaku

pojedinačnu firmu. Zasada, najviše interesovanja ima za preduzeća iz oblasti metalske industrije i

poljoprivrede.

Među 502 preduzeća, osim 156 firmi u restrukturiranju, nalazi se 14 banja i specijalnih lečilišta,

Beogradski sajam (čija privatizacija je bezuspešno pokušavana u proteklom periodu), Beogradska

industrija piva (raskinuta privatizacija)... Tu su i razna ugostiteljska preduzeća, među kojima i

„Varoš kapija“ pod čijom kapom posluje čuvena kafana „Znak pitanja“, jedan od najstarijih

restorana u Srbiji, osnovan daleke 1823. godine. Ranije je postojao plan da se ova kafana, prilikom

privatizacije „Varoš kapije“ izdvoji iz njenog sastava i dodeli Gradu Beogradu, za šta bi Grad dao

naknadu. Međutim, dogovor u tom smeru nije postignut, pa je, po novim propisima, i „Znak

pitanja“ na listi za prodaju. S obzirom na to da ima status spomenika kulture, novi vlasnik neće

moći da menja namenu objekta posle privatizacije. Konce bi u ovom slučaju drţavi prilikom

prodaje mogao da „pomrsi“ stari vlasnik, pošto se beleţi potraţivanje u procesu restitucije.

Sličnu sudbinu imala je i čuvena beogradska knjiţara „Geca Kon“ koja je pre pet godina, prilikom

raspisivanja tendera za prodaju „Prosvete“, odlukom Vlade proglašena za kulturno dobro. Taj

prostor morao je trajno da zadrţi istu namenu, dok bi novi vlasnik „Prosvete“ bio obavezan da

zadrţi istu delatnost minimum 10 godina. Posle raskida ugovora sa kupcem, izdavačka kuća sada je

3

u procesu restrukturiranja i ponovo se nalazi na spisku za prodaju. Ako za nju bude zainteresovanih

investitora.

STRANCI HOĆE “ZASTAVA VOZILA“

ZA privatizaciju tri firme iz Grupe „Zastava vozila“ - „Kamione“, Specijalna vozila iz Sombora i

IMPRO, javili su se potencijalni strateški partneri iz Kine, Grčke i Francuske, a svoje namere su tek

sada saopštili, jer su čekali usvajanje novog Zakona o privatizaciji, saznaju „Novosti“.

Zainteresovani kupci su predstavnicima ovih preduzeća najavili da će do 15. septembra, Agenciji za

privatizaciju dostaviti takozvana pisma o namerama. Za „Zastavinu“ Fabriku kamiona zainteresovan

je kineski JAK, IMPRO planira da kupi stari poslovni partner iz Francuske, dok su za firmu u

Somboru zainteresovane dve kompanije - iz Kine i Grčke.

Kako nezvanično saznajemo, odlučeno je da iza posla JAK-a i „Kamiona“ stane Kineska razvojna

banka. A, prvi pregovori ove dve kompanije do sada nisu finalizovani baš zbog nedostatka

bankarskog pokrića. „Zastava IMPRO“ već godinama izvozi prikolice za francuskog partnera, u

vrednosti od oko tri miliona evra. Ova firma je odgovorila i na najsloţenije poslovne zahteve tog

partnera. Uspešno su proizvodili i prikolice prema specijalnim narudţbinama, recimo, za transport

jahti i konja. Za preduzeće „Zastava specijalna vozila“ zainteresovan je jedan proizvođač autobusa

iz Kine, ali i poslovni partner iz Grčke.

M. Đ.

http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:506497-Krusevac-Vece-samostalnih-sindikata-posle-25-godina-ceka-novog-

lidera

Kruševac: Veće samostalnih sindikata posle 25 godina

čeka novog lidera S. BABOVIĆ

Najavljen početak izbornih radnji i procedura u veću samostalnih sindikata grada pod

Bagdalom. Posle 25 godina, Milenko Mihajlović se, najverovatnije, povlači sa funkcije

predsednika

REDOVNO Detalj sa sastanka Veća samostalnih sindikata

SRODNE VESTI

KRUŠEVAC - Posle tačno 25 godina, najmasovnija radnička organizacija u Rasinskom okrugu, Veće Saveza samostalnih sindikata, trebalo bi da dobije novog predsednika. Milenko Mihajlović (62), sindikalni lider okruga od davne 1989. - najverovatnije - neće se ponovo kandidovati iako, formalno, ima pravo na još jedan petogodišnji mandat.

Mihajlović, koji ispunjava uslov za penziju, posle 40 godina radnog staţa, još nije odlučio o daljoj budućnosti, ali kaţe da ne vidi sebe na istom mestu. Tokom četvrt veka, veli, pobeđivao je na svakim izborima, već u prvom krugu, i do sada je promenio čak 10 gradonačelnika Kruševca.

4

- Do maja naredne godine, kada je i Kongres Saveza samostalnih sindikata, trebalo bi da se završe redovni izbori na svim nivoima, što verujem da će biti gotovo najdalje do februara - kaţe Mihajlović, najavljujući za kraj avgusta sednicu Veća na kojoj će biti započete izborne aktivnosti. Podsetimo, predsednik Veća samostalnih sindikata mora biti delegiran iz redova samog Veća, a jedan od uslova je i redovno plaćanje članarine. Ovo poslednje, zanimljivo je utoliko što u pojedinim firmama u Kruševcu, već mesecima, plate kasne, pa je i izdvajanje sindikalne obaveze - isključeno. U svakom slučaju, novi sindikalni lider imaće teţak posao, s obzirom na to da ovdašnjoj privredi predstoji konačno rešavanje sudbine osam preduzeća u restrukturiranju, koja na platnom spisku imaju čak 3.700 radnika... - Sigurno je da će izbori biti regularni i po Statutu, a predstoji nam i provera broja članova, jer je mnogo radnika uključeno u socijalni program - zaključuje Milenko Mihajlović, podsećajući da je ranije Sindikat u okrugu imao čak 11.000 radnika. NASLEDNICI PO gradu na Rasini o Mihajlovićevom nasledniku „licitira“ se još od lane, a kao potencijalni kandidati pominjali su se sindikalni lideri IMK „14. oktobar“, „Trajala“, JKP „Vodovod“ i „Henkela“. Ko je spreman da, za manje od 40.000 dinara mesečne plate, sedne u „vruću stolicu“ tek će se videti...

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/489386/Indijski-Arselor-Mital-nije-zainteresovan-za-Zelezaru

Indijski Arselor Mital nije zainteresovan za Železaru

Beta

Indijska kompanija Arselor Mital danas je saopštila da nije zainteresovana za kupovinu Ţelezare

Smederevo.

Beogradski mediji su pisali da je Arselor Mital jedna od pet kompanija koje pregovaraju o kupovini

Ţelezare.

Vlada Srbije je najavila da će uskoro objaviti tender za prodaju Ţelezare, nakon što su obavljeni

razgovori sa potencijalnim kupcima.

Arselor Mital je naveo da je vodeća svetska kompanija u proizvodnji čelika i rudarstvu, prisutna u

više od 60 zemalja. U 2013. godini kompanija je imala dobit of 79,4 milijarde dolara i proizvodnju

sirovog čelika od 91,2 miliona tona, dok je proizvodnja ţelezne rude dostigla 58,4 miliona tona.

5

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/489445/Agencija-za-privatizaciju-Nije-prekinuta-privatizacija-medija

Agencija za privatizaciju: Nije prekinuta privatizacija medija

I.K.

Agencija za privatizaciju nije prekinula postupak privatizacije medija, objavila je ova Agencija

reagujući na saopštenje NUNS u kojem se zahteva objašnjenje o prekidu privatizacije medija:

- U pitanju je greška na našem sajtu, budući da su pojedini mediji ranije bili u statusu prekida

privatizacije i naša IT sluţba radi na otklanjanju ove greške. Dakle, nema nikakvih promena - 73

medija, odnosno društava čija je registrovana delatnost informisanje i komunikacije i dalje su

obuhvaćena Javnim pozivom za prikupljanje pisama zainteresovanosti, koji traje do 15. septembra

- saopštila je Agencija za privatizaciju.

Ranije danas Nezavisno udruţenje novinara Srbije zatraţilo je od Agencije za privatizaciju

objašnjenje odluke o prekidu privatizacije brojnih regionalnih i lokalnih medija. NUNS je u

saopštenju naveo da su se na spisku preduzeća u oblasti informisanja i komunikacija, objavljenom

na sajtu Agencije uz "Javni

poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za subjekte privatizacije", juče uz nazive brojnih

drţavnih medijskih kuća pojavila napomena "prekid privatizacije".

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/489436/ASNS-zeli-da-ucestvuje-u-privatizaciji-Doma-sindikata

ASNS želi da učestvuje u privatizaciji Doma sindikata

Tanjug

Beograd - Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) saopštila je danas da ţeli da učestvuje

u privatizaciji Društvenog preduzeća za pripremanje i organizovanje kulturno-umetničkih i

obrazovnih programa Dvorana Doma sindikata.

"Nedopustivo je da Dvorana Doma sindikata, koja je izgrađena sredstvima radnika Srbije, pređe u

ruke nekoga ko nema veze sa radnicima i sindikatima", navodi se u saopštenju ASNS.

6

Pošto je namera da Dvorana Doma sindikata ostane u sindikalnim rukama, ASNS je, kako se dodaje,

odlučila da pošalje pismo o zainteresovanosti za privatizaciju Dvorane Doma sindikata, koja se

nalazi na listi 502 preduzeća za koje je Agencija za privatizaciju objavila javni poziv.

Direktor Dvorane Doma sindikata Dragoslav Agatonović rekao je pre nekoliko dana da smatra da je

za to preduzeće najbolji kupac "onaj koji je dobar domaćin", a koji će za uzvrat, između ostalog,

dobiti dvoranu sa izuzetnom tradicijom, lokacijom i "najboljim filmskim ozvučenjem u gradu".

Agatonović je u izjavi za Tanjug rekao da bi, ako kupac uloţi oko dva miliona evra, to bilo dovoljno

da dvorana, koja će na jesen "napuniti" 57 godina, izgleda "svetski i evropski".

Reč je o društvenom preduzeću koje trenutno ima oko 30 zaposlenih, a kao vlasnik prostora se vodi

Savez samostalnih sindikata Srbije.

Dvoranu je osnovalo sindikalno veće SFRJ, a od 1975. godine je društveno preduzeće, koje posluje

na principu dohotka i na svim ekonomskim principima, što znači da nema nikakvih dotacija niti

popusta.

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Visak-novca-mora-da-se-vrati.sr.html

„ПОЛИТИКА” ОДГОВАРА НА ПИТАЊА О НОВОМ ЗАКОНУ О ПЕНЗИЈАМА (5)

Вишак новца мора да се врати

Ако је пензија по коначном пензионом решењу мања него што је била по привременом, сваки

више исплаћен динар мора да се надокнади, али и Фонд мора да измири новац за случај мање

обрачунатог чека

Нови закон о ПИО који ступа на снагу 1. јануара наредне године покварио је рачуницу многим будућим пензионерима који су рачунали да ће раније у пензију како би коначно уживали у ономе што су годинама кроз доприносе за ПИО уплаћивали.

Законодавац не само да је, дакле, пооштрио услове за пензионисање увођењем казни и за мушкарце и за жене, већ је померио границу за одлазак жена у пензију, све у циљу смањења оптерећења на буџет. Како би читаоцима појаснили неке од нејасноћа које доноси нови закон „Политика” ће и данас покушати да одговори на нека од питање која су стигла нашој редакцији.

7

Питање – Да ли је пензионер, који је годинама примао пензију по привременом решењу, обавезан да по коначном решењу врати Фонду евентуални вишак исплаћеног новца и обрнуто? Одговор – Корисници пензија морају да врате новац уколико су привременим решењем добијали више него што је то утврђено коначним. Ако су пензионери примали мање новца него што предвиђа коначно решење, Фонд им исплаћује износ за цео период од доношења привременог решења. Најлакши начин за враћање преплаћеног новца је да странка прихвати да на месечне рате, којих може бити и до 60, враћа дуговање, које се разликује од случаја до случаја и креће од 100 до неколико хиљада динара месечно. Питање – „Политика” је затражила појашњење да ли постоји могућност да се затражи оцена уставности када је реч о члану новог закона о ПИО који се тиче трајног увођења пенала за одлазак у пензију, пре 65 година старости. Да ли је дискриминација то што ће бити кажњени они осигураници који сада имају 40 година радног стажа и 60 година старости, а уплаћивали су стаж по четири деценије исто као они који с овим истим условима увелико користе пуну пензију? Одговор – Војин Биљић, адвокат, објашњава да је усвајањем Закона о раду и Закона о ПИО, више него јасна намера законодавца да дестимулише раднике да користе права из радног односа. Дискриминација је очигледна, јер Србија различито поступа према лицима у истим ситуацијама (истом радном стажу и истом износу уплаћених доприноса), а по основу старосног доба као личног својства, а иза тога не стоји никакав интерес јавног поретка, макар не онај који је уставно прихватљив. Нови закон о пензијама уводи специфични систем кажњавања за све оне који искористе своје право на превремену старосну пензију. При том се не зна кад се уопште стиче право на старосну пензију.

Питање – О чему је овде реч? Право на старосну пензију по закону стиче се кад осигураник напуни 65 година, односно кад наврши 45 година стажа. Законодавац не користи термин „и” ни термин „или”, па се не зна да ли се за старосну пензију захтева испуњење оба или само једног услова.

Ако се захтевају оба услова, вероватно нико никад неће остварити право на пуну старосну пензију, пре свега због одредби Закона о раду, по коме радни однос престаје са навршеном 65. годином живота. Претпоставићемо стога да су захтеви постављени алтернативно, односно да је довољно испунити једна од њих.

Питање – Шта је са правом на превремену старосну пензију? Одговор – Адвокат Биљић, каже, да ово право осигураник стиче онда кад наврши најмање 40 година стажа осигурања и најмање 60 година живота, али ће у том случају, трајно, имати пензију мању за 0,34 одсто месечно, а највише 20 процената. Примера ради, запослени који 40 година стажа наврши у 62. години, може у пензију, али има мању пензију за 12,3 одсто. Заувек. Са друге стране запослени који наврши 30 година стажа и оде у пензију са 65 година примаће пуну пензију. Не улазећи у очигледну неправичност оваквог решења, те у чињеницу да се лица која уплате далеко већи износ доприноса стављају у гору позицију од оних који то не учине, треба ипак одговорити на питање да ли је ово уставо-правно прихватљиво, односно да ли ово решење нарушава једнакост грађана и води ка дискриминацији.

Питање – Да ли овакво решење кажњава запослене због коришћења законских права? Одговор – Да, каже Биљић. Јер ако га искористе пристаће на трајно мању пензију. Управо чињеница да је умањење пензије трајно, а не до навршене 65. године живота, осликава однос државе према својим грађанима.

8

Питање – Шта би тек било да држава овакав финансијско одговоран однос има према својим службеницима? Одговор – По Закону о државним службеницима, за сваку штету коју је службеник начинио намерно или грубом непажњом, држава би од истог требало да се рефундира. Ова законска одредба готово се никад не примењује у пракси. То ваљда значи да државни службеници штету држави готово никад и не нанесу? За разлику од бескрупулозних корисника права из Закона о ПИО који би да оду у превремену пензију са 40 година стажа, објашњава адвокат Биљић. Приредила

Јасна Петровић-Стојановић

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Krkobabiceva-izdasnost-Vujoviceva-glavobolja.sr.html

Кркобабићева издашност, Вујовићева главобоља

Због повећања пензија 2008, лоше пореске децентрализације 2011. и рђавог пословања јавних

предузећа Србија клизи у банкрот

Гнев 2.500.000 људи, пензионера и запослених у јавном сектору, сручиће се на новог министра финансија Душана Вујовића, кад на јесен у парламент стигне предлог државне касе у коме се предлаже смањење личних примања. Потпуно неправедно, јер због дужничке кризе која земљи прети, Вујовић, за разлику од својих претходника, више нема избора. Отуда и питање ко је крив за све грешке у вођењу фискалне политике које су у новијој економској историји правили министри финансија, а које су нашу земљу довеле на ивицу банкрота?

Одговор на то питање једним делом види се и у извешају Фискалног савета у коме се наводи како су до 2008. године јавне финансије имале проблеме, али су биле одрживе.

„Тада је оптималан одговор на промењену реалност требало да буде прилагођавање јавних расхода, али он је изостао. Уместо тога реакције државе на кризу биле су двосмислене и у крајњем исходу економски неповољне. С једне стране, спровођене су појединачне мере штедње, али су, са друге стране, усвајане политички мотивисане и фискално неодговорне мере”, наводи се у њиховом извештају.

Као најнеодговорнији потез они наводе, како кажу, „ванредно и потпуно неосновано повећање пензија 2008. године”. Како се наводи у њиховој анализи, пензије су током 2008. године три пута повећане. Осим, редовног усклађивања за инфлацију од 11 одсто, пензије су повећане још два пута – у фебруару (11) и у новембру (10 процената).

„Друго ванредно повећање пензија у новембру било је резултат популистичких предизборних обећања”, оцењују у Фискалном савету.

Србољуб Антић, који је тада био представник Србије у Међународном монетарном фонду, врло добро се сећа како су тада изгледали ти преговори. Данас са дистанце каже да су на тај начин само испуњена нереална предизборна обећања на основу којих су „куповани” гласови.

– То је највећим делом утицало на креирање структурног дефицита у буџету – оцењује Антић.

Треба рећи и то да су против тог раста били и тадашњи премијер Мирко Цветковић и министарка финансија Диана Драгутиновић. Међутим, коалициона влада није одолела

9

притиску Партије уједињених пензионера и пензије су повећане. Занимљиво је да је против тог повећања био и тадашњи министар привреде Млађан Динкић који је такву намеру описао следећим речима – „То би било исто као када бисмо зграду којој прети пожар полили бензином”. Међутим, управо је мера за коју се он залагао у извештају Фискалног савета означена као друга грешка фискалне политике. Реч је о изменама Закона о финансирању локалне самоуправе којима је добар део прихода са републичког пребачен на локални ниво. Децентрализацију за коју су се Уједињени региони Србије тада снажно залагали, Фискални савет, ММФ и домаћи експерти означили су као фискално неодговоран потез.

Као трећу грешку наши саговорници наводе лоше управљање јавним и државним предузећима и банкама. То је довело до тога да целокупан трошак њиховог неуспешног пословања преузме држава. У Фискалном савету врло често наводе пример „Србијагаса” који је рекордер по броју издатих државних гаранција. Проблем је, што према Закону о јавном дугу и гарантовани зајмови улазе у укупан дуг земље, а они прелазе 2,7 милијарде евра. Од тога је готово свака трећа гаранција активирана, што значи да јавна предузећа нису у стању да измирују своје обавезе, већ су постале терет пореских обвезника.

– Кад би се те гаранције за „Србијагас” укинуле предузеће би отишло у стечај – каже намАнтић. – У нашем буџету и даље постоји пуно простора за уштеду. Субвенције у Србији и даље су на већем нивоу него у земљама региона и ЕУ. Надам се да ће решавањем питања проблема у реструктурирању и оних фирми које су у портфолију Агенције за приватизацију тај износ бити смањен. Такође ми је фасцинантно како су издаци за робу и услуге и даље на виском нивоу и како се не смањују. Очигледно је да неко од тога има користи.

Аница Телесковић

http://www.dnevnik.rs/ekonomija/u-gubitaskim-firmama-plate-vece-od-proseka

У губиташким фирмама плате веће од просека

Међу војвођанским предузећима чију је продају пре неколико дана обнародовала Агенција за приватизацију су и неки од највећих губиташа у земљи, међутим, запослени у њима добијају плате добрано веће од српског просека. Тако је, на пример,

Просечна плата у панчевачкој "Азотари" више од 70.000 динара

лањска просечна нето зарада у највећем војвођанском губиташу са списка Агенције – панчевачкој „Петрохемији” – била 63.530 динара и расла је у односу на претходну годину. На сајту Агенције за приватизацију објављено је да је губитак „Петрохемије” изнад висине капитала безмало 40 милијарди динара. Предузеће има 1.745 запослених, а највећи део капитала – 54,89 одсто је у рукама Републике Србије.

Такође губиташ, панчевачка „Азотара” даје још дебље коверте запосленима: нето плате су у просеку прошле године биле 71.008 динара. Укупан број запослених у том предузећу је 1.036.

10

Годину раније имали су нето плате 53.833 динара. Како је објављено на сајту Агенције за приватизацију, ХИП „Азотра” има губитак изнад висине капитала 11,1 милијарди динара.

Обе компаније биле су годинама у великим проблемима. Дугови „Азотаре” су до 2012. износили 130 милиона евра, а онда су конвертовани у власништво, па је тако „Србијагас” постао њен власник. Код „Петрохемије” је дуг био око 104 милиона евра, а имовински односи се преплићу између НИС-а, „Азотаре”, „Србијагаса”, државе... Из тог предузећа пак поручују да имају шта да понуди потенцијалним стратешким партнерима јер су, као највећи произвођач петрохемијских производа у земљи и једини у региону, у 2013. години извезли производе вредне 233 милиона евра, што је чинило 2,12 одсто укупног извоза Србије.

Још једно панчевачко предузеће из прерађивачке индустрије које чека новог газду, има губитак – 3,1 милијарду динара. Реч је о Индустрији стакла, која је дуже у процесу реструктурирања и преживљава уз државне субвенције већ две деценије, а има 191 запосленог. Они су, међутим, лане добили зараде испод српског просека, а далеко мање од комшија који раде у „Азотари” и „Петрохемији”. Стаклари су, наме, имали просечну нето зараду од 33.958 динара.

Судећи по подацима објављеним у Јавном позиву којим је оглашена продаја предузећа, и запослени у Ковину могу бити задовољни ако код новог газде све остане као досад. Наиме, у руднику „Ковин”, чија је делатност експлоатација лигнита и мрког угља, просечне нето зараде у прошлој години износиле су 60.122 динара. У том руднику, чији је капитал у највећем делу у власништву Агенције за приватизацију, има 123 запослена, а производни резултати су од 2005. године, када је предузеће основано, све бољи. Прошле године произведено је 182.210 тона угља и 323.369 тона шљунка. Рудник је до 2005. године пословао у саставу „Електропривреде Србије”, основан је као експериментални, да би се испитала подземна експлоатација, а како се може видети у Јавном позиву, вредност капитала му је 818 милиона динара.

С. Глушчевић

Цео текст прочитајте у нашем штампаном издању за петак, 22. август

http://www.dnevnik.rs/drustvo/fond-pio-ne-mari-za-goli-otok

Фонд ПИО не мари за Голи оток

Мада је од доношења Закона о рехабилитацији и обештећењу прошло готово три године, неке његове одредбе и даље се не примењују и чак се ни не зна у чијој су надлежности,

односно сви се од њих ограђују и сматрају да нису они ти који треба да их спроводе. Да је тако, уверио се и Јоца Девечерски (91) из Каћа, који и поред судске рехабилитације за шестогодишњу робију на Голом отоку – а добио ју је још 2008. – не може да упише посебан стаж који му по том основу закон даје, и на основу њега добије месечну надокнаду коју закон предвиђа.

– Већ други пут ми је Фонд ПИО одбио захтев за упис посебног пензијског стажа и припадајућег месечног посебног додатка за године на Голом отоку – каже за „Дневник” Девечерски. – Из одговора који сам недавно добио произлази да они нису надлежни за тај посебан пензијски

11

стаж, мада би по свакој логици требало да буду. Проблем је у томе што тај Закон није прецизирао ко је задужен за посебан пензијски стаж рехабилитованих. Зато ја не могу да остварим своје право које ми је закон дао али пракса не признаје.

Он је уложио жалбу на Закључак Фонда ПИО којим је његов захтев за упис посебног стажа на име робијања на Голом отоку одбијен због ненадлежности, и затражио да он, као надлежни државни орган, поступи по Закону о рехабилитацији. Дакле, Девечерски је тражио да му се најзад, поготово што је већ ушао у десету деценију, призна и почне исплаћивати месечна новчана накнада за шест година проведених на Голом отоку...

Љ. Малешевић

(Опширније прочитајте у нашем штампаном издању од 22. августа)

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/traze_odgovoran_i_brz_stecajni_postupak.4.html?news_id=287592

Bivši radnici i dalje se okupljaju ispred kapija Jugoremedije

Traže odgovoran i brz stečajni postupak AUTOR: M. PUDAR

Zrenjanin - Traţimo da se odgovorno i brzo postupa u stečaju Jugoremedije i da se sud što pre

izjasni o proceni vrednosti fabrike, koja je dostavljena još u junu, objasnio je predsednik Skupštine

poverilaca, Branislav Markuš, razloge okupljanja akcionara i bivših radnika ispred kapija

Jugoremedije. Prema njegovim rečima, procena Gradskog zavoda za veštačenje iz Beograda

potvrđuje tvrdnje malih akcionara da ova firma vredi i da je što pre treba vratiti na trţište.

- Ta procena je nama dokaz da smo u periodu dok smo upravljali fabrikom bili dobre gazde, da smo sa pravom investirali u obnovu pogona, jer da nije tako fabrika ne bi mogla da bude data u zakup i da u tom zakupu brzo obnovi proizvodnju. Procena je nama potvrda da Jugoremedija i dalje ima vrednost a da je vrlo verovatno stečaj bio nepotreban. Procena je potvrda da su mali akcionari i dalje vlasnici fabrike - objašnjava Markuš.

Okupljanje ispred Jugoremedije su organizovali mali akcionari, tvrdi predsednik Odbora poverilaca Vladimir Pecikoza, koji kaţe da su oni na taj skup pozvani.

- Svi ovi skupovi su vezani za naš zahtev da sud donese odluku da li prihvata procenu vrednosti fabrike i odredi sledeći korak u stečajnom postupku. Akcionare intrigira sporost i duţina postupka - kaţe Pecikoza za Danas.

Prema njegovim rečima, u ovom momentu mali akcionari ne znaju svoj udeo u vlasništvu fabrike jer bi to nakon nove procene vrednosti trebao da uradi Centralni registar za hartije od vrednosti. Sve to biće moguće tek pošto se sud izjasni o proceni, a potom i podnosilac plan reorganizacije. Pre uvođenja stečaja 58 odsto akcija Jugoremedije imali su mali akcionari a 42 odsto drţava, dok sada podnosilac plana reorganizacije poseduje 30 odsto udela.

12

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/udruzenje_banja_prodaja_posle_resenja_imovinskih_odnosa.4.html?news_id

=287591

Udruženje banja: Prodaja posle rešenja imovinskih odnosa AUTOR: BETA

Beograd - Udruţenja banja Srbije ukazalo je da je pre prodaje rehabilitacionih centara i banja

neophodno rešiti imovinsko pravne odnose drţave i Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u tim

zdravstvenim ustanovama, i doneti strategiju razvoja zdravstvenog turizma. „Tek nakon toga, moguće je pokrenuti postupak privatizacije zdravstvenih ustanova, i to ne na osnovu generalnog modela, već posmatrajući svaku zdravstvenu ustanovu kao jedinstven privredni subjekat“, ukazuje Udruţenja banja u saopštenju.

Agencija za privatizaciju je prošle nedelje objavila poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti investitora za privatizaciju 502 preduzeća, među kojima je 14 banja i specijalnih bolnica. Predlog Udruţenje banja je da svi prirodni resursi koje koriste rehabilitacioni centri ostanu u drţavnom vlasništvu.

Opstanak banja je, po oceni tog udruţenja, veoma vaţan za slabo razvijene delove Srbije gde se nalaze dve trećine banja koje imaju 4.000 zaposlenih. Po rečima vršioca duţnosti direktora Agencije za privatizaciju Marijana Radovanović, banje nisu do sada privatizovane zbog nerešenih imovinskih pitanja, a sada za njih postoji znatno interesovanje investitora.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=08&dd=21&nav_category=12&nav_id=890781

"Zabrinutost zbog kazne za Danas" IZVOR: BETA

Beograd -- Profesionalno udruženje novinara Srbije i Sindikat novinara Srbije izrazili su danas

zabrinutost zbog odluke Poreske uprave da kazni list Danas.

Naime, Poreska uprava odlučila je da kazni Danas sa pet miliona dinara zbog neprimenjavanja

Zakona o zapošljavanju osoba sa invaliditetom.

"Indikativno je da se na meti inspektora našla novina prepoznatljiva po svojoj profesionalnoj

uređivačkoj politici i stranicama otvorenim za sve političke opcije i stavove. Kaţnajavanje Danasa

moţe se čitati i kao poruka ostalim redakcijama, tim pre što nijedna medijska kuća, prema našim

saznanjima, do sada nije bila izloţena ovakvoj vrsti provere poreskih inspektora", navodi se u

13

saopštenju.

U saopštenju se pozivaju nadleţne inspekcije da provere da li vlasnici medijskih kuća poštuju zakon

kada je reč o ugovorima sa radnicima, uplaćenim doprinosima za penziono i zdravstveno osiguranje

i redovnoj isplati zarada.

"Javna je tajna da među onima koji ignorišu svoje zakonske obaveze prednjače upravo mediji koje

javnost ocenjuje kao 'bliske vlastima'", navodi se u saopštenju.