Информатор Градске општине МАЈ 2015. број75

| Стари град |МаЈ 2015.2

ИнформаторГрадске општине Стари градИздаје Градска општина Стари град Одсек за информисањеМакедонска 42, Београд

Телефони редакције: 011/3225-912, 3300-629Факс редакције: 011/3225912е-маил: informativna@starigrad.org.rsВеб: www.starigrad.org.rsШеф Одсека: Дарко МишићРедакција: мр Ђорђе Чолаковић,Јелена Зимоњић, Јасмина НикачевићФотографија: Мирослав ДрагојевићПрелом: Раденко ТопаловићШтампа: Штампарија Комазец доо, ИнђијаТираж: 35.000 примерака

Садржај5 - Достављамо кесе за рециклажу: ДЕЛУЈ ЛОКАЛНО - МИСЛИ ГЛОБАЛНО

7 - „Мој староградски мајстор“ у Солунској: СТАРЕ РОЛЕТНЕ ПОНОВО РАДЕ

8 - Акција „Заједно за вашу зграду“ у Светогорској улици: ЛЕПОТИЦА ИЗ ЦЕНТРА

9 - Kонкурс за школарце „Староградски уџбеници“: БЕСПЛАТАН ШКОЛСКИ ПРИБОР ЗА НАЈКРЕАТИВНИЈЕ ЂАКЕ

10 - ОШ за заштиту вида „Драган Ковачевић“обележила 45. рођендан: ШКОЛА ПО МЕРИ ДЕТЕТА

11 - У ОШ „Стари град“ саниран кров и замењени олуци: ШКОЛА СПРЕМНА ЗА НОВЕ ПРВАКЕ

12 - Школа реторике Канцеларије за младе Стари град: РЕЦИ ТО УБЕДЉИВО!•Бесплатна припремна настава за осмаке: ДА МАЛА МАТУРА ДОБРО ПРОЂЕ

13 - Светско првенство у роњењу на дах на „Галету“: НАЈМЛАЂИ ВОЛОНТЕР – НИКОЛА ПОЛОВИНА

15 - Бесплатни термини за пливање за пензионере Старог града: ЕЛИКСИР МЛАДОСТИ НА „ГАЛЕТУ“

16 - Интервју: Зоран Марјановић, музички колекционар: ПЛОЧЕ И ДИСКОВИ ПРЕ СПОРТА

18 – Репринт страна

19 - Марсел Чивљак, један од последњих мајстора филиграна у Београду: У НИТИМА СРЕБРА 40 ГОДИНА

20 - У Дому здравља „Стари град“ одржан бесплатни курс за одвикавање од пушења: СТРУЧНА ПОДРШКА ПРИ ОСТАВЉАЊУ ЦИГАРЕТА

21 - Измењен Закон о заштити становништва од заразних болести: ВАКЦИНА ОБАВЕЗНА ЗА СВУ ДЕЦУ•Савети за здрав живот: ЊЕНО ВЕЛИЧАНСТВО ЈАГОДА

22 - Установа културе Градске општине Стари град „Пароброд“: ТЕАТАР ОТВОРЕНИХ ВРАТА

23 – Титани националне културе у УК „Пароброд”: БОРА ЋОСИЋ И КОРАКС

24 - Установа културе Градске општине Стари град „Пароброд“

25 – Кућа Ђуре Јакшића

26 - Концерт Српско-јеврејског певачког друштва: МИР КАО ЗНАК ПРИЈАТЕЉСТВА ДВА НАРОДА •Отворена летња туристичка сезона у Скадарлији: СКАДАРЛИЈА ГОВОРИ СВЕ ЈЕЗИКЕ СВЕТА

27 - „Викингова школа шаха” - Kада почети са древном игром: ПРАВИ ТРЕНУТАК ЈЕ - ОДМАХ!

29 - Подршка врхунском спорту: ПРИПРЕМЕ ЗА ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ НА „ГАЛЕТУ“

30 - У СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић“: БЕСПЛАТНА ШКОЛА СИНХРОНОГ ПЛИВАЊА

31 - Одржан 28. Београдски маратон: УВЕК ЗА СПОРТ

ВЕСТИ

„Лажни хуманитарци“ - узимају новац од грађана, а позивају се на општину

ЧУВајТЕ СЕ ПрЕВарЕ!

Свима се десило да нам на врата позвоне непознате

особе које у рукама држе разне папире: фотографије и потврде на основу којих траже финансијс-ку помоћ - најчешће за „болесну децу“. То се на Старом граду све чешће дешава, па су тако недавно двојица младића обилазила стано-ве у насељу „Дорћол“, преко пруге.

- Два млађа човека су током марта била у мом улазу и узимали новац од станара позивајући се на мене, као председника Скупштине зграде и сагласност од општине Стари град. Тако су од једне ста-рије станарке добили 400 динара, оставивши јој признаницу са пе-чатом на коме пише организација „Хумано срце“ из Јарка – рекао је наш саговорник, иначе пред-седник Скупштине зграде, који је желео да остане анониман.

Према његовим речима, неки од станара су прозрели превару записавши имена „гостију“ (по-зната редакцији), за која се прет-поставља да нису тачна.

Како смо незванично сазнали у Одељењу за комуналну инспек-цију и комуналне послове Управе општине Стари град до сада грађа-ни нису пријављивали овакве врсте превара.

Према речима нашег саговор-ника, последњих година овакве појаве су интензивне. Лажни ху-манитарци опремљени су фото-графијама, папирима, уверењи-ма... Неки су чак тврдили да имају одобрење полиције!? Станари их дочекују неспремни и дају новца колико могу, а дешавало се и да уколико се неко успротиви, добије низ увреда и псовки.

- Саветујем свима – не отва-рати врата преко интерфона не-познатим особама и тако им оне-могућити да се нађу у стамбеној згради – истиче наш саговорник.

Како додаје, у насељу „Дорћол“ комунални полицајци су веома ретка појава, осим на Дунавском кеју. Када би се чешће појављивали у самом насељу, очекивано је да би оваквих проблема било мање.

Ђ.Ч.

МаЈ 2015. | Стари град | 3

СТАРИ гРАд

Општина донирала возило Полицијској станици „Стари град“

Одсек за комуналне послове Градске општине Стари град

аУТОМОБИЛ За СПЕЦИјаЛНЕ ЗадаТКЕ

ВрЕМЕ јЕ За БаШТЕ

Градска општина Стари град донирала је 22. априла по-ловни путнички аутомобил Полицијској станици „Стари

град“. Председник општине Дејан Ковачевић уручио је кључеве возила Владану Радосављевићу, начелнику ПС „Стари град“.

- Ова донација представља наставак добре сарадње са општином Стари град. Возило ћемо користити у Одсеку за сузбијање криминалитета у циљу спречавања изврша-вања кривичних дела и расветљавања извршених, а наро-чито за обављање посебних задатака. Ово возило ће, из-међу осталог, помоћи и у лакшем спровођењу малолетних извршилаца – рекао нам је Владан Радосављевић.

Подсетимо, општина је недавно, такође обогатила возни парк ове полицијске станице, куповином четири нова скуте-ра марке „Peugeot“ који су се, према речима начелника Ра-досављевића, одлично показали у пракси, нарочито у летњој туристичкој сезони, у реону Калемегданске тврђаве, СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић“...

Ђ.Ч.

Доласком пролећа дошли су и топлији дани. То значи да ће летње баште београдских угоститеља

поново постати главна мета гостију.Информатор „Стари град“ вас подсећа шта је све

потребно да би башта вашег локала била спремна на време.

- Уколико башта већ постоји, процедура за добијање дозволе је једноставнија. Потребно је доставити образац за поновно давање сагласности који се може преузети са нашег сајта или на писарници. Уз захтев треба доставити копију прошлогодишњег решења и уплатнице као доказ о уплаћеним таксама Секретаријату за саобраћај у износу од 2.451 динара и Градском или Републичком заводу за заштиту споменика културе у зависности од квадратуре баште. Уколико се у близини баште налази зеленило (травњак, дрво или жива ограда) онда је неопходна сагласност и ЈКП „Зеленило Београд“. На крају подносилац плаћа таксу у износу 8.611 динара за добијање решења - каже Марјан Наков, шеф Одсека за комуналне послове ГО Стари град.

Када је реч о постављању нове баште или се смањује габарит већ постојеће, уз горе наведено потребно је са сајта општине или писарнице преузети образац за добијање нове баште, уговор о закупу и платити таксу за добијање сагласности од градског Секретаријата за саобраћај у износу од 3.736 динара. Такође, подносилац мора уплатити и таксу за подношење захтева општини у износу од 290 динара. За добијање сагласности о постављењу баште, први пут, подносилац мора доставити техничку документацију у седам примерака, а ако је неопходна сагласност и од МУП-а, Сектора за ванредне

ситуације онда се техничка документација доставља у осам примерака.

- У овом случају поступак добијања сагласности је дужи - каже Наков.

Услови за постављање башти прописани су градском Одлуком о постављању баште угоститељског објекта на јавним површинама у Београду. Одлука Града предвиђа да башта угоститељског објекта не сме блокирати пут ватрогасном возилу, да не сме имати снажне изворе светла и звука, као и да не сме бити фиксирана за јавну површину, односно сви елементи морају бити у потпуности мобилни.

Уколико постављена башта излази из габарита који су одобрени овереном техничком документацијом, комунални инспектор налаже власнику да у примереном року (два, три дана) башту усклади са издатим решењем. Новчана казна за непоштовање Одлуке износи 100 хиљада динара за правно, 10 хиљада динара за одговорно лице и 50 хиљада за предузетнике.

Ј.Н.

ЧУВајТЕ СЕ ПрЕВарЕ!

Начелник ПС „Стари град“ Владан Радосављевић

| Стари град |МаЈ 2015.4

СТАРИ гРАд

МаЈ 2015. | Стари град | 5

СТАРИ гРАдДостављамо кесе за рециклажу

дЕЛУј ЛОКаЛНО - МИСЛИ ГЛОБаЛНОРазвијена еколошка свест на Старом граду

Током последње недеље априла, у склопу обележавања Дана пла-

нете Земље (22.април), Старограђа-нима који рециклирају кућни отпад, уз захвалност на труду који улажу да Стари град буде „зелена“ општина, достављене су ЕКО кесе.

Последњих година велики број Старограђана у својим домаћин-ствима користи кесе за прикупљање папира, ПЕТ и МЕТ амбалаже, па их суботом између 20 и 22 часа износе на тротоар испред својих зграда или кућа. До ЕКО кеса долазе тако што се позивом општинском Контакт центру (011/785-2-999) пријаве да желе да рециклирају, а кесе им се доставе на кућну адресу или их преу-зимају у згради општине.

Свесни значаја заштите животне средине, грађани који користе кесе за рециклажу су задовољни што у свом најближем окружењу могу да дају допринос очувању природе.

- Драго нам је што наше комшије имају развијену еколошку свест и што се редовно одазивају нашим позивима да Стари град одржимо чистим, уредним и здравим – каже члан Већа општине Марко Бастаћ и додаје да и његова породица од почетка акције учествује у рецикли-рању.

Акцију поделе ЕКО кеса грађа-нима општина Стари град је спро-водила у сарадњи са ЈКП „Градска чистоћа“. Међутим, када је ово пре-дузеће почетком 2014. године уки-нуло услугу достављања кеса за ре-циклажу, општина је становницима Старог града наставила да их испо-ручује на кућну адресу.

- Чињеница да брига о животној средини није на листи приорите-та у нашој земљи, не сме да буде изговор да ми на локалном плану, у нашој општини, не спроводимо активности које ће унапредити и заштитити нашу околину. Поред ос-новног циља, да се отпад раздваја на месту настанка, ова акција има и едукативан карактер, јер се грађани привикавају да размишљају о живот-

ној средини и да својим примером утичу на најмлађе – поручује Бастаћ.

Општина Стари град, заједно са Саветом за заштиту животне среди-не током читаве године организује различите еколошке акције, међу којима је најважнија едукација најмлађих, кроз организацију еко-

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ?

*Да би се разградила пластична флаша потребно је 500 година, док се стаклена не разгради ни за милион.*Просечан грађанин Србије дневно за собом остави око килограм отпада.*За производњу једне тоне папира утроши се 2 тоне дрвета. Једна тона рециклираног папира сачува 17 стабала.*Рециклажом само једне алуминијумске лименке, уштеди се довољ-но енергије за тросатно напајање телевизора.*Сваког сата у свету се одложи чак 4 тоне електронског и електрич-ног отпада.

лошких радионица у основним шко-лама.

Подсећамо да у згради општине постоје контејнери за одлагање сија-лица, неонки и батерија, које су, уко-лико се не одлажу правилно, велики загађивачи природне средине.

Н.Г.

Марко Бастаћ: Чувајмо Стари град!

| Стари град |МаЈ 2015.6

вести

МаЈ 2015. | Стари град | 7

СТАРИ гРАд„Мој староградски мајстор“ у Солунској

СТарЕ рОЛЕТНЕ ПОНОВО радЕ

Захваљујући општинској акцији „Мој староградски мајстор“,

нашој суграђанки Душанки Ми-лошевић из Солунске улице по-прављена је дотрајала ролетна у дневној соби, а договор је да ће и она преостала у трпезарији ускоро такође бити оспособљена.

Заједно са младим Милошем Марковићем, координатором Во-лонтерског сервиса посетили смо Душанку, где смо у лепо сређеном и светлом станичићу затекли сада већ легендарне мајсторе Воју и Бранка.

- Ролетне су ми већ две године биле у квару. За акцију сам саз-нала преко Информатора који ре-довно читам и сваки број односим

пријатељицама са других општина – каже Душанка.

Како смо сазнали од мајсто-ра, гуртна од ролетне у трпезарији била је у фази распадања, што није никакво чудо ако се има у виду да фабричке ролетне нису мењане или поправљане од усељења згра-де, скоро 35 година.

- Свака част нашој општини, јер има слуха за овакву врсту помоћи. Млади Милош је изузетно љубазан и волим када ми неко такав одго-вори на телефонски позив – додаје наша саговорница која је и сама 40 година радила са људима.

Душанка већ 65 година живи у Београду, од завршетка средње школе. Родом је из Ћуприје, а по

струци је дипломирана правни-ца. Шест година радила је у нека-дашњем Градском комитету СКЈ. Чак је и ишла и на две радне ак-ције, а „преосталих“ 35 година стажа провела је у некадашњем ЈАТ-у. Живела је најпре на Пали-лули, а на Стари град, у Солунску улицу, доселила се 1992. Душанка је отишла у пензију 1995. године.

- И раније сам користила ову врсту услуге за водоинсталатерске радове, а од осталих погодности за пензионере које нуди општина Стари град, идем на бесплатно пли-вање на СРПЦ „Милан Гале Муш-катировић“, што је одлично за моју кичму – завршила је Душанка Ми-лошевић.

Ђ.Ч.

Душанка МилошевићСтароградски мајстори Воја и Бранко

| Стари град |МаЈ 2015.8

СТАРИ гРАдАкција „Заједно за вашу зграду“ у Светогорској улици

ЛЕПОТИЦа ИЗ ЦЕНТра

Уз помоћ општине, грађани решавају вишедеценијске проблеме у својим зградама

Петогодишњицу постојања ак-ције „Заједно за вашу зграду“

обележава прелазак на четворо-цифрен број поправки у староград-ским зградама, које смо заједно са станарима спровели у дело. Преко хиљаду интервенција на стамбеним објектима Старог града је изведено захваљујући партнерском односу општине и организованих савета и скупштина зграда.

О успеху ове популарне општин-ске акције најбоље сведочи чиње-ница да се на сваки нови конкурс за доделу средстава намењених уређењу зграда пријављује све већи број скупштина станара, а велики број њих и по други и трећи пут. Због тога је расписивање новог конкурса најављено до краја године.

За доделу финансијских сред-става путем програма „Заједно за вашу зграду“ председник Скупшти-не станара у Светогорској 18, Ди-

митрије Џамбазовић се пријавио на првом конкурсу.

- Идеја коју је општина покренула овом акцијом је за сваку похвалу. Дала је ветар у леђа многим нашим суграђанима да реше неке вишеде-ценијске проблеме и улепшају свој животни простор. Нажалост, зграде и простор око њих су нам у веома лошем стању - наглашава господин Џамбазовић.

Одобреним новцем од општине Стари град, у износу од 200 хиља-да динара, али и сакупљеним сред-ствима од стране станара зграде, замењена су улазна врата на овој старој лепотици, саграђеној 1928. године.

- Средили смо и поплочали улаз-ни хол, окречили зидове у ходници-ма. Својим средствима сам попло-чао двориште... погледајте, какав диван простор! Сагласили смо се да двориште у време када се одржава „Улица отвореног срца“, понудимо неком од дечјих удружења како би се деца играла - каже господин Џам-базовић.

Да постоји још нерешених про-блема, потврђују речи председника Скупштине зграде Џамбазовића и његовог комшије Вучића Чантрића.

Осим изведених радова, станари ове зграде желе да обнове фасаду и тиме јој врате оправдано дат назив „Лепотица из центра“, али потребна су велика новчана средства, а они као станари не би могли сами да фи-нансирају радове.

Ј.Н./Н.Г.

Комшије Чантрић и Џамбазовић

МаЈ 2015. | Стари град | 9

ШКОЛА

Развијање стваралачких активности код ученика нижих разреда

Члан Већа општине Стари град Петар Бојовић покренуо је кон-

курс како би се за 200 ђака старо-градских основних школа обезбедио комплетан школски прибор за на-редну годину.

- Нема више бесплатних уџбени-ка за све и врло мали број деце ће добити уџбенике од Министарства просвете. Како бисмо бар мало олак-шали родитељима основаца, решили смо да најкреативније ученике на-градимо школским прибором – каже Петар Бојовић.

Школе су обавештене о конкурсу за ученике нижих разреда, под на-зивом „Староградски уџбеници“. На конкурсу могу учествовати поједин-ци, али и читави разреди. Награда је комплет школског прибора, који ће обухватити перницу са оловкама, фломастерима, дрвеним бојицама, гумицом и резачем; свеске, увијаче, блок, водене боје, лењире, шестаре, вежбанке, нотне свеске, кесе за оп-рему за физичко...

Kонкурс за школарце „Староградски уџбеници“

БЕСПЛаТаН ШКОЛСКИ ПрИБОр За НајКрЕаТИВНИјЕ ЂаКЕ

- Да би учествовали на конкурсу, потребно је да ђаци направе „уџбе-ник“ из каквог би волели да уче. То не значи да праве књиге од 40 страна, које ће бити штампане, већ да пусте машти на вољу и осмисле уџбеник од 5 до 10 страна, који ће насликати, нацртати, написати теме које их инте-ресују и начин на који би желели да их обраде. То може бити нека врста хербаријума као уџбеник из света око нас, тродимензионални модел из математике, избор песама из српског језика, цртежи, илустрације, приче, песме... – објаснио је Бојовић нагласивши да је намера да се ђаци стимулишу да „сами“ себи обезбеде школски прибор и тако допринесу по-родичном буџету.

Петар Бојовић је прецизирао да конкурс траје до 30. маја и да се пријаве могу слати на мејл: kontakt@mladistarigrad.rs.

Најављено је формирање жирија који ће изабрати најбоље уџбенике, а награде ће бити подељене до краја школске године, тако да ће свако награђено дете отићи на распуст са комплетним школским прибором за

наредну годину.Директор ОШ „Вук

Караџић“ Златко Гру-шановић, који је и представник Колегију-ма директора основних школа у општини Стари град, подржао је пројекат и о њему оба-вестио своје колеге.

- Пројекат је занимљив. Надам се да ће бити испуњен циљ, а то је неговање стваралачких активности код ученика, као и схватање да рад, марљивост у животу представљају праву вредност – истакао је Груша-новић.

Члан Већа општине Петар Бојо-вић је додао да је његова првобитна идеја била да се победници конкурса награде бесплатним уџбеницима о чему смо и писали у претходном из-дању Информатора. Међутим, како су се готово све староградске ос-новне школе већ организовале и по-ручиле уџбенике, а понеки родитељи већ уплатили прве рате, одлучено је да се најкреативнији ученици награ-де комплетним школским прибором.

Д.М.

| Стари град |МаЈ 2015.10

ШКОЛАОШ за заштиту вида „Драган Ковачевић“обележила 45. рођендан

ШКОЛа ПО МЕрИ дЕТЕТа

Основна школа за заштиту вида „Драган Ковачевић“ је

специјална установа за предш-колско и основно образовање и васпитање ученика са оштећеним видом, као и деце са хроничним обољењима и трајно нарушеним здравственим стањем.

Школа, јединствена у Србији и на Балкану, обележила је 45 годи-на постојања, али се о њој мало зна. Иако је специјална школа на-става се одвија по редовном на-ставном плану и програму.

- Једина разлика је што радимо у мањим групама, са не више од десет ученика, јер се пажња нужно посвећује сваком ђаку. Није чудо што нас сматрају школом по мери детета - каже директорка Силвана Плавшић.

Школу похађа 154 ђака са који-ма, групно и индивидуално, раде: дефектолози, логопеди, реедукато-ри психомоторике, наставници ви-зуелног тренинга, под контролом офтамолога и ортоптичара - пле-оптичара. Наставници су прошли обуку Дефектолошког факултета за рад са слабовидом децом.

Наставу у групама заједно слу-шају слабовиди ђаци, деца са обољењима и проблемима у пона-шању, али и емотивно нестабилни малишани. Надлежне институције и институти указали су да услови за рад са слабовидим ученицима

одговарају и најадекватнији су за школовање и деце са тежим хро-ничним обољењима и трајније на-рушеним здравственим стањем.

НАСТАВНА СРЕДСТВА СУ ПРИЛАГОЂЕНА УЧЕНИЦИМА

- Када је у групи слабовидо дете, табла мора да буде бела, хе-мијска оловка којом пише црна, а слова увећана. Ту су и ТВ лупе и посебни компјутерски програми. Хиперактивном детету се прилази са посебном пажњом, а социјално угроженим ученицима обезбеђују се донације. У продуженом борав-ку организован је васпитно-об-разовни рад - објашњава дирек-торка и поносно додаје да је ова школа као породица.

- Трудимо се да свакоме пос-ветимо максималну пажњу, кроз редовну наставу, рахбилитациони програм, корективно - стимула-тивне вежбе, као и додатне кре-ативне радионице. Наша деца

ПРВА ШКОЛА ЗА ЗАШТИТУ ВИДА НА БАЛКАНУ

Историја школе почиње 1954. када су на иницијативу професора Ива-на Станковића у Основној школи „Радоје Домановић“ у Шафариковој 8 основана два комбинована одељења за слабовиде ученике. Први учитељи били су Ђорђе и Радмила Жутић, родитељи глумца Милоша Жу-тића. Формирањем осам одељења 1970. стварају се услови за отва-рање прве школе за заштиту вида на Балкану.

се такмиче са ученицима редов-них школа и освајају награде на општинским и градским такми-чењима. Заједно полажу завршне испите за упис у средње школе и гимназије, а многи заврше и фа-култете.

Директорка Силвана Плавшић наглашава да може да се похвали изузетном сарадњом са општи-ном Стари град, која увек помаже и брине о школи.

- Решава многе проблеме, од одржавања зграде до подршке едукацији наставника. Осим пре-воза за све ученике, општина плаћа и оброк за ученике са Ста-рог града. Сви ђаци имају лапто-пове захваљујући акцији „Трећа-ци онлајн“. У току је и опремање тзв. собе за сензорну интеграцију, важну за наше ђаке, а вредност пројекта је 720 хиљада динара. Уз нашу општину успешно реализује-мо све програмске циљеве – каже за Информатор директорка ОШ за заштиту вида „Драган Ковачевић“.

Ј.Н.

МаЈ 2015. | Стари град | 11

ШКОЛАУ ОШ „Стари град“ саниран кров и замењени олуци

ШКОЛа СПрЕМНа За НОВЕ ПрВаКЕПочетком априла завршена је са-

нација крова и замена дотраја-лих олука ОШ „Стари град“ у Херцег Стјепана 7.

Због немогућности да стари олуци приме већу количину воде и оштећења на лименом равном крову дошло је до прокишњавања на последњем спрату.

- Редовно смо кречили учионице, али после великих падавина наш труд се показао као узалудан. Обра-тили смо се општини. Као нова ди-ректорка, уверила сам се у речи свог претходника да је наша општина увек спремна да помогне. Захвални смо и веома задовољни урађеним – истакла је директорка Сања Радми-ловић.

Захваљујући општини, пре две године, замењени су сви дотрајали дрвени прозори и врата новом ПВЦ фасадном столаријом, први пут од из-градње школе (1961). Учионице сада пружају квалитније услове за наставу и боравак ђака. Школа је опремље-на и обједињеним системом видео надзора и има школског полицајца.

У ОШ „Стари град“ настава од 1. до 4. разреда одвија се увек пре подне. Школа основцима нуди и спек-тар бесплатних ваннаставних актив-ности. У продуженом боравку раде драмска, рецитаторска, литерарна и математичка секција и хор. Учени-ци бесплатно похађају радионице за израду грнчарије, декупаж технике, мозаика, папит машеа, цртања, и ча-

ОБРАЗОВАЊЕ ЈЕ ПРИОРИТЕТ

На Старом граду налази се 11 вртића, 8 основних и 12 средњих школа за које општина, као друштвено одговорна локална самоуправа, конти-нуирано издваја значајна буџетска средства. Како би се староградској деци и ученицима обезбедили квалитетнији услови за образовање по-следњих година у школе је уложено око 400 милиона динара.

сове корективне гимнастике. Ту су и кошарка, одбојка, рекреативни фит-нес, мачевање и школа шаха.

- За предшколце, наше будуће ђаке, организујемо и бесплатне кур-севе грчког и енглеског језика. Оче-кујемо да се у нову школску годину пријави више првака, и да искорис-те погодности које им наша школа

нуди – истиче директорка Сања Рад-миловић.

Упис je почео 1. априла и траје до 31. августа, радним даном од 8 до 14 сати. Више информација можете добити на телефон 011/339 11 18, имејлом: osstarigrad@sezampro.rs и на www.osstarigrad.com

Д.М.

Завршени радови: Дорћол са крова школе

| Стари град |МаЈ 2015.12

младиБесплатна припремна настава за осмаке

да МаЛа МаТУра дОБрО ПрОЂЕ

Канцеларија за младе општине Стари град (КЗМ) организује

бесплатну припремну наставу из српског језика и математике за ученике осмих разреда, како би се што боље припремили за полагање мале матуре.

Преко 180 староградских ос-мака похађа часове који се у више термина током викенда одржавају у општини Стари град. Часови трају 90 минута, а предавачи су искусни про-фесори и педагози.

Велика и мала сала општине не-радним данима постају својеврсне учионице. Осмаци и задаци смењују су се на табли, док професорка објашњава „криве, тангенте и једна-чине са две непознате“.

Александра Синадиновић из ОШ „Краљ Петар Први“ још

није одлучила коју ће средњу школу да упише. Највероват-није неку од гимна-зија.

- Пуно ми значе припреме. Ту сам са

две другарице из разреда и могу да кажем да је професорка математике одлична. Све нам се де-таљно објашњава, а ако нешто није јасно постављамо питања – каже будућа гимназијалка.

Сличног мишљења је и Срђан Мортвански, осмак из „Аласа“.

- Родитељи су ми рекли да су бесплатне припреме

Школа реторике Канцеларије за младе Стари град

рЕЦИ ТО УБЕдЉИВО!Почела је школа реторике, још

један у низу програма вршњач-ке и стручне едукације у пролећном програму староградске Канцела-рије за младе (КЗМ). Паралелно се одржавају и бесплатни курсеви страних језика.

Први час реторике одржан је 29. априла у УК „Пароброд“, где се до 20. маја одвија школа.

Група од петнаесторо младих, под стручним вођством искусног реторичара Радована Перовића, међусобно се упознала и савла-дала прву трему јавног наступа. Представили су себе, знања о ре-торици, мотиве да се пријаве, као и очекивања од радионице. Одмах су добили прва, стручна запажања о наступу. Лед се отопио, завладала је искрена, пријатна и радна блис-ког која се испољила током следеће практичне вежбе.

Невена Кувељић, студенткиња чет-

врте године но-винарско ко-муниколошког смера Факул-

тета политичких наука веома је

задовољна темама и предавачима.- Након првог часа ослободили

смо се стега. Похвале предавачу јер су практични примери и вежбе одлични. Што више практикујете го-ворништво, трема нестаје. Иначе волим јавни наступ, јер омогућава да износите своје идеје и једино тако можете да привучете исто-мишљенике да бисте нешто уради-ли за бољитак друштва – каже Не-вена.

Курс је замишљен као скуп тео-ријско - практичних часова током којих се уче и увежбавају вештине беседништва, технике писања и припрема говора, дикција, особи-не квалитетног говорника, говор тела и сугестивност приликом јавног наступа, уз практичне пре-зентације говора са наступом пред камерама.

О значају школе реторике до-вољно је рећи да у ери савреме-них медија и корпоративног посло-вања вештина јавно изговорене речи има високу позицију на листи квалитета које успешан човек треба да поседује. Након успешно завршеног курса полазници ће до-бити и сертификат школе реторике.

Д.М.

МЛАДИ, ОБРАЗОВАНИ И ИСКУСНИ ПРЕДАВАЧИ

Радионице воде предавачи са значајним искуством у области реторике и јавног наступа: Радован Перовић, студент завршне године Правног факултета, носилац је бројних награда и венца беседништва; Лидија Мирков, дипломирани новинар и мастер комуникологије, сарадница је у настави ФПН; глумица Милена Јакшић је такође, носилац венца беседништва, и режисер Милан Смиљанић, аутор је награђиваног доку-ментарног филма „Одавде нема назад“.

МаЈ 2015. | Стари град | 13

младиБесплатна припремна настава за осмаке Светско првенство у роњењу на дах на „Галету“

да МаЛа МаТУра дОБрО ПрОЂЕ

добра идеја и да ће ми сигурно по-моћи да се спремим. Редовно дола-зим јер нисам баш најбољи из ма-тиша, а часови су некако другачији него у школи – каже Срђан, који на-мерава да упише Туристичко – угос-титељску школу.

Предавач Силвана Вулић Марко-вић, професорка математике Прве београдске гимназије, истиче да је овај програм КЗМ одличан и практи-чан.

- Одзив ученика је добар. Знање је, у већ формираним групама, хомо-гено. Трудимо се помогнемо сваком

ученику појединачно. Прелази-мо познате збирке, додаје-

мо проширени програм и нове задатке. Као дуго-годишњи професор знам тачно на шта морају у

градиву да обрате посеб-ну пажњу – износи утиске

професорка Вулић Марковић. Ово је друга година за редом како

се захваљујући КЗМ и општини Стари град одржавају бесплатне припреме за полагање мале матуре.

- Познато је да су додатне припре-ме ђака за полагање мале матуре данас постале неопходне, па чак и за најбоље ученике. Многи нису у мо-гућности да их плате, па смо уз помоћ општине обезбедили бесплатне часо-ве и стручне предаваче. Желимо по-могнемо да се сви основци што боље припреме, како би уписали жељене средње школе – каже координатор КЗМ Стари град Бојан Марић.

Д.М.

НајМЛаЂИ ВОЛОНТЕр НИКОЛа ПОЛОВИНа

Никола Половина има само десет година, али га то није спречило

да се пријави да буде волонтер на Светском првенству у роњењу на дах, које ће бити одржано у јуну у Бе-ограду.

- Волим да испробам нове ст-вари. Кад сам прочитао текст у Ин-форматору Стари град, баш ме је заинтересовало. Нисам ни знао да постоји спорт – роњење на дах - прича Никола и додаје да је одмах, уз помоћ маме, написао свој први мејл у животу:

„Поштовани, зовем се Никола Половина, рођен сам 2004. годи-не, тренирам ватерполо три године у В.К. „Таш“. Волео бих да волон-тирам на Светском превенству у роњењу на дах. Срдачан поздрав.”

Никола каже да је сваки дан иш-чекивао да му стигне одговор и да је био „стварно срећан“ кад је добио мејл у коме пише да ће моћи да во-лонтира, наравно, уз сагласност ро-дитеља.

Мама Наташа му је, додаје,

објаснила да волонтирање значи да помажеш или чиниш нешто бесплат-но.

- На тениским турнирима волон-тери скупљају лоптице, а има во-лонтера и у ватерполу - објашњава дечак.

Никола у клубу „Таш“ игра, али и брани у екипи старијих ватерполи-ста. Недавно је са двојицом другара добио пехар као најбољи најмлађи играч.

Каже да једва чека да види шта ће да ради као волонтер и да научи што више о роњењу на дах.

Цео организациони одбор пр-венства одушевљен је Николином пријавом.

„Сви смо се одушевили када смо добили твоју пријаву да волонтираш. Види се да ће од тебе бити добар човек и одличан спортиста. Надамо са да ћеш са својом жељом да во-лонтираш бити пример за све твоје другаре, а и оне много старије од тебе”, написали су као одговор на Николин мејл.

Д.М.

ВОЛОНТЕРИ, ЈАВИТЕ СЕ! Кажу да волонтирање истиче оно најбоље у човеку. Пријавите се и ви да будете волонтер на Светском првенству у роњењу на дах, које ће од 19. до 28. јуна на базенима СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић“ окупи-ти око 170 ронилаца из 30 земаља. Пријаве на мејл: bojovicpetar.bg@gmail.com

| Стари град |МаЈ 2015.14

СТАРИ гРАд

МаЈ 2015. | Стари град | 15

СТАРИ гРАдБесплатни термини за пливање за пензионере Старог града

ЕЛИКСИр МЛадОСТИ На „ГаЛЕТУ“Идеалан вид рекреације за најстарије Старограђане

Од када су, крајем децембра 2013. године, на „Галету“ уведе-

ни бесплатни термини за пливање намењени пензионерима Старог града, интересовање наших најста-ријих суграђана не јењава. Сваког уторка и четвртка, од 12 до 13.30 часова, затворени базен СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић“ уго-шћава све већи број пензионерки и пензионера.

Све што им је потребно, осим добре воље и опреме за пливање, јесте да понесу личну карту са старо-градском адресом. Препорука је и да се, уколико има потребе, консул-тују са својим лекаром, а за безбед-ност током посете базену не треба да брину. Поред обучених спасила-ца, који све време мотре на плива-че, на „Галету“ постоји и лекарска служба.

Пливање је идеалан вид рекре-ације за старије, јер нема опте-рећења на зглобовима. Осим тога, редовним пливањем знатно могу да унапреде кондицију, али и да кардио-васкуларне или болести плућа држе под контролом. Поједини стручњаци пливање називају „еликсиром мла-дости“, због чега не чуди ведар дух и добро расположење које смо при-метили код корисника ове услуге на „Галету“.

НАЈБОЉИ БАЗЕН У ГРАДУ

Пензионер из непосредног ком-шилука Душан Церовина (74) каже да редовно користи оба пливачка термина за најстарије.

- Читаве зиме сам долазио два пута недељно – и уторком и чет-вртком. Осећам се препорођено после пливања. Свим својим прија-

тељима препоручујем да искористе ове бесплатне терми-не, јер су много корисни и за тело и за дух, а

при том нам их по-клања најбољи базен

у граду – прича Душан при уласку у општински спортски центар и додаје да је захваљујући пливању у одличној форми.

Душан каже да је упознат и са ос-талим активностима општине Стари град које су намењене пензинери-ма и са осмехом се сећа једног од излета на који је општина повела најстарије Старограђане.

ХВАЛА ОПШТИНИ СТАРИ ГРАД!

Корисница бесплатних термина за пливање, пензионерка Слави-

ца Стефановић се у своје, али и у име осталих корисника, захваљује општини што води рачуна о најста-ријим суграђанима.

- Ово је заиста не-процењива услуга коју нам је општи-на обезбедила. Мој супруг и ја редовно долазимо на пливање и много нам значи што можемо потпуно бесплатно да се рекреира-мо – наводи Славица.

Н.Г.

БРИГА О СТАРИМА ЈЕ НАША ОБАВЕЗА

Марко Бастаћ поручује да је брига о најстаријим Старограђанима оба-веза и један од приоритета у раду наше општине. - Свесни смо да је пензионерима данас тешко да од својих кућних буџе-та одвоје део новца за спортске активности. С друге стране, јако добро знамо колико је активан начин живота важан за њих и њихово здравље. Због тога смо обезбедили термине за пливање који су бесплатни за пензионере Старог града и врло смо задовољни када приметимо вели-ки одзив наших старијих суграђана – каже Бастаћ и позива све старо-градске пензионере да искористе погодност коју им општина и СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић“ нуде.- Сигурни смо да нема бољег начина за одржавање кондиције и про-вођење слободног времена за најстарије, који се поред рекреације, на „Галету“ и друже, разговарају. Знамо да је акција успешна, јер је базен у „пензионерским“ терминима увек пун. Због тога ћемо наставити да је спроводимо – додаје Марко Бастаћ.

| Стари град |МаЈ 2015.16

старограђаниИнтервју: Зоран Марјановић, музички колекционар

ПЛОЧЕ И дИСКОВИ ПрЕ СПОрТа

Син популарног Моше из „Монте-видеа“ говори о животу на Старом граду, музичким колекцијама, мага-зину „Џубокс“ и наравно – оцу

Старограђанин Зоран Марјано-вић је син популарног фудба-

лера Благоја Моше Марјановића. Иако је наследио спортски таленат, велики део живота посветио је му-зици и страственом хобију – колек-ционарству. Био је и иницијатор настанка чувеног рок магазина „Џубокс“. Посетили смо га у стану у Игумановој палати на Теразијама, где je проводио најзанимљивије животне тренутке.

Свако ко уђе у ову собу приме-тиће да је ваша највећа страст са-купљане плоча и ЦД-ова. Кажу да имате једну од највећих музичких колекција у Европи?

- Прве плоче сакупљао сам као седмогодишњак. Тако је настала вредна колекција плоча домаће му-зике, од 1958. до данас. Све што је изашло на винилу, осим народне и класичне музике. Ово, својеврсно „национално благо“ нема нико, а познати колекционари су хтели да га откупе. Још увек размишљам да га понудим неком страном купцу. Имам и око 40 хиљада компакт ди-

скова од којих је више од 80 посто оригинала, а остали су резане ко-пије, не пиратске. Међу њима су и раритетне компилације „у мом из-дању“, нa пример песме о Београ-ду и 20 старих бисера Мике Аласа. Поседујем и комплете свих часопи-са везаних за музику и филм, ту је и колекција плаката већине домаћих филмова. Такође, чувам и евиден-ције топ листа „British top twenty“ као преписке у 10 свезака школс-ког формата.

Шта је за вас представљала појава компакт дискова у односу на дотле непревазиђене виниле?

- Дискове нисам одмах почео да сакупљам. Пошто сам радио у

ЧИТАВ ЖИВОТ НА СТАРОМ ГРАДУ

Зоран Марјановић рођен је 1947. године. Одрастао је на Теразијама, у стану у Игумановој палати. Практично, цео свој живот провео је на Старом граду („Ова соба је била одувек моја“). Завршио је ОШ „Жарко Зрењанин“, школу која се налазила на месту данашње музичке шко-ле „Мокрањац“, а касније је премештена у Косовску улицу и данас се зове „Дринка Павловић“. Занимљиво је да је Марјановић завршио IV београдску гимназију на Дедињу, јер је годину дана пре тога живео у Торину, у Италији, пошто му је тамо отац био тренер, а после повратка није било места ни у једној гимназији у ужем у центру града. Радни век је, од 1970. године, провео у некадашњем ЈАТ-у, најпре као стјуард, а после је био директор летења. Зоран је имао и своју емисију на „Радио ЈАТ-у“ под именом „Чаробни тренуци“.

ЈАТ-у, прве ЦД-ове сам куповао у иностранству и мењао их за плоче. Касније су се могли купити и код нас, а први домаћи лиценцирани ЦД-ови ПГП РТС-а произведени су у Кореји и Источној Немачкој. Сматрам да ласерски грамофон и даље представља врхунац аудио до-живљаја.

Шта вам је из детињства на Старом граду остало у најјачем сећању?

- Одрастајући на Старом граду, пратио сам историјат настанка Трга Николе Пашића. Преко пута Игуманове палате некада се нала-зила злогласна зграда Гестапо-а, пређашње седиште Сељачког суда.

Моша и Зоран Марјановић Међу својим благом

МаЈ 2015. | Стари град | 17

старограђаниПриликом рушења ове зграде про-нађено је пуно лешева. После тога велики празан простор прекривен је травом. У „другој фази“ прекри-вен је песком, да би се на крају поставиле плочице. Идеално место за вожњу бицикла, фудбал, хокеј, ролшуe. Речју, један прави рај за клинце.

Која су некада била омиљена места за изласке младих у центру града?

- Повремено сам пуштао плоче у првој београдској дискотеци код Лазе Шећера. Касније су незао-билазни били „Цепелин“ на Ташу, „Дуга“ на Славији и „Нана“ на Сења-ку. На Старом граду чувено место за излазак био је „Градски подрум“, налазио се испод данашњег Дома синдиката. Тамо су свирале Силуе-те, Yu група... а не треба заборавити ни Дом омладине.

Колико реално је филм „Мон-тевидео“ приказао личност вашег оца?

- Физички је више личио на гл-

умца Милоша Биковића, него на Петра Стругара. Одушевљен сам, нарочито првим делом филма, који је у мени пробудио усхићење про-жето емоцијама. Међутим, мој отац Благоје Моша Марјановић није био женскарош. Био је потпуно друга-чији. Сваку победу прослављао је са колегама у старим кафанама, попут „Сложне браће“ и „Зоне Замфиро-ве“. Иначе, чувени надимак Моша добио је због своје таласасте косе. Умро је у 77 години живота 1984. године и жао ми је што га нисам за-памтио у пуној играчкој снази.

С обзиром на породичну тради-цију, да ли сте се бавили спортом?

- Од оца сам наследио спортски ген. Одлично сам играо фудбал, а нешто касније, с обзиром на то да сам виши растом, прешао сам на кошарку и био члан школске репре-зентације. Преко оца сам познавао све играче фудбалског клуба БСК.

Легендарни рок часопис „Џу-бокс“ настао је захваљујући вашој иницијативи. Како сте дошли на ту идеју?

- По угледу на тадашње стране ча-сописе, дао сам идеју мојој старијој сестри Вишњи Марјановић, која је била новинар „Дуге“ и „Филмског света“, за квалитетан рок магазин. За главног уредника одабрали смо

Николу Караклајића, као особу од угледа. Сестра је писала, а ја сам уређивао топ листе. Први примерак је изашао 3. маја 1966. а последњи 3. јуна 1969, укупно 39 бројева. Зах-ваљујући и овом магазину, данас сам у личном познанству са већи-ном домаћих рок музичара, а многи од њих су интервјуисани управо у овој соби. Неколико пута сам се видео и са Лу Ридом. Касније, име „Џубокс“ преузимају Дечје новине из Горњег Милановца, па од 1974. до 1985. са краћом паузом, излази потпуно другачији часопис под тим именом.

Која је по Вашем мишљењу најбоља рок група свих времена?

- Сматрам да су то Битлси, без ди-леме.

Ђ.Ч.

ПОДСТАНАР У СВОМ СТАНУ

Марјановић и данас живи у Игумановој палати, чувеном здању из 1936. године, у стану који је његов отац заслужено добио од „Фудбалског саве-за“. Међутим, стан је још у време Слободана Милошевића морао да буде враћен цркви, с обзиром на тестаментарну жељу хуманитарног добротво-ра Симе Игуманова. Занимљиво је да је биста на врху зграде која је при-казивала Игуманова са сирочићима, нажалост срушена одмах после Дру-гог светског рата.- Сад плаћам „дуплу станарину“, чиме сам практично подстанар у сопстве-ном стану и имам само станарско, а не и власничко право. Овде је нека-да чак био и „заједнички стан“, јер је ту својевремено живео и један мајор Удбе – додао је наш саговорник.

Са очевим копачкама

| Стари град |МаЈ 2015.18

старограђани

МаЈ 2015. | Стари град | 19

БаШтинаМарсел Чивљак, један од последњих мајстора филиграна у Београду

У НИТИМа СрЕБра ЧЕТрдЕСЕТ ГОдИНа

Посао који захтева стрпљење, добар укус и креативност

Марсел Чивљак, мајстор фи-лигранског заната, рођен је на

Старом граду, у Улици краљице Ната-лије, 1956. године. Отац Симон у то време већ је увелико радио у својој кујунџијско - филигранској радњи на Теразијама 37. Малу радионицу сребрне чипке Симеон је основао давне 1951. године, након дугого-дишњих путовања по Француској, Италији и периода учења заната у Дубровнику. Његов син необичног француског имена, нажалост, ника-да није имао прилику да занат научи од свог оца. Симон је преминуо када Марсел био мали.

Посао је 1963. године преузела Симонова супруга Каролина, мајка седмогодишњег Марсела, која је радњу чувала све до краја школо-вања свог сина. Након што је добро изучио занат код једног вождовач-ког кујунџије, Марсел 1975. године преузима радњу и од тада прави ук-расе од танких сребрних нити.

- Све почиње од доброг цртежа

на основу кога се праве шаблони. Према шаблонима се припрема сребро за основу, која се израђује од дебље жице, обле или пљоснате... - објашњава Марсел.

– Оквир се прави од цик-цак жице или од две уврнуте жице, све зависи од тога шта желите. Између долазе украси, филиграни од танких нити сребра. Топљењем једне сре-брне шипке од десет центиметара дужине и три милиметра дебљине, добија се двадесет метара сребрне нити за израду филиграна.

Сваки комад накита Марсел прави ручно, две жице вешто уп-реда само уз помоћ старих клешта правећи такозвану „змију“. Његов алат стар је више деценија, а посеб-но му је драг онај који је припадао његовом оцу. Након темељне при-преме, за добре минђуше потребно му је два до три дана рада. Марсел ни један модел не прави у великим серијама, тако да се сваком кома-ду накита посвећује са посебном пажњом.

- Прави филигрански посао за-хтева стрпљење, добар укус и кре-ативност. Не прилагођавам се мо-дерним временима, држим да је

ПРВИ БРОШ

За радни сто први пут је сео као седмогодишњи дечак, у време када је радњу на Теразијама преузела његова мајка Каролина. Дала му је да прави минијатурне сребрне куглице, каквих је потребно на стотине да се украси само један брош. Као десетогодишњак је правио прве јед-ноставне украсе, али признаје да је највећу сигурност стекао тек после петнаест година рада.

класика увек у моди и израђујем накит за који ја сматрам да је леп. Ипак, волим да погледам каталоге неких музеја, јер су се филиграни-ма украшавали разни предмети, рамови за слике, кубуре, украсне дршке за јатагане и ножеве, табаке-ре, муштикле, појасеви, копче, токе, лампе... Највише ми се допада како се данас филиграни раде у Мексику, али сведени пољски филигран је, по мом мишљењу, најотменији!

Уз филигран се најбоље слаже полудраго камење као што је корал, тиркиз, аметист, оникс. Марсел каже да боја доста обогаћује сребро и ис-тиче његову лепоту. Истиче и да фи-лигран као украс око старог новца може да буде веома ефектан комад накита.

У радњи му помаже син, који се по деди такође зове Симон. Готово су једини који се баве овим умет-ничким занатом упркос новотарија-ма које бљеште из новооснованих златарских трговина. Потомци мајс-тора филиграна пореклом из Пећи, а знањем из дубровачких зидина, надају се да ће очувати овај стари занат у срцу Београда не штедећи ни рад ни време.

Ј.З.

| Стари град |МаЈ 2015.20

Здрава странаУ Дому здравља „Стари град“ одржан бесплатни курс за одвикавање од пушења

Три од четири пушача жели да престане да пуши. У томе им могу помоћи здравствени радници

У овиру радионице превентивног центра одвикавање од пушења

крајем априла одржан је курс за све оне који желе и хоће да се одрекну дуванског дима. Бесплатан петоднев-ни курс је водила прим. др Весна Мандрапа.

Употреба дувана је водећи узрок смрти у свету који се може преве-нирати. Према подацима Светске здравствене организације, од после-дица пушења у свету умире око шест милиона људи сваке године. Дуван је једини легални производ који делује штетно на све који су му изложени. Може се рећи да нема органа или органског система које дуван не напада и не оштећује. Већина боле-сти насталих услед употребе дувана јавља се годинама или деценијама касније и сада се суочавамо са рас-том епидемије болести повезаних са пушењем. Доказана је узрочна пове-заност између пушења и карцинома бронха и плућа, те инфаркта миокар-да и хроничне опструктивне болести плућа.

- Утврђено је да пушење цигарета, али и изложеност дуванском диму тзв. пасивно пушење, знатно доприноси обољевању и превременом умирању од низа болести. Учесталост ових бо-лести директно зависи од броја попу-шених цигарета, од трајања пушења (пушачког стажа), од старосног доба када се почело пушити и од садр-жаја никотина и катрана у диму ци-гарете. Уколико се раније почиње са пушењем, утолико је ризик ранијег умирања већи. Највећем ризику је изложена особа која почне да пуши пре 15. године живота. Више од 20 попушених цигарета дневно повећа-ва ризик од карцинома плућа за 15 до 25 пута у односу на непушача. Дувански дим садржи 4 хиљаде хе-мијских материја, од којих је око 400 отровних и 43 канцерогених. Уди-сањем дуванског дима у плућима се таложе сви ти састојци, улазе у крво-ток и тако шире по телу - каже прим. др Весна Мандрапа.

Пушење знатно повећава ризик од настанка болести срца и крвних судова (срчаног и можданог удара и болести периферне циркулације). Око 85 одсто оболелих од карцини-ма плућа су пушачи. Последице пу-шења су полна немоћ и неплодност. Код новорођенчади и мале деце, изложеност дуванском диму може узроковати учесталији бронхитис, за-палење плућа, астму, а може довести до синдрома изненадне смрти но-ворођенчета. Пушење код трудница може бити узрок спонтаног побачаја или превременог порођаја. Деца жена пушача су изложена великом ризику да се роде са неким телесним манама. Доказано је да је интелекту-ално сазревање ове деце успорено. Свака цигарета смета и класична и електронска.

- Користи од престанка пушења су вишеструке, нарочито ако особа престане да пуши пре појаве првих симптома штетних ефеката дува-

СТрУЧНа ПОдрШКа ПрИ ОСТаВЉаЊУ ЦИГарЕТа

на. Смањује се ризик за развој обољења директно повезаних са пушењем и повећава се очекивана дужина живота. Годину дана од прес-танка пушења цигарета вероватноћа умирања од карцинома плућа се смањује за чак 50 одсто. Десет годи-на од престанка вероватноћа уми-рања од карцинома плућа је иста као и за непушаче, смањује се ризик од можданог удара, као и ризик од рака уста, грла, једњака, желуца, бубрега и панкреаса.

У одвикавању од пушења пуша-чима је неопходна стручна помоћ. Преко 75 одсто пушача жели да пре-кине са пушењем. Шансе да ће у томе и успети значајно се повећавају уз помоћ лекара и других здравстве-них радника. Стручна помоћ је по-требна при доношењу одлуке, а када је одлука једном донесена , потребна је подршка да престане да пуши и да остане непушач - истиче Мандрапа.

Ј. Н.

Др Весна Мандрапа

МаЈ 2015. | Стари град | 21

Здрава странаИзмењен Закон о заштити становништва од заразних болести

Савети за здрав живот

ВаКЦИНа ОБаВЕЗНа За СВУ дЕЦУ

ЊЕНО ВЕЛИЧаНСТВО јаГОда

Посланици републичког парламента ус-војили су измене Закона о заштити

становништва од заразних болести, па ће вакцинација деце убудуће бити обавезна. Према новим изменама, лекарима неће бити потребан писмени пристанак пацијен-та, односно законског заступника детета. Закон су подржале све посланичке групе.

Изменама закона назначено је да иму-низацију обавља доктор медицине, који по извршеном прегледу лица које треба имунизовати може да утврди привремену, односно да предложи стручном тиму трајну контраиндикацију за вакцинацију. Такође, наведено је да прописану евиденцију о из-вршеној имунизацији обавља доктор ме-дицине који врши имунизацију, у складу са законом.

У усвојеном акту имунизација је одређе-на као превентивна мера заштите лица од заразних болести, давањем вакцина и/или имуноглобулина хуманог порекла, имуноби-олошких препарата који садрже специфич-на антитела и моноклонских антитела.

Ј.З.

Омиљена воћка, богата витамином Ц

Јагоде (Fragaria vesca) спадају међу омиљенo воће, а њихова појава на пијацама крајем априла месеца

један је од симбола пролећа. На београдске пијаце ја-годе стижу из грочанског и смедеревског округа, где су услови узгајања и производње најидеалнији у Европи. Јагоде се једу као свеж плод или као посластице у виду џема, мармеладе, компота или освежавајућих напита-ка.

У свету је познато стотинак сорти баштен -ских јагода. Међутим, много популарнија и укуснија је шумска јагода. Она је знатно ситнија, тежа за брање, a самим тим и скупља. Поред плода, код шумске јагоде подјед-нако су цењени корен, лист и цвет који имају лековито својство.

Јагоде су богате су минералима: калијумом, калцијумом, гвожђем и фосфором и манганом. Овај по-следњи повољно утиче на целокупни ме-таболизам, храни нерве и мозак, погодан је за кости и крв и подстиче либидо. Од витамина јагода садржи каротен, витамине групе Б, витами-не Ц и Е, танин, тритерпен, пентозан и етарско уље. Препоручују се дијабетичарима и имају бројна лекови-

та својства. Неутралишу отрове у телу, помажу код тегоба јетре, срчаних и реуматских обољења. Поправљају крвну

слику, снижавају крвни притисак, смирују живце, помажу растварању мокраћне

киселине у крви. Одличне су у борби против каменца у жучној кеси и бубрезима. Витамин Ц знатно јача

имунолошки систем и помаже орга-низму да апсорбује гвожђе.

Јагоде могу бити и снажни алерге-ни, јер поједине особе (углавном деца

али и старије особе) нису толерантне на њих. У тим случајевима може се јавити ин-

тензивна копривњача по телу која захтева струч-но лечење.

Ј.З.

ЛЕТЊИ НАПИТАК ОД ЈАГОДА

Ставити у блендер једну шољицу исцеђе-ног сока од наранџе, десет јагода средње величине, једну банану и неко-лико коцкица леда. Када се све изми-кса, овај освежавајући напитак се служи одмах. У летњем периоду он може заме-нити доручак или се пити између оброка.

| Стари град |МаЈ 2015.22

КултураУстанова културе Градске општине Стари град „Пароброд“

ТЕаТар ОТВОрЕНИХ ВраТа Пароброд Театар, оф - оф сцена

нових позоришних форми, ло-гичан је избор за премијерно из-вођење „Ћелаве певачице“, драме апсурда Ежена Јонеска.

Представа је настала као вежба глуме студената класе Мирјане Ка-рановић, која је и менторка пред-ставе. Играју данас дипломирани глумци Јелена Пузић, Милица Пе-тровић, Стефан Поповић и Андреј Пиповић, као и Петар Дамјановић и Тања Марков, колеге из класе Небојше Дугалића.

Јонескова драма, први пут из-ведена 1950. увек је актуелна јер говори о безнађу и заробљености људи који тога нису ни свесни.

Игра се током маја, а њено трајање зависи од подршке медија и публике. Ово је шеста предста-ва настала као надградња јавних читања „Бисера из управничких фиока“.

Спремају се нове представе ре-дитеља Ане Григоровић и Стевана

Бодроже, а њихов „Памук“ дожи-веће мајско бис издање.

За резервације представа у мају позовите 011/414 21 63.

Немања Јехличка са изложбом Walking through clear water in a

pool painted black, коју можемо оз-начити као арт искорак, спада у ред најзначајнијих графичких дизајне-ра. Јехличка, арт директор неколи-ко агенција, данас је креативни ди-ректор Lorem Ipsum Studijа. Његов „Омот Кабинета“ понео је Гранд При за најбољи индустријски дизајн у Србији на Packtivity2 конференцији портала Designed.rs.

Кулминација програма је ретрос-пектива архитекте Ђорђа Геца, отво-рена 4. маја. Значајни београдски архитекта недавно нас је напустио, заувек и прерано. Красили су га професионализам, етичност, дослед-ност и упорност. Упечатљив ауторски израз и креативност, коју је неговао са сарадницима, обликовали су ре-презентативне јавне ентеријере,

попут: клуба The Tube, ресторана Langouste и Шехер, диско бара Младост, Лудост, Радост, Brankow и Ласта бара, ресторана Public, Moritz Eis-а... Ретроспектива је симболич-но отворена на Ђорђев рођендан,

ПарОБрОд ПрОаКТИВНа ГаЛЕрИјаОд јЕХЛИЧКЕ дО ГЕЦа

први који није са нама. Изложбу, која траје до 16. маја и „Ноћи му-зеја“, помогле су архитекте Миа Давид и Маја Лалић, бројни прија-тељи и Гецове сараднице из студија FLUID:ARCHITECTURE.

МаЈ 2015. | Стари град | 23

култура

Лоше време је спречило да „Jazzvremova“ буде највећи музички догађај овог пролећа у Београду. Ипак, велика посећеност указује да су општина и установа културе урадилe много за афирмацију џеза. Наступили су Васил Хаџиманов бенд, Влада Маричић, Ди-ксиленд и Хот Клуб. Пар дана после свирао је норвешки трио из Трондхајма „One Trick Pony“, једно од првих интернационалних гос-товања на Das Boot sceni.

Приредио УК „Пароброд“/Д.М.

СаВ Тај ЏЕЗ КаО „FLAGSHIP“ СТарОГ Града

Титани националне културе у УК „Пароброд”

БОра ЋОСИЋ И КОраКС Програм књижевности добио је

нову енергију. Почело је пред-стављањем књиге „Сарајевска принцеза“, ратног хирурга Еде Ја-гањца, а као гост дошао је Лордан Зафрановић.

Књига, након више од две де-ценије, подсећа да се један дечији живот спасавао евакуацијом из Сарајева, не из хуманих разлога, већ услед притиска медија. Свака случајност са сличним догађајима, од тада до данас, била је ненамер-на и неизбежна.

Настављено је заједничким наступом титана националне кул-туре - Боре Ћосића, вероватно најзначајнијег имена националне литературе, и карикатуристе Пред-рага Кораксића, визуелног Стерије и Нушића нашег времена.

Ћосић, добитник НИН-ове на-граде за „Улогу моје породице у светској револуцији“ (1969), пред-ставио је нову триологију „Нулта земља“. Затим су о Кораксовој књизи карикатура „Трајно прошло време - хронологија 1990-2001’’, говорили Бора Ћосић и Бранка Прпа, у сценографији 100 карика-тура које су обележиле наше живо-те у протекле две и по деценије.

БРАНКО ЋОПИЋ

У „Јевремовој - улици сусрета“ видели смо и Бранка Ћопића као дводимензионални рад прослављеног Душана Петричића. Повод је стогодишњи-ца рођења великог де-чијег писца. Нажалост, овим јубилејем се баве само УК „Па-роброд“ и Стари град. Петрићићев рад поставиће се у јуну изнад Бранко-вог моста, у паркићу код обелиска Првом заседању несврста-них, током трајања „Миксер фестивала“.

Лордан Зафрановић у „Пароброду“

| Стари град |МаЈ 2015.24

КултураУстанова културе Градске општине Стари град „Пароброд“

КО јЕ БИО КОЧа ПОПОВИЋ?

ЗаШТО СМО ИХ ЗаБОраВИЛИ?

Ко је био Коча Поповић, да ли умет-ник, песник, надреалиста, ратник,

генерал, циник, државник, размаже-ни богаташки син, генијални војско-вођа или бонвиван? Овим питањима почиње документарни филм „Кон-стантин Коча Поповић“, редитеља и сценаристе Горана Марковића, који је након завршеног Фестивала документарног и краткометражног филма, живот наставио у Пароброд биоскопу.

Редитељ Горан Марковић у филму каже да је Коча од свега био по мало и ништа од свега овога сасвим. У ст-вари, одговор на питање ко је Коча Поповић остаје и дан-данас тајна – мистерија коју овај филм бар до-некле покушава да одгонетне. Пре матерњег научио је француски језик,

убеђени комуниста који се подсме-вао комунистичкој догми, спортиста, начелник Генералштаба, министар иностраних послова, потпредседник Југославије који је на посао дола-зио својим „спачеком“, истим оним аутом којим се одвезао на прославу четрдесет година од битке на Сутјес-ци.

Комуниста је постао у драматич-ним околностима пред избијање Другог светског рата, али се прикљу-чио надреалистима због тога што је презирао ставове југословенских комуниста који су заступали тврду бољшевичку догму. Комунистичку утопију никада није схватао буквал-но. Као учесник у Шпанском грађан-ском рату борио се до краја, чак и у последњој битки за Мадрид. У Другом

светском рату био је командант Прве пролетерске дивизије, који је извукао војску из смртоносног окружења на Сутјесци. Редитељ Горан Марковић покушао је да објасни и због чега су Коча и Тито константно били у некој врсти тихог сукоба и шта му је све Тито замерао до 1972. године, када се Коча повукао из политичког и јавног живота. Као и обично, своје достојанство и професионализам стављао је на прво место. Исто тако, идеје о модернизацији Југославије, која је по неколицини часних комуни-ста требало да постане демократски уређена држава, а не земља једног човека, није продао за фотељу и функ-ције. Последњих двадесет година живота провео је тихо и скромно, на релацији Београд-Дубровник.

Ј.З.

Тачно годину дана било је потреб-но да се одомаћи нови, мали и

једини биоскоп у строгом центру. Староградски биоскоп „Пароброд“ почео је са радом омажем глумцу Слободану Цици Перовићу, а већ је-данаести по реду, посвећен је Мији Алексићу. Програм се реализује у сарадњи са Трезором РТС кроз пи-тање „Зашто смо их заборавили?”.

Прошлог месеца публика је имала прилике да погледа прву до-маћу играну серију „Сервисна ста-ница“ (1959) са тандемом комича-ра Мија и Чкаља, која је прославила школу хумора Новака Новака и Лоле Ђукића, претечу свега доброг што нас је касније забављало. Мија Але-ксић је представљен и као глумац шекспировског и античког формата

у антологијском остварењу црног таласа „Човек из Храстове шуме“ (Авала филм, 1964), редитеља и сли-кара Миодрага Миће Поповића.

У претходних годину дана у био-скопу „Пароброд“ приказан је и до-

кументарац Младена Матичевића о Арсену Дедићу, а усталили су се и термини скандинавског филма у Са-радњи са Нордијском читаоницом и Скандинавским кутком.

Ј.З.

МаЈ 2015. | Стари град | 25

култураНова књига прича Драгана Лакићевића у Кући Ђуре Јакшића

Промоција књиге „Сарајево мој град“ у Кући Ђуре Јакшића

ПрОдаВНИЦа ЛИКОВа ИЗ СЛаТКЕ МУЗИКЕ

О СВаКОМ КУТКУ ОЛИМПИјСКОГ Града

У Кући Ђуре Јакшића представље-на је нова књига приповедака

познатог српског песника, писца и прозаисте Драгана Лакићевића „Слатка је музика“, у издању изда-вачке куће „Партенон“. Пре тога, Књижевна задруга Српског народ-ног вијећа из Подгорице објавила је две нове књиге Драгана Лакиће-вића - „Сабор погинулих”, днев-ник-роман Светозара Јовановића, а потом књигу изабраних и нових песама „Снежна икона” заједно са „Орфеусом” из Новог Сада.

Кроз осам прича у књизи „Слатка је музика“ аутор преплиће чудесне судбине писаца, лектора, аквизите-ра, читалаца и ликова који су почели живот у његовим претходним књига-ма прозе. Као један од главних мо-тива у Лакићевићевим приповетка-ма јесте језик, јер како и сам каже, „оркестрација језика свих јунака из књиге јесте нека врста преиспити-вања жаргона, сленга и неких дија-лектизама“.

У причи „Госпођица“ главни лико-

ви су Иво Андрић и његова „госпођи-ца“ лектор, са којом је славни писац имао велике полемике око позна-вања правила књижевног језика. Као места за дијалоге приповедач бира ресторане, ћаскања на пиву, негде на улици, у нашој историској прошлости или најављеној могућној будућности. Сви ликови, били они ве-лики и познати или људи са друштве-не маргине, они су за Драгана Ла-

кићевића у улози обичног човека, они су део нас који читамо и о њима размишљамо.

Драган Лакићевић (1954) живи у Београду од 1972. године. Аутор је десетак песничких књига, низа романа за одрасле и младе, као и неколико приповедачких књига. До-битник је најугледнијих књижевних награда и главни је уредник Српске књижевне задруге.

Ј.З.

Зашто волим Сарајево? Зато што је то град у коме се читав живот доказујете, волите га као мајка аутистично

дете, са много љубави, бриге и преиспитивања. Сећања на његову историју су нам потребна јер нас чине вредним тога да будемо Сарајлије. Прва претпоствка да сте грађа-нин овог града је да вас он прихвати, онда када пијете кафу у „Фису“, идете на Јахорину где Новосађанке мисле да знају да скијају, када вас у Београду питају „где сте, бре, Сарајевци?“ или када се родите као Монтено а дају вам име Кемал. Тако је на представљању књиге „Сарајево мој град“ говорио Страјо Крсмановић директор Умјетничке галерије БИХ.

У Кући Ђуре Јакшића представљена су четири дела књиге „Сарајево мој град“, у издању издавачке куће Рабиц из Сарајева. Фрагменте из живота и сећања на овај град испричали су Горан Микулић, издавач, Петар Пеца Поповић, новинар и рок критичар, Слободан Стајић, новинар и путо-писац из Сарајева, Душко Анђић, драмски писац и режисер, и Страјо Крсмановић, директор Умјетничке галерије БИХ.

- Прва књига говори о сарајевским улицама, о људима по којима су сарајевске улице добиле имена, о Сарајлијама који ту станују или су становали. Жеља нам је била отргнемо од заборава сваки кутак града, да сав „шушур“ зна шта је Араб махала, Бела и Жута табија, где су почели Индекси и

где смо сви заједно некада лепо живели - рекао је Горан Микулић, покретач едиције „Сарајево мој град“.

Аутори окупљени око прича о Сарајеву писали су о значајним људима који су обележили историју овог олим-пијског града, о познатим али и скривеним грађевинама, местима, улицама, кафанама. Посебно место заузимају приче о музици - Кемалу Монтену и Даворину Поповићу Пимпеку, председнику, како су га сви звали.

Издавач Горан Микулић на крају је рекао да је прича о Сарајеву отворена и најавио да ће из штампе сигурно изаћи више од десет делова књиге „Сарајево мој град“.

Ј.З.

| Стари град |МаЈ 2015.26

СТАРИ гРАд

Отворена летња туристичка сезона у Скадарлији

СКадарЛИја ГОВОрИ СВЕ јЕЗИКЕ СВЕТа

Концерт Српско-јеврејског певачког друштва

МИр КаО ЗНаК ПрИјаТЕЉСТВа дВа НарОдаОпштина Стари град покровитељ музичког доживљаја за сва чула

Концерт под називом „Шалом“ (Shalom) хора Српско-јеврејс-

ког певачког друштва, под покро-витељством Градске општине Стари град и представништва Републике Српске у Београду, одржан је 20. априла у препуној свечаној сали Дома војске Србије. Догађају је при-суствовао велики број званица међу којима су били амбасадори Изра-ела, Аустрије, Норвешке, Канаде, Пољске; представници делегације ЕУ, Ватикана, Мађарске, Светске банке, верских заједница...

Shalom на хебрејском значи мир, па је управо композицијом „Bakesh Shalom“ и започет про-грам који се састојао од двадесе-так композиција, уз чак два биса: „Хор Јевреја“ из опере „Набуко“,

као и песме „Hava Nagillah“.Велики део публике, међу којом

и доста гостију из иностранства, крај концерта је дочекао на нога-ма, а сви су допринели феноменал-ној атмосфери прожетој аплаузима у ритму мелодија, као и певања заједно са извођачима, уз дири-гентску палицу Небојше Цвијано-вића.

- Ово је био леп, мали музички

Традиционалним подизањем скадарлијске заставе уз звуке дувачког оркестра полиције у белим парадним

униформама, под диригентском палицом Дејана Спесе-нића, почела је овогодишња туристичка сезона у прес-тоничком боемском кварту. Разноврстан културно-умет-нички програм, староградска музика и песма дозвали су велики број Београђана и страних гостију који су певали, играли, слушали песнике и глумце како рецитују стихове, а могли су и да дегустирају вино, пиво, ракију...

- Када у пролеће прошетате Београдом, учиниће вам се да сте у граду којем се говоре сви језици света, а један од њих је свакако боемски, јер мерак разумеју сви и он нема цену – речено је на отварању. Поворка је настављена низ стогодишњу калдрму којом су прошета-ли глумице и глумци костимирани у скадарлијске даме, књижевнике, боеме са неизоставним шеширом, шта-пом и цветом на реверу.

Тако је у лику славног Бранислава Нушића, Милан Милосављевић подсећао окупљене шта су то велики кни-жевници, новинари, уметници, а надасве боеми, говори-ли и писали о Скадарлији и Београду. Читава улица била је једна велика позорница на којој су се сретали духови прошлости и садашњости. Певало се, смејало, добаци-вало, аплаудирало... А да би све било још и лепше, млади уметници из Италије, гости београдске Школе за дизајн, распрострли су своје штафелаје, боје и сликали портрете посетилаца, као део програма активности Међународне

мреже уметничких школа.Испред куће Ђуре Јакшића, представници Међународ-

ног центра за развој туризма и угоститељства SACEN прог-ласили су добитнике признања „Златно туристичко срце“.

Најбољом дестинацијом Југоисточне Европе проглаше-на је Грчка, док је град Опатија најбоље туристичко место, а првак здравственог туризма је Врњачка Бања. Град спортског туризма је Бања Лука, а Београд је понео титулу најбољег у културном туризму. Награда за најбољи ресто-ран припала је ресторану „Шешир мој“ у Скадарлији“.

Ј.З.

доживљај за сва чула! Публика је осетила праве емоције и добре ви-брације и на то узвратила својим одушевљењем. Одабран колажни програм одлично је осликао идеју концерта - пријатељство два народа који су вековима делили судбину, добро и зло – рекла нам је Марле-на Weinberger - Павловић, председ-ница Српско-јеврејског друштва и организаторка овог догађаја.

Ђ.Ч.

ФОТО: Новости

МаЈ 2015. | Стари град | 27

СТАРИ гРАд„Викингова школа шаха” - Kада почети са древном игром

ПраВИ ТрЕНУТаК јЕ - ОдМаХ!

Родитељи деце предшколског узраста питају се када мали-шани да почну да играју шах и да ли је за децу ова древна

игра корисна и интересантна.На основу вишегодишњег педагошког и физиолошког

истраживања у бившем СССР-у, које је настављено у Русији, научници су закључили да су потенцијали психо-физичких мо-гућности прихватања сазнања и општег развитка код деце значајно већа него што се предпостављало. Када је реч о могућности и неопходности обучавања деце за шах, Руси су одавно дали позитивно мишљење. О томе говори домина-ција руске шаховске школе коју је само на тренутак прекинуо Боби Фишер.

Велики шаховски мајстори - Капабланка, Карпов и Керес с разумевањем су вукли прве потезе већ у четвртој години. Годину касније шах су заиграли Штајниц и Еве, док су Спаски, Фишер и Каспаров као шестогодишњаци крочили у свет цр-но-белих поља. Рани почетак помогао је Спаском, Карпову и Каспарову да постану шампиони света.

Примећено је да деца која играју шах у раном узрасту показују веома висок степен памћења и самосталног миш-љења. Шах је игра им која помаже да се боље припреме за достигнућа у општеобразовним школским дисциплинама. Постала је средство васпитања и обуке. Ненаметљива, инте-ресантно привлачна, шаховска игра дароваће детету радост стварања и значајно обогатити његов духовни свет.

Зоран Андрић/Д.М.

ШАХОВСКА ФИГУРА ЗА ВИКТОРА

Решење наградног задатка број 1 је: 1.Сц6 2.Ta7 - мат. Добитник викингове награде – велике шахов-ске фигуре је седмогодишњи Старограђанин Виктор Милићевић. Захваљујемо се свима на одговорима.

Решење пошаљите на имејл: sahovskiklubviking@gmail.comСви који желе да се придруже ОМШ „Викинг“ могу да се јаве на телефон 064/319-43-43.

НаГрадНИ ЗадаТаК 2 Бели игра и даје мат у 2 потеза

СУД

ОКУ

МаЈ 2015. | Стари град | 29

спортСРПЦ „Милан Гале Мушкатировић“: Подршка врхунском спорту

ПрИПрЕМЕ За ОЛИМПИјСКЕ ИГрЕ На „ГаЛЕТУ“Идеални услови за тренинг најбољих пливача Србије

Када се крајем априла пренела вест како је, због проблема у

Пливачком савезу Србије, олим-пијац Чаба Силађи остао без тер-мина за тренинге и сам морао да плати карту за улаз на базен Репу-бличког завода за медицину и спорт на Кошутњаку, уследила је реак-ција општинског спортског центра „Милан Гале Мушкатировић“.

Како су подршка врхунском спор-ту и друштвена одговорност основни принципи пословања на „Галету“, природна је била одлука да спортски центар општине Стари град буде по-кровитељ припрема најбољих срп-ских пливача за Олимпијске игре, које се наредне године одржавају у Рио де Жанеиру.

Иако је често био суочен са неа-декватним односом државе према врхунском спорту и спортистима, Себастијан Хигл, тренер младог Си-лађија, упутио је захвалност општи-ни Стари град и СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић“.

- Потпуно је нормално да пома-жемо врхунски спорт и нема ни најмање потребе да наши пливачи осећају захвалност. Нама је драго да можемо да им изађемо у сусрет. Невероватно је да један државни рекордер у пливању дође у ситуацију да мора да плаћа улаз на било који базен у Београду – рекао је Марко Бастаћ и додао да верује у пливаче, као и да ће општина, заједно са „Га-летом“, обезбедити најбоље услове за припреме за њих, како би у Рију постигли што боље резултате.

Затворени базен на „Галету“ је олимпијских димензија – дужине 50 метара, ширине 21 и дубине 2 метра. Снадбевен је системом за ау-томатску филтрацију воде, а од про-шле године је у процес филтрације уведен минерал зеолит, што додатно утиче на пораст квалитета воде. Ана-лиза квалитета воде се врши сва-кодневно. Температура воде износи 27 степени, док је температура ваз-духа за два степена виша.

Након комплетне реконструкције 2011. године, Спортско-рекреатив-ни пословни центар „Милан Гале Мушкатировић“ постао је најсавре-

ДРЖАВНИ РЕКОРДЕР

Након што је у квалификацијама на митингу у Ајндховену оборио нацио-нални рекорд на 100 метара прсно у времену 59,79 секунди, репрезен-татвац Србије у пливању Чаба Силађи испунио је А норму за Олимпијске игре у Рио де Жанеиру 2016,.После Пекинга 2008. и Лондона 2012. године, Силађи ће трећи пут учествовати на Олимпијским играма.Овај двадесетпетогодишњак се пливањем бави од 1997. године, а све до 2004. се уз пливање бавио и ватерполом. Основни пливачки стил му је прсни. Рођен је у Сенти 1990. године.

менији центар те врсте у Београду, који свакодневно настоји да квали-тет својих услуга унапреди и одржи на највишем нивоу.

Н.Г.

Себастијан Хигл и Чаба Силађи: Хвала општини Стари град и „Галету“

ФОТО: Новости

| Стари град |МаЈ 2015.30

СПОРТУ СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић“

БЕСПЛаТНа ШКОЛа СИНХрОНОГ ПЛИВаЊаСлоган „Бити први значи увек дати

више“ већ преко 40 година мо-тивише чланове клуба за уметничко и синхроно пливање „25. мај“

Клуб за уметничко и синхроно пливање „25. мај“ организоваће овог лета, од 22. јуна до 31. јула, бесплатну летњу школу синхроног пливања за девојчице узраста од 5 до 12 година на базенима СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић”. Тре-нинзи обухватају гимнастичке и балетске вежбе у сали, а затим из-вођење основних елемената и фигу-ра у води.

Све заинтересоване девојчице моћи ће да се опробају у овом еле-гантном спорту уз помоћ најуспеш-нијих тренера и такмичарки клуба.

Синхроно пливање је углавном женски спорт који представља сло-жену форму комбинације пливања, гимнастике, балета и плеса. Такми-чарке изводе кореографије поје-диначно, у дуету или у тиму који се састоји од четири до 10 девојака, а све у пратњи музике и покрета који су уједначени и синхронизовани „као један“. Иако „соло“ није Олим-пијска дисциплина, већ су то само „дует“ и „тим“, изводи се на већини такмичења. Од 2015. године уводи се и дисциплина „мешовити пар“ тако да и мушкарци могу да учест-вују на великим такмичењима.

Бављење овим спортом захтева напредне пливачке вештине, велику снагу, издржљивост, флексибилност, грациозност, али пре свега прециз-но извођење покрета и изузетну контролу даха када сте наглавачке у води. Равномерно развија тело, јача мускулатуру, подстиче креативност, веома је здраво и деци веома за-нимљиво.

Постоје четири узрасне катего-рије такмичарки и то пионири - до 12 година, кадети - од 13 до 15 го-дина, јуниори - од 16 до 18, и сени-ори - од 19 и више година. Свака категорија има задате фигуре које на такмичењу треба да се изведу. Од узраста варира време трајања кореографија - од два до пет минута. Идеално време за почетак трени-рања је између 5 и 9 година како би

се темељно прво савладале технике пливања, а онда и напредни еле-менти.

Прва школа и секција синхроног пливања у Србији основана је 1973. године на базену „25. мај“ у Београ-ду. Њу је предводио Франц Сеница. Школа је 1985. прерасла у првоос-новани клуб под називом „25. мај“. Од тада до данас , такмичарке КУСП „25. мај“ су сваке сезоне државни прваци у скоро свим категорија-ма и дисциплинама, а највећи број репрезентативки долази управо из овог клуба. Тренинзи се одвијају сва-кодневно у СРПЦ „ Милан Гале Муш-

ЗАНИМЉИВОСТИ

При извођењу акробатских елемената у тимовима, такмичарке праве под-водну конструкцију која служи као потпора оној пливачици која изводи еле-мент, а да ниједног момента не смеју да дотакну дно базена. Део обавезне опреме је штипаљка за нос која служи да спречи улазак воде при извођењу различитих фигура када је лице под водом. Купаћи костими за наступ су украшени шљокицама и разним украсима.

катировић“ и састоје се из два дела – један део подразумева кондицио-не вежбе на сувом, балет и гимнас-тику, а други пливање, роњење, плу-тање, фигуре и кореографије у води.

Слоган клуба да „Бити први значи увек дати више“ свакодневно моти-више тренере и такмичарке КУСП „25. мај“ да улажу труд, како би биле још боље и како би неки нови клин-ци имали узоре због којих ће се укљу-чити у овај спорт.

Тренинзи бесплатне летње школе ће се одвијати према распореду који ће бити објављен на веб-сајту клуба www.synchro-25maj.com

Ђ.Ч.

МаЈ 2015. | Стари град | 31

Одељење за буџет, привреду и

друштвене делатности 3225-515, 3220-721/лок. 264Одељење за општу управу, имовинско-правне и стамбене послове 3226-906, 3220-807, 3220-721/лок. 262Одељење за грађевинске послове

3222-209, 3220-721/лок.260Одељење за комуналне послове и

комуналну инспекцију 3227-104, 3220-721/лок.380 Комунална инспекција 3225-512, 3220-721/лок.279 Одељење за грађевинску инспекцију

3222-719, 3220-721/лок.273 Грађевински инспектори 3220-721, локали 269 и 291 Пријава бесправне градње дежурни

телефон 24 сата 3222-719 Одељење за скупштинске послове и послове Већа и председника градске општине

3227-859. 3220-721/лoкали 284 и 331Одсек за пружање правне помоћи 3223-152, 3220-721/ лок. 245Служба за финансијске и заједничке послове: 3222-828, 3220-721/ лок. 235Јавно правобранилаштво: 3225-573

ЈП „Пословни простор Стари град“ info@ppstarigrad.rs

3248-893 и 3220-910, факс 3374-102Канцеларија за младе „Стари град“

Македонска 42, IV спрат, соба 75,

3300-657, kzmstarigrad@gmail.com

www.kzm.starigrad.org.rs

Установа културе „Пароброд“

Капетан Мишина 6а,414-21-63, www.ukparobrod.rs

ЈП СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић“

Тадеуша Кошћушка 63, 218-22-42,Гале инфо центар 011/3 81 81 15infocentar@gale.rs, www.srcmgm.rs

Кућа Ђуре ЈакшићаСкадарска 34, телефон 011/723 - 03 02www.kucadjurejaksica.rs

Градски судија за прекршаје

Македонска 42, IV спрат, 3300-655Центар Министарства одбране Стари град, Македонска бр.42/V, спрат, соба 85а, тел: 3300-675 и 322-4747Управа јавних прихода града Београда Стари град: порез на имовину правних лица: 3300-542, порез на имовину физичких лица: 3300-688Пријава предузећа - комуналне таксе и грађевинско земљиште 3300-693 Полицијска станица Стари град Мајке Јевросиме 33, 3239 -732:Дом здравља Стари град, Симина 27

Волонтерски сервис ГО Стари град, Македонска 42, 011/33-00-509volonterskiservis@starigrad.org.rs

ИНФО ЦЕНТАРрадним данима од 08:00 до 15:00 3215-600 / 3215-700факс: 3215-601 / 3215-701Друштво за бригу о старим лицима,

Добрачина 11, 2629-662

ДВД Стари град, Ђорђа Јовановића 11,2623 -476Пријатељи деце-Дечји савез општине,

Хиландарска 7а, 3223-377, 063-222-141Савез спортова Стари град,

Македонска 42, 063-437-539 Црвени крст Стари град,

Студентски трг 18, 2628-882

Беоком - Служба за комуникацију и

координацију односа са грађанимa

0800/110011 и 30-90-007

Матичари – Секретаријат за управу Града Београда 3220-721/лок. 276

Удружење пензионера Стари градКраља Перта 54, 3242-112

Градска општина Стари градМакедонска 42, Београдтелефон: 011/3220-721

www.starigrad.org.rse-mail: opstina@starigrad.org.rs

ПИБ: 102689765матични број: 07027125

рачун буџета општине: 840-146640-06

Председник Градске општине

Дејан Ковачевићpredsednik@starigrad.org.rsdkovacevic@starigrad.org.rs

3225-791 и 3226-476

Заменик председника Градске општине

Дејан Стефановићdstefanovic@starigrad.org.rs

3221-114 и 3227-016

Заменик секретара Скупштине Градске општине

Мило Ковачевић milo.kovacevic@starigrad.org.rs

3221-114, 3227-016

Начелник Управe Градске oпштине

Славко Перовићsperovic@starigrad.org.rs

3221-114 и 3227-016

Заменик начелника Управе Градске општине

Божидар Вулић bvulic@starigrad.org.rs

3222-626, 3222-627

Секретар Скупштине Градске општине

Зоран Ђорђевићzdjordjevic@starigrad.org.rs

3221-114, 3227-016ЧЛАНОВИ ВЕЋА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ:

Марко Бастаћ (bastac@starigrad.org.rs), Андреј Белингар (abelingar@starigrad.org.rs),Душан Раичковић (draickovic@starigrad.org.rs),

Лазар Лешњак (llesnjak@starigrad.org.rs), Коста Андрић (kosta.andric@starigrad.org.rs), Петар Бојовић (bojovic@starigrad.org.rs)

Андреја Миливојевић (a.milivojevic@starigrad.org.rs) Никола Ђоковић (nikoladjokovic@starigrad.org.rs)

Душко Јовичић (djovicic@starigrad.org.rs)телефони:3222-626 и 3220-721/лок. 212

ПОМОЋНИЦИ ПРЕДСЕДНИКА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ:Невенка Гроздановић, помоћница председника за област социјалне заштите и спорта

телефон: 3220-721/лок. 252, 3300-552 (ngrozdanovic@starigrad.org.rs)Момчило Чулић, помоћник председника за област економског развоја

телефон: 3220-721/лок. 341, 3300-641 (mculic@starigrad.org.rs)Бојана Савић, помоћница председника за омладинску политику и екологију

телефон: 3220-721/лок. 525, 3300-552 (bsavic@starigrad.org.rs)

GOStariGrad. #GOStariGrad.

Биро за нађене ствари3300-672, 3220-721 /лок. 372

КОРИСНИ ТЕЛЕФОНИ

ваМа на УсЛУЗи

Старограђани учествовали у Трци задовољства

Представници општине Стари град ове године су први пут активно подржали Београдски маратон тако што

су, заједно са 20 хиљада људи, учествовали у Трци задо-вољства.

У трци на пет километара ГО Стари град представљао је члан Већа општине Петар Бојовић, бивши активни спортиста, ронилац на дах. Заједно са њим трчало је још десетак запослених у општинској управи.

Трци задовољства придружило се и око 50 Старограђа-на, који се се пријавили на пулту општине у Пионирском парку, где су добили мајице са логом ГО Стари град и па-ролом „Увек за спорт“.

- Киша, која је падала читав дан, није успела да поква-ри Београдски маратон, Трку задовољства, нити спортску атмосферу која је понос Београда и Србије – рекао је Петар Бојовић и истакао да је желео личним примером да подржи спорт, дух заједништва и манифестацију Бео-градски маратон.

- Трку сам истрчао за 34 минута и 28 секунди, што је одлично за неког ко има 42 године – нашалио се Бојо-вић и додао да је ово први пут да је наша општина орга-низовала Старограђане да заједно учествују у трци и тако подрже спорт и маратон.

- Надам се да ће се следеће године много већи број Старограђана пријавити за Трку задовољства. Ако не могу да трче, нека прошетају, битна је воља, дух зајед-ништва и прелепа слика коју шаљемо у свет – поручио је Петар Бојовић.

Он је похвалио организаторе Београдског маратона, оценивши да сваке године поставе нове стандарде и дају нови квалитет. Ове године је у маратону и полумаратону учествовало рекордних 4500 такмичара, што је 30 про-цената више него прошле године.

- Било је право задовољство трчати, а још веће задо-вољство гледати тркаче како, не осврћући се на кишу, уживају у сваком кораку на путу до циља – рекао је члан Већа општине Стари град Петар Бојовић.

Д.М.

УВЕК За СПОрТ Одржан 28. Београдски маратон