СТУДИЈА · 2018. 5. 3. · смањују емисију угљеника и загађење животне средине, унапређују енергетску и ресурсну

ТЕХНО - ЕКОНОМСКИ АСПЕКТИ ПРИМЕНЕ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ И МОБИЛНИХ РОБОТИЗОВАНИХ СОЛАРНИХ

ЕЛЕКТРО-ГЕНЕРАТОРА У ПОЉОПРИВРЕДИ

СТУДИЈА

ПРОЈЕКАТ МИНИСТАРСТВА ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

ТЕХНО-ЕКОНОМСКИ АСПЕКТИПРИМЕНЕ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА

ЕНЕРГИЈЕ И МОБИЛНИХРОБОТИЗОВАНИХ СОЛАРНИХЕЛЕКТРО-ГЕНЕРАТОРА У

ПОЉОПРИВРЕДИ

Студија

Београд, новембар 2015.

ii

Наслов документа:ТЕХНО-ЕКОНОМСКИ АСПЕКТИ ПРИМЕНЕ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ ИМОБИЛНИХ РОБОТИЗОВАНИХ СОЛАРНИХ ЕЛЕКТРО-ГЕНЕРАТОРА УПОЉОПРИВРЕДИ

Наручилац:МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕРЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, Немањина 22-26, 11000 Београд, Република Србија

Извршиоци:ИНСТИТУТ ЗА ЕКОНОМИКУ ПОЉОПРИВРЕДЕ БЕОГРАД, Волгина 15, 11060Београд, Република СрбијаИНСТИТУТ МИХАЈЛО ПУПИН ДОО – Центар за роботику, Волгина 15, 11060Београд, Република СрбијаПОЉОПРИВРЕДНА САВЕТОДАВНА И СТРУЧНА СЛУЖБА ПАДИНСКА СКЕЛА,Индустријско насеље бб, 11213 Падинска Скела, Република СрбијаУДРУЖЕЊЕ ПОВРТАРА ГЛОГОЊ, Београдска 7, 26202 Глогоњ, Република СрбијаПОРОДИЧНО ПОЉОПРИВРЕДНО ГАЗДИНСТВО НИКОЛE ПЕТРОВИЋA, Теслина54, 11215 Велико Село, Република Србија

Руководилац пројекта:Проф. др Јонел Субић

Истраживачки тим:Проф. др Јонел Субић, ИЕП БеоградДр Весна Поповић, ИЕП БеоградДр Весна Парaушић, ИЕП БеоградДр Наташа Кљајић, ИЕП БеоградДр Борис Кузман, ИЕП БеоградМарко Јелочник, М.А., ИЕП БеоградЛана Ивановић, М.А., ИЕП БеоградВелибор Потребић, М.А., ИЕП БеоградПроф. др Александар Родић, ИМП БеоградПроф. др Жељко Деспотовић, ИМП БеоградДoц. др Милош Јовановић, ИМП БеоградДр Ђорђе Урукало, ИМП БеоградИлија Стевановић, М.Sc., ИМП БеоградСвемир Попић, М.Sc., ИМП БеоградАлександар Ћосић, М.Sc., ИМП БеоградБранко Милорадовић, М.Sc., ИМП БеоградМр Елеонора Онћ Јовановић, ПССС Падинска СкелаМр Анка Качаревић, ПССС Падинска Скела

САДРЖАЈ

I РЕЗИМЕ................................................................................................................................ 1

II ПОЛИТИЧКИ И ЗАКОНОДАВНИ ОКВИР................................................................ 4

III ПРОИЗВОДЊА ПОВРЋА У ЗАТВОРЕНОМ ПРОСТОРУ

И НА ОТВОРЕНОМ ПОЉУ....................................................................................... 18

IV СТАЊЕ И ЗНАЧАЈ НАВОДЊАВАЊА ЗА ПОЉОПРИВРЕДНУ

ПРОИЗВОДЊУ ..............................................................................................................................41

V КАЛКУЛАЦИЈЕ МАРЖЕ ПОКРИЋА НА БАЗИ ВАРИЈАБИЛНИХ

ТРОШКОВА У ПРОИЗВОДЊИ ОДАБРАНИХ ПОВРТАРСКИХ

КУЛТУРА У УСЛОВИМА НАВОДЊАВАЊА ............................................................ 55

VI ТЕXНО-ЕКОНОМСКА АНАЛИЗА ........................................................................... 89

VII ПРИЛОЗИ.................................................................................................................... 103

VIII ЗАКЉУЧАК ............................................................................................................... 112

1

РЕЗИМЕ

У свету се последњих година посебно охрабрује тзв. зелени раст, односно инвестиције изјавних и приватних извора које обезбеђују раст дохотка и запослености уз смањење емисијеугљеника, повећање енергетске и ресурсне ефикасности и спречавање губиткабиодиверзитета. Развојна парадигма за нови миленијум у пољопривреди почива на захтевуза одрживом интензификацијом – повећањем производње уз ограничено ангажовањеприродних ресурса и ефикасно коришћење енергије (producing more with less). Реализацијаинвестиција у овој области се олакшава усаглашавањем одговарајућих секторских политика,прилагођавањем регулативних механизама и обезбеђењем државне финансијске подршке.

Нови концепт пољопривредне политике, садржан у Стратегији пољопривреде и руралногразвоја РС 2014-2024 усклађен је са принципима зелене економије и усмерен ка решењимакоја обезбеђују: смањење заостајања у технолошком развоју за конкурентским земљама иефикасно суочавање пољопривредног сектора са ефектима климатских промена; повећањеефикасности и конкурентности производње и стабилизацију доходака пољопривреднихпроизвођача; остваривање економских, еколошких и социјалних циљева одрживог развоја,у чему мултифункционална пољопривреда и рурални развој имају посебно место; ихармонизацију политике и прописа са одговарајућим у ЕУ И СТО.

Пољопривреда је велики потрошач фосилних горива, чија експлоатација деградираземљиште и воде, а сагоревање ослобађа гасове са ефектом стаклене баште. Ценепољопривредних производа су високо зависне и осетљиве на кретање цена горива. Из тихразлога, обезбеђење обновљивих извора енергије, који захтевају минимално ангажовањеограничених земљишних и водних ресурса и не нарушавају њихов еколошки статус,постаје важно питање за будућност светске производње хране.

Истраживања су потврдила могућности ефикасне супституције фосилних гориваелектричном енергијом из обновљивих извора, највећим делом из сунчеве енергије иенергије ветра, у великом броју активности које се одвијају у модерној, мултифункционалнојпољопривреди: за покретање пумпи за наводњавање, сушење житарица, уљарица и воћа усилосима и сушарама, у производњи вештачких ђубрива и пестицида, у стакленичкојпроизводњи и рибарству и, посебно, у органској производњи, пашњачком сточарству и агро-еко и еко-органик туризму на газдинствима у подручјима високе природне вредности инеразвијене енергетске инфраструктуре.

Ипак, ова технологија још извесно време захтева субвенције, информисање и едукацију даби била шире прихваћена од стране пољопривредника. Држава је у обавези да координирапрограме и пројекте који промовишу употребу обновљивих извора енергије и усмеравафинансијску подршку корисницима за усвајање и примену њихових резултата, имајући увиду обавезе које проистичу из потписаних међународних конвенција и уговора ооснивању Регионалне енергетске заједнице југоисточне Европе.

Усвајањем „Закона о ратификацији Уговора о оснивању Енергетске заједнице измеђуЕвропске заједнице и Републике Албаније, Републике Бугарске, Босне и Херцеговине,Републике Хрватске, Бивше југословенске Републике Македоније, Републике Црне Горе,Румуније, Републике Србије и Привремене мисије УН на Косову“ („Службени гласникРепублике Србије“, број 62/06), Србија је постала чланица Енергетске заједнице и преузелаје међународне обавезе везано за коришћење обновљивих извора енергије (премаДирективи 2009/28/ЕЗ о промоцији коришћења електричне енергије из обновљивихизвора). У складу са Директивом 2009/28/ЕЗ и Одлуком Министарског савета Енергетскезаједнице од 18. октобра 2012. године (D/2012/04/MS – EnZ), Националним акционимпланом за коришћење обновљивих извора енергије Републике Србије („Службени гласник

2

Републике Србије“ број 53/13, страна 14) одређен је веома амбициозан обавезујући циљ заСрбију који износи 27% обновљивих извора енергије у њеној бруто финалној потрошњиенергије у 2020. години.

Циљеви дефинисани пројектом „Техно-економски аспекти примене обновљивих извораенергије и мобилних роботизованих соларних електо генератора у пољопривреди“усклађени су са одговарајућом националном регулативом у области промоције и подршкевећем коришћењу обновљивих извора енергије у сектору пољопривреде, пре свега са: (1)Законом о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју („Службени гласникРепублике Србије“ број 10/13); (2) Стратегијом пољопривреде и руралног развојаРепублике Србије за период 2014-2024. („Службени гласник Републике Србије“ број85/2014); (3) Србија IPARD програмом за период 2014-2020., Министарствопољопривреде и заштите животне средине Републике Србије.

Инвестиције у производњу обновљиве енергије биће подржане кроз следеће мере руралногразвоја, односно IPARD мере (IPARD Програм Р. Србије за 2014-2020, стране 94-95): (1)Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава (квантификовани циљеви:број газдинстава која спроводе пројекте за модернизацију; број газдинстава којаинвестирају у производњу обновљиве енергије); (2) Инвестиције у физичку имовину којесе тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства(кванитификовани циљеви: број предузећа која спроводе пројекте за модернизацију; бројпредузећа која инвестирају у производњу обновљиве енергије); (3) Диверсификацијапољопривредних газдинстава и развој пословања (квантификовани циљ: број корисникакоји инвестирају у обновљиву енергију).

Београдски округ карактерише умерено континетална клима са хладним зимама и достатоплим летима. На подручју Београда јужно од Саве и Дунава, морфолошки услови теренаи сложеност матичних супстрата омогућили су развој веома различитих типова земљишта.

Производња поврћа у београдском региону на отвореном и затвореном простору неподмирује реалне потребе тржишта. Веома је важна еукација пољопривредних произвођачао савременим технологијама производње најчешће гајених повртарских култура узатвореном простору (парадајз, салата), а на отвореном пољу (купус, карфиол, празилук).

Научна сазнања јасно показују да је развој наводњавања један од основних и неопходнихуслова за повећање пољопривредне производње па самим тим и производње хране, као иобезбеђење растућих потреба у храни.

Имајући у виду тренутно стање система за наводњавање у Републици Србији, као и у АПВојводини, и потребу за обезбеђењем довољне количине воде пољопривреднимкултурама у току вегетационог циклуса, потребно је извршити ревитализацијунаводњавања, како би се оно подигло на европски ниво и његовом применом унапредилапољопривредна производња.

У процесу производње поврћа, било да се ради о производњи у заштићеним просторима(пластеници и стакленици) или на „отвореном пољу“, наводњавaње је неопходна иобавезна мера за стабилизацију производње и постизање високих, квалитетних иекономски оправданих приноса.

Најчешће примењивани начина наводњавања код производње поврћа су орошавање(„вештачка киша“) и капање („кап по кап“) па су у овој студији дате њихове специфичностии примена код производње парадајза, купуса, карфиола, зелене салате и празилука.

3

Производња поврћа је важан сегмент пољопривредне производње, а према комплексностипримењених технолошких и агротехничких решења, ова производња има релативно великутицај на развој националног агрокомплекса.

У периоду септембар-октобар 2015. године, на локацији села Глогоњ и Велико Село, наодабраним пољопривредним породичним газдинствима, доминантно орјентисанимпроизводњи поврћа, извршена су теренска истраживања, која су поред тестирањафункционисања мобилног соларног роботизованог електро-генератора, подразумевала иизраду аналитичких калкулација на бази варијабилних трошкова, за оне повртарскекултуре (парадајз, купус, карфиол, зелена салата и празилук) у чијем сегменту производње(на активностима наводњавања) је и тестиран соларни агрегат.

Са становишта примењене методологије, поменуте калкулације представљају алатку којана брз и једноставан начин даје, како тренутну економску анализу постојећег стањапроизводње на одређеном газдинству/предузећу, тако и анализу одрживости усвојенетехнологије производње и постигнутих производних резултата. Поред реченог,агроекономска анализа је подразумевала и детерминисање детаљне структуре укупнихваријабилних трошкова унутар одабраних линија производње, те оцену резултатапроизводње у условима неизвесности.

Један од циљева анализе је био и да се што боље уочи утицај трошкова енергената (дизела,бензина или електричне енергије) везаних за извођење мере наводњавања, на економскерезултате остварене у производњи поврћа. Са овог аспекта, анализа је показала да су овитрошкови, релативно изражени, на генерално ниском нивоу (до 7,31% укупнихваријабилних трошкова), уз ограду да су се у апсолутном износу (по хектару производнеповршине) кретали до чак 5.550,00 EUR. Стога, постоји реална потреба да се у одређенимлинијама производње поврћа морају користити како јефтинија, тако и еколошки чистијаенергетска решења. Као адекватно решења намеће се и примена соларне енергије, односнокоришћење мобилног соларног електро-генератора.

Примарни циљ истраживања је био да се уради техничко-технолошка анализа оправданостии одрживости примене обновљивих извора енергије у пољопривреди, с посебним акцентомна коришћење преносивих (мобилних) соларних уређаја за производњу енергије. Пре свега,фокус је усмерен ка експлоатацији енергије сунца, за чије коришћење данас постоје најбољиуслови, с обзиром на цену експлоатације, једноставност примене, спремност становништвада прихвати нову технологију, итд.

Примена других видова обновљиве енергије (снаге ветра, хидроенергије, геотермалнихизвора, и слично) предпоставља извесна ограничења и предуслове, које треба претходноиспунити да би се исти користили у пољопривреди. Из тих разлога, предметноистраживање је усмерено искључиво на употребу соларне енергије, те на проблеменаводњавања усева у циљу унапређења и повећања конкурентности пољопривреднепроизводње, како на националном, тако и на иностраном тржишту.

4

ПОЛИТИЧКИ И ЗАКОНОДАВНИ ОКВИР

Одрживи развој, обновљиви извори енергије и пољопривреда

Одрживи развој и зелена економија

Одрживи развој је дефинисан као употреба ресурса на начин који омогућујезадовољавање потреба садашњих генерација без угрожавања способности будућихгенерација да задовоље сопствене потребе (WCED, 1987), укратко као способностодржавања неопадајућег дохотка по становнику кроз време (Pezzey, 1989).

Холистички концепт одрживог развоја, заснован на три основна стуба – економској,социјалној и одрживости животне средине, у деценијама које су уследиле ослоњен је настратегију економског раста, која за основни циљ има акумулирање и очување укупногкапитала (не и појединачних компоненти тог капитала - природног, физичког, људског,финансијског) на нивоу који ће обезбедити подједнаке економске могућности за достизањеблагостања садашњих и будућих генерација.

Трансформација природног капитала, односно природних ресурса није се одвијала наодржив начин унутар капацитета подржавајућих екосистема (WWF, IUCN, UNEP,1991). Свет је на почетку новог миленијума на путу, али још увек далеко од одрживогразвоја, суочен са серијом криза, које се међусобно подстичу (клима, биодиверзитет, храна,вода, гориво, економска и финансијска криза, принудне миграције, тероризам), (UN, 2015а;UN 2015б).

Као одговор на уочене проблеме у остваривању одрживог економског раста и развоја јачанова економска парадигма, тзв. зелена економија (односно зелени раст, на оперативном,"bottom up" нивоу), која представља један од важних механизама за достизање одрживогразвоја (Слика 1.).

Слика 1. Улога зелене економије у одрживом развоју

Извор: ICC (2011), према UN-ESWA, LAS, UNEP (2011).

Према дефиницији Програма Уједињених нација за животну средину UNEP (2010),зелена економија је економија чији резултати доводе до побољшања благостања исоцијалне једнакости, уз значајно смањење ризика по животну средину. Раст дохотка изапослености у зеленој економији резултат је инвестиција из јавних и приватних извора

5

које, укључујући шире социјалне критеријуме и критеријуме везане за животну средину,смањују емисију угљеника и загађење животне средине, унапређују енергетску и ресурснуефикасност, спречавају губитак биодиверзитета и екосистемских услуга и повећавајусоцијалну укљученост (UNEP, 2011).

Међународна привредна комора зелену економију дефинише као економију у којојекономски раст и одговорност за животну средину, међусобно се оснажујући, заједничкиподржавају напредак у социјалном развоју (ICC, 2011).

На оперативном нивоу, пословни сектор се охрабрује у оријентацији ка тзв. зеленом расту,односно ка "озелењавању" производа и услуга, продајних ланаца, технолошких процеса ирешења и иновација, примени пракси одрживе потрошње и производње и укључивањуодрживости у пословне стратегије.

Зелена економија у контексту одрживог развоја и елиминисања сиромаштва јепрепозната и прихваћена као једно од важних оруђа за достизање одрживог развоја одстране учесника Светске конференције о одрживом развоју "Рио+20" (2012). У Резолуцији,усвојеној од стране Генералне скупштине УН се наглашава критична улога технологије ипромовисања иновација у области зелене економије, посебно у земљама у развоју, ипозивају владе да формирају потребне оквире за подстицање еколошки подобнихтехнологија, истраживања и иновација у зеленој економији посматраној у контекстуодрживог развоја и елиминисања сиромаштва (UN, 2012).

За владе, опредељење за развој зелене економије значи редефинисање правног оквира исистема субвенција, изградњу тржишне инфраструктуре и тржишних механизама,озелењавање јавних набавки, преусмеравање јавних инвестиција у зелену економију ијачање јавно-приватног партнерства и сарадње са научно-истраживачким институцијама иорганизацијама цивилног друштва.

Конзистентним спровођењем наведених мера и активности јавног и приватног сектора узеленој економији се ствара простор за нови раст, нова радна места и смањење сиромаштвау низу важних економских сектора, попут пољопривреде, рибарства, шумарства,водопривреде и енергетике.

У Националном извештају Републике Србије за Светску конференцију о одрживом развоју"Рио+20" (2012), наглашава се посвећеност Републике Србије одрживом развоју ипринципима зелене економије, као средства за достизање одрживог развоја. Националниизвештај за Србију садржи Студију о достигнућима и перспективама на путу ка зеленојекономији и одрживом развоју у Србији, допуњену анализом и препорукама заинституционални оквир.

Студија о зеленој економији и одговарајућој институционалној организацији урађена је санамером покретања одрживе производње и одрживих инвестиционих циклуса, уз процессоцијалне инклузије и смањење незапослености. Студија садржи резултате анализасценарија предузимања активности у зеленој економији у секторима енергетике ипољопривреде, везано за утицаје на избегнуту потрошњу и трошкове енергије, избегнутуемисију угљеника (за интервенције потражње енергије и снабдевања енергијом),економске перформансе и производњу (за пољопривредни сектор) и запосленост, којиуказују на повећање енергетске ефикасности и употребе обновљивих извора енергије иширење органске производње у пољопривреди до 2030. године (UNDP/UNEP, 2012).

6

Одрживи пољопривредни и рурални развој

Ослањајући се на дефиницију одрживог развоја из 1987. године (WCED, 1987),Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација FAO, две године касније,утврђује концепт одрживог пољопривредног и руралног развоја (SARD), који обухватауправљање и очување природних ресурса и усмеравање технолошких и институционалнихпромена ка достизању и континуираном задовољавању потреба садашњих и будућихгенерација. Такав одрживи развој (у пољопривреди, шумарству, риболову) подразумеваочување земљишта, воде, биљних и животињских ресурса, не угрожава животну средину,технички је применљив, економски исплатив и друштвено прихватљив (FAO, 1989).

Акциони план Конференције УН о животној средини и одрживом развоју из 1992. године Агенда 21, промовише SARD концепт и дефинише потребне услове за његовоостваривање. Према овом концепту, одрживост пољопривреде и руралног развоја сеобезбеђује одрживим управљањем биолошким системима у пољопривреди (земљиште,воде, интегрални системи исхране биља и заштите од штеточина и болести, генетичкиресурси, обновљиви извори енергије), диверсификацијом економских активности на фармии у остатку руралне економије и изградњом руралне инфраструктуре, уз подршку ипартиципацију руралних стејкхолдера, администрације и приватног сектора и међународнусарадњу, укључујући научно-техничку сарадњу (UN, 1992).

Конвенционална пољопривредна производња, доминантно заступљена у развијенимземљама, која високу продуктивност дугује интензивној примени минералних ђубрива ипестицида, широкој употреби тешке механизације и нових сорти и хибрида и високојпотрошњи фосилних горива и воде, као и екстензивна, нископродуктивна пољопривреднапроизводња, широко заступљена у земљама у развоју, која исцрпљује земљишне ресурсе,немају много тога заједничког са концептом одрживог пољопривредног и руралног развоја.

Развојна парадигма за обезбеђење прехрамбене сигурности за растућу светску популацијуу условима климатских промена и ограничених земљишних и водних ресурса у новоммиленијуму почива на захтеву за одрживом интензификацијом у пољопривреди –повећањем производње уз ограничено ангажовање природних ресурса и ефикаснокоришћење енергије (producing more with less) (The Royal Society, 2009).

Пољопривредни сектор је и важан сегмент глобалног одговора на климатске промене. FAOје развио концепт климатски паметне пољопривреде (Climate-smart agriculture) која наодрживи начин обезбеђује повећање продуктивности и адаптибилности на климатскепромене и смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште, доприносећи остварењуциљева националне прехрамбене сигурности и развоја.

Горе наведени захтеви сублимирани су у Агенди УН за одрживи развој 2030 (2015), уоквиру Циља 2 за остваривање одрживог развоја, посвећеног елиминисању глади,остваривању прехрамбене сигурности и побољшане исхране и промовисању одрживепољопривреде. Према Циљу 2, до 2030 треба обезбедити одрживе системе производње хранеи применити производне праксе које су у стању да омогуће раст продуктивности ипроизводње, допринесу очувању екосистема, јачају способност адаптације на климатскепромене, временске непогоде, сушу, поплаве и остале катастрофе, и прогресивно унапређујуквалитет земљишта и тла (UN, 2015b).

Концепт зелене економије у пољопривреди је у сагласности са наведеним опредељењима.Пољопривреда која се развија на принципима зелене економије има следећа обележја:интегрише локално-специфичне инпуте органског порекла и биолошке процесе у циљуобнављања и унапређења плодности тла; остварује већу водну ефикасност; повећавадиверзитет биљних и животињских врста; подржава интегрално управљање

7

штеточинама и коровом; и охрабрује запосленост на ситним породичним газдинствима(UNEP, 2011).

Реализација инвестиција у овој области се олакшава прилагођавањем регулативнихмеханизама, преусмеравањем државне финансијске подршке са субвенционисањапрекомерне примене инпута ка улагањима у научна истраживања и развој еколошкиподобнијих пољопривредних пракси и едукацију произвођача и потрошача носилацатражње за храном добијеном у одрживим производним системима.

Нови концепт пољопривредне политике, садржан у Стратегији пољопривреде и руралногразвоја РС 2014-2024 (Сл. гласник РС, 85/2014) усклађен је са принципима зеленеекономије и усмерен ка решењима која обезбеђују: смањење заостајања у технолошкомразвоју за конкурентским земљама и ефикасно суочавање пољопривредног сектора саефектима климатских промена; повећање ефикасности и конкурентности производње истабилизацију доходака пољопривредних произвођача; остваривање економских,еколошких и социјалних циљева одрживог развоја, у чему мултифункционалнапољопривреда и рурални развој имају посебно место; и хармонизацију политике и прописаса одговарајућим у ЕУ И СТО.

Коришћење обновљивих извора енергије и пољопривреда

Учешће енергије из обновљивих извора (енергија ветра, соларна, хидроенергија,геотермална енергија и енергија појединих врста биомасе) у укупној светској производњипримарне енергије износи око 13.2% (2012.), а у укупној светској производњи електричнеенергије готово 22% (2013.) (IEA, 2015б). Значајно повећање учешћа енергије из обновљивихизвора у укупном енергетском миксу уз двоструко боље резултате у повећању енергетскеефикасности су захтеви УН, које је потребно остварити на светском нивоу до 2030. у оквируциља одрживог развоја посвећеног обезбеђењу универзалног приступа ценовноприступачним, поузданим, одрживим и савременим енергетским услугама (UN, 2015b).

Према пројекцијама Међународне агенције за енергију (2015), светска потрошња енергијеће се повећати до 2040. године за једну трећину, првенствено услед раста потрошњеенергије у Индији, Кини, афричким земљама и земљама Блиског истока и југоисточнеАзије. Припреме за 21. заседање Конференције Страна Оквирне конвенције УН о промениклиме (UNFCCC COP 21, Децембар 2015) дале су додатни замајац опредељењу многихземаља да јачају улогу извора енергије и технологија са ниским емисијама угљеника, штоће, према пројекцијама Међународне агенције за енергију, резултирати повећањем учешћанефосилних горива у глобалном енергетском миксу са садашњих 19% на 25% у 2040.години. Електична енергија ће чинити готово четвртину финалне енергетске потрошње до2040, а овај сектор ће бити и носилац транзиције енергетике у правцу нискоемисионих,обновљивих енергетских извора. До 2040. године учешће обновљивих извора у секторуелектичне енергије у ЕУ ће достићи 50%, у Кини и Јапану око 30%, а у САД и Индијипреко 25% (IEA, 2015а).

Циљеви ЕУ-28 у погледу учешћа енергије из обновљивих извора у укупној бруто финалнојпотрошњи енергије утврђени су на нивоу од 20% (у сектору електричне енергије 34%) у2020. години (Directive 2009/28/EC), односно најмање 27% (у сектору електричне енергијенајмање 45%) у 2030. години (EC, 2014). Учешће енергије из обновљивих извора у брутофиналној потрошњи енергије на нивоу ЕУ-28 у 2014. години је процењено на 15,3%, а употрошњи електричне енергије на 26%. Око 10% укупно произведене електричне енергијеу ЕУ потиче из варијабилних обновљивих извора (соларна енергија, енергија ветра иенергија плиме / таласа / океана) (EC, 2015). Најбржи раст у протеклој деценији забележила

8

је соларна енергија, чије је учешће у електричној енергији добијеној из обновљивихизвора повећано са 0,1% 2003. на 9,6% 2013. године (Eurostat, 2015).

Међу технологијама са најдинамичнијим стопама раста производње и инвестиција суенергија из копнених ветроелектрана и соларна фотонапонска енергија, које привлаческоро две трећине укупних инвестиција у обновљиве изворе енергије. Оријентацијаполитике и инвеститора ка електричној енергији из обновљивих извора додатно је ојачанасмањењем трошкова производње у овим секторима. Процењује се да су просечнитрошкови производње електричне енергије у новим ветроелектранама у периоду 2010-2015. године смањени за 30%, а у производњи фотонапонске електричне енергије за дветрећине. У наредних пет година очекује се њихово даље смањење, у ветроелектранама задодатних 10%, а у соларним електранама за додатних 25%. Високи износи субвенција засоларну фотонапонску енергију и енергију из копнених ветроелектрана више нисунеопходни, а имајући у виду нестабилности на тржишту фосилних горива и негативнееколошке екстерналитете, које треба прорачунати и укључити у цене ових горива, може серећи да ће обновљиви извори енергије, захваљујучи унапређеној економичности, убудућности заузети одговарајуће место у адекватно диверсификованом портфолиуинвестиција у енергетици (IEA, 2015c).

У складу са Директивом 2009/28/ЕЗ и Одлуком Министарског савета Енергетскезаједнице од 18. Октобра 2012. године (D/2012/04/MS – EnZ) Републици Србији јеодређен веома амбициозан обавезујући циљ у погледу учешћа обновљивих извораенергије у њеној бруто финалној потрошњи енергије од 27% 2020. године. За достизањеовог удела обновљивих извора у бруто финалној потрошњи енергије, од највећеважности је повећање енергетске ефикасности.

Према подацима из Извештаја о спровођењу Националног акционог плана закоришћење обновљивих извора енергије Републике Србије (Сл. гласник РС, 8/2015),Република Србија бележи благи, али перманентни раст у погледу коришћењаобновљивих извора енергије, чије је учешће у бруто финалној потрошњи енергије у2013. години износило 19,1% (у производњи електричне енергије 37,8%). Највећи деопостојећег коришћења обновљивих извора енергије се односи на традиционалан начинкоришћења биомасе и велике хидроелектране.

Планирано учешће геотермалне, соларне, енергије ветра и биогаса у домаћој производњипримарне енергије у 2015. години не прелази 1% (Сл. гласник РС, 147/2014).

Просечна годишња вредност енергије зрачења Сунца на територији Републике Србијеизноси од 1.200 kWh/m2/годишње у северозападној Србији, до 1.550 kWh/m2/годишње ујугоисточној Србији, док у централном делу износи око 1.400 kWh/m2/годишње. И поредтога коришћење сунчеве енергије за производњу електричне енергије далеко заостаје заземљама Европске уније. Према подацима Стратегије развоја енергетике Републике Србијеза период до 2025. године са пројекцијом до 2030. године (2014), максимални техничкиискористив капацитет соларних електрана износи 450 MW, односно, њихов техничкиискористив потенцијал износи 540 GWh/годишње (0,046 Mtoe/годишње) и условљен јерасположивим капацитетима електроенергетског система Републике Србије за обезбеђењетерцијалне резерве.

Успешна реализација инвестиција у обновљиве изворе енергије у будућности повезана је саелиминисањем државних субвенција економски неефикасним произвођачима енергије изфосилних горива (субвенционисане цене електричне енергије) у циљу стимулисањаенергетске ефикасности и производње енергије са ниским емисијама угљеника (UNEP,2013). Држава је увела одговарајуће шеме подршке произвођачима електричне енергије из

9

обновљивих извора енергије у виду загарантованог откупа по подстицајним откупнимценама (Сл. гласник РС, 8/2013).

Држава је у обавези да координира програме и пројекте који промовишу употребуобновљивих извора енергије и усмерава финансијску подршку корисницима за усвајање ипримену њихових резултата, имајући у виду захтеве садржане у потписаним међународнимконвенцијама о климатским променама и одрживом коришћењу земљишта и биодиверзитета(UNFCCC, UNCCD, UNCBD), и у уговору о оснивању Регионалне енергетске заједницејугоисточне Европе, односно директиви ЕУ о промоцији коришћења обновљивих извораенергије (Directive 2009/28/EC).

Пољопривреда је велики потрошач фосилних горива, чија експлоатација деградираземљиште и воде, а сагоревање ослобађа гасове са ефектом стаклене баште. Ценепољопривредних производа су високо зависне и осетљиве на кретање цена горива. Из тихразлога, коришћење енергије добијене из обновљивих извора, који захтевају минималноангажовање ограничених земљишних и водних ресурса и не нарушавају њихов еколошкистатус, постаје важно питање за будућност светске производње хране.

Агенда 21 Рио Конференције о одрживом развоју (1992), потенцира значај диверсификовањаизвора енергије у руралним областима и формирања адекватног енергетског микса санагласком на еколошки подобним, алтернативним, новим и обновљивим енергетскимизворима, путем планирања, и развоја и трансфера одговарајуће технологије. Руралниенергетски програми треба да фаворизују одрживи развој обновљивих извора енергије иунапређење енергетске ефикасности.

Владине институције на одговарајућим нивоима би, у том контексту, уз подршкурелевантних међународних и регионалних организација требале да подстакну:

научна истраживања јавног и приватног сектора у области обновљивих извораенергије за пољопривреду, укључујући истраживања и трансфер технологије уобласти енергије биомасе и соларне енергије за потребе пољопривреде и пост-жетвених активности;

јавно мњење да се активно укључи у решавање руралних енергетских проблема,указујући на предности обновљивих извора енергије по економију и животну средину;

националне институционалне механизме за планирање и управљање енергетиком уруралним подручјима, у циљу унапређења ефикасности пољопривредне производње иефикасног снабдевања енергијом на нивоу насеља и домаћинстава;

стручно-саветодавне службе и локалне организације да имплементирају планове ипрограме везане за примену обновљивих извора енергије на нивоу руралних насеља.

Истраживања су потврдила могућности ефикасне супституције фосилних гориваелектричном енергијом из обновљивих извора, највећим делом из сунчеве енергије иенергије ветра, у великом броју активности које се одвијају у модерној,мултифункционалној пољопривреди: за покретање пумпи за наводњавање, сушењежитарица, уљарица и воћа у силосима и сушарама, у производњи вештачких ђубрива ипестицида, у стакленичкој производњи и рибарству и, посебно, у органској производњи,пашњачком сточарству и агро-еко и еко-органик туризму, на газдинствима у подручјимависоке природне вредности и неразвијене енергетске инфраструктуре, где предност имајусоларни аутономни (off-grid) системи, попут мобилних роботизованих соларнихелектро-генератора, чија је примена у пољопривреди предмет ове студије.

Ипак, ова технологија још извесно време захтева субвенције да би била шире прихваћенаод стране пољопривредника. Предуслови за инвестиције овог типа у пољопривредномсектору су, поред финансијских средстава, информисање и едукација корисника –

10

активности које најчешће нису доступне доминантно заступљеним ситним и газдинствимасредње величине, посебно оним у удаљеним подручјима, те пољопривредне саветодавнеслужбе и удружења пољопривредника и корисника вода имају важну улогу на том плану.

Усклађеност циљева Пројекта са законодавним и стратешким оквиром везано закоришћење обновљивих извора енергије у Србији и ЕУ

Усвајањем „Закона о ратификацији Уговора о оснивању Енергетске заједнице измеђуЕвропске заједнице и Републике Албаније, Републике Бугарске, Босне и Херцеговине,Републике Хрватске, Бивше југословенске Републике Македоније, Републике Црне Горе,Румуније, Републике Србије и Привремене мисије УН на Косову“ („Службени гласникРепублике Србије“, број 62/06), Србија је постала чланица Енергетске заједнице ипреузела је међународне обавезе везано за коришћење обновљивих извора енергије(према Директиви 2009/28/ЕЗ о промоцији коришћења електричне енергије изобновљивих извора).

Национални акциони план за коришћење обновљивих извора енегргије РепубликеСрбије за период 2013-2015. („Службени гласник Републике Србије“, бр. 53/13)поставља националне циљеве за учешће енергије из обновљивих извора енергије усектору саобраћаја, електричне енергије и грејања и хлађења до 2020. године,узимајући у обзир ефекте мера у вези са енергетском ефикасношћу на бруто финалнупотрошњу енергије. Акциони план предвиђа адекватне мере које треба да се предузмуза постизање националних циљева, укључујући сарадњу између локалних, регионалнихи националних власти, као и планиране пројекте заједничке сарадње између земаља задостизање њихових обавезујућих националних циљева.

У складу са Директивом 2009/28/ЕЗ и Одлуком Министарског савета Енергетскезаједнице од 18. октобра 2012. године (D/2012/04/MS – EnZ), Националним акционимпланом за коришћење обновљивих извора енергије Републике Србије одређен је веомаамбициозан обавезујући циљ за Србију који износи 27% обновљивих извора енергије уњеној бруто финалној потрошњи енергије у 2020. години (Национални акциони план закоришћење обновљивих извора енергије Републике Србије, стр. 14).

Национални акциони план за коришћење обновљивих извора енергије РепубликеСрбије (стр. 24-35), указује на постојећу регулативу која се односи на обновљивеизворе енергије, као и на регулативу коју је потребно донети у наредном периоду, а ускладу са Директивом 2009/28/ЕЗ. Између осталог, важна национална регулатива уобласти која регулише и подстиче повећање коришћења обновљивих извора енергије иенергетску ефикасност јесте следећа (хронолошки наведена):

Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине(„Службени гласник Републике Србије“ број 135/04);

Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину („Службени гласникРепублике Србије“ број 135/04 и 88/10);

Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2015. („Службени гласникРепублике Србије“ број 44/05);

Закон о ратификацији Уговора о оснивању Енергетске заједнице између Европскезаједнице и Републике Албаније, Републике Бугарске, Босне и Херцеговине,Републике Хрватске, Бивше југословенске Републике Македоније, Републике ЦрнеГоре, Румуније, Републике Србије и Привремене мисије УН на Косову („Службенигласник Републике Србије”, број 62/06);

11

Закон о потврђивању Кјото Протокола („Службени гласник Републике Србије“број 88/07 и број 38/09). Кјото протокол, између осталог, дефинише квантификованеобавезе земаља у правцу смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште;

Национална стратегија одрживог развоја („Службени гласник Републике Србије“,број 57/08);

Стратегија увођења чистије производње у Републици Србији („Службени гласникРепублике Србије“ број 17/2009), која дефинише „чисту производњу“ као применусвеобухватне превентивне стратегије заштите животне средине на производнепроцесе, производе и услуге, са циљем повећања укупне ефикасности и смањењаризика по здравље људи и животну средину;

Закон о заштити природе („Службени гласник Републике Србије“ број 36/09 и број88/10), којим се уређују заштита и очување природе, биолошка, геолошка и предеонаразноврсност;

Национална стратегија за укључивање Републике Србије у механизам чистогразвоја Кјото протокола за секторе управљања отпадом, пољопривреде ишумарства („Службени гласник Републике Србије“ број 8/2010);

Национални програм заштите животне средине („Службени гласник РепубликеСрбије“, број 12/2010);

Стратегија научног и технолошког развоја Републике Србије за период 2010-2015. година: фокус и партнерство („Службени гласник Републике Србије“ број13/2010). У Стратегији се истиче да је, између осталог, развој нових технологијакоришћења обновљивих извора енергије и чистих технологија са нултом емисијомједна од приоритетних тема истраживања у енергетици и енергетској ефикасности;

Закон о енергетици („Службени гласник Републике Србије“, број 57/11, 80/11-исправка, 93/12 и 124/12), којим се дефинишу циљеви енергетске политике; циљевиза коришћење обновљивих извора енергије; начин, услови и подстицаји запроизводњу енергије из обновљивих извора и сл.

Акциони план за спровођење Националне стратегије одрживог развоја за периодод 2011. до 2017. („Службени гласник Републике Србије“ број 62/2011);

Закон о јавно приватном партнерству и концесијама („Службени гласникРепублике Србије“ број 88/11);

Национална стратегија одрживог коришћења природних ресурса и добара(„Службени гласник Републике Србије“, број 33/12), која између осталог има за циљ„усмеравање на обезбеђење услова за одрживо коришћење природних ресурса идобара; редуковање негативног утицаја коришћења ресурса на економију и животнусредину; допринос усмеравању развоја ка одрживој производњи и сл.“

Закон о ефикасном коришћењу енергије („Службени гласник Републике Србије“,број 25/2013);

Нацрт Статегије развоја енергетике Републике Србије до 2025. године сапројекцијама до 2030. Према овом документу, стратешки развој енергетике заснованје на успостављају баланса између производње енергије из доступних извора,потрошње енергије са тржишним и социјално одрживим карактером и ефикаснијепроизводње и коришћења што „чистије“ енергије из обновљивих извора. У циљуразвоја енергетског система планирано је, између осталог, учешће енергије изобновљивих извора у бруто финалној потрошњи енергије од 27%. У циљу очувањаживотне средине, тенденција глобалне енергетике је да се све више ослања на

12

обновљиве изворе, а све мање на исцрпиве ресурсе (принцип „чистије“ и штедљивијепроизводње енергената).

Концепт обновљивих извора енергије и „зелене економије“ (у секторима као што су:пољопривреда, рибарство, шумарство, грађевинарство, снабдевање енергијом, индустрија,туризам, саобраћај, управљање отпадом и водама) интегрисан је и у законодавни истратешки оквир ЕУ, где су значајни следећи документи (хронолошки наведено):

Директива 2009/28/EC Европског парламента и Савета од 23. априла 2009. године опромоцији коришћења енергије из обновљивих извора и изменама и стављању ванснаге Директива 2001/77/EC и 2003/30/EC. У складу са Директивом 2009/28/ECпостављени су обавезујући циљеви за чланице ЕУ, како би се обезбедило даобновљиви извори енергије у 2020. години учествују са најмање 20% у брутофиналној потрошњи енергије на нивоу ЕУ. У оквиру испуњења дефинисаног учешћаобновљивих извора енергије у бруто финалној потрошњи енергије, свака земљачланица је обавезна да обезбеди да учешће енергије из обновљивих извора енергије усвим облицима промета 2020. године буде најмање 10% учешћа у бруто финалнојпотрошњи енергије у саобраћају. Такође, побољшање енергетске ефикасности јекључни циљ Европске заједнице, а овом Директивом се дефинише побољшањеенергетске ефикасности од 20% до 2020. године (Директива 2009/28/EC, страна 17).

Стратегија паметног, одрживог и инклузивног раста „Европа 2020“ (EUROPE2020: A strategy for smart, sustainable and inclusive growth, COM (2010) 2020 final,EC). Стратегија, између осталог, потенцира паметан и одржив раст (развој економијезасноване на знању и иновацијама и промовисање економије која ефикасније користиресурсе, која је зеленија и конкурентнија), као и принцип „Европа која ефикаснокористи ресурсе“. Овај принцип подразумева раздвајање привредног раста одкоришћења ресурса, подржава прелазак на привреду са ниском емисијом угљендиоксида, повећање употребе обновљивих извора енергије, промовише енергетскуефикасност и сл.

Саопштење EC, A resource-efficient Europe – Flagship initiative under the Europe2020 Strategy (COM (2011) 21);

Мапа пута за ефикасност ресурса Европе (The Roadmap to a Resource EfficientEurope COM (2011) 571), наглашава како се могу трансформисати економије уодрживе до 2050. године, предлаже начине за повећање продуктивности ресурса ираздвајање економског раста од коришћења ресурса и њиховог утицаја на животнусредину.

EU biodiversity strategy to 2020 (Our life insurance, our natural capital: an EU biodiversitystrategy to 2020, EC, Brussels, 3.5.2011, COM (2011) 244 final).

Непосредни и општи циљеви дефинисани пројектом „Техно-економски аспекти применеобновљивих извора енергије и мобилних роботизованих соларних електо генератора упољопривреди“ усклађени су и са одговарајућом националном регулативом у областипромоције и подршке већем коришћењу обновљивих извора енергије у секторупољопривреде. Значајна национална документа у овој области јесу следећа:

Закон о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју („Службени гласникРепублике Србије“ број 10/13) дефинише и утврђује врсте и начин коришћењаподстицаја у пољопривреди, услове за остваривање права на подстицаје упољопривреди и руралном развоју и сл. Подршка инвестицијама у обновљиве извореенергије спада у групу подстицаја за мере руралног развоја, и то за програме одрживогруралног развоја, који се спроводе у циљу унапређења и заштите животне средине.

13

Стратегија пољопривреде и руралног развоја Републике Србије за период 2014-2024.година јесте основни и дугорочни стратешки документ који дефинише циљеве, правцеразвоја пољопривреде, приоритете и оквире политичких и институционалних реформиу области пољопривреде и руралног развоја („Службени гласник Републике Србије“број 85/2014). Дефинисани циљеви предложеног Пројекта усклађени су са визијомразвоја пољопривреде и руралних подручја Републике Србије, која предвиђа да у 2024.години пољопривреда Србије буде сектор чији је развој заснован на знању, модернимтехнологијама и стандардима, као и да се природним ресурсима, животном средином икултурном баштином руралних подручја управља у складу са принципима одрживогразвоја. Овим документом дефинисано је пет стратешких развојних циљева у областипољопривреде и руралног развоја Републике Србије (Стратегија пољопривреде ируралног развоја Републике Србије за период 2014-2024, стр. 64): (1) раст производњеи стабилност дохотка произвођача; (2) раст конкурентности уз прилагођавањезахтевима домаћег и иностраног тржишта и техничко-технолошко унапређење секторапољопривреде; (3) одрживо управљање ресурсима и заштита животне средине; (4)унапређење квалитета живота у руралним подручјима и смањење сиромаштва; (5)ефикасно управљање јавним политикама и унапређење институционалног оквираразвоја пољопривреде и руралних средина. Остваривање овако постављенихстратешких циљева постиже се интервенцијама у неколико приоритетних подручјаделовања пољопривредне политике, а за свако приоритетно подручје предвиђени су иодговарајући оперативни циљеви, принципи и механизми деловања. Циљеви Пројектаусклађени су са прва четири стратешка циља у наведеној Стратегији, као и саоперативним циљевима у следећим приоритетним подручјима деловањапољопривредне политике (Стратегијом је дефинисано укупно 14 приоритенихподручја стратешких промена): (1) стабилизација дохотка пољопривреднихпроизвођача; (3) ефикасно управљање земљиштем и повећање доступностиземљишних ресурса; (4) унапређење стања физичких ресурса; (6) прилагођавање иублажавање утицаја климатских промена; (7) технолошки развој и модернизацијапољопривредне производње и прераде; (9) заштита и унапређење животне средине иочување природних ресурса; (10) очување пољопривреде, природних и људскихресурса у подручјима са отежаним условима рада у пољопривреди.

Република Србија ИПАРД Програм за 2014-2020, Министарство пољопривреде изаштите животне средине Републике Србије. Добијањем статуса кандидата зачланство у ЕУ, Србија је у могућности да користи средства претприступног фонда ЕУза рурални развој (IPARD II 2014 – 2020), а у складу са регулативама ЕУ у овој областии националним документом „Република Србија IPARD Програм за 2014-2020.“, који јеЕвропска комисија усвојила 20.01.2015. године. Овим националним документомпрецизиран је максимални износ ЕУ подршке из IPARD фондова у периоду 2014-2020.од 175 милиона евра, уз национални допринос реализацији пројеката од око 55милиона евра и приватни допринос од око 163 милиона евра (стране 96-97). Средстваби требало да допринесу, пре свега, повећању конкурентности пољопривреднопрехрамбеног сектора, усклађивању са стандардима ЕУ и диверзификацијиекономских активности. IPARD II програмом доступно је 11 мера које пружајусредства за различите интервенције и циљне групе. Од стране Министарствапољопривреде и заштите животне средине Републике Србије изабрано је следећихшест мера за подршку руралном развоју, које су укључене у IPARD II програмРепублике Србије за период од 2014-2020. године (стране 90-91, 94-95): (1)Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава; (2) Инвестиције уфизичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа ипроизвода рибарства; (3) Агро-еколошко-климатске мере и мера органске производње;

14

(4) Диверсификација пољопривредних газдинстава и развој пословања; (5)Спровођење локалних стратегија руралног развоја – LEADER приступ и (6) Техничкапомоћ. Избор ових мера заснован је на секторским анализама приоритетних сектора уоквиру пољопривреде и прехрамбене индустрије, на процени потреба и потенцијала задиверзификацију руралне економије и на анализи стања животне средине (стр. 88).Највећи проценат ЕУ подршке опредељује се за мере јачања продуктивности иконкурентности пољопривредно прехрамбеног сектора, односно за прве две мере(страна 99). Инвестиције у производњу обновљиве енергије биће подржане крозследеће мере (стр. 94-95): (1) Инвестиције у физичку имовину пољопривреднихгаздинстава (квантификовани циљеви: број газдинстава која спроводе пројекте замодернизацију; број газдинстава која инвестирају у производњу обновљиве енергије);(2) Инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетингапољопривредних производа и производа рибарства (кванитификовани циљеви: бројпредузећа која спроводе пројекте за модернизацију; број предузећа која инвестирају упроизводњу обновљиве енергије); (3) Диверсификација пољопривредних газдинстава иразвој пословања (квантификовани циљ: број корисника који инвестирају у обновљивуенергију). При томе, инвестиције у постројења за производњу енергије из обновљивихизвора биће подржане само за сопствену потрошњу ове енергије (продаја струје мрежидозвољена је у оквиру граница сопствене потрошње, стр. 111 IPARD програма заСрбију 2014-2020).

Програм IPARD II за Србију (период 2014-2020) подржаће одржива пољопривреднагаздинства и приватне кориснике (пољопривредници, МСП из пољопривредно-прехрамбених сектора, итд.), док ће друге националне мере углавном бити усмерене капомоћи мањим пољопривредним газдинствима, како би повећала своју производњу, иусредсређене на диверзификацију пољопривредне и непољопривредне економије (стр.171 IPARD програма за Србију 2014-2020). При том, инвестиције у физичку имовинукоје се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства,као и рурални туризам и LEADER мера, биће обезбеђени искључиво кроз IPARD IIпрограм (стр. 171).

Имајући у виду потенцијалне кориснике средстава из IPARD II фонда ЕУ и принципкофинансирања мера (пројеката), може се очекивати да управо интерес коришћења овихсредстава у наредном периоду подстакне укрупњавање и удруживање домаћихпроизвођача у пољопривредно прехрамбеном сектору кроз задружно организовање.Имплементација IPARD II програма започеће након окончања поступка акредитацијеIPARD II оперативне структуре, односно усвојене одлуке о преношењу управљачкиховлашћења Европске комисије за управљање IPARD средствима.

У Заједничкој пољопривредној политици (CAP) подршка „зеленој економији“подразумева циљану помоћ мерама руралног развоја, које промовишу еколошки одрживепољопривредне праксе, као што су агро еколошке шеме и побољшање усклађености сазаконима заштите животне средине. Реформисана Заједничка пољопривредна политика запериод 2014-2020. година за 28 држава чланица ЕУ1, између осталог, ставља нагласак на:унапређење конкурентности пољопривреде промоцијом иновација; заштиту животнесредине; одрживо управљање природним ресурсима; климатске промене.

Регулативом ЕУ о подршци руралном развоју детерминисана су 3 циља, 6 приоритета иодговарајуће мере у области пољопривреде и руралног развоја ЕУ за програмски период

1 Правни оквир чине четири регулативе које покривају области руралног развоја; хоризонтална питања, каошто су финансирање и контрола; директна плаћања пољопривредницима и тржишне мере (Regulation EUNo.1305/13, 1306/13, 1307/1, 1308/13).

15

2014-2020. година (Регулатива ЕУ број 1305/2013, стр. 499-500). У склопу општег оквираЗПП-а, подршка за рурални развој, доприноси постизању следећих циљева (стр. 499):

Подстицање конкурентности пољопривреде; Осигуравању одрживог управљања природним ресурсима и климатским акцијама

(акције против климатских промена); Постизању уравнотеженог територијалног развоја руралних економија и заједница,

укључујући стварање и задржавање радних места.

Остваривање циљева руралног развоја реализује се кроз шест приоритета Уније, а подршкакоришћењу обновљивих извора енергије доступна је кроз четврти и пети приоритет ЕУ зарурални развој (Регулатива ЕУ бр. 1305/2013, стр. 500):

Чеврти приоритет гласи: „Обнова, очување и побољшање екосистема повезаних спољопривредом и шумарством“, с нагласком на следећа подручја: (а) обнова,очување и повећање биоразноликости; (б) боље управљање водама; (ц) спречавањеерозије тла и боље управљање тлом“;

Пети приоритет гласи: „Промоција ефикасности у коришћењу ресурса“, с нагласком наследећа подручја: (а) повећање ефикасности у коришћењу вода у пољопривреди; (б)повећање ефикасности у коришћењу енергије у пољопривреди и преради хране; (ц)олакшавање снабдевања и коришћења обновљивих извора енергије, нуспроизвода,отпада и остатака, те других непрехрамбених сировина у сврху био економије и сл.

Литература

1. Акциони план за спровођење Националне стратегије одрживог развоја за период од 2011.до 2017. „Службени гласник Републике Србије“ број 62/2011;

2. A resource-efficient Europe – Flagship initiative under the Europe 2020 Strategy, COM(2011)21, Brussels, 26.01.2011, European Commission;

3. DIRECTIVE 2009/28/EC OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of23 April 2009 on the promotion of the use of energy from renewable sources and amending andsubsequently repealing Directives 2001/77/EC and 2003/30/EC;

4. EU biodiversity strategy to 2020 (Our life insurance, our natural capital: an EU biodiversitystrategy to 2020, EC, Brussels, 3.5.2011, COM(2011) 244 final);

5. EUROPEAN COMMISSION. (2014). A policy framework for climate and energy in the periodfrom 2020 to 2030. COM(2014) 15 final, Brussels, 22.1.2014.

6. EUROPEAN COMMISSION. (2015). Renewable energy progress report. COM(2015) 293final. Brussels, 15.6.2015.

7. Eurostat. (2015). Renewable energy statistics, (available at: http://ec.europa.eu/eurostat/statistics-explained/index.php/Renewable_energy_statistics).

8. Закључак о прихватању Извештаја о спровођењу Националног акционог плана закоришћење обновљивих извора енергије Републике Србије, Службени гласник РепубликеСрбије, бр. 8/2015.

9. Закон о енергетици, „Службени гласник Републике Србије“, број 57/11, 80/11-исправка,93/12 и 124/12.

10.Закон о ефикасном коришћењу енергије, „Службени гласник Републике Србије“, број25/13.

11.Закон о заштити природе, „Службени гласник Републике Србије“ број 36/09 и број 88/1012.Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине, Службени

гласник Републике Србије број 135/04.

16

13.Закон о јавно приватном партнерству и концесијама, „Службени гласник РепубликеСрбије“ број 88/11.

14.Закон о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, „Службени гласник РепубликеСрбије“ број 10/13.

15.Закон о потврђивању Кјото Протокола, „Службени гласник Републике Србије“ број88/07 и број 38/09.

16.Закон о ратификацији Уговора о оснивању Енергетске заједнице између Европскезаједнице и Републике Албаније, Републике Бугарске, Босне и Херцеговине, РепубликеХрватске, Бивше југословенске Републике Македоније, Републике Црне Горе, Румуније,Републике Србије и Привремене мисије УН на Косову“, „Службени гласник РепубликеСрбије”, број 62/06.

17.Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину, Службени гласник РепубликеСрбије број 135/04 и 88/10.

18.International Chamber of Commerce. Commission on Environment and Energy. (2011). Tenconditions for a transition towards a "Green Economy". Document No. 213-18/7 - 27 October2011.

19.International Energy Agency IEA. (2015a). World Energy Outlook 2015. Executive Summary.OECD/IEA.

20.International Energy Agency IEA. (2015b). Renewable Energy, (available at:http://www.iea.org/aboutus/faqs/renewableenergy/).

21.International Energy Agency IEA. (2015c). Renewable Energy. Medium-Term Market Report2015. Executive Summary. Market Analysis and Forecasts to 2020. OECD/IEA.

22.Национална стратегија одрживог коришћења природних ресурса и добара, "Службенигласник Републике Србије", број 33/12.

23.Национална стратегија одрживог развоја, „Службени гласник Републике Србије“, број57/08.

24.Национална стратегија за укључивање Републике Србије у механизам чистог развојаКјото протокола за секторе управљања отпадом, пољопривреде и шумарства,„Службени гласник Републике Србије“ број 8/2010.

25.Национални акциони план за коришћење обновљивих извора енегргије Републике Србије запериод 2013-2015., "Службени гласник РС", бр. 53/2013.

26.Национални програм заштите животне средине, „Службени гласник РепубликеСрбије“, број 12/2010.

27.Нацрт Статегије развоја енергетике Републике Србије до 2025. године са пројекцијамадо 2030. Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине Републике Србије,2013.

28.Одлука о утврђивању Енергетског биланса Републике Србије за 2015. годину. Службенигласник Републике Србије, бр. 147/2014.

29.Pezzey, J.C.V. (1989). Economic Analysis of Sustainable Growth and Sustainable Development.Environment Department Working Paper No. 15. The World Bank, Washington, D.C.

30.Regulation EU No 1305/2013 of the European Parliament and of the Council of 17 December2013 on support for rural development by the EAFRD.

31.Република Србија ИПАРД Програм за 2014-2020, Министарство пољопривреде и заштитеживотне средине Републике Србије, 2014.

32.Roadmap to a Resource Efficient Europe COM(2011) 571 final, Brussels, 20.09.2011, EuropeanCommision.

33.Тhe Royal Society. (2009). Reaping the benefits: science and the sustainable intensification ofglobal agriculture. RS Policy document 11/09.

17

34.Стратегија научног и технолошког развоја Републике Србије за период 2010-2015.година: фокус и партнерство, „Службени гласник Републике Србије“ број 13/2010.

35.Стратегија паметног, одрживог и инклузивног раста „Европа 2020“ (EUROPE 2020: Astrategy for smart, sustainable and inclusive growth, COM (2010) 2020 final, EC).

36.Стратегија пољопривреде и руралног развоја Републике Србије за период 2014-2024.година, „Службени гласник Републике Србије“ број 85/2014.

37.Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2015., „Службени гласникРепублике Србије“ број 44/05.

38.Стратегија увођења чистије производње у Републици Србији, „Службени гласникРепублике Србије“ број 17/2009.

39.UN. (1992). Agenda 21. United Nations Conference on Environment & Development Rio deJanerio, Brazil, 3 to 14 June 1992.

40.UN. (2012). The future we want. Resolution adopted by the General Assembly on 27 July 2012.A/RES/66/288.

41.UN. (2015a). The Millennium Development Goals Report 2015.42.UN. (2015b). Transforming our world: the 2030 Agenda for Sustainable Development.

Resolution adopted by the General Assembly on 25 September 2015. A/RES/70/1.43.UNDP/UNEP. (2012). Study on Achievements and Perspectives towards a Green Economy and

Sustainable Growth in Serbia.44.UNEP. (2010). Green Economy Developing Countries Success Stories. UNEP, Geneva.45.UNEP. (2011). Towards a Green Economy: Pathways to Sustainable Development and Poverty

Eradication.46.UNEP. (2013). Green Economy Scoping Study: Serbia.47.Уредба о мерама подстицаја за повлашћене произвођаче електричне енергије. Службени

гласник Републике Србије, бр. 8/2013.48.WCED. 1987. Our Common Future: The Bruntland report. New York: World Commission on

Environment and Development.49.WWF, IUCN, and UNEP. (1991). Caring for the Earth. Gland, Switzerland.

18

ПРОИЗВОДЊА ПОВРЋА У ЗАТВОРЕНОМ ПРОСТОРУ И НАОТВОРЕНОМ ПОЉУ

Увод

Основни задатак у производњи поврћа јесте повећање производње квалитетног издравствено безбедног поврћа. Садашња производња поврћа у београдском региону наотвореном и затвореном простору не подмирује реалне потребе тржишта. Едукацијомпољопривредних произвођача о савременим технологијама производње најчешће гајенихповртарских култура у затвореном простору (парадајз, салата), а на отвореном пољу(купус, карфиол, празилук) прилагођене нашим агроеколошким условима гајењадоприноси се производњи квалитетне и здравствено безбедне хране.

Повртарске културе су подложне нападу различитих штетних организама а заштита однастанка болести и штеточина је веома значајна мера неге у току производње повртарскихкултура. Да би се постигао успех, потребно је да се предузму одређене мере заштитеприликом планирања и након заснивања усева а уколико је неопходно, правовременапримена одговарајућих хемијских препарата је одлучујући моменат у производњи.

Педо-климатске карактеристике терена Београдског округа

Карактеристике климе Београдског округа су: умерено континетална климакаракатеристична по хладним зимама и доста топлим летима. Количина падавина натериторији Београдског округа износи просечно од 600-650 mm. У сушним годинамапоједина места не добијају више од 500 mm, док у кишовитим годинама та сума може битизнатно већа. Падавинама су богати мај и јуни, док је лето најчешће суво. Понекад је суваприл, а сушом се нарочито одликује септембар, што је негативно с гледишта благовременесетве, кретања трава и разних других култура.

На овом подручју умерено континеталне климе температура кретања има свој уходаниредован годишњи ход. Средња јануарска температура се креће између 0ºC и 2ºC, фебруарје просечно за 1ºC топлији од јануара, док је март просечно за око 5ºC топлији од фебруара.У октобру температура ваздуха износи просечно око 12ºC, у новембру око 7ºC, а удецембру 1-2ºC.

Октобар је нешто топлији од априла што је карактеристично за континенталне климе.Средња годишња температура на територији Београдског округа износи 10,7-11,7ºC. Увегетационом периоду просечна температура износи око 18,5ºC.

Од свих 12 месеци у години само четири могу бити без негативних температура. Бројдана с мразом највећи је у јануару и фебруару, а број најтоплијих дана у јулу и августу.Касни мразеви могу да се појаве до половине маја, док рани извесних година почињуполовином септембра.

У условима Београда, као последица веома различитих педогенетских фактора формиранису бројни типови земљишта. На подручју Београда јужно од Саве и Дунава, морфолошкиуслови терена и сложеност матичних супстрата омогућили су развој веома различитихтипова земљишта. Од геолошких подлога, које условљавају еволуцино генетске серијеземљишта, заступљени су алувијално делувијални наноси, киселе силикатне стене,ултрамафитске стене, базама богати супстрати, еолски наноси, кречњаци и др. Поредалувијалних земљишта на издигнутијим деловима терена ове градске зоне присутни су идруги типови хидроморфних земљишта на чије образовање је утицала подземна вода. Тосу минерално барска земљишта (глејеви), код којих је подземна вода најближе површини, а

19

који се налазе у рељефним депресијама изван зоне плављења. Издизање подземне воде сеодвија до површине земљишта, а често долази и до издизања подземне воде изнадповршине земљишта, односно до забаривања.Овај тип земљишта је заступљен у флекамана мањим површинама. Излужени черноземи од Карабурме до Вишњице и даље у правцузапада прелазе у типичне черноземе, који су на појединим местима (гребенима и стрмимнагибима) еродирани.

Производња парадајза у заштићеном простору

Опште особине и услови успевања

Парадајз је врло распрострањена намирница у целом свету због вишеструког начинаупотребе. Највише се користи свеж, за салату, а у прерађивачкој индустрији парадајз јеједна од основнијх сировина.

Позната је и здравствена вредност парадајза, нарочито за болести срца и крвних судова.Користан је за снижење крвног притиска и излучивање воде из организма. Парадајз ипроизводи од парадајза, главни су извор ликопена и чине 90% ликопена у људскојисхрани. Ликопен је главни каротеноид у људској крви и ткивима. Свежи плод парадајзаима око 30 mg/kg ликопена, сок од парадајза до 150 mg/l, а кечап око 100 mg/kg. Деловањеликопена тумачи се различитим биохемијским механизмима, посебно као антиоксиданс ирегулатор деловања раста ћелија.

У свету се производи на 3,169 милиона хектара, а у Европи на 670 хиљада хектара.Просечан принос се креће око 28,9 t/ha.

Парадајз је биљка топле климе, али има могућност прилагођавања захваљујући пореклу.Може успевати на различитим типовима земљишта. Успева на pH од 5,5 до 7,9. На истоместо препорука је да се гаји после две године, због накупљања узрочника болести иштеточина. Због бројних агротехничких операција парадајз није добар предусев, послепарадајза препоручују се гајење махунарки или житарица. У заштићеном простору обичносе гаје једна или две културе кратке вегетације у истој години, а следеће године уздезинфекцију земљишта, опет се гаји парадајз.

За 100 kg приноса потребно је просечно 0,28 kg N, 0,08 kg P2О, 0,40 kg К2О и 0,07 kg МgО(Такач et al., 2007). Парадајз добро реагује на ђубрење органским ђубривима. Препорука јеупотреба 25-40 t/ha стајског ђубрива.

Технологија производње

Врло је битно у мноштву понуде на тржишту изабрати хибрид који ће у условимапроизводње, који су специфични за сваки регион, дати најбоље резултате. Често хибридкоји даје одличне резултате у стакленичком гајењу у Холандији даје просечне резултате унашим условима.Квалитетно семе парадајза са клијавошћу и енергијом клијања изнад 90% које јехерметички затворено, задржава клијавост 3-4 g. Треба знати да је овом семену за клијањеу почетку потребна нешто већа количина влаге. Семе ће вратити своју нормалну влагу акога наклијавамо 12 сати у води темературе 250C. При температури ваздуха и земљишта од250C клица парадајза треба да се појави после 3 дана, а сам процес клијања треба да сезаврши за 7 дана. У сврху заштите од болести везаних за полегање расада на семену,обавезно треба нанети хемијско средство као што је Thiram, Captan или калцијумхипохлорид. Парадајз престаје са растом на 60C, а измрзава на -1 до -20C. Од ницања допојаве првог цветног пупољка прође 20-30 дана у зависности од сорте. Рани ниски

20

(семидетерминантни хибриди) интензивно цветају већ после 50 дана од ницања. Хибридинеограниченог пораста (индетерминантни) цветају око 75 дана од ницања. Од цветања дозрелог плода протекне 40-50 дана. Берба у зависности од раностасности хибрида почиње110-125 дана после ницања. При већем интензитету светлости цветање је раније.Недовољна осветљеност уз густ склоп биљака продужава време до појаве првих плодова.

Производња расада

Добар расад је биљка од 5 до максимално 8 недеља (само код раних детерминантниххибрида) недеља, висине 20-30 cm, дебљине 8-10 mm, са 6-9 тамнозелених листова, саформираним пупољцима бујним кореновим системом.

Уколико не користимо стерилне земљишне супстрате (балтички тресет, вермикулит,перлит, камена вуна, зеолит) већ користимо смешу шумске, баштенске земље, згорелогстајњака и песка онда се препoручује дезинфекција са Basamid гранулама (40-50 g/m2, 250g/m3) или воденом паром. Проблем је што се морају инкорпорирати у земљиште 50 данапре сетве. Температура земљишта мора бити констатна 10-150C.

За контејнерску производњу користи се мешавина белог и црног тресета у односу 60:40%,док је пропорција обрнута када се говори о тресетној коцки. Супстрат се обогаћује савермикулитом, перлитом или зуеолитом, као и формулацијама водорастворљивих ђубрива,N:P:K, у количини од 1,6-1,8 kg на 1m супстрата.

Квалитетан супстрат подразумева да има добре водно ваздушне особине, да је богаторганским материјама и лако приступачним хранивима. Треба да су уједначени, неутралнидо слабокиселе реакције, без присуства остатака пестицида, болести, штеточина, и корова.Основна компонента је тресет, има висок садржај органских материја и хумусних киселина,али су сиромашни у лакоприступачним хранивима. За поправку водно-ваздушногкапацитета користе се компоненте минералног порекла (перлит, вермикулит, зеолит).

Под тзв. Биотермичким обезбеђењем температурних услова подразумева стимулисањеаеробних и анаеробних процеса разлагања органске материје (свежег стајњака) уз помоћнитрификационих бактерија.

У пластеницима са постављеним системом грејања подразумева употребу контејнера упроизводњи расада. У сваку ћелију сеје се по једно семе. Контејнери се поставе на подизнад цеви за грејање или на парапете. За овакав начин производње требају и уређаји зазаливање орашавањем. Најчешће се користе готови супстрати на бази тресета који у себисадрже све потребне минерале материје за почетни развој биљке. Избијањем првог листарасад се пикира у веће саксије или контејнере 9x9. Тада се додају и водорастворљивађубрива у концетрацији 0,2%. Препоручена формула за старт је 13-16-13 самикроелементима.За сетву је потребно је 7-8 g на m2 (2500 семена). Сеје се на дубину од 0,5-1 cm. Послесетве обави се покривање семена просејаном мешавином хумуса и песка и благо притиснедаском. Залије се млаком водом температуре 20-250C. Након тога прекрије се црномфолијом и на тај начин задржава се влага и ствара се микроклимат. Када се уочи 20-30%поника скида се фолија. 5-7 дана након ницања спушта се дневна температура на 10-150C, аноћна на 8-100C. На овај начин спречава се издуживање расада.

Релативна влажност ваздуха у овој фази 75-78%. Код каљења расада неопходно је снажнопроветравање и нижа релативна влажност ваздуха.

21

Граница дебљине фолије код тунела покривени фолијом ширине 8 m, износи 80 микрона иобезбеђује температуру вишу за 4-50C након слабих јутарњих мразева у односу накласичну стандардну фолију од 160 микрона.

Пикирање треба да се обави после појаве првог пара правих листова. Код парадајзапикирамо на 10x10 cm, корен не сме бити изложен дуготрајној сунчевој светлости, нитоплом ваздуху. Биљку улажемо све до котиледона у земљу. Код контејнерског начинапроизводње пикирамо у веће контејнере, а трећи начин је пикирање у хранљиве коцке.Блокове треба ставити на плaстичну фолију да би се спречило оштећење корена прирасађивању на стално место. Биљку улажемо све до првих (котиледоних) листића. Тада серазвијају адвентивни коренови, који се на тај начин форсирају, а главни корен се скраћује.

Релативна влажност ваздуха треба да буде 50-60%, због тога је битно проветравање.Температура треба да буде током сунчаног дана 20-220C, током облачног дана 16-180C, атоком ноћи 8-100C. Наведене шеме за температуру треба се придржавати све до каљењакоје вршимо пред изношење на стално место. Парадајз има високе захтеве премасветлости. Током узгоја расада током јануара, фебруара и марта немамо довољанинтензитет светлости од 20.000 до 30.000 лукса, па је неопходно додатно осветљење.

За правилан развој неопходна је вода температуре од 18-200C, треба нагласити да је бољеређе заливати са већом количином воде око 10-15 l/m2. После примања, и појаве првоглиста, може се снизити температура на 110C до 130C током 10 дана до 3 недеље (прислабијем осветљењу), до развоја другог листа. Ниже температуре доводе до већихкотиледона, дебље стабљике, мањег броја листова до прве цвасти и већег броја цветова напрвој и другој цвасти.

Једном годишње спроводи се термичка или хемијска стерилизација земљишта. За добарразвој корена неопходна је дубока обрада до 30 cm. Поред ђубрења зрелим стајскимђубривом (40-100 t/ha), минерална ђубрива додати на основу агрохемијске анализеземљишта, типа земљишта. За просечан принос од 40 t/ha препорука је да се дода у стартуоко 30 kg/ha P2О5, 160 kg/ha К2О и 20 kg/ha МgО/ha, а неподредно пред расађивање 80 kg N.

На један метар квадратни сади се 3-4 биљке у зависности од бујности култивара. Размакизмеђу редова је 80 cm, а између биљака у реду 30-40 cm. Често се саде у двореде траке,сваки други међуред је на размаку од 90 cm -100 cm, а следећи је 60-70 cm. У времерасађивања температура земљишта треба да буде виша од 140C.

Нега засада парадајза

Пре расађивања, на арматуру зашићеног простора, изнад сваког реда поставља сепоцинкована жица дебљине 2-3 mm. На њу се везује пластично везиво, изнад сваке биљке.Други крај везива, обмотава се, без затезања, два до три пута око стабљике при површиниземљишта. Како расте парадајз, врх биљке се постепено обмотава око везива.

Заперци када достигну дужину од 5-8 cm одстрањују се једном недељно. Око 50 дана препланираног завршетка бербе, одстрањује се вегетативни врх биљке, а изнад задњезаметнуте цвасти, остављају се два до три листа. У дужем временском периоду кад биљкастигне до носиве жице пребацује се преко жице, пушта се да слободно виси. Део стабљикекоји више нема ни лишћа ни плодова полеже се земљишту, а активни део биљке требаусправити до жице. Старо, жуто лишће се постепено од површине земљишта навишепостепено реже и износи из заштићеног простора.

22

Током раста, одржава се дневна температура од 18 до 250C, а ноћна нижа за 6-70C. Када јетемпература у заштићеном простору изнад 300C, треба је одмах снизити, проветравањем,или замагљивањем.

Влажност земљишта се, наводњавањем, одржава на нивоу 70 до 85% пољског водногкапацитета. За време кратких дана наводњава се једном недељно или ређе, а за времетоплих и сунчаних дана, и током плодоношења, наводњава се најмање два пута недељно.После расађивања, наводњава се са 10-15, а касније 20-30 l/m2. Пожељно је да температураводе буде око 180C. Најприкладнији је систем наводњавања кап по кап, са којим се можеизвести и прихрањивање. После расађивања залива се са 0,2% раствором водотопивогђубрива са високим процентом фосфора (стартер 1:4:1). У току цветања (20 g/m2 недељно)10 g калијум сулфата и 10 g амонијум нитрата.

У току раста плодова треба додавати 20 g/m2 недељно 9 g калијум сулфата, 8 gамонијумнитрата, 3 g калцијум нитрата. У току плодоношења уносити 14 g калијумнитрата, 2 g амонијум нитрата, 4 g калцијум нитрата. У превенцији пуцања плодова наземљиштима сиромашним калцијумом, а са довољно калијума треба додати калцијумовађубрива. Због недостатака Ca може доћи до до појаве суве трулежи врха плодова.

Због интензивне фотосинтезе, током дана количина CO2 у ваздуху се смањује. ПрименаCO2 до 0,1 волумних процената за време најсветлијег дела дана (10-16 h) може позитивноутицати на раст и развој парадајза.

За поспешивање оплодње где нема ветра користе се механички надражаји, вибратори,бумбари. Култивација међуредног простора спроводи се сваке две до три недеље.

Парадајз се бере у црвеној или у наранџастој фази зрелости. Бере се два до три путанедељно. Плодови се односе до сортирнице, где су темпратуре ниже, калибрирају се,пакују се у кутије. Принос парадајза се креће у зависности од сезоне и дужине производње,а може постићи од 15 до 50 kg/m2.

У заштићеном постору где је могуће остварити контролисану средину (температура,релативна влажност ваздуха, осветљење...) могуће је засновати производњу парадајза наинертном супстрату у хранљивом раствору. Тиме се избегава дезинфекција земљишта,повремено испирање земљишта и губитак хранива. У последње време највише сепримењује да се биљке узгајају на каменој вуни. Из резервоара, у заштићеном просторуили изван њега, у затвореном систему, кроз систем циркулише хранљиви раствор, и враћасе назад у резервоар.

Заштита парадајза у заштићеном простору од болести

У сузбијању болести највећу улогу имају превентивне, нехемијске мере заштите. Хемијскитретмани се у пракси, нарочито у пластеничкој производњи примењују, честопревентивно, онда када се сматра да постоје услови за појаву одређене болести, али инакон појаве првих симптома, што је у ствари и најтежи облик борбе против болести узаштићеном простору.

Гљивичне болести расада (Pythium spp., Rhizoctonia solani, Phytophthora spp, ...) јављају сеу току производње расада. На приземном делу клијанца јављају се воденасте пеге. Ткиво сесуши и пропада. Оболеле биљке се топе и нестају. Основни разлози појаве обољења сулоши услови у којима се расад производи, пре свега висока влажност супстрата и вадуха,висока температура, слаба осветљеност и велика густина усева, лоша или неадекватнастерилизација супстрата за сетву и пикирање. Мере заштите: створити оптималне условеза биљку парадајза. Превентивно и у случају појаве болести третирати фунгицидима

23

заливањем, непосредно после сертве и после садње. Неки од регистрованих фунгицида:пропамокарб-хидрохлорид (Previcur Energy, Proplant, Rival, итд.)

Пламењача парадајза (Phytophthora infestans) - Веома деструктивна болест која може данаправи штете и до 100%. Симптоми се јављају на листу, стаблу и плоду. На листу се јављајуводенасте пеге које се шире и захватају цео лист. У влажним условима на наличју листапојављује се мицелијска навлака беле боје, oптимална температура за остваривањеинфекције је 10 – 15°С. Развоју болести погодује прохладно време са температурама 16 –25°С уз честе кише и јаке росе. Мере заштите: поред гајења мање осетљивих сорти/хибридапарадајза, скоро редовно се морају изводити и хемијске мере заштите превентивно, анајкасније по појави симптома. Неки од регистрованих фунгицидa: препарати на бази бакра(Bakarni oksihlorid 50, Champ Flow, Pergado C 27, Nordox 75 WG, Kocide 200, итд.), mankozeb(Mankosav 80 WP), hlortalonil (Bravo 720 SC), cimoksanil + famoksadon (Equation pro WG)propineb (Antracol 70 WG, итд.), mankozeb + metalaksil (Ridomil Gold MZ 68WG, Alijansa),boskalid + piraklostrobin (Signum WG), cimoksanil (Cymbal).

Црна пегавост парадајза (Alternaria solani) - У појединим годинама штете од ове болестису веће него штете од пламењаче. Симптоми се појављују на листу, стаблу и плоду. Пегесу у почетку ситне неправилног облика, а у каснијим фазама су најчешће зониране иуоквирене лисним нервима, врло често се јавља и хлороза око пега. Ширење заразе севрши од старијег ка млађем лишћу, недостатак магнезијума може довести до јаче појавеболести због ослабљености лисног ткива. Пеге на плоду су најштетније јер заражениплодови немају никакву тржишну вредност. Топло и влажно време погодује развојуболести, релативна влажност ваздуха од 90% и температуре од 15 – 32°С, оптимално 24 –29°С. Мере заштите: Употреба здравог семена парадајза или расада, затим дезинфекцијаземљишта у лејама, правилан плодоред, избалансирано ђубрење, наводњавање иуништавање заражених остатака биљака, представљају основне превентивне мере заштитеу сузбијању овог паразита. Хемијске мере се примењују превентивно или након првихзанкова болести. Неки од регистрованих фунгицидa: бакар из бордовске чорбе (Bordovskačorba s 50, Kuprablau WP), tebukonazol (Akord, Buzz ultra DF), metiram (Polyram DF)mankozeb + metalaksil (Ridomil Gold MZ 68WG, Alijansa), Hlortalonil (Dakoflo), boskalid +piraklostrobin (Signum WG), tebukonazol (Akord WG, Buzz Ultra DF).

Чађава плеснивост листа (Fulvia Fulva, sin. Cladosporium fulvium) - Честа у пластеницимаи стакленицима. У повољним условима може прузроковати веће штете. Обољење сеиспољава углавном на лишћу, најпре на доњим деловима биљака. Мере заштите:регулација температуре, влаге и осветљења представљају превентивне мере у борби саовим паразитом. Хемијске мере се примењују превентивно или након првих знаковаболести. Неки од регистрованих фунгицидa: Hlortalonil + azoksistrobin (Optiva Opti 480 SC),boskalid + piraklostrobin (Signum WG).

Сива трулеж (Botrytis cinerea) се најчешће јавља у пластеницима. Местимично изазивавеће шете. Иако се може срести на расаду, (где изазива симтоме “топљења” расада) оваболест се углавном јавља на разним деловима одраслих биљака. Зараза се уочава наостацима закинутих заперака на стаблу, круничним листићима после оплодње цветова, напетељкама и ткиву зелених плодова. Посебно су штетне инфекције приземног дела стаблаили на спојном месту петељке и плода. Мере заштите: Пластенике подизати на оцеднимместима. Температуру у заштићеном простору одржавати на нивоу повољном за раст иразвој парадајза. Адекватним заливањем биљака и уредним проветравањем смањитивлажност ваздуха у гајеном усеву. Остатке заражених биљака износити из заштићеногпростора и уништавати их. Третирати фунгицидима након првих знакова болести илинакон остварења услова за инфекцију. Неки од регистрованих фунгицидa: Ciprodinil +fludioksonil (Switch 62,5 WG), pirimetanil (Pehar), Hlortalonil (Dakoflo).

24

Увенуће биљака (Fusarium oxysporum Iycopersici, Verticillim spp.) - Најчешће се јавља устакленицима и пластеницима на осетљивим сортама парадајза. Увенуће биљка изазиванеколико паразитних гљива које се одржавају у зараженим биљним остацима. Обољење семоже уочити на клијанцима још у топлим лејама после расађивања биљака (хлороза,патуљаст раст). Најважнији симптоми обољења јављају се у виду хлорозе доњег лишца увреме формирања плодова. Болест се интензивније јавља при вишим температурама накиселим и песковитим земљиштима, док вертицилиоза веће штете причињава у хладњимусловима. Мере заштите: Ова болест се тешко сузбија хемијским путем. Изборотпорнијих сорти представља једину сигурну меру заштите. Поред тога плодоред ипроизводња задравог расада су важне превентивне мере.

Бактериозна пегавости и краставост плодова парадајза (Xanthomonas campestris pv.Vesicatoria) - Симптоми се примећују на свим надземним деловима парадајза, на млађимбиљкама примећују се пеге на листовима, на плоду се појављују лезије које пуцају усредини. Паразит презимљава на биљним остацима паприке и парадајза, на некимкоровским биљкама, на семену паприке може да преживи 16,5 месеци. Контаминираносеме и расад су најчешћи извор примарних зараза. Оптимална температура за остваривањеинфекције је 24 – 30°С, а за развој болести 20 – 35°С. Мере заштите: Најбољи ефекатпостиже се применом превентивних мера као што су плодоред, уклањање остатакаоболелих биљака, регулација температуре и влажности, употреба здравог семена.Ефикасна хемијска заштита је ограничена када су у питању бактериозе. Применапрепарата на бази бакра може умањити брзину ширења ове болести.

Вирус мозаика дувана на парадајзу (Tobacco mosaic virus) - На млађим биљкама настајемозаик а листови постају дужи и шиљати. На старијим биљкама такође се јавља мозаик бездеформација лиски. Оболеле биљке многих сорти са старошћу се привидно оправљајумеђутим и даље су заражене и дају умањени род. Вирус мозаика краставца на парадајзу(Cucumber mosaic virus) – на почетку заразе се јавља благо шаренило старијег лишћа.Касније развијени изданци добијају кончаст изглед познат као “нитавост парадајза”.Оболеле биљке заостају у порасту, кржљаве су а коленца су им често збијена. Цветовимогу бити стерилни а формирани плодови су ситнији, чврсти, слабог квалитета. Сазаражених на здраве биљке вирус се може ширити соком, што је значајно код расада, као ибиљним вашима. Вирус бронзавости парадајза (Tomato spotted wilt virus), почетнисимптом обољења је задебљање нерава на младом лишћу на коме се могу јавити инекротичне прстенасте пеге. Младо заражено лишће увија се наниже и постаје крто.Стабло се савија и скраћује. Биљка добија жбунаст изглед. Типичан симптом болести јебронзаста боја која се прво јавља са наличја листа, а затим се шири по читавој лиски. Мерезаштите од вирусних обољења су гајење отпорнијих сорти и хибрида. Расад парадајзапроизводити у одвојеним лејама. Редовно сузбијати трипсе инсектицидима почевши рано спролећа. У усевима и њиховој околини уништавати остале осетљиве, посебно коровскебиљке као могуће носиоце заразе. Уколико се у усеву појаве оболеле биљке, треба ихпочупати и спалити. За производњу расада користити семе од познатог добављача.

Заштита парадајза у заштићеном простору од штеточина

Бела лептираста ваш (Trialeurodes vaporariorum) - Одрастао инсекат је беличасте боједужине до 2 mm. У току године има већи број генерација. Полаже јаја на наличју листа изкојих се пиле зеленкасте ларве. Хране се сисајући сокове биљака. Веома се тешко хемијскисузбија. Мере заштите: постављање заштитних мрежа на улазе и вентилационе отворезаштићених простора, уклањање и уништавање јако заражених листова током вегетације,уништавање биљних остатака након бербе, употреба жутих лепљивих плоча, у заштићенимпросторима уношење паразитоида и предатора лептирастих вашију. Хемијско сузбијање

25

проводити на почетку напада чим се утврди зараза изнад економског прага штетности.Неки од регистрованих инсектицида: pimetozin (Chess 50 WG), piriproksifen (Harpun,Lascar), cipermetrin (Fastac 10 EC, Cipkord 20 EC, Crna Mamba), bifentrin (Talstar 10 EC,Futocid EC, Pinto), acetamiprid (Zlatospilan, Volley 20 sp).

Лисне ваши (Aphidae) исисавају биљне сокове, луче медну росу. Вектори су економскизначајних вируса у производњи поврћа. Са заштитом треба почети још у производњирасада превентивним третирањем биљака у интервалу 7 – 10 дана. Мере заштите:заливање системом „кап по кап“, постављање заштитних мрежа на улазе и вентилационеотворе заштићених простора, употреба жутих ловних посуда, жутих лепљивих плоча, узаштићеним просторима уношење паразитоида и предатора лисних вашију. Применаинсектицида на почетку напада локалном применом (жаришта, рубни редови), при чемутреба дати предност системичним и селективним инсектицидима. Регистрованиинсектициди су исти као код беле лептирасте ваши и још: metomil (Lannate90), daltametrin(Decis 2,5 EC, Konfuzija), malation (Dasticid prah).

Коренова нематода (Meloidogyne spp.) - Надземни делови биљака заостају у порасту инакон одређеног времена вену и угину. На корену биљака у делу ткива где се убушилаларва долази до хипертрофије ткива и стварања туморозних творевина, тзв. гала и гука.Мере заштите: садња нематоцидних биљака у и око усева (нпр. Tagetes spp.), исушивање,термичка стерилизација и соларизација земљишта. Регистровани инсектицид abamektin(Tervigo), се примењује у пластеницима неколико дана након пресађивања, заливањем.

Црвени паук (Tetranychus urticae) обично се налази на наличју листа између главнихнерава где се и храни. Има 6 – 13 генерација годишње у зависности од температуре, на10°С циклус развоја од јајета до јајета траје 30 – 35 дана док на 25°С траје 5 – 6 дана,одговара им влажност ваздуха испод 50%. Мере заштите: подизање влаге ваздуха узаштићеним просторима (опрез због стварања повољних услова за развој гљивичнихболести), у заштићеним просторима уношење предатора гриња. Примена акарицида напочетку напада гриња локалном применом (жаришта), сви развојни стадији штеточине суна доњим листовима па је за успешно сузбијање неопходно постићи добру покровност.Хемијски третман се изводи у време појаве првих покретних јединки. Неки одрегистрованих акарицида: abamektin (Аbastate), bifentrin ( Fobos EC).

Дуванов трипс (Thrips tabaci) и цветни трипс (Frankliniella occidentalis). Порединдиректних штета које цветни трипс прави као преносилац вируса, директне штете сенаносе тако што се хране поленом и цветом и смањују број формираних плодова.Отежавајућа околност у сузбијању цветног трипса је што женка при полагању јајалегалицом засече цветну ложу, па јаја буду скривена од утицаја спољне средине, па и одинсектицида, због тога је важно да се приликом третмана што више покрије биљна маса.Мере заштите: постављање заштитних мрежа на улазе и вентилационе отворе заштићенихпростора, уништавање биљних остатака након бербе, употреба плавих љепљивих плоча засмањење бројности штеточина (1/10 m2), уношење паразитоида и предатора трипса.Хемијско сузбијање изводити на почетку напада. Због опасности од појаве резистентностиза сузбијање користити инсектициде различитог механизма дејства. У Србији је малорегистрованих препарта за ту намену у култури парадајза. Могу се применити piriproksifen(Harpun), spinosad (Laser), hlorantraniliprol (Coragen), formetanat (Dicarzol), buprofezin (Elisa),bifentrin (Fobos), imdakloprid (Confidor).

Мољац парадајза (Tuta absoluta) - Смањење приноса парадајза може бити 50-100%. Ширисе летењем или ветром на велике раздаљине, а такође расадом и готовом робом. Времепотребно за развој је 24-38 дана. Има 10-12 ген. годишње (минимална температура заразвој - 9оС). Гусеница буши лист, стабло и плод и не улази у мировање докле год има

26

хране. Гусеница напада зелене плодове, листове и стабло. Буши округласте отворе, а наулазу се види измет. Ову штеточину најбоље је пратити феромонским клопкама. Мерезаштите: постављање заштитних мрежа на улазе и вентилационе отворе, ако је биломољца добро уситнити земљиште, механичко уклањање нападнутих листова токомредовног закидања заперака, уништавање биљног материјала насељеног мољцем назавршетку циклуса производње уништавање коровских биљака домаћина (унутар и окопластеника) постављање клопки, најмање две седмице пре садње, 4 клопке на 1 ha, имасовно изловљавање (20-40 посуда по ha). При хемијском третирању користитипрепарате у комбинацији инсектицида са различитим механизмима деловања, прскати ураним јутарњим или вечерњим сатима, или када је облачан дан, да би се продужило времеконтактног деловања и продирање у лист, а ради постизања пуне ефикасности квалитетноопрскати лист и користити оквашиваче. Као и у случају трипса, мало је регистрованихинсектицида у Србији, за сузбијање мољца парадајза могу се користити abamectin(Vertimec, Abastate) у комбинацији са hlorantraniliprol (Coragen) ili Affirm (ememectinbenzoat). Регистровани инсектицид за ову намену је: hlorantraniliprol + abamektin (VoliamTargo 063 SC).

Памукова совица (Helicoverpa armiguera) је изразито топлољубива врста, све присутнијау нашим условима, има 2-3 генерације годишње (јун-септембар). Најштетнија је 2.генерација (јул-август). Највеће штете праве старије гусенице убушујући се у плод истабло. Мере заштите: сузбијање је отежано због дугог периода лета лептира и пиљењагусеница, брзог развијања гусенице на високим температурама, брзог стварања отпорностина инсецтициде. Хемијски третман предузети непосредно након пиљења ларви (млађегусенице). Критичан број гусеница различит је за различите гајене културе, а кодпарадајза 2 јаја/100 биљака. Хемијско сузбијање је истим инсектицидима као за мољцапарадајза. Регистровани инсектициди: emamektin benzoat (Affirm 095 SC), hlorantraniliprol(Coragen 20 SC).

Производња салате у пластеницима

Салата спада у групу повртарских врста са релативно кратком вегетацијом. Врста Lactucasp. је врста салате која се користи за исхрану људи уз веома велику различитост у облику,конзистенцији листа, боји и укусу. У последње време се јасно издваја неколико рокова иначина производње:

– рана производња салате (обично се планира за производњу у пластеницима сациљем да се изађе што раније на тржиште);

– летња производња салате (количински знатно је мањи удео ове производње уукупној производњи, јер у условима Србије салата није доминантно поврће уисхрани током летњег периода);

– јесење - зимска производња салате (производња у заштићеном простору, која можебити намењена за касно зимски период, или чак да буде намењена и за рано пролећнипериод, тако да се употпуни период до пристизања прве салате из ране производње).


Салате спадају у групу повртарских врста са малим захтевима за температуром. Некимврстама салате велику штету наносе и екстремно високе као и ниске температуре.

У фази клијања и ницања биљке оптимална температура износи 18°C, при чему се овајпроцес значајно скраћује. У тим условима клијање траје 48 часова, након чега се салатаизноси ван клијалишта. Одмах затим, температура мора да се снизи на 12–15°C. Након

27

тога, салата подноси и више и ниже температуре, с тим што се утицај температуредиректно одражава на дужину вегетације салате. При нижим температурама (5–12°C)вегетација може бити и до 90 дана након расађивања, а при вишим (25–30°C) вегетација сескраћује на 20 дана од расађивања.

Салата је по пореклу биљка дугог дана, па за формирање густе розете, односно чврстеглавице захтева доста светлости. Слабо подноси сенку, па се гаји искључиво придиректном осветљењу. Новији сортимент је наменски селекционисан за услове слабијегосветљења и кратког дана, какви су током зимског периода. Из тог разлога је неопходнопроверити карактеристике сваке сорте салате која се жели производити, јер у случају да серади о сорти дугог дана, може се десити да пре времена дође до процветавања, па даизостане могућност продаје салате.

Салата је биљна врста која нема велике захтеве за водом, али је веома битно то да салатазахтева сталну влажност. Због тога се системи за наводњавање морају подесити тако дадају мању количину воде у више наврата. Повећане захтеве за водом има наконрасађивања, ради спречавања засушивања супстрата. У моменту када се формира лиснарозета, и коренов систем се боље и брже развије, количина воде може да се смањи, али неи учесталост додавања воде.

Салата не воли сувише високу релативну влажност ваздуха, али је то тешко спречити,посебно приликом наводњавања у зимском периоду. Висока релативна влажност ваздуха,преко 80% може изазвати појаву разних обољења, па је проветравање од изузетног значаја.

Салата нема велике захтеве за квалитетом земљишта. Због кратке вегетације, салата користијако мало хранива из самог земљишта. Најбоља су лака песковита и оцедна земљишта. Засалату је од изузетног значаја обезбеђење хранива у површинском слоју земљишта.


У нашим условима салата се веома ретко гаји као главна култура. Углавном се ради опредкултури и накнадној култури. Као таква, по правилу јој се обраћа знатно мање пажњенего главној култури.

Салата захтева дубоко основно орање, које има за функцију и потпуно уклањањебиљних остатака. Уколико се ове операције обављају машинама, постоје деловипластеника који су неприступачни и који се морају обрадити ручно. Значај основнеобраде се огледа и кроз мешање површинског слоја земљишта, али и кроз разбијањесабијеног слоја који се формирао на стазама у пластенику.

Она подразумева уситњавање сетвеног слоја. Код култура као што је салата због мањевеличине расада, јако је битно пре постављања фолије земљиште изравнати пожељноземљиште и делимично сабити, јер се фрезовањем у земљиште убацује доста ваздуха ионо се издиже. Тек на овако припремљено земљиште се поставља фолија.

Зелена салата са приносом од 10 t/ha износи 30 kgN : 15 kgP : 75 kg/К. Салата спада уизразито калиофилне врсте, односно захтева доста калијума у земљишту. Новијаистраживања показују да је јако битан и садржај калцијума јер утиче на смањење појавепропадања обода листа. При усклађеном K/Ca односу постиже се и већа отпорност наболести и штеточине и усклађен пораст. Ђубрењу салате треба посветити посебну пажњу јерсе јављају грешке чији су узроци следећи:

1. произвођачи скоро никад не врше анализу земљишта за претходну и накнаднукултуру, јер су свесни да заостаје одређена количина хранива иза главне културе, пасамим тим салату ђубре мањом количином хране;

28

2. коришћење неквалитетних ђубрива ствара слику о квалитетно одрађеном послу, стим што се примењена ђубрива почињу распадати тек пошто вегетациони периодсалате већ прође.

У производњи салате се не препоручује директно ђубрење са органским ђубривима изразлога што ће због кратке вегетације ефекат тог ђубрења бити мали или никакав. Бољиефекат ће бити уколико је под главну културу коришћен стајњак, од директног ђубрењастајњаком.

Од органских ђубрива се препоручују гранилисана ђубрива у пелетама у количинама од50–150 g/m2 заштићеног простора. Разбацивање гранила треба обавити ручно, а времепримене је након основне обраде, а пре предсетвене припреме.

Ђубрење минералним ђубривима захтева обавезну анализу земљишта, на основу које семоже дати препорука о потребној количини хранива. Потребна количина азота од 80-120kg додаје се у више наврата, и то 1/3 пре садње, 1/3 недељу дана после након садње и 1/3недељу дана пре бербе, кад је уједно и највећа потрошња азота. Ова задња прихрана можесе извести и фолијарно 3% раствором амонијумског нитрата или урее.

Превелика количина азота може узроковати накупљање нитрата у лишћу салате и изнаддопуштене границе (3000 mg/kg свежег лишћа) нарочито за време тмурног и облачногвремена (Лазић et al., 1994), (Павловић et al., 2007).

Фолијарна прихрана салате се ређе изводи, а препоручљиво је изводити заједно сазаштитом салате. Фолијарна прихрана се изводи сваких 7–10 дана водотопивим ђубривимаса појединачним учешћем калијума (10:5:26) у концентрацији 0,5–0,7%. Са фолијарномприхраном треба прекинути минимално 10–15 дана пред сечење салате, ради смањењасадржаја нитрата у листовима.

Два најчешћа начина наводњавања салате су системом кап по кап и преко распрскивача.Оба система имају и предности и недостатке.

Наводњавање системом кап по кап захтева већи број латерала, односно већи бројкапајућих трака. Капајуће траке се постављају на размак који одговара будућеммеђуредном размаку биљака у пластенику. Овај систем је добар у условима нискетемпературе, па чак и онда када је спољашња температура испод 0°C. Недостатак овогначина наводњавања може да се испољи у случајевима када се нагло повећа спољашњатемпература, па у пластеницима долази до брзог повећања температуре. Тада произвођачмора одреаговати бржим проветравањем објекта и смањењем температуре ваздуха.

Пошто салата припада лиснатом поврћу, по природи свог порекла добро подносиорошавање, па су резултати са применом распрскивача јако добри. Проблем представљајуниске температуре, када се на местима где су ниски протоци вода замрзне. Да би се добиозадовољавајући квалитет наводњавања најбоље је комбиновати оба система занаводњавање. Веома је компликовано тачно утврдити колику количину воде је потребнододати салати из разлога што то зависи од много фактора. Суштина је да се не смедозволити засушивање корена код салате, јер се заустављена биљка салате веома тешкопоново врати у нормалан раст.

Салата се може производити из обичног или дорађеног семена. Највећи проблем запроизвођаче представља цена, јер је ово семе неколико пута скупље од натуралног. Кодобичног семена немогуће је добити уједначен расад, клијавост је мала, а енергија клијањаје лоша. Због тога, битне разлике су видљиве већ у самом старту производње.

Производња расада је могућа у контејнерима и у хранљивим коцкама. Сама техникаусејавања и производње се битно разликује. У припремљен тресет се убацује по једно семе

29

салате на дубину од 4–8 mm. Семе се прекрива кварцним песком, а затим му се додајевода, како би тресет постао влажан. Усејане коцке или контејнери се односе у собу занаклијавање или клима комору где се температура држи на 18°C. На овој температури сесалата задржава на 2–3 дана, а након тога почиње клијање. Након клијања расад се износиу производни део објекта, где се наставља процес раста. Идеална температура је између12–16°C, али често то није случај, па у зависности од температуре мења се и временскипериод производње расада.

Код контејнерског расада, слично као и код купуса, пораст корена се ограничавасветлошћу, тј. издизањем контејнера изнад земље. Код расада у коцкама, велики значајтреба придати међусобном одвајању коцки, како коренов систем не би растао бочно, него удубину. Самим тим ће и након расађивања пораст корена бити усмерен на доле.

Мере неге у производњи салате

Једна од најзначајнијих мера неге је малчовање земљишта, односно покривање фолијом.Код нас су се до сада користиле две боје фолија и то бела и црна фолија. У примени овихфолија постоје извесне разлике. Бела фолија је скупља у старту и треба да се користи упластеницима са додатним грејањем. Ова фолија рефлектује светлост, па се биљка налазиу условима јачег осветљења, али ниске температуре. Зато, уз додатно загревање дајеодличне резултате. Црна фолија се користи у објектима без грејања и заступљена је увише од 95% пластеника у Србији. Већ је раније споменут велики значај поравнатостиподлоге пре постављања фолије. Фолија се обично ручно поставља, јер се тако најбољеискористи простор.

Бушење фолије се може изводити премеравањем, специфичним маркерима или је могућеда већ постоје рупе за садњу на самој фолији. Премеравање представља буквалноразмеравање објекта, извлачење редова уз помоћ канапа и бушење на одређени размак уреду. Маркери су специфични ваљци одређеног пречника, на којима су направљенишиљци на тачно одређеном размаку.

Као што је већ и споменуто, садња се може изводити на два начина. Контејнерски расад семора садити дубље, односно цео корен који је растао унутар ћелије контејнера сада морабити у земљи.

За разлику од овог начина гајења, код производње у хранљивој коцки расад се не укопава.Овај начин садње је бољи, јер је розета више издигнута од земље, па је смањена могућностпојаве трулежи. Садња се обавља благим утискивањем коцке, до 1/3 њене висине, чиме сеповећава и учинак при садњи.

Време производње у заштићеном простору почиње од 15.09. па траје све до 15.04. следећегодине. У овом периоду највише салате се планира за новогодишње празнике, али се већпочетком марта планира ослобађање објекта за потребе главне културе.

Размаци на којима се обавља садња су различити, тако да се број биљака креће од 6–9kom/m2 (iceberg тип) до 16–25 kom/m2 (главичасте и лиснате салате). Приликомодређивања броја биљака треба обратити пажњу на варијетет и његове захтеве завегетационим простором.

Берба, паковање и чување салате

Берба салате се обавља одсецањем целе главице или розете у основи стабла. Затим сесалата узима у руку и одсецају се доњи листови који су оштећени или престарели. Таквасалата је спремна за паковање.

30

У највећем броју случајева салате се пакују у картонске кутије. У сваку кутију се стављаПВЦ врећа која чува свежину салати. Оваква салата свежину може задржати само уколикојој се брзо снизи температура и не дозволи одавање влаге. У таквим условима чувањасалата не губи свежину од 7 до 10 дана.

Заштита зелене салате у заштићеном простору од болести

Полегање расада (Phytium sp. Rhizoctonia spp., Fusarium spp., Phytophthora spp., Sclerotiniaspp) - У почетку биљке полежу у мањим оазама а како се болест шири и прелази сасасушених на здраве биљке, у леји се стварају потпуно оголела места. На оболелимделовима биљака може се запазити беличаста или сива паучинаста навлака. Мере заштите:коришћење стерилних супстрата у производњи расада, уколико се расад производи науобичајени начин, и у случају појаве болести применити хемијске мере заштите.

Пламењача салате (Bremia lactucae) - Први симптоми пламењаче изгледају као светлозелене до жуте угласте пеге, оивичене главним лисним нервима на лицу листа. Приповољним условима (висока влажност и ниске температуре) патоген се брзо шири исмањује принос и квалитет главица. Мере заштите: плодоред, уклањање и уништавањезаражених биљних остатака, спречавање задржавања воде на биљкама, избалансиранођубрење азотом, редовно проветравање заштићеног простора, гајење отпорних култивара.У случају појаве болести, применити хемијске мере заштите. Регистровани фунгициди:fosetil aluminijum (Aliette 80 WP), propamokarb-hidrohlorid + fluopikolid (Infinito SC),boskalid + piraklostrobin (Signum).

Сива трулеж (Botrytis cinerea) - Симптоми су у виду воденастих пега у основи листа, пегепостају хлоротичне и прекривене сивом мицелијом. Зараза често почиње са места оштећењалишћа. Висока влажност (већа од 85%) и температура (0-35ºС) погодује развоју паразита, пасе зараза брзо шири посебно у затвореном простору. Мере заштите: Регулисањетемпературе и влажности ваздуха и земљишта у заштићеном простору представља основнумеру заштите (често проветравање у условима повећане влаге). Уколико дође до заразепотребно је уклонити заражене биљке. Уколико болест није могуће зауставити, применитихемијске мере заштите. Регистровани фунгицид: boskalid + piraklostrobin (Signum)

Бела трулеж (Sclerotinia sclerotiorum) - Заражена главица се лако одваја од корена којиостаје у земљишту. На делу главице који је окренут према земљи може се видети бела густанавлака од мицелије у виду вате. Висока влажност и ниске температуре погодују развојуболести. Мере заштите: плодоред је једна од основних мера борбе. Заражене биљке требаизнети из усева, а након сваке бербе уклонити биљне остатке да би се смањио инфективнипотенцијал. Потребно је регулисати температуру и влажност ваздуха и земљишта узаштићеном простору. Уколико болест није могуће зауставити, применити хемијске мерезаштите. Регистровани фунгицид: boskalid + piraklostrobin (Signum).

Заштита зелене салате у заштићеном простору од штеточина

Пужеви (Limax spp.,Arion spp.) - Поред тога што се хране листовима салате пужеви сезавлаче у главице салате и својим изметом је загаде. Мере заштите: На мањим просторимасузбијање се може обавити механичким путем (скупљањем и уништавањем). На већимповршинама уколико се пренамноже, сузбијање се врши лимацидима. Лимациди секористе у облику затрованих мамака који се расипају по земљишту око биљакапрепаратима на бази метиокарба.

Лисне ваши (Aphidae) - Заражени листови се коврџају, жуте и суше, главица заостаје упорасту. Поред директних штета лисне ваши су и преносиоци вируса. Мере заштите: Ако

31

се појаве колоније, ефикасно сузбијање је само применом хемијских препарата.Инсектициде применити при појави првих јединки а њихову употребу треба ускладити савременом бербе. Нема регистровнаних инсектицида за ову намену у нашој земљи.Применити несистемичне инсектициде са кратком каренцом, који су иначе регистрованиза биљне ваши.

Производња поврћа на отвореном

Гајење купуса

Купус спада у најстарије гајене биљке. По површинама које заузима у нашој земљи,купусном поврћу припада једно од првих места. Зависно од климе, гаји се као главни илипострни усев.

Купус долази на прво место у плодореду. За производњу купуса добре предкултуре сумахуњаче, краставац, млади кромпир, траве. Купус не треба гајити на истом месту бар тригодине. Уколико се гаји у интензивном плодореду, или са једном годином размака умеђусособном гајењу, обавезно је уношење и заоравање стајског ђубрива.

Купус се може гајити на свим типовима земљишта. Добро подноси висок нивоподземних вода. За успешну производњу најповољнија су земљишта неутралне реакциједо слабо киселе.


Обрада земљишта за производњу купуса једна је од најважнијих агротехничких мера заквалитетну производњу купуса. Основна обрада се изводи на дубину од 30 cm. Уколико серади о пластеницима и пластичним тунелима препорука је, такође, да се одради дубокоорање, након чега је потребно да земљиште измрзне.

Неколико дана пред садњу потребно је извшити предсетвену припрему земљишта. Наотвореном земљиште се најбоље припрема ротофрезом. Квалитетна припрема земљиштаће олакшати и расађивање и међуредну култивацију. За производњу купуса наконпредсетвене припреме не сме остати никаквих биљних остатака на површини парцеле.

Сваком ђубрењу треба да претходи анализа земљишта. На основу ове анализе добијају сеподаци који указују на стање плодности земљишта као и на потребне количине запроизводњу. Купус са 10 t/ha износи 55 kg N:20 kg P:55 kg K. Количина чистих хранивакоја је потребна купусу у kg/ha износи 200-300 N, 120-150 P2O5, 250-350 K2O и 40-60MgO. Максималну количину хранива купус захтева у периоду образовања главица (30дана од почетка формирања главице). Од органских ђубрива најчешће се користи стајњак уколичини од 20-40 t/ha.

КAN у производњи купуса је пожељно и чешће уносити, посебно уколико за то постојемогућности, с тим што се треба држати укупно задатих количина. Поред овог начинађубрења веома је добро користити и фолијарну прихрану (14:11:25) у концентрацији 0,5%(то значи 0,5 kg на 100 l воде), приликом сваког третирања усева заштитним средствима.Ефекат третирања се појачава, а уз то биљке добијају и малу количину хранива.

Посебну врсту ђубрења представља прихрана преко система кап по кап. Овај систем је упроизводњи купуса присутан за сада само у пластеницима и пластичним тунелима укојима се производи рани купус. Овај систем поред намене којом служи утиче и насмањење релативне влажности ваздуха у пластеницима. У раној производњи ово може

32

бити корисно, јер се релативна влага ваздуха креће на нивоу од 98-100%. Оваква високавлажност одличан је предуслов за појаву болести на купусу.

У почетним фазама пораста, након расађивања, акценат треба дати фосфорним ђубривимаиз разлога што се формира коренов систем. Након тога, у периоду интензивног формирањалисне розете тј. лисне масе, треба додавати ђубрива са наглашеном азотном формом. Накрају, од момента почетка формирања главице, приоритет треба дати ђубривима саповећаном концентрацијом калијума, како би се убрзао проток воде кроз биљку и усмериоу формирану главицу.

Код купуса су могући сви облици и начини наводњавања. Најбитније наводњавање упроизводњи купуса је оно после расађивања. Расађивање непосредно треба да пратинаводњавање. С обзиром да се расад производи у тресету не сме се дозволити да дође доисушивања тресета. Уопштено правило о количини воде за наводњавање је од 20-40 mm.Много већи ефекат има наводњавање током ноћног периода, јер се температура снижава,па мања количина воде испарава.

Наводњавање системима кап по кап је идеално из разлога што се на тај начин трошинајмање воде, а са њом се најбоље економише. Право време наводњавања је или раноујутро или касно увече, када су и температуре ниже. Најбоље је понављати наводњавање уистом временском периоду дана. Правило је наводњавати од 1-2 часа сваки други дан, алито зависи и од других фактора (температура, фаза пораста, земљиште, итд.).

Производња расада купуса

Производња расада се изводи на различите начине, али један од најквалитетнијих јеконтејнерска производња расада. Контејнерска производња може да се изводи уконтејнерима са различитим бројем ћелија и то од 66-300 по контејнеру. Сетва расада можеда се обави у редове или омашке, а сетвена норма износи 2,5-3 g/m2 (Червенски et al., 2009).Дубина сетвe треба да буде у 2 cm. За један хектар потребно је 350-400 г семена. Оптималнатемпература за раст је 15-170C. Да би се добио добар расад треба га редовно и умеренозаливати. Током летњих дана треба смањити норме заливања, у супротном расад сеиздужује, добија жуту боју и неотпоран је на болести (Карагић et al., 2001).

Мере неге у производњи купуса

Купус се сади на претходно добро припремљено земљиште. Расађивање се одвија од трећедекаде маја, па све до краја јуна. За производњу на отвореном пољу се препоручује садња намеђуредни размак од 50 cm и размак у реду од 60 cm у зависности од хибрида. Тако седобија склоп од 33.000 биљака/ha. Повећање густине биљака по јединици површине утиче насмањење масе појединачне главице. Правилно посађен расад није дубоко посађен расад,него добро утиснут расад. У пракси се квалитет расађивања испитује тако што се посађенирасад проба исчупати. Уколико се откине лист расад је добро посађен, а уколико секомплетан исчупа, морамо садилицу поново подесити.

Неколико дана након расађивања, врши се контрола стања усева. Након 13-15 дана одрасађивања врши се прво култивирање с циљем да се униште корови и стварања повољнихводно ваздушних услова. Култивирање се обавља плитко, највише на 5-10 cm. Култивирањетреба да се изводи после сваког наводњавања, све док се не склопе редови.

Прихрањивање се обавља 1-2 пута (200 kg KAN-a). Прво прихрањивање се изводи 2 недељепосле садње (50% од укупне количине). У фази интензивног развоја розете листова врши седруго прихрањивање са остатком ђубрива. Висока количина азота, а нарочито при касномприхрањивању, доводи до продужавања вегетације, а веома често и до пуцања главица.

33

Обично је пракса једно прихрањивање и то 20-25 дана од садње, кад почиње најинтензивнијераст розете. Препорука је да се прихрана обави непосредно пред култивирање и заливање.Правилна исхрана омогућује скраћивање вегетационог периода, што је од значаја упроизводњи раног купуса. Довољна количина азота у фази расада и до момента образовањаглавице као и правилно и редовно заливање поспешује зрење купуса. После свакогнаводњавања или после сваке јаке кише, треба извршити међуредно култивирање, да не бидошло до стварања јаке покорице.

Берба, чување и транспорт купуса

Купус се бере сукцесивно - једном до два пута, у пуној технолошкој зрелости. Иако постојемашине за бербу купуса, ипак се препоручује ручна берба. Она се изводи пресецањемстабла купуса ножем, тако да део листова розете остане заједно са главицом. Веома јебитно да се купус премешта из руке у руку и да се до приколице ређа у бокс палете тако дасе стабло окрене на горе. Принос код оваквог гајења се креће од 4-10 kg/m2, што директнозависи од хибрида и времена бербе. У промет се ставља након скидања заштитних листовакоји се не држе чврсто уз главицу. На дужину транспорта, пре свега, утичу температурниуслови, али и начин опхођења са главицама. Неопходно је да такве главице претрпе штомање удара и оштећења све до самог момента транспорта. Беру се само главице чврсте изреле. Одлагање бербе само за неколико дана може довести до пуцања главица и повећањанастанка болести. (Червенски et al., 2010).

Производња карфиола


Карфиол потиче из Средоземља. Сматра се деликатесним поврћем које је знатно укуснијеи хранљивије од осталог купусног поврћа. Препоручује се као дијетална храна заболеснике и децу. Од свежег карфиола справљају се разноврсна укусна јела или се додаједругим јелима да им поправи укус. Јестиви део карфиола је бела компактна главица,такозвана „ружа“, коју образују етиолирани веома скраћени и збијени делови цвасти. Уразвијеним земљама карфиол се много цени и гаји. Код нас се све више шири, нарочито ублизини већих градова.

Карфиол се сматра двогодишњом биљком, мада се ране сорте у поднебљу са дугомвегетецином сезоном понашају као једногодишње, тј.у истој години процветају и донесусеме. Коренов систем у карфиола је слабије развијен него у купуса и претежним делом серазмешта плитко. Биљка најпре формира лисну розету са 15-20 листова, а затим у њенојсредини израсте полулоптаста ружа. Ако се после потпуног образовања ружа не одсече, изње почну да прорастају цветоносна стабла, која брзо расту, позелене, гранају се, процветајуи доносе ситно, мрко семе, слично семену осталих биљака из ове породице. Најраширенијесорте су: снежна грудва, фермонт и друго.

Карфиол најбоље успева у свежем и влажном поднебљу. Не подноси високе нити нискетемпературе као купус. Топло и суво време омета образовање руже, па оне остану ситне,неразвијене, или се уопште не појаве. Због тога у топлим и сувим летима, као што су наша,карфиол се гаји као рана пролећна или касна јесења култура. Карфиол успева на свакомдобром земљишту, али су најпогоднија дубока, плодна, структурна и оцедна земљишта,богата хумусним материјама. За ране усеве боља су лака песковита земљишта, а за каснетежа и глиновита.

34


Карфиол се гаји у плодореду, мада подноси и монокултуру уз обилно ђубрење стајњаком.Рани карфиол треба гајити после вишегодишњих трава и махунарки или после стајњакомђубрених окопавина и стрнина а касни после раног кромпира, грашка, бораније и стрнихжита. Карфиол изискује добро припремљено земљиште. За рани усев земљиште се оре ујесен на 30 cm дубине а за јесењи чим се изврши берба претходног усева. Карфиол доброуспева само уз обилно ђубрење. Најбоље је да се примени комбинација органских иминералних дјубрива. Стајњак се заорава у јесен. Добро згорели стајњак може се унети и упролеће. Ако изостане стајњак, морају се примене високе дозе минералних ђубрива: 100-120 kg/ha N, 150-200 kg/ha P2O5 и 100 kg/ha K2O. Уз примену 30-40 t/ha стајњака количинаминералних ђубрива може се смањити за половину. Карфиол припада групи умеренонитрофилних поврћа у погледу акумулације нитрата (Лазић et al., 1994), (Павловић et al.2007). Карфиол се гаји на сличан начин као и купус. За рани усев производи се пикиранирасад у топлим лејама или пластеницима.

Време сетве и све остало је исто као и за рани расад купуса. За касни усев производи сенепикирани расад у исто време и на исти начин као расад касног купуса. Рани карфиол серасађује кад прође опасност од касних пролећних мразева, неки дан касније него рани купус.Касни карфиол расађује се током јула месеца. Пикирани расад се сади у јамице а непикиранпод садиљку или машинским путем. Биљке се расађују на размаку 50x50 cm или 60x60 cm.За касне сорте и на великим површинама оставља се већи међуредни размак. Усев карфиоланегује се на исти начин као купус. Специфична мера неге је засењивање ружа да не пожутепод дејством директне сунчеве светлости. То се обично чини тако што се на ружу, пре негошто достигне нормалну величину, прислоне или заломе 2-3 нормална листа. Ефикаснијезасењивање постиже се прикупљањем и везивањем спољних листова изнад главице.

Берба карфиола

Карфиол се бере пробирно, свака 2-3 дана, јер биљке не стасавају једновремено, а стасалеруже брзо губе тржне квалитете. Ружа се одсеца кад достигне одговарајућу величину иизглед, пре него што промени боју и добије тзв. „пиринчасту структуру“. Главице сеодсецају са овојним листовима, чији се горњи део скрати а доњи остане у облику венца даштити ружу од повреда. Убрани карфиол не може дуго да се чува. У складиштима натемператури од 00C може да се чува приближно до месец дана. Принос раног карфиолаизноси 10-12 t/ha, а јесењег 20-30 t/ha.

Заштита купуса и карфиола од болести

Кила купуса (Plasmodiophora brassicae) честа у реонима где се купусњаче гаје узастопнона истом месту. Први уочљиви симптом је увенуће биљака, лишће је светлозелено илижуто, биљке заостају у порасту, главица је ситна и мекана, а најчешће се и не формира. Накорену се образују се гукаста задебљања која развојем болести пуцају и претварају се убезобличну масу. Јавља се само у киселим срединама. Мере заштите: гајење толерантнихсорти, плодоред од најмање 5 година је обавезан, калцизација - додавање гашеног креча.

Пламењача купуса (Peronospora parasitica) - Симптоми се испољавају на свим надземнимделовима. Котиледони листови пожуте и вену, осуше се и опадају. На старијим листовимајављају се крупне жуте угласте пеге, оивичене лисном нерватуром. Пламењача се првојавља на старијем доњем лишћу и шири се од ивице према главном лисном нерву. Кодкарфиола може бити заражен цвет, што умањује тржишну ведност. Мере заштите:потребно је примењивати најмање трогодишњи плодоред и уклањати корове из фамилије

35

Brassicaceae и заражених биљних остатака. У циљу бољег проветравања треба водитирачуна о размаку између редова, а купус гајити на осунчаним теренима. Регистрованифунгициди: препарати на бази бакра (Bordovska Čorba, Kuprablau WP, Plavi Kamen).

Црна пегавост купусњача (Alternaria brassicae) - Први симптоми се могу појавити већ и намладим биљкама расада у виду ситних тамних пега на стаблу клијанаца које проузрокујуњихово полегање. На оболелом доњем лишћу старијих биљака настају локалне пеге упочетку жућкасте а онда тамномрке боје неправилног облика са карактеристичнимконцентричним круговима. Мере заштите: вишегодишњи плодоред, уклањање зараженихбиљних остатака, уништавање корова. Превентивно треба примењивати фунгицидеконтактног деловања, а при појави првих симптома треба применити системичне фунгициде.У Србији не постоје регистровани фунгициди у купусу. У суседним земљама се користе:difekonazol (Score 250 EC), azoksistrobin (Ortiva Top) и слично.

Заштита купуса и карфиола од штеточина

Бувачи (Phyllotreta spp.) ситни тврдокрилци, црне, плаве или зелене боје. Штете правеодрасли инсекти правећи округле рупице у лишћу. Највеће штете чине при топлом исувом времену младим биљкама, посебно расаду. Презиме као одрасли у земљишту.Излазе у пролеће код температуре ваздуха од 180С. Већина врста бувача има једну или двегенерације годишње. Мере заштите: примена свих мера које поспешују бржи раст младихбиљака, постављање заштитних мрежа. Хемијска заштита кад је нападнуто више од 10%биљака. Rегистровани инсектицид: malation (Etiol tečni).

Купусна мува (Delia radicum) има 2 до 3 генерације годишње. Презимљава у стадијумулутке у земљишту. Одрасле излазе у пролеће, када је температура земљишта око 12°С.Влажно време погодује развоју. Женке полажу јаја на коренов врат младих биљака или уземљу око њих. Ларве се хране на корену. Млађе биљке се суше и у потпуности пропадају.Старије биљке заостају у порасту. Мере заштите: плодоред, уклањање заражених биљнихостатака, гајење купусњача под заштитним мрежама. Хемијски третман: Уношењеинсектицида у редове пре садње, потапање расада у раствор инсектицида, третман наконрасађивања, системичним инсектицидима, у време лета муве на основу праћења бројностипомоћу жутих ловних клопки. Мада код нас нема регистрованих инсектицида, могу секористити инсектициди на бази тиаметоксама или комбинације хлорпирифоса ипиретроида, прскањем великим количинама воде или кроз систем за наводњавање.

Купусова ваш (Brevicoryne brassicae), Зелена лисна ваш (myzus persicae) - Ситни инсективеличине неколико милиметара и обично живе у групама (колонијама). Штете чинесисањем сокова чиме директно исцрпљују биљке које реагују карактеристичнимковрџањем листова. Имају велики број генерација и присутни су од почетка до крајавегетације. Мере заштите: Уклањање из поља корова алтернативних домаћина као изаражених биљних остатака, хемијски третман се изводи на почетку формирања колонија,и то комбинацијом два препарата различитог механизма деловања. Неки од регистрованихинсектицида: pimetozin (Chees 50 WG) acetamiprid ( Tonus, Zlatospilan,), bifentrin (Pinotrin),tiametoksam (Actara 25 WG), lambda-cihalotrin (Grom).

Бела купусна мушица (Aleurodes proletella) Бела лептираста ваш (Trialeurodesvaporariorum) - Имају велики број генерација годишње које се међусобно поклапају штоотежава сузбијање. Непосредне штете чини: исисавањем сокова а тиме се стварају ранекоје су улазна врата за разна за обољења, слабије биљке су слабије кондиције. Упоследњих неколико година редовно се јављају у високим бројностима на усевима купуса.Проблем у сузбијању представља и немогућност квалитетног наношења инсектицида наналичије листова купуса. Мере заштите: Постављање жутих лепљивих плоча за

36

утврђивање присуства и бројности инсекта. Хемијски третман предузети на почетку појавепрвих јединки на наличју листа. Мада нема регистрованих инсектицида у нашој земљи, укупусњачама, могу се користити сви инсектициди за сузбијање ове штеточинерегистровани у другом поврћу.

Купусни мољац (Pluttella maculipennis) има 2-3 генерације годишње. Највеће штетепричињава друга генерација гусеница. Мере заштите: правовремено заоравање биљнихостатака којим се уништавају ларве у земљишту, плодоред. Важно је уочити почетакпиљења јајних легала и присуство млађих ларвених стадијума гусеница, праћење појавелептира је могуће феромонским клопкама. Регистровани инсектициди: cipermetrin (Cipkord20 EC, Crna Mamba), hlorantraniliprol (Coragen 20 SC), lambda-cihalotrin (Grom, King).Esfenvalerat (Sumialfa 5 EW).

Дуванов трипс (Trips tabaci) има до 5 генерација током године. Честа је штеточина купусау летњем периоду производње. Завлачи се у унутрашњост главице готово непримећен инаправи велике штете на осетљивим сортама. На наличју листа настају испрва бледе, акасније жутосмеђе квржице и купус губи тржишну вредност. Мере заштите: постављањеловних плоча у усеву ради евидентирања почетка појаве и бројности трипса, потапањерасада у раствор инсектицида пре расађивања. Хемијске мере примењивати у раној фазидок купус не почне да завија главицу. Мада нема регистрованих препарата у купусњачама,могу се користити препарати регистровани у другом поврћу за сузбијање ове штеточине.

Купусари (Pieris spp.) купусне совице (Mamestra brassicae, M. Oleracea, Autographa gamma)имају 2-4 генерације током године. Штете причињавају гусенице које изгризају лисно ткивои остављају само главни нерв. Лептири полажу јаја у гомилицама на наличју листа, на једнојглавици се може појавити велики број гусеница. Гусенице се хране 3-4 недеље. Убушују се углавице где се хране и прљају својим изметом читаву главицу. За кратко време од листоваостају само петељка и главни нерви. Мере заштите: сузбијање корова, уравнотеженођубрење и заливање расада, оптималан склоп биљака. Гусенице треба сузбијати док су мањеод 20-25 сm. Феромонским клопкама је могуће пратити лет лептира. Приликом применеинсектицида предност дати микробиолошким инсектицидима и регулаторима раста иразвоја. Неки од регистрованих инсектицида: cipermetrin ( Kozak, Rebus), hlorantraniliprol(Coragen 20 SC), emamektin-benzoat (Affirm 095 SC), metaflumizon (Alverde).

Производња празилука


Празилук је пореклом из Средоземља и древна је културна биљка коју су ценили још стариЕгипћани као поврће, зачин и лековиту биљку. Употребљава се као свеж или се додајејелима као зачин. У новије време знатне количине се суше и извозе. За исхрану сеупотребљава стабло и листови. Садржи 10-12% суве материје, 4-6% угљених хидрата ипросечне количине витамина и минералних материја. Његов значај у исхрани је у томе штосе користи у току зиме и рано у пролеће када има мало другог свежег поврћа.

Празилук је двогодишња биљка. Прве године образује моћно лажно стабло, код некихсората високо и до 80 cm, следеће године развија дуго, витко цветоносно стабло високо идо 2 m. На стаблу се налази крупна лоптаста цваст, често са више од 1000 љубичастих,ружичастих или белих цветова које опрашују инсекти. Семе је ситно и наборано. У једномграму има око 400 семенки. Семе сачува клијавост 2-3 године.

Култивари празилука разликују се према биолошким и морфолошким особинама. Раникултивари, имају светлију зелено лишће и дужу стабљику. За јесењу производњу више

37

одговарају култивари дуже вегетације, тамнозеленог или сиво-зеленог лишћа, нешто краћестабљике и добре отпорности на измрзавање. Хибридни култивари су мање варијабилни,што је предност у једнократној механизованој берби.

Празилук има умерене потребе за топлотом. Оптималне температуре за раст и развој суизмеђу 19-230C. Раст се зауставља на температурама од 27 до 320C. Биљке добро подносе имразеве до минус 150C, мада сорте које се код нас претежно гаје могу да измрзну и на -100C. За празилук је потребно много влаге и код нас може се гајити само уз наводњавање.Залива се у току целе вегетације до касне јесени понекад и 10 пута. Ова култура иманарочите велике потребе за хранљивим материјама, па је треба гајити на плодномземљишту и уз обилно ђубрење.


Празилук треба гајити у плодореду, на исто место долази после 3-4 године. Главни разлогза то је превентивна заштита од болести и штеточина.

Ова култура се ђубри стајњаком и минералним ђубривима. За ђубрење се употребљава 40-60 t/ha свежег, или 20-30 t/ha згорелог стајњака. За принос од 50 t/ha ако се уносе самоминерална ђубрива потребно је: 175 kg/ha азота, 50 kg/ha P2O5 и 175 kg/ha K2O, 75 kg/haCaO и 20 kg MgO. Фосфор и калијум уносе се приликом припреме земљишта за садњу;азот по правилу служи за прихрањивање, мада се 1/3 укупне норме може унети уочисадње. Празилук се прихрањује у 2-3 наврата.

Празилук се гаји помоћу расада. За пролећну садњу сеје се почетком јануара, у заштићенипростор, уз температуру од 12-160C, на отворено се пресађује крајем марта и прекрива сеперфоринаном ПЕ фолијом или агротекстилом. Сади се у редове размака 25 cm, 26-40биљака на m2, а бере се током лета. Код нас се сетва обавља током априла или почеткоммаја око 5g/m2. Семе се затим покрије просејаним стајњаком или мешавином земљом изгорелелог стајњака. За 1 хектар потребно је 2,5-3 kg семена. Када расад никне, треба газалити раствором азотног ђубрива; још једно прихрањивање следује десетак дана касније.У време садње биљке треба да су дебеле 5-7 mm. Расад се боље прима ако му се скратекоренчићи и део лисне масе. Пре садње корисно је да се расад натопи у растворинсектицида, да се биљке заштите од напада муве.

Празилук се сади крајем јуна или почетком јула. Ако се посади касније, добиће се нижипринос. Празилук обично долази као друга култура после салате, спанаћа, грашка, стрнихжита и других култура. Земљиште се пооре одмах по жетви предходног усева. Прерасађивања растуре се минерална ђубрива, а затим земљиште добро припреми. Празилук серасађује у ниске леје, у бразде или на равним површинама, а то зависи од начинанаводњавања. Сади се ручно, садиљкама на размаку 20x20 cm или 25x15 cm. На већимповршинама међуредни размак може бити већи, а размак између биљака у реду нешто мањи(10-15 cm). Примењује се и садња у траке од по 4-6 редова.

Одмах после расађивања усев треба залити, а затим у току целе вегетације одржаватиповољну влажност. Корови се сузбијају окопавањем и хербицидима. Прво прихрањивање сеобавља чим се биљке укорене и почну да расте, а друго око три недеље касније.

Берба и чување

Празилук посађен у јуну или јулу, може да се бере од октобра до средине априла. Биљке сеочисте од старих поломљених листова, а корење скрати на 2-3 cm. Са једног хектара можесе добити принос од 40-60 t празилука.

38

Заштита празилука од болести

Пламењача лука (Pernospora destruktor) је најштетније обољење лука. Патоген нападалисну масу и манифестује се пегавошћу и спорулацијом у виду сивкасте превлаке. Пеге сеспајају и доводе до некрозе лисне масе. Мере заштите: вишегодишњи плодоред иуклањање биљних остатака доприносе спречавању појаве обољења. Са хемијскомзаштитом почети превентивно, након остварења услова за заразу, а најкасније по појавипрвих симптома. Неки од регистрованих фунгицида: препарати на бази бакра (Plavi kamen,Bordovska Čorba kuprablau WP, Blauvit, Nordox 75 WG) propineb (Antracol WP 70),hlortalonil (Dakoflo, Bravo 720 SC, Odeon), hlortalonil + pirimetanil (Pehar plus), fosetil-aluminijum + fenamidon (Verita).

Црна пегавост лука (Alternaria porri) је значајно обољење црног лука и празилука и можепричинити значајне штете при гајењу ових биљака. На оболелом лишћу настају локалнепеге, у почетку жућкасте, а касније тамномрке боје издуженог облика. Развијају се по целојдужини листа или цветоносног стабла. Током вегетације оствари се више циклуса заразенарочито у условима честих киша и обилних роса. Мере заштите: вишегодишњиплодоред и уклањање биљних остатака доприносе спречавању појаве обољења. Сахемијском заштитом почети превентивно, након остварења услова за заразу, а најкаснијепо појави првих симптома. Неки од регистрованих фунгицида: hlortalonil + azoksistrobin(Ortiva Opti 480 SC).

Рђа лука (Puccinia spp) највеће штете наноси при производњи празилука и белог лука, амање на црном луку. У почетку се формирају пликови црвенкастомрке боје окруженехлоротичним ореолом. На листу се касније јављају и пликови црне боје који се честопружају дуж нерватуре листа. Јаче заражено лишће се суши и опада. Лишће се можеобновити али ипак долази до смањења масе луковице и приноса. Мере заштите: лук требагајити у најмање трогодишњем плодореду. Након жетве прикупити и спалити остатке да бисе уништио извор заразе. Обратити пажњу и на ђубрење, пошто интензивна примена азотнихђубрива погодује јачем развоју патогена, поготово при недостатку калијума. Хемијскитретман извршити у време појаве првих симптома. Регистровани фунгициди: ciram (ZiramZorka, Fitociram, Ciram S 75).

Заштита празилука од штеточина

Лукова мува (Hylemia antiqua) има 2-3 генерације годишње ларва се убушује у ткивоцентралног листа младих биљака, које се увија, а заражене главице труле и пропадају.Више биљака може да уништи једна ларва. Мере заштите: гајити празилук што даље одпрошлогодишњих површина, врло рана или врло касна садња, у јесен или пролећем,применити све мере које погодују брзом почетном развоју биљака. Време сузбијања сеусклађује са временом лета одраслих јединки. Да би се спречила и смањила штета од првегенерације треба извести потапање расада у раствор системичнх инсектицида. Могу секористит системични инсектициди. У нашој земљи је регистрован инсектицид: acetamiprid(Volley 20 SP).

Лукова минирајућа мува (Napomyza gymnostoma) у рано пролеће јављају се имага која сехране на листовима лука и остављају беле пеге које су распоређене у низ. Јаја полаже уоснову спољашњих листова испод епидермиса. Ларва се храни у листу правећи ходнике, а устадијум лутке прелази у спољашњим листовима лука. Током лета се јавља друга генерацијакоја оштећује јесење лукове и празилук. Мере заштите: исте као код лукове муве.

Луков мољац (Acrolepiopsis assctella) Штете изазива гусеница, која се храни лиснимпаренхимом, а тек касније продире у главицу. Почетни симптоми напада препознају се по

39

уздужним пругама сребрнастобелим на листовима. Има две генерације годишње. Гусеницедруге генерације јављају се у јулу и првој половини августа, али наносе знатно мањештете. Мере заштите: изводе се по два прскања у доба лета лептира прве генерације и двапрскања у доба лета лептира друге генерације у размаку од 10 дана. У Србији не постојерегистровани инсектициди у луку за ту намену. Могуће је користити инсектициденамењене сузбијању мољаца поврћа.

Дуванов трипс (Trips tabaci) оштећења изазива директно сисањем биљних сокова нацветовима и листовима биљака. Осим плодореда који смањује популацију инсеката. Мерезаштите: хемијско третирање је слично као и за описане предходне штеточине. Код нас јерегистрован инсектицид: malation (Etiol течни).


1. Агроупозорење, доступно на: http//www.agroupozorenje.rs2. Бедов, М. (2012): Производња парадајза, Повртарски гласник, бр.39, Нови Сад, Србија.3. Брошура парадајз доступно на: http://www.elestra.rs/4. Брошура салата, спанаћ, блитва доступно на: http://www.elestra.rs/5. Гргуревић, В. (2004): Приручник за заштиту биља, АД Димитрије Давидовић,

Смедерево, Србија6. Карагић, Ђ., Драговић, С., Максимовић, Ливија (2001): Принос и евапотранспирација

купуса у зависности од рока садње, Зборник радова 1. Међународног симпозијума "Хранау 21. веку", 14–17. новембар, Суботица, стр. 125.

7. Лазић, Бранка, Ђуровка, М., Марковић, В. (1993): Повртарство, Агенција „Крстин“,Нови Сад, Југославија.

8. Лазић, Бранка., Марковић, В., Ђуровка, М., Илин, Ж. (1994): Међузависност садржајанитрата, витамина Ц и бета каротена код салате и карфиола. Савременапољопривреда. Вол.1, Но 6. Нови Сад, стр. 143-147.

9. Лешић, Р. (2011): Гајење празилука, Повртарски гласник, Нови Сад, бр.3610.Николић, С. (2004): Салата - технологија прозводње и сортимент, Повртарски гласник,

Нови Сад, бр.14, доступно на: http://www.poljoberza.net/PG14_1.aspx11.Павловић Р., Бошковић-Ракочевић Љиљана (2007): Сортне специфичности карфиола на

принос и садржај нитрата, Acta agriculturae Serbica, вол. 12, бр. 24, стр. 69-7612.Портал Прогнозно-Извештајне службе заштите биља, доступно на:

http//www.pisvojvodina.com)13.Приручник за интегралну производњу и заштиту црног лука, доступно на:

http://www.psss.rs/download.php?list.37.14.Приручник за интегралну производњу и заштиту парадајза, доступно на:

http://www.psss.rs/download.php?list.37.15.Савчић-Петрић, С. (2015): Средства за заштиту биља у промету у Србији, Биљни лекар,

година 43/2015/ број 1-2, Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет, НовиСад, Србија.

16.Такач А., Гвозденовић Ђ., Бугарски Душанка, Червенски Ј. (2007): Савремена производњапарадајза, Зборник радова Института за ратарство и повртарство, вол. 43, бр. 1, стр. 269-281.

17.Технолошке упуте за интегрирану производњу поврћа за 2013. годину, на основу члана 15.став 5. Закона о пољопривреди (»Народне новине«, број 149/09, 12/10, 50/12 и 120/12) ичлана 4. став 1. Правилника о интегрираној производњи пољопривредних производа(»Народне новине«, бр. 32/10), Министарство Пољопривреде Хрватске.

40

18.Червенски Ј., Гвозденовић Ђ., Гвоздановић-Варга Јелица, Кондић Светлана (2009):Технологија производње расада за касну производњу купуса, Зборник радова Института заратарство и повртарство, вол. 46, бр. 2, стр. 229-234.

19.Червенски Ј., Гвозденовић Ђ., Влаховић Б., Бошњак Ђ., Врачар Љубица (2010): Берба ичување купуса, Ратарство и повртарство, вол. 47, бр. 1, стр. 357-362.

20.Червенски Ј., (2013): Гајење купуса, Повртарски гласник, Нови Сад, Србија, бр.44.

41

СТАЊЕ И ЗНАЧАЈ НАВОДЊАВАЊА ЗА ПОЉОПРИВРЕДНУПРОИЗВОДЊУ

Планирање и структура производње у условима наводњавања

Наводњавањем се надокнађују количине воде неопходне за нормалан раст и развићепољопривредних култура, у условима недовољних падавина или њиховог неповољнограспореда у току вегетационог периода. Наводњавање има широку примену и може сеприменити у веома различите сврхе. Поред примене у циљу влажења земљишта, примењујесе и у сврху фертиригације, борбе против мраза, фитосанитарне заштите, десалинизацијеземљишта и друго. Међутим, његова основна примена је у сврху додавања воде у земљиштеса циљем оптималног раста и развоја пољопривредних култура, онда када у токувегетационог периода земљишту недостаје потребна количина воде (Кљајић, 2012).

Коришћење земљишта уз примену наводњавања омогућава пре свега шири изборпољопривредних култура током вегетације, нарочито раног поврћа, две жетве у токувегетације по јединици површине, сигурну и стабилну пољопривредну производњу којаискључује варијације. Стога се наводњавање данас посматра не само као мера упроизводном процесу која треба да замени или допуни недовољне природне падавине, већкао изузетан фактор за интензивније коришћење агроеколошких и техничких услова.Примена ове мере више се не везује за аридне и семиаридне услове и сушне године, већ једејство наводњавања много комплексније. У свету је наводњавање доживело снажан развоју протеклом веку са 50 на 250 милиона хектара, тако да се у системима наводњавањапроизводи око 40% потреба у храни. Светска пројекција је да се у будућности производи60% хране уз примену система за наводњавање (Петковић, 2003).

Наводњавање даје вишеструк допринос унапређењу и интензивирању пољопривреднепроизводње. Применом наводњавања омогућено је добијање већих приноса, пострнихусева и међуусева. Такође, наводњавањем се утиче на промену структуре пољопривреднепроизводње, рокова и норми сетве, начина обраде земљишта, исхране биљака иинтензивирање сточарске производње. Као последица примене наводњавања иинтензивирања пољопривредне производње јавља се, посредно ангажовање прерађивачкихкапацитета прехрамбене индустрије на смањење цене финалних производа.

Република Србија има повољне климатске, земљишне и водне потенцијале за интензивнупољопривредну производњу. Ипак, стабилну производњу ограничавају падавине које су саједне стране недовољне а са друге стране неравномерно распоређене током вегетационогпериода. Недостатак падавина који условљава појаву суша посебно је изражен у северним,источним и југоисточним деловима наше земље, у равничарским реонима санајпродуктивнијим типовима земљишта. Због тога је увођење наводњавања упољопривредну производњу од изузетног значаја јер доприноси повећању обима самепроизводње, побољшању квалитета остварених приноса као и побољшању економскихефеката инвестиционих улагања у производњу. У зависности од климатских услова и условапроизводње, наводњавањем се приноси могу повећати и до 100%, док у изразито сушнимгодинама до два или три пута. Уз то је потребно решити и проблем водозахвата, као иобавити правилан избор опреме и уређаја за наводњавање.

Сама потреба и неопходност наводњавања пољопривредних култура, захтева детаљно исвеобухватно сагледавање тренутних могућности система за наводњавање на територијиРепублике Србије, као и начине за њихово проширење и изградњу нових заливних система.

42

У нашим друштвеним и природним условима наводњавање се углавном третирало дуговремена па донекле и данас, као допунска мера у процесу пољопривредне производње уциљу неутралисања негативних ефеката суше. Такав статус наводњавања је последицанеиспуњености основних услова за његову примену у погледу комасације, арондације истварања економских услова за ефикаснију организацију пољопривредне производње.Насупрот томе, неопходно је, с обзиром на све чешће и дуже суше на нашим просторима,створити такве оквире примарне пољопривредне производње где би се наводњавањерационално уклопило и постало подстицај развоја целокупне пољопривредне производње асамим тим и друштва у целини, односно где би се наводњавање уврстило у обавезну инеопходну меру у процесу биљне производње.

Стање наводњавања у нашој земљи, посматрано кроз укупан број заливних система, односноповршина на којима су они изграђени, не задовољава ни по обиму нити по техничкојопремљености, а исто тако ни по степену њиховог коришћења (Поткоњак, Мачкић, 2010).

Према Попису пољопривреде у Републици Србији (2012.), пољопривредна газдинства (правналица, предузетници, породична пољопривредна газдинства) наводњавала су 2,9%коришћеног пољопривредног земљишта у Републици Србији, односно 3,6% у регионуВојводине. Доминантни начин наводнавања у Републици Србији јесте површински начин(60,6%), а у региону Војводине у приближно истом проценту заступљен је површинскиначин наводњавања (38,7%) и начин „кап по кап“ (36,2%).

Доминантан извор воде за наводњавање у Републици Србији јесу подземне воде нагаздинству (51,6%), док су у региону Војводине приближно подједнако заступљена дваизвора воде за наводњавање и то: подземне воде на газдинству (44,9%) и површинске воде(45,4%).

У Републици Србији и региону Војводине доминантно се наводњавају оранице и баште ито са 85% за Републику Србију и са 91% за регион Војводине.

Најчешћи разлози за низак степен коришћења већ постојећих иригационих система сунеповољни положај пољопривреде, недовољна опремљеност газдинстава која имајуопрему за наводњавање додатним средствима за производњу, и општи недостатакфинансијских средстава за одржавање уређаја и погон система за наводњавање.

Основа биљне производње у наводњавању је правилна производна оријентација, правиланизбор биљних врста, плодореда, њихова намена и одрживо газдовање земљиштем. Собзиром да су инвестиције у инфраструктуру и опрему за наводњавање знатне, у некимслучајевима по јединици површине и врло велике, то је нужно оријентисати се катржишној економији и конкурентности пољопривредне производње у наводњавању. Собзиром да биљну производњу у условим наводњавања одликује принцип интензивнепроизводње, за наводњавање је потребно одабирати врло доходовне биљне врсте, чијомпроизводњом се може „исплатити“ скупа пракса наводњавања.

Увођењем међуусева постиже се усавршавање плодореда и рационалније коришћењеземљишних ресурса. Гајење усева у пострној сетви, уз отклањање стресних узрокаувођењем наводњавања у топлијем делу године, може после жетве стрнина, да у великојмери утиче на општу продуктивност наших њива са далеко мањим улагањима. Требаистаћи да ће успех у изналажењу еколошки прихватљивих решења у технологији биљнепроизводње у многоме зависити од еколошки образованих кадрова у пољопривреди ињиховог ангажовања у преношењу еколошких сазнања и технологија у пољопривреднупраксу. То је нарочито значајно, ако имамо у виду наше велике предности због, још увекочуваног и мање загађеног земљишта у односу на развијену Европу.

43

У Републици Србији су на значајним површинама заступљени типови земљишта на којимасе уз одговарајуће агротехничке мере, избор сорти, хибрида и др., могу постизати високи,стабилни и економско оправдани приноси различитих биљних врста и квалитета, којизадовољава највише стандарде прихваћене у развијеним земљама (Нешић и сар., 2008). Збогтога је далеко већа наша шанса за производњу високо вредне и здравствено безбедне хране ињен извоз на инострана тржишта.

Ратарске биљне врсте

Већина ратарских и крмних биљних врста није исплатива за наводњавање и зато требабити врло опрезан при одлуци коју од наведених биљних врста и за коју намену ихпроизводити. Успешност наводњавања захтева познавање специфичности појединихбиљних врста и њихових генотипова. Под системима у наводњавању у структури сетве увећој мери могу бити заступљене неке од индустријских биљних врста, а које веомаповољно реагују на наводњавање. Неке од потенцијално интересантних ратарских икрмних биљних врста у условима наводњавања могу бити:

- семенски кукуруз (повећање приноса и повећање квалитета зрна);- меркантилни кукуруз, соја (повећање приноса);- семена шећерне репе и соје;- меркантилна производња (шећерна репа, сунцокрет, дуван);- биљне врсте као други усев или за пострну сетву чиме се остварује „друга жетва“

у производној години.

Крмно биље

Од крмних биљака на подручју наше земље и даље је луцерка најгајенија биљна врста. Упоследње време све више представница фамилија жита, махунарки и купусњача улази уструктуру сетве у системима производње без наводњавања али и као потенцијално погоднеу структури производње са наводњавањем. Гајењем луцерке у условима наводњавањаповећава се број откоса а самим тим се повећава и принос. Такође, наводњавње доприносиповећању квалитета и продужењу усева 3-5 година.

Повртарске културе

Производња поврћа чини једну интезивну високоприходну грану пољопривреде.Повртарска производња се не може замислити без обезбеђења довољних количина воде занаводњавање. Уз воћарску, повртарска производња се одликује највећим површинама поднаводњавањем. Највећи део ове производње је заснован на отвореном, док је производња узаштићеним просторима далеко мања. То су биљке које су најосетљивије на садржај воде уземљишту и ваздуху као и на темпертурне услове земљишта и ваздуха. Све повртарскебиљке захтевају виши ниво влажности земљишта у поређењу са ратарским усевима, збогслабије развијеног кореновог система у односу на надземни који транспирише великуколичину воде. Поред тога повртарске биљке садрже велики проценат воде у ткиву. Свеово доста компликује наводњавање и захтева свакодневно праћење релативне влагеземљишта, јер дефицит доводи до смањења приноса док повећани садржај доводи допојаве болести и нарушавања водно-ваздушног режима на који су повртарске биљке јакоосетљиве. Упркос томе, препорука је да се поврће свакако укључи у производнуоријентацију у наводњавању (на ораницама), било у основној производњи, или у другојили пак у пострној сетви.

44

Воће и винова лоза

Наводњавање воћњака и винограда доприноси високим приносима и стабилнојпроизводњи повољног квалитета. Већина воћака изврсно реагује на наводњавање,повећањем приноса и побољшањем квалитета плодова. Винова лоза такође добро реагујена наводњавање у смислу повећања приноса и садржаја, највише стоних сорти. Збогвишегодишњег искоришћавања, најчешће коришћени начини наводњавања јесу систем занаводњавање „кап по кап“, наводњавање кишењем и микрораспрскивачима.

Пројектовање система и одабир адекватне опреме за наводњавање

Крајња фаза припрема и планирања наводњавања је пројектовање система и одабир начина,метода и опреме за наводњавање. Пројектовање је коначно техничко и економско уобличењенеке оправдане замисли за наводњавање пољопривредних биљних врста. Токомпројектовања користе се сва истраживања, подлоге и стручна документација настала уприпремном делу планирања система наводњавања. Коначни резултати пројектовања јесупрецизна техничка решења система и опреме, нацрти и економске основе пројекта сатрошковима и показатељима исплативости инвестиције изградње система за наводњавање(Мађар, Шоштарић, 2009).

Пројектовање, техничке и економске замисли наводњавања неке парцеле, подручја илизаштићеног простора одвијају се овим током радова. За израду пројекта за изградњу системаза наводњавање потребни су одређени подаци који анализирају временске услове, сетвенуструктуру и производну оријентацију, потом потребе гајених биљака за водом, извориштимаводе, висином подземних вода, квалитет воде за наводњавање и слично.

Идејно решење наводњавања или Студија процене утицаја на животну средину

Идејни пројекат јесте пројекат којим се одређују: положај, капацитет, техничко-технолошке и функционалне карактеристике објекта, организациони елементи изградњеобјекта, елементи одржавања објекта и вредност објекта као и оправданост за изградњуобјекта. Пружа основне податке о земљишту, клими, води, пољопривредним биљнимврстама и грубим економским показатељима успешности идеје и пројекта наводњавања.На основу потреба за водом по месецима и прилива воде од падавина или подземне воде,утврђује се недостатак воде на основу којег се дају препоруке о могућим начинима иопреми за наводњавање.

Идејни пројекат наводњавања

Идејни пројекат наводњавања садржи следеће: општи део; податке о агроеколошкимусловима производње што подразумева податке о клими, земљишту, хидролошкимусловима терена, педолошку основу, погодност система за наводњавање; агрономске основепроизводње (плодоред, потребе биљака за водом у планираној производњи, норме и турнусинаводњавања, уређење земљишта за наводњавање); економске основе пројекта (трошковирада и одржавања, вредност будућих резултата, финансијски ток улагања, изворифинансирања, време повратка капитала, економску исплативост пројекта).

Главни и извођачки пројекти садрже следеће:

– све техничке и економске показатеље;– пројектне подлоге (педолошка, хидролошка основа, биланс расположивих вода за

наводњавање, геомеханичких карактеристика терена, инфраструктурна ограничења);

45

– техничко решење (хидраулички, статички и други прорачуни, дефинисање захватарада и дистрибуција до корисника, системи наводњавања на парцели, енергетскиизвори, остала инфраструктура);

– одржавање и управљање системима за наводњавање (техничка сарадња, едукацијарадника, погон и одржавање система за наводњавање);

– описи, трошкови и нацрти (технолошки елементи извођења радова, трошкови радовапо врстама, нацрти и детаљи технолошких решења);

– одабир опреме за наводњавање (класично наводњавање кишењем, самоходнисистеми за наводњавање кишењем, мини распрскивачи, наводњавање капањем).

За израду пројектне документације и спровођење стручног надзора над извођењем радовамогу спроводити само овлашћене правне особе или појединци. То су пројектни бирои,предузећа и извођачи радова који имају кадрове и опрему за наведене високостручнепослове.

Начини наводњавања

У биљној производњи постоје четири начина наводњавања:– површинско наводњавање,– подповршинско или подземно наводњавање,– орошавање, вештачка киша или кишење, и

– локализовано наводњавање-микронаводњавање.

Могло би се рећи да постоји и пета група или пети начин наводњавања који заправопредставља остале комбинације из ова четири основна начина наводњавања (Бошњак, 1999).

При правилном коришћењу сви начини наводњавања су и ефикасни и профитабилни упољопривредној производњи. Међутим, сваки од ових начина наводњавања има својепозитивне и своје негативне стране, односно предности и недостатке, како у техничкомпогледу тако и са агрономског аспекта. Овде ће се у већој мери разматрати начининаводњавања који се најчешће примењују у производњи појединих повртарских култура(обухваћних пројектом), а кратак осврт дати и на остале начине наводњавања.

Површинско наводњавање

Примењује се са највећим процентом на наводњаваним површинама. Основни принципповршинског наводњавања је да се вода доводи на производну површину где у танкомслоју стоји, отиче и инфилтрира се у земљиште.

Према расподели воде по површини терена, разликују се следећи начини површинскогнаводњавања:

1. наводњавање браздама;2. наводњавање потапањем (преплављивање);3. наводњавање преливањем (ромињање).

Подземно (подповршинско) наводњавање или субиригација

Основни принцип код овог начина наводњавања је да се вода доводи биљкама у зонуактивне ризосфере испод површине земљишта.

Најчешће се примењују два начина подземног наводњавања:

46

– отвореним каналима где се ниво воде структурно регулише отвореним каналима; и

– цевима (субиригација), где се регулација нивоа воде регулише дренским цевима.

Наводњавање орошавањем

Наводњавање кишењем или вештачко кишење је такав начин наводњавања, при коме севода расподељује по површини терена у облику кишних капљица, опонашањем природнекише. Вода се захвата на изворишту пумпама и под притиском (до 7 и више бара) да би секроз систем цевовода довела до производних пољопривредних површина где се помоћураспрскивача расподељује у капљицама по наводњаваној површини.

Вештачко кишење данас заузима велике површине у пољопривредној производњи и позаступљености је одмах иза система површинског наводњавања. Има тенденцију брзогширења па ће ускоро бити најраспрострањенији начин наводњавања. Шири се на новимповршинама, али све више замењује површинске и класичне начине наводњавања примодернизацији технологије система и повећава удео у структури наводњаваних површина.Овај је начин наводњавања врло повољан за гајене биљне врсте и њено станиште јер сенаводњавање приближава природним приликама, тј. падавинама.

Све гајене биљне врсте се могу наводњавати вештачком кишом од ратарских, крмних,воћарских, повртарских и винограда и биљних врста у стакленицима и пластеницима.Може се применити на равним и нагнутим теренима у различитим топографскимусловима. Не захтева посебну припрему терена, ефикасно користи воду која се може тачнодозирати у норме наводњавања према гајеној биљној врсти, а земљиште је мање изложенопогоршању физичких својстава.

“Вештачка киша” је начин наводњавања релативно новијег датума и почео се примењиватипре 70-80 година и има бројне предности у односу на остале начине наводњавања:

– Могу се наводњавати површине и са нагибима без стрепње од иригационе ерозије;– Нису неопходне мера поравнавања и припреме површине земљишта за наводњавање

као што је случај код површинског наводњавања;– Могу се наводњавати земљишта са високим инфилтрационим карактеристикама;– Норме заливања су мале и могу се прецизно дозирати, нема губитка из каналске

мреже;– Забаривање и заслањивање земљишта је минимално;– Могу се наводњавати све биљне културе;– Утицај на микроклиму је већи и повољнији;– Могућа је примена у борби против мраза;– Знатна је уштеда воде у односу на потрошњу воде код површинског наводњавања;– Влажење земљишта је уједначено итд.

Поред предности, овакав начин наводњавања свакако има и своје недостатке, као што су:

– Већа су почетна улагања и већи су трошкови одржавања ових система;– Ветар је ограничавајући фактор јер утиче на уједначеност односно неуједначеност

кишења;– Ограничено се може користити на земљиштима са малом инфилтрацијом;– Код појединих усева је повећан интензитет неких болести и штеточина;– Веће капи и већи интензитет кише доводе до кварења структуре и узрокују стварање

покорице;

47

– Систем је неприхватљив за веће заливне норме.

Према техничкој конструкцији, начину кретања и аутоматизованости рада, разликују сеследећи типови ових уређаја за наводњавање:

– самоходна бочна кишна крила;– самоходне кружне прскалице (Бум системи);– самоходни секторски распрскивачи (Тифон системи);– самоходни аутоматизовани уређаји за линијско или кружно кретање (Линеар Систем и

Центар пивот систем).

Микронаводњавање (капањем и микрокишењем)

Погодно је за наводњавање малих површина. Код овог наводњавања се не влажи целаповршина земљишта већ се влажење обавља локално, између редова биљака, или са леве идесне стране реда, кружно око биљака и слично. Микронаводњавање или локализованонаводњавање чини врло модерна и софистицирана опрема којом се вода доводи ирасподељује до сваке биљке „локално“, врло прецизно и штедљиво, помоћу посебниххидрауличних направа. Системима локализованог наводњавања се влажност земљиштаможе одржавати према захтевима узгајане биљне врсте и у границама оптималневлажности што погодује биљкама.

Локализовано наводњавање има више предности према осталим методама наводњавања;може се применити на свим земљиштима, топографским приликама, на парцелама разнихоблика и димензија те за све биљне врсте у пољским условима и заштићеним просторима.Системи штеде воду и погонску енергију, те врло прецизно дозирају воду. Врло супоуздани и технички функционални уз могућност електронске регулације и компјутерскогуправљања остварују висок и квалитетан принос пољопривредних биљних врста.

Метода локализованог наводњавања се примењује на два начина:

- наводњавање капањем („кап по кап“);- наводњавање мини распрскивачима (мали распрскивачи).

Наводњавање капањем (систем „кап по кап“)

Ово је начин наводњавања новијег датума. Почео је да се примењује 60-их година XX века,најпре у Израелу, a затим и у другим државама. Обзиром да га је измислио инжењер Blass,у литератури се често среће као „Blass irrigation“, а обзиром да се код њега заливање вршисвакодневно, често се зове и дневно наводњавање „Daily irrigation“.

Један од најновијих начина у пракси вештачког додавања воде је наводњавање капањемили како се чешће сусреће у разговорима стручњака и пољопривредника „кап по кап“. Овајначин наводњавања развио се у свим земљама у свету нарочито у аридним пределима занаводњавање поврћа и воћа. Системи наводњавања капањем су производи модернихтехнологија. Потпуно су аутоматизовани и програмирани, па током свога рада готово незахтевају присуство човека. Због својих добрих радних карактеристика, електронскеподршке и техничке перфекције, уређаји за наводњавање капањем врло су интересантни запољопривредне произвођаче. Многи очекују чуда од ових система и сматрају их˝најбољим˝ јер не траже радну снагу, а и рекламе произвођача опреме за капање чиневелике утиске на заинтересоване.

Капање је нашло широку примену у земљама где нема довољно воде за наводњавање и где јеона драгоценост, а без ње нема сигурне пољопривредне производње (Израел, југ Италије,

48

Француска, САД). Овај систем штеди воду, и са минималном количином постижемаксималне учинке у биљној производњи. Вода се доводи цевима до сваке биљке и влаживрло мали део земљишта, што смањује губитке воде па се зато назива "локализовано"наводњавање.

Наводњавање се врши локално што значи да једна капаљка водом снабдева једну илинеколико биљака што је случај код ратарских усева и поврћа, а може једну биљку водом даснабдева неколико капаљки што је случај код вишегодишњих засада. Коренов систем серазвија у оквашеном обиму па се биљка истовремено снабдева и хранљивим елементимапаралелно са водом (фертиригација). На тај начин капање као систем наводњавања знатноутиче на повећање приноса и побољшање квалитета плодова заливаних биљака него другиначини наводњавања уз, притом, значајну уштеду воде.

Размак латералних цеви зависи од врсте биљке која се гаји па је тако то растојање кодокопавина 0,5-1,0 m, а у вишегодишњим засадима и до 5,0 m. Број емитера по 1 ha је уповртњацима 15.000-20.000, а у воћњaцима 1.500-2.000, обзиром да се постављају навећем растојању. Систем за наводњавање капањем је обично стационаран, мада можебити и полустационаран или чак преносан. У том случају цеви су већег капацитета,капљачи су већег протока и потреба за људским радом је аутоматски већа. Овај системомогућава успостављање и одржавање земљишне влажности, засољености, плодности иаерације на оптималном нивоу, oбезбеђујући униформну расподелу воде по пољу (Гајић,Средојевић, 2006).

Осим техничке супериорности, уређаји за наводњавање к̋ап по кап˝ имају са агрономскоггледишта посебну вредност, јер се помоћу њих садржај воде у земљишту може непрестаноодржавати у оптималним границама за биљку. То се постиже тако да се лаганим, аливременски непрекинутим додавањем малих количина воде влажност земљишта задржаваоко пољског водног капацитета. Систем капања амортизује велике осцилације влажностиземљишта – од пољског водног капацитета до лентокаплиране влажности или чак и ниже,што се редовно догађа код осталих начина наводњавања. По тим карактеристикаманаводњавање капањем је најпрецизнији начин вештачког додавања воде земљишту.

Наводњавање капањем прикладно је само за врло интензивне, и доходовне биљне врсте којемогу п̋латити˝ високе трошкове изградње, коришћења и одржавања система.

Најчешће се користи у узгоју воћа, поврћа, цвећа и садног материјала. Данас је капањенашло велику примену у стакленицима и пластеницима код узгоја цвећа или разнихексперименталних намена на другим пољопривредним и шумским биљним врстама.

Трошкови изградње система капањем су високи због изузетно великих количина пластичнихцеви и капљача на јединици површине земљишта. Будући да је пластика сваким даном свескупља (дериват нафте), то је и инвестициона цена уређаја велика, али су зато трошкови радаи коришћења капања мањи него код других начина наводњавања и подношљиви су закорисника. Уређаји за наводњавање капањем троше мало енергије и воде.

Укупне предности и добре карактеристике наводњавања капањем могле би се сажети уследећем:

Успешно се може примењивати на различитим теренима од равних, преко нагнутих дотерасастих и стрмих са великим падом, при чему су ерозија и забаривање земљиштасведени на минимум;

Минимална је количина употребе ђубрива, пестицида и хербицида, која се огледа крозлокализовану апликацију;

49

Земљиште се уједначено влажи са високом ефикасношћу у дистрибуцији воде причему се плодови и листови не квасе па се смањује опасност од појаве гљивичнихобољења;

Фертилизација се лако укључује са минималним трошковима ђубрива и људске раднеснаге;

Максимални ефекти се постижу уз значајну ушетеду воде и енергије; Погоршање физичких особина земљишта и стварање покорице је сведено на најмању

могућу меру; Размак између редова остаје сув што омогућава несметани рад механизације и радника; Нема потребе за већим уређењем површине; Трошкови одржавања и експлоатације су често мањи у поређењу са другим

начинима наводњавања; Време и норме заливања је могуће програмирати па је олакшан рад система, и друго.

Насупрот предностима, недостаци система кап по кап су следећи:

Велика су почетна улагања, иницијални трошкови куповине и инсталације овогсистема су већи од трошкова куповине и инсталације система за наводњавањеорошавањем;

Појава зачепљења отвора на капаљкама, механичким честицама, алгама,једињењима калцијума, гвожђа, и слично;

Латералне цеви отежавају проход и рад машина; Није погодан за веће површине и друго.

Наводњавање капањем је у великој експанзији, како у свим земљама тако и у Србији.Последњих година је највећу примену нашло у стакленицима и пластеницима, у воћњацима,као и у гајењу повртарских култура на отвореном пољу. Највеће интересовање за овај начиннаводњавања је код индивидуалних произвођача (фармера и предузетника) који су сеспецијализовали за поједине биљне производње, као на пример поврће, цвеће и воће.

Наводњавање микрораспрскивачима

Наводњавање мини распрскивачима новијег је датума и алтернатива је системимакапања. Данас се све више шири у пољским условима, нарочито за производњувоћарских и повртарских култура. Такође је погодно за интензивни узгој у стакленицимаи пластеницима.

Системи наводњавања мини распрскивачима слични су систему к̋ап по кап˝. Као начиннаводњавања настао је од капања, при чему се на латералне цеви уместо капаљкипостављају микрораспрскивачи, који заливају наводњавану површину кишењем.Микрораспрскивачи су мали емитери воде, израђени од пластике и могу бити различитихоблика и величина. Углавном су малог домета до 1,0-1,5 m у полупречнику. Наводњавањесе обавља локално са једне и друге стране реда од 30-150 cm. У цевима су ниски притисцикао код наводњавања капањем.

Због већег протока и радног притиска мини распрскивачи се мање зачепљују у односу накапаљке. Главни цевовод и латералне цеви су израђене од гипких пластичних,полиетиленских цеви на које се постављају мини распрскивачи. Постоје различити облициприкључака и носача за мини распрскиваче. Они се врло лако утисну у стенке латералних

50

цеви. На прикључак распрскивача може се спојити одређени тип распрскивача сразличитим протоцима.

Основна одлика локализованог наводњавања капања и мини распрскивача је да се свиделови уређаја могу једноставно и брзо заменити. Зато је наводњавање минираспрскивачима прилагодљиво свим захтевима, потребама и условима рада. Цели је уређајмале тежине и представља надземну инсталацију, која се лако и брзо премешта. Овај системсе препоручује за иловаста и лакша земљишта која добро и брзо упијају воду. Требанаводњавати често, сваки други или трећи дан у зависности од приказане потребе биљке.

Наводњавање поврћа

У нашим крајевима наводњавање поврћа је најстарији облик наводњавања. Највише знањаи искуства сакупљено је у сфери наводњавања поврћа. Генерално гледано, све повртарскекултуре имају повећане потребе за водом ако их упоредимо са ратарским усевима, воћем ивиновом лозом. То условљава низ специфичности надземних делова и кореновог системаповртарских култура. Надземни део је бујан, има крупно и дебело лишће, крупне ћелије ивеома оводњено ткиво са већим стомама због чега се одвија интензивна транспирација пасу и повишене потребе за водом.

Производња поврћа на већим површинама захтева веома развијену агротехнику,капацитете за топлу и хладну дораду и прераду, сушење итд., али се најинтензивнијекористе агроеколошки услови. Код производње поврћа, наводњавање је обавезна мера јерсе њиме обезбеђује већи део од укупних потреба за водом у аридним, семиаридним исемихумидним рејонима. Чак и у хумидним рејонима је наводњавање битна мера процесаповртарске производње јер се њиме коригује лош распоред падавина. Високи и стабилниприноси поврћа доброг квалитета могу се постићи само у условима повољног водногрежима земљишта па се из тог разлога производња не може ни замислити безнаводњавања. Повртарским културама је потребно влаге око 85-95% ПВК, због чега јенеопходно интезивно наводњавање.

Заливни режим код повртарских култура се може поједноставити кроз турнус заливања. Упроменљивим климатским условима, какви су код нас, за заливни режим се примењујетурнус у модификованом облику, при чему се у обзир узимају падавине, које у зависности одколичине могу да одложе наредно заливање за неколико дана. Дужина турнуса зависи одбиљке и њених фенофаза раста и развића, затим од карактеристика земљишта на коме сеузгаја биљка, од чега је најбитнији капацитет за воду, затим од вредностиевапотранспирације, односно у крајњем од норме заливања. Дужина турнуса у нашимклиматским условима варира у дијапазону од 3 до 5 дана код земљишта лакшег механичкогсастава, каква су песковита земљишта, па до 15-20 дана, код земљишта тежег механичкогсастава, каква су глиновита земљишта. Падавине су те које врше модификацију дужинетурнуса заливања. Ипак, реализација режима наводњавања првенствено зависи и од начинанаводњавања као и од техничких могућности опреме за наводњавање.

За потребе ове Студије даће се кратак осврт на наводњавање следећих повртарскихкултура: парадајза, купуса, карфиола, зелене салате и празилука.

Наводњавање парадајза (Solanum lycopersicum L.)

Парадајз се производи из расада и производња му је профитабилна. У земљиштима добрихводно-физичких особина има дубок коренов систем који му обезбеђује пун развој. Највећеколичине воде троши из зоне ризосфере на дубини од 50 до 70 cm. Укупне потребе за водом

51

након расађивања су му 400-600 mm (у Војводини у просеку 450-520 mm). Просечна дневнапотрошња је 3,6-4,5 mm, а максимална 8 mm/dan.

У пракси, прво заливање наступа заједно са расађивањем, друго 3-5 дана са попуњавањемпразних места са нормама до 30 mm у зависности од предзаливне влажности земљишта.После примања расада не заливати 10-15 дана ради што бољег укорењавања биљака.Вегетациона заливања су по турнусима у модификационом облику до појаве првих плодоватурнус је 8-12 дана, а касније сваких 5-10 дана. Код сорти са вишекратном бербом у периодубербе плодова заливање се обавља после сваке бербе. Технички минимум влажности допрвих плодова парадајза је 70% ПВК, касније 80% ПВК до дубине 50-70 cm. У фазиформирања цветних заметака пожељна је нижа влажност земљишта до појаве првихплодова. Касније већа, у технолошком дозревању преобилан и поремећен ток влажностиузрокује пуцање плодова. Заливна норма је 30-50 mm, а укупна норма наводњавања 250-300mm. Најчешће се наводњава браздама, орошавањем, микрокишењем, системом „кап по кап“и субиригацијом. Принос наводњаваног парадајза у зависности од услова и примењенеагротехнике може бити од 60 до 100 t/ha.

Наводњавање купуса (Brassica oleracea var. capitata.)

Купус се гаји као: рани, средње рани, касни и пострни усев. Купус је усев кратке вегетације,самим тим омогућује две жетве годишње, због тога се гаји као други и пострни усев.Обзиром да се гаји за вегетативну масу, захтева повишену влажност земљишта и имаумерене захтеве према топлоти, неки га сврставају у хидрофилне биљке. Купус и осталекупусњаче се производе из расада, који се гаји у заштићеном простору за рани или наотвореном пољу средње рани и касни купус.

За производњу расада наводњавање је обавезна мера. Неопходно је одржавати умерену алидовољну влажност земљишта. Заливања се изводе емпиријски када се површински слојпросуши. За наводњавање расада, заливне норме су мале, проквашује се слој од 10 до 15 cm.У почетку 2-3 mm, а касније 4-6 mm. У периоду каљења расада и укорењавања изостављајусе заливања да би биљке боље развиле моћнији коренов систем, који се оспособљава дакористи слабије резерве воде, што омогућује боље примање после расађивања.

Потребе расада за водом су различите и варирају у широком распону и то 80-160 mm узависности од услова и начина производње. Након расађивања купус захтева 380-500 mmводе у зависности од климатских услова (нпр. сорта Футошки 380-410 mm). Број заливањакод ране производње је од 3 до 6 пута. У пракси заливни режим је поједностављен. Првозаливање обавља се после расађивања нормом 15-30 mm, друго заливање је после 3-5 дана,када се попуњавају празна места са 20-30 mm воде. У моменту када се расад прими први 10-15 дана (код раних 15 дана па и дуже, код касних 10 дана, с обзиром да се расађује крајемјула када су температуре високе) не треба заливати, ради што бољег укорењавања биљака.

Вегетациона заливања се врше по турнусу заливања у модификационом облику. Дужинатурнуса се одређује у сваком конкретном случају у зависности од сорте, климатских условаи карактеристика земљишта. Код раних сората у почетку турнуси су 8-15 дана, а касније уфази интензивног пораста и образовања главица 5-9 дана. Код касних сората турнуси су упочетку краћи 5-9 дана а потом 8-15 дана. Технички минимум влажности за купус и осталекупусњаче је 80% ПВК. Нижа влажност успорава формирање главица, оне остају ситне имекане. Купус је посебно осетљив на променљив ток влажности земљишта, посебно у фазиформирања главица и технолошког зрења. Ако земљиште засуши, потом се обилно навлажидолази до пуцања главица. Норма наводњавања и број заливања зависе од услова године,првенствено од распореда и количине падавина 3-8 и више заливања. Заливне норме су малејер је висока предзаливна влажност. Проквашава се слој 30-40 cm вештачком кишом,

52

браздама и орошавањем. Неравномерно наводњавање може такође, довести до пуцањаглавице. Наводњавање кишењем и капањем код купуса су илустративно приказани насликама 1 и 2.

Слика 1. Наводњавање купуса (вештачка киша) Слика 2. Наводњавање купуса (кап по кап)

Наводњавање карфиола (Brassica oleracea var. botrytis)

Карфиол има велике хранљиве вредности. Користи се као дијетално поврће, у свежемстању, сушен, смрзнут, мариниран. Има највеће захтеве од свих купусњача премаусловима успевања и велике захтеве у погледу влажности земљишта, нарочито у времеформирања лишћа и руже. Осетљив је и на квалитет земљишта. Најпогоднија су земљштабогата хумусом, нађубрена, дубока, топла, пропустљива, оптималне pH вредности.

Може се гајити из расада или директно сетвом (као купус). Расад пристиже за 45-56 дана, ирасађује се кад прође опасност од мразева. Касни карфиол се сади током јула. Наконсадње усев се мора добро заливати јер се суша веома неповољно одражава. Током целевегетације неопходно је да влажност земљишта буде 70-80% ПВК.

Потребе за водом и режим наводњавања карфиола као и осталих купусњача су исте илисличне као код купуса, с тим што се морају поштовати специфичности врсте, времепроизводње, евапотранспирациони захтеви спољне средине, клима и земљиште.Очекивани приноси купуса у систему наводњавања су око 40-55 t/ha. Од начинанаводњавања примењују се орошавање и кап по кап.

Наводњавање зелене салате (Lactuca sativa L.)

Карактерише их кратка вегетација и плитак коренов систем. Гаје се у хладнијем периодугодине, када је нижа евапотранспирација. Салата је веома коришћено поврће, сеје се каоозими међуусев у јесењем периоду или предусев неком главном усеву, има краткувегетацију и обезбеђује услове за добијање више жетви у једној години, али се гаји намалим површинама. Семе се сеје веома плитко и треба му помоћ да клија и никне. Заливасе по потреби малим нормама од 10 mm, при чему је посебно погодно орошавање.Уколико се производи из расада, након расађивања обавезно се обавља заливање мањомнормом ради бољег примања биљака. Вегетациона заливања се спроводе по потреби,обзиром да је неопходно одржавати влажност изнад 80-90% ПВК.

53

Главичасте сорте салате су посебно осетљиве на дефицит влаге у фази формирања главица.Превелика влажност може довести до отварања главица које су слабијег квалитета у фазитехнолошког дозревања салате, треба посветити посебну пажњу режиму наводњавања. Уусловима наводњавања може се очекивати маса од 200-400 грама по биљци.

Од наводњавања, код зелене салате се углавном примењује наводњавање капањем(Слика 3.) или наводњавање орошавањем.

Слика 3. Наводњавање зелене салате системом кап по кап

Наводњавање празилука (Allium ampeloprasum var. porrum)

Празилук представља једну од значајних повртарских култура која се углавном производикао друга култура и тако рећи искључиво из расада. Празилук се може произвести илидиректно из семена или из расада, што је најчешћи случај код нас. Расад посејан токоммарта и априла месеца стиже за расађивање током јуна и почетком јула месеца. Квалитетанрасад треба да има дебљину корена 5-8 mm, он се даље класира, скраћује му се кореновсистем на 2-3 cm, а надземни лисни део на 3-4 cm изнад стабла. Расађује се крајем јуна ипочетком јула месеца у редове 50 x 15 cm, или у двореде пантљике 50+20 x 15 cm. Биљкесе саде 4-5 cm дубље него што су биле у лејама.

За разлику од црног и белог лука празилук захтева врло високу влажност земљишта којадосеже изнад 90% ПВК, током целог периода вегетације, а највише му одговара влажностземљишта на нивоу ПВК или капиларног водног капацитета.

С обзиром на период године у коме се празилук производи, наводњавање је обавезна мера.Оптимална влажност земљишта је око 75% ПВК. Нередовним наводњавањем долази допрекида у развоју биљке и смањења приноса. Лети се наводњава чешће а након лета ређе.Од начина наводњавања највише му одговара наводњавање капањем, браздама иорошавањем. Турнуси заливања су кратки и износе 2-6 дана, са нормом која проквашаваслој земљишта од 0,3 до 0,4 m.

54

Литература1. Бошњак, Ђ. (1999): Наводњавање пољоривредних усева, Пољопривредни факултет, Нови

Сад, Србија.2. Гајић, Б., Средојевић, З. (2006): Ефикасност наводњавања у функцији развоја

пољопривреде, Економика пољопривреде, Тематски број – Мултифунционалнапољопривреда и рурални развој – развој локалних заједница, год./vol. LIII, бр./N0TB (13 –667), Београд, стр. 389–398.

3. Кљајић, Н. (2012): Економска ефикасност инвестиција у различитим условимапроизводње малине, Докторска дисертација, Пољопривредни факултет, Универзитет уНовом Саду, Нови Сад, Србија.

4. Кљајић, Н. (2014): Ефикасност инвестиција у производњи малине. Монографија.Институт за економику пољопривреде, Београд, Србија.

5. Мађар, С., Шоштарић, Ј. (2009): Наводњавање пољопривредних култура, Пољопривреднифакултет, Осијек, Хрватска.

6. Нешић, Ш., Белић, М., Манојловић, М., Васин, Ј. (2008): Земљиште – основа одрживепољопривреде. у: Манојловић М. (ур.) Ђубрење у одрживој пољопривреди, монографија,Пољопривредни факултет, Нови Сад, стр. 35-44.

7. Поткоњак, С., Мачкић, К. (2010): Производно-економски ефекти наводњавања сапосебним освртом на мале површине, Савремена пољопривредна техника, vol. 36, бр. 3,стр. 256-266.

8. Петковић, С. (2003): Стратегија развоја наводњавања у Србији, Водопривреда, vol. 35,бр. 1-2, стр. 50-60.

9. Попис пољопривреде 2012, Пољопривреда у Републици Србији, књига 1, Републичкизавод за статистику, Република Србија, 2013.

10.Цвијановић, Д., Субић, Ј., Кљајић, Н., Филиповић, В. (2012). Стање и могућности развојанаводњавања у Републици Србији. Нацрт. Непубликован материјал. Институт заекономику пољопривреде, Београд.

55

КАЛКУЛАЦИЈЕ МАРЖЕ ПОКРИЋА НА БАЗИ ВАРИЈАБИЛНИХТРОШКОВА У ПРОИЗВОДЊИ ОДАБРАНИХ ПОВРТАРСКИХ

КУЛУРА У УСЛОВИМА НАВОДЊАВАЊА

Уводна разматрања

Расположиви климатски и природни услови омогућавају успешно организовањепроизводње повртарских култура на широј територији Републике Србије. Са становиштафиналног производа, поврће се генерално гаји или ради конзумирања у свежем стању, илиради даље технолошке прераде (прерађевине од поврћа). Жетвени остаци заоравањем могупредстављати добро зеленишно ђубриво. Производња се организује на отвореном, или узаштићеном простору, најћешће уз примену агротехничке мере наводњавања.

Са аспекта комплексности примењених технолошких решења и агротехнике, производњаповрћа дефинитивно има директних и индиректних утицаја на развој агрокомплекса ипривреде, обзиром да не ретко захтева агротехничке мере високог нивоа интензивности итехничке опремљености, као и примену органских и минералних ђубрива, негу и заштитубиљака, те пажљив приступ ка активностима убирања, транспорта и складиштења свежихплодова. Са друге стране, у нашим условима, организација производње поврћа често носии одлике екстензивности, препознате у значајно већем учешћу живог рада у односу напримере из добре производне праксе. Наравно, треба напоменути да је производњаповртарских култура углавном захтевна активност која од произвођача очекује многоправовремених и коректних техничко-технолошких и економских одлука, усаглашених сапланираним/жељеним производним резултатима (Јелочник и сар., 2015).

Упркос чињеници да је производња поврћа током последњих двадесет година прошла кроззначајне трансформације, у националним овирима повртарство представља једну однајинтезивијих грана пољопривредне производње. Повртарство је углавном присутно напородичним пољопривредним газдинствима. У функцији су мање површине, а генералносу у употреби интензивнији системи производње.

Транзициони процеси су условили да пољопривредна газдинства пословне активностиприлагођавају новим условима привређивања, мењајући своје циљеве од самодовољностика конкурентној производњи намењеној тржишту (уз релативно висок ниво остваренепрофитабилности).

Из многих разлога, речено подразумева и ширу примену агротехничке мере наводњавања.Наиме наводњавање обезбеђује биљкама потребне услове за раст и развој, оно доприносидостизању високих приноса и чини економски исплативим улагања у другепољопривредне инпуте, попут високородне сорте, ђубрива и пестициде. Такође, оноомогућава интеркропинг (сетву више усева на једном месту), те диверзификацијупољопривредне производње према културама више вредности (продуктивности) итаргетираним производним нишама (Svendsen, Turral, 2007), што у крајњој линији доводидо стабилизације и раста прихода произвођача.

Са друге стране, трка за профитабилношћу и високим приносима је код појединихпроизвођача довела до занемаривања примарног начела квалитета производа (здравственебезбедности производа). Тежња конвенционалне пољопривреде ка очувању планиранихприноса, наметнула је специјализацију производње, уз интензивну примену механизације,енергије, пестицида, минералних ђубрива и новокреираних сорти биљака.

Употребом пестицида и минералних ђубрива, с једне стране се у значајној мери избегавагубитак приноса, док се с друге стране наносе озбиљне штете по животну средину и

56

агробиодиверзитет. Такође, неконтролисана примена пестицида и минералних ђубривадоводи до загађења воде, земљишта и хране, кроз присуство резидуа пестицида иминералних ђубрива у финалним производима. Примера ради, један од акутних проблемапроизводње поврћа у Србији је прекомерна употреба пестицида и непоштовање каренцекоришћених препарата (Субић, Јелочник, 2013).

Као одговор негативним ефектима конвенционалне, развија се модел одрживепољопривреде, који подразумева очување земљишног комплекса, водних, биљних иживотињских ресурса, при томе не оспоравајући ослањање на техничко-технолошкипрогрес. Наравно, концепт је са префиксом економске исплативости, те еколошке исоцијалне прихватљивости. Стога, морфолошки, технолошки, нутритивни и здравствениквалитет пољопривредних производа, намеће произвођачима константну едукацију осавременој техници и методама гајења, које се у производњи поврћа првенствено односена: избор сората и хибрида; сузбијање болести и штеточина; исхрану биљака; итд.

Генерално, у процесу стицања профита, пољопривредни произвођачи имају минималанутицај на продајне цене својих производа (формира их однос понуде и тражње натражишту), али зато могу остварити релативно велики утицај на страни контроле трошкова(цене коштања) својих производа и услуга (Васиљевић, Субић, 2010/б).

Исправне одлуке су високо корелисане са поседовањем одговарајућих знања и вештина,потребних информација, али и са правилним уочавањем и решавањем насталихпроблема. Ефикасно управљање производњом (стварање профита) подразумеваситуацију у којој вредност укупних производа мора бити већа од вредности укупнихтрошкова засноване производње, где укупан пословни резултат који остварујепољопривредни произвођач представља суму добити (или губитака) свих линијапроизводње на појединачном газдинству.

Методолошки оквир

Посматрајући једно пољопривредно газдинство, за сваку производњу којом се бавипотребно је израдити посебну калкулацију вредности производње и остварених трошкова,како би се издвојиле оне линије које носе виши ниво профитабилности. Стога,калкулативни оквир треба да пружи једноставан, прегледан и лако применљив моделанализе различитих врста биљне и сточарске производње, који ће омогућити међусобноупоређење остварених резултата производње (Јелочник и сар., 2015).

Услед релативне методолошке упрошћености и ширине практичне примене, у праксиразвијених тржишних економија доста се користи аналитичка калкулација на базиваријабилних трошкова(марже покрића), као аналитичка подлога менаџментапољопривредног газдинства/предузећа, на основу које ефикасније управља трошковима, тедоноси исправније пословне одлуке. Поменуте калкулације су посебно погодне заизрачунавање трошкова на породичним пољопривредним газдинствима, која не водекњиговодство, па с тога не располажу свим потребним подацима за израчунавањеаналитичке калкулације укупних трошкова (пуне цене коштања производа), (Васиљевић,Субић, 2010/б).

Другим речима, у условима оријентације газдинства ка биљној производњи, њенакомплексност претпоставља аналитичку алатку која би олакшала тренутну економскуанализу постојећег стања производње на газдинству (израда калкулације са елементимавредности и трошкова производње), односно једноставну анализу одрживости усвојенетехнологије производње и постигнутих производних резултата (Субић и сар., 2015).

57

Састављање аналитичке калкулације на бази варијабилних трошкова почиње утврђивањемтржишне вредности остварене производње, која се добија као производ тржишне ценедобијених производа и њихове количине. Од ове вредности се затим одузимајуваријабилни трошкови производње добијених производа.

Започињање производног циклуса захтева прибављање потребних средства за производњу,попут: семенског и садног материјала, ђубрива, пестицида, енергената (горива) и мазива,услуга пољопривредне механизације, радне снаге (породичног рада и/или ангажованерадне снаге), и осталог. Трошкови прибављања и употребе већег дела набројаног имајукарактер варијабилних трошкова у пољопривредној производњи. Зависно од датеорганизације рада на неком пољопривредном газдинству, трошкови радне снаге се могупосматрати као фиксни или варијабилни трошак (укључени или искључени укалкулативни поступак).

Коначни резултат аналитичке калкулације на бази варијабилних трошкова се назива маржапокрића или бруто финансијски резултат. Она се дефинише као разлика између укупневредности производње (вредност главног производа увећане за вредност узгреднихпроизвода и подстицаја2) и пропорционалних варијабилних трошкова (Васиљевић, Субић,2010/а). Маржа покрића се може исказати као:

МП = ВП – ВТ, где је ВП = (q x ц) + п

Где је:

МП - маржа покрића;

ВП - укупно остварена вредност производње;

ВТ - укупно остварени варијабилни трошкови;

q - количина производа по јединици производне површине;

ц - цена производа по јединици мере;

п - подстицаји по јединици производне површине.

Маржа покрића даје индикације носиоцу породичног пољопривредног газдинства(руководиоцу пољопривредног предузећа) колико је након покрића варијабилнихтрошкова преостало новчаних средстава за покривање фиксних трошкова, те остваривањепозитивног финансијског резултата (добити). Она може бити изузетно важан показатељ уодређивању оптималне структуре производње (помоћу линеарног програмирања), илиутврђивању пословних ризика (Субић и сар., 2010/а).

Начелно, у повртарству калкулација на бази варијабилних трошкова омогућавају директнопоређење финансијске успешности две различите линије (или фазе) производње поврћакод једнаких фиксних трошкова, као и поређење два или више различитих интензитетаједне исте линије или фазе повртарске производње.У производњи поврћа, зависно од коришћених површина у производњи, мерне јединице семогу прилагођавати сваком субјекту појединачно. Добијени резултат (маржа покрића),сваке врсте повртарске производње, множи се са бројем хектара - hа (у пракси је то случајпроизводње на отвореном пољу), или са бројем квадратних метара - m2 (у пракси је тослучај производње у заштићеном простору):

УМП = МП x БМЈ

Где је:

2 Подстицаји се углавном односе на субвенције или премије.

58

УМП - укупна маржа покрића;

МП- маржа покрића;

БМЈ - број мерних јединица (ha или m2).

Сабирањем маржи покрића, као показатељи успешности појединих линија (фаза)производње, може се добити укупна маржа покрића за повртарску производњуорганизовану у неком пољопривредном предузећу (породичном газдинству). Ако би се одовако добијене вредности одузели укупни фиксни трошкови (трошкови производнихкапацитета и разни општи трошкови), добила би се укупна добит (или губитак) комплетнеповртарске производње остварена у посматраном субјекту у унапред детерминисаномвременском периоду. Наравно, у случају расподеле фиксних трошкова на поједине линије(или фазе) производње, поменута калкулација може бити у функцији добијања пуне ценекоштања појединих повртарских производа.

Овакав начин приказивања добијених резултата, омогућава брз и једноставан прегледпословања пољопривредног газдинства у једној производној години (циклусу), као икалкулацију очекиваних економских резултата у случају промене обима производње, илипреласка из једне производње у другу (Субић и сар., 2010/б)

У оцени резултата пољопривредне биљне производње, немогућност предвиђања будућихдогађаја (пре свега, прихода и трошкова) знатно утиче на оправданост улагања, односносмањује реалне могућности у процесу одлучивања менаџмента. Сходно томе, приликомдоношења одлуке менаџер се налази пред веома сложеним проблемом који доносинеизвесност, као и пред веома сложеним задатком да макар мало умањи ризикпотенцијално лошије одлуке (Субић, 2010). У прилог реченом, оцена производнихрезултата линија биљне производње у условима неизвесности, може се вршитиразличитим методама и техникама. Једна од аналитичких метода је и одређивање критичнецене, критичног приноса и критичних варијабилних трошкова. Ови показатељи,рефлектују критичне вредности производње при којима се маржа покрића (брутофинансијски резултат) изједначава са нулом (Настић и сар., 2014).

Поменути показатељи се могу исказати следећим формулама:

Критична цена: КЦ = (ВТ - С) / ОП

Критичан принос: КП = (ВТ - С) / ОЦ

Критични варијабилни трошкови: КВТ = (ОП x ОЦ) + С

Где је:

Очекивани принос (ОП);

Очекивана цена (ОЦ);

Субвенције (С);Варијабилни трошкови (ВТ).

Реализација пројекта је предпостављала теренска испитивања (истраживања), која суобављена током периода септембар-октобар 2015. године. Поред тестирања мобилногсоларног роботизованог електрогенератора у реалним условима, истраживање јеподразумевало и прикупљање података путем анкетирања чланова одабранихпољопривредних породичних газдинстава доминантно окренутих производњи поврћа.Свако испитивано газдинство је специфично по примени, у некој мери, различитетехнологије производње, различитом приступу током набавке потребних средстава запроизводњу и пласирању произведеног поврћа. Одабрана газдинства са припадајућим

59

производним површинама су лоцирана на територији села Глогоњ (3 газдинства) и ВеликоСело (1 газдинство). Аналитичке калкулације су сачињене само за оне повртарске културеу чијем сегменту производног циклуса (процес наводњавања) је и тестиран соларниагрегат. Посматране повртарске културе су гајене како на отвореном пољу (купус,карфиол, зелена салата и празилук), тако и у заштићеном простору (у пластенику),(парадајз и зелена салата). Свака линија производње поврћа је подразумевала применуагротехничке мере наводњавања.

За потребе истраживања, све калкулације су израђене на бази вредности производње иваријабилних трошкова који се остварују на стварној производној површини посматранихгаздинстава, Потом су, ради лакшег упоређења остварених резултата и усвојенетехнологије производње, све вредности свођене на површину од 1 ha. Са циљем да сеомогући шире упоређивање остварених вредносних показатеља, сви варијабилнитрошкови и вредности производње су изражени, како у националној валути (РСД), тако ислужбеној валути Европске уније (ЕUR).

Методолошки гледано, принцип израчунавања појединих ставки у калкулацијама на базиваријабилних трошкова у биљној производњи је идентичан, осим ако постоје специфичнеставке вредности производње или варијабилних трошкова код одређених линија (врста)производње.

Коришћени модел калкулација у производњи одабраних повртарских култура заснива сена приказу свих показатеља кроз неколико одвојених табела и графикона. Сви подаци ипоказатељи су претходно логички тестирани, односно анализирани стандарднимматематичко-статистичким методама. Разлог за оваквом презентацијом је у стављањуакцента на детаљан рачунски поступак и структуру калкулације марже покрића на базиваријабилних трошкова. Намера је била да се маркира износ трошкова различитихенергената коришћених у процесу наводњавања током производње одабраних повртарскихкултура, који могу бити супституисани и редуковани коришћењем соларне енергије.Другим речима, јавила се потреба да се пољопривредним произвођачима укаже на висинутрошкова енергената и њихово учешће у структури укупних варијабилних трошкова упроизводњи поврћа.

С обзиром на општи значај одабраних повртарских култура, близину тржишта, традицијуузгајања, усвојен технолошки приступ производње, спроведене су следеће истраживачкеактивности:

1. израђене су аналитичке калкулације на бази варијабилних трошкова (маржепокрића);

2. одређена је детаљна структура укупних варијабилних трошкова;3. утврђене су критична цена, критичан принос и критични варијабилни трошкови у

свакој линији производње поврћа (оцена резултата производње у условиманеизвесности).

Теоријска и материјална основа су преузете из доступне научне и стручне литературефокусиране на истраживани проблем, те из дубинских интервјуа организованих сачлановима одабраних породичних газдинстава. Већина преузетих података је директновезана за текућу производну годину (2015), а неки су одраз процене саговорника илинаучно верификовани стандард у некој линији производње поврћа. Из оправданих разлога,по претходном договору са носиоцима газдинстава, посматрана газдинства су обележенаабецедном ознаком (од А до Г).

60

Калкулације марже покрића на бази варијабилних трошкова у системупроизводње поврћа уз примену мере наводњавања

Производња поврћа (парадајза, купуса, карфиола, зелене салате и празилука) је важансегмент пољопривредне производње, односно значајан фактор конкурентностинационалне агропривреде. Имајући у виду чињеницу да се знатан број породичнихпољопривредних газдинстава бави производњом поврћа, резултати предметногистраживања могу бити од великог значаја, не само за чланове газдинстава, већ и заруководиоце пољопривредних предузећа у чијој је структури производње заступљено иповрће. Ови разлози су довољни да се одабере презентација калкулација на базиваријабилних трошкова управо код наведених култура, како би се што боље уочио утицајтрошкова енергената везаних за примену мере наводњавања на економске резултатепроизводње. Тестирање уређаја је са намером извршено на повртарским културама које сугајене у производном систему који укључује наводњавање, обзиром да овај системпроизводње значајно утиче на стабилност и висину приноса (повртарске културе захтевајузначајне количине воде). Са друге стране, претпоставка је да приходи од валоризацијегајених култура покривају све трошкове производње (како варијабилне, тако и фиксне), теобезбеђују довољно финансијских средстава за повраћај инвестиционог улагања унабавку/изградњу система за наводњавање.

Сходно коришћеној методологији, трошкови наводњавања имају карактер варијабилнихтрошкова и као такви се односе, како на покриће трошкова горива и мазива (односно,покриће трошкова енергената и варијабилних трошкова система за наводњавање), тако и наизмирење обавеза по основу утврђених накнада за наводњавање (односно, накнада закоришћење воде која се користи за наводњавање, накнада за коришћење водних објекатамелиорационих система за наводњавање, накнада за коришћење регионалних система занаводњавање и других водних објеката за наводњавање, и осталог). Олакшавајућа околносту предметном истраживању је чињеница да посматрана газдинства располажу са властитимбунарима (водозахватима) у саставу газдинства. Из претходних искустава, очекивања су дадопринос наводњавања расту прихода газдинства превазилази раст варијабилних трошковакоје оно изазива, обзиром да новчани издаци за примену ове агротехничке мере (којом себиљкама надокнађује природни дефицит потребне количине воде) нису у значајнијој меризаступљени у структури укупних варијабилних трошкова.

1) Калкулација производње карфиола на отвореном (газдинство А)

Табела 1. Полазне основеРегија: континентална - Јужни Банат Тип земљишта: доброПериод: 1 производни циклус - током 2015. године Површина производне парцеле: 14 ари / 0,14 ha1,00 ЕУР = 120,00 РСД Размак садње: 60x50 cm

Извор: ИЕП, 2015.

61

Табела 2. Маржа покрића у производњи карфиола на отвореном (уз примену меренаводњавања)

Опис Количина ЈМ Цена по ЈМ(у РСД)

УкупноРСД/14 ари

УкупноЕУР/14 ари

УкупноЕУР/ha

А ПриходиКарфиол 5.875,00 kg - - - -I класа (95%) 5.580,00 kg 45,001 251.100,00 2.092,50 -Шкарт (5%) 295,00 kg - - - -Подстицај9 14,00 ар 120,00 1.680,00 14,00 -Укупно 252.780,00 2.106,50 15.046,43Б Варијабилни трошковиРасад 4.700,00 струк 7,00 32.900,00 274,17 1.958,36Ђубрива и средстав за прихрану - - - 16.372,50 136,44 974,57Средства за заштиту биља - - - 7.505,40 62,54 446,71Закуп земљишта - - - - - -Осигурање усева - - - - - -Орање (30 cm)2 14,00 ар 90,00 1.260,00 10,50 75,00Расипање стајског ђубрива 14,00 ар 112,5 1.575,00 13,12 93,71Расипање минералних ђубрива 14,00 ар 15,00 210,00 1,75 12,50Тањирање 14,00 ар 23,00 322,00 2,68 19,14Сетвоспремање 14,00 ар 24,00 336,00 2,80 20,00Сађење расада (ручно) 15,00 сат 200,00 3.000,00 25,00 178,57Прскање пестицидима (машински)3 5,00 прскање 350,00 1.750,00 14,58 104,14Прскање пестицидима и прихрана(ручно)3 3,00 сат 200,00 600,00 5,00 35,71

Шпартање (машински) 14,00 ар 17,00 238,00 1,98 14,14Корективно окопавање (ручно) 8,00 сат 200,00 1.600,00 13,33 95,24Трошкови сече карфиола (ручно) сапаковањем, мерењем и утоваром 72,00 сат 200,00 14.400,00 120,00 857,14

Амбалажа (картонска кутија 20 kg) 300,00 ком 50,00 15.000,00 125,00 892,86Транспорт4 20,00 тура 600,00 12.000,00 100,00 714,29Трошкови закупа тезге5 - - - 7.100,00 59,17 422,64Опрема за заливање6 - - - - - -Припремне радње и присустворадника током наводњавања7 50,00 сат 200,00 10.000,00 83,33 595,21

Трошкови утрошене воде(наводњавање)10 - - - - - -

Трошкови утрошеног горива(дизел) за наводњавање8 60,00 l 136,00 8.160,00 68,00 485,71

Остали трошкови (таксе, мазиво…) - - - 750,00 6,25 44,64Укупно 135.078,90 1.125,64 8.040,28В Покриће варијабилних трошкова (А-Б) 117.701,10 980,86 7.006,15


Напомена: 1 очекивана просечна цена; 2 трошкови механизованих операција су рачунати на основу препорукаиз Ценовника машинских услуга у пољопривреди Задружног савеза Војводине (2013); 3 третман биљакапестицидима се изводи у пет механизованих циклуса и три ручно изведена циклуса заштите и прихранебиљака (у тренуцима када је, због величине усева, отежано прићи парцели механизацијом). Сваки циклусручног прскања захтева око 1 сат ангажовања једног радника; 4 тура представља транспорт карфиола аутом(караваном) на релацији Глогоњ – зелена пијаца Панчево; 5 трошкови закупа тезге обухватају месечни закуптезге од 2.000,00 РСД, увећане за дневне трошкове пијачнине од 170,00 РСД. Период продаје на пијаци траје30 дана; 6 парцела се наводњава путем комплетне линије за наводњавање. Линију сачињавају 17 пластичнихцеви – вертикалних (1 m), 16 пластичних цеви - хоризонталних (6 m) и 17 пластичних пиштоља (распрскивачиса комплетом гумица). Обзиром да се опрема користи 4-5 година, то је сврстана у основна средства; 7 зависноод временских услова у току вегетационе сезоне процес заливања се одвија у просеку кроз 20 одвојенихциклуса. Један циклус заливања траје око 2 сата. Припремне радње по заливању трају 30 минута. Активностнаводњавања карфиола захтева преманентно присуство 1 особе; 8 један циклус заливања предпостављаутрошак 3 литре дизела (користи се дизел мотор снаге 6,7 КW; 9 Основни подстицаји у биљној производњи уминималном износу од 6.000,00 РСД/ha, увећани за регрес за гориво и/или ђубриво у износу од 6.000,00РСД/hа; 10 Произвођач располаже са својим бунаром (водо захватом) у непосредној близини парцеле.

62

Табела 3. Трошкови ђубрива и пестицида





ЂУБРИВАСтајњак 3.000,001 kg 1,00 3.000,00 25,00 -АН (34% N) 30,00 kg 40,00 1,200,00 10,00 -Ferticare I (14:11:25) 30,00 kg 270,00 8.100,00 67,50 -Ferticare II (24:8:16) 15,00 kg 260,00 3.900,00 32,50 -Wuxal Boron2 0,25 l 690,00 172,50 1,44 -Укупно 16.372,50 136,44 974,57СРЕДСТВА ЗА ЗАШТИТУ БИЉАGoal 0,14 l 2.670,00 373,80 3,12 -Force 0.5 G 2,80 kg 980,00 2.744,00 22,87 -Vin film3 0,17 l 2.230,00 379,10 3,16 -Perfekthion 0,10 l 1.100,00 110,00 0,92 -Mankogal 80 0,28 kg 900,00 252,00 2,10 -Fastac 10 EC2 0,04 l 5.600,00 224,00 2,80 -Ridomil gold MZ 68 WG 0,35 kg 3.250,00 1.137,50 9,48 -Folio gold 537.5 SC 0,35 l 4.050,00 1.417,50 11,81 -Actara 25 WG 0,025 kg 34.700,00 867,50 7,23 -Укупно 7.505,40 62,54 446,71


Напомена: 1 ђубрење стајњаком врши се сваке треће године са 9.000 kg; 2 приказана количина препарата сепримењује кроз два третмана; 3 приказана количина препарата се примењује кроз четири третмана.

Табела 4. Структура варијабилних трошкова у производњи карфиола на отвореномОпис Укупно РСД/hа Укупно ЕУР/hа Учешће у укупним ВТ (%)

Расад 235.003,20 1.958,36 24,36Ђубрива 116.948,40 974,57 12,12Заштитна средства (пестициди) 53.605,20 446,71 5,55Амбалажа 107.143,20 892,86 11,10Машинске операције 126.350,40 1.052,92 13,10Трошкови енергента (наводњавање) 58.285,20 485,71 6,04Ангажована радна снага 211.424,40 1.761,87 21,91Остали трошкови 56.073,60 467,28 5,82Варијабилни трошкови (укупно) 964.833,60 8.040,28 100,00


График 1. Структура варијабилних трошкова у производњи карфиола на отвореном


63

Табела 5. Критичне вредности производњеОпис РСД(kg)/ha ЕУР(kg)/ha

Очекивани принос (ОП) 41.965,00 41.965,00Очекивана цена (ОЦ) 45,00 0,375Субвенције (С) 12.000,00 100,00Варијабилни трошкови (ВТ) 964.833,60 8.040,28Критична цена: КЦ = (ВТ - С) / ОП 22,75 0,19Критичан принос: КП = (ВТ - С) / ОЦ 21.174,00 21.174,00Критични варијабилни трошкови: КВТ = (ОП x ОЦ) + С 1.900.425,00 15.836,87


Остварени резултати у производњи карфиола на отвореном пољу у систему применемере наводњавања (Табеле 1-5.), упућују на следећа запажања:

у приказаној линији производње карфиола, на посматраном газдинству, остваренаје позитивна маржа покрића (7.006,15 ЕУР/ha);

остварени приходи од производње карфиола су скоро дупло већи од генерисанихваријабилних трошкова производње;

у структури варијабилних трошкова, трошкови енергента (дизел) неопходног запроцес наводњавања, имају релативно скроман удео (6,04%);

у структури варијабилних трошкова доминирају трошкови расада и ангажованерадне снаге (24,36%, односно 21,91%);

критичне вредности производње (при којима се маржа покрића изједначава санулом) имају следеће вредности:

- критична цена износи 0,19 ЕУР/kg;- критичан принос износи 21.174,00 kg/hа;- критични варијабилни трошкови износе 15.836,87 ЕУР/ha.

Из датог приказа остварене марже покрића у производњи карфиола на посматраномгаздинству, може се са знатном дозом сигурности тврдити да маржа покрића остављадовољно простора да се након покрића варијабилних трошкова, из преосталих средставапокрију фиксни трошкови и оствари позитиван финансијски резултат.

Иако у структури варијабилних трошкова, трошкови наводњавања (у овом случајуенергента – дизел горива) имају у релативном износу прилично скромну вредност,апсолутно изражени (485,71 ЕУР/hа) са пуним правом указују на питање могућностињихове редукције, или конверзије коришћеног енергента јефтинијим и еколошкипожељнијим решењем (соларна енергија).

2) Калкулација производње кuпуса на отвореном (газдинство Б)

Табела 6. Полазне основеРегија: континентална - Јужни Банат Тип земљишта: доброПериод: 1 производни циклус – током 2015. године Површина производне парцеле: 40 ари / 0,40 hа1,00 ЕУР = 120,00 РСД Размак садње: 40 редова (60x45 cm)


64

Табела 7. Маржа покрића у производњи купуса на отвореном (уз примену меренаводњавања)




УкупноЕУР/hа

А ПриходиКупус 33.000,00I класа (90%) 29.700,00 kg 15,001 445.500,00 3.712,50 -Шкарт (10%) 3.300,00 kg - - - -Подстицај - - - - - -Укупно 445.500,00 3.712,50 9.281,25Б Варијабилни трошковиРасад 15.000,00 струк 3,50 52.500,00 437,50 1.093,75Ђубрива и средстав за прихрану - - - 15.550,00 129,58 323,95Средства за заштиту биља - - - 6.212,00 51,76 129,40Закуп земљишта - - - - - -Осигурање усева - - - - - -Орање (30 cm)9 40,00 ар 90,00 3.600,00 30,00 75,00Расипање стајског ђубрива - - - - - -Расипање минералних ђубрива 40,00 ар 15,00 600,00 5,00 12,50Тањирање 40,00 ар 23,00 920,00 7,67 19,17Сетвоспремање 40,00 ар 24,00 960,00 8,00 20,00Расађивање (машински) 40,00 ар 33,00 1.320,00 11,00 27,50Расађивање (пратећи радници)2 24,00 сат 200,00 4.800,00 40,00 100,00Прскање пестицидима (ручно)3 8,00 сат 200,00 1.600,00 13,34 33,35Шпартање (ручно) 10,00 сат 200,00 2.000,00 16,67 41,67Корективно окопавање (ручно) 16,00 сат 200,00 3.200,00 26,67 66,67Трошкови бербе (сече) купуса(ручно)4 80,00 сат 200,00 16.000,00 133,34 333,35

Утовар-претовар и мерење купуса5 160,00 сат 200,00 32.000,00 266,67 666,67Транспорт6 30,00 тура 100,00 3.000,00 25,00 62,50Трошкови закупа тезге - - - - - -Опрема за заливање10 - - - - - -Припремне радње и присустворадника током наводњавања7 90,00 сат 200,00 18.000,00 150,00 375,00



Остали трошкови (таксе, мазиво…) 1.350,00 11,25 28,12Укупно 173.812,00 1.448,45 3.621,10В Покриће варијабилних трошкова (А-Б) 271.688,00 2.264,05 5.660,15


Напомена: 1 цена представља вишегодишњи просек. Просечна главица је тежине око 2,2 кг; 2 три помоћнарадника; 3 третман биљака пестицидима се изводи у четири циклуса. Сваки циклус прскања захтева око 2 сатаангажовања једног радника; 4 за ову операцију сваком раднику треба око 2 сата по реду; 5 купус се продаје уринфузу на газдинству (нема трошкова амбалаже); 6 тура представља транспорт купуса комбијем на релацијипроизводна парцела – економско двориште газдинства; 7 зависно од временских услова у току вегетационесезоне процес заливања се одвија у просеку кроз 15 одвојених циклуса. Један циклус заливања траје око 5 сати.Припремне радње по заливању трају 1 сат. Активност наводњавања купуса захтева преманентно присуство 1особе; 8 један циклус заливања предпоставља утрошак 5 литара дизела (користи се дизел мотор снаге 5 КW); 9

трошкови механизованих операција су рачунати на основу препорука из Ценовника машинских услуга упољопривреди Задружног савеза Војводине (2013); 10 комплетна парцела се наводњава путем 4 комплетне линијеза наводњавање. Једну линију сачињавају 13 пластичних цеви – вертикалних (1 m), 12 пластичних цеви -хоризонталних (6 m) и 13 пластичних пиштоља (распрскивачи са комплетом гумица). Обзиром да се опремакористи 4-5 година, то је сврстана у основна средства; 12 Произвођач располаже са својим бунаром (водозахватом) у непосредној близини производне парцеле.

65






ЂУБРИВАСтајњак - kg - - - -НПК (15:15:15) 250,00 kg 43,00 10.750,00 89,58 -КАН 150,00 kg 32,00 4.800,00 40,00 -Укупно 15.550,00 129,58 323,95СРЕДСТВА ЗА ЗАШТИТУ БИЉАGoal 0,40 l 2.670,00 1.068,00 8,90 -Fastac 10-ec1 0,15 l 5.600,00 840,00 7,00 -Tonus 0,10 kg 5.600,00 560,00 4,67 -Dakoflo 7201 1,60 l 1.890,00 3.024,00 25,20 -Mankogal 80 0,80 kg 900,00 720,00 6,00 -Укупно 6.212,00 51,76 129,40


Напомена: 1 приказана количина препарата се примењује кроз два третмана.

Табела 9. Структура варијабилних трошкова у производњи купуса на отвореномОпис Укупно РСД/hа Укупно ЕУР/hа Учешће у укупним ВТ (%)

Расад 131.250,00 1.093,75 30,20Ђубрива 38.874,00 323,95 8,95Заштитна средства (пестициди) 15.528,00 129,40 3,57Амбалажа - - -Машинске операције 26.000,40 216,67 5,98Трошкови енергента (наводњавање) 25.500,00 212,50 5,87Ангажована радна снага 194.005,20 1.616,71 44,65Остали трошкови 3.374,40 28,12 0,78Варијабилни трошкови (укупно) 434.532,00 3.621,10 100,00


График 2. Структура варијабилних трошкова у производњи купуса на отвореном


66

Табела 10. Критичне вредности производњеОпис РСД(kg)/hа ЕУР(kg)/hа

Очекивани принос (ОП) 82.500,00 82.500,00Очекивана цена (ОЦ) 15,00 0,125Субвенције (С) - -Варијабилни трошкови (ВТ) 434.532,00 3.621,10Критична цена: КЦ = (ВТ - С) / ОП 5,27 0,044Критичан принос: КП = (ВТ - С) / ОЦ 28.968,80 28.968,80Критични варијабилни трошкови: КВТ = (ОП x ОЦ) + С 1.237.500,00 10.312,50


Остварени резултати у производњи купуса на отвореном пољу у систему примене меренаводњавања (Табеле 6-10.), упућују на следеће закључке:

у приказаној линији производње купуса, на посматраном газдинству, остварена јепозитивна маржа покрића (5.660,15 ЕУР/ha);

остварени приходи у производњи купуса су скоро 2,6 пута већи од насталихваријабилних трошкова производње;

трошкови енергента (дизел горива) неопходног за процес наводњавања, као и упретходном случају, имају релативно скроман удео (5,87%) у структуриваријабилних трошкова;

у структури варијабилних трошкова доминирају трошкови ангажоване радне снагеи расада (44,65%, односно 30,20%);



Висина остварене марже покрића у производњи купуса на посматраном газдинству битребала сигурно да буде довољна да се из ње покрију фиксни трошкови и остваридобит. Слично претходном случају, иако трошкови наводњавања (енергент је дизелгориво) имају релативно мало учешће у структури варијабилних трошкова, апсолутноизражени (212,50 ЕУР/hа), такође остављају довољно простора за замену јефтинијим иеколошки пожељнијим енергентом (соларна енергија).

3) Калкулација производње купуса на отвореном (газдинство В)

Табела 11. Полазне основеРегија: континентална - Јужни Банат Тип земљишта: доброПериод: 1 производни циклус – током 2015. године Површина производне парцеле: 56 ари / 0,56 hа1,00 ЕУР = 120,00 РСД Размак садње: 60x45 cm


67






А ПриходиКупус 36.750,00 kgI класа (90%) 33.075,00 kg 20,001 661.500,00 5.512,50 -Шкарт (10%) 3.675,00 kg - - - -Подстицај - - - - - -Укупно 661.500,00 5.512,50 9.843,75Б Варијабилни трошковиРасад 21.000,00 струк 3,50 73.500,00 612,50 1.093,75Ђубрива и средства за прихрану - - - 37.950,00 316,25 564,73Средства за заштиту биља - - - 15.024,50 125,20 223,57Закуп земљишта 1,00 56 ари 36.000,00 36.000,00 300,00 535,71Осигурање усева - - - - - -Орање (30 cm)8 1,00 56 ари 5.040,00 5.040,00 42,00 75,00Расипање стајског ђубрива 1,00 56 ари 6.300,00 6.300,00 52,50 93,75Расипање минералних ђубрива 1,00 56 ари 840,00 840,00 7,00 12,50Припрема земљишта за расађивање 1,00 56 ари 1.340,00 1.340,00 11,17 19,95Расађивање (машински) 1,00 56 ари 1.850,00 1.850,00 15,42 27,54Расађивање (пратећи радници)2 30,00 сат 200,00 6.000,00 50,00 89,29Прскање пестицидима(механизовано) 5,00 56 ари 1.400,00 7.000,00 58,33 104,17

Шпартање 2,00 56 ари 950,00 1.900,00 15,84 28,29Окопавање (ручно) 20,00 сат 200,00 4.000,00 33,34 59,54Трошкови сече, допремања ипаковања10 327,00 сат 200,00 65.400,00 545,00 973,21

Транспорт3 45,00 тура 1.000,00 45.000,00 375,00 669,64Трошкови закупа тезге6 - - - 7.100,00 59,17 105,66Амбалажа (пвц џак ) 1.100,00 ком 12,00 13.200,00 110,00 196,43Опрема за заливање7 - - - - - -Припремне радње и присустворадника током наводњавања4 150,00 сат 200,00 30.000,00 250,00 446,43



Остали трошкови (мазиво, таксе…) - - - 1.540,00 12,83 22,91Укупно 383.646,50 3.195,55 5.706,36В Покриће варијабилних трошкова (А-Б) 277.853,50 2.316,95 4.137,39


Напомена: 1 цена - вишегодишњи просек. Просечна главица тежи око 1,75 kg; 2 три помоћна радника; 3 турапредставља транспорт купуса комбијем на релацији село Глогоњ - зелена пијаца у Панчеву; 4 процес заливањасе одвија у просеку у 15 одвојених циклуса. Један циклус заливања траје око 9 h. Припремне радње позаливању трају 1 h. Активност наводњавања купуса захтева преманентно присуство 1 особе; 5 један циклусзаливања предпоставља утрошак 12 l дизела (користи се дизел мотор); 6 трошкови закупа тезге обухватајумесечни закуп тезге од 2.000,00 РСД, увећане за дневне трошкове пијачнине од 170,00 РСД. Период продајена пијаци траје 30 дана; 7 парцела се наводњава у 4 линије. Једна линија обухвата (захвата) 10 редова купуса упречнику. Газдинство поседује само једну комплетирану линију за наводњавање која се помера попроизводној површини током једног циклуса наводњавања. Једну линију сачињавају 16 пластичних цеви –вертикалних (1 m), 15 пластичних цеви - хоризонталних (6 m) и 16 пластичних пиштоља (распрскивачи сакомплетом гумица). Обзиром да се опрема користи 4-5 година, то је она сврстана у основна средства; 8

Трошкови механизованих операција су рачунати на основу препорука из Ценовника машинских услуга упољопривреди Задружног савеза Војводине (2013); 9 Произвођач располаже са својим бунаром (водозахватом) у непосредној близини парцеле; 10 Сеча се обавља у 4 циклуса. У сваком циклусу су ангажује 6радника по 8 сати, који су везани за активности сече и прикупљања главица на њиви, те утовара главица натракторску приколицу, односно истовара са ње унутар економског дворишта. Парцела је у непосреднојблизини економског дворишта газдинства. За активности мерења, паковања и утовара главица у транспортносредство потребна су три радника у период од 1 сата по транспортној тури.

68






ЂУБРИВАСтајњак (говеђи)1 10.000,00 kg 1,00 10.000,00 83,34 -Yara Mila - cropcare (на бази K) 250,00 kg 80,00 20.000,00 166,67 -SAN (33% N) 150,00 kg 35,00 5.250,00 43,75 -Ferticare I (14:11:25) 10,00 kg 270,00 2.700,00 22,50 -Укупно 37.950,00 316,25 564,73СРЕДСТВА ЗА ЗАШТИТУ БИЉАRidomil gold MZ 68 WG 1,25 kg 3.250,00 4.062,50 33,85 -Mankogal 80 1,10 kg 900,00 990,00 8,25 -Goal 0,55 l 2.670,00 1.468,50 12,24 -Perfekthion 0,28 l 1.100,00 308,00 2,57 -Talstar 10EC 0,15 l 8.370,00 1.255,50 10,46 -Actara 25 WG2 0,20 kg 34.700,00 6.940,00 57,83 -Укупно 15.024,50 125,20 223,57


Напомена: 1 обзиром да се 20 t стајњака разбацује сваке друге године, калкулацију оптерећује половинанасталих трошкова стајњака; 2 приказана количина препарата се примењује кроз два третмана.


Расад 131.250,00 1.093,75 19,17Ђубрива 67.767,60 564,73 9,90Заштитна средства (пестициди) 26.828,40 223,57 3,92Амбалажа 23.571,60 196,43 3,44Машинске операције 123.700,80 1.030,84 18,06Трошкови енергента (наводњавање) 43.714,80 364,29 6,38Ангажована радна снага 188.216,40 1.568,47 27,49Остали трошкови 79.713,60 664,28 11,64Варијабилни трошкови (укупно) 684.763,20 5.706,36 100,00




69




Остварени резултати у производњи купуса на отвореном пољу у систему примене меренаводњавања (Табеле 11-15.), на газдинству В, упућују на следећа запажања:

у приказаној линији производње остварена је позитивна маржа покрића (4.137,39ЕУР/ha);

остварени приходи у производњи купуса су 1,7 пута већи од генерисанихваријабилних трошкова производње;

у структури варијабилних трошкова, трошкови енергента (дизела) неопходног запроцес наводњавања, имају релативно скроман удео (6,38%);

у структури варијабилних трошкова доминирају трошкови ангажоване радне снаге(27,49%);



Из датог приказа остварене марже покрића у производњи купуса, проистиче оправданадоза сигурности, да маржа покрића оставља довољно простора да се након покрићаваријабилних трошкова, из преосталих средстава покрију фиксни трошкови и остварипозитиван финансијски резултат.

Иако у структури варијабилних трошкова, трошкови наводњавања (енергента – дизелгорива) имају у релативном износу прилично малу вредност, у апсолутном изразу (364,29ЕУР/hа) указују на могућност њихове редукције, или конверзије коришћеног енергентајефтинијим и еколошки прихватљивијим решењем (соларна енергија).

4) Калкулација производње парадајза у пластенику (газдинство В)

Табела 16. Полазне основеРегија: континентална – Јужни Банат Тип земљишта: доброПериод: 1 производни циклус (5 месеци) – током2015. године Површина пластеника 200 m2

1,00 ЕУР = 120,00 РСД Густина садње: 2,5 биљке по m2 (4 реда x 35m)


70

Табела 17. Маржа покрића у производњи парадајза у пластенику (уз примену меренаводњавања)

Опис Количина ЈМ Цена поЈМ (у РСД)

УкупноРСД/200 m2

УкупноЕУР/200 m2


А - ПриходиПарадајз 4.000,00 kg - - - -I класа (75%) 3.000,00 kg 35,008 105.000,00 875,00 -II класа (20%) 800,00 kg 30,008 24.000,00 200,00 -Шкарт (5%) 200,00 kg - - - -Подстицаји - - - - - -Укупно 129.000,00 1.075,00 53.750,00Б - Варијабилни трошковиРасад 500,00 струк 35,00 17.500,00 145,83 7.291,50Ђубрива и средства за прихрану - - - 16.900,00 140,83 7.041,50Средства за заштиту биља - - - 4.655,20 38,80 1.940,00Расипање стајњака (ручно) 12,00 сат 200,00 2.400,00 20,00 1.000,00Везиво 2,00 клупко 500,00 1.000,00 8,34 417,00Мaлч фолија (траке)1 140,00 m 8,00 1.120,00 9,33 466,50Фолија (УВ, анти-капајућа, анти-инсект)2 1/4 комплет 60.000,00 15.000,00 125,00 6.250,00

Мрежа за засену (3,60x50 m)2 1/4 ком 4.500,00 1.125,00 9,37 468,50Амбалажа (половне дрвене гајбице, 10kg)3 400,00 ком 15,00 6.000,00 50,00 2.500,00

Капајуће траке1 140,00 м 5,20 728,00 6,07 303,50Трошкови сетве из расада (ручно) 6,00 сат 200,00 1.200,00 10,00 500,00Трошкови везања (ручно) 8,00 сат 200,00 1.600,00 13,34 667,00Трошкови закидања заперака 6,00 сат 200,00 1.200,00 10,00 500,00Прскање пестицидима (ручно)7 8,00 сат 200,00 1.600,00 13,33 666,50Фрезање мотокултиватором (ручно) 2,00 сат 500,00 1.000,00 8,34 417,00Трошкови бербе, сортирања ипаковања 72,00 сат 200,00 14.400,00 120,00 6.000,00

Транспорт4 8,00 тура 1.000,00 8.000,00 66,67 3.333,50Трошкови закупа тезге6 - - - 7.100,00 59,17 2.958,50Трошкови осигурања пластеника - - - - - -Трошкови грејања пластеника - - - - - -Трошкови утрошене воде(наводњавање)9 - - - - - -

Трошкови утрошене стује(наводњавање)5 180,00 KWh 7,386 1.329,48 11,08 554,00

Остали трошкови - - - 750,00 6,25 312,50Укупно 104.607,68 871,75 43.587,50В - Покриће варијабилних трошкова (А-Б) 24.392,32 203,25 10.162,50


Напомена: 1 користи се 1 циклус. Црна малч фолија – универзална, ширине 1 m; 2 користи се 4 године(приказани трошкови су ¼ укупних трошкова); 3 парадајз се продаје са амбалажом; 4 тура представљатранспорт парадајза комбијем на релацији село Глогоњ – зелена пијаца у Панчеву; 5 процес заливања се одвијау просеку у 30 одвојених циклуса. Један циклус заливања траје око 4 h. За заливање се користи електичнапумпа снаге 1,5 КW. Газдинство поседује једнотарифно електично бројило; 6 трошкови закупа тезгеобухватају месечни закуп тезге од 2.000,00 РСД, увећане за дневне трошкове пијачнине од 170,00 РСД.Период продаје на пијаци траје око 30 дана; 7 Прскање се изводи у 8 циклуса. Сваки циклус прскања захтеваоко сат времена ангажовања једног радника; 8 годишња просечна цена; 9 Произвођач располаже са својимбунаром (водо захватом) у непосредној близини пластеника.

71






ЂУБРИВАСтајњак (говеђи)1 750,00 kg 1,00 750,00 6,25 -Crop care standard (5:14:28) 10,00 kg 300,00 3.000,00 25,00 -Ferticare S - Стартер (15:30:15) 5,00 kg 320,00 1.600,00 13,33 -Ferticare I (14:11:25) 15,00 kg 270,00 4.050,00 33,75 -Ferticare II (24:8:16) 15,00 kg 260,00 3.900,00 32,50 -Ferticare III 15,00 kg 240,00 3.600,00 30,00 -Укупно 16.900,00 140,83 7.041,50СРЕДСТВА ЗА ЗАШТИТУ БИЉАBasamid2 2,50 kg 1.125,00 2.812,50 23,44 -Previcur Energy 0,04 l 10.248,00 409,90 3,42 -Radar versus G 0,40 kg 280,00 112,00 0,93 -Mankogal 803 0,10 kg 900,00 90,00 0,75 -Bakarni oksihlorid 50 0,10 kg 1.290,00 129,00 1,07 -Abastate 0,015 l 6.090,00 91,30 0,76 -Dimetogal 0,02 l 1.220,00 24,40 0,20 -Fuzija 0,05 l 2.410,00 120,50 1,00 -Actara 25 WG3 0,007 kg 34.700,00 242,90 2,02 -Coragen 20 SC 0,004 l 40.990,00 164,00 1,37 -Signum 0,014 kg 9.140,00 128,00 1,07 -Switch 62.5 WG 0,014 kg 23.625,00 330,70 2,76 -Укупно 4.655,20 38,80 1.940,00


Напомена: 1 количина од 3 t се разбацује једном у 4 године (приказани трошкови су ¼ укупних трошкова); 2

количина од 10 kg се примењује за стерилизацију земљишта у пластенику једном у 4 године (приказанитрошкови су¼ укупних трошкова); 3 приказана количина препарата се примењује кроз два третмана.

Табела 19. Структура варијабилних трошкова у производњи парадајза у пластеникуОпис Укупно РСД/hа Укупно ЕУР/hа Учешће у укупним ВТ (%)

Расад 874.980,00 7.291,50 16,73Ђубрива 844.980,00 7.041,50 16,15Заштитна средства (пестициди) 232.800,00 1.940,00 4,45Амбалажа 300.000,00 2.500,00 5,73Машинске операције 400.020,00 3.333,50 7,65Опрема 948.660,00 7.905,50 18,14Трошкови енергента (наводњавање) 66.480,00 554,00 1,27Ангажована радна снага 1.170.060,00 9.750,50 22,37Остали трошкови 392.520,00 3.271,00 7,51Варијабилни трошкови (укупно) 5.230.500,00 43.587,50 100,00


72

График 4. Структура варијабилних трошкова у производњи парадајза у пластенику



Очекивани принос (ОП) 200.000,00 200.000,00Очекивана цена (ОЦ)1 33,95 0,28Субвенције (С) - -Варијабилни трошкови (ВТ) 5.230.500,00 43.587,50Критична цена: КЦ = (ВТ - С) / ОП 26,15 0,22Критичан принос: КП = (ВТ - С) / ОЦ 154.064,80 154.064,80Критични варијабилни трошкови: КВТ = (ОП x ОЦ) + С 6.790.000,00 56.583,33


Напомена: 1 обзиром да газдинство класира парадајз, то очекивана цена представља просечну цену продатогкилограма производа.

Остварени резултати у производњи парадајза у пластенику уз примену меренаводњавања (Табеле 16-20.), упућују на следеће закључке:

у приказаној линији производње, на посматраном газдинству, остварена јепозитивна маржа покрића (10.162,50 ЕУР/ha);

остварени приходи у производњи парадајза су 1,2 пута већи од генерисанихваријабилних трошкова производње;

трошкови енергента (електрична струја), неопходног за процес наводњавања, су сарелативно скромним учешћем (1,27%) у структури укупних варијабилнихтрошкова;




73

Висина остварене марже покрића у производњи парадајза у пластенику на посматраномгаздинству би требала да буде довољна за покривање фиксних трошкова и остварењедобити. Слично претходном случају, иако трошкови наводњавања (енергент јеелектрична енергија) имају релативно ниско учешће у структури варијабилнихтрошкова, они у апсолутном износу (554,00 ЕУР/hа) остављају довољно простора заизналажење јефтинијих алтернатива.

5) Калкулација производње купуса на отвореном (газдинство Г)

Табела 21. Полазне основеРегија: континентална – Београд Тип земљишта: доброПериод: 1 производни циклус – током 2015. године Површина производне парцеле: 80 ари / 0,8 ha1,00 ЕУР = 120,00 РСД Размак садње: 60x45 cm







А ПриходиКупус1 60.000,00 kg - - - -I класа (90%) 54.000,00 kg 18,001 972.000,00 8.100,00 -Шкарт (10%) 6.000,00 kg - - - -Подстицај - - - - - -Укупно 972.000,00 8.100,00 10.125,00Б Варијабилни трошковиРасад (Браво и Српски мелез) 30.000,00 струк 3,50 105.000,00 875,00 1.093,75Ђубрива и средства за прихрану - - - 52.520,00 437,67 547,09Средства за заштиту биља - - - 22.656,40 188,80 236,00Осигурање усева - - - - - -Орање (30 cm)8 80,00 ар 90,00 7.200,00 60,00 75,00Расипање стајског ђубрива2 - - - - - -Расипање минералних ђубрива(механизовано)6 240,00 ар 15,00 3.600,00 30,00 37,50

Фрезање трактором (15 cm) 80,00 ар 54,00 4.320,00 36,00 45,00Припрема земљишта за расађивање 80,00 ар 24,00 1.920,00 16,00 20,00Расађивање (ручно)3 80,00 сат 200,00 16.000,00 133,33 166,67Прскање пестицидима(механизовано)4 6,00 прскање 2.000,00 12.000,00 100,00 125,00

Прихрана – прскање (ручно) 8,00 сат 200,00 1.600,00 13,33 16,67Окопавање (ручно)5 48,00 сат 200,00 9.600,00 80,00 100,00Трошкови сече и допремањаглавица9 320,00 сат 200,00 64.000,00 533,33 666,66

Трошкови мерења и претовараглавица10 135,00 сат 200,00 27.000,00 225,00 281,25

Транспорт7 70,00 тура 300,00 21.000,00 175,00 218,75Опрема за заливање11 - - - - - -Припремне радње токомнаводњавања12 20,00 сат 200,00 4.000,00 33,33 41,66



Остали трошкови (мазиво, таксе…) - - - 1.850,00 15,42 19,27Укупно 362.425,20 3.020,21 3.775,27В Покриће варијабилних трошкова (А-Б) 609.574,80 5.079,79 6.349,73


74

Напомена: 1 вишегодишњи просек у продаји. Просечна главица је тежине око 2,0 kg; 2 како у релативно ширемокружењу газдинства нема сточарских фарми (село традиционално окренуто производњи поврћа), то бикуповина стајњака представљао релативно висок трошак производње за газдинство; 3 комплетирање процесарасађивања захтева рад 10 радника у току 8 сати; 4 прскање заштитним средствима се обавља у 6механизованих циклуса на комплетној површини; 5 корективно окопавање се изводи у два наврата. Свакициклус захтева ангажман 3 радника по 8 сати; 6 расипање минералних ђубрива се обавља у 3 наврата; 7 турапредставља транспорт купуса комбијем на релацији Велико Село – Цветкова пијаца (једна од зелених пијаца уБеограду); 8 Трошкови механизованих операција су рачунати на основу препорука из Ценовника машинскихуслуга у пољопривреди Задружног савеза Војводине (2013); 9 Сеча се обавља у 4 циклуса. У свакомциклусу су ангажује 10 радника по 8 сати, који су везани за активности сече и прикупљања главица нањиви, те утовара главица на тракторску приколицу, односно истовара са ње унутар економскогдворишта. Парцела је у непосредној близини економског дворишта газдинства; 10 како се купус продаје уринфузу на велико, на једној од градских зелених пијаца, то нема трошкова амбалаже. За активностимерења и утовара главица у транспортно средство потребна су три радника у период од 1 сата потранспортној тури; 11 Опрему за заливање чине линије за заливање састављене од алуминијумских цеви ипостоља са бакарним прскалицама. Обзиром да је век трајања опреме до 20 година, она је сврстана у основнасредства; 12 припремне радње по циклусу заливања (допремање и отпремање дизел пумпе, те њеноприкључење на систем и стартовање) захтевају присуство 2 радника у период од пола сата; 13 произвођачрасполаже са својим бунаром (водо захватом) у непосредној близини њиве; 14 процес заливања се одвија упросеку у 10 одвојених циклуса. Један циклус заливања траје око 4 h. Усев се залива дизел агрегатом снаге 8КW. Један циклус заливања предпоставља утрошак 6 l дизела.






ЂУБРИВАКАН (27% N) 350,00 kg 32,00 11.200,00 93,33 -УРЕА (46% N) 200,00 kg 48,00 9.600,00 80,00 -НПК (15:15:15) 600,00 kg 43,00 25.800,00 215,00 -Megafol1 4,00 l 1.480,00 5.920,00 49,33 -Укупно 52.520,00 437,67 547,09СРЕДСТВА ЗА ЗАШТИТУ БИЉАStomp330 E 4,00 l 1.100,00 4.400,00 36,67 -Dakoflo 720 1,60 l 1,890,00 3.024,00 25,20 -Mankogal 80 1,60 kg 900,00 1.440,00 12,00 -Fastac 10 EC1 0,20 l 5.600,00 1.120,00 9,33 -Cipkord 20 EC 0,16 l 4.140,00 662,40 5,52 -Affirm 095 SG 1,20 kg 5.960,00 7.152,00 59,60 -Actara 25 WG 0,14 kg 34.700,00 4.858,00 40,48 -Укупно 22.656,40 188,80 236,00




Расад 131.250,00 1.093,75 28,97Ђубрива 65.650,80 547,09 14,49Заштитна средства (пестициди) 28.320,00 236,00 6,25Машинске операције 62.550,00 521,25 13,81Трошкови енергента (наводњавање) 10.200,00 85,00 2,25Ангажована радна снага 152.749,20 1.272,91 33,72Остали трошкови 2.312,40 19,27 0,51Варијабилни трошкови (укупно) 453.032,40 3.775,27 100,00


75






Остварени резултати у производњи купуса на отвореном пољу уз примену меренаводњавања (Табеле 21-25.), упућују на следеће:

у приказаној линији производње купуса, на посматраном газдинству, остварена јепозитивна маржа покрића у износу од 6.349,73 ЕУР/ha;

остварени приходи у производњи купуса су скоро 2,7 пута већи од насталихваријабилних трошкова производње;

трошкови енергента (дизел горива) неопходног за процес наводњавања, као и упретходном случају, имају веома низак удео (2,25%) у структури варијабилнихтрошкова;




Висина остварене марже покрића у производњи купуса на газдинству Г би требала сигурнода буде довољна да се из ње покрију фиксни трошкови и оствари добит. Поред тога, иакотрошкови наводњавања (енергент је дизел гориво) имају релативно ниско учешће уструктури варијабилних трошкова, и њихов апсолутни израз (85,00 ЕУР/hа), представља

76

занемарљиву суму. Са друге стране, одговор на питање потенцијалне конверзијекоришћеног енергента може ићи у смеру еколошки пожељнијег енергента.

6) Калкулација производње парадајза у пластенику (газдинство Г)

Табела 26. Полазне основеРегија: континентална – Београд Тип земљишта: доброПериод: 1 производни циклус (5 месеци) – током2015. године Површина пластеника 500 m2 (10x50m)

1,00 ЕУР = 120,00 РСД Размак садње: 2,5 биљке по m2 (12 редова x 50 m)


Табела 27. Маржа покрића у производњи парадајза у пластенику (уз примену меренаводњавања)





А - ПриходиПарадајз 9.375,00 kg - - - -I класа (80%) 7.500,00 kg 30,006 225.000,00 1.875,00 -II класа (15%) 1.405,00 kg 25,006 35.125,00 292,70 -Шкарт (5%) 470,00 kg - - - -Подстицаји - - - - - -Укупно 260.125,00 2.167,70 43.354,20Б - Варијабилни трошковиРасад 1.250,00 струк 40,00 50.000,00 416,67 8.333,34Ђубрива и средства за прихрану - - - 6.536,00 54,47 1.089,40Средства за заштиту биља - - - 9.863,40 82,20 1.644,00Расипање минералних ђубрива(ручно) 2,00 сат 200,00 400,00 3,33 66,60

Везиво 3,00 клупко 450,00 1.350,00 11,25 225,00Мaлч фолија (траке) (6x50m)1 300,00 m 8,00 2.400,00 20,00 400,00Фолија (УВ, дупла, анти-капајућа/анти-инсект)2 1/6 комплет 200.000,00 33.333,30 277,78 5.555,60

Мрежа за засену - - - - - -Амбалажа (дрвене гајбице, 10 kg)3 50,00 ком 60,00 3.000,00 25,00 500,00Капајуће траке1 600,00 m 5,20 3.120,00 26,00 520,00Трошкови сетве из расада8 48,00 сат 200,00 9.600,00 80,00 1.600,00Трошкови везања 16,00 сат 200,00 3.200,00 26,67 533,40Трошкови закидања заперака9 20,00 сат 200,00 4.000,00 33,33 666,60Прскање пестицидима (ручно)7 8,00 сат 200,00 1.600,00 13,33 266,60Фрезање трактором (15 cm)12 5,00 ар 54,00 270,00 2,25 45,00Фрезање мотокултиватором 1,00 сат 500,00 500,00 4,17 83,40Трошкови бербе, сортирања ипаковања10 288,00 сат 200,00 57.600,00 480,00 9.600,00

Транспорт4 36,00 тура 150,00 5.400,00 45,00 900,00Трошкови закупа тезге - - - - - -Трошкови осигурања пластеника - - - - - -Трошкови грејања пластеника - - - - - -Трошкови утрошене воде(наводњавање)11 - - - - - -

Трошкови утрошеног горива(бензина) за наводњавање5 112,50 l 136,00 15.300,00 127,50 2.550,00

Филтер за пречишћавање воде 2,00 ком 400,00 800,00 6,67 133,40Остали трошкови (таксе...) - - - 1.150,00 9,58 191,60Укупно 209.422,70 1.745,20 34.903,94В - Покриће варијабилних трошкова (А-Б) 50.702,30 422,50 8.450,26


Напомена: 1 користи се 1 циклус. Црна малч фолија – универзална, ширине 1 m; 2 користи се 6 годинa(приказани трошкови су 1/6 укупних трошкова); 3 парадајз се продаје без амбалаже. Амбалажа се користи

77

неколико производних циклуса. Произвођач располаже са 50 транспортних гајбица. Сваки пут прииспоруци робе преузима амбалажу предату у претходној тури; 4 тура представља транспорт парадајзааутокараваном на релацији Велико Село – централни производни погон; 5 процес заливања се одвија упросеку у 45 одвојених циклуса. Један циклус заливања траје око 2 h. За заливање се користи бензинскапумпа снаге 2,2 КW, која троши око 1.25 литара бензина на сат рада; 6 парадајз се на бази уговорне обавезеиспоручује оближњој прехрамбеној компанији. Уговором су дефинисани основни елементи испоруке,попут цене, количине, начина и динамике испоруке; 7Прскање се изводи у 8 циклуса. Сваки циклуспрскања захтева око сат времена ангажовања једног радника; 8 Процес садње расда захтева ангажман 8радника по 8 сати на активностима: прављења оџака, садње расада, заливања из канте, постављањакапајућих трака и мулцх фолије; 9 Комплетна активност се изводи у неколико сукцесивних циклуса (попотреби); 10 Одабир зрелих плодова, берба и паковање се обављају у 36 циклуса. Један циклус траје око 8сати; 11 Произвођач располаже са својим бунаром (водо захватом) у непосредној близини пластеника; 12

трошкови механизованих операција су рачунати на основу препорука из Ценовника машинских услуга упољопривреди Задружног савеза Војводине (2013).






ЂУБРИВАItalpollina кокошији стајњак 50,00 kg 56,00 2.800,00 23,33 -НПК (16:16:16) 50,00 kg 48,00 2.400,00 20,00 -УРЕА (46%) 15,00 kg 48,00 720,00 6,00 -КАН (27%) 10,00 kg 32,00 320,00 2,67 -Megafol2 0,20 l 1.480,00 296,00 2,47 -Укупно 6.536,00 54,47 1.089,40СРЕДСТВА ЗА ЗАШТИТУ БИЉАBasamid1 5,00 kg 1.125,00 5.625,00 46,87 -Radar versus G 1,00 kg 280,00 280,00 2,33 -Stomp 330E 0,25 l 1.100,00 275,00 2,29 -Previcur Energy 0,1 l 10.248,00 1.024,80 8,54 -Ridomil gold MZ 68 WG 0,125 kg 3.250,00 406,25 3,38 -Signum 0,035 kg 9.140,00 319,90 2,67 -Equation pro WG 0,02 kg 14.900,00 298,00 2,48 -Switch 62.5 WG 0,03 kg 23.625,00 708,75 5,91 -Actara 25 WG2 0,016 kg 34.700,00 555,20 4,63 -Antracol 70 WP 0,10 kg 1.265,00 126,50 1,05 -Pužomor 0,20 kg 1.220,00 244,00 2,03 -Укупно 9.863,40 82,20 1.644,00


Напомена: 1 количина од 15 kg се примењује за стерилизацију земљишта у пластенику једном у 3 године(приказани трошкови су 1/3 укупних трошкова); 2 приказана количина препарата се примењује кроз дватретмана.

Табела 29. Структура варијабилних трошкова у производњи парадајза у пластеникуОпис Укупно РСД/ха Укупно ЕУР/hа Учешће у укупним ВТ (%)

Расад 1.000.000,80 8.333,34 23,87Ђубрива 130.728,00 1.089,40 3,12Заштитна средства (пестициди) 197.280,00 1.644,00 4,71Амбалажа 60.000,00 500,00 1,43Машинске операције 123.408,00 1.028,40 2,95Опрема 820.080,00 6.834,00 19,58Трошкови енергента (наводњавање) 306.000,00 2.550,00 7,31Ангажована радна снага 1.527.984,00 12.733,20 36,48Остали трошкови 22.992,00 191,60 0,55Варијабилни трошкови (укупно) 4.188.472,80 34.903,94 100,00


78

График 6. Структура варијабилних трошкова у производњи парадајза у пластенику



Очекивани принос (ОП) 187.500,00 187.500,00Очекивана цена (ОЦ)1 29,21 0,24Субвенције (С) - -Варијабилни трошкови (ВТ) 4.188.472,80 34.903,94Критична цена: КЦ = (ВТ - С) / ОП 22.34 0,19Критичан принос: КП = (ВТ - С) / ОЦ 143.391,74 143.391,74Критични варијабилни трошкови: КВТ = (ОП x ОЦ) + С 5.476.875,00 45.640,62


Напомена: 1 обзиром да газдинство класира парадајз, то очекивана цена представља просечну цену продатогкилограма производа.

Остварени резултати у производњи парадајза у пластенику уз примену меренаводњавања (Табеле 26-30.), упућују на следеће закључке:


остварени приходи у производњи парадајза су 1,24 пута већи од генерисанихваријабилних трошкова производње;

трошкови енергента (бензин) неопходног за процес наводњавања имају релативновисоко учешће (7,31%) у структури укупних варијабилних трошкова;




Висина остварене марже покрића у производњи парадајза у пластенику на посматраномгаздинству би требала да буде довољна за покривање фиксних трошкова и остварење

79

позитивног финансијског резултата. Трошкови наводњавања (енергент је бензин) имајупаралелно, и релативно високо учешће у структури варијабилних трошкова, иапсолутно велик износ (2.550,00 ЕУР/hа). Речено, намеће потребу газдинству Г да уовој линији повртарске производнје тражи како енергетски јефтинију, тако и еколошкиприхватљивију алтернативу.

7) Калкулација производње празилука на отвореном (газдинство Г)

Табела 31. Полазне основеРегија: континентална - Београд Тип земљишта: доброПериод: 1 производни циклус (3 месеца) – током 2015 Површина производне парцеле: 5 ари / 0,05 ha1,00 ЕУР = 120,00 РСД Размак садње: око 25x15 cm


Табела 32. Маржа покрића у производњи празилука на отвореном (уз примену меренаводњавања)





А ПриходиПразилук 4.000,00 kg - - - -I класа (90%)1 3.600,00 kg 40,00 144.000,00 1.200,00 -II класа (7%) 280,00 kg 35,00 9.800,00 81,67 -Шкарт (3%) 120,00 kg - - - -Подстицај - - - - - -Укупно 153.800,00 1.281,67 25.633,40Б Варијабилни трошковиРасад 20.000,00 струк 3,00 60.000,00 500,00 10.000,00Ђубрива и средства за прихрану - - - 3.229,00 26,91 538,20Средства за заштиту биља - - - 1.384,00 11,53 230,60Осигурање усева - - - - - -Орање (30 cm)8 5,00 ар 90,00 450,00 3,75 75,00Расипање минералних ђубрива(ручно) 2,00 сат 200,00 400,00 3,33 66,60

Фрезање трактором (15 cm) 5,00 ар 54,00 270,00 2,25 45,00Фрезање мотокултиватором 1,00 сат 500,00 500,00 4,16 83,20Расађивање (ручно)2 40,00 сат 200,00 8.000,00 66,67 1.333,40Прскање пестицидима (ручно)3 4,00 сат 200,00 800,00 6,67 133,40Плевљење (ручно)5 24,00 сат 200,00 4.800,00 40,00 800,00Трошкови чупања, сортирања ипаковања6 160,00 сат 200,00 32.000,00 266,67 5.333,40

Амбалажа (пвц џак )4 400,00 ком 8,00 3.200,00 26,67 533,40Утовар празилука за транспорт7 10,00 сат 200,00 2.000,00 16,67 333,40Трошкови утрошене воде(наводњавање)9 - - - - - -

Трошкови утрошеног горива(бензин) за наводњавање10 60,00 l 136,00 8.160,00 68,00 1.360,00

Припремне радње токомнаводњавања11 10,00 сат 200,00 2.000,00 16,67 333,40

Опрема за заливање12 - - - - - -Остали трошкови (мазиво, таксе…) - - - 325,00 2,71 54,20Укупно 127.518,00 1.062,66 21.253,20В Покриће варијабилних трошкова (А-Б) 26.282,00 219,01 4.380,20


Напомена: 1 просечна тежина једног струка је око 200 gr. Цена производа представља цену продаје на велико –домаћем трговинском ланцу. Уговором су дефинисани основни елементи испоруке, попут цене, количине,начина и динамике испоруке; 2 на активностима расађивања и заливања расада су потребна 5 радника упериоду од 8 сати; 3Прскање се изводи у 8 циклуса. Сваки циклус прскања захтева око сат временаангажовања једног радника; 4 Као амбалажа се користе пвц џакови. У сваки џак се пакује 10 kg празилука; 5

80

Процес ручног пљевљења се просечно обавља у 2 циклуса. Сваки циклус има потребу за 2 радника по 6 сати; 6

Процес чупања, чишћења, везивања, паковања и одлагања празилука у спремиште се обавља у 5 циклуса.Сваки циклус захтева ангажман 4 радника по 8 сати; 7 Обзиром да се роба пет пута преузима директно нагаздинству од стране трговинског ланца, то сваки пут постоји потреба ангажовања једног радника на по 2 сатана активностима утовара празилука у превозно средство; 8 Трошкови механизованих операција су рачунати наоснову препорука из Ценовника машинских услуга у пољопривреди Задружног савеза Војводине (2013); 9

Произвођач располаже са својим бунаром (водо захватом) у непосредној близини производне парцеле; 10

процес заливања се одвија у просеку у 20 одвојених циклуса. Један циклус заливања траје око 2 h. За заливањесе користи бензинска пумпа снаге 2,2 КW, која троши око 1,5 литара бензина на сат рада; 11 припремне радњеза сваки циклус заливања предпостављају ангажман једног радника у трајању од 30 минута; 12 Опрему зазаливање чини једна линија за заливање која се састоји од алуминијумских цеви и постоља са 12 бакарнихпрскалица. Обзиром на век трајања опреме од 20 година, она је сврстана у основна средства.






ЂУБРИВАНПК (15:15:15) 35,00 kg 43,00 1.505,00 12,54 -КАН (27%) 20,00 kg 32,00 640,00 5,33 -УРЕА (46%) 15,00 kg 48,00 720,00 6,00 -Megafol1 0,20 l 1.480,00 296,00 2,47 -Wuxal Super1 0,20 l 340,00 68,00 0,57 -Укупно 3.229,00 26,91 538,20СРЕДСТВА ЗА ЗАШТИТУ БИЉАStomp 330E 0,25 l 1.100,00 275,00 2,29 -Ridomil gold MZ 68 WG1 0,20 kg 3.250,00 650,00 5,42 -Afinex 20 SP1 0,02 kg 5.600,00 112,00 0,93 -Actara 25 WG 0,01 kg 34.700,00 347,00 2,89 -Укупно 1.384,00 11,53 230,60



Табела 34. Структура варијабилних трошкова у производњи празилука на отвореномОпис Укупно РСД/hа Укупно ЕУР/hа Учешће у укупним ВТ (%)

Расад 1.200.000,00 10.000,00 47,05Ђубрива 64.584,00 538,20 2,53Заштитна средства (пестициди) 27.672,00 230,60 1,08Амбалажа 64.008,00 533,40 2,51Машинске операције 24.384,00 203,20 0,96Трошкови енергента (наводњавање) 163.200,00 1.360,00 6,40Ангажована радна снага 1.000.032,00 8.333,60 39,22Остали трошкови 6.504,00 54,20 0,25Варијабилни трошкови (укупно) 2.550.384,00 21.253,20 100,00


81

График 7. Структура варијабилних трошкова у производњи празилука на отвореном





Напомена: 1 обзиром да газдинство класира празилук, то очекивана цена представља просечну цену продатогкилограма производа.

Остварени резултати у производњи празилука на отвореном пољу уз примену меренаводњавања (Табеле 31-35.), упућују на следеће:

у приказаној линији производње на посматраном газдинству, остварена јепозитивна маржа покрића у износу од 4.380,20 ЕУР/ha;

остварени приходи у производњи празилука су око 1,2 пута већи од насталихваријабилних трошкова производње;

трошкови енергента (бензина) неопходног за процес наводњавања имају релативновисоко учешће (6,40%) у структури варијабилних трошкова;

у структури варијабилних трошкова доминирају трошкови расада и ангажованерадне снаге (47,05%, односно 39,22%);



Висина остварене марже покрића у производњи празилука на газдинству Г је релативнодовољна да се из ње покрију фиксни трошкови и оствари одређена добит. Поред тога,трошкови наводњавања (енергент је бензин) имају релативно изражено учешће у

82

структури варијабилних трошкова, где је и њихов апсолутни израз (1.360,00 ЕУР/hа), сумакоја намеће газдинству потребу за изналажењем повољне енергетске алтернативе, како савредносног, тако и са еколошког аспекта.

8) Калкулација производње зелене салате на отвореном (газдинство Г)

Табела 36. Полазне основеРегија: континентална – Београд Тип земљишта: доброПериод: 1 производни циклус из расада (45 дана),током 2015. године (салата Кристал) Производна површина: 5 ари / 0,05 ha

1,00 ЕУР = 120,00 РСД Размак садње: 35x25 cm


Табела 37. Маржа покрића у производњи зелене салате на отвореном (уз примену меренаводњавања)

Опис Количина ЈМ Цена поЈМ (у РСД)




А - ПриходиЗелена салата 10.000,00 ком - - - -I класа (90%) 9.000,00 ком 22,006 198,000,00 1.650,00 -II класа (8%) 800,00 ком 17,006 13.600,00 113,33 -Шкарт (2%) 200,00 ком - - - -Подстицаји - - - - - -Укупно 211.600,00 1.763,33 35.266,60Б - Варијабилни трошковиРасад 10.000,00 ком 7,50 75.000,00 625,00 12.500,00Ђубрива и средства за прихрану - - - 4.491,00 37,42 748,40Средства за заштиту биља - - - 4.493,60 37,45 749,00Расипање минералних ђубрива(ручно) 2,00 сат 200,00 400,00 3,33 66,60

Малч фолија (траке)1 - - - - - -Амбалажа (картонска кутија)3 500,00 ком 35,00 17.500,00 145,83 2.916,60Опрема за заливање11 - - - - - -Трошкови сађења из расада8 70,00 сат 200,00 14.000,00 116,67 2.333,40Прскање пестицидима (ручно)7 8,00 сат 200,00 1.600,00 13,33 266,60Орање (25 cm)2 5,00 ар 80,00 400,00 3,33 66,60Фрезање трактором (15 cm) 5,00 ар 54,00 270,00 2,25 45,00Фрезање мотокултиватором 1,00 сат 500,00 500,00 4,17 83,40Трошкови сече и паковања салате9 150,00 сат 200,00 30.000,00 250,00 5.000,00Транспорт4 30,00 тура 150,00 4.500,00 37,50 750,00Трошкови утрошене воде(наводњавање)10 - - - - - -

Трошкови утрошеног горива (бензина)за наводњавање5 15,00 l 136,00 2.040,00 17,00 340,00

Остали трошкови (таксе...) - - - 350,00 2,92 58,40Укупно 155.544,60 1.296,20 25.924,00В - Покриће варијабилних трошкова (А-Б) 56.055,40 467,13 9.342,60


Напомена: 1 газдинство не користи малч фолије у производњи зелене салате; 2 трошкови механизованихоперација су рачунати на основу препорука из Ценовника машинских услуга у пољопривреди Задружногсавеза Војводине (2013); 3 зелена салата се продаје у бесповратној картонској амбалажи. У једну кутију сепакује по 20 главица; 4 тура представља транспорт зелене салате аутокараваном на релацији Велико Село –централни производни погон; 5 процес заливања се одвија у просеку у 20 одвојених циклуса. Један циклусзаливања траје око 30 мин. За заливање се користи бензинска пумпа снаге 2,2 КW, која троши око 1,5 литарабензина на сат рада; 6 зелена салата се на бази уговорне обавезе испоручује оближњој прехрамбенојкомпанији. Уговором су дефинисани основни елементи испоруке, попут цене, количине, начина и динамикеиспоруке; 7 Прскање се изводи у 8 циклуса. Сваки циклус прскања захтева око сат времена ангажовања једноградника; 8 Процес садње расда захтева ангажман 7 радника по 10 сати на активностима: садње расада и

83

заливања из канте; 9 Одабир главица, сеча и паковање салате се обављају у 30 циклуса. Један циклус траје око5 сати; 10 Произвођач располаже са својим бунаром (водо захватом) у непосредној близини пластеника; 11

Опрему за заливање чини једна линија за заливање која се састоји од алуминијумских цеви и постоља са 12бакарних прскалица. Обзиром на век трајања опреме до 20 година, она је сврстана у основна средства.






ЂУБРИВАItalpollina кокошији стајњак 50,00 kg 56,00 2.800,00 23,33 -НПК (15:15:15) 25,00 kg 43,00 1.075,00 8,96 -КАН (27%) 10,00 kg 32,00 320,00 2,67 -Megafol1 0,20 l 1.480,00 296,00 2,47 -Укупно 4.491,00 37,42 748,40СРЕДСТВА ЗА ЗАШТИТУ БИЉАRadar versus G 1,00 kg 280,00 280,00 2,33 -Pužomor 0,20 kg 1.220,00 244,00 2,03 -Stomp 330E 0,25 l 1.100,00 275,00 2,29 -Previcur Energy 0,10 l 10.248,00 1.024,80 8,54 -Ridomil gold MZ 68 WG 0,125 kg 3.250,00 406,30 3,38 -Signum 0,075 kg 9.140,00 685,50 5,71 -Switch 62.5 WG 0,035 kg 23.625,00 826,90 6,89 -Actara 25 WG1 0,018 kg 34.700,00 624,60 5,20 -Antracol 70 WP 0,10 kg 1.265,00 126,50 1,05 -Укупно 4.493,60 37,45 749,00



Табела 39. Структура варијабилних трошкова у производњи зелене салате на отвореномОпис Укупно РСД/hа Укупно ЕУР/hа Учешће у укупним ВТ (%)

Расад 1.500.000,00 12.500,00 48,22Ђубрива 89.808,00 748,40 2,89Заштитна средства (пестициди) 89.880,00 749,00 2,90Амбалажа 349.992,00 2.916,60 11,25Машинске операције 113.400 945,00 3,64Трошкови енергента (наводњавање) 40.800,00 340,00 1,31Ангажована радна снага 919.992,00 7.666,60 29,57Остали трошкови 7.008,00 58,40 0,22Варијабилни трошкови (укупно) 3.110.880,00 25.924,00 100,00


График 8. Структура варијабилних трошкова у производњи зелене салате на отвореном


84

Табела 40. Критичне вредности производњеОпис РСД(ком)/hа ЕУР(ком)/hа



Напомена: 1 обзиром да газдинство класира зелену салату, то очекивана цена представља просечну ценупродате главице зелене салате.

Остварени резултати у производњи зелене салате на отвореном пољу у системупримене мере наводњавања (Табеле 36-40.), упућују на следеће:


остварени приходи од производње зелене салате на отвореном су 1,36 пута већи одгенерисаних варијабилних трошкова производње;

у структури варијабилних трошкова, трошкови енергента (бензина) неопходног запроцес наводњавања, имају релативно скроман удео (1,31%);

у структури варијабилних трошкова доминирају трошкови расада (48,22%);


- критична цена износи 0,13 ЕУР/ком;- критичан принос износи 144.088,93 ком/hа;- критични варијабилни трошкови износе 136.000,00 ЕУР/ha.

Из датог приказа остварене марже покрића у производњи зелене салате на отвореном пољуна посматраном газдинству, може се са знатном дозом сигурности тврдити да маржапокрића оставља довољно простора да се након покрића варијабилних трошкова, изпреосталих средстава покрију фиксни трошкови и оствари добит.

Иако у структури варијабилних трошкова, трошкови наводњавања (у овом случају бензина)имају у релативном износу прилично скромну вредност, апсолутно изражени (340,00ЕУР/hа) са пуним правом указују на питање могућности њихове редукције, или конверзијекоришћеног енергента у јефтиније и еколошки пожељније решење (соларна енергија).

9) Калкулација производње зелене салате у пластенику (газдинство Г)

Табела 41. Полазне основеРегија: континентална – Београд Тип земљишта: доброПериод: 1 производни циклус из расада (45 дана),током 2015. године (салата Кристал)

Површина пластеника 500 m2 (10x50m)Коришћена површина 300 m2 (6x50m)

1,00 ЕУР = 120,00 РСД Размак садње: 35x25 cm


85

Табела 42. Маржа покрића у производњи зелене салате у пластенику (уз примену меренаводњавања)





А - ПриходиЗелена салата 6.000,00 ком - - - -I класа (90%) 5.400,00 ком 27,006 145.800,00 1.215,00 -II класа (9%) 540,00 ком 22,006 11.880,00 99,00 -Шкарт (1%) 60,00 ком - - - -Подстицаји - - - - - -Укупно 157.680,00 1.314,00 43.800,00Б - Варијабилни трошковиРасад 6.000,00 ком 8,00 48.000,00 400,00 13.333,33Ђубрива и средства за прихрану - - - 2.542,60 21,19 706,28Средства за заштиту биља - - - 5.176,00 43,13 1.437,78Расипање минералних ђубрива(ручно) 2,00 сат 200,00 400,00 3,33 111,00

Малч фолија (траке)1 - - - - - -Фолија (УВ, дупла, анти-капајућа/анти-инсект)2 1/6 комплет 200.000,00 33.333,33 277,78 5.555,60

Мрежа за засену - - - - - -Амбалажа (картонска кутија)3 300,00 ком 35,00 10.500,00 87,50 2.916,67Опрема за заливање11 - - - - - -Трошкови сађења из расада8 40,00 сат 200,00 8.000,00 66,67 2.222,22Прскање пестицидима (ручно)7 8,00 сат 200,00 1.600,00 13,33 444,44Фрезање мотокултиватором 1,00 сат 500,00 500,00 4,17 139,00Трошкови сече и паковања салате9 80,00 сат 200,00 16.000,00 133,33 4.444,44Транспорт4 20,00 тура 150,00 3.000,00 25,00 833,33Трошкови осигурања пластеника - - - - - -Трошкови грејања пластеника - - - - - -Трошкови утрошене воде(наводњавање)10 - - - - - -

Трошкови утрошеног горива(бензина) за наводњавање5 12,50 l 136,00 1.700,00 14,17 472,33

Остали трошкови (таксе...) - - - 275,00 2,29 76,40Укупно 131.026,93 1.091,89 32.692,82В - Покриће варијабилних трошкова (А-Б) 26.653,07 222,11 11.107,18


Напомена: 1 газдинство не користи мулцх фолије у производњи зелене салате у пластенику; 2 користи се 6године (приказани трошкови су 1/6 укупних трошкова). Приказани трошкови су за комплетан пластеник од500 m2 ; 3 зелена салата се продаје у бесповратној картонској амбалажи. У једну кутију се пакује по 20 главица;4 тура представља транспорт зелене салате аутокараваном на релацији Велико Село – централни производнипогон ; 5 процес заливања се одвија у просеку у 20 одвојених циклуса. Један циклус заливања траје око 30мин. За заливање се користи бензинска пумпа снаге 2,2 КW, која троши око 1,25 литара бензина на сат рада; 6

зелена салата се на бази уговорне обавезе испоручује оближњој прехрамбеној компанији. Уговором судефинисани основни елементи испоруке, попут цене, количине, начина и динамике испоруке; 7 Прскање сеизводи у 8 циклуса. Сваки циклус прскања захтева око сат времена ангажовања једног радника; 8 Процес садњерасда захтева ангажман 5 радника по 8 сати на активностима: садње расада и заливања из канте; 9 Одабирглавица, сеча и паковање салате се обављају у 20 циклуса. Један циклус траје око 4 сата; 10 Произвођачрасполаже са својим бунаром (водо захватом) у непосредној близини пластеника; 11 Опрему за заливање чиниједна линија за заливање која се састоји од алуминијумских цеви и постоља са 9 бакарних прскалица. Обзиромна век трајања опреме од до 20 година, она је сврстана у основна средства.

86






ЂУБРИВАItalpollina кокошији стајњак 25,00 kg 56,00 1.400,00 11,67 -НПК (15:15:15) 15,00 kg 43,00 645,00 5,37 -КАН (27%) 10,00 kg 32,00 320,00 2,67 -Megafol2 0,12 l 1.480,00 177,60 1,48 -Укупно 2.542,6 21,19 706,28СРЕДСТВА ЗА ЗАШТИТУ БИЉАBasamid1 2,25 kg 1.125,00 2.531,25 21,09 -Radar versus G 0,60 kg 280,00 168,00 1,40 -Pužomor 0,12 kg 1.220,00 146,40 1,22 -Stomp 330E 0,15 l 1.100,00 165,00 1,37 -Previcur Energy 0,06 l 10.248,00 614,90 5,12 -Ridomil gold MZ 68 WG 0,075 kg 3.250,00 243,75 2,03 -Signum 0,045 kg 9.140,00 411,30 3,42 -Switch 62.5 WG 0,02 kg 23.625,00 472,50 3,94 -Actara 25 WG2 0,01 kg 34.700,00 347,00 17,35 -Antracol 70 WP 0,06 kg 1.265,00 75,90 0,63 -Укупно 5.176,00 43,13 1.437,78


Напомена: 1 количина од 9 kg се примењује за стерилизацију земљишта у пластенику једном у 4 године(приказани трошкови су 1/4 укупних трошкова); 2 приказана количина препарата се примењује кроз дватретмана.

Табела 44. Структура варијабилних трошкова у производњи зелене салате у пластеникуОпис Укупно РСД/hа Укупно ЕУР/hа Учешће у укупним ВТ (%)

Расад 1.599.999,60 13.333,33 40,78Ђубрива 84.753,60 706,28 2,16Заштитна средства (пестициди) 172.533,60 1.437,78 4,40Амбалажа 350.000,40 2.916,67 8,92Опрема 666.672,00 5.555,60 16,99Машинске операције 116.679,60 972,33 2,97Трошкови енергента (наводњавање) 56.679,60 472,33 1,44Ангажована радна снага 866.652,00 7.222,10 22,10Остали трошкови 9.168,00 76,40 0,24Варијабилни трошкови (укупно) 3.923.138,40 32.692,82 100,00


График 9. Структура варијабилних трошкова у производњи зелене салате у пластенику


87

Табела 45. Критичне вредности производњеОпис РСД(ком)/hа ЕУР(ком)/hа



Напомена: 1 обзиром да газдинство класира зелену салату, то очекивана цена представља просечну ценупродате главице зелене салате.

Остварени резултати у производњи зелене салате у пластенику уз примену меренаводњавања (Табеле 41-45.), упућују на следеће:

у приказаној линији производње на посматраном газдинству, остварена јепозитивна маржа покрића у износу од 11.107,18 ЕУР/ha;

остварени приходи у производњи зелене салате у пластенику су око 1,34 пута већиод насталих варијабилних трошкова производње;

у структури варијабилних трошкова, трошкови енергента (бензина) неопходног запроцес наводњавања имају доста скромно учешће (1,45%);

у структури варијабилних трошкова доминирају трошкови расада (40,78%);


- критична цена износи 0,16 ЕУР/ком;- критичан принос износи 147.819,83 ком/hа;- критични варијабилни трошкови износе 44.000,00 ЕУР/ha.

Висина остварене марже покрића, у производњи зелене салате у пластенику на газдинствуГ, је довољна да се из ње покрију фиксни трошкови и оствари одређена добит. Иако,трошкови наводњавања (бензина) имају релативно ниско учешће у структуриваријабилних трошкова, њихов апсолутни износ (472,33 ЕУР/hа) намеће газдинствупотребу за проналажењем повољнијих и еколошки чистијих енергетских алтернатива.


1. Васиљевић, З., Субић, Ј. (2010/а): Управљање трошковима у агропривреди Србије –чинилац повећања конкурентности, Предавање по позиву, Тематски зборникАгропривреда Србије и европске интеграције – (не)прилагођеност обостраној примениПрелазног трговинског споразума, ДАЕС, Београд, стр. 77-94.

2. Vasiljević, Z., Subić, J. (2010/б): Importance of the costs calculation at the family farms inSerbia, Chapter V in International Monograph „Agriculture in late transition – Experience ofSerbia“, AAES (DAES), Belgrade, pp. 123-138.

3. Nastić, L., Jeločnik, М., Subić, Ј. (2014): Analysis of calla lily and cucumber production ingreenhouse, Ekonomika Niš, vol. 60, br. 4, pp. 209-217.

4. Задружни савез Војводине (2013): Ценовник машинских услуга 2013, ЗСВ, Нови Сад.5. ИЕП (2015): Подаци неопходни за израду калкулација на бази марже покрића у

производњи поврћа, теренска истраживања везана за пројекат: Техно-економски аспекти

88

примене обновљивих извора енергије и мобилних роботизованих соларних електро-генератора у пољопривреди, Институт за економику пољопривреде, Београд.

6. Јелочник, М., Настић, Л., Субић, Ј. (2015): Анализа покрића варијабилних трошкова упроизводњи шећерне репе, Зборник научних радова Института ПКБ Агроекономик, вол.21, бр. 1-2, стр. 201-208.

7. Svendsen, M., Turral, H. (2007): Reinventing irrigation, in Molden, D. (Edt.), Water for food,water for life: A Comprehensive Assessment of Water Management in Agriculture, London,UK, Earthscan, Colombo, Sri Lanka, IWMI, pp. 353-394.

8. Субић, Ј., Јелочник, М., Зубовић, Ј. (2015): Примена наводњавања као агротехничке мере- анализа марже покрића у производњи кукуруза, Ecologica, вол. 22, бр. 78, стр. 245-251.

9. Subić, Ј., Jeločnik, М. (2013): Economic and environmental aspects of controlled vegetableproduction within the region of Danube basin, Chapter in international Monograph SustainableTechnologies, Policies and Constraints in the Green Economy, volume of the Advances inenvironmental engineering and green technologies (AEEGT) book series, Edt. Andrei, J.V.,Turek, A., Subic, J., Dusmanescu, D., IGI Global, Hershey, Pennsylvania, USA, pp. 39-62.

10.Субић, Ј. (2010): Специфичности процеса инвестирања у пољопривреди, Монографија,Институт за економику пољопривреде Београд.

11.Субић, Ј., Васиљевић, З., Рајић, З. (2010/а): Економска анализа пословања пољопривредноггаздинства, Агрознање, Универзитет у Бања Луци – Пољопривредни факултет, вол. 11,бр. 2, стр. 121-132.

12.Субић, Ј., Ивановић, Л., Јелочник, М. (2010/б): Утицај подстицаја на покрићеваријабилних трошкова у производњи ратарских усева, Зборник научних радоваИнститута ПКБ Агроекономик, вол. 16, бр. 1-2, стр. 251-264.

89

ТЕХНО-ЕКОНОМСКА АНАЛИЗА

Циљеви пројекта

Циљ пројекта је да се уради техничко-технолошка анализа оправданости и одрживостипримене обновљивих извора енергије у пољопривреди с посебним акцентом на коришћењепреносивих (мобилних) соларних уређаја за производњу енергије. То се пре свега односина експлоатацију енергије сунца за чије коришћење данас постоје најбољи услови собзиром на цену експлоатације, једноставност примене, спремност становништва даприхвати нову технологију итд. За примену других видова обновљиве енергије (снагеветра, хидроенергија, геотермалних извора и сл.) постоје извесна ограничења ипредуслови, које треба претходно испунити да би се исти користили у пољопривреди. Изтих разлога, у овом извештају се ограничавамо искључиво на соларну енергију и напроблем наводњавања усева у циљу унапређења пољопривредне производње и већеконкурентности, како на домаћем, тако и иностраном тржишту.

Пракса наводњавања у Републици Србији

У данашње време, за потребе наводњавања у пољопривреди код породичнихпољопривредних газдинастава у Републици Србији, махом се користе моторне пумпе иагрегати на бензински или дизел погон.

Веома популарни и масовно коришћени уређаји су, рецимо, ДМБ-ова и Томосовамоторна пумпа на дизел погон (Слика 1. и Слика 2.). Такође, доста су често примењиванеи Хондине или Вилаџерове моторне бензинске пумпе различитих снага, махом од 5-7 КС(3,7-5,5 KW).

Слика 1. ДМБ-ова моторна дизел пумпа Слика 2. Томосова бензинска пумпа

Од обновљивих извора енергије, за пољопривредене намене користе се углавномстационарни фото-напонски соларни системи (Слика 3.) који се постављају на локацијамакоје су добро осунчане и налазе се непосредно уз пољопривредене површине, односно:

- баште;- њиве;

90

- стакленике/пластенике и сл.Слика 3. Стационарни фото-напонски соларни систем за наводњавање

Ветрењаче се такође користе за наводњавање (Слика 4.), и то махом у Банату и уобластима где има ваздушног струјања у већем делу године.

Слика 4. Ветрењача - водена пумпа с погоном на ветар (Делиблатска пешчара)

Што се тиче стационарних фото-напонских сунчаних система, показало се да су веомаефикасни за наводњавање али имају озбиљну ману да могу служити само на оном месту гдесу постављени и не могу се селити на друге локације. У Републици Србији, породичнапољопривредна газдинства (којих је процентуално највише) поседују обрадиве површинемахом дистрибуиране, понекад удаљене и више километара једне од других. У том погледу,стационарни соларни системи нису економична решења за ову категорију пољопривреднихпроизвођача пошто не задовољавају њихове потребе у потпуности на свим локацијама. Изтог разлога, пољопривредници се радије опредељују за набавку моторних агрегата занаводњавање него да инвестирају у подизање соларних система за наводњавање.

Решење за горе поменути проблем су тзв. преносиви, покретни (мобилни) соларни системиза производњу енергије. Они имају предност пошто их можемо релативно једноставно и

91

брзо селити с места на место без нарочитих припремних радњи на терену. У том смислу,ови уређаји дају много више слободе и флексибилности за примену у пољопривреди.

Фото-напонски соларни уређаји се израђују у две варијанте:

- с константним углом нагиба;- с системом за праћење сунца на хоризонту.

Овај други систем има већи степен искоришћења сунчевев енергије али је зато скупљи зареализацију и до 30%. Ради поређења енергетске ефикасности ове две варијанте соларнихуређаја за производњу електричне енергије даје се и следећи графички приказ (График 1.).График 1. Компаративне предности коришћења стационарних уређаја с контснимнагибом панела (плави ступци) и мобилних соларних уређаја с системом за праћењесунца (црвени ступци) у току једне сезоне. Оптимални положај стационарног соларногуређаја је дифинисан углом азимута од α = 1° у односу на јужни географски правац иуглом елевације од β = 34°

На горе приказаном графику, представљена су дневна просечна глобална зрачења сунца укиловат-часовима по јединици површине једног фото-напонског панела дата упоредо помесецима. Уочава се да у летњим месецима јуну, јулу и авгисту, када има највише потребе занаводњавањем пољопривредних површина, степен зрачења сунчеве енергије по квадратномметру површине је највећи. На нашим просторима, највећу количину енергије од сунцаможемо добити у јулу месецу и она је 4 пута већа него рецимо у децембру или јануару. Тапогодност се може искористити за наводњавање ратарских и воћарских култура, тако штофото-напонски системи за коришћење соларне енергије производе електричну енергију(струју) потребну за покретање водених пумпи (монофазних или трофазних).

Ако анализирамо количину енергије која се добије коришћењем стационарних (сконстнатним нагибом панела) и мобилних (с системом за праћење положаја сунца)соларних система, онда се уочава да је предност на страни покретних уређаја. Њиховаефикасност је у просеку већа за 33% од одговарајућих (исте површине панела)стационарних система.

Разлика у енергетској ефикасности у јулу месецу је максимална и износи чак 42% у користмобилних уређаја.

Најмања резлика у ефикасности је зими када се разлика између стационарних и мобилнихсоларних система своди на 25%.

92

Због свега претходно реченог, препоручује се да се за потребе наводњавања користепокретни системи, пре него стационарни, упркос већој цени.

Мобилни роботизовани соларни електрогенератор за наводњавање

Мобилни роботизовани сунчани генератор електричне енергије, који је предметиспитивања у овом пројектном извештају, приказан је на Слици 5.

Слика 5. Мобилни роботизовани сунчани електрогенератор (MobiSun pro Energy)

Његове основне предности у односу на конвенционалне системем наводњавања су следеће:

Покретан и преносив уређај погодан за употребу на било ком терену.

Не захтева посебну инфраструктуру нити припрему терена за постављање.

Самосталан у раду и не прикључује се на електро мрежу.

Време аутономије рада више часова уз истовремено допуњавање

коришћењем сунчевев енергије

Једноставан за употребу, не захтева посебну обуку нити образовање.

Нечујан у раду и нешкодљив по животну средину.

Високо аутоматизован уређај с могућношћу даљинског командовања.

Лак и јефтин за одржавање.

Радни век уређаја преко 20 година.

Радни век батерија од 1.000-5.000 циклуса пуњења и пражњења, у зваисности одстепена пражњења батерија 20-60% од напуњеног стања.

На горњој слици је илустрована могућност примене Мобилног роботизованог соларногелектрогенератора за наводњавање на отвореном пољу (њива, башта, воћњак, расадник)и/или заштићеном простору (стакленик, пластеник). Принцип примене овог уређајаприказан је на Слици 6.

93

Слика 6. Принципијелна шема примене сунчаног електрогенератора

За наводњавање горе приказаним системом потребно је имати следеће:

извориште воде, које обезбеђује стабилан ниво воде у акумулацији у периоду однеколико часова:- рени, односно артешки бунар;- класичан бунар (каптажа);- канал;- бара;- река;- језеро;

пумпно посторојење, снаге 1-4 KW; цевовод и одговарајући систем за поливање – распрскивачи (тзв. пиштољи),

систем кап по кап, топови за поливање итд.

Овај систем није намењен за коришћење с тифонима, пошто нема толику снагу.Намењен је мањим и средњим породичним пољопривредним газдинствима, која имајудо неколико хектара обрадиве површине, у комаду или дистрибуирано.

Експериментална верификација

У циљу техно-економске анализе примене мобилног соларног електро-генаратора занаводњавање пољопривредних култура коришћена је тест-поставка која је испитиванана 4 различите локације, и то:

- у атару села Глогоњ (општина Панчево - Панчево);- у атару села Велико Село (општина Палилула - Београд).

Детаљи се дају у наставку.

94

Циљеви тестирања

Циљ испитивања мобилног роботизованог соларног електрогенератора је да се утврдењегове техничке могућности и да се одреде одговарајући економски показатељиисплативости његове примене.

У контексту горе наведеног, постављени су следећи циљеви:

Колика се снага потрошача може ангажовати с овим уређајем? Колико је ефективан овај уређај у експлотацији? Колико се часова непрекидног рада може остварити? Колика се пољопривредна површина може наводњавати у току једног радног

дана? Колика количина воде се може дневно испумпати? Колики је капацитет уређаја на дневном, недељном, месечном, сезонском или

годишњем нивоу? Колики је радни век уређаја, при различитој динамици коришћења? Колики је рок повраћаја уложених средстава, кроз остварене уштеде у

енергентима? Које су евентуалне предности примене овог уређаја, у односу на примену

конвенционалних моторних пумпи, на бензински или дизел погон? Одговори на горе постављена питања добијени су пуштањем у рад системам у

реалним условима експлоатације и одговарајућим мерењима на уређају.

Експериментална поставка

Експериментални систем састојао се од:

Мобилног роботизованог соларног електро-генератора. Сензори/мерачи потрошње (снаге потрошача), стања напуњености батерија, струје пуњења и потрошње. Монофазне електромоторне вакум пумпе од 1.500 и 2.200 Вати. Прикључна црева пречника 50 mm. Дигитални мерач протока. Дигитални мерач хидростатичког притиска. Извор (рени бунар или базен).

Карактеристике коришћених пумпи, дате су у Прилогу извештаја „П.1.“

Територијалана расподељеност екпсрименатаТестирање уређаја је вршено на 4 различите локације (Видети Прилог „П.2.“), и то:

- на три локације у селу Глогоњ (општина Панчево – Панчево);- на једној локацији у селу Велико Село (општина Палилула – Београд).

У Глогоњу је уређај тестиран за наводњавање на отвореном пољу методом распрскивача(баште под засадом купуса и карфиола: локација-1 и локација-3, Слика П.2.1.) и зштићеномпростору методом кап по кап (пластеничка производња парадајза: локација-2, Слика П.2.1.).

На локацијама 1 и 3 (отворено поље), коришћене су следеће пумпе:

95

- монофазна вакум пумпа од 2200 Вати;- моторна бензинска пумпа Вилаџер WP 35, 3700 W;- дизел моторна пумпа SLAP800, 7300W.

На локацији - 2 (заштићени простор – пластеник), коришћена је слабија баштенскапумпа од 1500 Вати.

У Великом селу је уређај тестиран за наводњавање на отвореном пољу методомраспрскивача и топ 12 mm (баштa под засадом празилука и зелене салате: локација-4,П.2.2.) и зштићеном простору методом распрскивача (пластеничка производња зеленесалате: локација-4, Слика П.2.2.).

На локацији - 4 је коришћена монофазна вакум пумпа од 2200 Вати.

Галерија слика с локације-4, дата је у Прилогу П.3.

Капацитет уређаја

Капацитет Мобилног соларног генератора је одређен капацитетом батеријског складиштаелектричне енергије и дневном количином сунчевог зрачења. Батеријско складиште јекапацитета 480 Ампер-часова и напона 24 Волта. Из ова два податка се множењемизрачунава расположива енергија која се чува у батеријама. Овој ускладиштеној енергијисе додаје енергија прикупљенан на фото-напонским панелима.

У сезонамам у току године количина сунчевев енергије је различита.

На Слици 7. су приказане просечне дневне производње енергије у зависности од сезоне.Највећа је у јулу месецу, а на најмања у децембру. Мобилни роботизовани соларниелектрогенератор, тестирани уређај, поседује Систем за праћење сунца (СПС). Онобезбеђује максимално искоришћење сунчевев енергије (црвени ступци на графику). Кадаби се СПС деактивирао и панели поставили у фиксан положај ефекти прикупљенененергије били би мањи (плави ступци).

Слика 7. Просечна дневна производња електричне енергије у зависности од годишње сезоне

Произведена електрична енергија из фото-напоснских панела, заједно с енергијом избатерија се може корисно упоребити за покретање водених пумпи различитих снага.

Из искуства батерије не би требало празнити више од 60% од напуњеног стања, јер им сетада скраћује радни век због интензивног пуњења и пражњења.

Број циклуса пуњења и пражњења (ПП) у животном веку батерије је променљив.

96

При дубини пражњења 100%, радни век је 400 циклуса ПП, при 60% пражњења радни векму је 1000 циклуса ПП, а при 20% пражњења му је радни век 3600 циклуса.

Уређај се неће оштетити ако се у потпуности испразни али треба водити рачуна о дубинипражњења како би се радни век акумулатора продужио.

Да би се потпуно испражњени систем (100%) напунио коришћењем сунчеве енергијепотребно је око 18 часова рада пуњача, што се постиже за два непуна дана.

При пражњењеу од 60% потребан је један дан да би се систем допунио до максимума.

Систем поседује Интелигентни систем управљања енергијом (залихама) који оптимизујерад и његово коришћење. То је аутомастки режим рада система.

Уз помоћ Слике 8. је приказана естимирана колича енергије која се може користити. Такорецимо у јулу месецу, када је сунчево зрачење најјаче, уређај има залиху од 15 Киловатчасова енергије.

Слика 8. Расположива енергија коју обезбеђује уређај при различитим интензитетимапотрошње резерви енергије из батерија

Уколико је намера да се батерије не празне више од 60%, онда је на располагању нештомање од 12 Киловат часова.

При умереној потрошњи од 30%, пражњења акумулатора на располагању је око 8 Киловатчасова.

Расположива енергија, коју обезбеђује мобилни соларни електрогенератор, може сеефективно искористити за покретање водених пумпи.

Ако се усвоји препорука да се батеријско складиште енергије не празни више од 60%, ондасе може израчунати број часова непрекидног рада уређаја.

Тако рецимо, ако се употреби слабија баштенска пумпа, од нпр. 1500 Вати, она моженепрекидно радити 11,5 часова.

Монофазна пумпа од 2200 Вати, какава је коришћенан у експериментима, моженепрекидно радити 5,5 часова (Слика 9.).

97

Слика 9. Процењено време непрекидног рада пумпе при максималној снази и при 60 %пражњења батеријског складишта енергије

Ако се зна колика је усисна висина пумпе (у Глогоњу, то је већ на 2-3 метра), висинскаразлика коју савлађује пумпа и проток кроз пумпу, онда се може релативно поузданопрорачунати колича воде која ће се допремити на одређену пољопривредну површинуради поливања.

Рачуна се да је неких 30 литара/квадратном метру обилно поливање, док је 10 литарадовољно за освежавање усева.

Резултати тестирањаРезултати тестирања екепсрименталног рада Мобилног роботизованог соларногелектрогенератора при наводњавању повртарских култура, приказани су детаљно у Табели 1.Коришћене су различите електричне и моторне пумпе (представљене у Прилогу овогизвештаја), у зависности од начина наводњавања (распрскивачима, топ 12 mm, кап-по-кап).

Тестиране су упоредо, Томосова бензинска пумпа и ДМБ-ов дизел агрегат за наводњавање.

98

Табела 1. Преглед резултата тестирања рада Мобилног соларног генератора у експлоатацији

Локацијаи датум Усев Површина

(ари)Трајање(часова)

Типпумпе

Начиннаводњавања

Снага(W)

Проток(lit/s)

Притисак(bar)

СелоГлогоњ

(локација-1)19.09.2015.

Башта подзасадом купуса 10 2

Монофазнавакум пумпа

2200 W(напајање из

соларногелектро-

генератора)

Распрски-вачи

1.350*улазна

електричнаснага

2,08 2,01


(локација-1)19.09.2015.


Моторнабензинска

пумпаВилаџер WP 35

3700 W


1.508**излазна

механичка снага

5,94 2,54


(локација-2)23.09.2015.

Пластениксa засадомпарадјза

2,1 2

Монофазнабаштенска

пумпаВилаџер1500 W

(напајање изсоларногелектро-


Кап-по-кап

860*улазна


1,74 2,09


(локација-2)23.09.2015.

Пластеник сазасадомпарадјза

2,1 2

Монофазнабаштенска

пумпаВилаџер1500 W

(прикљученана електро

мрежу)

Кап-по-кап

880*улазна


1,80 2,20

99


(локација-3)25.09.2015.







1.336*улазна


2,03 2,02


(локација-3)25.09.2015.

Башта подзасадом карфиола 10 2






1.336*улазна


2,02 2,00


(локација-3)25.09.2015

.


Дизел моторнапумпа SLAP800

7300W


2867*излазна

механичкаснага

9,72 2,95


(локација-3)25.09.2015

.

Башта подзасадом карфиола 10 1

Дизел моторнапумпа SLAP800

7300W


2.816*излазна

механичкаснага

9,68 2,91


(локација-3)25.09.2015

.







1.427*улазна


2,03 2,06

ВеликоСело

(локација-4)24.10.2015.

Пластеник сaзасадом

зелене салате5 1






1.370*улазна


1,94 1,92

100


(локација-4)06.11.2015.

Башта подзасадом празилука 1 1/2





Топ 12 mm

1.360*улазна


2,04 1,97


(локација-4)06.11.2015.

Башта подзасадом

зелене салате1 1/2





Топ 12 mm

1.380*улазна

електрична снага

2,10 1,94

Напомена: 1bar = 10exp5 N/m2, 0.001 m3

101

Техно‐економска анализа и закључци

Тестирањем Мобилног роботизованог соларног електрогенератора снимљене су његоветехничке карактеристике и капацитет уређаја у експлоатационим условима рада коднаводњавања различитих повртарских култура и код примене различитих методанаводњавања: распрскивачем, кап-по-кап и топом 12 mm.

Резултати мерења на четри различите локације су систематизовани у горњем табеларномпрегледу. Паралелно с мерењима, испитивано је и мишљење пољопривредних произвођачакао крајњих корисника уређаја. Добијене сугестије ће у наредним месецима битиискоришћене да се уређај оптимизује и спреми за серијску производњу.

Према мишљењу повртара, из њиховог искуства у наводњавању коришћењем бензинскихи дизел агрегата, оптималан соларни уређај би требало да омогући следеће:

Да притисак на излазу из пумпе буде 4-5 бара, како би се савладали отпори у цевоводуи на распрскивачима (пиштољима). По њиховом мишљену оптималан број активнихраспрскивача би био 15-20 у једној линији, што одговара површини од 15 ари.

Два часа поливања је довољно по једној „линији распрскивача“ на сваких 5-7 дана улетњим месецима када је суша.

Већина повртара у атару села Глогоњ, где смо испитивали уређај, има баштеразмештене на неколико локација укупне површине 50-60 ари али не више од једногхектара. То значи да би за 8 часова непрекидног рада соларног генератора они моглида задовоље своје потребе.

Један од повртара нам је изнео своје искуство да за 18 часова рада (с прекидима да сеуређај охлади), с ДМБ-овом дизел пумпом, он полије површину од 1 хектара. Соларнигенератор може радити непрекидно без потребе хлађења.

Имајући у виду претходне препоруке повртара и утврђени капацитет Мобилног соларногелектрогенератора, можемо да предложимо оптимално решење за наводњавањекоришћењем енергије сунца. У том контексту, доносимо следеће закључке:

Капацитет соларног генератора је сасвим довољан да задовољи уобичајене захтевекорисника и потисне из употребе „прљаве“ конвенционалне агрегате за наводњавањена бензин и дизел гориво.

Избор одговрајуће вакум електричне пумпе је веома значајан. Наша препорука је дасе користе једностепене или вишестепене центрифугалне пумпе, монофазне илитрофазне снаге од 3000 до 4000 W, с одговарајућим фреквентним регулатором којирегулише број обртајај радног кола, а тиме проток и притисак на излазу. Пумпа којаје коришћена за тестирање уређаја је нешто слабија него што захтевају реалнепотребе корисника. Међутим, соларни електрогенератор омогућава повезивање 2слабије пумпе серијски (када се удвостручује притисак) или паралелено (када сеудвостручује проток). Мобилни соларни генератор омогућава различито повезивањепостојећих струјних инвертора (3 одговарајућа по 1600 W), што омогућавав дакорисник по потреби може користити или монофазну или трофазну пумпу узависности од сопствених потреба. Трофазне пумпе су постројења веће снаге 3 до 4KW, док су монофазне пумпе до 3000 W.

Мобилни соларни генератор, с обзиром да је покретан/преносив, омогућаваповртарима да у току једног дана релативно лако поливају своје усеве на неколикоудаљених локација.

102

На бази претходне анализе, спроводимо прорачун с циљем да омогући ефективнопланирање коришћења соларног електрогенератора за наводњавање, тестирани уређај, каои економску анализу оправданости (исплативости) његове примене.

У контексту горе наведеног, полазимо од резултата приказаног на горе приказаној слици.Ако усвојимо, примера ради, да би једностепена центрифугална пумпа, типа PEDROLLOFG2 32/200 AH (или опционо F 32/200 AH)http://www.pumpe.rs/katalog2011/katalog_pedrollo_FG_pumpi.pdf, по снази и осталимпараметерима (P=4 KW, Q=100-320 lit/min, p=4,4-5,5 bar) оптимално одговарала капацитетуМобилног роботизованог соларног електрогенератора, онда се даје следећа табела која требада послужи за процену економских ефеката наводњавања овим системом.

Табела 2. Калкулација утрошене енергије из соларног генератора применомпрепоручене ПЕДРОЛО пумпе за воду при наводњавању корисне пољопривреднеповршине (интензивно натапање, умерено поливање и освежавање усева)

Типпумпе

Часоварада

Енергија(KWh)

Проток(литара)

Површина јаконатопљена

(ари)

Површинанормално

натопљена(ари)

Поврпшинаосвежена

(ари)

FG232/200 AH

1 3,7 19.200 5.82 9,60 19,202 7,4 38.400 11,64 19,20 38,403 11,1 57.600 17,46 28,80 57,60

У горњој табели је дата компаративна анализа утрошене енергије:

- за интензивно поливање (33 литра по квадратном метру);- умерено поливање (20 литара по квадратном метру);- освежавање усева (10 литара по квадратном метру).

Анализа резултата датих у горњој табели, показује да се при умереном наводњавањуполије површина од око 30 ари за 3 часа рада Мобилног роботизованог соларноггенератора и при том потроши 11,1 Киловат-часова енергије, што при садашњој цениелектричне енергије од 9 динара по Киловат/сату значи да се с 350 динара моженаводњавати 1 хектар корисне пољопривредне површине. За наводњавање исте теповршине од 1 хектара потроши се 15-20 литара дизел горива, што износи око 2,500-3,000динара. Ако се не рачуна иницијална инвестиција за набавку соларног агрегата и воденепумепе (који нису мали), наводњавање електричном енергијом из соларног генератора јескоро десет пута исплативије.

Недостатак система односи се на чињеницу да, упркос јефтиној енергији, соларнимсистемом за наводњавање може се дневно наводњавати до пола хектара (односно 50 ари)површине за 3 часа рада. Након тога систем се мора оставити на „пуњењу“, билокоришћењем сунчеве енергије, било да се прикључи на електро мрежу (у случају крајњепотребе). Дакле дневни капацитет наводњавања тестираним уређајем је максимално допола хектара.

103

ПРИЛОЗИ

П.1. Пумпе коришћене у експриментима

Вакум пумпа 2200 W

Баштенска пумпа JPV 1500 WРадно коло МесингМаксимална температура воде 35° CНапон 230 V ~ 50 HzМаксимална дубина извлачења воде 9 mПроток воде 6300 l/hДужина кабла 12 mПритисак 4,8 baraКућиште Ливено гвожђеМаксимална висина избацивања воде 48 mГрупе артикала Пумпе за баштуСнага 1500 WМаса 15 kg

104

Моторна пумпа Villager WP35

Тип мотора

Капацитет резервоар за уље

Пречник улаза/излаза

Максимална дубина извлачења воде

Време рада на 75%

Максимална висина избацивања воде

Притисак

Проток воде

Капацитет резервоара за гориво

Групе артикала

Запремина мотора

Снага

Маса

Четворотактни, ваздушно хлађени

0.6 l

50 mm(2ʺ)

8 m

максимални број обртаја 2.0 h

30 m

3 bara

35000 l/h

3.6 l

Моторне пумпе за воду

163 cm³

3.7 kW 5.0 KS

28 kg

105

ДМБ моторна дизел пумпа

Назив

Проток

Притисак

Усисна висина

Мотор

Снага

Маса

SLAP 800

(1100 ÷ 400) l/min

(0,5 ÷ 3) bara

до 7 m

Четворотактни дизел мотор 3 LD 450

7,3/10 kW/KS 3000 o/min

79 kg

106

П.2. Територијална расподељеност тест локацијаСлика П.2.1. Мерна места у селу Глогоњ (општина Панчево – Панчево):Локација-1: 44° 59 30.82" С, 20° 32 17.91" И;Локација-2: 44° 59 11.55" С, 20° 31 56.77" И;Локација-3: 44° 59 31.76" С, 20° 31 59.86" И.

107

Слика П.2.2. Мерно место у Великом селу (општина Палилула – Београд):

Локација-1: 44° 48 31.51" С, 20° 36 10.57" И.

108

П.3. Галерија слика начињених за времем тестирања уређаја

Локација-1. Мобилни роботизовани соларни електрогенератор:

- уређај у транспортном режиму (горе лево);- уређај у раду (горе десно);- вакум агро-пумпа 2200 Вати повезана на рени бунар (доле лево);- Вилаџерова WP35 моторна пумпа на бензински погон (доле десно).

109

Локација-2. Мобилни роботизовани соларни електрогенератор:

- у дворишту пољопривредног произвођача (горе лево);- пластеници под засадом парадјза (горе десно);- баштенска Вилаџерова пумпа 1500 Вати, повезана на систем заливања кап-по-кап

(доре лево);- цеви система за поливање кап-по-кап (доле десно).

110

Локација-3. Мобилни роботизовани соларни електрогенератор:- рени бунар и вакум пумпа у башти с купусом (горе лево);- соларни уређај у раду (десно);- умерена осунченост омогућава такође рад соларног уређаја (доле лево).

111

Локација 4: Мобилни роботизовани соларни електрогенератор:

- соларни уређај у раду у Великом Селу (горе лево);- пластеници под засадом зелене салате и празилук на отвореном пољу (горе десно);- бунар (базен) коришћен као извор воде за наводњавање (доле лево);- пластеник под засадом зелене салате, који је наводњаван у циљу тестирања

соларног уређаја (доле десно).

112

ЗАКЉУЧАК

Опредељење за развој зелене економије, које је прихваћено на светском плану, захтеваредефинисање правног оквира и система субвенција у привреди, изградњу тржишнеинфраструктуре и тржишних механизама, озелењавање јавних набавки, преусмеравањејавних инвестиција у зелену економију и јачање јавно-приватног партнерства и сарадњеса научно-истраживачким институцијама и организацијама цивилног друштва.Конзистентним спровођењем наведених мера и активности јавног и приватног сектора узеленој економији се ствара простор за нови раст, нова радна места и смањењесиромаштва у низу важних економских сектора, попут пољопривреде, рибарства,шумарства, водопривреде и енергетике.

Развојна парадигма за обезбеђење прехрамбене сигурности за растућу светску популацијуу условима климатских промена и ограничених земљишних и водних ресурса у новоммиленијуму почива на захтеву за одрживом интензификацијом у пољопривреди –повећањем производње уз ограничено ангажовање природних ресурса и ефикаснокоришћење енергије. Коришћење енергије добијене из обновљивих извора, који захтевајуминимално ангажовање ограничених земљишних и водних ресурса и не нарушавају њиховеколошки статус, постаје важно питање за будућност светске производње хране.

Истраживања су потврдила могућности ефикасне супституције фосилних гориваелектричном енергијом из обновљивих извора, највећим делом из сунчеве енергије иенергије ветра, у великом броју активности које се одвијају у модерној, мултифункционалнојпољопривреди. Држава је у обавези да координира програме и пројекте који промовишуупотребу обновљивих извора енергије и усмерава финансијску подршку корисницима заусвајање и примену њихових резултата.

Циљеви дефинисани пројектом „Техно-економски аспекти примене обновљивих извораенергије и мобилних роботизованих соларних електо генератора у пољопривреди“усклађени су са одговарајућом националном регулативом у области промоције и подршкевећем коришћењу обновљивих извора енергије у сектору пољопривреде, пре свега са: (1)Законом о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју („Службени гласникРепублике Србије“ број 10/13); (2) Стратегијом пољопривреде и руралног развоја РепубликеСрбије за период 2014-2024. („Службени гласник Републике Србије“ број 85/2014); (3)Србија IPARD програмом за период 2014-2020., Министарство пољопривреде и заштитеживотне средине Републике Србије.

Производњу и заштиту поврћа како на отвореном, тако и у затвореном простору требасхватити што озбиљније и организовати што стручније. Само у таквим условимапроизводње може се рачунати на квалитетан производ. Сваки недостатак и пропуст упримени савремених принципа технологије, може да доведе у питање висину приноса иквалитет самог производа. Због тога, сваки произвођач поврћа треба да је у потпуностиупознат са технологијом производње, да би се добио што здравији и квалитетнији производ.

Поврће је саставна компонента сваког оброка. Може се користити као главно јело, додатакили салата, а такође може да се служи и као десерт (лубеница и диња). Користе се различитиделови поврћа: корен, стабло, кртоле, цвет, семе, зелени и зрели плодови. Стога јепроизводња поврћа веома битан део укупне пољопривредне производње.

Са друге стране, с обзиром на глобалне промене климе на земље које условљавају све већевредности температура ваздуха и све мање вредности падавина, недовољних у периодунајвећих потреба биљака за водом, а такође узимајући у обзир перманентно повећавањеброја становника, већ је одавно постало јасно да се сигурност у храни не може постићи безнаводњавања. Код наводњавања поврћа најзаступљенији начини наводњавања су

113

наводњавање орошавањем и наводњавање капањем (у последње време подповршинсконаводњавање) који се интензивно користе и примењују код наводњавања поврћа на нашимпросторима. Повећање приноса уз њихову примену је знатно и иде у прилог чињеници данаводњавање не треба примењивати спорадично као што је то до скоро била пракса, већ гауврстити у основну меру производње, како поврћа, тако и свих пољопривредних култура.

Анализа резултата теренског тестирања примене мобилног роботизованог соларног електро-генератора у производњи поврћа (купуса, карфиола, парадајза, празилука и зелене салате) наотвореном и у затвореном простору, уз примену система за наводњавање на одабранимгаздинствима у атару села Глогоњ и Велико Село је изведена израдом аналитичкихкалкулација на бази варијабилних трошкова.

Анализа је показала да су све посматране производне линије оствариле позитивне маржепокрића, што наводи на закључак да су газдинства добро овладала технолошким процесомпроизводње повртарских култура. По појединачним линијама производње поврћа, уструктури варијабилних трошкова су најчешће доминирали или трошкови расада, илитрошкови ангажоване радне снаге. Са друге стране, трошкови наводњавања (потрошеногенергента (дизел, бензин или електрична енергија) за активност наводњавања су били нарелативно ниском нивоу (варирали су у интервалу 1,27% до 7,31%). Међутим, вредност овихтрошкова исказана у апсолутном износу по хектару производне површине се кретала уинтервалу од 85,00 до чак 5.550,00 EUR. Исказани резултати намећу потребу да појединагаздинства за одређене линије производње поврћа морају изнаћи како јефтиније, тако иеколошки чистије енергетске алтернативе. Као идеално решење уоченог, препознато је упримени соларне енергије, коришћењем мобилног соларног електро-генератора.

Анализа резултата истраживања показује да се при умереном наводњавању полије површинаод око 30 ари за 3 часа рада Мобилног роботизованог соларног генератора и при томпотроши око 11,10 Киловат-часова енергије, што при садашњој цени електричне енергије од9,00 РСД по Киловат/сату значи да се с 350,00 РСД може наводњавати 1 хектар кориснепољопривредне површине. За наводњавање идентичне површине од 1 хектара потроши се15-20 литара дизел горива, што износи око 2.500,00-3.000,00 РСД. Ако се не рачунаиницијална инвестиција за набавку соларног агрегата и водене пумпе, која није ни малозанемарљива ставка, наводњавање електричном енергијом из соларног генератора је скоро10 пута исплативије.

Потенцијално ограничење система је препознато у чињеници да упркос јефтиној енергији,соларним системом за наводњавање може се дневно наводњавати до пола хектарапроизводне површине за 3 часа рада. Након тога систем се мора оставити на „пуњењу“, билокоришћењем сунчеве енергије, било да се прикључи на електро мрежу. Стога, дневникапацитет наводњавања тестираним уређајем је максимално до пола хектара.

Са друге стране, може се предпоставити следеће: - очекивана цена уређаја у базном пакетуопремљености би се кретала око 7.000,00 ЕУР; - Министарство пољопривреде и заштитеживотне средине субвенционисало би 40% набавне вредности уређаја (50% у маргиналнимкрајевима); - удружење повртара/породично пољопривредно газдинство располаже са 3хектара производних површина под поврћем (отворено поље и под пластеником), при чемусе током једне календарске године могу спровести два производна циклуса неке повртарскекултуре (пролећна и летња сетва/садња); - просечни трошкови енергента утрошеног упроцесу наводњавања посматраних повртарских култура током једног производног циклусасу се кретали од око 400 ЕУР (село Глогоњ), односно до око 950 ЕУР (Велико Село).

Из предпостављеног се са великом дозом сигурности може очекивати да би периодповраћаја инвестираних средстава у овакв уређај, кроз уштеде у утрошеном енергенту, биоиспод 3 године експлоатације уређаја.

Documents

СТУДИЈА · 2018. 5. 3. · смањују емисију угљеника и загађење животне средине, унапређују енергетску и ресурсну