Нова школа бр. 3

Нова школаЛист ОШ “22. октобар” - Година III - Број 3 - Сурчин, октобар 2010. год.

Нова школа1Октобар 2010.

САДРЖАЈ

3 Поносни смо на

6 Школски календар

10 Креативни кутак

13 Интервју: Б.Селаковић

14 Љубав је срце свега

16 Путујем, гледам, бележим

20 Интервју: Ела Песах

21 Руке пријатељства

23 Размишљајмо о томе

26 Да ли сте знали?

27 Препоручујемо:

28 Музика

31 Спорт

31 Стране смеха и забаве

Осмогодишње раздобље на дужности директора бејаше усредсређено понајвише на почетак

и довршетак изградње савремене зграде основне школе, објекта који је имао да означи нови замах у исписивању развојних страница сурчинског школства.

Затекох испрва веома тешке услове за рад у неподесној трошној згради и у организацији

наставе за ученике од петог до осмог разреда у објекту ОШ „Вук Караџић“ у Сурчину. Ваљало се носити с тим неповољним околностима и довијати се заједно са колективом школе како бисмо остваривали зацртане образовно- васпитне задатке. Tако је преда мном искрсао, на самом почетку директорске дужности, један велики задатак: како се што пре изборити за боље услове рада.

Претходно изречене мисли не садрже сва она прегнућа, све наде које смо заједно полагали у подизање новог објекта, али први мој потписани

акт донео ми је олакшање и поткрепио наду и уздарја и оних пре мене што их је опседала мисао да најзад Сурчин добије савремену основношколску зграду. Наиме, бејаше то захтев за изградњу новог објекта, потписан и упућен Секретаријату за образовање Скупштине града Београда. Тако 1. октобра 2002. године тек одшкринух врата и заједно са колективом школе изнова затражих да се не одуговлачи изградња нове школе. Наведене године, 26. децембра, уследила је прва охрабрујућа вест: на активу директора општине Земун тадашњи градски секретар, госпођа Снежана Опанковић, недвосмислено је саопштила да је напокон одлучено да се у Сурчину сагради нова школска зграда. Ова вест ме је понела, раздрагала и улила наду и снажан подстицај у обављању бројних задатака директора образовно-васпитне установе, не очекујући тада, да будем искрена, да ће тај пут бити толико мукотрпан и успорен. Олакшање надлежној градској служби за изградњу нове зграде бејаше, свакако, и то што је у претходном периоду урађена пројектна документација и решено питање грађевинског земљишта.

Изградња нове школске зграде поверена је тадашњем Грађевинском предузећу „Рад“ из Београда. Првобитни наш занос и полет помало је

сплашњавао, добијао је својеврсни призвук потискивања у времену, јер је на нашем градилишту први багер забрујао тек 6. октобра 2003. године, изазвавши прави излив одушевљења ученика, наставника, родитеља и осталих Сурчинаца. Какво усхићење, каква радост кад на градилиште пристигоше тешке грађевинске машине и наговестише да ће напокон ишчезнути наш једанаестогодишњи тежак рад у крајње неповољним условима!

Свечаност поводом освештења темеља школске зграде приређена је 6. децембра 2003. године, уз чинодејствовање свештеника Српске православне

цркве у Сурчину и присуство ученика, радника школе и грађана Сурчина. Тада положисмо повељу у темеље зграде, испод данашњег продуженог боравка, а њен истоветни текст сада украшава зид у холу наше школе.

Градња је текла уистину успорено; за две године саграђени су зидови зграде до њеног крова, пружавши тако ружну слику без свога кровнога покривача,

а Градски секретаријат за образовање ускраћивао је прецизан одговор и појашњавао како је извођач радова у стечају. Искрсле су административне муке и заврзламе, својеврсни чвор у изградњи који се могао одмрсити само избором новог градитеља. Отужно је било гледати зграду без крова, низ чије се зидове разливала бујица воде током кишних дана који тада баш заредаше, а на наш вапај и прегнућа, која тада нештедимице улагасмо, пристизао је истрајно исти одговор: чекамо новог извођача радова! У међувремену је на дужност у Градском секретаријату за образовање ступио и трећи секретар, али завршетак изградње објекта и даље беше неизвесан. На потезу су изнова били представници наше школе и председник Градске општине Сурчина, господин Војислав Јаношевић, који су нас заступали у Градском секретаријату за образовање и упорно захтевали да се настави и оконча изградња нове школске зграде.

Реч уредникаДраги читаоци,

Поздравља вас „Нова школа“ после једногодишње паузе.

Овај број нашег часописа жели да вас подсети на оно што смо радили у претходних годину дана и да вас обавести о новинама у нашој школској свакодневици. Он је, такође, и мозаик истраживачких радова и креативних творевина ученика Основне школе „22. октобар“. Трудили смо се да се у овом броју бавимо темама које су у центру интересовања основаца, a које су код наших сарадника пробудиле стваралачки нагон. Странице нашег листа украшене су плодовима дечије маште, исказима танане, искрене дечије душе и надамо се да ћете уживати у свакој од њих.

Уреднички тим наставнице српског језика Јелена

Јокановић и Љиљана Јанковић

Реч директораРеч уредника

Мојих осам година

2Нова школа Октобар 2010.

Замршени наставак градње напокон је отклоњен ; у августу 2007. године на градилиште пристигоше нови градитељи,

неимари „Ратка Митровића“. Баш те школске године опао је број првака у нашој школи јер их родитељи, обезнађени и очајни због успорене градње школског објекта, уписаше у ОШ „Вук Караџић“. Тим поводом у школи смо одржали више ванредних седница Савета родитеља, Школског одбора и нашег колектива, са јединим задатком да се убрза изградња школске зграде. Уследила су наша залагања у која су уткана бројна настојања, наша довијања и истинска преданост раду директора и колектива школе како бисмо довршетком изградње објекта најзад означили заокрет у развоју школства. Када је време минуло у неповрат, та истрајна залагања и прегалаштва осташе утиснута у сећање и, разуме се, добијају другачији призвук, али истовремено сведоче колико је требало уложити напора и са каквим се све препрекама ваљало хватати у коштац. Дочекали смо тако да се изградња нове школске зграде доврши након протеклих шест година од положеног и освештаног темеља.

Освануо је 1. септембар 2008. године, најрадоснији дан за наше ученике,

колектив школе и грађане Сурчина. Приређена је тада свечаност поводом усељења у новосаграђену зграду Основне школе „22. октобар“, која је тада учинила велики искорак у светлију будућност о с н о в н о ш к о л с к о г образовања у овом крају. Иако смо се уселили у нову зграду 1. септембра 2008. године, није све текло тако глатко, без неизбежних пратећих препрека: тендер за опремање школе намештајем и осталим неопходним средствима окончан је тек у јануару следеће године. Домишљали смо се и сналазили на различите начине како би непресахнути ток дечјег жубора распростирао свој умилни звук под кровом новосаграђеног објекта и понео нас да се својски прихватимо посла и постарамо се да генерације осмака стекну знање у бољим условима и људске врлине које ће их надахњивати на даљој животној стази.

Ваља придометнути да је нови намештај почео да пристиже готово на измаку јануара 2009. године

и трајао све до краја наставне године. Нажалост, наша школа још није у потпуности опремљена: стоматолошка ординација због ситног инвентара и неоствареног обећања директора Дома здравља у Земуну још није почела да ради, нису такође прибављена сва предвиђена наставна средства и помагала; недостају и столице за вишенаменску салу, кухињски електро- уређаји и ситан инвентар, тракасте завесе...

У две протекле школске године, да и то напослетку наведем, у нашој прелепој новој школској згради приређене су

бројне активности, разноврсна школска дешавања удахнула су јој препознатљив печат ширих размера. Тако смо, између осталога, били и домаћини Републичког такмичења из

страних језика, чији су представници нашој школи упутили захвалницу, а под кровом наше зграде одзвањали су дечји гласови и на општинским такмичењима, приређиване су представе и пригодни скупови разним поводима.

Поглед у минуло време сурчинског школства и уложене напоре око изградње школске зграде разоткрива,

као што наведох, обиље потешкоћа и преданог рада како бисмо досегли оно што беше наша дугогодишња жудња, ка чему смо сви истински тежили од дана када је ватрена стихија прогутала ону првобитну зграду, на чијем месту је, ето, изникао нови савремени школски објекат, један од најлепших на подручју града Београда. Све је то много лакше и успешније преброђено јер сам имала подршку колектива, Школског одбора и Савета родитеља, као и плодотворну сарадњу са представницима Градске општине у Сурчину. Уз такав колектив и сарадњу са надлежним службама општине потешкоће се лакше подносе, умину и учине задовољство кад се уложени напори оплоде успесима. Данас је милина погледати очувану нову зграду школе; нису забележена намерна оштећења нити се дешавају непланирана окупљања

у дворишту школе, што је првенствено заслуга колектива, родитеља и општине који се заједно постараше да школа има службу обезбеђења. Било би такође неправедно када бих у овом ограниченом простору у нашем часопису изоставила бројне дародавце који су несебично помагали како бисмо остварили садашња постигнућа у образовању и васпитању ученика. Њима се посебно з а х в а љ у ј е м .

Ученицима ,такође, поручујем да буду марљиви, да чувају школску зграду и да досегну своје животне циљеве.

Изражавам своје нарочито задовољство што ме је на дужности директора наследила Бранка Селаковић,

проф. наше школе и њена бивша ученица и вуковац. Као бивша директорка, памтићу доброту и истрајни рад колектива, разумевање и заједничке напоре у савлађивању препрека око изградње новог школског објекта и на пољу образовно-васпитног рада. Школски живот је, као што је познато, одувек раздрагано отварао своје странице, а ђаци и наставници у њему су тражили свој свет, своје жеље, снове, наде и чежње... Желим да тим стазама успешно корача и нова директорка наше школе, да дограђује и обогаћује достигнуто, да је љубав према просвети разгара и надахњује, да јој усади ведрину духа и преданост у одржавању и оплемењивању добрих радних и људских одлика овога колектива. Јер, радостан човек је као сунце; куд год иде, несебично просипа светлост и шири ведрину духа и тако усађује додатни подстицај и занос у раду са децом.

Срдачно и са захвалношћу, ваша бивша директорка Даница Зорица!

Реч директора


Поносни само на

БИОЛОГИЈА ОПШТИНСКИ НИВО ГРАДСКИ НИВО РЕПУБЛИЧКИ НИВО

МИЛЕНА ЗДРАВКОВИЋ 7-2 2. место ПЛАСМАН 1. место

МИЛИЦА ДРАЈИЋ 7-2 3. место

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК ПО ПРОПОЗИЦИЈАМА ОПШТИНСКИ НИВО

Александра Божовић 8-2 3. место 3. место

ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК ПО ПРОПОЗИЦИЈАМА ОПШТИНСКИ НИВО

Ања Зечевић 8-2 / 1. место

Андријана Стојшић 8-2 / 2. место

Анђела Вуковић 8-2 / 3. место

ФИЗИКА ПО ПРОПОЗИЦИЈАМА

Милена Здравковић 7-2 Пласман на градско такмичење из физике

Александар Илић 8-1 Пласман на градско такмичење из физике

MУЗИЧКА КУЛТУРА ОПШТИНСКИ НИВО ПЛАСМАН НА ГРАДСКО

Анастасија Селаковић 3-2 1. место Пласман на градско

Наташа Раич 5-2 1. место /

Андријана Марковић 6-3 1. место /

Маја Алексић 8-1 1. место /

Дует: Наташа Раич, Андријана Марковић

5-26-3

1. место Пласман на градско

Дует: Маја Алексић, Бојана Јевић

8-18-1

1. место Пласман на градско

НАЈРАСПЕВАНИЈЕ ОДЕЉЕЊЕНА ОПШТИНИ ЈЕ ОДЕЉЕЊЕ 4-3 ОШ „22. ОКТОБАР“ 1. МЕСТО

ИСТОРИЈА ОПШТИНСКИ НИВО ПО ПРОПОЗИЦИЈАМА

Сузана Лакић 7-11. место 2. место

Миња Трајковић 7-13. место 3. место

Лидија Стефановић 8-31. место 2. место

ХЕМИЈА ОПШТИНСКИ НИВО ПО ПРОПОЗИЦИЈАМА

Миња Трајковић 7-12. место 2. место

Сузана Лакић 7-13. место 3. место

Ивана Поповић 8-21. место 2. место

РЕЦИТАТОРИ ОПШТИНСКИ НИВО ПО ПРОПОЗИЦИЈАМА

АЊА ЗЕЧЕВИЋ 8-22. место 2. место

МАТЕМАТИКА ОПШТИНСКИ НИВО ПО ПРОПОЗИЦИЈАМА ГРАДСКИ НИВОАНЂЕЛА ЈОВИЧИЋ 3-1 1. место 1. местоСРЂАН КРЊАЈИЋ 3-3 1. место 1. местоОГЊЕН РАДИЧЕВИЋ 4-1 1. место 1. место 2. местоСТЕФАН МЛАДЕНОВИЋ 4-3 2. место 3. место 2. место

ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ

ОПШТИНСКИ НИВО ГРАДСКИ НИВО РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ

25.04.2010У ТРСТЕНИКУ

Ваздухопловно моделарство:ВЛАДИМИР КОВАЧЕВИЋ 8-2

1. НАГРАДА 1. НАГРАДА Учесник републичког такмичења

И прошле школске године наши ученици су били вредни и активни, учествовали су на разним такмичењима и освојили многобројне награде. Како бисмо испоштовали њихов труд, показали да смо поносни на њихове успехе и да нам служе за пример, наводимо имена наших најуспешнијих ученика и њихова постигнућа.

Приредила: Ирена Мучибабић, педагог

РЕЗУЛТАТИ ТАКМИЧЕЊА УЧЕНИКА ЗА ШКОЛСКУ 2009/2010.



Енергетика: ДАВИД ПАВЕЛ МИХАЉ 8-2

1. НАГРАДА 2. НАГРАДА Учесник републичког такмичења

Ваздухопловно моделарство:ДРАГАН ПУЦАР 7-2

3. НАГРАДА

Аутомото техника: МАРКО ВУКИЋ 7-3

3. НАГРАДА

Аутомоделарство:МАРКО ГЛИШОВИЋ 7-3

2. НАГРАДА

МУЗИЧКА КУЛТУРА РЕЗУЛТАТИ ГРАДСКОГ ТАКМИЧЕЊА „ДЕМУС“

ГРАДСКИ НИВО

Дует:МАЈА АЛЕКСИЋ, БОЈАНА ЈЕВИЋ

8-18-1

1. НАГРАДА

Дует:НАТАША РАИЧ, АНДРИЈАНА МАРКОВИЋ

5-26-3

2. НАГРАДА

АНАСТАСИЈА СЕЛАКОВИЋ 3-2 2. НАГРАДАЛИКОВНА КУЛТУРА ОПШТИНСКИ НИВОМИЛИЦА СИМАТОВИЋ 8-2 Такмичење „Мали Пјер’’2. НАГРАДАТЕОДОР ВИНЧИЋ 5-2 Ускршњи ликовни радови 2. НАГРАДАПЕТАР НИКОЛИЋ 5-2 Ускршњи ликовни радови 3. НАГРАДАМИЛИЦА ПРЕБИРАЧЕВИЋ 4-2 Ускршњи ликовни радови 3. НАГРАДАМИЛИЦА МИШКОВИЋ 7-2 Најлепше осликано ускршње јаје 1. НАГРАДАНЕВЕНА МИХАИЛОВИЋ 7-2 Најлепше осликано ускршње јаје 2. НАГРАДАНЕВЕНА ВИЛИЋ 7-1 Најлепше осликано ускршње јаје 2. НАГРАДАЈЕЛЕНА МИРКОВИЋ 7-2 Најлепше осликано ускршње јаје 2. НАГРАДААНДРИЈАНА МАРКОВИЋ 6-3 Најлепше осликано ускршње јаје 3. НАГРАДА

УЧЕНИЦИ КОЈИ СУ ОСВОЈИЛИ НАГРАДЕ НА ТАКМИЧЕЊУ „ЧИТАЛАЧКА ЗНАЧКА’’Милица Величковић 6-1 „ПОЧАСНИ ГОВОРНИК’’Јелена Шћекић 6-3 „ПОЧАСНИ ГОВОРНИК’’Миња Трајковић 7-1 „ПОЧАСНИ ПИСАР’’ „ПОЧАСНИ ГОВОРНИК’’Ивана Самарџић 8-2 „ПОЧАСНИ ПИСАР’’ „ПОЧАСНИ ГОВОРНИК’’Ивана Поповић 8-2 „ВЕЛИКИ ПОЧАСНИ ПИСАР’’ „ ВЕЛИКИ ПОЧАСНИ ГОВОРНИК’’

РЕЗУЛТАТИ И КОНАЧАН ПЛАСМАН „СПОРТИШ“ 2009/2010.

Бр.

ОСНОВНАШКОЛА

Рук

омет

Ж

Рук

омет

М

Рук

омет

Ж

Рук

омет

М

Одб

ојка

Ж

Одб

ојка

М

Одб

ојка

Ж

Одб

ојка

М

Кош

арка

Ж

Кош

арка

М

Кош

арка

Ж

Кош

арка

М

Фуд

бал

Ж

Фуд

бал

М

Фуд

бал

Ж

Фуд

бал

М

Атл

ети

ка Ж

Атл

ети

ка Ж

Атл

ети

ка Ж

Атл

ети

ка Ж

Укуп

но

Ран

г

1 „22.октобар“ 3 3 3 3 2 2 1 3 3 2 3 2 1 2 3 2 3 41 1

2 „В.Караџић“ 1 2 2 1 1 1 2 3 2 1 1 1 3 2 3 2 28 2

3 „В.Карађорђе“ 2 1 3 3 3 1 1 1 1 3 3 2 1 1 1 1 28 2

4 „С.Сремац“ 1 1 1 1 1 1 2 1 1 1 1 2 3 1 1 1 20 3

5 „Д.В.Диоген“ 1 2 1 1 1 6 4

6 „Б.Радичевић“ 2 1 3 5

*** Резултати спортског савеза Сурчина

Овде заслужују да буду поменути и прошлогодишњи осмаци, који су сада успешно уписали жељене средње школе, а који су свих осам година свог основношколског школовања имали петице из свих наставних предмета.

Носици Вукове дипломе су:

1. Маја Алексић 8-12. Урош Ђорђевић 8-13. Александра Божовић 8-24. Ања Зечевић 8-25. Милица Симатовић 8-26. Ивана Самарџић 8-27. Ивана Поповић 8-28. Анђела Вуковић 8-29. Лара Дамњановић 8-310. Лидија Стефановић 8-311. Ана Драгојловић 8-3

Ђак Генерације је ИВАНА ПОПОВИЋ 8-2.

Општинско такмичење из музичке културе „До-ре-ми“ - 2. место на општини - Ђурђина Вељковић 7-3, Наташа Раич 5-2, Вања Петошевић 6-4, Самарџић Ивана 8-2Општинско такмичење из веронауке – 1. место на општини - Милена Здравковић 7-2, Милица Драјић 7-2, Огњен Ђуровић 7-3, Милош Вукашиновић 7-3Конкурс „Најлепша песма о Срему“ - Анђела Станковић 2-3 – 1. местоСто младих талената града Београда – Наших петоро ученика нашло се у овој енциклопедији.Међугенерацијска солидарност (поводом Дана старих) ликовни конкурс – Бојана Јевић 8-1 – 1. наградаМеђугенерацијска солидарност – литерарни конкурс Невена Михајловић 7-2 (похвала ) и Андријана Марковић 6-3 (похвала)

ТАКМИЧЕЊЕ ЦРВЕНОГ КРСТА ~ 1. МЕСТО ~ ОПШТИНСКИ НИВО~ 4. МЕСТО ~ ГРАДСКИ НИВО



К О Ш А Р К А - општински нивоРЕЗУЛТАТИ ТАКМИЧЕЊА УЧЕНИКА У КОШАРЦИСТАРИЈИ ПИОНИРИ - II МЕСТО

1. Гвозден Јовановић2. Владимир Ковачевић 3. Јован Вучетић 4. Срђан Гаћеша5. Милан Рајић 6. Раде Милијашевић 7. Борис Рама 8. Игор Максић9. Јован Спасић10. Марко Глишовић

РЕЗУЛТАТИ ТАКМИЧЕЊА УЧЕНИКА У КОШАРЦИМЛАЂЕ ПИОНИРКЕ – I МЕСТО

1. Александра Митић2. Дејана Митић3. Милица Велићковић4. Бојана Николић5. Вања Петошевић6. Анђела Ракић7. Тијана Спасић8. Тамара Јовановић9. Јована Божовић

РЕЗУЛТАТИ ТАКМИЧЕЊА УЧЕНИКА У КОШАРЦИМЛАЂИ ПИОНИРИ – I МЕСТО

1. Никола Спасић 2. Милош Спасић 3. Милош Марковић 4. Андрија Рогић5. Страхиња Фатић6. Милош Зјача7. Елвис Ајвазовић8. Александар Станковић9. Жарко Јокић

РЕЗУЛТАТИ ТАКМИЧЕЊА УЧЕНИКА У КОШАРЦИСТАРИЈЕ ПИОНИРКЕ – II МЕСТО

1. Сања Премасунац2. Деана Дракула3. Милена Петошевић4. Наташа Максић5. Маја Алексић6. Миња Трајковић7. Александра Сузић8. Бојана Јевић

А Т Л Е Т И К А- општински ниво - УЧЕНИЦЕ ПЕТИ И ШЕСТИ РАЗРЕД – 2. МЕСТО• Дисциплина: 100 м ~ Тијана Спасић 6-4 2. МЕСТО• Дисциплина: 300 м ~ Анђела Ракић 6-4 5. МЕСТО• Дисциплина: 600 м ~ Садбера Рахимовић 6-1 3. МЕСТО• Скок у вис ~ Дејана Митић 6-1 3. МЕСТО• Скок у даљ ~ Вања Петошевић 6-4 2. МЕСТО• Бацање кугле ~ Јелена Миротић 6-3 2. МЕСТО• Штафета 4Х100 м ~ Митић Дејана, Вања Петошевић, Тијана Спасић и Анђела Ракић 2. место

А Т Л Е Т И К А- општински ниво - УЧЕНИЦЕ СЕДМИ И ОСМИ РАЗРЕД – 2. МЕСТО• Дисциплина: 100 м ~ Андријана Стојшић8-2 2. МЕСТО• Дисциплина: 300 м ~ Јована Лончар 8-1 3. МЕСТО• Дисциплина: 600 м ~ Наташа Максић 8-3 4. МЕСТО• Скок у вис ~ Сања Премасунац 8-3 1. МЕСТО• Скок у даљ ~ Дејана Дракула 8-2 1. МЕСТО• Бацање кугле ~ Јована Остојић 8-1 2. МЕСТО• Штафета 4Х100 м ~ Марија Спасић, Дејана Дртакула, Сања Премасунац и Андријана Лончар 2. Место

А Т Л Е Т И К А- општински ниво - РЕЗУЛТАТИ ОПШТИНСКОГ ТАКМИЧЕЊАУЧЕНИЦИ ПЕТИ И ШЕСТИ РАЗРЕД – 1. МЕСТО

• Дисциплина: 100 м ~ Марко Маладиновић 6-3 1. МЕСТО• Дисциплина: 300 м ~ Рахман Љатифовић 5-3 1. МЕСТО• Дисциплина: 800 м ~ Милош Зјача 6-2 1. МЕСТО• Скок у вис ~ Жарко Јокић 6-1 1. МЕСТО• Скок у даљ ~ Милош Марковић 6-1 2. МЕСТО• Бацање кугле ~ Јован Арсенијевић 6-1 1. МЕСТО• Штафета 4Х100 м ~ Рахман Љатифовић, Марко Миладиновић, Никола Спасић, Жарко Јокић 1. МЕСТО

А Т Л Е Т И К А- општински ниво - УЧЕНИЦИ СЕДМИ И ОСМИ РАЗРЕД – 1. МЕСТО• Дисциплина: 100 м ~ Игор Максић 8-1 1. МЕСТО• Дисциплина: 300 м ~ Стефан Јелисић 7-2 3. МЕСТО• Дисциплина: 800 м ~ Јован Станић 7-3 3. МЕСТО• Скок у вис ~ Борис Рама 8-2 1. МЕСТО• Скок у даљ ~ Урош Филиповић 8-1 2. МЕСТО• Бацање кугле ~ Владимир Коваћевић 8-2 2. МЕСТО• Штафета 4Х100 м ~ Урош Филиповић, Борис Рама, Игор Максић, Бојан Самарџић 1. МЕСТО

КРОС РТС-а ЗА ОПШТИНУ СУРЧИННАЗИВ ШКОЛЕ Број ученика и предшколаца УКУПНО УЧЕСТВОВАЛО

НА КРОСУ РТС% учешћа

ОШ „Стеван Сремац’’ Добановци

Ученика 666666 650 97,60% 2Предшколаца 0

ОШ „Бранко Радичевић’’ Бољевци


ОШ „Вожд Карађорђе’’ Јаково

Ученика 572 652 610(530+80) 93,56% 4Предшколаца 83

ОШ „22.октобар’’Сурчин

Ученика 688753

736(672+64) 97,74% 1Предшколаца 65

ОШ „Вук Караџић’’Сурчин


ОШ „Душан В. Диоген’’ Бечмен

Ученика 427427 397 92,97% 5

Предшколаца 0


НШ: Здраво, Ивана! Част нам је да разговарамо с тобом, с обзиром на то да си ти прошле школске 2009 – 2010. године изабрана за ђака генерације. Колико труда треба уложити да би се постигао такав успех?

Вероватно многи кажу да је довољно само да слушаш на часу да би све знао. То је углавном и тачно, али јако је важно да редовно учиш, јер ти се временом градиво нагомила, па ти треба више енергије и потрошеног слободног времена да научиш пропуштено. НШ: Како си се осећала кад си примала награду?

Заправо, осећала сам се некако моћно! Ипак, није мала ствар бити ђак генерације, што је велика награда за мој труд.НШ: Колико је било тешко ускладити школске обавезе и дружење?

Није тешко ускладити учење и дружење. Важно је само правилно распоредити и одвојити време за оба. А на крају, забавно је и учити у друштву.НШ: Којем предмету си се највише посветила?

Сваком сам се предмету по потреби посвећивала.НШ: Који ти је предмет био најзанимљивији?

Волим предмете у којима је заступљено логичко закључивање, па су мом интересовању приближни: матеметика, граматика и хемија, али и креативно изражавање у ликовној култури. Највише сам волела хемију. Вероватно сам зато и уписала

фармацеутску школу.НШ: Откриј нам који наставник ти је био омиљен и зашто?

Немам ниједног наставника кога бих издвојила. Сваки је допринео мом успеху.НШ: Подели са нама своја искуства везана за пријемни испит!

Покушај да оставиш трему испред учионице, мада је то немогуће. Припреме морају мало дуже да трају, али исплати се. Дан пред пријемни нисам учила, већ сам се опустила уз мени занимљиве ствари.НШ: Како ти је сада у средњој школи? (Друштво, наставници, предмети...)

Највећа ми је брига била како ћу се уклопити у друштво, али је та брига била непотребна. Сви смо били уплашени као да смо први пут кренули у школу. Обавезе су веће, слободно време мање, али ипак, драго ми је што сам одабрала занимање које ме интересује.НШ: Шта ти недостаје из основне школе?

Из основне школе ми све недостаје, али највише друштво. Јер, чудно је бити стално са људима које уопште не познајеш, а то се односи и на наставнике.НШ: Шта радиш у слободно време?

У слободно време се налазим са старим друштвом, које ми недостаје. Кад сам сама, онда се одмарам од школе, слушам музику или читам књиге.НШ: Какви су ти планови за будућност?

Желела бих да свој живот изведем на прави пут. Надам се да ћу завршити и факултет. Који? То ће време показати…НШ: И за крај, дај нам савет за добар успех!

Учење, учење и само учење. Шалим се, наравно! Не учи напамет и покушај да разумеш оно што учиш. Нађи занимљиве теме и покушај да прошириш знање. Не прихватај лошу оцену као неуспех, већ се потруди да покажеш да је то био само лош тренутак.

Интервју водила: Кристина Величковић 8-1

Интервју са ђаком генерације


НовембарАнимирање ученика за учешће у конкурсу “Сто младих талената’’, фирма „Српска кућа“ – активирано 35 ученика за улазак у енциклопедију „Сто младих талената“. Реализатори: Учитељи, наставници и педагог.

Децeмбар18.12.2009 - Полуфинално такмичење из музичке културе организовано је у ОШ „Вук Караџић“ - квиз „До-ре-ми“. Реализатори: Нада Колешан и Сања Колешан.

Јануар22.1.2010 - Организовано је финално такмичење у квизу знања „До-ре-ми“. Реализатори: Нада Колешан, Колектив и ТВ Сурчин.27.1.2010 – Одржана је „Светосавска

академија“, свечана приредба поводом школске славе, коју су уприличили пријатељи и гости школе. Реализатори: Водитељи секција.

Фебруар3.2.2010 - Kонкурс „Креативна школа“ – Анимирани су ученици да учествују. Ученица 4-2 Анита Јаношевић освојила је награду са песмом „Паукова мрежа“. Реализатори: Учитељи и наставници српског.

Назначајније активности у 2009/2010.


Школски календар

10.2.2010 - Општинско такмичење у кошарци за девојчице и за дечаке. Реализатори: Миле Векић, Љиљана Порчић и ТВ Сурчин.27.2.2010 - Општинско такмичење из страних језика релизовано је у нашој школи. Реализатори: Љ. Цветковић, И. Мучибабић и Д. Зорица.

Март11.3.2010 - Општинско такмичење рецитатора. Жири –глумица Бранка Пујић.13.3.2010 - Општинско такмичење из историје. Реализатори: Т.Чубрило, И.Мучибабић и Д.Зорица.25.3.2010 - Пројекција филма о убиству Карађорђа „Црна зора“. Реализатори: Татјана Чубрило.29.3.2010 - Обележен Ускрс најлепшим ученичким радовима који су изложени у холу школе. Реализатори: Учитељи и водитељи секција.

Април16.4.2010 - Журка за ученике од петог до осмог разреда. Реализатори: Одељењске старешине и информатичар.

20.4.2010 - У нашој школи глумица Вишња Петровић одиграла је представу „Маторци“ за ученике од 5. до 8. разреда. Реализатори: Одељењске старешине.

Мај10.5.2010 - Ученици 3. и 4. разреда посетили су Бојчинску шуму и присуствовали представи „Заштита моје средине“ позоришта „Чарапа“. Реализатори: Учитељи и Општина.9.5.2010 - Ученици наше школе прикључили су се акцији „Бициклом кроз Београд“ у оквиру „Београдске бициклијаде“. Реализатори: Миле Векић и Љиљана Порчић.11.5.2010 - Такмичење „Читалачка значка“. Реализатори: Светлана Јовановић и Виолета Миладиновић.13/14/15/16/17.5.2010 - Акција „Мала матура, велико срце“. Реализатори: Драган Зорица, Бранка Селаковић и педагог.14.5.2010 - Крос РТС-а за све ученике школе. Реализатори: Миле Векић, Љиљана Порчић и педагог.23.5.2010 - У сарадњи са Атлетским клубом Сурчина организован „Први Италтесов маратон“ за 1. и 2. разред као и за предшколце. Реализатори: Звонко Лозанчић, Миле Векић,

учитељи, васпитачи и педагог.29.5.2010 - Општинско такмичење из веронауке. Реализатори: Драган Зорица, Ђорђе Остојић и Ирена

Иако је досадни свињски грип претходне школске године значајно ометао наш рад и прекидао нас у уживању у школским данима, ипак смо много тога успели да урадимо и школске 2009-2010. године. Реализовали смо низ манифестација и културних активности. Како је претходни број нашег часописа изашао поводом Дана школе 22. октобра, и како смо вас тада обавестили о спроведеним активностима у септембру и октобру, овај школски календар започињемо месецом новембром.

Ирена Мучибабић, педагог

Назначајније активности у 2009/2010.

Мучибабић.

Јун5.6.2010 - Ученици 5. и 6. разреда прикључили су се акцији „Очистимо

Србију“. Реализатори: Нада Колешан и Јулијана Кинкела.17.6.2010 - У Бојчинској шуми, у оквиру манифестације „Бојчинско културно лето“, додељене су награде ученицима и школама за остварене резултате у школској 09/10. Реализатори: Миле Векић, Марина Шиљић и Сања Колешан.

Септембар1.9.2010 - Свечани пријем првака. Реализатори: Учитељи.13.9.2010 - Молебан за почетак школске године. Реализатори: Вероучитељи.24.9.2010 - Маскенбал за ученике нижих разреда. Реализатори: Општина Сурчин.

Октобар1.10.2010 - Дан старих. Реализатори: Водитељи секција.


У свечаној сали Основне школе „22. октобар“ у Сурчину 22.01.2010.

године одржано је финално такмичење општинског нивоа ученика основних школа из наставног предмета Музичка култура. Квиз знања „До-ре-ми“ други пут је реализован уз подршку Општине Сурчин и председника Општине Војислава Јаношевића.

Финални део квиза знања „До-ре-ми“ привукао је

велику пажњу деце и одраслих. У њему су учествовале четири школе: ОШ „Вук Караџић“ из Сурчина, ОШ „Стеван Сремац“ из Добановаца, ОШ „Душан Вукасовић Диоген“ из Бечмена и домаћин ОШ „22. октобар’’ из Сурчина. Сем ученика из поменутих школа, такмичење су пратили представници Општине Сурчин, Славица Ђукић (Секретаријат за образовање), Александар Лазовић (Пријатељи деце Београда), Сузана Поњавић (Пријатељи деце Новог Београда), Милан Илијин (Пријатељи деце Земуна), Раденко Драгићевић и Сања Колешан (Пријатељи деце Општине Сурчин), чланови Оснивачке скупштине Пријатеља деце Општине Сурчин и многи други.

Ученици петог, шестог, седмог и осмог разреда такмичили су се у

више дисциплина: теорија музике,

свирање на инструменту, вокално извођење песме, плес и препознавање композиција. Стручни жири: Весна Цветковић, директор Музичке школе „Ватрослав Лисински“, Јасмина Михаљица, директор Музичке школе „Петар Коњoвић“ и Урош Јовановић,

професор у Музичкој школи „Мокрањац“, није имао нимало лак

посао, јер је неизвесно било до самог краја такмичења, у којем су ученици ОШ „22.октобар“ и ОШ „Вук Караџић“ биле бодовно изједначене. Додатна питања из теорије музике и брже реаговање такмичара пресудили су да ОШ „Вук Караџић“ буде победник овогодишњег

квиза знања „До-ре-ми“.

Интересовње ученика за учешће у квизу било је огромно.

Одушевљење учесника, као и оних који су били подршка својим друговима,

евидентирано је кроз позитивне утиске и жељу да се такмичење настави и у наредним школским годинама.

Музички квиз забавно-едукативног карактера осмислио је професор

музичке културе Младен Челебић и реализовао га уз помоћ чланова Општинског актива наставника музичке културе Наде Колешан, Драгице Хаџибеговић, Соње Здравковић, Маје Дорић и Жарка Буноша. Ови наставници су, организовањем два квалификациона и једног финалног квиза, који се својим атрактивним садржајем у сваком сегменту ослања на наставне програме музичке културе старијих разреда основне школе, доказали да се сваки наставни предмет може приближити ученицима на савремен начин. Овако замишљен савремен начин рада у настави


Музички квиз “До-ре-ми”све популарнији

Ирена Мучибабић, педагог

музичке културе може развити не само позитиван однос према поменутом наставном предмету, већ може бити добар идентификатор при откривању надарене и талентоване деце. Сем претходно наведеног, с обзиром на то

да су музичке способности ученика и теоријско знање из наставног предмета Музичка култура подједнако заступљени у квизу „До-ре-ми“,

овакав начин рада даје могућност ученицима који нису талентовани

и надарени да се искажу показујући теоријско знање стечено кроз наставу музичке културе. Још једна добра страна ове манифестаије јесте и

у подједнако заступљеном броју ученика свих старијих разреда основне школе, што у великој мери доприноси социјализацији ученика и смањењу генерацијских разлика, зближавајући ученике кроз позитиван такмичарски дух.

Знајући колико добрих страна са собом носи квиз знања „До-ре-ми“,

искрено се надам да ће се у наредним годинама у такмичење укључивати све већи број ученика и наставника који свој рад презентују на један нов, занимљив и савремен начин на путу ка школи какву желимо.


У храму Св. Петке у Сурчину одржан је 13. септембра

2010. молебан за почетак нове школске године. У овој богомољи окупили су се ученици сурчинских основних школа, њихови наставници и родитељи како би молитвама и побожношћу обележили наступајућу школску годину и призвали милост Божју да ђацима и васпитачима подари успешни образовно-васпитни рад. Литургију је служио отац Страхиња Голијан, уз саслуживање ђакона Бојана, вероучитеља у ОШ „Вук Караџић“ у Сурчину. Молебан је протекао, на радост сурчинских основаца, у устаљеном облику, а после молитве настављено је дружење окупљених у храму Св. Петке, заштитнице Сурчина и других сремских насеља. Међу

ученицима посебно занимање и раздраганост побудио је турнир у фудбалу, што га након молебана приредише вероучитељи сурчинских школа. У овом надметању најуспешнији су били ученици седмог и осмог разреда ОШ „22. октобар“. Тако је на радост и задовољство осмака из Сурчина окончан молебан и прибрано посебно надахнуће за истрајан и предан рад ученика и наставника сурчинских основних школа.

ОШ „22. окотобар“ била је домаћин веома успешног првог општинског

такмичења из веронауке. У знању су се надметали ученици основних школа с подручја сурчинске општине. Учествовали су, наиме, ученици основних школа „22. октобар“ и „Вук Караџић“ из Сурчина, њихови вршњаци из ОШ „Вожд Карађорђе“ из Јакова и ОШ „Бранко Радичевић“ из Бољеваца. Наведене школе на такмичењу су представљала по четири осмака, они који су на часовима веронауке показали највеће занимање и постигли запажене резултате. Такмичење се, ианче, састојало из две фазе: полуфиналa и финалa. У полуфиналу питања су садржавала три понуђена одговора, а финале су сачињавале

откривалице и асоцијације.

Такмичење је било узбудљиво и неизвесно. Ипак су победили

домаћини, ученици ОШ „22. октобар“. Након такмичења, после неколико дана, приређен је излет за такмичаре и наставнике. Општина Сурчин обезбедила је средства за прво такмичење из веронауке, одржано у нашој школи.

Такмичари су заједно са својим наставницима и вероучитељима

посетили наше познате светиње: манастире Градац, Студеницу и Стару Павлицу. Највише је нашу пажњу и радозналост привукао манастир Градац, знаменитости и верска знамења ове наше православне светиње. Гостопримство монахиња остало је у нашем памћењу као незабораван дар, као нешто чиме се уистину можемо подичити. Посебно задовољство пружило нам је, такође, и дружење са глумцем Богданом Диклићем. Овај сусрет обележило је и овековечило око наше камере. Слике са познатим глумцем наше су, свакако, драге успомене на боравак у поменутом манастиру.

Нашу знатижељу изазвао је и манастир Стара Павлица, посебно стари, мали

манастир који смо обишли. Затим смо напослетку посетили и манастир Студеницу, светињу у којој се чувају мошти светитеља Симеона, Анастасије и Симона. Студеница је, иначе, мушки манастир. Ови манастири, саграђени пре неколико векова, значајни су за нашу историју. У њима смо видели, између осталога, једне од најлепших и најстаријих фресака.


Молебан за почетак школске године

Милица Драјић и Милена Здравковић, 8-2

Прво општинско такмичење из веронауке

Милица Драјић и Милена Здравковић, 8-2


MOJA ШКОЛА

Jа имам много другова, љубави и игре. Све скупа чини мој живот лепшим,

бољим и срећнијим. Али поред тога, ту је и моја велика, добра другарица, која ми помаже да порастем и постанем паметан и вредан човек, који ће некоме, некада даривати срећу, љубав и знање, као што она пружа мени сада. Својим великим, чистим ходницима и учионицама обасјаним сунцем, пуна дечјег смеха, стоји поносно у самом центру Сурчина. Сваки дан, са радошћу и мајчинском љубављу, дочекује и испраћа мене и моје другове, дарујући нам игру и знање истовремено.

Моја другарица, моја школа, нова и лепа, поносна је на своје ђаке,

баш као и они на њу. Сви заједно се такмичимо у знању и лепоти и уживамо једни у другима, постајући паметнији, мудрији.

Срећан сам што имам тако лепу и поносну другарицу. Захвалан сам

јој на свој мудрости и знању које сам стекао и које ћу стећи. Зато ћу се трудити да будем добар ђак и пример неким новим другарима које ће школа примити у своје крило.

Урош Анокић 3-2

Креативни кутак

КАД ЗАЖМУРИМ И КАД ЗАСПИМ

Кад зажмурим, видим звездуКоја ме води кроз мрачну ноћ.Она само за мене сија у поноћ.Бљешти, отвара ми пут.Срце је прати, ал’ не узалуд.Разлог је јасан – желим је ја!Кад је стигнем, биће моја и више ничија.Препознајем ту звезду и њен сјај,То су моје жеље, које ћу да остварим, знај!

Тања Ковач 6-2

МОЈА ШКОЛА

Моја школа је велика и има много ученика.

Имамо и салуВелику и малу.

Имамо и књиге, учимо из њих,А у њима лежи и по неки стих.

Ђак у клупи пише:„Ускоро ће бити кише!“

На та слова малаПрва кап је пала.

Али ту је школа моја,Од дугиних је она боја,

Да заштити сваког ђака,Од првака до осмака.

Ђорђе Стакић 3-2

МОЈА ШКОЛА

Моја школа је велика.Из даљине сва је бела.Налази се у центру села.

Зазвонило школско звоно,Школа почиње.Распуста је било доста,За учење много оста.

Српски, математика, енглескиИ још понешто да се зна,Сад у школу журим ја!

У школи је много ђака,Од првака до осмака.Весели су свиШколски дани почели.

Нада Колаковић 4-3

НЕОБИЧНЕ ПРИЧЕ О ЈЕСЕНИ

Рано су почели хладни дани. Из димњака се дими. Дува јак ветар.

Прокапљује киша.

Ширим кишобран и полазим у продавницу. Киша и даље пада.

Ветар разноси шарено лишће на све стране. Одједном, чула сам цвркут врабаца. Помислила сам како су храбри јер скакућу по трави. Нигде се не види ниједан голуб. Они су се ућутали и сакрили испод стрехе.

Прошле године у мој воћњак доселила су се два јежа. Они су

баш весели када дође јесен. Уживају да се ваљају по сувом лишћу. Нисам видела, али читала сам како јеж на својим бодљама носи суво лишће у свој стан. Тада прави меку постељу, где ће да презими. То вероватно раде и јежићи у мом воћњаку.

Идем и посматрам дрвеће и траву. У трави се клати осушена стабљика.

Погледах мало боље и препознах да је то некадашњи жути маслачак. Од њега је остала тужна ћелава главица коју је некад красила златножута коса.

Кишне капи још тамбурају по кишобрану. То ме чини радосном.

Сунце је иза облака. Нестрпљиво чека да се разведри. Тада ће бити

још лепших прича о јесени.Наталија Рогић 4-2


КАД БИ ДЕЦА ВОДИЛА ПОЛИТИКУ

Кад би деца водила политику,Нико не би добијао критику.

Свако би радио шта хоћеИ крао код комшија воће.

Фиоке би од слаткиша спалеИ свако би слушао мале.

Чоколада би се јела по цео дан,Играчке би напуниле стан.

Распуст би трајао годину дана,А школе не би било ни кад дође јесен рана.

Јулија Савић 5-3

ТРИ СЕСТРЕ

Једном давно живеле су три сестре. Након смрти краља и краљице, њихових родитеља, остале су да живе саме. Старија и средња сестра по цео дан су

уживале и малтретирале послугу, а најмлађа је помагала слугама и бринула о замку.

Једног јутра на вратима замка појавила се стара бака у поцепаној одећи и изнемогла. Затражила је од сестара да јој дају нешто да једе јер је уморна

и гладна. Две охоле сестре нису хтеле ни да чују њену причу, већ наредише да је отерају. Најмлаћа сестра није то дозволила, већ је баку одвела у кухињу и послужила је најбољим јелима.

Следећег дана на врата замка покуцао је сиромашни дечак. Сва одећа на њему била је подерана и прљава, а ноге су му биле изударане због босог

ходања. И овога пута две старије сестре одлучише да отерају дечака, али га млађа сестра уведе у замак и обуче у ново одело.

Следеће вечери, док су се старија и средња сестра смејале млађој јер је помагала гладним и сиромашнима, неко је поново закуцао на врата замка.

Овог пута на вратима је стајао старац седе косе и браде, уморан и изнемогао од дугог пута. Затражио је од сестара да преноћи у замку, јер по мраку не може путовати. И овога пута сестре нису хтеле да приме у замак на ноћење непознатог госта, већ су му одговориле да код њих нема места за сиромашне и гладне. Најмлађа сестра повела је старца у своју собу и дозволила му да те вечери преспава у њеном кревету. Видећи да ће њихова млађа сестра спавати те ноћи на далеко мањем кревету, обе сестре почеше да јој се смеју и ругају. Ујутро, све три сестре пођоше да пробуде старца. Када су отвориле врата собе, много су се изненадиле, јер су у кревету уместо јадног старца пронашле лепог принца. Изненађено су упитале принца шта се догодило са старцем којег су синоћ пустиле у замак. Објаснио им је да се он уз помоћ чаробног напитка претварао у старца, сиромашно дете и гладну баку како би одабрао девојку којом ће се оженити. Охоле сестре много су се разочарале када су виделе да ће се принц оженити најмлађом сестром, па почеше да га моле да им опрости и ожени се једном од њих две. Принц је, међутим, једну претворио у гладну баку, а другу у сиромашног дечака и послао их да лутају по свету како би и саме молиле друге за помоћ.

За себе и најмлађу приредио је велику свадбу и много, много година живели су у срећи и весељу.

Марко Рајак 5-2

САЊАМ О...

Сањам о ластама које се селе на југ.Небо је ведро, светлоплаво. Нигде нема ниједног облачка.

Ласта водиља води своје јато на далек пут. Лете изнад брда и долина. Лагано се спуштају и слећу на ливаду да се мало одморе. У близини је поточић на коме ће се напити воде.

Одморне и свеже настављају пут. Лет им је лак и сигуран. Повремено мењају висину, како би се у лету нахраниле. Право је уживање

гледати их.

Убрзо се приближавају мору. Весело су зацвркутале, јер су осетиле мирис мора и угледале јато рода.

Огласила се најстарија рода. Ласте су добро знале шта то значи. Лагано и весело сместиле су се између рода и наставиле путовање.

Сада им је много лакше, јер су их роде штитиле од јаког струјања ваздуха.

Огрејало је топло сунце. Ветар се умирио, а ласте и роде стигле су у свој топли дом. Дочекала су их стара гнезда. Нека су била оштећена,

али ће их лако поправити.

Мој сан био је узбудљив и чудесан. Дуго ћу се сећати овог занимљивог сна.

Наталија Рогић 4-2



L’automne dans ma ville

Je me rentre de nouveau...Je me sens très bien parce que je sais que l’automne visitera bientôt ma ville. Une partie de moi ne le veut pas...car pour moi l’automne

est symbole de la rentrée et d’un nouveau commecement, le commencement d’une nouvelle étape scolaire mais quand même, malgré tout, j’adore cette période-là. Alors c’est le temps où nous devions nous retourner à nos obligations, à nos habitudes scolaires...à notre travail...

Il est matin, je me réveille dans mon lit. Le soleil fait un passage à travers des rideaux dans ma chambre, comme il veut dire qu’il n’aime pas l’automne, tout

est irréel pour cette saison-là, tout est tout à fait tranquille. Après un certain temps je pars pour me promener un petit peu dans la ville pour ressentir l’odeur même de l’automne...

Il faisait froid, je me promenais sans cesse, à la fin, je n’étais plus sûre combien de temps j’étais au dehors. J’étais fatiguée, j’étais assise dans un banc près de

la rivière. Je la contemplais, elle était vaste, solitaire,obscure et impressionante. C’était une vraie image de l’automne. À ce temps-là , elle était bruyante et puissante. Dans un moment,j’ai apperçu un couple d’amoureux qui passaient non loin de moi. Ils étaient heureux, souriants avec une lumière dans leurs yeux, provoquée par leur amour malgré le paysage donné,malgré le brume qui tombait lentement. Tout l’entourage et la nature même devenaient intacts et irréels. Il semblait que la ville a pris un repos de tout,de l’été, de l’harmonie, du silence,du calme...J’observe comme tout le monde entrait dans son abri, dans son cercle familial et dans la chaleur de ses maisons, pour se refugier pour un instant de tout que l’automne portera...C’est ma ville, c’est Belgrade, plein de surprises et de beauté...

Je le sais bien que l’automne est froid, obscur et parfois désagréable, mais pour moi ma ville est la plus belle pendant l’automne, car c’est l’automne qui l’orne

justement...l’automne qui lui donne une image parfaite, une image multicolore...et dans ce vitrage luminisant chacun de nous trouve une partie de soi, une partie de son bonheur,sa tranquillité..une partie de son idéal...

Andjela Rakic VI 4


Од колевке па до гроба, најлепше је ђачко доба

Ђачко доба је најлепше доба за свакога. У њему сви уживају,

друже се, шале и скоро увек и заљубе. Прве љубави неки никад не забораве. Некад се и посвађамо, али се ипак брзо помиримо.

У нашем одељењу дечаци и девојчице се доста свађају, али пред контролни

задатак сви се међусобно пропитујемо да бисмо обновили градиво. Када дођем у школу, окупимо се у круг, причамо, одемо на клупице нешто да препишемо ако треба, договарамо се када ћемо се видети и слично. Најгоре је када добијемо изненадни контрoлни, па сви гледају како да препишу оно у шта нису сигурни. Од кад имамо нову школу, све је лепше, јер имамо нове клупе, телевизоре, компјутере... што у старој школи нисмо имали. Лепо је што сад, у петом разреду, смемо да излазимо ван школског дворишта на великом одмору, па се и прошетамо, испричамо ,купимо нешто.

Ту су увек и неке лепе и ружне догодовштине, али зато се и каже:

„Од колевке па до гроба, најлепше је ђачко доба“.

Никола Опачић 5-2

ОД КОЛЕВКЕ ПА ДО ГРОБА, НАЈЛЕПШЕ ЈЕ ЂАЧКО ДОБА

Школа је једна кућа за ђаке,

Где многи раде тешке задатке.

У школи се проводе најлепши дани,

Па се, понекад, за лошу оцену не

каже мами.

У школи се храна не служи,

Па се и помоћ понекад пружи.

Кад цртамо, пишемо, читамо,

О домаћем никада не размишљамо.

Школа нам пружа добре дане,

У њој стичемо нове, добре другаре.

Анита Јаношевић 5-2


НШ: Како сте се одлучили за рад у просвети?

Одувек сам волела децу и могућност рада са њима био је основни разлог који ме је определио за рад у школи.НШ: Зашто сте одабрали баш биологију?

Детињство сам провела окружена недирнутом природом и то је утицало на мене да заволим биологију као науку.НШ: Која су Вам најлепша искуства која носите из наставе?

Најсрећнија сам када видим да се мој труд исплатио, да су неки ученици, подстакнути мојим ангажовањем, изабрали позив везан за биологију. То је нешто што вас мотивише за рад и даје вам снагу да се и даље трудите и улажете себе у овај посао.НШ: Колико ће Вам недостајати рад у учионици?

Недостајаће ми свакако, не волим растанке...НШ: Нови посао доноси нове обавезе. Колико су Вам оне блиске и познате? Имате ли страх од њих?

Углавном познајем обавезе које доноси посао директора. Изазов ми је да се ухватим у коштац са њима и самим тим не осећам никакав страх.НШ: Које ћете новине увести у свакодневни живот школе?

Журке на крају сваког тромесечјa! Шалим се!НШ: Какви су Ваши планови везани за будућност наше школе?

Имам доста идеја које ћу настојати да спроведем у дело. За почетак покушаћемо да покренемо Ученичку задругу, да оснујемо Музичку школу, набавимо наставна средства за све

кабинете, средимо школско двориште...НШ: Једна од новина у школству је начин полагања пријемног испита тј. мале матуре. Зна ли се тренутно нешто више и које је Ваше мишљење о свему томе?

Нисам сигурна да ће нови начин полагања пријемног заживети у току ове школске године. Мислим да ученици осмог разреда треба да полажу пријемни испит у школи коју уписују.НШ: Колику подршку околине имате у овом свом пословном подухвату?

Имам велику подршку породице и колега, и то ми много значи. Надам се да ћу имати и подршку ученика и да ћемо заједно допринети томе да наша школа остане уредна и весела, и постане још напреднија и успешнија.НШ: Шта бисте поручили ученицима?

Ученицима бих поручила да и даље могу да се ослањају на мене, да сам им на располагању за решавање свих њихових проблема, брига и недоумица, да могу, као пријатељу, да ми се обрате за потребан савет. И морам да додам, замолила бих их и позвала да слушају наставнике, одржавају школску зграду чистом и новом и да сарађују са мном, са жељом да нам школски дани протичу пријатно, богати учењем, знањем и дружењем.

Новој директорки честитамо на избору и желимо јој срећан почетак!

Миња Трајковић 8-1

Разговор са новом директорком

Овог октобра десила се важна промена у школи „22. октобар“. Наша драга директорка Даница Зорица, након осам година преданог обављања свога посла, препустила је наставници биологије Бранки Селаковић бригу о oвој лепој школи и о нама, њеним ђацима, наставницама и о свима који у њој раде. У жељи да се боље упознамо са новом директорком, да јој пружимо подршку и пожелимо срећан почетак рада на новој позицији, поразговарали смо са њом.

Бранка Селаковић је рођена 24. септембра 1962. године у околини Шапца. Похађала је ОШ „22. октобар“ у Сурчину, а затим Математичку гимназију „Вељко Влаховић“ у Београду. На Природно-математичком факултету у Београду на Oдсеку за биологију дипломирала је 1987. У ОШ „ 22. октобар“ на месту наставника биологије ради од 1992. године. За то време је са својим ученицима учествовала на бројним такмичењима и смотрама, на којима је имала много успеха и освајала значајне награде. Водитељ је еколошке секције и покретач, сад већ традиционалне, акције Дрво генерације, установљене 2008. године. Мајка је троје деце.

Интервју


ЉУБАВНА БАЛАДА

Била једна ЉубаКоја за љубав није знала.И зато се много покајала.

Желела је да, као све девојчице,Посети мале птице.

И тако се једног данаЗаљуби у малог Јована.

Али имала је проблем велик,Трeбалo је да разбије челик.Јован је волео другуИ није гледао Љубу.

Сад Љуба седи на облаку сама,И на очи јој пада тама,Јер Јован љуби МицуИ само њу води на пицу.

Ето, на крају романа,Љуба је остала сама.

Јулија Савић 5-3

Стихови

Љубав је слатка, слађа од меда, док се не проба, тако изгледа.

Љубав је слатка и то сви знамо, за љубав морамо љубав да дамо.

Љубав мирише, љубав је цвет, љубав ти одмах украси свет.

Љубав је звезда која те води, зато си срећан кад се роди.

Само из љубави настаје сјај, само је љубав вечна, знај!

Љубав се шири, љубав цвета, љубав је украс целога света.

Милица Лазић 5-2

ПОХВАЛА ЉУБАВИ

Умни људи човечанства сложили су се:Она није чудо, а чини чудеса.То је, веле, простор и време, мерено срцем!Кренеш за неким у потрази за собом!Приписивали су јој моћ препознавања себе у другом!Али и осећај те моћи над собом у другима!Слути се: шта би било кад би... и жали се: шта би било да је...Она нас чини и несигурним, али само она и даје истинску сигурност!Она је пијанство у коме нико не жели отрежњење!Укида све раздаљине!Једино њој жртвовање представља суштину живота!

МИЛОВАН ВИТЕЗОВИЋ

РЕФРЕН

Сневај, да увидиш да пролазни сновиЈош најближе стоје постојаној срећи;Да не питаш никад, зашто јади ови,А не који други, а не који трећи.

Љуби, љуби силно, увек истоветан,У љубави само ти ћеш јасно знати:Како мало треба да се буде сретан,Исто пута мање да се вечно пати.

И умри да спасеш веровање чисто,Да си кад год стао пред истином голом:И да у животу ниси једно истоЈедном звао срећом, а други пут болом.

ЈОВАН ДУЧИЋ

ОДЛУКА

Живот је све нешто из почетка.Јуче и прекључе ништа не вреде.Нема на свету два иста петка,Две исте недеље,Две исте среде.Па чему онда разочарања?Ако је једна љубав- ћорак,Одмах се друкчије и лепше сања.И кад си највише тужан и горакНеких се нових очију сетишИ схватиш да летиш... дивније летиш.Ко је то видео да дечак пати?Да куња кмезав и да плаче?Сваки пут мораш изнова знати Да волиш боље, да волиш јаче.Не да се вадиш.Не да се тешиш.Већ да се истински до неба смешиш. Нема на свету две исте среде, Два иста уторка,Два иста петка.Све нове љубави друкчије вреде.Живи се сваки пут из почетка.Живи се да се никад не пада.Да будеш снажнији после олује.И да се у твом срцу већ сада Стотину златних звезда унапред чује..

Мирослав Мика Антић

МИСЛИ О ЉУБАВИ

Моја љубави, дигла си ме толико високо да и кад бих пао- до

земље бих се наживео.Матија Бећковић

У љубави сте настали, у љубави цветајте.

Ф.Шилер

Велика срца воле, мала траже да буду вољена.

Р.Тагоре

Први пољубац дође му као нека мала матура, после које се

прелази у више разреде, где се учи виша математика љубави са свим познатим и непознатим количинама.

Бранислав Нушић

Када би на земљи владала љубав, сви закони би били сувишни.

Аристотел

Давати пријатељство ономе ко тражи љубав, исто је као када

нудиш хлеб ономе ко умире од жеђи.

Љубав је једина ствар која се множи и кад се дели.

Прелепо је волети, али је још лепше бити вољен.

Љубав је срце свега



Срце је најбитнија човекова батерија,Која се пуни и празни љубављу.

Док срце куца, љубав постоји, А без љубави моје срце се боји.

Љубав је велика реч пуна значењаКоја постоји на много начина.

Љубав је нежност мајчина, Љубав је игра татина,У љубави нема батина,

Љубав се види у топлим очима,Љубав се осећа у лепим речима,Љубав се исказује нежним уснама.

Валентина Фазлијевић 5-2

Ljubav je srce svega

Ljubav je nesto najlepse sto svaka osoba moze da oseti. Ljubav je u zivotu jako bitna. Nekad je bolna i tuzna, a nekad je lepa i srecna.Voleti i biti voljen nije bas lako. Kada si voljen, srce je puno. Neki kazu da kada te neko voli, imas sve u zivotu. Jako je lepo biti voljen.Tada si jako srecan i radostan. Kada si voljen, osecas da je vreme stalo. Ljubav cini ovaj svet. Hrabri vole, a kukavice cekaju da budu voljeni. Ljubav je kao senka koja prati, a nikako da prestane.Ljubav nije lako odrzati ,treba joj biti veran i odan.Srce i ljubav su najvazniji.Ljubav je srce svega. U ljubavi treba biti srecan i veseo, a ne tuzan i nesrecan!

Ivana Puhalovic

Ћао! У болници сам и морају ме хитно оперисати. На прегледу су ми установили

да имам нешто на срцу- изгледа да си ти. Ал’ не брини, нећу дозволити да те

уклоне!

Пружићу ти руку кад осетиш самоћу, пружићу ти загрљај кад осетиш хладноћу,

за сваку твоју бол, пронаћи ћу ти лек, бићу поред тебе ЗАУВЕК!!!

Погледај у звезде и видећеш свој живот, погледај у срце и видећеш своју прошлост,

а сад погледај у свој мобилни и видећеш ко мисли на тебе!

ЖИВОТ ЈЕ КРАТАК, ЗАТО КОРАЧАЈ ПОЛАКО И НИКАДА СЕ НЕМОЈ КАЈАТИ.

ПАМТИ СВЕ ШТО ЈЕ ЛЕПО, АЛИ НЕ ЖИВИ ОД УСПОМЕНА. ВОЛИ, АЛИ НЕ

ПРЕВИШЕ, ВЕЋ ПОЛАКО И ЗАУВЕК...

ГРЕШКОМ ЋЕ ТИ СТИЋИ ПОРУКА СА МОГ БРОЈА. ПИСАЋЕ: „ВОЛИМ ТЕ,

ЉУБАВИ МОЈА!“ ЗБОГ СТАЛНОГ ПРИСУСТВА ТВОГ ЛИКА У МОЈОЈ ГЛАВИ,

СРЦЕ ЧЕСТО НАМЕРНЕ ГРЕШКЕ ПРАВИ!!!

Када затвориш очи и кроз сан те неко зовне, ти се тада пробуди и угледаћеш лице

моје. Ја сам анђео и имам чудну моћ, љубим те, слаткишу, и желим ти лаку ноћ!

И да одеш на другу страну бескраја, далеко иза снова, и да нас столеће раздваја

као даљина ова, од мене те ништа сакрило не би, јер те чувам дубоко у себи.

Љубав се безброј пута тражи, а само се једном сретне!

Љубав није чудо, она чини чуда!

Боље је волети и кајати се, него кајати се што ниси волео!

Љубити није ништа, бити вољен је нешто, волети и бити вољен је све!

Припремила ЕМИЛИЈА МАРКОВИЋ 5-2


Љубав, како та реч лепо и гордо звучи.Постоје разне љубави: мале и велике, веселе и жалосне, остварене и неостварене; љубав брата и сестре, љубав мајке према детету. Љубав мајке која бди над својим дететом док спава или када је болесно. То је највећа љубав. Љубав девојке и младића, када су безбрижни, заљубљени, када су довољни једно другом. За сваку љубав треба имати срце, јер само тада осетиш све дражи које љубав поседује. Ко није осетио љубав, празан је, несрећан и незадовољан. По љубав треба да пођеш сада, или било када, да је нађеш или не нађеш. А када је нађеш, треба добро да је чуваш, пазиш, негујеш, заливаш. За све то треба да имаш срце, велико, несебично, добро и нежно. Када си срећан, задовољан и спокојан, то је оно најлепше.

Ана Радоичић 8-2



Најлепши део школске године је време када се иде на екскурзију.

У последњој години она траје три дана. Сви осмаци су је жељно ишчекивали.

Дошао је и тај дан. Окупили смо се око школе носећи непотребно

велике торбе, а затим смо кренули. Сви смо били веома узбуђени. Једва смо чекали да стигнемо на неко место.

После дуге вожње, стигли смо до првог манастира, Жиче. Већ из

аутобуса могли смо да видимо њену упечатљиву, црвену боју, Стварно је лепа. По уласку у двориште, сликање је почело. Двориште је веома сређено, зелено, са доста клупа и цвећа. Унутрашњост је изненађујућа. Пред олтаром виси огроман лустер са упаљеним свећицама које је тешко пребројати. Осим тог, било је и низ мањих, чије су свећице такође гореле. Цео предњи део манастира испуњен је разним иконама, а куд год да скренеш поглед, ту је фреска. Прелепе шарене

фреске украшавају цео манастир. А затим следи неизбежни део – историја Жиче. Стефан Немања нам

је створио државу, а његов најмлађи син Сава - цркву. Када је Растко постао Сава, са својим братом Стефаном Првовенчаним, 1209. сазидао нам је један од најчувенијих манастира

– Жичу. Она је саграђена да би била средиште архиепископије и да би се у њој крунисали краљеви. У времену

ропства под Турцима, Жича је много пострадала. Карађорђе ју је обновио 1804. године, али одмах по пропасти устанка, Жича је поново спаљена и разорена. Тек 1855. обновио ју је владика Јоаникије Нешковић. После тога обнављана је још неколико пута. Обнавља се још увек као и дух који жели да сачува и удахне свим људима.

Данас је ово женски манастир, а у њему постоји и чувена иконописачка радионица.

По одласку из манастира Жиче стигли смо у Матарушку Бању. Ту

смо имали и паузу за ручак. Матарушка Бања је једна од најбољих извора топле воде у Србији, али није баш добро искоришћена. Крај није много развијен. Ту смо мало шетали парком, а затим наставили даље.

Следио је манастир Студеница. Манастир

се налази у брду и има леп поглед на планину и село у подножју. Он није покривен бојом, тако да се види жућкасто-браон боја цигле. Двориште је, такође, веома лепо, са много цвећа. Фресака има доста и веома су разнолике, само што су помало уништене од бројних напада. Овај манастир основао је Стефан Немања 1190. Зидови манастира

уоквирују две мање цркве, Цркву Девице Марије и Краљева црква. Манастир је најпознатији јер поседује колекцију фресака византијског стила из 13. и 14. века. После Немањине смрти 1199. године, његов трећи син Сава пребацио је очеве мошти у Студеницу. Када смо обишли манастир, пили смо воду са Савине чесме, а онда

Екскурзија осмака 2010. годинеПрипремила: Марија Јовановић 8-3

Путујем, гледам, бележим


Екскурзија осмака 2010. годинеПрипремила: Марија Јовановић 8-3

кренули.

Сада је следио најзанимљивији део екскурзије - одлазак у хотел. Док

смо се возили планином Копаоник, било је хладно и била се спустила

густа магла. Али то нам није умањило узбуђење. Стигли смо у већ познати хотел ,,Јуниор’’. Собе су углавном биле четворокреветне и петокреветне тако да смо се брзо поделили и отишли свако у своју. После вечере смо имали журку. Било је то у дискотеци. До поноћи су сви били будни. После поноћи неки су заспали, неки су остали будни скоро

до јутра, а неки уопште нису спавали, тако да смо сутрадан у аутобусу скоро сви спавали.

Трећи и последњи дан обилазило смо виши део Копаоника. Ту су се сви шетали, сликали и разгледали околину, а само је нас десетак, уз велики напор, освојило Панчићев врх.

После ручка у хотелу кренули смо кући, а у повратку смо

свратили у Крушевац и обишли цркву Лазарицу. Црква је веома срађена и најочуванија од свих манастира које смо посетили. Иконе су неоштећене и веома разнолике. Цркву је изградио кнез Лазар, а грађена је на византијски

начин. Тиме је затворен пун круг културних одредишта наше екскурзије.

На путу кући било је весело. Певали смо, причали о утисцима и смејали

се разним догађајима. Али ипак нам није било свеједно што се враћамо.

Сви смо хтели да се поново вратимо у хотел и будемо бар још мало дуже, јер је ова екскурзија била баш лепа, а тако је брзо прошла.

Почео је други дан екскурзије. После доручка смо цело преподне

имали слободно што смо искористили за сликање хотела, а после подне наставили смо да обилазимо нашу културну баштину. Прво смо кренули у обилазак манастира Љубостиње. Љубостиња се налази у близина Трстеника и Врњачке Бање, а пут је био веома, веома кривудав. Чак је и аутобус имао проблема и тешко скретао у толиким кривинама. Манастир није много велики, од камена је, али је лепо уређен. Ту нас је дочекала монахиња која нам је испричала појединости о манастиру. У њему је сахрањена кнегиња Милица, монахиња Јефимија.

После пропасти Кочине буне Турци су запалили манастир да би се осветили Србима и тада је велика количина фресака уништена. Откривена је тајна ризница из које су Турци узели, између осталог, благо кнегиње Милице и круну кнеза Лазара, која се и данас налази у Истамбулу. Љубостиња је женски манастир, слави 19. август, Преображење, а

њега одржава око педесет монахиња.

После манастира Љубостиња кренули смо у Врњачку Бању,

највећу бању у Србији. Налази се између планине Гоч и Западне Мораве. У њој се налази седам минералних извора, а четири се користе за лечење разних болести. Врњачка Бања је позната и по Мосту љубави, чија прича почиње великом љубављу двоје младих, учитељице Наде и српског официра Реље. Када Реља одлази у рат, заљубљује се у Гркињу, а Нада због превелике туге умире. Данашњи парови, у жељи да сачувају своју љубав, на катанце исписују своја имена и имена својих драгих и везују за ограду моста, који је био омиљено састајалиште Наде и Реље, а кључеви се симболично бацају у реку.

И ово вече смо ишли у дискотеку, само што су сад биле у моди

пижаме. Сада нисмо остали будни до јутра, али нисмо ни легли до поноћи.



У августу прошлог лета била сам у једном предивном граду, у

Барселони.

Барселона се налази на североистоку Шпаније, на обалама Медитерана.

Има више од 1,6 милиона становника и простире се на површини од 633 км2 . Она је уједно и један од главних европских економских центара.

У Барселони сам провела четири дана и обилазила сам разне значајне

споменике архитектуре. Од нашег водича сазнала сам много занимљивих прича, па ћу покушати и вама да пренесем ово знање и своје утиске о најлепшем граду Шпаније.

Барселона је позната као метропола модернизма. У њој

је живео и радио Антони Гауди, а његово најпознатије и најпосећеније дело је Саграда Фамилија (Света породица). Ова грађевина је симбол ширења Барселоне као града, али није завршена, због смрти овог архитекте. Током летље сезоне формирају се велики редови људи који чекају да

уђу у ову тврђаву и виде шта се налази унутра и, нажалост, ја нисам успела да уђем, али нам је водич показао једно брдашце са којег се може видети цела грађевина. Планирано је да се ова грађевина заврши 2026. године, сто година од Гаудијеве смрти.

Парк Гуељ налази се на брду Ел Кармел и њега је ,такође,

пројектовао Гауди. Под заштитом је УНЕСКА као Светска баштина. Основни елементи овог парка су: велелепни улаз са кулама и фонтанама у виду

змије и гуштера; велики тржни хол који формира стотину огромних дорских стубова (изнад тога је отворено грчко позориште око чијег се партера обавија велика керамичка змија-

клупа); серпентине,вијадукти и аркаде и капела и џиновски крст, изграђени на највишој тачки парка.

Каза Мила зидана је од ломљеног камена и

подсећа на стене. Има балконе сличне морским алгама. Просторије су поплочане светлозеленим плочицама са морским мотивима. Осим камена, коришћен је метал за неке балконе и стакло за подове. Каза Батло - Овде је Гауди на све начине избегавао праве

линије.

Линија кровног венца и облик крова подсећају на медитеранске таласе.

Низ керамичких плочица полако се шири по кровном венцу успут мењајући боје. Предворје и централно двориште поплочани су светлоплавим и белим опекама. Таван и светларник делују помало сабласно.

Колумбов споменик

Овај споменик се налази у самом центру Барселоне. У част

славног истраживача, који је открио Америку и свој извештај о Америци доставио католичким монасима овог града, саграђен је овај споменик . Посетиоци се могу попети на сами врх статуе, високе 87 м, одакле се пружа прекрасна панорама града и мора. На врх статуе се пењемо лифтом и на врху се налази мали простор где можемо стати и дивити се лепотама овог града и прелепом шеталишту Рамбли, где се могу видети људи у различитим костимима. На самом врху статуе налази се Колумбов кип, чија испружена десна рука показује у правцу Америке.

Камп ноу

Посетила сам један од најбољих стадиона у Европи и била сам

одушевљена што сам на њему.

БарселонаЈована Јовановски 8-2



КУД „Диоген“ из Сурчина 1. септембра 2010. године кренуо је са фолклорним ансамблом пут Русије. Један од играча у ансамблу била сам и ја.

Позив је био изненадан. За кратко време сам се спремила и нисам много размишљала где ја то идем. Знала сам само да је пут дугачак, да се два дана и две ноћи путује аутобусом и да се у Москви наступа на многобројним концертима. Све ми је деловало некако нестварно. Младићи и девојке око мене су први ансамбл, професионалци. Ја сам први пут напуштала своју кућу на седамнаест дана, а знала сам само да играм и ништа више.А онда стижем у Москву. Та лепота, пространство и грандиозност зграда, улица, тргова поред којих смо пролазили, оставили су ме без даха. Осетила сам са као мала Алиса у земљи чуда. Дошла сам из једне мале земље, али чистог срца, на рођенданско славље Москве, 861. рођендан једне велике Русије, која је дом за дванаест милиона људи.Москва нас је примила раширених руку, које су се склапале у непрекидне аплаузе. Наступали смо на манифестацији ,,Дани Москве“ заједно са ансамблима народних игара из целог света. Уз различите мелодије својствене свакој земљи коју су представљали, гледала сам шаренолике костиме и ношње Мађарске, Африке, Италије, Бразила, Пољске, Кине, Америке.., а поједине тачке су биле праве акробације.У слободно време - шетња Москвом - пут кроз прошлост и пут у будућност, где се сударају споменици културе, цркве и здања од историјског значаја са ултра модерним центрима и престижним робним маркама запада. Црвени трг (Краснаја плосцад) живи двадесет четири часа. То је најпознатији градски трг Москве, који је центар многих државних церемонија. Он се сматра срцем Русије, јер се од њега главне московске улице шире у свим смеровима. Свако здање на Црвеном тргу има своју историјску причу. Централну позицију на Црвеном тргу има величанствена црква Светог Василија Блаженог, названа по руском свецу, са својих једанаест торњева, карактеристичим по шареним куполама. Изградњу цркве наручио је Иван IV - Грозни. Легенда каже да је баш он, Иван Грозни, ослепио градитеља велелепне грађевине како би тајна градитељства заувек била очувана. Ово ремек-дело је симбол Русије.Кремљ, импозантно утврђење са двадесет кула, опасано је дебелим зидинама. Он чува комплекс православних цркава, раскошних палата и низ музеја и споменика. Црвена боја цигле даје му уникатан и препознатљив шарм. Кремљ је био седиште краљева Русије и вођа СССР-а.На Црвеном тргу, припојен уз зидине Кремља, смештен је и Лењинов маузолеј, у коме је изложено балзамовано тело Владимира Илича Лењина, оснивача Совјетског Савеза.Ту је и величанствена зграда Баљсог театра, место где се изводе најреномираније опере и балети. Док смо се сликали на Црвеном тргу, имала сам утисак да сам, осим бројних туриста, била окружена трговцима и уметницима из неких давних времена.Заједно са учесницима фестивала из целог света, крстарили смо реком Москвом.Посетили смо и град Липецк, на око 500 км југоисточно од Москве. Липецк се налази на обалама реке Вороњеза. Познат је по одмаралиштима у којима се користе блатне купке и минерална вода за лечење болесника. У њему смо одржали неколико концерата, а дању смо уживали четајући поред предивних фонтана на трговима. Посетили смо и руску покрајину Јасну пољану, место где је рођен руски књижевник Лав Николајевич Толстој .Када смо стигли у Сурчин после седамнаест дана проведених у Москви, нисам могла да верујем да сам код куће. Плакала сам од среће што сам се вратила, али била сам и тужна јер Москва, људи и све што сам видела и доживела оставило је неизбрисив траг у мом срцу.Ако и ви желите да једнога дана доживите сличне и лепше тренутке у животу, препоручила бих вам бављење фолклором као комбинацију очувања традиције, бављења спортом, дружења, путовања и забаве.

Домаћин стадиона је шпански и европски познат Фудбалски клуб „Барселона“. Може да прими 98.600 гледалаца и највећи је стадион у Европи, а уједно и један од 29 стадиона у Европи који има дозволу са пет звездица.

Остала ми је жеља да прошетам травом

овог стадиона, али то није дозвољено нама, већ само фудбалерима Барселоне.

Међутим, свакако се могу понети

опипљиве успомене са овог стадиона, које се могу набавити у продавницама сувенира или радњама у којима се продају дресови играча овог клуба, као и многе друге ствари са обележјем овог тима...

На стадиону постоји и музеј, где се могу

видети воштане фигуре фудбалера, пехари, медаље и још много тога.

Ово је само део онога што сам видела и

доживела у Барселони. Још дуго бих описивала лепоте овог града, којим сам потпуно одушевљена. Свима који имају могућности, топло бих препоручила да посете Барселону, а искрено се надам да ћу и ја поново уживати у њеним чарима.

МоскваЂурђина Вељковић 8-3



НШ: Колико дуго сте радили посао психолога?

На радном месту психолога провела сам тридесет две школске године, почев од октобра школске 1978-79. до краја школске 2009-2010. године. Цео свој радни век провела сам у Основној школи „22. октобар“.НШ: Шта представља најлепши део Вашег посла?

Најлепши део посла психолога у школи је рад са ученицима, праћење њиховог одрастања током периода детињства. Од почетка мог рада па до дана када ученици прате мене из школе, дочекала сам као предшколце и испратила као младиће и девојке двадесет пет генерација ученика.НШ: Како сте се одлучили за овај позив?

Прво сам одлучила да студирам психологију. Током упознавања разних области рада психолога, видела сам себе међу децом, у ситуацијама кроз које сам пролазила у свом развоју.

Школе су у то време запошљавале психологе и моју жељу су испунили наставници ове школе који су ми указали поверење и примили ме као сарадника у настави.НШ: Колико је било тешко решавати дечије проблеме?

У зависности од тежине проблема које су деца имала, промена у друштву, у образовању, које су се одражавале на начин живота, било је тешкоћа које смо лако отклањали, оних које смо решавали уз помоћ установа ван школа, али и веома компликованих ситуација које су остајале непромењене до одласка деце из школе. У сталном преиспитивању својих одлука и предузетих мера, осећања среће због успеха и разочарења неуспесима, одвијали су се моји дани у школи.НШ: Можете ли да издвојите најзанимљивији, најтежи и најтужнији тренутак у радном веку?

Најзанимњивији је био мој први долазак у школу, моји први кораци, упознавање наставника и ученика. Најтежи тренуци су се дешавали када сам наилазила на неразумевање за рад и улогу психолога у школи. Најтужнији тренутак је било суочавање са последицама пожара у школи у коме је за неколико минута изгорело све што сам стекла за првих четрнаест година рада – документација, дечји радови, средства за рад, које никада нисам надокнадила.НШ: Како је било радити са децом свих ових година?

Збивања у школи су по важности заузимала прво место у свом животу. Све што сам предузимала било је мотивисано и усмерено ка најбољим интересима деце. Не знам да ли су деца то увиђала, зато питајте и њих како је њима било у раду са мном.НШ: Колико труда сте уложили, а колико Вам се вратило?

Улагала сам знање, вољу, љубав,

жељу да будем од користи и да се нађем деци у свему у чему сам мислила да бих могла да им помогнем. Некад сам постизала и више од очекивања, некад, уз сав труд, нисам учинила ништа вредно хвале. Можда сам испунила један тренутак у животу деце која су ме упознала и била бих срећна ако би им тај тренутак био више леп него ружан.НШ: Како гледате на чињеницу да је велики број деце Вашом заслугом постигао жељени циљ?

Постизање постављених циљева је увек био резултат узајамног залагања. Ја сам помагала деци да разумеју своје потребе, начине којима су их задовољавала, подржавала их у ономе што су желела да постигну. Деца су мени помагала саопштавањем својих искустава, ставова по питањима везаним за учење, осећања, међусобне односе, виђење света у коме живе, што сам ја користила у раду са њима.НШ: Кад бисте могли да вратите време, да ли бисте нешто изменили у свом раду?

Да могу да вратим време, исправила бих неке своје лоше процене и морала бих да користим компјутер који током рада нисам успела да заволим.НШ: Колико вам недостаје рад са децом?

Још увек сам у мислима у школи са децом. Недостају ми дечја веселост, наклоност, моје осећање да сам неком потребна. НШ: Како проводите време у пензији?

Мој пензијски стаж износи два месеца. Ово време сам проводила у разговорима са чколским другарицама, у шетњама, уређивању стана, размишљању о протеклом времену.НШ: Савет, порука за крај?

Увек сам деци саветовала да негују своје здравље, да уче, да би у право време стигла на право место и да би другима пружила најбоље што имају.

Интервју са Елом ПесахКрајем школске 2009-2010. године у пензију је отишла Ела Песах, дугогодишњи

психолог наше школе. Пожелели смо са њом да поразговарамо о годинама проведеним у раду са децом, посвећеним решавању њихових проблема и усмеравању на прави пут. Топлим погледом, благим осмехом и пријатељском речју освајала је поверење ученика и они су увек радо тражили савет од тета Еле, како је из милоште зову.

Интервју


МОЈА БАКА

Моја је бакаОд дуката и злата.Она ми је као друга мама,Све би ми дала.

Лепо зна да кува И добро ме чува.Воли да машта.Она машта свашта.

Не знам шта бих ја Без моје друге мајке,Али када отворим шаке,Осећам њену руку,Нежну руку моје баке.

Наташа Рајич 6-23. место

ЖEЛЕО БИХ ДА ПИШЕМ О МОЈОЈ БАКИ

Моја бака се зове Славица. Она је мајка моје маме. Бака је средњег раста, смеђе косе и смеђих очију. Рођена је пре педесет и осам година

у једном малом селу у Хрватској.

Као млада, моја бака је радила као трговац, а сада је пензионерка, па доста времена проводи са мном. Од мог рођења она брине о мени и

чува ме када моја мама ради или кад није код куће. Моја бака је много добра и пажљива особа и увек има времена да ме саслуша и посаветује. Никада јој није тешко да уради нешто за мене и увек брине да ли сам добро. Када у школи добијем петицу, награди ме мојим омиљеним слаткишом, крофнама, које она прави најбоље на свету. Понекад ми помогне око домаћих задатака, када нешто не знам сам да урадим, а мама није ту да ми помогне. Када се разболим, брижна је и пажљива и помаже ми да оздравим што пре. Ако сам нерасположен или тужан, бака увек зна како да ме развесели. Највише волим када ми прича приче о свом детињству и о школским данима, јер су тада деца другачије живела, па ме увек изнова заинтересује својом причом. Понекад ме и растужи, јер је њој у мојим годинама било далеко теже него мени. Бака зна да много волим изненађења па ме често обрадује неком ситницом или нечим за чим сам дуго жудео. Посебно волим бакине поклоне за рођендан, јер увек добијем од ње оно што много желим.

Због тога што је толико добра према мени, трудим се да помажем мојој баки. Када могу, радо јој помогнем у кућним пословима или јој донесем намирнице из продавнице. И ја њу некад изненадим неком ситницом, па од свог џепарца

купим нешто што она воли. Много сам срећан када се моја бака хвали пред својим другарицама како највише воли да пије кафу коју јој ја скувам. Заиста сам срећан што је моја бака баш моја бака и сваком бих пожелео да има такву баку.

Марко Рајак 5-2, 1. место

Како сам помогла једној баки

Многи кажу да је старост лепа. Наравно, лепа је када имаш са

неким да је поделиш.

Тог хладног јутра гледала сам кроз прозор. Поглед ми је одлутао у даљину.

У једном тренутку угледала сам једну старицу како отвара своју капију и ситним корацима, пажљиво се придржавајући за зид како не би пала, креће низ улицу. Било је веома хладно. Пут и тротоар су се цаклили на јутарњем сунцу. Пошто сам била радознала, погледом сам пратила ту баку и мислила где се упутила тако стара на овој клизавици. Одједном, десило се оно што сам и очекивала. Бака је пала. Истрчала сам из куће и у два корака нашла сам се поред ње. Помогла сам јој да устане и увела сам је у кућу. У знак захвалности понудила ме је дивним колачима. Кућа је била лепо сређена и на старим комодама стајало је неколико слика стављених у различите рамове. Са тих слика могла сам да видим читав њен живот. А на крају, остала је сама. Свако јутро, наравно, док је напољу било клизаво, одлазила бих да јој купим оно што јој треба. У знак захвалности бака ми је исплела дивну капу, шал, шал и рукавице. Сваке зиме ја их носим и увек ме подсете на дивна зимска јутра проведена с баком.Могу вам рећи да ће ми ове зиме веома недостајати.

КАТАРИНА ЈОВАНОВИЋ 6-22. место

Руке пријатељства


Руке пријатељства

Задаци

На једном часу математике учитељица је тражила да ђаци

којима домаћи није био исправно урађен, донесу исправке. Мој најбољи друг није урадио задатак па је покушао на брзину да препише од мене. У преписивању је погрешио и учитељица је рекла да није добро. Вратио се у клупу и љутито ми рекао: „Више ти нисам друг!“

Касније, током тог часа, радили смо неке нове задатке. Мом другу

опет није било јасно, па ме је питао за помоћ. Насмешио сам се и помислио: „Већ је заборавио шта је рекао!“ Помогао сам му око задатка и он га је на табли тачно решио.

На великом одмору заједно смо јели ужину и дружили се као

и сваког дана. Нико није спомињао час математике. Па не може један погрешан задатак да посвађа два најбоља друга!

Место на коме ја живим је веома лепо и необично. То је ергела

коња.

Мој љубимац је кобила Ватрена маца. Она је лепа и племенита.

Уживам да одлазим у шталу да је мазим и плетем јој гриву. Увек се обрадује када ме види. Била је једна од најбољих у штали. Увек је побеђивала и сви су је волели. Једнога дана повредила се у трци. Ветеринар је рекао да је повреда озбиљна. Дошли су нови, млађи коњи и она је премештена у споредну шталу. Њен поглед је постао тужан. Сви су је заборавили. Ја сам веровала да ће оздравити. Свакога дана сам јој односила шаргарепе, шећер и јабуке. Тата и ја смо је изводили у шетње. После неколико месеци Ватрена маца је почела да се опоравља и поново да тренира. Дошло је пролеће и дан да кренемо на хиподром. Била сам узбуђена и уплашена. Како ће проћи трка?! Када сам видела да прва пролази кроз циљ, била сам пресрећна. Тата ме је повео у победнички падок да примимо пехар.

У очима Ватрене маце поново је засијао онај стари сјај. На најлепши

начин ми је узвратила за љубав коју сам јој пружила.

Катарина Пајић 2-1

Jезик пријатељства нису речи него значење.

Ко пријатеља нађе, нашао је благо.

Пријатељство је друго ја.

Најбољи пријатељи су једна душа подељена у два тела.

Искрено пријатељство је вечно.

Ценим нова пријатељства, она су љубав која нам је увек потребна. Али стара пријатељства су више него љубав, јер су део нас самих.

Пријатељи су као звезде. Не можеш их увек видети, али су увек ту уз тебе!

Хиљаду је суза у мојим очима било, хиљаду је жеља које ми живот није испунио, мало је љубави коју осећају сви, а још мање таквих ПРИЈАТЕЉА КАО ШТО СИ ТИ!!!

Ако једном будеш сам, остављен и сломњен животом, ако ти сузе потеку низ лице, ако се у свему разочараш, увек ћу бити уз тебе, јер моје име je ПРИЈАТЕЉ!!!

Пријатељ се лако нађе кад се пева и весели, али кад ти тону лађе, видиш ко ти добро жели!

Пријатељи су највеће благо

Пријатељи су највеће благо. Пријатеље треба чувати и волети.Ја имам много пријатеља. То су сви дечаци и девојчице из мог одељења. Са својим пријатељима волим да се играм и да делим тајне и слаткише. Када сам била на летњем распусту, и кад год ми је било лепо, сећала сам се својих пријатеља. Волим када сам у друштву. Тада сам најсрећнија. Прави пријатељ нас увек разуме. И када се мало посвађамо, брзо заборавимо ружне ствари и опростимо један другоме. Имати пријатеље је нешто најлепше. Тада знамо да нисмо сами. Зато треба да чувамо и волимо наше пријатеље.

Милица Голијан


Уместо словом везом се пише,Од речи више говори шара,

Ту српска душа свом снагом дише,Ту у сведоку Божијег дара.

Култура и уметност, обичаји и веровања, лепота и мудрост живљења, чине традицију једног народа. Традиција

српског народа богата је и неисцрпна ризница коју треба отварати, откривати, упознавати и тако од заборава сачувати непроцењиве вредности које чине лепоту духа нашег народа. Народно искуство гомилало се вековима: радом, борбом са природом и самим собом, али и вечитим трагањем за новим и непознатим. Временом, ризница се мењала, некада је била богатија, а када је народ био потиснут теретом историје, бивала је оскуднија.

ОБИЧАЈИ

Народни обичаји Срба, као својеврсна баштина једног народа, показују изузетно живописно и складно управљање

људи у времену и усаглашеност свакодневних послова и животних токова са светковинама које их прате и увеличавају.

СРПСКА ТРАДИЦИОНАЛНА ОДЕЋА

Одећа представља веома значајан културни феномен везан за друштво у целини, поједине његове групе, али и за самог

појединца, физичку појаву човека, и уопште његову личност. Она је културно добро које нам сведочи о многим елементима и сферама живота људског друштва кроз историју, од првих познатих цивилизација до данас. Осим што је задовољила сврху и намену да заштити човеково тело, она представља и нешто што припада интегритету и идентитету сваког члана друштва понаособ. По одећи се међусобно познајемо и препознајемо, њом се представљамо другима. Одећом се издвајамо од осталог света, а помоћу ње, истовремено и чинимо део одређеног света.

Ношња коју користи становништво одређеног подручја уклапа се у слику краја и открива нам основне гране

привреде, из ње се читају климатски услови, на њој се одражава благостање шире заједнице, али и имовинско стање сваког појединца и његове породице. Поред тога, народна ношња скрива у себи и трагове оних историјских догађаја који су у прошлости краја били значајни и који су оставили свој печат у њеном обликовању. Коначно, народна ношња је слика вештине, ликовног схватања и стваралачког домета народа, који је у том за живот неопходном реквизиту, нашао медиј кроз који је проговорио из дубине свог бића, да би на свој начин и својим

ЈЕ ПОГРЕШНО„О том питању, наиме, већ дискутовали неколико пута.“ Ако вам се реченица чини непотпуна – потпуно сте у праву. Из ње је намерно изостављена енклитика „смо“. Размислите где се она може, а где не може ставити. Да се подсетимо: ЕНКЛИТИКЕ су ненаглашени облици помоћних глагола јесам (сам,си, је...), бити (бих, би...), хтети (ћу, ћеш, ће...), ненаглашени облици заменица (ми, ме, ти, те...) и речца ли. Енклитике се ослањају на претходну наглашену реч и са њом чине акценатску целину. Зато се енклитике не могу распоредити на почетак реченице, иза предлога, иза изразите паузе, односно знака интерпункције.Када ово знате, дату вежбу сигурно можете и сами да решите, али за сваки случај наведимо и одговор. „Смо“ се може ставити после „том“, после „питању“ или после „већ“, а велика је грешка ако се стави испред „већ“.Да вежба нипошто није сувишна, показују следећи – нажалост сасвим уобичајени – примери из новина и часописа:„Игра Црвене звезде, коју карактеришу брзи продори бекова и контранапади, је добро позната.“„Представник Сједињених Држава, амбасадорка Мадлен Олбрајт, је у функцији председавајућег за месец новембар нагласила...“„Слонове кљове које је Скупштини даривао цар Хаиле Селасије су један од највреднијих дарова.“„Тај начин, по својој спољашњој форми, се зове југословенски национализам...“У већини примера грешка се може исправити једноставно променом места речи: не „је добро позната“ него „добро је позната“; не „су један...“ него „један су од највреднијих дарова“; не „се зове...“ него „зове се југословенски национализам“.Тамо где обично преокретање није довољно, енклитика се може ставити после глагола: уместо „је у функцији председавајућег нагласила“ – „у функцији председавајућег нагласила је“. Не треба заборавити ни пуне глаголске облике јесте и јесу, који нису енклитике и који стога могу доћи на „јаком“ месту у реченици. Њихову примену можемо видети у следећим правилним примерима из штампе:„По мишљењу филмских критичара, један од најзанимљивијих филмова последњих десет година јесте филм са симболичним насловом Како је пропао рокенрол.“„Учинила ми се најприкладнија идеја Емила Сиорана који каже да они који деле, на политичком или религиозном плану, људе на правоверне и отпаднике јесу зликовци.“Примери неправилне употребе енклитика чести су и у вашим домаћим и писменим задацима. Зато убудуће поведи рачуна да ли на дозвољено место стављаш ненаглашене облике помоћних глагола, личних заменица и речцу ли.

говором изразио тежњу за лепотом.

Свака животна фаза, сваки догађај и значајна промена у животу, од детињства преко девојаштва, доба зарука и удаје,

младовања после свадбе, постизања материнства, зрела доб и удовиштво - све се то често може очитати у одећи предвиђеној и прописаној за неки одређени празник, па када на то додамо и обредну ношњу, неизоставну у појединим обичајима, онда постајемо донекле свесни колико ћемо богатство разноврсних типова, врста и подврста, срести у народним ношњама и како је то народно благо неисцрпна ризница коју тек треба откривати, упознавати и схватати вредности које она у себи крије.

Размишљајмо о томе

Народна ношња


Последице узимања дроге

Дрога оставља дубоке трагове и на телу. Јасно и свима видљиви знакови узимања дроге:1.Црвене очи 2.Занемаривање основне хигијене3.Губљење тежине (при конзумирању неких дрога)4.Поремећаји у спавању5.Умор или хиперактивност.

Неке дроге остављају лакше, неке теже последице, али нема их безопасних. Удисањем се јавља опијеност, што временом постаје кобно. Долази до болова у желуцу, организам слаби, а после неког времена, оштете се и живци, јетра, бубрези, па и мозак, јављају се проблеми и са срцем. Понекад изазива и гушење, дакле смрт!

Наркоманија је најтежа болест зависности, али и једина болест коју човек сам бира. Забрињавајући је податак да је граница првог коришћења дроге померена са шеснаест на тринаест година. Марихуану је пробало нешто више од девет одсто анкетираних ученика, а деветнаест одсто ђака узима хероин!Наркотици су све заступљенији у школама, јер дилери постају већ деца од тринаест или четрнаест година. Школарци у појединим основним школама конзумирају опијате, а да их нико од запослених не примети, јер још увек немају развијене механизме за то. Такође, уколико деца изађу из школског дворишта да би се дрогирала, психолози сматрају да то није проблем школе већ родитеља.Више од хиљаду младића и девојака узраста од седамнаест до двадесет пет година, умрло је од последица конзумирања дроге у нашој земљи у последње три године!Постоје ситуације када треба бити одлучан и рећи НЕ! нечему што ти може упропастити живот! Дрога је болест. Дрога ти може одузети приjатеље, родитеље, будућност, и на крају, живот. Зато реци НЕ дрогама и онима који ти је нуде.

Први пут дрога се обично проба из знатижеље или на наговор

приjатеља. Добро размисли исплати ли се ући у такав ризик. Последице, на које касније више не можеш утицати, могу бити врло тешке.

Први корак ка путу зависности је проба. Дрогу узимаш да би пробао

нежељене учинке, или те je на то неко наговорио. Неко само на томе и остане, али неко ће за наркотиком посегнути и други, трећи и ко зна који пут.

Други корак ка путу зависности: Пробао си, можда ти се свидело,

зашто не би још који пут? И све чешће узимаш дрогу у друштву, за добро расположење. При том, на то трошиш и све више новца, свог џепарца. Све ти се још увек чини безопасним, рачунаш на то да можеш престати кад год хоћеш. Је ли заиста тако? НИЈЕ.

Трећа фаза је навика! Из друге, врло је лако склизнути у трећу фазу.

Постајеш заокупљен дрогом. Узимаш је и због тога да би се лакше носио са животним проблемима. Али, они се тако не могу решити. Занемарујеш своје


Наркоманија

дневне обавезе, губиш дан у школи, остајеш без старих приjатеља, крећеш се у новом друштву наркомана…

...Сада је већ тешко одустати. На краће време ћеш можда и престати

са узимањем дроге, али прва прилика или први проблем на који налетиш опет те враћа њој. Постајеш свестан да то што радиш није добро, али једноставно ниси у стању да прекинеш, што ти још додатно руши самопоштовање.

Четврта фаза је зависност. У тој, најопаснијој и најштетнијој фази,

својим животом не владаш ти него дрога. Она ти је важнија од свега, због ње занемарујеш све остало, без ње више не можеш. Нема шансе да завршиш школу, нађеш или задржиш посао. Дрога ти више не пружа баш никакво задовољство, али једноставно мораш да је узимаш. Вртиш се у зачараном кругу: од проблема које је изазвала дрога бежиш узимајући баш ту дрогу...

Александра Димитријевић 7-2


Врсте дрога

Марихуана – „Трава” је сушена индијска конопља, односно њено

лишће. Узимају је за опуштање, за добро расположење, за савладавање проблема. Стални корисници марихуане постају зависни, мењају се као особе, угрожено им је здравље. Пушење траве надражује плућа и може изазвати рак, баш као и пушење цигарета. Марихуану називају и „предворјем пакла”, јер њена честа употреба отвара пут ка јачим дрогама. Под утицајем ове дроге јављају се проблеми с памћењем, учењем, размишљањем и решавањем проблема. Можеш постати неспретан, чак и у ходању, или доживети нападе панике.

Кокаин - У било ком облику изазива велике здравствене проблеме. За

зависнике он је све: храна, пиће, дечко или девојка, пријатељ, породица. А цена је велика: нарушено здравље, потиштеност, раздражљивост, депресија.

Екстази је „дизајнерска дрога” коју су направили хемичари подземља. То је

бели прах, различите таблете и капсуле. Екстази је комбинација халуциногена и стимуланса. На гласу је као „дрога љубави”. Међутим, она јача све емоције, и позитивне и негативне. Почиње деловати двадесет минута до сат времена након узимања. Кожа почиње да сврби, повећава се срчани рад и крвни притисак, уста су сува, зенице раширене, наступа несвестица, знојење.

ЛСД је лабораторијски произведен халуциноген који снажно утиче на

промену расположења. Нема мириса, боје и укуса. Продаје се у листићима бугачице натопљеним одређеном дозом, те у облику таблета, капсула. ЛСД делује тридесет до деведесет минута након узимања и може изменити појам о времену и простору око себе. Чујеш боје, видиш звукове, доживљаваш и друга привиђења, нпр. да се зидови померају. Дешавају се и телесне промене: проширене зенице, повишен срчани ритам, крвни притисак и телесна температура, поспаност, знојење, сува уста и дрхтавица.

Хероин је дрога добијена од исушеног „млека” опијумског мака, који садржи

средства за сузбијање бола - морфијум и кофеин. Бели или тамносмеђи прах, слично катрану, изазива еуфорију, посебно ако се убризга ињекцијом, често уследи поспаност, мучнина и повраћање. Телесни симптоми: сузне очи, сврбеж по телу. Уништава тело и изазива јаку зависност. Краткорочне последице: проблеми с дисањем, мучнина, повраћање и затвор. У комбинацији с алкохолом посебно је лако прекорачити дозу хероина. Резултат - грчење, кома, могућа смрт.

Big G - Зовем се дрога

Ја сам твоја ноћна мора - зовем се дрога.Чекам кад ћеш бити поспан.Твојим мислима ја лутам као клошар,излуђујем те ноћима, јер ја сам твој кошмар.

Сети се свих оних што су те нудили дрогом,сети се тог првог дана када си ме проб’о.У почетку било ти је, кажеш, добро,ал’ сад управљам тобом, а ти к’о да си робот.Ја сам ти отац и мајка, твој сам највећи порок,не можеш да живиш без мене, ја сам твој погон.Џабе бежиш одавде, јер излаза нема,ја сам ти сенка, чак и кад мислиш да дремам,ја иза ћошка те чекам - правим ретарда од човека,и не дам ти да време вратиш на почетак.Зар не схваташ, убио сам ти најбољег друга,сад сам твоја верна дрога, а ти си мој верни слуга.Погледај се! Био си спортиста одличних изгледа,сад си јадан и бедан без презимена и имена.Ал’ волим када кажеш да ме требаш,Зато шта чекаш, већ узми телефон и назови тог дилера!

Ја сам твоја ноћна мора - зовем се дрога.Чекам кад ћеш бити поспан.Твојим мислима ја лутам као клошар,излуђујем те ноћима, јер ја сам твој кошмар.

Хоћеш да ме склониш, ал’ ја увек сам изнад,а ти то нећеш да признаш како хвата те криза.Узимам ти разум, уништавам метаболизам,некада био си човек, а сада си ништа.А да би се дружио са мном, увек треба ти новац,зато те и терам да мами крадеш га из новчаника,да продајеш ствари из куће, не оставиш ме никад,да полудиш, прснеш на улици, претучеш типа.Радим ти то из забаве, имам лоше

намере. Не слажи са мном танграме,јер бићу још гори кад видим да желиш ићи на одвикавање.Твој живот таман је због мене, брзо бићеш сахрањен.Више не знаш ни ко су ти другови,сви су они бледи као духови. Ти ходаш очију црвених,и сада проклињеш оне који су те са мном нудили,

АЛИ БУДИ СИГУРАН, ТО ТИ НИСУ БИЛИ ДРУГОВИ!!!

Продао си ми душу, са твојом душом се играм.У руци ти је био џоинт - сада је игла.Више немаш ортаке, нећеш их видети никад,због мене чак те и оставила девојка.Јер ја сам дрога, пар пута кад ме пробаш, опет мораш, јер ја чиним то да прснеш,због мене ћеш да умреш. Како волим да те гледам док ми лајне шмрчеш,а највише сам срећан кад се у вену иглом пукнеш.Погледај се шта покушаваш? Победићу те увек када кренем да те искушавам,јер ја тобом манипулишем,кроз твоју крв циркулишем, у лице ти се смејем док те гледам јадног како умиреш.Ја сам твоја ноћна мора у кревет када легнеш.Био сам ти задовољство, сад сам ти терет.Али даћу ти савет да не плачеш к’о дете -

АКО ТИ НЕ САХРАНИШ МЕНЕ, ЈА ЋУ САХРАНИТИ ТЕБЕ!!!

Погледај своје родитеље!Мајка ти плаче сто сам јој упропастио сина,а оца си разочарао.Узео сам ти новац, срећу,здравље, другове, девојку, све...Па ти размисли добро пре него што ме узмеш,

ИЗБОР ЈЕ ТВОЈ!!!



ГАБРИЈЕЛА КОКО ШАНЕЛ

Габријела Коко Шанел (19. aвгуст 1883 – 10. jануар 1971.) je била француска модна креаторка, једна од најчувенијих у xx веку.

Готово шездесет година суверено је владала високом париском модом.Коко Шанел је и творац ,,мале црне хаљине’’. Дизајнирала је костиме за многе филмове.Дружење у интелектуалним круговима ју је одвојило од других савремених модних дизајнера и довело до тога да се њен дизајн почне уважавати као уметничко дело.Током Другог светског рата појавиле су се критике да се повезала са фашистичким покретом, јер је започела везу са једним немачким официром.Због оштрих осуда практично се повукла из јавног живота негде имеђу 1939. и 1954. Изненада, 1954. одлучила је да се врати послу. Успешан повратак на сцену осигурала је креацијом шанел костима, који се и данас носи и навелико копира.Карл Лагерфелд је једном рекао: ,,До педесетих је имала користи од прекида у рату, па је могла да развије прави shanel look. Време и култура су хватали корак с њом’’.Славна модна креаторка Коко Шанел добила је златник са својим ликом, који је дизајнирао Карл Лагерфелд, уметнички директор модне куће ,,Шанел’’.Коко је радила све до своје смрти 1971. и сахрањена је у Лозани у Швајцарској.И поред безбројних љубавних афера, никад се није удавала.После њене смрти компанију су водили њени многобројни дизајнери.Од 1983. немачки дизајнер Карл Лагерфелд је одржао у животу име Шанел, успешно комбинујући традиционални Коко стил са модернијим изразом.

Марија Јовановић 8-3

Да ли сте знали?

Прву жвакаћу г у м у

патентирао је Виљем Семпл 28. децембра 1869. године.

Виљем Семпл је био зубар

из Охаја, САД. У свом производу од гуме, који се употребљавао за вежбе вилице и симулацију десни, употребио је каучук. Веровао је да ће жвакаћа гума помоћи у прању зуба, чинећи их чистијим.

Његов производ није доспео на тржиште, али само две године касније појављује

се прва машина за производњу жвакаћих гума.

Вук Бакић 8-3

СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ ЧОВЕКА И ЧОВЕКОЛИКИХ МАЈМУНА

Човек има највише сличности са човеколиким мајмуном без репа, групом у коју спадају шимпанза, горила и орангутан. Они су, поред

човека, једини сисари којима је реп закржљао.

СЛИЧНОСТИ ИЗМЕЂУ ЧОВЕКА И ЧОВЕКОЛИКОГ МАЈМУНА: Човеколики мајмуни, као и човек, имају покретан палац шаке којим се служе.Лице им је голо, без длака.Мужјак има браду и бркове.У вилици имају 32 зуба.Унутрашњи органи, крвне групе, телесна температура и пулс су врло слични човековим.Човек и човеколики мајмуни обољевају од истих болести.Мозак човеколиких мајмуна је мањи него човеков, али су по грађи веома слични.Човеколики мајмуни могу лицем, као и човек, да изражавају различито расположење.Живе у породичним групама и женка врло пажљиво чува младунце.

Људи и мајмуни су у далекој прошлости имали заједничког претка. То значи да се човек није развио из човеколиких мајмуна, него

да су од заједничког претка (примата) настале две гране: људи и човеколики мајмуни. Већина научника сматра да је најстарији директан предак данашњег човека припадао човеколиким бићима из групе аустралиопитекус. Аустралиопитекус је ходао успрвно и употребљавао примитивна камена оруђа, живео је на ивици шума и отвореним саванама Африке, а хранио се зрневљем и семењем разних трава.

Вања Петошевић 7-4

Да ли сте знали?


1. „Сумрак сага“, коју чини пет изврсних књига, које је написала чувена америчка

списатељица Стефани Мајер.Први део - „Сумрак”

У средишту приче је млада Бела Свон, добровољно, а безвољно пристигла

у кишовити Форкс, где з а п о ч и њ е да живи са својим оцем. Већ првог дана, у новој средини и у новој школи, за око јој з а п а д а ј у К а л е н о в и , ч у д н о в а т а и прилично и з о л о в а н а п о р о д и ц а .

Посебно јој је привлачан Едвард, најлепши и најграциознији међу њима. Невоља, међутим, настаје када и он опази њу... Тајна Каленових је исконска, но они су превазишли ограничења свога рода, јер своју жеђ задовољавају различитим животињским врстама. Постоје, међутим, и они други, који поштују традиционални начин исхране...Други део - „Млад месец”

Како то иначе у животу бива, једно зло или добро, како га ко

доживљава, не може само да прође – неопходна је равнотежа. Након неизмерног љубавног бола који доживљава, Бела открива ту другу, паралелну страну медаље ушушканог Форкса. Пријатељство са Џејкобом Блеком, другаром из детињства, који припада древном индијанском племену Квилита, открива јој још једну

б р и ж љ и в о чувану тајну. Ни Квилити нису тек једно племе у к р а ш е н о живописним ношњама и драматичним т о т е м и м а . Н а п р о т и в , њихова тајна је, попут оне

вампирске, прикривена светлошћу ноћи у сени Младог месеца.Трећи део - „Помрачење”

Само наизглед обична девојка, Бела Свон растргнута је између

осећања према двојици најдражих мушкараца, непомирљивих природних непријатеља, и не зна како да споји

не само њих двојицу, већ и два дела себе. Постаје јој јасно да не може да задржи уз себе и Едварда и Џејкоба, и зато је приморана да бира... Још горе од тога, Бела је поново у животној о п а с н о с т и : њен стари

осветнички настројени непријатељ опет јој је за петама, а временом открива да су чак и мистериозна убиства која се дешавају у оближњем Сијетлу тесно повезана с њом.Четврти део - „Праскозорје”

Четврти део планетарно популарне саге Стефани Мајер садржи три

засебне „књиге“. Први део прати Белино венчање с Едвардом и њихов медени месец, који су провели на приватном острву негде код обале Бразила. Едвард тешка срца пристаје да води љубав с Белом, иако је она још увек људско биће, јер људи ретко из тога излазе живи и неповређени... Други део књиге је Џејкобов део. Чопор в у к о д л а к а п л а н и р а да уништи нерођено дете, не знајући какву би претњу оно могло донети, чак и по цену да убију Белу. Џејкоб се, р е в о л т и р а н , супротставља Сему и напушта чопор, а за њим неочекивано крену Сет и Лија Клирвотер. У веома драматичном и потпуно неизвесном, мучном порођају, на свет долази Ренесме. Да би спасао

Белин живот, Едвард јој убризгава свој отров, претварајући је у вампира. Трећи део књиге уводи у Белин живот након преображаја. Сада је вампир и ужива у свом новом телу и неоткривеним способностима. Међутим, Ирина грешком идентификује Ренесме као „бесмртно дете“, дете претворено у вампира, што је по законима Волтура незаконито, табу. Претња се надвија над читав клан Каленових...

2. „Боже, да ли си ту? Ја сам, Маргарет”, познате ауторке

Џуди Блум

ЈЕДНА ОД НАЈЧИТАНИЈИХ ТИНЕЈЏЕРСКИХ КЊИГА СВИХ

В Р Е М Е Н А ! Ове године у Маргаретином животу све ће се променити. Управо се преселила из центра Њујорка у предграђе и нестрпљива је да се уклопи у ново друштво, које чине д р у г а р и ц е Ненси, Гречен и Џејни. Маргарет коначно осећа да припада новој средини тек када оне оформе тајни клуб на чијим састанцима разговарају о личним стварима, као што су дечаци, брусхалтери и прва менструација. Али, постоје неке ствари у одрастању о којима је тешко разговарати, чак и са својим најбољим другарицама, па Маргарет налази неког другог с ким може да прича. Боже, да л` си ту? Ја сам, Маргарет. Не могу да дочекам два сата, Боже. Да ли мислиш да ће Филип Лирој хтети да игра са мном? Није да ми се баш толико свиђа као особа, Боже, али је веома згодан. И волела бих да плешем са њим... само једном или двапут. Хвала ти, Боже.” Џуди Блум је на тачан и духовит начин приказала радости, страхове и несигурност који чине свет девојчице која је на прагу адолесценције.

3. „Домаћин”, Стефани Мајер У овој мешавини научнофантастичног и љубавног романа, Стефани Мајер открива шта се дешава с интимним

Препоручујемо

Топ 5 најчитанијих књига


везама када два бића настањују исто тело. Земљу је окупирала ванземаљска

раса Душа, која запоседа људска тела и брише њихове личности. Мелани Страјдер, једна од малобројних слободних људи, бива ухваћена и њено тело настани Душа по имену Луталица, жива легенда међу припадницима

своје врсте, због многих домаћина у којима је боравила и мноштва планета на којима је живела. Њен задатак је да открије локацију преосталих припадника покрета отпора. Међутим, битисање у људском телу и људском уму није ни налик било чему што је Луталица до тада искусила. Убрзо открива да Мелани нема намеру да се преда без борбе - уместо да јој пружи жељне информације, она Луталичин ум испуњава сећањима на вољеног мушкарца, Џареда, који је још увек у бекству. Немоћна да се одупре жељама свог домаћина, Луталица почиње да жуди за тим истим човеком, кога по задатку мора да пронађе. Када околности натерају луталицу и Мелани да се и против своје воље удруже, оне ће кренути у опасну и неизвесну потрагу за мушкарцем кога обе воле.

4. „Искрене исповести Адријана Мола”, Сју Таузенд

Понедељак, 13. јуни 1988. Вечерас сам се добро погледао у огледало.

Одувек сам желео да изгледам паметно, али у двадесетој и три месеца морам да признам да изгледам као особа

која никад није ни чула за Јунга или Апдајка“. Адријан Мол је одрастао. Барем тако пише у његовом пасошу. Али он и даље живи код куће, са својим нераздвојним крпеним зеком Пинкијем, ради као књишки

мољац у месној библиотеци и вене за Пандором, љубављу свог живота.

Пунолетство није баш онакво каквим га је сањао. Но, не може увек све да буде онако како би песници мислиоци хтели. Овом књигом обухваћена су и два мање славна дневника. Један је писала Сју Таунзенд, а други Маргарет Хилда Робертс, амбициозна кћерка ситног трговца из Грантама.

5. „Соба кошмара: Ормарић број 13”, Р. Л. Стајн

Р. Л. Стајн је ушао у Гинисову књигу рекорда као најтиражнији писац

за младе свих времена. Његове књиге продате су широм света у више од 300.000.000 примерака. Стајн вас води у најмрачније углове маште, где се, далеко од сигурног света који познајете, крије Соба кошмара. У рукама држите кључ сеновитог света дрхтавица и врискова. Закорачите изван безбедног, угодног света који познајете. Откључајте врата страху. Унутра увек има места за још једнога у... СОБИ КОШМАРА. Поздравите Лука. Данас није његов срећан дан. Први је дан школе и тек што му је додељен ормарић - ормарић број 13. Срећни број 13? Не за Лука. Управо је отворио врата СОБЕ КОШМАРА. Лук треба да започне ш к о л с к у годину у новој школи и једноставно ни не помишља да било шта п р е п у с т и случају. Обући ће своју срећну мајицу, у џепу ће стегнути срећну шапу од црног зечјег крзна која никада није заказала и храбро ће закорачити у непознато. И мада му пријатељи говоре да је превише сујеверан, он не мисли тако; никада довољно среће, то је његов омиљени одговор. Кад сазна да је добио ормарић број 13, просто неће моћи да верује. Зар му је школска година упропашћена и пре него што је почела? Међутим, Лук и не слути шта се све крије иза несрећног броја, нити да му сва срећа овога света неће бити довољна када једном отвори врата злосрећног ормарића.

Припремиле: Кристина Шорак 8-1 и Марија Јовановић 8-3

ХимнаБошко Растовић 8-2

Реч химна (himnos) је грчког порекла и значи хвалоспев. Химна је, дакле,

свечана похвална песма. Може бити испевана у славу божанства, јунака, личности, догађаја, ствари.

Поред државне химне, постоје и друге химне различитог садржаја

и намене.

Боже правде је химна Републике Србије. Текст je написао Јован

Ђорђевић, књижевник, преводилац, управник Српског народног позоришта у Новом Саду и Народног позоришта у Београду, професор историје на Великој школи. Mузику за српску химну „Боже спаси актуелног краља” написао је 1872. године Даворин Јeнкo, хоровођа Првог београдског певачког друштва.

Свечана песма „Боже правде” је првобитно била химна Кнежевине

Србије (од 1882. године Краљевине Србије) и у оригиналним стиховима се велича српски кнез. Написана је за позоришни комад „Маркова сабља”, који је премијерно изведен 1872. године у част пунолетства кнеза Милана Обреновића.

Боже правде постаје химна Краљевине Србије 1882. године,

када се Милан Обреновић проглашава за краља и траје до 1903. године и доласка на престо династије Карађорђевић. До 1909. године Краљевина је без химне, а 27. јула те године Петар I Карађорђевић одобрава „Боже правде” као званичну химну Србије уз образложење да то није химна Обреновића, већ химна Краљевине Србије.

Препоручујемо


Стеван Стојановић Мокрањац

Стеван Мокрањац је један од најзначајнијих српских кoмпозитора до данас. Рођен је у Неготину 1856. године, а умро је у Скопљу 1914. Његове световне

и духовне хорске композиције утакнуте су у културно и музичко наслеђе наше земље и постале су део историје, али и свакодневне музичке праксе. Импресиван је за најмлађе ствараоце и извођаче.

Написао је петнаест руковети, које представљају врсту хорске свите, инспирисаних фолклором различитих крајева. Десета руковет је проглашена

за најлепшу руковет. Oбрађена песма је „Биљана платно белеше“. Она представља сам врхунац Мокрањчевог стваралаштва. РУКОВЕТИ:1. Руковет из моје домовине (1883)2. Руковет из моје домовине (1884)3. Руковет из моје домовине (1888)4. Мирјања (1890)5. Руковет из моје домовине (1892-1893)6. Хајдук Вељко (1892)7. Песме из старе Србије и Македоније (1894)8. Песме са Косова (1896)9. Песме из Црне Горе (1896)10. Песме са Охрида (1901)11. Песме из старе Србије (1905)12. Песме са Косова (1906)13. Песме из моје домовине (1907)14. Песме из Македоније (1909)

Вредно је радио и као мелограф. Познати су његови записи народних песама и игара са мелодијама из „Левче“ као и две значајне збирке записа са српским

црквеним напевима „Осмогласник“ и „Страно пјеније“.

Компоновао је Литургију, која носи име састављача редоследа обреда св. Јована Златоустог.

Као сећање на овог композитора, сваке године у септембру, у Неготину се одржава фестивал хорске музике „Мокрањчеви дани“.

Невена Вилић 8-1

Музика

БОЖЕ ПРАВДЕ

Боже правде, ти што спасе од пропасти до сад нас, чуј и од сад наше гласе и од сад нам буди спас.

Моћном руком води, брани будућности српске брод.Боже спаси, Боже храни, српске земље, српски род.

Сложи српску браћу драгуНа свак дичан славан рад,Слога биће пораз врагу,а најјачи српски град.

Нек на српско ведро челоТвог не падне гнева гром.Благослови Србу селоПоље, њиву, град и дом!

Из мрачнога сину гробасрпске славе нови сјајнастало је ново доба.Нову срећу, Боже дај!

Нек на српској блиста граниБрецке слоге златан под.Боже спаси, боже хранисрпске земље, српски род!

Кад наступе борбе даник победи му води ход.Боже спаси, Боже храниСрпске земље, српски род!

Отаџбину српску бранипет вековна борбе плодБоже спаси, Боже браниМоли ти се српски род!

Топ 10 најслушанијх песама

1. Rihanna feat. Eminem - Love the way you lie2. Black eyed peas - Imma be3. David Guetta feat.Fergie – Getin’ over you4. Lady Gaga feat Beyonce - Telephone5. Justin Bieber feat. Jaden Smith - Never say never6. David Guetta feat Kelly Rowland –Love takes over7. Edward Maya – Stereo love8. Tokio Hotel - World behind my wall9. Eminem - Not afraid10. Yolanda be cool - We no speak Americano


Rihanna feat.Eminem - Love the way you lie Rihanna: Just gonna stand there and watch me burn,that’s alright because I like the wy it hurts.Just gonna stand there and hear me cry,that’s alright because i love the way you lie,i love the way you lie.Eminem: I can’t tell you what it really is,I can only tell you what it feels like,and right now it’s a steel knife in my windpipe.I can’t breathe but I still fight while I can fight,as long as the wrong feels right it’s like I’m in flighthigh off of love drunk from my hate.It’s like I’m huffin’ paint and I love it the more I suffer, I suffocateand right before I’m about to drown, she resuscitates me, she fuckin’ hates meand I love it, wait, where you goin’?I’m leavin’ you, no you ain’t come back,we’re runnin’ right back, here we go again.Its so insane, cause when it’s goin’ good, its goin’ great.I’m superman with the wind in his back, she’s Lois Lane.But when it’s bad, its awful. I feel so ashamed. I snapwhose that dude? I don’t even know his name.I laid hands on her.I never stoop so low again.I guess I don’t know my own strength.Rihanna: Just gonna stand there…Eminem: you ever love somebody so much you can barely breathewhen your with em you meet and neither one of you even know what hit emgot that warm fuzzy feelingyeah them chills used to get emnow you’re getting fuckin’ sick of lookin’ at emyou swore you’d never hit em, never do nothin’ to hurt emnow you’re in each other’s face spewin’ venom in your words when you spit emyou push pull each other’s hairscratch, claw, hit em throw em down pin emso lost in the moments when you’re in emit’s the face that’s the culprit, controls you bothso they say it’s best to go your seperate waysguess that they don’t know yacause today that was yesterdayyesterday is over, it’s a different daysound like broken records playin’ overbut you promised her next time you’ll show restraintyou don’t get another chancelife is no nintendo game, but you lied againnow you get to watch her leave out the windowguess that’s why they call it window paneRihanna: Just gonna stand there…Eminem: Now I know we said things, did things, that we didn’t meanand we fall back into the same patterns, same routinebut your temper’s just as bad as mine is, you’re the same as mewhen it comes to love you’re just as blindedbaby please come back, it wasn’t you, baby it was memaybe our relationship isn’t as crazy as it seemsmaybe that’s what happens when a tornado meets a volcanoall i know is i love you too much to walk away thoughcome inside, pick up the bags off the sidewalkdon’t you hear sincerity in my voice when i talk?told you this is my fault, look me in the eyeballnext time i’m pissed I’ll lay my fist at the drywallnext time there won’t be no next timei apologize even though i know its liesi’m tired of the games i just want her backi know i’m a liar if she ever tries to fuckin’ leave againi’ma tie her to the bed and set this house on fireRihanna: Just gonna stand there and watch me burnthat’s alright because I like the way it hurtsjust gonna stand there and hear me crythat’s alright because i love the way you lie

i love the way you lie.

Музика

GUNS N´ROSES

ГАНС ЕН РОУЗИЗ (енгл. Guns N´ Rouses – пиштољи и руже), је америчка хард-

рок група. Основали су је у Лос Анђелесу, јуна 1985. године следећи чланови: Аксел Роуз, Сол Хадсон – Слеш, Даф Мекаган, Мет Сорун, Стив Адлер, Изи Страдлин. Данашњу поставу чине следећи чланови: Ексл Роуз, Ди Џеј Ашба, Рон Тал, Ричард Фортус, Дизи Рид, Томи Стинскон, Френк Ферер и Крис Питмен. Врхунац каријере доживели су у периоду од 1991. до 1993. године. Одржали су велики концерт у Рију, у Бразилу, пред око 260 000 посетилаца. Након тога одржали су велику светску турнеју, која је трајала пуних двадесет осам месеци, а завршила се концертом у Буенос Ајресу, у Аргентини, који је уједно био последњи заједнички наступ најуспешније поставе „Ганса’’.Објавили су пет студијских албума. Посебно се издваја албум Аpetite For Destruction, објављен 1987. године. Поред тога, објавили су и три жива албума и компилације.

ВАТРОМЕТ У БЕОГРАДСКОЈ АРЕНИ

Рокенрол ураган звани „Ганси’’ коначно су се појавили и у Србији. Одржали су концерт 23. септембра 2010. године у Београдској

Арени пред око 15 000 људи, буквално свих годишта, у оквиру турнеје на којој представљају свој последњи албум „Кинеска демократија’’. Имао сам част да са татом, кумом Бокијем и другарима из школе, Глишом и Јованом присуствујем овом спектаклу.Концерт је почео око 23 часа и 30 минута. Хиљаде љубитеља „Пиштоља и ружа’’ дочекало је харизматичног и контроверзног Ексела Роуза и његов бенд вриштањем, тапшањем и великим праском на позорници. Уз општи делиријум у публици „Арену’’ је затресла нумера „Chinese democracy’’, а затим су уследили хитови:„Welcome To the Jungle’’, „It´s So Easy’’, „Live Аnd Let Die’’, „Night Train’’, „Sorry’’, „Mr Brownstone’’. Уз одличне сценске ефекте и пиротехнику, Ексл Роуз, уз незаобилазни шешир и наочаре, са осталим члановима, приредио је енергичан шоу. Све време је скакао и трчао по сцени као младић, вртео сталак за микрофон око главе. Ретко ко

је седео на свом месту, а сваку песму пратиле су овације и опште одушевљење публике. У току извођења песме „Sweet child o´mine’’ Ексл је од обожаваоца из публике добио српску заставу, којом се огрнуо док је певао. Своје умеће на клавиру Еклс Роуз је показао током извођења песме „November Rain’’. „Ганси“ су концерт завршили песмом „Paradise City’’.На крају концерта Ексл је поручио публици: „Србијо, коначно смо стигли! Хвала вам на свему, доћи ћемо опет да вас испрашимо!’’

АНДРИЈА РОГИЋ 7-2


Џејмс Нејсмит, Канађанин, рођен је 6. новембра 1861. године у Алманту, у канадској држави Онтарио.

Упоредо са теологијом завршио је и уметност, а током студија интензивно се бавио спортом, играјући посебно успешно амерички фудбал. 1895. посветио

се каријери универзитетског професора.

Професор Нејсмит је за бољу физичку припремљеност својих студената, играча фудбала, током зимских месеци смислио нову игру названу basket

ball - корпа за лопту.

Нејсмит је једноставно поделио свој фудбалски тим у две групе, на крају сале поставио две корпе на поду и рекао играчима да им је задатак да јајолику

фудбалску лопту убаце, како знају и умеју, у корпу.

Кошаркаши кажу да је игра у почетку била веома груба, правила готово да нису постојала, кош је било лако заклонити телом, али је кошарка још тада

показала особину коју ни до данас, на срећу, није променила. Схвативши да нешто не ваља, Нејсмит је решио да подигне кошеве, а следећи врло практични проблем, пењање по мердевинама за свако вађење лопте после постигнутог поготка, решено је крајње логично: исечено је дно корпе и лопта је почела да пропада.

Нова игра је званично представљена гледаоцима у децембру 1891. и зато се ова година сматра годином рођења новог спорта – кошарке.

Прва утакмица се одиграла 20. јануара

1892. године. Професор Нејсмит је својих осамнаест фудбалера поделио у две групе, по девет играча у свакој групи, и гледаоцима демонстрирао нову игру.

Џејмс Нејсмит је умро 28. новембра 1939. године, а кошарка је данас омиљени спорт многим људима широм света.

Припремио : Марко Вукић VIII-3

Спортски догађај који је обележио 2010. годину

2010. година је Партизанова година. Партизан је поново ушао у Лигу шампиона, на шта се чекало седам година. То је био велики успех за српски фудбал.У квалификацијама за Лигу шампиона Партизан је био најбољи. Најзаслужнији играч за то је Клео. Он је у квалификацијама постигао седам голова. Клео је дошао из Бразила. Дуго игра у Партизану и омиљен је у клубу. Заслужан је за многе Партизанове победе.У Лиги шампиона Партизан су чекали јаки противници. Био је у групи са Шахтијором, Брагом и Арсеналом. До сада су одиграна два меча, и то са Шахтијором и Арсеналом. Резултати су били: Шахтијор - Партизан 1:0 и Партизан - Арсенал 1:3. Оба меча су била тешка и пуна узбуђења.Партизан треба да одигра још четири меча. Надам се да ће уз велику срећу проћи даље и пружити нам велику радост.

Џејмс Нејсмит- творац кошарке

Квиз знања1. Немци су 1941. године бомбардовали Београд без објаве рата. Било је то 6.а) мајаб) мартав) јулаг) априла2. Како се звао најмлађи син српског владара Стефана Немање?а) Стефанб) Растков) Вуканг) Немања3. Ко је написао дело „Јазавац пред судом“?а) Бранко Ћопићб) Добрица Ћосићв) Петар Кочићг) Симо Мативуљ4. Који је познати српски писац једини до сада добио Нобелову награду?а) Меша Селимовићб) Добрица Ћосићв) Иво Андрићг) Данило Киш5. Које писмо су створили Ћирило и Методије?а) ћирилицуб) глагољицув) латиницуг) кукицу6. Ко је написао роман „Орлови рано лете“?а) Бранко Ћопићб) Десанка Максимовићв) Стефан Раичковићг) Јован Стерија Поповић

Вицеви

Ако је школа хлеб живота‚ онда живела глад!!!

Шта је то мало жуто и виче: „Јупи,јупи,јупи!“Пиле које говори шатровачки.

Зашто је Перица ставио пећ насред собе? Да би имао централно грејање.

ПИТА ТАТА ПЕРИЦУ: „ПЕРИЦЕ, ШТА ТО ТРЕБА ДА ЗНАЧИ, КАД ГОД ТЕ ПОГЛЕДАМ, ТИ НЕ УЧИШ?”А ПЕРИЦА ОДГОВАРА: „ТО ЗНАЧИ ДА МЕ СТАЛНО ГЛЕДАШ!“

ДОЛАЗИ ПЕРИЦА КУЋИ И ПИТА ГА ТАТА: „ПЕРИЦЕ, ЈЕСИ ЛИ ИСПРАВИО КЕЦА?“„НИСАМ, ТАТА, ИЗГЛЕДА ДА ЈЕ УПИСАН ХЕМИЈСКОМ ОЛОВКОМ!“

Спорт Стране смеха и забаве

Саст

авил

а: С

ања

Ст

аној

евић

8-2


Сладолед је хладан десерт направљен од млечних производа, као што је згуснуто млеко, комбиновано са вештачким укусима и заслађивачима, као што је шећер. Ова мешавина се приликом хлађења меша да би се избегло формирање кристала леда.

Занимљивости везане за сладолед:- Упалу грла од сладоледа углавном добијају они којима је грло већ нападнуто бактеријама.- Сладолед се у Русији више једе зими него лети, јер је високо калоричан.- Британска премијерка Маргарет Тачер, по занимању инжењер технологије, своју каријеру је започела проналаском хемијског једињења које се додаје сладоледу да би био кремаст.

Сладолед je деци најдражи летњи десерт, али ни оне велике не оставља равнодушним. Поготoво ако га комбинујете, на пример, са свежим јагодама и нектаринама, и маштовито украсите мрвицама црне чоколаде.

Воћни куп – Летња раскошСастојци: - 500 гр готовог сладоледа од јагода- 200 гр јагода- 2 нектарине- 20 гр мрвица црне чоколаде

Припрема: Одаберите лепу чашу и на дно сложите јагоде (ако су веће, исеците их) и на плочице нарезане нектарине и маштовито украсите мрвицама црне чоколаде.

Пријатно!Припремио: Драган Пуцар 8-2

Нова школа лист ОШ “22. октобар” Маршала Тита 8, СурчинТел, факс+381 (0)11 8440 132E-mail: [email protected]Главни и одговорни уредник: Јелена ЈокановићУредништво часописа: Марија Јовановић, Сузана Лакић, Кристина Шорак, Кристина Величковић, Миња Трајковић, Тамара МихајловићТираж: 300 Штампа: Contur Media, Сурчин

1. Спреда и позадиКоје се наше речи читају једнако и спреда и позади? Сети се барем три такве речи!

2. Опасна траваУ речи трава крије се још једна реч. Она означава једну веома корисну и, у исто време, опасну природну појаву.Преметните слова и пронађите реч која се крије у трави. Одмах је издвојте и напишите посебно, јер оно што та реч значи никако уз траву не би смело да стоји!

3. Изгубљено словоУ школском писменом задатку један ученик је написао:У бескрајним водама Атланског океана нестало је много бродова и много храбрих морнара док је откривен нови континент – Америка.У бескрајним водама Атлантика стварно је нестало много срчаних морепловаца. Али и у задатку овог ученика нестало је, изгубило се, једно слово.Откријте реч у којој сва слова нису на броју.

Из књиге Занимљива граматика, Милан Шипка

КАКО СКЛАПАТЕ ПРИЈАТЕЉСТВА?

Замислите да лутате изгубљени по мрачној шуми и управо почињете да осећате глад, када угледате пред собом колибицу од слаткиша. Након што сте проверили да нигде у близини нема вештице, спремате се да навалите. У погледу начина понашања, ваш приступ кућици од слаткиша изражава ваш приступ склапању пријатељства. Дакле, како почињете да једете кућицу?Једноставно ћу почети да једем све што видим. Покушаћу да пробам што више различитих врста слаткиша. Пронаћи ћу свој омиљени слаткиш и јешћу само тај. Нисам баш неки љубитељ слаткиша. Заправо, више бих волео неке грицкалице.

ЈЕДЕМ СВЕ ШТО ВИДИМВи сте увек отворени и искрени у односима са светом, скоро сте детињасти у свом невином ентузијазму. Овакав директан приступ омогућава да вас други лако разумеју и прихватају, али требало би да схватите да нису сви тако отворени и искрени као ви.

ПОКУШАЋУ ДА ПРОБАМ ШТО ВИШЕСвет је пун људи, а ви не бисте имали ништа против да их све упознате. Ви сте прави мајстор у проналажењу добрих особина код других. Иако је лепо уживати у различитим укусима, доћи ће време када ћете некоме коначно морати да кажете: „Ти си најслађи!“

ПРОНАЋИ ЋУ СВОЈ ОМИЉЕНИ СЛАТКИШУколико можете да пронађете и једну једину особу на свету која дели ваша интересовања, укус и тежње, то је за вас довољно. Али, ограничавајући се на један слаткиш, односно везу, можете себи ускратити читав свет пун примамљивих искустава.

НИСАМ БАШ НЕКИ ЉУБИТЕЉ СЛАТКИШАЗа вас реч луд има позитиван призвук. У складу са тим, у вашем кругу пријатеља присутан је натпросечан број занимљивих ликова. Живот једног аутсајдера има своје занимљиве стране, а ви уживате у перспективи коју вам пружа издвојеност од гомиле. Важно је упамтити да су људи који се највише плаше тога да их сматрају обичним управо они којима тај опис најбоље одговара.

ЗАГОНЕТКЕПокушај да одгонетнеш следеће загонетке:• Пирка, дува и ћарлија, некад

ломи и савија.• Црно, мало, на пут стало, име

му је Јоој!• Као шума, као трава, може

бити црна, плава, таласаста, коврџава или права.

• Просу се бисер низ твоје поље, где ти паде, ту нестаде.

• Из планине мицала, па у море тицала.

Стране смеха и забаве

БРЗАЛИЦЕ

Ево нашег предлога за забаву и надметање са другарима. Покушајте што брже више пута да изговорите следеће брзалице:МИШ УЗ ПУШКУ, МИШ НИЗ ПУШКУ.ТУРЕ БУРЕ ГУРА, БУЛА БУРЕ ВАЉА, БОЉЕ ТУРЕ БУРЕ ГУРА, НЕГ‘ ШТО БУЛА БУРЕ ВАЉА.РИБА РИБИ ГРИЗЕ РЕП.Чоканчићем ћу те, чоканчићем ћеш ме.

РЕШЕЊАКвиз знања: 1) г, 2) б, 3) в, 4) в, 5) б, 6) а.Занимљива граматика: 1. Боб, дуд, поп, кук, ратар, потоп, ана... 2. Ватра. 3. АтланТског.Загонетке: Ветар, трн, коса, сузе, река.

Сладолед

Екскурзија осмака 2010.

Documents

Нова школа бр. 3