Билтен - predstavnistvorsbg.rspredstavnistvorsbg.rs/pdf_dokumenti/2011/bilten_12_cir.pdf · већ 46. Кочићеве дане, 21. Августа, у Парку Петра

Представништво реПублике срПске

установа за унаПређење економске, научно-техничке, културне и сПортске сарадње између реПублике срПске и реПублике србије

БилтенБрој 12, септембар 2011. године

ИНВЕСТИЦИОНА КОНФЕРЕНЦИЈА 2011.

ЗАВРШЕНИ КОЧИЋЕВИ ДАНИ

ИЗДВАЈАМО

ТУРИЗАМ: БАЊА ГУБЕР

ОПШТИНЕ РС: МОДРИЧА

ПРЕДСТАВНИШТВО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У СРБИЈИ

Булевар деспота Стефана 4/IVБеоград, СрбијаТел: 00 381 11 324 6633Факс: 00 381 11 323 8633E-mail: [email protected]

Представништво реПублике срПске 2

Sadržaj

У фокусуИнвестициона конференција 2011. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

КултураЗавршени Кочићеви дани . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

ПредстављамоПодрум “Тарана” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

ТуризамБања “Губер” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Општине РСМодирча . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14


У фокусу

Инвестициона конференција 2011.Глад за инвестцијама

представља опште обиљежје савремене глобалне еконо-мије у кризи, а привлачење иностраног инвестиционог капитала и стварање што по-вољнијег пословног амбијен-та кључни елемент развојне стратегије не само у региону. Влада Републике Српске се већ низом активности ухва-тила у коштац са овим про-блемом, а Министарство за економске везе и регионалну сарадњу, по природи ствари у томе предњачи. У партнер-ству са министарствима одго-варајућих ресора те општине Приједор и уз подршку Ње-мачког друштва за међународ-ну сарадњу (GIZ), Влада орга-низује дводневну инвестицио-ну конференцију.

„Конференција има за циљ да промовише РС као за-нимљиву локацију за инвести-рање, да помогне учесницима да дефинишу области могуће сарадње и створе кооперантску мрежу партнера који ће и уб-дууће развија ти сарадњу, али и покретати промјене и укуп-но допринијети конкурентно-сти цијелог региона“ – истиче организатор. Конференција ће се одржати 22. и 23. септем-бра у Бањалуци и на Козари и биће фокусирана на четири инвестиционо најатрактивни ја сектора, чији потенцијали нису довољно познати чак ни у ширем окружењу Републике Српске.

Ради се, прије свега, о металској индустрији са ви-сокопроцентним учешћем у индустријској производњи која има дугу традицију у овом дијелу регије и нуди ве-лике могућности улагања. То се првенствено односи на ау-тоиндустрију и намјенску ин-дустрију, која је тек однедавно потпуно отворена за иностра-не инвеститоре. Ништа мање привлачна нису ни улагања у сектор туризма.

Затим, зимски спортско-рекреативни центар Јахорина није још ни издалека капита-лизовао потенцијале регионал-но неупоредивог олимпијског бренда. Али, могло би се рећи да су још мање искоришћене могућности које за иноулгања нуди седамнаест бања на под-ручју РС. Национални паркови и ловишта, такође могу бити занимљиви за улагање.

Даље, имајући у виду ак-турелну енергетску кризу у


У фокусу

свијету, сектор енергетике је посебно привлачан за ино-стране партнере, а РС, рецимо, још увијек користи свега 30 процената својих хидроенер-гетских потенцијала. Развој мреже мини хидроелектрана и обновљивих извора енергије уопште, те унапређење енер-гетске ефикасности прави су изазов за инопартнере.

Даље, прозводња здраве хране већ годинама предста-вља прави хит на западним тржиштима прехрамбених производа, а према проценту расположивих пољопривред-них површина, незагађеном земљишту, резервама квали-тетне воде итд. РС предњачи у Европи. РС такође располаже

не малим а неискоришћеним прерађивачким капацитети-ма.

Једна специјална сесија на Конференцији биће пос-већене анализи искустава већ ангажованих иностраних ин-веститора у РС те њиховим примједбама и сугестијама, које треба да укажу на крити-чне тачке и уска грла у при-ливу инокапитала. А друга се-сија бавиће сеповезивањем и сарадњом институци ја које су задужене за промоцију и реа-лизацију инвестиција.

Конференција ће радити по оригиналној методологији, односно у два симултана тока. Инвестиционе шансе презен-товаће ресорна министарства

за четири наведена сектора, али ће, истовремено, своју локалну понуду представити и општине. Тако ће локалне заједнице добити прилику да ојачају своју конкурентску позицију, да усвоје јединстве-ну методологију, да се повежу и умреже, како хоризонтално између себе, тако и вертикал-но, у сарадњи са инопартнери-ма.

На инвестициону кон-ференцију су позвани и своје учешће најавили бројни ин-веститори , агенције и посре-дници, иностране коморе и представништва, представници министарстава и општина, те руководиоци представништава РС у иностранству.

Инвестициона конференција 2011. ће бити одржана у Бањалуци и на Козари


Често, нажалост сасвим основано, чују се критике да недовољно његујемо нашу на-ционалну традицију и занема-рујемо историјске личности који представљају њене међа-ше. Када је ријеч о Петру Ко-чићу, то се заиста не може рећи. Као и ранијих година крајем августа, “Кочићеви дани” су обиљежени при-годним манифес-тацијама у род-ном селу великог писца, народног просвјетитеља, културног после-ника и патрио-те – Стричићи, у Бањалуци, за коју је везан највећи период његовог живота и рада, те у Београду, гдје је сахрањен у Алеји великана на Но-вом гробљу.

По реду већ 46. Кочићеве дане, 21. Августа, у Парку Петра Кочића у Бања-луци, уз пригодан културно-умјетнички програм, свечано је отворио Недељко Чубри-ловић, министар у Влади РС. Програм је настављен у Бан-ским дворима изложбом слика под називом Ликовно саборо-вање Змијање 2011, на којем је своја умјетничка остварења представило девет сликара из из Србије и Српске.

Манифестације у спомен овом великану су се 25. авгус-та преселиле у Београд, гдје су бањалучки писци положи-ли цвијеће на Кочићев гроб у Алеји великана, као и на његов споменик у Чубурском парку. У вечерњим сатима истог дана, у организацији Удружења књи-жевника Србије, Завичајног

друштва “Змијање” и Предс-тавништва РС у Београду, одр-жано је књижевно вече под поетичним називом “Змијање у Београду – Српска у Србији” које су пригодним говори-ма отворили Драгутин Илић, испред друштва “Змијање” и Млађен Цицовић испред Пред-ставништва РС. Своје стихове Кочићу у част читали су пи-сци из Српске, са Космета и

из Београда Ранко Павловић, Стевка Прерадовић, Ратко По-повић, Живко Вујић, Мирјана Булатовић, Драган колунџија и др. У међувремену истога дана Илић је уручио М. Цицовићу умјетничку слику са Ликовног саборовања у Бањалуци на дар Представништву Републике Српске у Београду.

Н а с т а в а к Кочићевих дана услиједио је 27. августа свеча-ном академијом у Банским дво-рима у Бањалу-ци, на којој је Кочићева награ-да уручена јед-ном од највећих живих српских писаца Драго-славу Михаило-вићу, аутору кла-сичних дијела наше савремене к њ и ж е в н о с т и као што су “Пе-тријин венац” и

“Кад су цветале тикве”, која су доживјела успјеле позоришне драматизације и филмске ек-ранизације. Уз ријечи захвал-ности, Михајловић се осврнуо на живот и дјело великог прет-ходника чије име носи награда.

Средишње и завршне ма-нифестације 46. Кочићевих дана одржане су 28. августа у Стричићима и, као и свих ра-нијих година, окупиле више

Култура

Завршени “Кочићеви дани”

Споменик Петру Кочићу


хиљада посјетилаца, прије све-га из крајишких општина, али осталих српских крајева са обје стране Дрине. На “Кочићевом збору” о животу и дје лу Петра Кочића говорио је наш угледни “кочићолог” професор др Ни-кола Стајишић, а критичким, прозним и поетским прилози-ма Кочићу у част придружили су му се бројни аутори. Том приликом уручена је награда “Змијанче” основцу Милану Анђелковићу из школе “Петар Кочић” са Космета.

У знак подсјећања на Ко-чићеву приповијетку Јаблан из школске лектире више десе-тина генерација и ове године је на крају одржана традицио-нална бодљавина бикова. Пред жиријем од десетак хиљада посјетилаца за овогодишњег побједника ове јединствене такмичарске приредбе прогла-шен је Мркоња у власништву локалног одгајивача Вује Сла-дојевића.

По маштовитости и раз-новрсности програма, број-

ности организатора и активних учесника, укључености више средина и масовности посје-тилаца, Кочићеви дани могли би да буду својеврстан узор за сличне манифестације. Осло-бођени комеморативних сте-реотипа и културног елитизма, Кочићеви дани се одвијају у ексклузивним просторима, али и под ведрим небом, окупљају књижевне стручњаке и ства-раоце, али и широке народне масе. Баш како Кочићу и при-личи.

Ревија “Змијање”

Августовски број ревије Завичајног друштва “Змијање”, која излази већ осамнаест година, у цјелини је посвећен Кочићевим да-нима. То најављују већ корице са портретом великог писца у првом плану и крајишким пејзажом у по-задини, а у садржају се нижу наслови И Кочић би тако мислио, Јазавац на грани-ци, Идеш ли роде, Кочићев збор, Змијањске самоће, Ко-ридори Петра Кочића, Ви-дан напредак Змијања и др. Међу ауторима нових или пренесених прилога наила-зимо на водећа имена српс-ке књижевности, попут До-брице Ћосића, Драгослава Михајловића, Матије Бећко-вића, Моме Капора, Ђуре Дамјановића. У надахнутом и духовитом интервјуу који је, поводом 40-те годишњице своје прве књиге сатиричне поезије, ревији “Змијање” дао угледни српски сатиричар Душко М. Петровић такође наила-зимо на бритке политичке асоцијације на Ко-чићеву прозу. “Говорио сам већ и писао да је,

нажалост, опет дошло време да се сатиричари окрену Кочићевој линији ... Када би могао да види шта видимо и осети шта осећамо, умео да пронађе онај најбољи начин да жигоше све мане и сву дрскост странаца данас и овде ...“ Овогодишњи лауреат Кочићеве награде ака-демик Драго слав Михаиловић у разговору за

“Змијање” износи своја голо-оточка, али и каснија иску-ства писца под политичком маном. Ревија доноси и први дио занимљиве студије Слободана Наградића, под насловом “Језик и писмо као судбина националног иден-титета“, те интегралне бесје-де Недељка Чубриловића и Драге Илића на отварању појединих манифестација Кочићевих дана. Под насло-вом “Одлазак Фуада Балића”, ту је и дирљив ин мемориам утемељивачу Кочићевог збо-ра, некадашњем директору Народне и универзитетске библиотеке, старом Бања-лучанину и заљубљенику у

Змијање. Напокон, ревија “Змијање” доноси ин-формацију о установљењу награде “Ђуро Дамја-новић“ за незаборав на изузетну даровитост и прерану смрт пјесника са Мањаче.

Култура


Култура

“Кочићеви дани 2011“ (22-28.августа, Бањалука-Београд-Стричићи) били су ове године посебно узбудљиви већ по томе што су Друштво “Свети Сава“ из Београда, За-вичајно друштво “Змијање“ из Бањалуке и Представништво Републике Српске у Србији организовали пут Кочићеве иконе – св. Иг-њатије – у манастир Гомионица у којем се Петров отац, свештеник Јован Кочић, остав-ши удовац, закалуђе-рио (1879, отац Гера-сим) и у којем је, двије године потом, Петар стекао прво образо-вање.

Икона Петра Ко-чића први пут је стигла у Београд, вјероватно, 1904. године, кад се Кочић кришом вјенчао с Милком Вукомано-вић и прешао у Србију. Касније, послије Ко-чићевог службовања у Скопљу, Битољу, Са-рајеву, Бањалуци и ње-гове мученичке смрти у окупираном Београ-ду (1916), икона је по-ново стигла у престол-ни град свих Срба кад се Милка преселила у Београд и породичну икону оставила својој кћери Душици, а Ду-шица свој кћери Боја-ни, чија је кћер Весна Аћимић, дакле пра-унука Петра Кочића, са својом дјецом На-ташом и Стефаном, кренула 26. августа ове године да је – заједно са књижевницима из Београда, Бањалуке и са Косова и Метохије: Душко М. Петровић, Мирјана Булатовић, Драган Колунџија Стевка Козић Прерадо-

вић, Ранко Павловић, Живко Вујић и Ратко Поповић – однесе на дар манастиру Гоми-оница.

С благословом епископа бањалучког г. Јефрема, икона је у петак, 26.августа, стигла у Бањалуку и уз молитву свештеника Драга-на Максимовића смјештена у олтар Храма Христа Спаситеља, одакле је сутрадан, 27. августа пренијета у манастир Гомионица,

где јој је отац Методије молитвом и пригодном бесједом нашао трајно место у манастирској цркви посвећеној Ваве-дењу пресвете Богороди-це.

Свечаности у ма-настиру Гомионица Ко-чићевим потомцима и књижевницима који су, послије полагања цвијећа на гроб Петра Кочића у алеји велика-на на Новом гробљу у Београду, те књижевног поднева код Кочићевог споменика у Чубурском парку, посјете Представ-ништву Републике Спрс-ке у Србији и учешћа на књижевној вечери под већ традиционалним насловом “Змијање у Београду - Српска у Ср-бији“ (у Удружењу књи-жевника Србије), стигли

из Београда у Бањалуку и у свети манастир на Змијању, придружили су се и академик Драгослав Михаиловић, добитник “Кочиће-ве награде 2011“ и Милан Анђелковић, уче-ник Основне школе “Петар Кочић“ у Брња-ку, општина Зубин Поток, добитник награде “Змијањче“.

Кочићева икона стигла у манастир Гомионица на Змјању

Праунука Весна Аћимић са кћерком Наташом и сином Стефаном у порти манастира Гомионица


Породица Тарана већ дуги низ година производи херцеговачки пршут и сир, али исто тако и вино.

Тек у скорије вријеме озбиљније су приступили про-изводњи вина, а планирају и да засаде винову лозу.

Специфичност овог под-рума је управо у томе што, у тренутку док боравите у њему, изнад вас се у одвојеној просторији суши на стотине пршута. Сваки прави позна-валац ће вам увијек рећи да је за дегустацију, поред вина, потребан и други услов - ква-литетан пршут.

Пошто власник подрума посједује и ресторане, у могућ-ности је да прими и веће де-густационе групе изван самог подрума.

ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ПОДРУМУ:

Укупан капацитет Подрума је 50 000 лита-ра, углавном вина, и то:

• ВРАНАЦ • MERLOT• ЖИЛАВКА • ROSE• ЕНИГМА• CABERNET

• ЛОЗОВАЧА• ТРАВАРИЦА

ВРАНАЦ

Црвено вино произведе-но од истоимене сорте грожђа, узгојене на специфичним па-динама околине Требиња и По-повог поља, свој пуни сјај пока-зује кроз помало робустан али свјеж воћни укус са траговима дивље трешње и вишње. Њего-ву боју карактерише затворена боја рубина.

Ово вино одлично прати специјалитете од дивљачи, раз-на печења, роштиљ, димљене месне прерађевине.

Подрум “Тарана”

Представљамо



Вранац ће свако јело учи-нити укуснијим а свакако ће отклонити лоше расположење.

MERLOT

Вино истоиме-не сорте грожђа уз-гојене у околини Тре-биња са сложеним и зрелим укусом, у којем преовладава укус ваниле и пун воћни мирис зрелих трешања.

Боја вина је зре-ло црвена са лаганин смеђим тоновима.

Добро се слаже са благо зачињеним јелима са роштиља.

CABERNET SAUVIGNON

Како кажу прави познава-оци вина, cabernet је надимак , а право име вина је краљ црве-них вина.

Ово вино представља сино-ним за изванредно богату арому цр-ног рибизла и кед-ровине.

Елегантна и карактеристична љубичасто црвена боја је оно што та-кође карактерише ово вино.

C a b e r n e t sauvignon је идеал-но вино које прати вечере богате, како

месом, тако и морским плодо-вима.

ЕНИГМА

Црвено вино добијено купажом три сорте грожђа у омјерима познатим искључиво породици Тарана.

Укус овог вина остаје ени-гма и за најбоље познаваоце јер са сваким новим гутљајем преовладава нови укус воћ-них арома боровнице, трешње, вишње, купине, и помало мен-те и мајчине душице

Његову боју карактерише пуна боја рубина.

Као свако црвено вино, и ово вино одлично иде уз јачу храну, односно јела богатуаме-сом и месним прерађевинама.



ROSE

Као и сваки други rose вино и овај неодољиво прија на љетњим температурама јер је лакши од црвених. Освјежава као врхунско бијело, а својом структуром и елементом боје, те мирисом, јер је настало из црвених сорти, пружа димен-зију више. Овај rose ће се знал-цима завући под кожу.

Визуалном дојму овог rose-a вина у орошеној чаши, у правилу, тешко је одолити.

Љетња кухиња, лагане салате на бази парадајза и мо-цареле, риба, шкољке, ракови, тјестенина, дивно ће се сложи-ти са овим розеом.

ЖИЛАВКА

Аутохтона сорта херцего-вачког крша која је последњих година поново откривена доно-си свој карактеристичан, пун и богат укус, препознатљиву аро-му, од воћних, лимунских ми-риса, све до развијене биљне, зачинске, сложеније ноте.

Боја вина је племенито зеленкастожута, жива и сјајна, а неко би рекао да је то племе-нита боја старог злата .

Уз добру мезу са сиром и пршутом, уз добру рјечну и морску рибу и лакша месна јела ово вино никог неће оста-вити равнодушним

ЛОЗА

Ракија од грожђа која се производи дестилацијом фер-

ментисаног грожђаног тропа племените винове лозе. Иако је без боје, веома је јаког и из-раженог мириса и жестоког укуса.

Традиционалан начин дестилације, као и чување у посебним условима даје овој ракији заокружен и компле-тан садржај племените винове лозе.

ТРАВАРИЦА

Ракија базирана на лозо-вој ракији са додатком љекови-тог биља представља један од специјалитета кршевитог тре-бињског краја.

У богатој ароми сигурно се препознају кадуља, рузма-рин, метвица, смиље, уз још читав низ мириса крша.

Жућкасто наранџасте боје, што зависи од врсте и ко-личине коришћеног биља.

Пошто је ова ракија ау-тентичан херцеговачки произ-вод, треба је прихватити као аутентични херцеговачки знак добродошлице.


Бања “Губер“ се налази у сјевероисточном дијелу Репу-блике Српске готово у самом граду Сребреница. Смјеште-на је у планинском подручју те тако окружена густом бо-ровом шумом планине Ја-вор. Љепоте природе, шум-ско и рудно богатство неке су од главних карактеристика Сребренице. Због богатих на-лазишта олова, сребра и цин-ка Сребреница је кроз своје постојање била објекат честих освајања, насељавања и раз-арања. Само подручије због специфичне климе (велике надморске висине, без вјетро-ва и магле) представља идеал-но мјесто за одмор.

Уређени спортски терени око бање нуде услове за рекре-ативне и спортске програме. Богатство природних љепота у околини бање као што су бли-зина језера Перућац, ријеке Дрине и Јадра, резерват Суши-ца (који обилује разном дивља-чи) дају посјетиоцима могућ-ност да се баве ловом и рибо-ловом.

Историјат Бање

Љековитост минералне воде бање “Губер” позната је још из времена старих Римља-на који су ову бању називали Домавија, а цијели крај Арген-тарија. И у вријеме Турске вла-

давине овим крајевима, вода је била позната по љековитости. Турски војници обољели од губе су се лијечили овом водом по чему је бања “Губер” и доби-ла име. Да су сребренички ми-нерални извори били познати још од прије два миленијума, свједоче натписи из 220. годи-не, на остацима великог рим-ског купатила у Градини.

Аустрогарски окупато-ри су флаширали минералну воду Бање Губер и продава-ли је широм монархије (,,Гу-бер-вода“). Минерална вода се флашира и извози од 1887, а прва каптажа је изведена 1889. године. Послије детаљне ана-лизе воде 1894. године Црни

Бања “Губер”

Туризам


Губер је проглашен за једно од најбољих и ријетких арсено-гвожђевитих природних врела нашег континента. Флашира-на Губер-вода била је позната и цијењена широм Европе, . У старој Јуославији љечилиште Црни Губер било је запоста-вљено, јер су приватни заку-пци користили воду за пиће и купање само на врелу. Флаши-рање минералне воде напуште-но је 1927. године.

У међуратном периоду Сребреничка Бања била је сла-бо уређена, и поред извјесних градњи и радова. Купатило је отворено 1930. године. Међу-тим, експорт минералне воде био је и даље занемарен, те је раније цијењена вода пала у за-борав. Угледна Бања је изгуби-ла значај, који ни до данас није повратила.

Послије Другог свјетског рата Бања “Губер“ је отворена 1950. године, пошто су оба-вљене адаптације љечилишних објеката код врела и у Сребре-ници. Обновљени су радови на флаширању љековите воде за домаће тржиште, али ње данас још нема у продаји. Код изво-ра ,,Црни Губер“ постављене су инсталације за употребу мине-ралне воде, изграђено купати-ло и зграда за смјештај болес-ника. Посљедњих 30 година много су је проучавали углед-ни професори медицине и ље-кари, нарочито због тога што је у медицини веома велика и корисна примјена гвожђа и ар-сена и њихових једињења.

Љековити извори

У околини Сребренице карбонски шкриљци су про-

бијени еруптивом андезита, мање дацита и трахита, а за-ступљени су и њихови туфови. У шкриљцима и еруптивима има разних руда, из којих вода апсорбује гвожђе и арсен, као и друге састојке. Отуда на под-

ручју Сребренице има чак 48 извора, углавном гвожђевито-арсене и радиоактивне воде, која избија из старих рудар-ских поткопа. Најзначајнији и са најљековитијом водом су врело ,,Црни Губер“, затим из-

вори ,,Мали Губер, ,,Црвено врело, ,,Очна водица,“ ,,Велика Киселица“, ,,Мала Киселица“, ,,Љепотица“ и други. Њихова вода има температуру од 12ºC до 14,5ºC, те се убраја хипотер-ме. Капацитет четири капти-

рана извора је око 300 литара у минуту. Од наведених извора углавном се користе ,,Црни Гу-бер“ и ,,Мали Губер“, док се ос-тали не користе, због недовољ-не проучености и недостатка уређаја.

Туризам


ТуризамЦрни или Велики Губер

избија из океровог (седрастог чуна) око 30 м високог и 16 ши-роког, на надморској висини од 596 м, 2 км јужно од Сребрени-це. Налази се на десној страни слатководне ријечице Бијеле

воде и то на једној подужој за-равни, скривеној у самој чети-нарској шуми, али ипак пуној сунца и ваздуха. Вода Црног Губера отиче Црном (Црвеном) ријеком, чији назив потиче од оксида гвожђа црвенкасте боје. Главни извор “Црног Губера“ даје у минути око 60 литара минералне воде температуре 12,5ºC. Њена радиоактивност износи 17,1 махових јединица. У литри ове воде има од катјо-на највише : гвожђа 0,1232 гра-ма, затим алуминијума 0,0418 г, калцијума 0,0100 г, цинка 0,0071 г, калијума 0,0051 г, арсена 0,0046 г,натријума и магнезијума, а од анјона сул-

фата 0,5324 г, хидроарсената и хлора. Гвожђе и арсен дају обиљежје води. Толико гвожђе-вита вода и у таквој комбина-цији минералних састојака је веома ријетка. По хемијском саставу Губер-вода је једина

на подручју бивше СФРЈ и је-динствена у средњој Европи. Она се може пити у природном стању, без разблажавања, што није случај са сродним водама европских бања.

Југоисточно од црног Гу-бера, на лијевој обали ријечице Бијеле воде, налази се тзв. Очна вода (“Очна водица“). Издаш-ност овог извора је 19 л/мин. По анализама из 1953. године, један литар воде имао је 1,378 мг гвожђа, 9 мг бакра, а сло-бодне сумпорне киселине су у толикој количини да ова вода остаје стабилизована више го-дина. Народ је традиционално користи за лијечење катарлних

појава очне слузнице. Извор је каптиран, али се и даље корис-ти као и у прошлости.

Од осталих извора из-двајају се: “Мали Губер“, чија вода повољно и веома благот-ворно дјелује на разне кожне болести укључујући и псорија-зу која се, након третирања овом водом не јавља најмање шест мјесеци; Синусна Вода знатно умањује и ублажава упалу и болове синуса, а апли-цира се ушмркавањем; Вода Љепотица, нарочито омиљена међу припадницама љепшег пола, јер умивање овом водом резултира љепшим и здра-вијим теном, чистијом кожом лица, а многи су користећи ову воду, залијечили и са лица заувијек отклонили ситније ожиљке, акне, митисере.

Хемијске особине термалних вода Бање Губер

Главни садржај воде Црног Губера је двовалент-но гвожђе (Fe), којег у 1 ки-лограму воде има 0,1232 гр. Поред гвожђа ова вода садр-жи и ријетке минерале: ба-кар (Cu), кобалт (Co), манган (Mn) и то у једној изванредној хармоничној композицији. Вода, такође, садржи и читав низ других елемената, што, све заједно, представља при-родну, дјелотворну љековиту комбинацију. По једној литри воде Црног Губера додаје се и 0,25 гр аскорбинске кисели-не ради стабилизације и боље ресорпције. Концетрација ра-диоактивности износи 7,02 nC (nanocurie) = 17,19 MJ (Махо-ве јединице).


Општина Модрича се на-лази на сјеверу Босне и Херце-говине и ентитета Република Српска, у срцу равнице Поса-вине, уз долину ријеке Босне, окружена планинама Вучјак и Требава. Територија општине обухвата површину од 336 км².

По свом географском по-ложају ово подручје припада појасу умјерено континенталне климе.

Име Модрича записано је први пут половином 13. вијека,

у повељи мађарског краља Беле ИВ, иако је сигурно да је насеље засновано много раније, у ра-ном средњем вијеку по досеља-вању словенског племена Срба.

Према процјенама, данас на територији општине живи

око 32.000 становника, са неш-то мање од половине градског становништва. Општина Мод-рича изразито је богата плод-ном земљом и малим водотоци-ма. Најзаступљенија привредна грана је пољопривреда.

Дан општине Модрича је 28. јун – Видовдан. Пово-дом Видовданске седмице ор-ганизује се низ пријема, као и многе хуманитарне, културне и спортске манифестације.

КУЛТУРА

Српски културни центар (СКЦ)

Средиште културних де-шавања је Српски културни

центар (СКЦ). У оквиру СКЦ-а налази се ‘’Плава’’ сала капа-цитета до 250 особа, која се најчешће користи за органи-зовање конференција, као и мање просторије капацитета до 50 особа, које су намијењене за одржавање мањих скупова - књижевних вечери, радионица, семинара и промоција. Ту су смјештен и градска библиоте-ка (око 35.000 наслова), кино сала, као и радио Републике Српске - Студио Модрича, који свакодневно емитује програм у периоду од 8-12 часова на фреквенцији 107,6 MHz.

Културно-умјетничко друштво ‘’Модрича’’

Друштво је основано 26. новембра 2007. године. и од тада је носилац културног раз-воја - књижевног, ликовног, сценског, музичког, плесног и фолклорног стваралаштва. Својим радом се посебно исти-чу музичка етно група ‘’Вида’’ и плесна група ‘’Модричке ма-жореткиње’’.

На простору општине Модрича дјелују и друга Кул-турно-умјетничка друштва: КУД ‘’Милошевац’’ - Милоше-вац, КУД ‘’Завичај’’ - Модри-ча, КУД ‘’Зоран Томушиловић Дуго Поље, Ботајица’’ - Дуго

Модирча

Општине РС


Поље и Ботајица, КУД ‘’Шев-ко Авдић’’ - Таревци, КУД ‘’Копривна’’-Копривна и КУД “Врањак’’ - Врањак.

ОБРАЗОВАЊЕ

Дјечије обданиште “Наша радост” је једина установа предшколског образовања и васпитања на подручју општи-не. Двијема централним основ-ним школама “Свети Сава“ и “Сутјеска“ припадају и подруч-не основне школе у околним селима.

Средњошколски центар у Модричи је једина образов-но-васпитна установа која об-разује гимназијалце и три про-фила техничара (биротехни-чар, електротехничар, хемиј-ско-технолошки техничар), као

и шест профила занатских за-нимања (аутомеханичар, елек-троинсталатер, дактилограф, бравар, аутоелектричар и ин-сталатер).

Факултетско и више об-разовање Модричани стичу у универзитетским центрима у Босни и Херцеговини и сусјед-ним земљама.

ТУРИЗАМ

Захваљујући свом гео-графском положају, богатству флоре и фауне, незагађеној природи, повољним климат-ским условима, културном наслијеђу и добром саобраћај-ном повезаности са ближим и даљим простором, Модрича има велики потенцијал за раз-вој туризма.

Купалиште ‘’Оаза’’

Идеално мјесто за освје-жење и релаксацију у љетним данима је купалиште ‘’Оаза’’ које се налази на само пет ки-лометара од центра града. У склопу купалишта налазе се базен отвореног типа, угос-титељски објекат те терен за одбојку на пијеску.

Дуга Њива

Дуга Њива је излетиште и ваздушна бања на планини Требава (надморске висине 400-644 м) један од најперс-пективнијих природних ре-сурса подручја општине Мод-рича. Дуга Њива је богата шу-мама, нетакнутим изворима питке воде као и разноврсним

Општине РС

Панорама Модриче


биљним и животињским свије-том. На Дугој Њиви се налази манастир Светог Лазара и Све-тих српских новомученика, који је од посебне важности за народ ових крајева.

Спортско-рекреативни центар ‘’Ријечани - Модрича’’

Спортско-рекреативни центар ‘’Ријечани-Модрича’’ смјештен је на 12 км од Модри-че према Дугој Њиви. Центар располаже хотелом, као и са десет викенд кућа и пратећим објектима за разне спортско-забавне активности, попут нат-кривене позорнице, фудбал-ског, одбојкашког, кошаркаш-ког и скијашког терена.

Стари град Добор

Стари град са својом До-бор кулом представља симбол Модриче. Саградио га је Ива-ниш Хорват 1387-1388. као

мање утврђење са двије куле, а по свом облику и форми раз-ликује се од осталих средњовје-ковних градова и представља тип утврђења који се посебно налази у околини ријеке Босне и у источној Босни и Херцего-вини.

Ловни и риболовни потенцијали

Ловна површина обухвата 29.432 ха равничарских и брд-ских предјела овог подручја, а најзаступљеније врсте дивља-чи су срна, зец, фазан, дивља свиња, дивља патка и препели-ца. На располагању ловцима су двије ловачке куће, седам ловачких колиба, као и велики број чека. Ријека Босна која у дужини од 31 км протиче кроз ово подручје, језера површине око 10 ха, те низ брдских рје-чица представљају риболовни потенцијал општине. У овим водама лове се: сом, шаран, смуђ, штука, мрена, деверика, клен и бабушка.

СПОРТ

Традиоционално, спорт у Модричи је веома развијен, а најтрофејнији спорт је свака-ко одбојка. У општини дјелују

Општине РС

Манастир Светог Лазара и светих српских новомученика

Спортско-рекреативни центар Ријечани


МОК ‘’Модрича Оптима’’ и ЖОК ‘’Модрича’’. Одбојкаши су по седам пута били побједници државног првенства и Купа, а одбојкашице су три пута ос-вајале првенство и два пута Куп. Тако је, као посебно при-знање за све постигнуте успјехе сједиште Одбојкашког савеза

Републике Српске смјештено баш у Модричи.

Значајне резултате пости-же је и фудбалски клуб ‘’Мод-рича Маxима’’, како у оквиру Премијер лиге Босне и Херце-говине, тако и на европским такмичењима.

Поред одбојке и фудба-ла, популарни спортови су и кошарка, борилачке вјештине (кик бокс, карате, џиу џицу), картинг, аутомобилизам, тенис, стони тенис, кајак и риболов.

Спротски догађаји се ор-ганизују у Културно-спорт-ском центру, у чијем се саставу налази спортска дворана капа-цитета од 3.000 мјеста, фудбал-ски стадион ‘’Др Милан Јелић’’

за 6.000 гледалаца те отворени терени за тенис и кошарку.

ПРИВРЕДА

Саобраћајна инфраструктура

Општина Модрича је до-бро саобраћајно повезана, како

са земљама западне Европе, тако и са земљама југоисточ-не Европе, с обзиром на то да кроз општину пролазе путеви регионалног, државног и ев-ропског значаја. Преко магис-тралних и регионалних путева добро је повезана са сусједним државама Хрватском, Србијом и Црном Гором. Тако је све-га 30 км удаљена од аутопута Загреб-Београд, до кога се сти-же добрим магистралним пу-тем. Модрича се такође налази у коридору планираног ауто-пута 5c (Будимпешта-Осијек-Сарајево-Јадранско море), што ће додатно унаприједити њен положај.

Ванградску путну мрежу чине путеви који су од великог значаја за цијелу БиХ, и то:• Магистрални пут М17 (До-

бој-Модрича-Шамац)• Магистрални пут М14

(Модрича-Градачац)• Регионални пут Р465 (До-

бој-Модрича)

Путну мрежу на подручју општине чине магистрални (45 км), регионални (18 км), локални (190 км) и некатегорисани путеви - шумски и сеоски (230 км), у укупној дужини од 486 км.

Жељезничка станица има пет колосијека, и то је-дан колосијек (пролазни) дуг 740 м, а остала четири дуга 725+706+764+244 м. Укупна дужина колосијека је 3,1 км.

Комунална инфраструктура

Дневне количине отпада на подручју града су 10 тона. Отпад се одвози на привремену депонију ван града. Годишње се одвезе 2.624 тоне отпада од домаћинстава, док се индус-тријског отпада одвезе 2,7 тона дневно, односно 700 тона го-дишње.

Канализациона инфраструктура

Градски канализациони систем скупља отпадне воде на подручју на кјем живи 33 одсто становништва. Већи привред-ни субјекти имају изграђене канализационе системе, док Рафинерија уља Модрича има сопствени уређај за третман отпадних вода.

Добор кула

Општине РС


Електро-енергетска инфраструктура

Електричном енергијом је снабдјевено 90 одсто ста-новништва, а снабдијевање се врши преко три трансформа-торске станице од којих је јед-на у власништву Рафинерије уља Модрича и служи за њене потребе. Електрична енергија у граду разводи се на напонском нивоу 10 и 0.4 кВ (преносни однос трансформације 10/0.4 кВ).

ПТТ инфраструктура

Телекомуникациона ин-фраструктура је на релативно задовољавајућем нивоу. Фикс-ни телефонски прикључак има 71 одсто становништва, такође 71 одсто становништва корис-ти мобилни телефон. Подручје општине је покривено бежич-ном интернет и АДСЛ мрежом.

МОГУЋНОСТИ ЗА УЛАГАЊЕ СТРАНИХ ИНВЕСТИТОРА

Greenfield локације: Предузетничка зона -Модрича

• ЛОКАЦИЈА: Предузетничка зона се налази на подручју општине Модрича. Све ло-кације унутар зоне су лако приступачне и повезане са магистралним путевима М17 (Добој-Модрича-Ша-мац) и М14.1 (Модрича-Градачац-Бијељина), који пролазе кроз зону.

• ПОВРШИНА: 175,95 ха.• ВЛАСНИШТВО: приватно .• ИНФРАСТРУКТУРА: На

подручју зоне су спроведе-

ни главни водови електро и телекомуникационе мреже, као и водовода и канали-зације, те је поједине пар-целе лако прикључити на постојеће мреже.

• НАМЈЕНА: -пословање и комерцијал-

не дјелатности,-индустрија,-сервиси и складишта и-угоститељство, спорт и

рекреација.

Brownfield локације

1.„РЕМОНТТРАНС“ а.д.• ЛОКАЦИЈА: Земљиште са

објектима се налази уну-тар Предузетничке зоне, уз магистралне путеве М17 (Добој-Модрича-Шамац) и М14.1 (Модрича-Градачац-Бијељина).

• ВЛАСНИШТВО: тренутно се спроводи стечајни поступак.

• У ПОНУДИ: Одлуком Скупштине повјерилаца “РЕМОНТТРАНС“ а.д. је

огласило јавну продају покретне имовине заједно са некретнинама, по тех-нолошким цјелинама и заштитним цијенама испод којих се имовина не може продати:

- сервис путничких во-зила са инфраструктуром, по-вршина земљишта 11.480 м², заштитна цијена 390.000,00 КМ;

- сервис привредних во-зила са техничким прегледом, површина земљишта 16.725 м², заштитна цијена 841.000,00 КМ;- транспортна зграда, мага-цин транспорта и управна згра-да, површина земљишта 22.468 м², заштитна цијена 489.000,00 КМ.• ИНФРАСТРУКТУРА: ком-

плетна.• НАМЈЕНА:

-пословање и комерцијал-не дјелатности,

-производња и-сервиси и складишта.

Општине РС

Стадион “Др Милан Јелић”


2. “КУЗМАНОВИЋ КО-МЕРЦ“ д.о.о.• ЛОКАЦИЈА: Хале се налазе

унутар предузетничке зоне у Модричи, лако су присту-пачне и повезане са ма-гистралним путевима М17 (Добој-Модрича-Шамац) и М14.1 (Модрича-Градачац-Бијељина).

• ПОВРШИНА: двије хале површине 1.020 м² и јед-на хала површине 670 м². ВЛАСНИШТВО: приватно.

• ИНФРАСТРУКТУРА: ком-плетна.


не дјелатности,-индустрија,-сервиси и складишта,-угоститељство, спорт и

рекреација.• ИНВЕСТИЦИОНЕ МОГУЋ-

НОСТИ: куповина или из-најмљивање.

3. “ЈАБУЧИК“• ЛОКАЦИЈА: регионални

пут Модрича-Добој, насеље Вишњик.

• ПОВРШИНА: 24.369 м² (шума).

• ВЛАСНИШТВО: општина Модрича.

• ИНФРАСТРУКТУРА: дјели-мична.


не дјелатности,-производња,-сервиси и складишта,-туризам.

• ИНВЕСТИЦИОНЕ МОГУЋ-НОСТИ: закуп.

4. “МАГАЦИН“• ЛОКАЦИЈА: Магацин се

налази близу центра Модри-че, крај магистралног пута М14.1, на путном правцу

Модрича-Градачац-Бијељи-на.

• ПОВРШИНА: 250 м².• ВЛАСНИШТВО: општина

Модрича.• ИНФРАСТРУКТУРА: ком-

плетна.• НАМЈЕНА:

-производни погон,-пословање и комер-

цијалне дјелатности,-сервиси и складишта.

• ИНВЕСТИЦИОНЕ МОГУЋ-НОСТИ: закуп.

Општине РС

Младен Крекић, начелник општине

С обзиром на то да се грађани Републике Српске Босне и Херцеговине, па са-мим тим и грађани општине Модрича живе у времену ка-рактеристичном по великом броју незапослених, ниском обиму производнје, платама и пензијама не-довољним за ми-нимум животних потреба, веома ниском степену инвестирања са малим фондовима и финансијским резервама, жеља ми је да општина Модрича крене путем бржег економског раз-воја ослањајући се на домаће и стране инвеститоре као најважније карике економског раста.

Привлачење страних ула-гања је важан фактор за реа-

лизацију свеукупних рефор-ми, како у цијелој РС и БиХ, тако и на подручју општине Модрича.

Да би страни инвестито-ри дошли у Модричу, покуша-ли смо створити повољну по-словну климу, поједноставити

процедуре и пону-дити сигурно, ква-литетно и стиму-лативно окружење чији саставни дио јесте и ова публи-кације путем које желимо да пред-ставимо наш град.

Радујем се сваком позитив-

ном догађају у Модричи, јер је то наш град који има перс-пективу да иде путем који ће омогућити свим житељима да почну живјети неким другим, бољим животом.

ИЗЈАВА НАЧЕЛНИКА ОПШТИНЕ МОДРИЧА


Представништво реПублике срПске

Булевар деспота Стефана 4/IV Београд, Србија

Тел: 00 381 11 324 6633 Факс: 00 381 11 323 8633

E-mail: [email protected]

Documents

Билтен - predstavnistvorsbg.rspredstavnistvorsbg.rs/pdf_dokumenti/2011/bilten_12_cir.pdf · већ 46. Кочићеве дане, 21. Августа, у Парку Петра