РЕЧ ДИРЕКТОРА ШКОЛЕ Драга децо, у периоду између два броја вашег листа доста тога је учињено у смислу подизања квалитета, односно осавремењивања наставе. Издвојићу само неке, по мени, најважније новине.

Спортска дворана је отворена, као и локали у њој. Термини за њено коришћење су попуњени од јутарњих до касних вечерњих часова, а користе је поред ученика и спортске организације из села и грађани који се сами организују.

Још једна лепа новост је да се повећао број ученика у нашој школи. Тако да од ове године имамо 511 ученника у нашој школи.

У ревитализованој старој школској згради продужени боравак за ученике првог и другог разреда и даље функционише.

Желео бих да скренем пажњу ученицима да чувају школску имовину, јер је реновирање извршено првенствено да би вама било боље и лепше и ви би требали да то поштујете чувате и цените, ништа друго заузврат не тражимо.

Желем да завршите 2010. годину у здрављу и да тако почне 2011. година. Надам се да ћете прво полугодиште завршити са добрим успехом и да ће друго почети са жељом за учење. Добрих резултата ће бити надам се више, а укора и казни све мање, тако да ће наша виђења бити из добрих намера.

Разговор са директорим наше школе, Светозаром Козаровим водила: Теодора Шишаковић VIII-3

РЕЧ ПЕДАГОГА ШКОЛЕ Оно што је било интересантно за ово прво полугодиште и у летопису школе ће остати забележено је посета представника Европске уније: Петера Моргенсена као вође тима, и представника Либана, који се баве квалитетом завршних испита у основним и средњим школама, ради упознавања са организацијом и досадашњим резултатима рада школа у Србији.

Наша школа је била одабрана од стране Минстарства просвете да буде посећена у узорку школа из приградских насеља. Посета је оцењена успешно а гости су били одушевљени изгледом, организацијом и начином спровођења испита који се иначе и не разликују много од испита у земљама из којих они долазе. С обзиром да су посетили и вас, наше ученике на неким од часова (посећена су одељења VII-3 ; VI-2; VIII-4; VIII-1 и VII-2) ми вас подсећамо и овим путем да је и ваше понашање допринело општем утиску о школи и да нам је свима задатак да се представимо у што бољем издању без обзира на то ко посећује школу.

У овој школској години почело је да ради волонтерско саветовалиште које води пет ученица седмог разреда Марина Брајковић, Амела Ферати, Јелена Пепић, Сашка Гавриловић и Тамара Субашић. Ранијих година рад волонтерки се састојао у пружању помоћи ученицима млађег школског узраста у продуженом боравку а од ове године њихов рад се састоји у некој врсти психолошке помоћи млађим ученицима трећег и четвртог разреда у решавању њихових разних проблема.

Овим путем вас подсећамо и на то да је по новом правилнику број неоправданих изостанака који подлеже предузимању васпитних мера „спуштен“ на број од пет часова те да је школа дужна да уз учешће родитеља појача васпитни рад са тим ученицима.

Ваш педагог 2

СВЕЧАНИ ПРИЈЕМ ЂАКА ПРВАКА

Малишани 2003 и 2004 годишта у ОШ „Свети Сава“ у Руменки су 31.08.2010 први пут сели у ђачке клупе, упознали своје учитељице и другаре с којима ће провести наредних 8 година. Да би нашим новим ђацима, овај дан остао у што пријатнијој успомени, учитељице Бранислава Ердељи, Маргарета Милаковић и Едита Бачи су са својим ђацима приредиле одличан програм. Програм је одржан у новој спортској хали која је свечано била украшена у духу почетка нове школске године. Након песме и игре деци и родитељима представио се директор школе Светозар Козаров, који је новим ђацима пожелео добродошлицу и прозвао ученике сва три одељења првих разреда. Представио је првацима њихове учитељице и упутио их у које учионице да иду. Ова генерација је изузетно бројна, тако да је уписано 74 првака. Учитељица I-1 Снежана Стојановић има 24, учитељица I-2 Верица Козаров 25, а учитељица Борка Кузмановић 25 ученика.

Дечији савез

DRAGI \ACI PRVACI, DOBRODO[LI!

Свечани пријем ђака првака 31.08.2010.

3

"ЈАБУКА ИЛИ ЛИМУН"

Delta Generali Osiguranje у сарадњи са Министарством унутрашњих послова и Министарством просвете Републике Србије, организовала је 23.09.2010. у нашој школи акцију "Јабука или лимун". Циљ акције је била едукација ученика о правилном понашању у саобраћају и повећању свести возача о важности поштовања саобраћајних прописа као превенције саобраћајних несрећа.

За ученике петих разреда, у оквиру техничког и информатичког образовања, била је организована теоријска и практична настава о безбедности у саобраћају. Након теоријског дела, ђаци су у пратњи саобраћајних полицајаца и наставника изашли на терен и учествовали у регулисању саобраћаја. Возачи који су поштовали саобраћајне прописе били су награђени јабуком и плакетом захвалности, а несавесни возачи су били опоменути и додељен им је лимун и плакета са молбом да убудуће поштују саобраћајна правила.

Уредништво

НЕ БЕЗ МЕНЕ!

У нашој школи 18. 11. 2010. године, одржано је предавање намењено осмим разредима, од стране Дома Здравља из Новог Сада. Акција под називом Не без мене, односила се на правилно понашање у саобраћају на моторним возилима.

У току сат времена предавања, деца су могла да сазнају нешто више: - о врстама кацига које се користе, - о року употребе једне кациге са или без падова на путу, - колико је она важна и потребна опрема свим возачима који се крећу у саобраћају, - о опасним брзнама на два точка, - врстама повреда и у њиховим последицама, - као и о сувозачима.

Поред кациге, било је речи и о пропратној опреми као што су рукавице, заштитне капе која се носи испод кациге.

Деци је било наведено неколико примера о данашњим возачима, који се непрописно понашају у саобраћају а и због чега то они чине, иако су свесни сваког ризика због таквог понашања. Предавање су нам држали: Станислав Моравчевић, др. Ладислава Пеле и мотоциклисти из Новог Сада, са дугогодишњим животним искуствима као и тв екипа са новинарима РТВ 1.

Уредништво

4

ЈЕСЕН

Полако и тихо, стигла је јесен. Осети се у ваздуху иако промене нису још савим видљиве. Расхладила нам је топле ноћи, а јутра обавила у сиву и тмурну маглу.

Воћњаке је тек лагано дотакла да би обојила плодове и лишће. Прошла је и кроз винограде. Грожђу је дала боју и слаткоћу. Завирила је и у поља зрелих плодова. Непрестано се чују машине за резање огрева које надјачавају прекрасну песму птичица. Све чешће падају кише и упозоравају нас да је јесен стигла. Обојиће лишће и позваће ветрове да га разнесу на све стране.

Волим јесен зато што ми пружа радост и зато што помажем мами и баки око прављења зимнице.

Теодора Марковић IV-1

Тијана Коларски III-1

Марко Насађи IV-1

БАКА И ДЕКА

Бака и дека, зна се од давнина најмилији су нама свима.

Мудар дека, што иње у коси носи спреман је да баки пркоси.

Али бака велико срце има, оправдање тражи нашим несташлуцима.

Срећан је свако ко их има, јер може да се хвали и поноси њима.

Згоњанин Анђела II-3

Освојено I место на конкурсу литерарних радова на тему „Моји баба и деда“ који је расписао Црвени крст Новог Сада

Александра Брајковић III-3

BARÁTKOZÁS A TENGEREN

Egy meleg, nyári estén a szüleimmel elutaztunk Görögországba nyaralni. A busz elvitt minket Leptokáriába.

Sok szép pálmafa és szép virágok diszitették a tájat. Mindjárt megtetszett a városka és a tengerpart.

Testvéremmel sokat úsztunk és búvárkodtunk. A nagy civakodásban és nevetésben hallottuk, hogy még valaki beszél magyarul. Odanéztem és láttam egy kislányt, aki szintén huncutkodott az öccsével. A testvéremmel eldöntötük, hogy megismerkedünk velük. Odaúsztunk és megkérdeztük, lenne – e kedvük velünk labdázni. Játszás közben össze- barátkoztunk. A lány neve Laura, a fiú neve Máté volt. Attól a naptól, mindig együtt játszottunk. Sokat búvárkodtunk, labdáztunk és homokvárat építettünk. Esténként együtt mentünk sétálni és játszani a játszótéren. Sokszor néztük a kirakatokat, ettünk giroszt, szuvlakit és fagyit, miközben hallgattuk az utcai zenészeket.

Sajnos, ezek a szép napok gyorsan elteltek! Az utolsó napon elkértük egymástól a telefonszámokat.

A mai napig is az internet és a telefon segítségével tartom velük a kapcsolatot.

Smit Erika IV-4

5

ДОЖИВЉАЈ КОЈИ ЋУ ПАМТИТИ

Има пуно доживљаја које ћу памтити, али један од тих ми је најдражи.

Наравно то је доживљај са крстарења. Пред полазак (пловидбе) сам мислила да је то неки мали брод, али кад сма ушла одушевила сам се. То је био велики брод који је имао и великз палубу.

Пловили смо и видели многа природна богатства за која никад нисмо чули.

Гледали смо Петроварадинску тврђаву и сазнали још пуно историјских догађаја о њој, Код ушћа реке Тисе у Дунав сам видела неки светионик. Тај светионик је имао четири боје које су ме подсећале не морнарске боје и светионике на мору. Видела сам једну ливаду која је окружена Дунавом. Та ливада је била Крчединска ада. На том месту има пуно лепих коња који пасу траву. Код Титела сам видела један мост који ми се свидео због своје ограде. По њему ретко кад пролазе аутимобили. Пењала сам се на Тителски брег са ког се види Тиса и даља околина. Обилазила сам Етно кућу Богојевић. У њој има старих ствари које се сад више не користе.

Надам сам се да ћу имати још пуно лепих доживљаја као што је овај, али овај ће ми бити најдражи и увек ћу га носити у срцу.

Сања Зељковић IV-2

Угљеша Марић I-2

ДОЖИВЉАЈ КОЈИ ЋУ ПАМТИТИ  

Освануо  је  нови  дан.  Иако  је  било  тек  осам сати, Сунце је већ пружило своје топле зраке.  

Било  је  лето,  јул  месец.  Био  сам  са родитељима и  братом на мору  у Њивицама. Једва  сам  чекао  да  одем  на  плажу  и  да улетим у плаветнило мора. Ваздухом се шири мирис  боровине,  чула  се  песма  зрикаваца. Они су обећавали да ће бити топао и леп дан. Спаковали смо ствари за плажу и кренули. Уз пут  смо  се  смејали,  брали  дивље  купине, планирали докле ћемо вечерас шетети. Стаза којом  смо  се  спуштали  је  пуна  каменчића тако да  са,  често осетио боцканје  каменчића који  се  сакрио  у  моју  папучу.  Али  само  у пролазу,  пошто  сам  га  брзо  истресао  јер  не волим  то.  Пошто  нам  је  смештај  био  на узвишењу,  могли  смо  да  видимо  цео  залив, Херцег  Нови,  Игало...  Одједном  сам  спазио велика  црна  пераја  како  зарањају  у  море. Протрљао сам очи мислећи да ми се привиђа. Али  то  је  била  смао моја жеља.  „Тата,  мама видите!”,  викнуо  је  Ђорђе.  Пет,  шест  пераја пробијали су  таласе. Моја жеља за купањем, скакањем спласнула је као скала за гориво са „пуно” на „нулу”. Срце ми је лупало двеста на сат,  као  да  сам  трчао  маратон.  Прво  сам помислио  да  су  ајкуле,  пошто  су  виђене  пре коју  годину  у  Јадранском  мору.  И  Ђоле  се уплашио. Дошли смо на плажу и видели да су то  делфини.  Дошли  су  за  бродом.  Весело  су ускакали и искакали у море. Чувари плаже су их скутерима извели из залива на пучину.  

Иако сам се прво уплашио, тај дан ћу памтити јер сам први пут уживо видео делфине.  

Стефан Смиљањић IV‐2   

  

Ненад Бјелић II-1

6

 

МАЈКА Много је мајки, али само једна је моја. А има и једна твоја , једна за њу и њега. За свакога једна мајка постоји и за то нико не треба да се боји. 

 

Да нам плете кикице, Да нам прича причице, 

Дува балоне и прави авионе, Брише нам сузе, ране нам лечи. 

Уз дуге приче, за будућност нас спрема, Једноставно, уз њих проблема нема. 

Некад је мучим и бриге стварам, али тим је и даље не умарам. 

 

Бори се мајка као лавица из неке приче,  за цело моје биће.   

Понекад и виче, али то је тако и крај приче....  

Ивана Петровић IV‐2 

 

ПРВИ ДАН ШКОЛЕ  

Цело  лето  сам  очекивао  септембар,  и  са нестрпљењем  чекао  када  ћу  кренути  у школу.  Тога  јутра  пробудио  сам  се срећан. Када сам дошао у школу, био сам јако  узбуђен.  Све  је  било  свечано  на нашем  пријему.  Упознао  сам  будуће другове,  учитељицу  и  видео  учионицу. Био сам  јако срећан што сам постао ђак. Моја  срећа  тога  дана  била  је  бескрајна, јер су ми тај дан у госте дошли баба, ујко и деда.  

Радоје Чавић I‐2

ОШ „Свети Сава“ Руменка Рад ученика Александра Кљаића VIII‐2 

ЂАЦИ ПРВАЦИ Ми смо најмлађи у школи и старији другари су нам приредили приредбу за дочек. То ми је био најлепши дан. Тад су нас поделили у разреде и упознала сам учитељицу Снежу. Добили смо књиге, прслук, смајлиће и светлеће наруквице, да будемо безбедни у саобраћају. Мени се много свиђа да идем у први разред и да будем ђак првак.

Вања Бозокин I-1

ЈЕСЕЊИ ДАН Ја баш и не волим јесен због честих падавина. У јесен опада лишће, мењају се боје и време. Само још остају тихи цвркути птица. Јесење боје су у нијансама црвене, жуте и зелене. Ваздух мирише на влагу. Највише волим да у јесен једем грожђе, којег имам у свом дворишту. Једино ме у јесен орасположе сунчеви зраци, који покушавају да се пробију кроз сиве јесење облаке. Када влада јесен, сви се надам барем једном дану без кише. Лето је моје омиљено годишње доба, али јесен по мени има најлепше боје.

Маја Мишковић V-2

Јована Нешић I-3

 

7

НЕОБИЧНА ПОШТА

Тешко је наћи пријатеља, особу која је, увек ту, и у добру и у злу. Ова необична писма упућујем теби, Светлана.

Кад те изневере људи, кад време желиш да вратиш, кад те неко повреди, хоћу да схватиш да бићу ту и у добру и у злу. Бићу ту да те подигнем из прашине, да ти осветлим име, да ти на уво кажем да никад, никад нећу да те слажем, да ћу кад заплачеш сузе да ти бришем, знај да имаш другарицу која те воли највише. Ја можда не знам да покажем своја осећања на прави начин, али упркос људима који наилазе сасвим случајно у мој живот ја те волим на један посебан начин. То се неће променити временски, јер знај ма шта год да се деси данас, ја ћу бити она од јуче која ће те поштовати и сутра.

Богатство је знати неког као што си ти, јер твоја душа је велика и моћна, твоја доброта руши свако зло, зато уживај у свему, јер ти то заслужујеш. Светлана волим те!

Твоја Маја. Маријана Јокановић VII-2

Стефан Вучковић IV-1

МАЧЈИ ЗАВЕТ

Тако ми пеге на носу. Тако ми шишке са чела. Тако ми ћуфте у сосу. Тако ми меда и пчела.

Тако ми машне од плиша. Уловићу белог миша.

Тако ми мачјег репа. Тако ми бега од паса. Тако ми мога брка.

Тако ми доброг гласа. Тако ми речи и дела.

Бранићу мачке са села.

Миона Вуковић III-1

AZ ÉN CICÁM  

   Cicámat Cirmosnak hívják. Egy éve van nálunk.    A szőre selymes és tirki – tarka. Elég nagy cica. Se nem sovány, se nem kövér. Szeret játszani és szereti, ha simogatják. Kedveli a húst és a tejet.    Azért szeretem, mert jó vele játszani és jó őt simogatni. Nagyon szeretünk együtt lenni.  

Rápóti Anetta II‐4  

8

П И Н Г В И Н И Пингвини су фамилија водених, нелетећих птица, које живе углавном на јужној хемисфери. Обухватају шест родова са око 20 врста. Пингвини су прилагођени животу у води са крилима која су еволуирала у пераја. Перје им је црно на леђима, док је на трбуху бело. Хране се рачићима, рибом, лигњама и другим морским животињама које лове док пливају под водом. Под водом проводе скоро половину свог живота. Иако су све врсте пингвина пореклом са јужне хемисфере, они не живе само у областима са хладном климом, попут Антарктика. Заправо, само неколико врста пингвина живи толико јужно.

Неколико врста живи у умереном појасу, а једна врста, Галапагошки пингвин, живи близу Екватора. Највећа жива врста је Царски пингвин, а највећи представници ове врсте су високи око 1,1 m и тешки око 35 kg. Најмања врста пингвина је Патуљасти пингвин, чији су припадници високи око 40 cm и тешки 1 kg. На копну, сви пингвини се служе првенствено кратким и крутим репом, али и крилима да одрже усправан положај тела. С обзиром да им се ноге налазе сасвим на задњем крају тела, они могу да стоје само усправно и никако другачије. На копну се крећу гегајући се или клизајући се на трбусима. На кратким стопалима имају пловне. Глава им је мала, гледајући у односу на тело, а врат им је кратак, али и врло дебео.

Већина пингвина има врло снажан и кратак кљун. Изузетак су велики пингвини чији је кљун, вероватно због прилагођавања плену којег представљају углавном брзе рибе, дугачак, витак и лако савијен према доле. Перје је такође кратко и густо и не пропушта воду. Равномерно је распоређено по телу. Очи пингвина су грађене тако да омогућавају оштар вид под водом. Пингвини се на копну међусобно споразумевају звуковима који подсећају на звук трубе. Међутим, под водом пингвини не пуштају гласове да не би одали своју присутност грабљивицама, или да не би престрашили потенцијални плен. У двадесетом веку, четири врсте пингвина се сматрају угроженим врстама,а то су: Галапагошки, Жутооки, Магарећи и Фјордландски пингвини, док се Магеланов, Хумболтов и још неколико врста сматрају рањивим. У прошлости су, ловом на пингвине због уља њихових масних наслага и јаја за прехрану, читаве колоније пингвина изумрле, док данас пингвинима прете и друге опасности.

Приредиле и прилагодиле: Марина Коларски и Маријана Негру VIII-3

Направи свог пингвина од папира :) Анастасија Марковић III-1

9

ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ   

     Није  редак  случај  да,  када  питате  неког  шта  зна  о личности  чије  име  носи  улица  у  којој  станује,  место одговора добијете слегање раменима.   

     И  у  овом  броју  “Школског  звонa”  настављамо  да  вам представљамо личност,  чије име носи нека од руменачких улица.  Личност  коју  смо  одлучили  да  вам  представимо  у овом броју је Доситеј Обрадовић.  

     Доситеј Обрадовић  је  рођен око 1739.  године  у  Чакову. Остао  је  без  родитеља,  школовали  су  га  рођаци.  Млади Димитрије  био  је  врло  марљив  ђак  и  ревностан  читалац црквене  литературе.  Дечак  се  толико  занео  овом литературом  да  је  почео  помишљати  да  се  посвети аскетском  животу.  Да  би  га  одвојили  од  таквих  књига  и вратили  стварности,  родбина  га  даје  да  изучи  занат.  Дечак  је  толико  био  занет  мислима  о аскетском  зивоту  да  је  напустио  занат,  побегао  у  манастир  Хопово,  закалуђерио  се  и  добио монашко име Доситеј.   

     У манастиру је његов верски занос одударао од начина живота манастирских људи и деловао као  анахронизам.  Игуман  манастира  Теодор  Милутиновић  одвраћао  је  дечака  од  верског заноса и упућивао  га на другачију литературу и науку. Доситеј  се полако  трезнио,  почео  је да чита  литературу  историјског  карактера  са  рационалистичко‐просветитељским  идејама, теолошку литературу полемичког  карактера,  Езопове басне,  Законик цара Душана.  У њему  се сада јавља жеља за путовањем да би што више видео, прочитао, чуо и научио.  

     Радознао  дух  и  жедан  науке  и  знања,  Доситеј  се  отиснуо  у  свет  1761.  године:  његова путовања трајала су четрдесет година ‐ живео је и радио, учио и студирао, преводио и писао у многим земљама и градовима: Далмацији, Крфу, Грчкој, Угарској, Турској, Немачкој, Румунији, Француској,  Русији,  Енглеској,  Италији.  По  више  година  провео  је  на  Крфу,  у  Смирни, Бечу,Братислави,  Халеу,  Лајпцигу,  Паризу,  Лондону,  Трсту.  Трст  је  био  последње  одредиште његовог странствовања‐ одатле је дошао у устаничку Србију и ту умро 1811.године.  

     Доситеј  је  учио  целог  свог живота:  он  није  само  путовао  и  учио  на  путовању,  него  је  учио језик,  слушао  предавања,  упознавао  се  са  новим  политичким,  социјалним,  филозофским  и педагошким  идејама.  У  Халеу,  у  Немачкој,  скида  калуђерску  одећу  и  облачи  световну,  на универзитету  слуша  филозофију  и  естетику.  Овде  прихвата  просветитељску  крилатицу "просветом ка слободи". То га опредељује да своја знања практично примени у просвећивању народа.  Почиње  да  пише  књиге  у  просветитељском  духу  и  заокупљен  је  мишљу  о  издавању књига на српском језику.   

     Сва  Доситејева  путовања  нису  била  баш  угодна.  Путовања  и  живот  су  изискивала материјална  средства.  Сам  их  је  обезбеђивао  радећи  као  физички  радник,  учитељ  ,  лектор, коректор,  беседник,  предавач  у  војној  академији.  Постао  је  полиглота:  научио  је  класичне језике грчки и латински, новогрчки, немачки, енглески, француски, руски, албански, румунски, италијански.  

     У  устаничку  Србију,  у  Београд,  дошао  је  у  позним  годинама,  слабог  здравља.  Дошао  је  да поради  на  просвети.  Отворио  је  Велику  школу  у  Београду,  а  касније  и  Богословију.  Био  је министар  просвете,  дипломата,  члан  Правитељствујушчег  совјета.  Смрт  га  је  снашла  1811. године када је увелико радио на оснивању штампарије у Београду. 

Приредила:  Теодора Шишаковић  VIII‐3 

 

10

На лепом плавом... Каналу Канал Дунав-Тиса-Дунав је јединствени систем канала против поплава као и за наводњавање земљишта. Овај канал важан је пловни пут, служи за одвођење отпадних вода, а важан је за лов, риболов као и туризам.

Овај важан канал делом пролази и кроз наше место. Систем канала који се протежу на око 12.700 km², између река Дунав и Тиса, у Бачкој и Банату, на територије АП Војводине.

Укупна дужина канала је 929 km, укључујући нове и старе канале и притоке које су биле целе или делом обновљене и интегрисане у систем канала.

У мрежи канала постоје 51 објекта - 24 капије, 16 предводница, 5 сигурносних капија, 6 пумпи, као и 180 мостова. Ова мрежа омогућава сушење око 700.000 ha земљишта и наводњавање 50.000 ha. Могућа пловидба каналом је 664 km. У систему канала налази се 14 лука за утовар-истовар терета.

Од 1958-1976 рађена је реконструкција, као и нови канали у постојећем систему канала који су прављени још за време Аустро-Угарске, тада познато под именом Ференц чаторна (Ferenc-csatorna). У том периоду саграђено је 84 моста - 62 за возила, 19 за железницу и 3 пешачка моста. Једна од најзначајних грађевина на каналу је брана код Новог Бечеја на Тиси, која регулише водостај и наводњава око 300.000 ha земљишта у главном каналу у Банату.  

Канал Дунав-Тиса-Дунав пролази кроз наше место у дужини од 5,5 km и многим Руменчанима, нарочито лети, представља место за рекреацију и уживање у спортском риболову.  

Приредила: Јелена Пепић VII-1

ДТД КАНАЛ лети

ДТД КАНАЛ на мапи нашег места

ДТД КАНАЛ поглед са моста

Јесен на ДТД КАНАЛ-у

11

MIKSZÁTH KÁLMÁN

Az idén májusban volt Mikszáth Kálmán halálának 100. évfordulója. Író, újságíró, szerkesztő, országgyűlési képviselő volt. Jómódú csládban született, a tanulásban nem volt túlságosan szorgalmas, de sokat olvasott. Tavaszi rügyek című kötetében megírja, hogy vidám éveket töltött ott, csínyeket eszeltek ki a tanárok megtréfálására. . . A középiskola után Pesten joghallgató, de diplomát nem szerez. Tiszteletbeli esküdtnek szegődött Balassagyarmatra, ahol megismerkedett főnöke lányával, Mauks Ilonával, akit feleségül vett. Nagyszabású regényei : Szent Péter esernyője, Beszterce osrroma, Különös házasság, A Nosztyfiú esete Tóth Marival, A fekete város.

(1847. janúár 16-án született)

RIPORT ANYUKÁMMAL

Egy nap megbeszéltem anyukámmal hogy riportot írok vele a munkájával kapcsolatban.

- Mióta golgozol az óvodában ? - 1994 – ben kezdtem el dolgozni a

gyermekekkel a pirosi egyház irodájában, amit úgy hívtunk, hogy Hétvégi óvoda. 25 gyerek járt oda hűségesen. Voltak gyerekek tiszta magyar ajkú családból és vegyes házasságból is. Két évig így dolgoztam az egyházi iroda szobájában. Majd 1996 – ban Piroson az óvodában nyílt egy magyar csoport. Ekkor kezdtem el igazán az óvonői pályafutásomat.

- Kikkel dolgozol együtt ? - Közreműködök a szülőkkel, mivel tudnom kell a gyermekeinkről mindent. Pl : ha

csintalan a gyermek, megtárgyaljuk; vagy ha valamire allergiás, arról is tudni kell. Pszichológusokkal dolgozom még együtt. Eljárnak hozzánk néha – néha, és megfigyelik azt a gyermeket, akivel problémánk van. Minden héten meglátogat bennünket Újvidákről egy nővér, aki a gyermekek tisztaságát nézi. Megnézi őket, mennyit fejlődött a testsúlyuk és a magasságuk. Közremüködünk a Zmaj Ognjena Vuka Egéségházban dolgozó orvosokkal, akik évente egyszer eljönnek a gyermekek hallását és látását megnézni.

- Mit szoktál csinálni a gyermekkel ? - A gyermekekkel minden nap foglalkozom. Megtervezem a tevékenységeket,

amelyeket rendszeresen szoktunk végezni: számolunk, tornázunk, énekelünk, szavalunk, rajzolunk, anyanyelvápolást tartunk, körjátékokat játszunk és mondókázunk.

- Milyenek a gyermekekkel? - A gyerekek nagyon aranyosak. A csoportban húsz gyerek van. Némely gyerek

nyugodtabb és ügyesebb, de van köztük csintalan is. - Miért éppen ezt a szakmát választottá ? - Gyermekkoromban mindig tanító nénit vagy óvónőt játszottam. Szeretem ezt a

szerepet. Bármikor megkérdezte valaki, mi szeretnék lenni, azt feleltem, hogy óvónő. Gyermekkoromban nem nagyon szerettem óvodába járni, mivel nem szerettem az óvónőmet. Ezért megfogadtam, hogy az óvónőképzőbe fogok járni. Mindig arra törekeszem, hogy minden gyerek örömmel járjon az oviba, szeresem őket és ők is szeresenek engemet. Nincs szebb dolog egy óvónőnek, mikor megjelennek a szobában, és a gyermekek felém szaladnak, átölelnek és megcsókolnak. Tehát nagyon szeretem őket és szeretem a szakmámat.

Fáin Adella VII-4

12

HÁROM FALEVÉL

Egyszer régen az erdő közepében az egyik fának lehulott három levele. Az egyik levél hirtelen megszólalt :

- Testvéreim, lehullottunk, árvák és szép zöldek vagyunk, induljunk míg el nem hervadunk. Este lett. A három levél tüzet rakott, mert fázott. Egyszer csak a közeli bokorban motoszkált valami. A három levél megijedt. Amikor a bokor közelébe merészkedtek, megnyugodtak, mert láták, hogy csak egy ártatlan katicabogárra találtak. A bokorlakó megszólalt:

- Én vagyok Pöttyöske, a fekete pöttyös katica. - Én vagyok a legnagyobb levél, és a nevem Pál. - Péter a nevem, elmondom versemet:

A középső vagyok, a három levél közül. Erdő közepéről, a legmagasabb fáról.

- Én pedig Kata, a legkisebb lányka. A három levél befogadta a katicát, és ezentúl együtt éltek, együtt éltek békéségben.

Bancsi Noémi V-3

AZ ELVARÁZSOLT KIRÁLYKISASSZONY

Hol volt, hol nem volt, volt a világon egy király, annak három fia. A király nagyon gazdag és nagyon öreg volt. Egyszer azt mondta király fiainak, hogy menjenek világgá, és aki a legszebb lányt hozza haza, azé lesz a királyság. Elindult a három fiú, a két öregebbik nevetve, a legkisebb királyfi szomorúan vágott neki az útnak. Ment mendegélt, míg egy tisztásra nem ért. Közeledett az este. A fiú tábort vert. Az éjszaka közepén valami hangot hallott. Mikor kinézett, egy kis nyuszit látott szögdeleni ide-oda. Nagyon hideg volt. A király megfogta, és meg akarta enni, de a nyuszi olyan szép, kimeresztett szemekkel nézett rá, hogy megsajnálta. A nyuszival töltötte az éjszakát. Reggel a nyuszi beszédére ébredtek : - Ébredj fel, te szép királyfi! – keltegette a nyuszi. A királyfi megijedt, de mivel a nyuszi kedvesen beszélt, szépeket mondott neki, megnyugodott. A királyfi elmondta a nyuszinak, mi jératban van. - Vegyél feleségül engem! – biztatta a nyuszkó. - Téged ? - Igen, engem !- olyan szépen könyörgött neki a nyuszi , hogy a királyfi ráált. - Jól van, feleségül veszlek! – mondta a királyfi. - Ásó, kapa és a nagyharang válasszon el bennünket egymástól. Abban a szempillantásban a nyusziból csudaszép leány lett. A királyfi nagy örömében felkapta, és vitte apja színe elé. A király udvarában már összegyűlt a kupaktanács. A két öregebbik már otthon várta a fivérüket. Mikor a legkisebb megérkezett, nagyon elcsodálkoztak a lány szépségén. A király áldását adta rájuk, és királlyá tette a fiát. Volt ott hetedhét országra szóló lakodalom, és máig is élnek, ha meg nem haltak.

Bancsi Noémi V-3

13

ЛОВЦИ ИЗ УНУТРАШЊОСТИ АУСТРАЛИЈЕ ТЕЖАК ЖИВОТ Абориџини живе у унутрашњости Аустралије већ преко 50.000 година. Одувек је овде било топло и суво време, зато су Абориџини морали да пронађу неки начин да се домогну хране и воде. Неки Абориџини још увек користе вештине који су њихови преци користили. РАЗНОВРСНА ХРАНА Они су ловили и јели разне животиње, чак и кенгуре, клокане и ему. Воду су налазили у корењу дрвећа, са росе на лишћу чак и из трбуха жаба! УКУСНИ ЦРВИ Вичети црви су још једна посластица. Када су сирови имају укус путера, а када се скувају имају укус свињетине. Као пудинг Абориџини су жвакали стомак мрава медара, који је напуњен слатким лепљивим соком биљака. ДРВЕНО ОРУЖЈЕ Абориџини су изумили неке сјајне алатке и оружја. Они су правили копља и специјалне избациваче копља који се зову вумере. Правили су такође практичне штапове са којима су копали биљке, хватали змије и гуштере и отварали насипе Термита. Једно од најбољих оружја је био бумеранг. Код једне врсте, ако га баците како треба, летеће укосо и вратиће се вама. Абориџини су користили ове бумеранге да би уловили птице или ради забаве. СРЕЋАН ЛОВ Животиње из унутрашњости су се промениле од времена када су Абориџини живели овде. Животиње су тада биле далеко веће. Вомбат је био величине нилског коња, а кенгури - два пута већи од људи.

ДОБАР ПЛАН Абориџини су користили ум уместо снаге да би ухватили тако велике животиње. Ловили су у групама - једна група ловаца би се сакрила, а друга група би терала животиње ка првој групи ловаца. Абориџини су изумили дрвену трубу која се звала дидгериду. Морао си дубоко да удахнеш да би произвео звук!

14

РЕЗУЛТАТИ НАШИХ УЧЕНИКА СА ТАКМИЧЕЊА И СМОТРИ:

БИОЛОГИЈА (наставница Снежана Милорадов)

Општинско такмичење: II место: Исидора Антанасијевић VIII-1

ГЕОГРАФИЈА (наставница Оливера Пепић)

Општинско такмичење: III место: Марко Коларски VIII-3

МАТЕМАТИКА (учитељица Маргарета Миланковић)

Општинско такмичење: III место: Зорана Бијелић III-2

МАТЕМАТИКА (учитељица Бранислава Ердељи)

Општинско такмичење: I место: Галина Ћурчић III-1

МАТЕМАТИКА (учитељица Снежана Стојиљковић)

Општинско такмичење: III место: Татјана Дуковски IV-1

Окружно такмичење: II место: Татјана Дуковски IV-1

МУЗИЧКА КУЛТУРА (наставница Аранка Бачи)

Покрајинска смотра оркестара: III место

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК (наставница Биљана Бабић)

Општинско такмичење: III место: Данијел Њари VIII-4

ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ

Општинско такмичење: III место: Борис Пупавац VIII-2

Окружно такмичење: II место: Борис Пупавац VIII-2

Прво јуниорско првенство у роботици: II место: Борис Радовановић V-2

Tакмичење за ученике основних и средњих школа из области технике "Корак у нови век '10" I место: Александaр Кљаић VIII-2 Никола Матић VII-2

ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ (наставник Жолт Ђилвеси)

Општинско такмичење: III место: Иван Хајду IV-1

ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ (наставник Миливоје Стевановић)

Општинско првенство основних школа у кошарци за девојчице школска 2009/2010 г. II МЕСТО : 1. Борислава Шипка VIII-2 2. Невена Цвикић VIII-1 3. Марина Брадић VIII-1 4. Исидора Антанасијевић VIII-1 5. Кристина Банчи VII-4 6. Сашка Гавриловић VI-1 7. Сања Керлец VI-1 8. Тамара Субашић VI-1 9. Марина Брајковић VI-1 10. Андреа Митровић VI-2 Општинско првенство осовних школа у атлетици школска 2009/2010 г. 1. Чубрић Тамара - 300 m место III V-1 2. Давидовић Предраг - 300 m место II V-3 3. Ракановић Ђорђе - кугла место III VII-2 4. Обрадовић Урош - кугла место II VII-3 5. Горењак Елена - кугла место I VII-3 Финалисти атлетске Nestle лиге за 2010 год. 1. Давидовић Предраг - 300 m VI-3 I место 2. Слифка Моника - кугла VI-4 IV место 3. Горењак Елена - кугла VIII-3 V место 4. Фишер Александар - 300 m VIII-3 V место Општинско првенство основних школа у кошарци за девојчице школска 2010/2011 год. II МЕСТО : 1. Банчи Кристина VIII-4 2. Гавриловић Сашка VII-1 3. Субашић Тамара VII-1 4. Брајковић Марина VII-1 5. Митровић Андреа VII-2 6. Ферати Амела VII-1 7. Јекић Марија VI-3 8. Фаин Адела VII-4 9. Слифка Моника VI-4

Издавaч: ОШ “Свети Сава”, Јована Јовановића Змаја 24, 21201 Руменка

Директор: Светозар Козаров

Уредништво (ученици): Теодора Шишаковић, Марина Коларски, Маријана Негру, Јелена Пепић, Наташа Коларски

Уредништво (наставници): Едита Нађ, Мирјана Ковачевић, Жељка Чолак, Ружица Головић, Снежана Милорадов, Љупка Ерг, професори разредне наставе

Е-издање школског листа можете преузети са: www.svsavarumenka.tk

15