Школски програм од 1. до 4. разреда · 2018-07-04 · Школски програм од 1. до 4. разреда 2018-2022. сарадњи са одговарајућим

ОШ „Драгојло Дудић“

Булевар краља Александра 525, Београд Телефон: 011/3047-099 e-mail: osddudic @ gmail . com Директор школе: Ђуро Косић Деловодни број__________________

2018/19-2021/22..

ШКОЛСКИ ПРОГРАМ

од 1. до 4. разреда

Београд, 30. јун 2018.

mailto:[email protected]

Школски програм од 1. до 4. разреда 2018-2022.

САДРЖАЈ:

1. СТРУЧНИ АКТИВ ЗА РАЗВОЈ ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА...............................................................................5

2. СПЕЦИФИЧНОСТИ ШКОЛЕ И СРЕДИНЕ У КОЈОЈ ШКОЛА РАДИ...............................................................5

3. ШКОЛСКИ ПРОГРАМ............................................................................................................................... 6

3.1. OПШТИ ПРИНЦИПИ СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊАПШТИ ПРИНЦИПИ СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА................................................................73.2. ЦИЉЕВИ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА..................................................................................................93.3. ПРИНЦИПИ ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА......................................................................................................113.4 ЦИЉЕВИ ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА...........................................................................................................113.5. ПРАЋЕЊЕ ОСТВАРЕЊА ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА...................................................................................123.6. ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ ЗА ИЗРАДУ ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА........................................................................12

4. НАСТАВНИ ПЛАНОВИ ЗА ПРВИ РАЗРЕД.................................................................................................19

4.1. ФОНД ЧАСОВА ЗА ПРВИ РАЗРЕД............................................................................................................194.2. ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ........................................................................................................20

4.2.1. Српски језик.......................................................................................................................................204.2.2. Енглески језик....................................................................................................................................344.2.3. Математика...................................................................................................................................554.2.4. Свет око нас.....................................................................................................................................604.2.5. Ликовна култура..............................................................................................................................664.2.6. Физичко и здравствено васпитање..............................................................................................764.2.7. Музичка култура.............................................................................................................................97

4.3. ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ........................................................................................................1114.3.1. Грађанско васпитање...................................................................................................................1114.3.2. Верска настава..............................................................................................................................117

4.4. ДОПУНСКА НАСТАВА............................................................................................................................1224.4.1. Српски језик.....................................................................................................................................1224.4.2. Математика.................................................................................................................................123

4.5. ПРОЈЕКТНА НАСТАВА............................................................................................................................1234.6. ЧАС ОДЕЉЕЊСКОГ СТАРЕШИНЕ..........................................................................................................127

5. НАСТАВНИ ПЛАНОВИ ЗА ДРУГИ РАЗРЕД.............................................................................................129

5.1. ФОНД ЧАСОВА ЗА ДРУГИ РАЗРЕД........................................................................................................1295.2. ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ......................................................................................................132

5.2.1. Српски језик.....................................................................................................................................1325.2.2. Енглески језик..................................................................................................................................1405.2.3. Математика.................................................................................................................................1455.2.4. Свет око нас...................................................................................................................................1525.2.5. Ликовна култура............................................................................................................................1605.2.6. Музичка култура...........................................................................................................................1655.2.7. Физичко васпитање.......................................................................................................................168

5.3. ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ....................................................................................1755.3.1. Грађанско васпитање...................................................................................................................1755.3.2. Верска настава..............................................................................................................................181

5.4. ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ........................................................................................................1875.4.1. Чувари природе..............................................................................................................................1875.4.2. Народна традиција.......................................................................................................................1905.4.3. Рука у тесту...................................................................................................................................1935.4.4. Од играчке до рачунара.................................................................................................................196

ОШ „Драгојло Дудић“ 2


5.5. ДОПУНСКА НАСТАВА.........................................................................................................................1995.6. СЕКЦИЈЕ................................................................................................................................................202

5.6.1. Рецитаторско-драмска секција..................................................................................................2025.6.2. Ликовна секција..............................................................................................................................2035.6.3. Музичка секција.............................................................................................................................205

5.7. ЧАС ОДЕЉЕНСКОГ СТАРЕШИНЕ...........................................................................................................206

6. НАСТАВНИ ПЛАНОВИ ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД.............................................................................................209

6.1. ФОНД ЧАСОВА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД........................................................................................................2096.2. ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ......................................................................................................210

6.2.1. Српски језик.....................................................................................................................................2116.2.2. Енглески језик..................................................................................................................................2196.2.3. Математика.................................................................................................................................2266.2.4. Природа и друштво.......................................................................................................................2316.2.5. Ликовна култура............................................................................................................................2396.2.6. Музичка култура...........................................................................................................................2476.2.7. Физичко васпитање.......................................................................................................................252

6.3. ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ......................................................................................2586.3.1. Грађанско васпитање...................................................................................................................2596.3.2. Верска настава..............................................................................................................................263

6.4. ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ........................................................................................................2676.4.1. Чувари природе..............................................................................................................................2676.4.2. Народна традиција.......................................................................................................................2716.4.3. Од играчке до рачунара.................................................................................................................2736.4.4. Рука у тесту...................................................................................................................................276

6.5. ДОПУНСКА НАСТАВА............................................................................................................................2776.6. СЕКЦИЈЕ................................................................................................................................................281

6.6.1. Математичка секција..................................................................................................................2816.6.2. Драмско-рецитаторска секција..................................................................................................2836.6.3. Етно секција...................................................................................................................................2846.6.4. Ликовна секција..............................................................................................................................286


7. НАСТАВНИ ПЛАНОВИ ЗА ЧЕТВРТИ РАЗРЕД..........................................................................................292

7.1. ФОНД ЧАСОВА ЗА ЧЕТВРТИ РАЗРЕД....................................................................................................2927.2. ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ.......................................................................................................295

7.2.1. Српски језик.....................................................................................................................................2957.2.2. Енглески језик..................................................................................................................................3107.2.3. Математика.................................................................................................................................3187.2.4. Природа и друштво.......................................................................................................................3227.2.5. Ликовна култура............................................................................................................................3327.2.6. Музичка култура...........................................................................................................................3387.2.7. Физичко васпитање.......................................................................................................................345

7.3. ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ......................................................................................3557.3.1. Грађанско васпитање...................................................................................................................3557.3.2. Верска наука...................................................................................................................................363

7.4. ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ........................................................................................................3707.4.1. Чувари природе..............................................................................................................................3707.4.2. Народна традиција.......................................................................................................................375

7.5. ДОПУНСКА НАСТАВА............................................................................................................................379



7.6. ДОДАТНА НАСТАВА.................................................................................................................................3827.7. СЕКЦИЈЕ................................................................................................................................................384

7.7.1. Математичка секција..................................................................................................................3847.7.2. Драмско-рецитаторска секција..................................................................................................3857.7.3. Етно секција...................................................................................................................................3867.7.4. Ликовна секција..............................................................................................................................388


8. ПРОГРАМ РАДА ПРОДУЖЕНОГ БОРАВКА.....................................................................................................395



1. СТРУЧНИ АКТИВ ЗА РАЗВОЈ ШКОЛСКОГПРОГРАМА

1. Анкица Дмитровић - руководилац

2. Дубравка Маљукан Дрљача

3. Снежана Лукић

4. Дејан Миладиновић

5. Александра Ирја Гријаковић

6. Даниела Павић

7. Сандра Вујић

8. Мирјана Јоргаћевић

9. Јасмина Глишић

10. Емина Милошевић

2. СПЕЦИФИЧНОСТИ ШКОЛЕ И СРЕДИНЕ УКОЈОЈ ШКОЛА РАДИ

Основна школа “Драгојло Дудић” се налази у насељу Мали Мокри Луг, општинаЗвездара, око десетак километара од центра града.

Школска зграда располаже са око 2.000 m² простора. Квалификациона структуранаставног особља и осталих радника одговара законским прописима о потребнојстручној спреми за рад у основној школи. У последњих неколико година доста серадило на пољу стучног усавршавања наставног кадра у циљу укључивања уреформу образовања и успешнијег савладавања и прилагођавања наставногградива нашим ученицима.

И поред објективних и субјективних слабости узимамо учешће у свим школским иван школским активностима. У циљу смањења насиља од школске 2008/2009школа је у пројекту „Школа без насиља“. Средина у којој школа ради у социо-економском погледу има све карактеристике просечне за приградски ниво. У



сарадњи са одговарајућим друштвеним институцијама, школа ће помагатисоцијално угроженим ученицима чији је материјални статус низак.

У циљу што квалитетнијег остваривања васпитно-образовних задатака, школа ћесарађивати са свим чиниоцима друштвене средине уз налажење обостранихинтереса. Сарађиваћемо са ГО Звездара, Градским секретаријатом, Центром засоцијални рад, Министарством просвете, Православном црквом, са другимосновним и средњим школама, спортским, културним и техничким домовима иинституцијама. Тражиће се могућност сарадње са донаторима, заинтересованимпојединцима за помоћ овој васпитно-образовној установи, као и остварењесарадње са невладиним организацијама, заинтересованим за улагање уобразовање и спорт. Свесни смо потребе сарадње са локалном заједницом,уважавања и снимања потреба деце, родитеља, саме школе, па се рад на овомпољу одвија непрекидно. Отворени смо за нове идеје и перманентну сарадњу.

Основна школа "Драгојло Дудић“ је образовно-васпитна установа од општегдруштвеног интереса у којој ученици стичу образовање и васпитање од 1. до 8.разреда. Настава се одвија на српском језику.

3. ШКОЛСКИ ПРОГРАМ

Школски програм је основни документ школе који се припрема на основудефинисаног наставног плана и програма и у чијој изради учествују свинаставници и стручни сарадници. Основно и средње образовање и васпитање,специјалистичко и мајсторско образовање и други облици стручног образовањаостварују се на основу школског програма.

Школским програмом обезбеђује се остваривање принципа, циљева и стандардапостигнућа, према потребама ученика и родитеља, односно старатеља и локалнезаједнице.

Школски програм садржи:

1. наставне предмете (обавезне, обавезне изборне, и факултативне);

2. наставне теме,

3. методе и технике рада;

4. активности наставника и ученика.

Школски програм такође садржи: циљеве школског програма, фонд часова поразреду, фонд часова за сваки предмет, начин остваривања принципа и циљеваобразовања и стандарда постигнућа, начин и поступак остваривања прописаних



наставних планова и програма, програма других облика стручног образовања иврсте активности у образовно-васпитном раду.

Школски програм доноси школски одбор, по правилу, сваке четврте године, ускладу са наставним планом и програмом.

3.1. OПШТИ ПРИНЦИПИ СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА И ПШТИ ПРИНЦИПИ СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Систем образовања и васпитања мора да обезбеди за сву децу, ученике и одрасле:

једнако правo и доступност образовања и васпитања без дискриминације ииздвајања по основу пола, социјалне, културне, етничке, религијске илидруге припадности, месту боравка, односно пребивалишта, материјалногили здравственог стања, тешкоћа и сметњи у развоју и инвалидитета, као ипо другим основама;

квалитетно и уравнотежено образовање и васпитање, засновано натековинама и достигнућима савремене науке и прилагођено узрасним иличним образовним потребама детета, ученика и одраслог;

oбразовање и васпитање у демократски уређеној и социјално одговорнојустанови у којој се негује отвореност, сарадња, толеранција, свест окултурној и цивилизацијској повезаности у свету, посвећеност основнимморалним вредностима, вредностима правде, истине, солидарности,слободе, поштења и одговорности и у којој је осигурано пуно поштовањеправа детета, ученика и одраслог;

усмереност образовања и васпитања на дете и ученика кроз разноврснеоблике наставе, учења и оцењивања којима се излази у сусрет различитимпотребама ученика, развија мотивација за учење и подиже квалитетпостигнућа;

једнаке могућности за образовање и васпитање на свим нивоима и врстамаобразовања и васпитања, у складу са потребама и интересовањима деце,ученика и одраслих, без препрека за промене, настављање и употпуњавањеобразовања и образовање током целог живота;



оспособљеност за рад ученика и одраслих усклађену са савременимзахтевима професије за коју се припремају.

Систем образовања и васпитања својом организацијом и садржајима

обезбеђује и:

ефикасну сарадњу са породицом укључивањем родитеља, односностаратеља ради успешног остваривања постављених циљева образовања иваспитања;

разноврсне облике сарадње са локалном заједницом и широм друштвеномсредином како би се постигао пун склад између индивидуалног идруштвеног интереса у образовању и васпитању;

ефикасност, економичност и флексибилност организације система радипостизања што бољег учинка;

отвореност према педагошким и организационим иновацијама.

У остваривању принципа, посебна пажња посвећује се:

правовременом укључивању у предшколско васпитање и образовање;

адекватној припремљености за школско учење и за прелазак на вишенивое образовања и васпитања;

могућности да ученици и одрасли са изузетним способностима(талентовани и обдарени), без обзира на сопствене материјалне условеимају приступ одговарајућим нивоима образовања и установама, као иидентификацији, праћењу и стимулисању ученика са изузетнимспособностима, као будућег научног потенцијала;

могућности да деца, ученици и одрасли са сметњама у развоју иинвалидитетом, без обзира на сопствене материјалне услове имају приступсвим нивоима образовања у установама, а лица смештена у установeсоцијалне заштите, болесна деца и ученици - остварују право наобразовање за време смештаја у установи и током болничког и кућноглечења;



остваривању права на образовање, без угрожавања других права детета идругих људских права.

3.2. ЦИЉЕВИ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Циљеви образовања и васпитања су:

пун интелектуални, емоционални, социјални, морални и физички развојсваког детета и ученика, у складу са његовим узрастом, развојнимпотребама и интересовањима;

стицање квалитетних знања и вештина и формирање вредносних ставова(у даљем тексту: знања, вештине и ставови), језичке, математичке, научне,уметничке, културне, техничке, информатичке писмености, неопходних заживот и рад у савременом друштву;

развој стваралачких способности, креативности, естетске перцепције иукуса;

развој способности проналажења, анализирања, примене и саопштавањаинформација, уз вешто и ефикасно коришћење информационо-комуникационих технологија;

оспособљавање за решавање проблема, повезивање и примену знања ивештина у даљем образовању, професионалном раду и свакодневномживоту;

развој мотивације за учење, оспособљавање за самостално учење, учење иобразовање током целог живота и укључивање у међународне образовне ипрофесионалне процесе;

развој свести о себи, самоиницијативе, способности самовредновања иизражавања свог мишљења;

оспособљавање за доношење ваљаних одлука о избору даљег образовања изанимања, сопственог развоја и будућег живота;



развој кључних компетенција потребних за живот у савременом друштву,оспособљавање за рад и занимање стварањем стручних компетенција, ускладу са захтевима занимања, развојем савремене науке, економије,технике и технологије;

развој и практиковање здравих животних стилова, свести о важностисопственог здравља и безбедности, потребе неговања и развоја физичкихспособности;

развој свести о значају одрживог развоја, заштите и очувања природе иживотне средине, еколошке етике и заштите животиња;

развој способности комуницирања, дијалога, осећања солидарности,квалитетне и ефикасне сарадње са другима и спoсобности за тимски рад инеговање другарства и пријатељства;

развијање способности за улогу одговорног грађанина, за живот удемократски уређеном и хуманом друштву заснованом на поштовањуљудских и грађанских права, права на различитост и бризи за друге, као иосновних вредности правде, истине, слободе, поштења и личнеодговорности;

формирање ставова, уверења и система вредности, развој личног инационалног идентитета, развијање свести и осећања припадности државиСрбији, поштовање и неговање српског језика и свог језика, традиције икултуре српског народа, националних мањина и етничких заједница,других народа, развијање мултикултурализма, поштовање и очувањенационалне и светске културне баштине;

развој и поштовање расне, националне, културне, језичке, верске, родне,полне и узрасне равноправности, толеранције и уважавање различитости.

повећање образовног нивоа становништва и развој Републике Србије каодржаве засноване на знању

3.3. ПРИНЦИПИ ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА

Принципи овог школског програма су:

1. Образовање усмерено на процесе учења

2. Образовање засновано на стандардима



3. За квалитетно образовање одговорни су сви актери образовног система

4. Образовање поштује индивидуалне разлике међу ученицима

5. Образовање се заснива на кооперативним, активним и искустваеним методаманаставе и учења

6. Образовање уважава свакодневно искуство ученика и знања која стичу ваншколе и повезује их са садржајима наставе

7. Образовање развија код ученика позитиван однос према школи и образовању иподстичае учениково интересовање за континуирано образовање

8. Образовање представља процес развоја знања, вештина, ставова и вредностикод ученика

9. Образовање треба да буде засновано на интегрисаном наставном програму укојем постоји хоризонтална и вертикална повезаност између различитихнаставних предмета.

3.4 ЦИЉЕВИ ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА

Циљеви овог школског програма су:

Да омогући наставницима базичне професионалне ослонце у планирању,реализацији и евалуацији целукопног школског живота

Децентрализација програма и његово прилагођавање локалним захтевимаи потребама

Селекција информација и операција које ће бити презентиране и пренетеученицима

Идентификовање погодности и сметњи које се јављају у практичнимусловима рада компетенције наставника, знања и способности ученика,простор и опрема

Изграђивање педагошке стратегије (избор метода и активности) Евалуација примењене стратегије Вертикална и хоризонтална корелација Сарадња стручних већа у оквиру једног разреда Сагледавање знања и умења које ученици једног разреда треба да

савладају, а која су им неопходна за прелазак у наредни разред.



3.5. ПРАЋЕЊЕ ОСТВАРЕЊА ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА

Циљ праћења је:

Утврђивање ваљаности планирања Праћење тока наставе – ваљаности наставних метода, садржаја Регистровање података о напредовању ученика Саопштавање повратних информација ученицима, родитељима, стручним

телима

Начин праћења:

Наставници ће редовно вршити анализу остварености циљева и задатака Редовни састанци стручног тима – размена искуства, уједначавање

критеријума Консултације са другим школама, стручним активима, министарством Континуирано прилагођавање метода и техника рада могућностима

ученика Израда тестова за проверу остварености остварених циљева Осмишљавање и израда дидактичког материјала Укључивање других у реализацију наставних и ваннставних активности.

3.6. ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ ЗА ИЗРАДУ ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА

На основу члана 57. став 1 тачка . и члана 76. Закона о основама системаобразовања и васпитања основној школи (Службени гласник РС. 72/2009,52/2011, 55/2013), а у вези са чланом 27. И 28. Закона о основном образовању иваспитању школски одбор Основне школе „Драгојло Дудић“ је на својој седнициод 30. јуна 2014. године донео је Школски програм Основне школе „ДрагојлоДудић“ за школску 2014/2015, 2015/2016, 2016/2017 и 2017/2018.годину.

Школски програм Основне школе “Драгојло Дудић“ сачињен је су у складу саследећим прописима:

Закони:



1. Закон о основамасистема образовања иваспитања

Сл. гласник РС'' бр. 88/2017и27/2018

2. Закон о основновномобразовању иваспитању

Сл.гласник РС бр. 55/2013,101/2017и 27/2018

3. Закон о уџбеницима Сл.гласник РС бр. 27/2018

4. Закон о службенојупотреби језика иписма

Сл.гласник РС бр.45/91, 53/93, 67/93,48/94,101/05, 30/10.

5. Закон о печатудржавних и другихоргана

Сл.гласник РС бр. 101/2007

6. Закон о условима заобављање психолошкеделатности

Сл. гласник РС бр. 25/1996, 101/2005

Подзаконски акти (правилници):

1. Правилник о стандардимаквалитета рада установе

Сл.гласник бр. 7/11; 68/12

2. Правилник о стандардимаквалитета рада образовноваспитних установа

Сл.гласник РС бр. 7/2011, 68/2012

3. Првилник о плану уџбеника Сл.гласник РС- Прос.гласник бр.1/2010,4/2013, 13/2013,5/2011

4. Правилник о стандардима иквалитету уџбеника и упутство оњиховој употреби

Сл.гласник РС -Прос.гласник РС42/2016,45/2018

5. Правилник о дозволи заиздавање уџбеника - лиценци


6. Правилн о вредновањуквалитетат рада установе

Сл. гласник РС бр. 9/2012

7. Правилник о стадардимакомпентенција директораустанова о бразовања иваспитања


8. Правилник о стручнопедагошком надзору


8. Правилник о ближим уловима заутврђивање права наиндидвидуални образовни план,његова примена и вредновање




9. Правилник о додатнојобразовној, здравственој исоцијалној подршци детета иученика

Сл.гласник РС бр.63/2010

10.

Правилник о програму свихоблика рада стручних сарадника

Сл.гласник РС -Прос.гласник РС5/2012

11.

Правилник о протоколупоступања у установи у одговоруна насиље, злостављање изанемаривање


12.

Правилник о садржају и начинувођења евиденције и издавањајавних исправа у основној школи

Сл.гласник РС бр. 55/06, 51/07, 67/08,39/11, 82/12, 8/13, 70/15

13.

Правилник о стандардимакомпетенција за професијунаставника и њиховогпрофес.развоја

Сл.гласник РС -Прос. Гласник РСбр.5/2011

14.

Правилник о дозволи за раднаставника, васпитача истручних сарадника

Сл.гласник РС бр. 22/2005,51/2008,88/2015,105/2015,48/2016

15.

Правилник о наставном плану ипрограму основног образовања иваспитања

Сл. гласник РС - 'Просветни гласник 'бр. 4/90,2/91, 2/92, 13/93,1/94, 5/95,6/96, 8/97, 14/97, 10/98, 19/98, 2/00,4/01,4/03, 7/03, 3/04, 4/04,9/04,10/04, 12/04, 20/04, 1/05, 7/05,8/05, 9/05,6/06, 7/06, 9/06 ,1/09,7/10

16.

Правилник о наставном плану ипрограму предмета грађансковаспитање за:* седми разред * трећи разред *четврти разред * пети разред * први разред * други разред * трећи разред * други разред * осми разред

Просветни гласник РС 7/07Просветни гласник РС 20/04 Просветни гласник РС 2/05,15/05 Просветни гласник РС 15/05Просветни гласник РС 5/01-1Просветни гласник РС 5/01-3 Просветни гласник РС 10/03-64 Просветни гласник РС 8/03-1 Просветни гласник РС 6/08-1

17.

Правилник о наставном плану ипрограму предмета версканастава за: *трећи разред

Просветни гласник РС 23/04 Просветни гласник РС 9/05, Просветни гласник РС 9/05,23/04



*пети разред *четврти разред * први разред * седми разред *осми разред

Просветни гласник РС 5/01, Просветни гласник РС 2/08,Просветни гласник РС 7/08,

18.

Правилник о наставном плану ипрограму за први и други разредосновног образовања иваспитања

Сл.гласник РС – прос. Гласник бр.10/04,20/04, 1/05, 3/06, 15/06, 2/08,2/10, 7/10, 7/11, 1/13, 14/13,5/14 и11/14

19.

Правилник о наставном плану запрви, други,трећи и четвртиразред основног образовања иваспитања и насатавномпрограму за трећи разредосновног образовања иваспитања

Сл.гласник РС – Прос. Гласник бр.1/05,15/06, 2/08,2/10, 7/10, 3/11,7/11-I, 7/11-II, 1/13 ,11/14,11/16

20.

Правилник о наставномпрограму за четврти разредосновног образовања иваспитања

Сл.гласник РС – Прос.гласник бр.3/06,15/06,2/08, 3/11, , 7/11-I, 7/11-II,1/13

21.

Правилник о наставном плану задруги циклус основногобразовања и васпитања инаставноим програму за петиразред основног образовања иваспитања

Сл.гласник РС – Прос. гласник бр.6/07,2/10,7/10- др. правилник, 3/11,1/13, 4/13,11/16,6/17 и 9/17

22.

Правилник о наставномпрограму за шести разредосновног образовању иваспитању

Сл.гласник РС – Прос. гласник бр.5/08, 3/11, 1/13

23.

Правилник о наставномпрограму за седми разредосновног образовања иваспитања

Сл. гласник РС -Просветни гласник РС6/09, 3/11, 8/13

24.

Правилник о наставномпрограму за осми разредосновног образовања иваспитања

Сл. гласник РС - Просветни гласникРС 2/10, 3/11, 8/13,5/14 и 11/16

25.

Правилник о изменамаПравилника о наставном плануза други циклус основногобразовања и васпитања инаставном програму за пети

Сл. гласник РС - Просветни гласникРС 8/17



разред основног образовања иваспитања

26.

Правилник о врсти стручнеспреме наставника и стручнихсарадника у основној школи

Службени гласник РС – Прос. гласникбр. 11/2012, 15/13, 2/16,10/16,11/16,2/17 и 3/17

27.

Правилник о врсти стручнеспреме наставника који изводеобразовно васпитни радаизборних програма у основнојшколи

Сл.гласник РС- Прос. гласник бр.11/2012, 15/13, 10/16

28.

Правилник о изради икоришћењу психолошких мернихинструмеената


29.

Правилник о норми часованепосредног рада са ученициманаставника, стручног сарадникаи васпитача у основној школи

Сл.гласник РС-Прос. гласник РС бр.2/92, 2 /2000

30.

Правилник о календаруобразовано-васпитног радаосновне школе за школску2017/2018. годину

Сл.гласник РС - Просветни гласникбр. 6/17

31.

Правилник о програму заостваривање екскурзија у првоми другом циклусу основногобразовању и васпитању

Сл. гласник РС- Прос.гласник РС бр.07/10

32.

Правилник о сталном стручномусавршавању и стицању звањанаставника, васпитача истручних сарадника

''Сл.гласник РС' бр. 81/2017

33.

Правилник о критеријумима истандардима за финасиранјеустанове која обавља делатностосновног образовања иваспитања

Сл.гласник РС бр. 73/2016 и 45/2018

34.

Посебан колективни уговор зазапослене у основним и средњимшколама и домовима ученика


35.

Правилник о дипломама заизузетан успех ученика уосновној школи

Сл.гласник РС бр. 37/93, 42/93

36.

Правилник о оцењивању ученикау основном образовању иваспитању




37.

Правилник о поступкунапредовања ученика основнешколе


38.

Правилник о нормативимашколског простора, опреме инаставних средстава у основнојшколи

Сл.гласник РС- Прос. гласник 4/90

39.

Правилник о ближим условима упогледу простора, опреме инаставних средстава заостваривање изборних програмаобразовно – васпитног рада уосновним школама

Сл.гласник РС-Прос. гласник 27/87,5790

40.

Правилник о општимстандардима постигнућа –образовни стандарди за крајобавезног образовања,

Правилник о образовнимстандардима за крај првогциклуса обавезног образовања запредмете српски језик,математика и природа идруштво,

Просветни гласник РС, бр.5, 5 јул 2010.

Службени гласник РС бр.78/2017Просветни гласник РС, бр.5, 7 јун 2011.

41.

Правилник о програму завршногиспита у основном образовању иваспитању

Сл. Гласник РС – Прос. гласник 1/11,1/12, 1/14, 12/14 и 2/18

42.

Правилник о упису ученика усредњу школу

Сл.гласник РС бр.23/18

43.

Правилник о општим основамашколског програма

Сл. гласник РС-Прос.гласник бр.5/2004

Протоколи:

Посебни протокол за заштиту деце и ученика од насиља, злостављања изанемаривања у образовно васпитним установама (Министарство просветеРепублике Србије 2007.г.)

Интерни и општи акти школе:



СТАТУТ 04.04 2018. 677/2018

Развојни план ОШ“Драгојло Дудић“ 30.06.2015. 1909-1/15Правилник o заштити и безбедности ученика_________________________________________________________________Правилник интерни акт о јавним набавкама

04.04 2018_______________19.02.2018

682/2018_______________301-1/2018

Правилник о испитима у школи 04.04.2018 686/2018

Пословник о организацији и раду школског одбора 04.04 2018 678/2018

Пословник о раду савета родитеља 04.04 2018 681/2018

Пословник о раду ученичког парламента 04.04.2018 680/2018

Пословник о раду наставничког већа 04.04.2018 679/2018Правилник о правима, обавезама и одговорностиученика школе

04.04.2018 683/2018

Правилник о организацији и систематизацијирадних места

04.04 2018 685/2018

Правилник правима,обавезама и одговорностизапослених

04.04 2018 684/2018

Правилник о похвалама и наградама ученика 04.04.2018 692/2018Правилник о организацији буџетског рачуноводства 10.01.2017 20/2017Правилник о коришћењу сопственог аутомобила услужбене сврхе

10.01.2017 21/2017

Правилник о стицању и расподели прихода,донација и „уплате родитеља“

10.01.2017 22/2017

Правилник о коришћењу службених мобилнихтелефона

10.01.2017 23/2017

Правилник о накнадама трошкова дневница,смешртаја и превоза на службеном путу

10.01.2017 24/2017

Правилник о коришћењу средстава зарепрезентацију и угоститељске услуге

10.01.2017 28/2017

Правила заштите од пожара 28.02.2017 325/2017Програм основне обуке запослених из областизаштите од пожара

28.02.2017 327/2017

План евакуације и упуство за поступање у случајупожара

28.02.2017 326/2017

Правилник о безбедности и здрављу на раду 28.02.2017 328/2017Програм оспособљавања запослених за безбедан издрав рад

28.02.2017 329/2017

Акт о процени ризика на радном месту и у раднојоколини

28.02.2017 330/2017

Акт о процени ризика на радном месту и у раднојоколини

28.02.2017 330/2017



4. НАСТАВНИ ПЛАНОВИ ЗА ПРВИ РАЗРЕД

Обавезни део Школског програма садржи наставне предмете и садржаје који суобавезни за све ученике првог разреда.

4.1. ФОНД ЧАСОВА ЗА ПРВИ РАЗРЕД

Редни

бројА. ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

ПРВИ РАЗРЕД

Нед. Год.

1. Српски језик 5 1802. Страни језик – Енглески језик 2 723. Матемaтика 5 1804. Свет око нас 2 725. Ликовна култура 1 366. Музичка култура 1 367. Физичко и здравствено васпитање 3 108 Укупно : А 20 720Редни

бројБ. ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

1. Верска настава / Грађанско васпитање 1 36

Укупно: Б 1 36 Укупно: А+Б 22 756Редни

бројВ. ОБЛИК ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА

1. Редовна настава 22 7922. Пројектна настава 1 363. Допунска настава 1,

7/7/104. Настава у природи 7–10 данагодишње

ОСТАЛИ ОБЛИЦИ

1. Час одељењског старешине 1 362. Ваннаставне активности 1-2 36-723. Екскурзија 1 дан



4.2. ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

4.2.1. Српски језик

Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостимасрпског књижевног језика ради правилног усменог и писаног изражавања,негујући све сто значају улоге језика у очувању националног идентитета; да сеоспособе за тумачење одабраних књижевних и других уметничких дела изсрпске и светске баштине, ради неговања традиције и културе српског народа иразвијања интеркултуралности.

Годишњи фонд часова 180 часова

ОБЛАСТ/

ТЕМА

ИСХОДИ

По завршеткуразреда ученикће бити у стању

да:

САДРЖАЈИ

ПОЧЕТНО ЧИТАЊЕ И ПИСАЊЕ

разликује изговорени глас и написано слово;изговорене и написане речи и реченице;

влада основном техником читањаиписања ћириличког текста;

разуме оно штопрочита;

активно слуша и разуме садржај књижевно уметничког текста који му се

Глас и слово; штампана иписана слова ћириличког писма. Речи и реченице као говорне и писане целине.Текстови засићени словима која се обрађују/текстови предвиђени за глобално читање. Све врсте текстова који су написани штампаним или писаним словима.Језичке игре.Аналитичко-синтетичка вежбања; лексичка и синтаксичка вежбања; моторичке вежбе. Писање (преписивање, самостално писање и диктат).Читање (шчитавање/глобално читање, гласно и тихо читање); питања којима се проверава разумевање прочитаног.

Изговор и писање гласова који ученицимапричињавају тешкоће (нпр. ђ, ћ; џ, ч; ј, љ).

КЊИЖЕВНОСТШКОЛСКА ЛЕКТИРА



чита;

препозна песму, причу и драмскитекст;

одреди главни догађај, време (редослед дога- ђаја) и место дешавања у вези са прочитаним текстом;

уочи ликове и прави разлику између њихових позитивних и негативних особина;

изрази своје мишљење о понашању ликовау књижевном делу;

препозна загонетку и разуме њенозначење;

препозна басну и разуме њенозначење;

разликује слово, реч и реченицу;

правилно изговори и напише кратку и потпуну реченицу једноставне

Поезија

Народна песма, Ја сам чудо видео

Јован Јовановић Змај, Зимска песма

Војислав Илић, Пролетња зора/Воја Царић, Пролеће/Мира Алечковић, Ветар сејач

Десанка Максимовић, Првак; Хвалисави зечеви/У гостима/Ливадско звонце

ГвидоТартаља,Китовабеба/Мрави/Постељазазеку Бранко Ћопић, Јежева кућица (читање унаставцима) Душан Радовић, Јесења песма/Срећна Новагодина

Љубивоје Ршумовић, Ау што је школа згодна; Дете/Деца су украс света

Стеван Раичковић, Цртанка/Бранислав Лазаревић, Сликар

Перо Зубац, Добар друг ти вреди више Драгомир Ђорђевић, Није лако бити дете

Проза

Народна прича, Свети Сава и ђаци Народна прича, Деда и репа /Голуб и пчела Народна басна, Лисица и гавран

Доситеј Обрадовић, Два јарца; Две козе

Лав Николајевич Толстој, Два друга

Драган Лукић, Јоца вози тролејбус/Игор Коларов, Дум-дум Оливер и његов бубањ

Ђуро Дамјановић, Дан кад је јутро било слово/Весна Ћоровић Бутрић, Ноћни ћошак Избор из народних и ауторских загонетки (Десанка Максимовић, Загонетке лакезапрваке ђаке, Загонетке Григора Витеза и Бране Цветковића)

Драмски текстови



структуре са одговарајућом интонацијом, односно интерпункцијским знаком накрају;

правилно употреби великослово;

учтиво учествује у вођеном и слободном разговору;

обликује усмену поруку служећи се одговарајућим речима;

усмено препричава; усмено прича према слици/сликама и одоживљајима;

усмено описује ствари из непосредног окружења;

бира и користи одговарајуће речи у говору; на правилан начин користи нове речи у свакодневном говору;

напамет говори краће књижевне

Гвидо Тартаља, Зна он унапред

Душан Радовић, Тужибаба

Александар Поповић, Неће увек да буде први

Бора Ољачић, Први дан у школи

Популарни и информативни текстови

Избор из илустрованих енциклопедија и часописа за децу о значајним личностима српског језика, књижевности и културе (Свети Сава, Вук Стефановић Караџић, знаменита завичајна личност и др.); Милан Шипка: Буквар

ДОМАЋА ЛЕКТИРА

Јован Јовановић Змај, Песме за децу (избор) Избор из басни и сликовница за децу

Књижевни појмови:

песма;прича;догађај; место и времезбивања;књижевни лик – изглед, основне особине ипоступци;драмски текст задецу;шаљива песма;басна;загонетка.

ЈЕЗИК

Граматика, правопис и ортоепија

Реченица; реч; слово.

Улога гласа/слова у разликовању значењаизговорене односно написане речи. Реченице као обавештење, питање и заповест.

Велико слово на почетку реченице, у писању личних имена и презимена, именанасеља (једночланих) и назива места и улице у којој ученик живи, као и назив



текстове;

учествује у сценском извођењу текста;

пажљиво и културно слуша саговорнике;

слуша, разуме и парафразира поруку;

слуша интерпретативночитање и казивање књижевних текстова ради разумевања и доживљавања;

примењује основна правописна правила;

пише читко и уредно;

писмено одговара на постављенапитања;

спаја више реченица у краћуцелину;

пише реченице по диктатупримењујући основна правописнаправи

школе коју похађа.

Правилно потписивање (име, па презиме).

Тачка на крају реченице; место и функција упитника и узвичника у реченици.

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

Говорење

Вођени и слободни разговор.

Говорни предлошци.

Усмена порука.

Причање, препричавање и описивање.

Казивање књижевног текста.

Драмски, драматизовани текстови, сценска импровизација.

Сценско извођење текста (драмско и луткарско).

Богаћење речника: лексичке и синтаксичке вежбе.

Разговорне, ситуационе и језичке игре.

Слушање

Стварне и симулиране ситуације.

Слушна порука.

Аудио-визуелни записи.

Игре за развијање слушне пажње.

Писање Питања о сопственом искуству, бићима, предметима, појавама, сликама, о књижевном и

некњижевном тексту.

Писана порука.

Kраћа текстуална целина: о сопственом раћа текстуална целина: о сопственом искуству, о доживљају, о сликама, поводом књижев-

ног текста.



ла;

гласно чита, правилно и саразумевањем;

тихо чита (у себи)са разумевањемпрочи- таног;

пронађе информације експлицитноизнете у тексту.

Реченице/кратак текст погодан за диктирање.

Читање Књижевни текстови.

Текстови са практичном наменом: позивница, упутство, списак за куповину и др.

Нелинеарни текстови: текст у табели, распоред часова, стрип, улазница и др.

Информативни текстови:

1. уџбенички: Милан Шипка, Буквар; текстови о знаменитим личностима српске културе;

2. вануџбенички: о правилима учтивог понашања (бонтон); о месту у којем ученици живе; о

животињама итд.

УПУТСТВО ЗА ДЕДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Програм предмета Српски језик у првом разреду основне школе чине четирипредметне области: Почетно читање и писање, Књижевност, Језик и Језичкакултура. Препоручена дистрибуција часова по предметним областима је следећа:Почетно читање и писање–90 часова, Књижевност – 45 часова, Језик – 10 часова иЈезичка култура – 35 часова. Све области се прожимају и ниједна се не можеизучавати изоловано и без садејства са другим областима.

ПОЧЕТНО ЧИТАЊЕ И ПИСАЊЕ

Настава почетног читања и писања изводи се у првом полугодишту првогразреда основне школе, али, ако је потребно, наставља се иудругомполугодишту.Почетно читање и писање реализује се самостално, али обухвата и садржаје изКњижевности, Језика и Језичке културе.

Припремни период

У припремном периоду учитељи треба да испитају способности ученика, ито: причање, препричавање, познавањеслова, познавање читања и писања,спретност у руковању прибором за писање и цртање. У току овог периодаиспитивање ученика се обавља кроз активности које се међусобно прожимају.

Усмено изражавање се изводи кроз игре и активности где се вежба



комуникација (поздрављање у конкретним ситуацијама: добро јутро, добар дан идовиђења; захваљивање, извињавање). Ученици могу причати на основупосматрања слика и низа слика. Могу препричавати слушани текст, позоришнеили луткарске представе разговетним природним говором и правилнимизговором. Учитељи треба да воде рачуна о правилној артикулацији гласова и даса ученицима коментаришу одслушано.

Вежбе у посматрању се односе на уочавање целине и детаља, посматрањепредмета, појава и околине. Треба их тематски организо- вати. Прво се посматраучионица, па се касније та активност проширује на околину. Ученици могупосматрати предмете, људе, животиње, догађаје, слике, слике у низу,фотографије, објекте из околине и сл. Пажњу ученика треба усмерити на целину,затим на најважније појединости и на крају на мање важне појединости. Опажајусе: облици, боје, односи, покрети, мимика и гестови, скривени детаљи и сл.

Вежбе у слушању почињу слушање онога што говоре учитељи, другиученици, глумци и спикери. Слушани говор се коментарише да би се одредилеговорне карактеристике говорника. Слушање треба да буде повезано самимиком и гестовима који прате оно што се говори. Обавезно инсистирати наподражавању правилног говора. Током слушања одвајати битно од небитног,неговати пажњу и концентрацију. Слушају се и звукови ономатопејског типа,шумови, артикулисани и неартикулисани звукови.

Аналитичка вежбања треба да буду занимљива и подстицајна јер су један однајважнијих предуслова за учење читања и писања. Не изводе се изоловано већсу повезана са вежбама слушања и посматрања. Уочава се позиција гласова уречи која је изговорена и позиција слова у речи која је написана. Када ученицисавладају уочавање гласова и њихову позицију у речима, прелази се нарастављање речи на гласове. За почетак се препоручују речи од два гласа, азатим од три, четири и више.

Синтетичка вежбања се организују упоредо са аналитичким. Речи које су већрастављене на гласове опет се сливају у целину. Почиње се од најлакших и иде касве тежим. Ученици се на тај начин припремају за читање и разумевањепрочитаног.

Вежбе у отклањању дијалекатских и жаргонских карактеристика говора сеизводе полако и систематично. Учитељи посебну пажњу треба да обрате наизговор гласова ђ, ћ; џ, ч; ј, љ.

Моторичке вежбе за развијање руке, шаке и прстију се развијају кроз игру.Препоручује се везивање чворова од канапа, везивање пертли, закопчавањедугмића, низање перлица (могу се изводити и на часовима физичкогваспитања). Графомоторичке вежбе су веома важне у припреми записање. Свакаграфомоторичка вежба треба да се повеже са неким догађајем, вежбом слушања,посматрања, причања исл. Такве вежбе, односно писање елемена таслова, изводесе на различите начине, кроз цртеже, рамове за слике у простору предвиђеном записање. Ученике треба подстицати да употпуне цртеж додајући своје елементе(корелација са ликовном културом). Вежбе писања линија изводити безподизања руке, из једног потеза. Ученике усмеравати на правилно држањеоловке (графитне оловке, хемијске оловке, наливпера, фломастера). Употребугумице треба свести на минимум, јер смањује одговорност ученика у писању.



Пазити на правилно држање тела, удаљеност од стола, правилан положај тела уодносу на сто и на угао писања. При писању учити ученике да не журе, да рукабуде опуштена.

Учење читања и писања

Дидактичко-методичка организација наставе почетног читања и писањазависи од много фактора, а најважнији је онај који се односи на предзнањаученика. Учитељи бирају поступак који ће користити у настави почетног читањаи писања–комбинацију монографског и групног поступка, групни иликомплексни поступак.

Наставу почетног читања и писања треба изводити на више нивоа узпримену принципа индивидуализације. У сваком одељењу постоје ученици којизнају да читају и они који само познају слова или не знају да читају. Садржаји,методе и облици рада треба да се прилагоде могућностима и потребама ученика.

У овом периоду ученици треба да вежбају читање одговарајућих текстова,правилно изговарају све гласове и правилно наглашавају речи и реченице. Требаобратити пажњу на индивидуалне способности ученика. Свако дете чита својимтемпом и према својим способностима. Пожељно је често проверавати степенсавладаности технике читања и разумевања прочитаног. При учењу читања могусе користити игре словима и речима, језичке игре (ребуси, испуњалке, укрштенеречи). Ученици тако упознају нове садржаје, ситуације имају већу мотивисаност,а атмосфера је пријатна и опуштена. Подстицати ученике да свакодневновежбају читање код куће. Сарађивати са родитељима ученика и пружити имнеопходне информације везане за читање (мотивација деце, читање усвакодневним животним ситуацијама, удаљеност текста од очију је 30центиметара и сл.).

Ученици уче да пишу појединачна штампана и писана слова, речи иреченице; цифре. Размак између штампаних слова у речима мора да будеравномеран. Код учења писаних слова посебну пажњу треба посветитиграфичком увезивању слова у речима. Слова треба да буду исте висине идебљине, а размак између речи уједначен. Писање увежбавати крозпреписивање, допуњавање реченица, састављање реченица на основу слике,састављање реченица на основу низа слика, диктате и самостално писањереченица и краћих текстуалних целина. Поред усвајања облика слова, смераписања самог слова, посебну пажњу треба обратити на просторну оријентацију усвесци. Појединачно писање слова се ограничава на један до два реда у свесци.Дневна оптерећеност писањем не треба да је дужа од 25 минута. Леворука децапишу левом руком.

Усавршавање читања иписања

У овом периоду ученик треба да влада основном техником читања и писања.Усавршавање читања треба вежбати на текстовима који су кратки, динамични,интересантни и примерени узрасту ученика, као и на текстовима школске идомаће лектире. Посебну пажњу обратити на разумевање прочитаних речи,реченица и текстова. Редовним вежбањем ученици аутоматизују процес читањаи писања.



КЊИЖЕВНОСТ

Препоручени садржаји из области Књижевност савладавају се током целешколске године, избуквара/почетнице и узпомоћ читанке као основнихнаставних средстава, тако што учитељ планира њихову реализацију у складу саиндивидуалним карактеристикама ученика и укупним могућностима колектива,руководећи се исходима учења.

Приликом оспособљавања ученика да уз помоћ учитеља разумеју текстове изшколске лектире, али и популарне, информативне текстове из часописа за децу,енциклопедија и сл. важно је настојати да се уоче догађаји, просторни ивременски односи и битне појединости у описима бића и природе. Како сетекстови из школске лектире користе за усавршавање читања и писања иувођење ученика у основне појмове о књижевности, тако се ученици подстичу дауоче ликове у књижевном делу, њихове особине и поступке; њиховаемоционална стања (радосно, тужно, смешно) и да разликују појмове добра изла.

У прописаним текстовима из школске лектире понуђен је избор, односноопредељивање учитеља да у неким случајевима изабере између два, односно тридела (нпр. бира се једна народна прича – Деда и репа или Голуб и пчела, бира сеједна од три понуђене песме Гвида Тартаље, а од Љубивоја Ршумовића обавезноје обрадити песму Ау што је школа згодна, а поред ње бира се још једна од двекоје су понуђене – Дете или Деца су украс света, итд.).

Први пут се уводи читање текста у наставцима, на примеру Јежеве кућицеБранка Ћопића. То подразумева да учитељ, према плану који сам осмисли иодговарајућом динамиком, чита део по део Ћопићевог текста и разговара саученицима о прочитаном на неколико планираних часова мотивишући их дадело прочитају и сами.

Пошто су текстови предвиђени програмом једноставни, кратки и заснованина хронолошком низању догађаја, ученик треба да одреди где се и када дешаварадња и да разуме узрочно-последични распоред догађаја, односно шта се уфабулативном тексту десило прво, а шта следеће, шта је претходило некомдогађају а шта из њега следи.

Ученик треба да уочи формалну различитост поезије, прозе и драмскогтекста (разликовање стиха од прозног и драмског текста писаног по улогама) ињихове основне генолошке карактеристике (нпр. одсуство фабуле у лирскомделу, ритмичност стихова или низање догађаја у епском и драмском делу), али нена нивоу дефинисања генолошких појмова. Ученик треба да разликује песму (ишаљиву песму по тону певања) од приче (басне) и драмског текста, али безувођења дефиниција књижевно-теоријских појмова. Детаљније терминолошкоодређивање уводи се поступно у старијим разредима.

Ученик треба да буде у стању да разуме пренесено значење загонетке безформулисања у њој постојећих стилских поступака; да препознаје жанр баснекао приче са пренесеним значењем (без увођења појма алегорије), да будеупознат са постојањем народне и ауторске басне (које могу бити у стиху или упрози), да у баснама ликови могу бити не само животиње, већ и биљке,предмети, антропоморфизована бића (Срећа, Нада) или људи и, коначно, да буде



у стању да разуме њено пренесено значење и издвоји њену поуку. Пошто се уовом узрасту интегрални текст басне неретко адаптира, скраћује, у исходиманису наведени структурни жанровски елементи басне (фабула и поука),поготово што поука у народној басни и код неких аутора није издвојена (анаравоученија Доситеја Обрадовића су у неким адаптацијама скраћена илиизостављена).

Ученици се оспособљавају да уоче непознате и мање познате речи у тексту ида питају учитеља за њихово објашњење како би што боље разумели значењетекста. Вођени питањима (ко?, шта?, где?, када?, зашто?) о прочитаном садржају,ученици се оспособљавају да као одговоре формулишу: реченице, одељке, краћетекстовне целине, зависно од индивидуалних способности. Током обрадекњижевних текстова ученици стичу прва литерарно-естетска искуства иформирају своје ставове о делу које слушају или читају. Учитељ подстичеученике да своје ставове и искажу.

Приликом читања лирских песама ученици поступно уче да препознају идоживе мелодичност песама и да их изражајно читају и рецитују (по избору).Успостављање разлике између дела у стиху и дела у прози не врши се натеоријском нивоу.

Приликом обраде драмских текстова за децу ученици се мотивишу на читавниз стваралачких активности које настају поводом дела (сценски наступ, драмскаигра, луткрска игра, драмски дијалози, гледање дечје позоришне представе,снимање и коментарисање драматизованих одломака). Притом ученици усвајају иправила понашања у позоришту у оквиру васпитног деловања школе.Узактивнослушање, а потом и самостално читање једноставних књижевних иосталих типова текстова ученици се оспособљавају да садржаје доводе у везу саилустрацијама које прате књижевни, популарни и информативни текст.

Од првог разреда садржајима програма се сугерише систематично ипоступно усвајање књижевних појмова, а учитељима се препо- ручује даконтинуирано уводе нове речи у речнички фонд ученика, како би се он обогатио.Усвајање књижевних појмова не подразумева учење њихових дефиниција, већњихово именовање и описно образлагање појма, уочавање његове улоге укњижевно-уметничком тексту.

Стицању читалачких навика доприноси поновно враћање домаће лектире ушколске програме. У првом разреду часови домаће лектире реализују се удругом полугодишту. У намери да се ученици од првог разреда навикавају начитање лектире у обавезном и слободном избору, успоставља се сарадња сашколским библиотекаром, а неколико часова се током године може реализоватиу школској библиотеци.

Вештина читања и разумевања прочитаног стиче се и у оквиру Језичкекултуре и при обради књижевноуметничких текстова. Уче- ници се подстичу дачитају текстове у сликовницама (на пример, басне, бајке и приче).

ЈЕЗИК

У настави језика ученици се оспособљавају за правилну усмену и писменукомуникацију стандардним српским језиком. Отуда захтеви у овом програму



нису усмерени само на језичка правила и граматичке норме већ и на њиховуфункцију. На пример, реченица се не упознаје само као граматичка јединица (састановишта њене структуре) већ и као комуникативна јединица (са становиштањене функције укомуникацији).

Граматика

Основни програмски захтев у настави граматике јесте да се ученицима језикпредстави и тумачи као систем. Ниједна језичка појава не би требало да сеизучава изоловано, ван контекста у којем се остварује њена функција.

У оквиру вежби слушања, говорења, читања и писања ученици запажајујезичке појаве без њиховог именовања. Тако се поставља основа запроширивање језичких садржаја у старијим разредима.

Потребно је указивати на разликовну функцију гласа у оквиру речи (нпр.ђак, џак). Тако се посредно скреће пажња на важност пра- вилног писања слова,односно правилног изговарања гласова.

Елементарне основе из морфологије ученици стичу уочавајући реч каојезичку јединицу између гласа и реченице. Речи увек треба уочавати иобрађивати у оквиру реченице. У писању треба скренути пажњу на то да је речодвојена белинама са обе стране, а у говору учитељ треба да нагласи правиланакценат неке речи (уколико је ученици погрешно изговарају).

Реченице треба уочавати, кад год је то могуће, у оквиру текста. У писањупосебно треба скренути пажњу на то да реченице почињу великим словом изавршавају се тачком, знаком питања или знаком узвика (на овај начин сеповезују граматика и правопис). Када се реченица изговара, ученицима се скрећепажња на њену интонацију, нарочито ако се ради о питању.

Вежбе за усвајање и утврђивање знања из граматике до нивоа његовепрактичне примене у новим говорним ситуацијама проистичу из програмскихзахтева, али су у великој мери условљене конкретном ситуацијом у одељењу –говорним одступањима од књижевног језика, колебањима, грешкама које сејављају у писменом изражавању ученика. Стога се садржај вежбања у наставијезика мора одређивати на основу систематског праћења говора и писањаученика.

Правопис

Правописна правила ученици треба да савладају путем систематскихвежбања (елементарних и сложених). Ова вежбања треба да буду шторазноврснија и треба их организовати што чешће.


Област Језичка култура обухвата развијање основне писмености ученика,односно усавршавање говорења, слушања, читања и пи- сања. Ове четирипрограмске подобласти усмерене су на неговање културе говора, писменогизражавања, богаћење речника и, у ширем смислу, на развијањекомуникативних способности ученика. Наставни рад у области Језичка културареализује се у прожимању са другим областима предмета, као и кроз самосталне



наставне јединице.

Говорење ученика развија се у разговору у којем их учитељ усмерава даусавршавају своју комуникацију. У вођеном разговору о књижевном тексту или оодређеној теми, ученици одговарају на питања, постављају питања, износе својамишљења и ставове. Слободни, односно друштвени разговор, основа јесвакодневне комуникације и зато је потребно ученике усмеравати како даучтиво започну разговор, размењују информације и користе основне формеучтивости. У току разговора могу се издвајати ситуациони говорни предлошцикоји се користе у свакодневним комуникативним ситуацијама. Ученици сеохрабрују да обликују усмену поруку у којој ће изнети информације напримерима из свакодневног школског живота. У току сваког разговора ученицисе подстичу да говоре, односно да износе информације, своја мишљења, именујуосећања, уз одабир одговарајућихречи.

Препоручени облици усменог изражавања јесу причање, препричавање иописивање. То су садржаји програма, односно садржаји учења. Ученик сепостепено уводи у усмено изражавање и учи како да преприча текст, како даприча или како да описује. Изражавање се реализује кроз говорне вежбе узпомоћ датог или заједничког плана. План помаже ученицима да осмислесадржину говора, али не треба спутавати оне који могу да говоре самостално саиндивидуалним планом, па и без њега. Усмено се препричава краћи текст, деопозори- шне представе или филма. Препоручене врсте причања су: причање ослици или по низу слика (прича у сликама), причање о доживљајима идогађајима. Описују се годишња доба, биљке и животиње, најбољи друг илидругарица, чланови породице, кућни љубимци и сл. Ученици се упућују направилно говорно изражавање.

Учење напамет и говорење одабраних текстова или њихових краткиходломака усмерено је на богаћење речника и правилан говор. Говоре се напаметнаучене одабране песме, уз увођење ученика у правила рецитовања. Такође, могусе напамет научити и говорити кратки одломци из прича и делови драмскогтекста (лице). Циљ ове врсте говорења је изражајни говор, а не само меморисањетекста. Зато треба пажљиво одабрати шта ће деца учити напамет, а неки одкритеријума су уметничка вредност текста и његова прилагођеност узрасту.Сценски се изводе драмски текстови из школске лектире и драматизованитекстови. Сценске игре најбоље је реализовати на основу књижевних дела која супогодна за сценскуимпровизацију.

Богаћење речника у функцији јасног изражавања реализује се крозкоришћење адекватних речи у говору, усвајање и коришћење нових речи, као ипроширивање опсега значења у оквиру једне речи. Нове речи се усвајају изправилног говора и из књижевних и некњижевних текстова. Ученици се упућујуда из свог активног речника, уз активирање пасивног, користе речи које штопрецизније преносе жељену информацију, али и да речима могу говор учинитилепшим.

Језичка култура ученика негује се и кроз игровне активности, посебно крозјезичке игре. Врсте игара потребно је одабрати према интересовањима ученикаили у контексту наставног садржаја. То могу бити разговорне игре, на пример,разговор са непослушном лутком, разговор са књижевним ликом, затим



ситуационе игре, односно стварне ситуације, на пример, разговор у продавници,разговор код лекара. Такође, могу се одабрати и преметаљке, ребуси,палиндроми, уланчавање, допуњалке, једноставне укрштене речи.

Слушање је важна активност у комуникацији. Ученици се у разговору упућујуда пажљиво и културно слушају саговорнике. У наставном контексту ученицислушају шта други говоре и то потврђују репродуковањем или парафразирањемслушне поруке, као и по- ступањем по молбама и усменим инструкцијамаодраслих и вршњака. Пажљиво слушање практикује се и у симулиранимситуацијама (разговорне и ситуационе игре). Ученици слушају читање учитеља,вршњака, спикера.

Запис по слушању подразумева диктат, којим се вежба и писање. Међутим,први корак у реализацији диктата је слушање и уочавање границе између речи иреченица у зависности од интонације, чиме се развија језичко повезивањеизговорене и записане речи.

Игре за развијање слушне пажње изводе се у наставном контексту: пажљивослушање са задатком, на пример, Препознај ко говори, Слушај како говорим (тихо,брзо), Чујем глас т...

Писање и читање се увежбавају у настави почетног читања и писања, а затиму областима Књижевност, Језик и Језичка култура. У садржајима програма изобласти Језичка култура дати су основни елементи који се односе на писменостученика, с тим да с еони не могу посматрати изоловано, већ у садејству саисходима и препорученим садржајима у свим областима предмета. Дакле,читање и писање се не уче посебно у оквиру наставних области, већ кроз свенаставне садржаје.

У првом разреду ученици пишу реченице и краће текстуалне целине.Посебно се води рачуна о индивидуалном приступу ученику, што подразумеваподстицање према способностима и могућностима у писању. Ако дете иматешкоћа у писању, потребно је пажљиво и постепено га уводити у писање, докдете које напредује треба подстицати адекватним захтевима. Ученици писменоодговарају на једноставна питања о сопственом искуству, бићима, предметима,појавама, сликама, као и на питања о књижевном и некњижевном тексту. Осимтога, ученици самостално осмишљавају и пишу реченице о сопственом искуству,бићима, предметима, појавама. Такође, записују наслов слике или наслове сликау низу и реченице на основу слике или низа слика (прича у сликама).

Ученици се оспособљавају да запишу краћу писану поруку којом преносеинформације и која има практичну намену. Ове поруке немају класичну форму,већ служе за свакодневне намене, на пример, информације о школскимобавезама (информације о ваннаставним активностима, списак школскогприбора, потребног материјала за школске предмете).

Учење самосталног писања текста почиње спајањем више реченица у целину.Ученици пишу о свом искуству, о доживљају, о слици или по низу слика (прича усликама). Према својим способностима ученик ће написати две, три повезанереченице или краћи текст.

У писању се примењују научена правописна правила која се уче у оквируобласти Језик. Потребно је да се правопис у писању до- следно примењује од



почетног читања и писања. Ученици се упућују да бирају адекватне речи и да ихупотребљавају нове док пишу.

Читање се увежбава на делима школске и домаће лектире, и на другимкњижевним и некњижевним текстовима. Посебна пажња треба да је усмерена начитање информативних текстова, према интересовањима ученика и удруштвеном контексту, према препорученим садржајима програма. Потребно јепрактиковати следеће врсте читања: гласно читање (целог текста, штафетно,флексибилно, драмског текста по улогама); тихо читање (усеби). Разумевањетекста показује се помоћу подстицаја или питања и исказивањем теме/поентетекста (у складу са предзнањем), као и представљањем кључних делова текстасликом (илустрација текста). Информације у тексту проналазе се вођено(одговарањем на репродуктивна питања ко?, где?, како?, када?) и самостално, бездетаљно датих упутстава.

КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА

Предмет Садржај ИндикаторСрпски језикСвет око нас

- Моја породица и ја- Ја као природно и друштвено биће

1.2.3.1.2.4.(септембар)

Српски језикСвет око нас

- Ја идем у школу; Моја учионица- Амбијент у коме живим

1.2.3.1.2.4.(септембар)


- Моје омиљено воће и поврће- Биљке различитих станишта у

непосредној околини

1.2.3.1.2.4.(септембар)


- Мој друг- Уважавање различитости и права

других

1.2.3.1.2.4.(септембар)


- Морско дно – Састављање приче на основу слике

- Разлике и сличности изнеђу биљака и животиња на основу спољашњег изгледа

1.2.3.1.2.4.(септембар)

Српски језикЛепо писање

- Гласови и штампана слова Аа, Нн, Ии, Мм

- Обједињавање линија у слова

1.2.3.


- Вежбе писања- Писање штампаних слова кредом и

воштаним пастелима

1.2.3.


- Вежбе писања- Писање украсних слова

1.2.3.


- Вежбе читања и писања- Писање штампаних слова и бројева

фломастером и четкама

1.2.3.


- Вежбе читања и писања (писана слова)

- Писање писаних слова меким

1.2.3.



графитним улошкомСрпски језикЛепо писање


- Писање великих и малих писаних слова пером и тушем

1.2.3.



- Писање речи и реченица пером и тушем

1.2.3.

Српски језикМузичка култура

- „Јесења песма“, Душан Радовић- „Јесен“, „Јесењи плодови“

1.2.3.

Српски језикГрађансковаспитање

- „Тужибаба“, Душан Радовић- Тужакање; Конфликти

1.2.3.


- „Срећа“, Дубравка Угрешић- Изражавање осећања кроз вежбе

кретања

1.2.3.


- „Чаробни штап“, Ђани Родари- Моје жеље - игра маште

1.2.3.

4.2.2. Енглески језик

НАСЛОВ УЏБЕНИКА: Smiles 1 (Енглески језик за први разред основне школе, радни уџбеник)АУТОР: Jenny DooleyИЗДАВАЧ: Фреска, Београд, Србија у сарадњи саExpress Publishing – ом, Велика Британија, 2018.

БРOЈ ИНАЗИВ

ТЕМЕ/ОБЛАСТИ

(Комуникативне

функције)

ИСХОДИНАСТАВНИ САДРЖАЈИ ИОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Бр

ој ч

асов

а п

о те

ми

Обр

ада

Ост

али

ти

пов

и

По завршенојтеми/области

ученици су у стању дау усменој

комуникацији:

Ученици у усменојкомуникацији уче и

увежбавају:



1.Let’s start!

Поздрављање

Разумеју и именују бића и предмете који се односе на тему;

- поздраве и отпоздравекористећинајједноставнијајезичкасредства;

- препознавање и именовање ликова из уџбеника;

- изразе који се користе за поздрављање - good morning, goodnight

- песму Smile

1 1 0



2. Module 1 My Family

Представљање и описивање живих бића и предмета.

Разумеју и именују бића и предмете који се односе на тему; разумеју једноставне исказе који се односе на поздрављање и представљање; поздрављају, отпоздрављају, размењују информације личне природе (питају и кажукако се зову); препознају и именују чланове породице; представе чланове своје породице;уоче сличности и разлике у породичним односима у Великој Британији и код нас;разумеју једноставна упутства и налоге и реагују на њих; поштују правила учтиве комуникације.

- изразе који се користе за поздрављање - goodbye, hello

- изразе и речи које се користе код представљања и упознавања - Hello!. My name’s ... . What’s your name?

I’m … . Goodbye, … !

- речи којима се именују чланови породице - brother, daddy,mummy, sister

- речи којима се именују боје - blue, green, orange, purple, red, yellow

- језичкe структурe – Who’s this? This is my mummy!

What colour is it? Red! Stop!

Is he/she your … ?

Yes, he/she is. / No, he/she isn’t.

This is my friend. His/Her name is … .

How are you, ...? I’m fine, thankyou, and you?

- песме Hello!, Family и Colours.

8 3 5



3. Smiles Magazine I

Описивање предмета

Препознају и именују боје; описују предметекористећи најједноставнија језичка средства; уоче сличности и разлике у начину забаве вршњака у циљној култури и код нас;разумеју једноставне исказе који се односе на поздрављање и представљање; поздрављају, отпоздрављају; поштују правила учтиве комуникације.

- речи и изразе који су се радили у темама 1 и 2;

- језичке структуре из тема 1 и 2;

- језичке структуре This is Winnie the Pooh, my favourite character.Stop! No!Go and findthem!Thank you!

- имена познатих филмских ликова;

- песму Mixing Colours

- кратку причу која се односи на тему.

2 1 1

4. Module 2 My School

Описивање предмета и изражавање количина.

Препознају и именују школске предмете и бројеве до 10;разумеју једноставан опис предмета; описују предмете користећи најједноставнија језичка средства; разумеју једноставне исказе који се односе на количине и изражавају количине једноставним језичкимсредствима.

- речи којима се именује школски прибор - book, pen, pencil, rubber,schoolbag

- бројеве од 1 до 10;

- језичкe структурe - One. What colour is it? It’s … .

It’s a (blue) schoolbag.

How many pens? Six pens.

Is it a … ? Yes, it is. / No, it isn’t.

What colour are they? They’re … .

- песме Numbers, Get your pencil и Pencils in my schoolbag.

8 2 6



5. Smiles Magazine II

Описивање предмета и изражавање количина.

Препознају и именују школске предмете и бројеве до 10;разумеју једноставан опис предмета; описују предмете користећи најједноставнија језичка средства; разумеју једноставне исказе који се односе на количине и изражавају количине једноставним језичкимсредствима; уоче сличности и разлике у изгледу школског простора у циљној култури и код нас.

- речи и изразе који су се радили у 4. теми.

- језичке структуре из 4. теме;

- језичке структуре I’m Alex. I’m ten. This is my school.Please help me! I can’t move!


2 1 1



6. Module 3 My Room

Описивање предмета.

Препознају и именују речи које се односе на тему; разумеју једноставна обавештења о положајуу простору и реагују на њих; траже и пруже кратка и једноставна обавештења о положајуу простору; разумеју једноставна упутства и налоге и реагују на њих; уоче сличности разлике у начину живота у циљној култури и код нас.

- речи којима се именује намештај и играчке -bed, chair, desk,table, TV, bike, car, doll, kite, plane, train

- једноставне наредбе -clap your hands, dance,

jump, stamp your feet, stand up, sit down

- језичке структуре-This is my bed. It’s ... .

I’ve got a doll. It’s ... .

Stamp your feet!

It’s a … .

In picture A, I can see a blue kite.

- дијалошки модел - How oldare you? I’m … .

Happy birthday! Thank you.

- песме My room, My toys и Come on everybody.

9 3 6

7. Smiles Magazine III

Описивање предмета и исказивање положајау простору

Препознају и именују речи које се односе на тему; разумеју једноставна обавештења о положајуу простору и реагују на њих; траже и пруже кратка и једноставна обавештења о положајуу простору.



- предлоге за место in the air, on land, at sea;

- језичке структуре This is a bus from the UK.


2 1 1



8. Christmas Day!

Честитање

Разумеју једноставне честитке и одговоре нањих; упуте једноставнечеститке; уоче сличности и разлике у начину прославе Божића код нас и у Великој Британији.

- изразе иречи којe се односе на Божић –milk, stocking, biscuits, reindeer, Merry Christmas! I want a doll for Christmas.

- сличности и разлике у начину прославе Божића код нас и у Великој Британији;

- кратку причу која се односи на тему

- песму Christmas Day

2 1 1

9. My Green Passport

Описивање живих бића и предмета

Препознају и именују речи које се односе на тему; опишу биљке и животиње користећи најједноставнија језичка средства; разумеју једноставан опис предмета и места;описују предмете и места користећи најједноставнија језичка средства; разумеју позив и реагују на њега; упућују позив на заједничку активност; разумеју и поштују правила учтиве комуникације.

- речи и изразе који се односе на животиње и очување животне средине: seal, panda, water pollution.

- речи и изразе које се односе на боје, воће и поврћеи природу.

4 0 4



10. Module 4 My Pets


Препознају и именују кућне љубимце и појмове који се односе на животиње; разумеју једноставан опис предмета; описују живабића користећи најједноставнија језичка средства; разумеју и поштују правила учтиве комуникације.

- речи којима се именују кућни љубимци, боје и величине: cat, dog, fish, mouse, parrot,rabbit, spider, tortoise, black, brown, pink, white, big, small

- језичке структуре This is my pet. It’s a (cat).

Is it big? Yes, it is. / No, it isn’t.

There’s a tortoise on the table.

Where’s the tortoise? It’s on the table.

- песме Look at all the pets, Where’s the rabbit? и Look at all the pets.

8 2 6

11.Smiles Magazine IV


Препознају и именују кућне љубимце и појмове који се односе на животиње; разумеју једноставан опис места; описују жива бића користећи најједноставнија језичка средства; уоче сличности разлике између кућних љубимаца и дивљих животиња.



- речи које се односе на животињеelephant, zebra, lion, panda, mouse, dog, rabbit, parrot, fish;

- језичке структуре I’m Jenny. My favourite animal is the kangaroo.


- песму Animals

2 1 1



12. Module 5 My Food

Изражавање допадања/ недопадања; исказивање потреба.

Препознају и именују храну и пиће; разумеју једноставне исказе за изражавање допадања/ недопадањаи реагују на њих; тражемишљење и изражавајудопадање/недопадање једноставним језичкимсредствима; разумеју и поштују правила учтиве комуникације; разумеју свакодневне исказе у вези сa непосредним потребама и реагују на њих; изразе основне потребе кратким и једноставним језичким средствима;

- речи којима се именује храна -apples, bananas, carrots, cheese,chicken, eggs, juice, milk, onions, pears,

tomatoes, hungry, thirsty

- језичке структуре - I’ve got some milk for you!

I like milk. Yum! / I don’t like milk. Yuk!

What’s in your basket? Apples!

I’m hungry/thirsty. Can I have some ...?

Here you are. Thank you. You’re welcome.

Do you like juice? Yes, I do. / No. I don’t.

They are apples.

This/That is a/an … .

- песме I like milk,What’s in your basketи I’m hungry.

8 2 6



13. Smiles Magazine V

Изражавање допадања/ недопадања; исказивање потреба.

Препознају и именују храну и пиће; разумеју једноставне исказе за изражавање допадања/ недопадањаи реагују на њих; тражемишљење и изражавајудопадање/недопадање једноставним језичкимсредствима; разумеју и поштују правила учтиве комуникације; разумеју свакодневне исказе у вези сa непосредним потребама и реагују на њих; изразе основне потребе кратким и једноставним језичким средствима; уоче сличности и разлике у начину исхране у Великој Британији и код нас.



- речи које се односе на хрануburgers, paella, ćevapi;

- језичке структуре My favourite food is burgers. Yummy!


2 1 1

14. Easter is Here

Честитање

Разумеју једноставне честитке и одговоре нањих; упуте једноставнечеститке; уоче сличности и разлике у начину прославе Ускрса код нас и у Великој Британији.

- изразе и речи којe се односе на Ускрс - Happy Easter!, Easter bunny, eggs, children, basket, hot-cross

bun

- сличности и разлике у начину прославе Ускрса коднас и у Великој Британији;

- Ускршње игре.

- песму Easter is Here

2 1 1



15. Module 6 My Music

Описивање живих бића

Препознају и именују делове тела; разумеју једноставан опис људи;описују себе користећинајједноставнија језичка средства; уоче сличности разлике у начину забаве и учења у циљној култури и коднас.

- речи којима се именују музички инструменти, глаголи радње и делови тела -drum, guitar,piano, recorder, trumpet, sing, skip, ears, eyes, hair,mouth, nose

- језичке структуре I can play the trumpet. Listen!

I can dance. Look!

Touch your ears!

Hi! I’m … . I’ve got a big nose.

He’s got blue eyes.

- песме I can play..., I can skip и Touch your eyes.

10

3 7

16. Smiles Magazine VI

Описивање живих бића

Препознају и именују делове тела; разумеју једноставан опис људи;описују себе користећинајједноставнија језичка средства; уоче сличности разлике у начину забаве и учења у циљној култури и коднас.



- речи које се односе на положај у простору - left, right, up, down

- језичке структуре Taz has got a very big mouth and very big feet! I can play the piano!They play all day!


2 1 1

Укупан број часова (збирно) 72

24

48

Број иназивтеме

Стандарди постигнућаПроцена и провера

постигнућаКорелација



1. Let’s start!

1.1.1. 1.1.2. 1.1.3. 1.1.4. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.15. 1.2.1. 1.2.4. 1.3.1.

Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима и групама.

Грађанско васпитање,

српски језик

2. Module 1 MyFamily

1.1.1. 1.1.2. 1.1.3. 1.1.4. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.12. 1.1.14. 1.1.15. 1.1.20. 1.1.21. 1.1.22. 1.2.1. 1.2.4. 1.3.1. 1.3.1. 2.1.1. 2.1.3. 2.1.12.

Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима и групама, задаци у радном делу уџбеника, тестови слушања, различите технике формативног оцењивања, ученички радови/пројекти.

Грађанско васпитање,

српски језик, свет око нас, музичка култура, ликовна култура

3. SmilesMagazine I

1.1.1. 1.1.2. 1.1.3. 1.1.4. 1.1.5. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.15. 1.1.21. 1.1.22. 1.2.1. 1.2.3. 1.2.4. 1.3.1. 2.1.1.

Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима и групама, задаци у радном делу уџбеника, различите технике формативног оцењивања, ученички радови/пројекти..

Српски језик, ликовна култура, музичка култура

4. Module 2 MySchool

1.1.1. 1.1.2. 1.1.3. 1.1.4. 1.1.5. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.12. 1.1.13. 1.1.15. 1.1.21. 1.1.22. 1.2.1. 1.2.4. 1.3.1. 2.1.1.

Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима и групама, задаци у радном делу уџбеника, тестови слушања, различите технике формативног оцењивања, ученички радови/пројекти..

Српски језик, математика,ликовна култура, музичка култура, свет око нас,



5. SmilesMagazine II

1.1.1. 1.1.2. 1.1.3. 1.1.4. 1.1.5. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.12. 1.1.13. 1.1.15. 1.1.21. 1.1.22. 1.2.1. 1.2.4. 1.3.1. 2.1.1.

Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима и групама, задаци у радном делу уџбеника, различите технике формативног оцењивања, ученички радови/пројекти..

Српски језик, математика,ликовна култура, свет око нас

6. Module 3 MyRoom

1.1.1. 1.1.2. 1.1.3. 1.1.4. 1.1.5. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.12. 1.1.14. 1.1.15. 1.1.14. 1.1.15. 1.1.20. 1.1.21. 1.1.22. 1.2.1. 1.2.4. 1.3.1. 2.1.1. 2.1.3. 2.1.12.


Свет око нас,српски језик, музичка култура, ликовна култура, математика

7. SmilesMagazine III

1.1.1. 1.1.2. 1.1.3. 1.1.4. 1.1.5. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.12. 1.1.14. 1.1.15. 1.1.14. 1.1.15. 1.1.20. 1.1.21. 1.1.22. 1.2.1. 1.2.4. 1.3.1. 2.1.1. 2.1.3. 2.1.12.

Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима и групама, задаци у радном делу уџбеника, различите технике формативног оцењивања, ученички радови/пројекти.

Свет око нас,српски језик, ликовна култура,

8. Christmas Day!

1.1.1. 1.1.2. 1.1.3. 1.1.4. 1.1.5. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.12. 1.1.13. 1.1.15. 1.1.21. 1.1.22. 1.2.1. 1.2.4. 1.3.1. 2.1.1. 2.1.2.2.1.3. 2.1.12.


Грађанско васпитање, верска настава, музичка и ликовна култура



9. My Green Passport

1.1.1. 1.1.2. 1.1.3. 1.1.4. 1.1.5. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.12. 1.1.14. 1.1.15. 1.1.14. 1.1.15. 1.1.20. 1.1.21. 1.1.22. 1.2.1. 1.2.4. 1.3.1. 2.1.1. 2.1.3. 2.1.12.


Свет око нас,српски језик, ликовна култура

10. Module 4 MyPets

1.1.1. 1.1.2. 1.1.3. 1.1.4. 1.1.5. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.12. 1.1.13. 1.1.15. 1.1.20. 1.1.21. 1.1.22. 1.2.1. 1.2.3. 1.2.4. 1.3.1. 1.3.2. 2.1.1. 2.1.2. 2.1.3.


Свет око нас,српски језик, музичка култура, ликовна култура

11.Smiles Magazine IV

1.1.1. 1.1.2. 1.1.3. 1.1.4. 1.1.5. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.12. 1.1.13. 1.1.15. 1.1.20. 1.1.21. 1.1.22. 1.2.1. 1.2.3. 1.2.4. 1.3.1. 1.3.2. 2.1.1. 2.1.2. 2.1.3.



12. Module 5 MyFood

1.1.1. 1.1.2. 1.1.3. 1.1.4. 1.1.5. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.12. 1.1.14. 1.1.15. 1.1.15. 1.1.20. 1.1.21. 1.1.22. 1.2.1. 1.2.4. 1.3.1. 2.1.1. 2.1.3. 2.1.12.





13. SmilesMagazine V

1.1.1. 1.1.2. 1.1.3. 1.1.4. 1.1.5. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.12. 1.1.14. 1.1.15. 1.1.15. 1.1.20. 1.1.21. 1.1.22. 1.2.1. 1.2.4. 1.3.1. 2.1.1. 2.1.3. 2.1.12.


Свет око нас,српски језик, ликовна култура

14. Easter is Here

1.1.1. 1.1.2. 1.1.3. 1.1.4. 1.1.5. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.12. 1.1.14. 1.1.15. 1.1.15. 1.1.20. 1.1.21. 1.1.22. 1.2.1. 1.2.4. 1.3.1. 2.1.1. 2.1.3. 2.1.12.


Грађанско васпитање, верска настава, музичка и ликовна култура

15. Module 6 MyMusic

1.1.1. 1.1.2. 1.1.3. 1.1.4. 1.1.5. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.12. 1.1.13 1.1.15. 1.120. 1.1.21. 1.1.22. 1.2.1. 1.2.4. 1.3.1. 2.1.1. 2.1.2. 2.1.3. 2.1.12.


Свет око нас,српски језик, музичка култура, ликовна култура, физичко и здравственоваспитање

16. SmilesMagazine VI

1.1.1. 1.1.2. 1.1.3. 1.1.4. 1.1.5. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.12. 1.1.13 1.1.15. 1.120. 1.1.21. 1.1.22. 1.2.1. 1.2.4. 1.3.1. 2.1.1. 2.1.2. 2.1.3. 2.1.12.


Свет око нас,српски језик, ликовна култура, физичко и здравственоваспитање

Упутство за дидактичко-методичко остваривање програма



Наставни програм за стране језике у основној школи усмерен је на развојфункционалних знања и заснован је на комуникативно дефинисаним исходимаучења, односно активностима које ученик успешно реализује користећи странијезик. Језичке активности слушања, читања, (раз)говора и писања у наставномпрограму посматрају се интегративно, као нераздвојиве компоненте аутентичнекомуникације појединца у било којој говорној заједници. Полазећи од исхода,односно онога што је ученик у стању да оствари у различитим врстама ивидовима комуникације (усмене, писане, делимично и оне невербалне), формалнои садржински централну позицију наставног програма заузимају управокомуникативне функције (нпр. поздрављање; представљање себе и других; давањеосновних информација о себи; давање и тражење основних информација о другима;разумевање и давање једноставних упутстава и налога; позив и реаговање на позивза учешће у заједничкој игри; исказивање молби, захтева, захвалности, планова,намера, саглашавања, противљења, допадања, недопадања, жеља, потребаи сл.).На основу комуникативних функција дефинисане су језичке активности помоћукојих се оне могу остварити, а које укључују постепено усавршавање способностиразумевања говора, разумевања писаног текста (од трећег разреда),интерактивног усменог и писаног изражавања. Захваљујући цикличној иконтинуалној концепцији наставног програма, комуникативне функције сепреносе, усвајају и увежбавају током читавог образовног циклуса, с растућимстепеном сложености. Исходи, комуникативне функције и језичке активностидефинисани су као опште лингвистичке категорије, и стога су за све стране језикеидентични. Како би се, међутим, исходи, функције и активностиоперационализовали, понуђени су и примери реализације, и то за свакипојединачни страни језик. Њима се илуструју неке од најфреквентнијих и узраснонајадекватнијих могућности за вербалну реализацију комуникативних функција.

Комуникативна настава посматра језик као средство комуникације. Стога је ипрограм усмерен ка исходима који указују на то шта је ученик у процесукомуникације у стању да разуме и продукује. Табеларни приказ наставникапостепено води од комуникативне функције као области, преко активности које унастави оспособљавају ученика да комуницира и користи језик у свакодневномживоту, у приватном, јавном или образовном домену. Примена овог приступа унастави страних језика заснива се на настојањима да се доследно спроводе ипримењују следећи ставови:

- циљни језик употребљава се у учионици у добро осмишљеним контекстима одинтереса за ученике у атмосфери заједништва и међусобне сарадње;

- говор наставника прилагођен је узрасту и знањима ученика;

- наставник мора бити сигуран да је схваћено значење поруке, укључујући њенекултуролошке и васпитне елементе, као и елементе социјализације;



- битно је значење језичке поруке;

- знања ученика мере се јасно одређеним релативним критеријумима тачности изато узор није изворни говорник;

- са циљем да се унапреди квалитет и обим језичког материјала, настава сезаснива и на социјалној интеракцији; рад у учионици и ван ње спроводи се путемгрупног или индивидуалног решавања проблема, као и решавањем мање иливише сложених задатака у реалним и виртуелним условима са јасно одређенимконтекстом, поступком и циљем;

- наставник упућује ученике у законитости усменог и писаног (од трећег разреда)кода и њиховог међусобног односа;

- сви граматички садржаји уводе се индуктивном методом кроз разноврснеконтекстуализоване примере у складу са нивоом, а без детаљних граматичкихобјашњења, осим уколико ученици на њима не инсистирају, а њихово познавањесе вреднује и оцењује на основу употребе у одговарајућем комуникативномконтексту.

Комуникативно-интерактивни приступ у настави страних језика укључује иследеће категорије:

- усвајање језичког садржаја кроз циљано и осмишљено учествовање удруштвеном чину;

- поимање наставног програма као скупа динамичних, заједнички припремљенихи прилагођених задатака и активности;

- наставник треба да омогући приступ новим идејама и њихово прихватање, као икреирање нових идеја;

- ученици се посматрају као одговорни, креативни, активни учесници удруштвеном чину;

- наставни материјали представљају један од извора активности и морају битипраћени употребом додатних аутентичних материјала;

- учионица је простор који је могуће прилагођавати потребама наставе из дана удан;

- рад на пројекту као задатку који остварује корелацију са другим предметима иподстиче развој когнитивних способности ученика (запажање, анализа,закључивање итд.);

- за увођење новог лексичког материјала користе се познате граматичкеструктуре и обрнуто, а нарочито на нижем узрасту треба користити



интернационализме и речи које су им познате, као и визуализацију као средствосемантизације.

Технике / активности

Током часа препоручује се динамично смењивање техника / активности које неби требало да трају дуже од 15 минута.

Слушање и реаговање на упутства наставника на страном језику или са аудио-записа (слушај, пиши, повежи, одреди, пронађи, али и активности у вези са радому учионици: нацртај, исеци, обој, отвори/затвори свеску, итд.)

Рад у паровима, малим и великим групама (мини-дијалози, игра по улогама,симулације итд.)

Мануелне активности (израда паноа, презентација, зидних новина, постера и сл.)

Вежбе слушања (према упутствима наставника или са аудио-записа повезатипојмове, додати делове слике, допунити информације, селектовати тачне инетачне исказе, утврдити хронологију и сл.)

Игре примерене узрасту и дидактичком захтеву (за загревање, развијање пажње иконцентрације, јачање мотивације, увођење нове језичке грађе или пакутврђивање).

Класирање и упоређивање (по количини, облику, боји, годишњим добима, волим/не волим, компарације...).

Решавање „текућих проблема” у разреду, тј. договори и мини-пројекти.

„Превођење” исказа у гест и геста у исказ.

Заједничко прављење илустрованих и писаних (од трећег разреда) материјала(планирање различитих активности, извештај/дневник са путовања, рекламниплакат, програм приредбе или неке друге манифестације).

Стратегије за унапређивање и увежбавање језичких вештина у првом идругом разреду основне школе

С обзиром на то да се исходи операционализују преко језичких активности укомуникативним ситуацијама, важно је да се оне у настави страних језикаперманентно и истовремено увежбавају. Само тако ученици могу да стекнујезичке компетенције које су у складу са задатим циљем.



Пошто је програм учења страног језика у првом и другом разреду основне школерастерећен писања и читања, као и експлицитних објашњења граматичкихправила, ово је драгоцен период за подстицање и навикавање ученика да усвакодневним ситуацијама у учионици и ван ње спонтано примењују наученеречи и изразе у одговарајућим ситуацијама усмене комуникације (нпр.поздрављање наставника на страном језику у учионици, али и ван ње). Таквоспонтано успостављање контакта помаже ученицима да се ослободе говорнихблокада које могу настати изван услова симулираних у учионици, при сусрету салицима са другог говорног подручја. То ће, такође, пружити и бројне приликеученицима да експериментишу са употребом језика, растерећени сваке врстестраха од неуспеха у комуникацији. Због свега тога потребно је инсистирати натаквом моделу комуникације од самог почетка, јер уколико се ученици навикнуна другачији модел, тј. искључиву примену матерњег језика приликомуспостављања контакта и комуникације са наставником или вршњаком, то ћекасније бити много теже променити.

Следећи корак, на којем такође треба инсистирати од самог почетка учењастраног језика, јесте такозвани „језик учионице”. Сва кратка и једноставнаупутства у настави која се често понављају треба да буду на страном језику узобавезну одговарајућу гестикулацију (ако нпр. наставник каже слушај, пожељно једа покаже ту активност стављајући руку иза уха). Нека упутства наставник упочетку може да изговара паралелно на страном и матерњем језику сатенденцијом да постепено изоставља матерњи језик, пратећи да ли учениципрепознају њихово значење на страном језику.

Поред ових спонтаних облика учења потребно је увести и језичке садржаје којинису део уобичајене интеракције на часу. За овакве облике учења потребно јекористити предмете и бића из непосредног окружења, слике из наставнихматеријала, картице, постере и све друге расположиве материјале. За њиховосавладавање потребно је инсистирати на заједничким групним комуникативнимактивностима. На овом узрасту се препоручују и активности усмене репродукцијеи контролисане продукције будући да су у питању садржаји који не представљају„језик учионице” и не понављају се сваког часа. На тај начин се ученицимаомогућава већи број понављања ради лакшег и бржег меморисања и стицањапоуздања за самостално коришћење језика. У том смислу, пожељне су вежбеговорне продукције са малим варијацијама модела укојима се мењају и комбинујулексички и граматички садржаји уз постепено усложњавање. Такође се подстичеинтеракција са другим ученицима, која се може, као благи вид медијације,реализовати давањем упутстава на матерњем језику (нпр. питај друга илидругарицу како се зове и колико година има, шта воли / не воли да једе, итд;одговори на питања друга / другарице), или увођењем покрета као невербалногсредства комуникације.



Потребно је оспособити ученике за комуникативне функције наведене у програмуза дати ниво учења, при чему предложени језички садржаји служе као препорукаи могу бити замењени сличним садржајима или проширивани у складу сарасположивим наставним материјалом као и потребама и интересовањимаученика.

Важно је да имамо на уму да је, упркос почетном ентузијазму са којим ученициулазе у процес учења страног језика у основној школи, њима то ипак још један унизу обавезних предмета. Стога, на овом нивоу, не можемо да очекујемо да онисами, спонтано, развију интересовање и ентузијазам за учење страног језика.Неопходно је приликом планирања активности имати у виду узраст ученика ињихове индивидуалне карактеристике. Неки ученици су интровертни, некиекстровертни, уче различитом брзином и на различите начине – свим чулима,имају различите потребе и интересовања. Већина ученика на том узрасту имапроблем са пажњом, концентрацијом и памћењем током 45 минута. Стога јеупутно да час почне неком кратком игром загревања која би позитивно утицалана развијање способности пажње, концентрације и памћења, као и да сеактивности смењују одговарајућим логичним редоследом и да трају од 5 донајвише 15 минута.

Презентовање и увежбавање садржаја

С обзиром на различите стилове учења, разноврсност активности кључна је реч запрезентовање нове лексичке грађе. Важно је да уважавамо предзнања ученика,јер нам она могу бити добра основа за рад и лакше разумевање теме.

Визуелна наставна средства (картице, постери, стварни предмети из непосредногокружења, како је у општим смерницама већ напоменуто) идеална су за увођење иувежбавање вокабулара. Када се ученицима покаже одређени појам – када га виде,важно је да неколико путу чују како се реч изговара и да је тек на крају изговоре.Хорско понављање корисно је за осећај сигурности ученика јер није „јавноекспониран, а страх од исмевања (који је на том узрасту неретко присутан) сведенје на минимум.

Пантомима (као врста драмских техника), као и метода потпуног физичкогодговора, веома су омиљене и ефикасне, не само на овом узрасту већ и касније.Нарочито су погодне за ученике кинестетичког стила учења који најчешће имајупроблема са концентрацијом, (превођење изговорене речи у покрет и обрнуто).Ове технике су погодне за увођење и увежбавање свих врста речи: (именице –делови тела, животиње, играчке..; глаголи – устати, сести, подићи, спустити некипредмет…; придеви за описивање стања и осећања – срећан, тужан, гладан,жедан…)



Одговарајући контекст битна је претпоставка успешног усвајања језика, а самимтим и вокабулара, и не мора да буде писани текст. Може да буде прича у сликама,песма, игра и сл. Зато је битна контекстуализација како би усвајање лексике билошто ефикасније (нпр. ако се раде домаће и дивље животиње, може да се осмислиобилазак зоолошког врта или фарме), при чему треба водити рачуна да на томузрасту ученици могу да усвоје 5 до 7 нових речи.

Дијалошки модели (као основа за „имитирање”) веома су ефикасни за развијањеговора. У недостатку спонтане комуникације међу ученицима наставник може дакористи лутке - обичне плишане, прављене од нпр. чарапа или папира – и таконаправи одговарајући дијалошки модел. Наставник се може обраћати ученицимаса лутком која пита. Ученици ће врло брзо и лако моћи да дају одговор, али и дапоставе питања. Наравно, потребно је обезбедити одговарајући контекст који ће истидљивијим ученицима омогућити да се охрабре и проговоре.

Пројектне активности повећавају мотивацију, јер пружају избор ученицима даодговорно у пару или групи решавају задатак на свој начин у договору са другима,развијајући и јачајући одређене социјалне оријентације. Пројекат је згодан за раду одељењима мешовитог састава, има лични печат, подстиче кооперативни рад изавршава се увек неком врстом презентације како резултата тако и процеса рада.

Драмске активности омогућавају ученицима да користе језик у одговарајућемконтексту и тако „оживљавају” његову употребу. Њихов потенцијал огледа сеизмеђу осталог и у томе што:

- ученици не само да уче страни језик на забаван начин, већ кроз интеракцију иразличите улоге које преузимају сагледавају ствари из различитих углова (штодоприноси развоју критичког и дивергентног мишљења);

- ученици сарађују и усвајају језик кроз смислену интеракцију на циљном језику иразвијају све потребне вештине – когнитивне, комуникативне и социјалне;

- сви могу да учествују – свако добија улогу коју може да „изнесе” те су затопогодне за рад у одељењима мешовитог састава;

- одговарају свим стиловима учења – визуелни виде, аудитивни чују,кинестетични се изражавају кроз покрет;

- подижу мотивацију и самопоуздање;

- оријентисане су на ученика – наставник има мање доминантну улогу;

- развијају машту и креативност код ученика.

Пожељно је да се драмске активности попут играња улога, мини скечева,луткарских мини представа, импровизација и прича из стварног живота штовише користе у настави, не само на овом узрасту, већ и касније.



Читање и писање су необавезне активности у другом разреду. С обзиром нато да се латинично писмо уводи у наставу српског језика у другом полугодиштудругог разреда, иницијално писање и читање може се понудити као опција самоза ученике који то желе и знају, на елементарном нивоу. Ова активност се неоцењује и на часу има споредну улогу. Ученици могу да препознају и прочитајунаписане појединачне речи и једноставне реченице, да допуне реч словом којенедостаје и потом је „пресликају”, да подебљају слова написана тачкицама илицртицама уколико постоје стрелице које показују правилно писање тих слова,и дараде сличне активности уз коришћење датих писаних модела, али не и да пишусамостално или по диктату.

Социокултурну компетенцију, као скуп знања о свету уопште, сличностима иразликама између културних и комуникативних модела сопствене говорнезаједнице и заједнице / заједница чији се језик учи, треба уводити од самогпочетка учења страног језика на најнижем узрасном нивоу, јер су та знањапотребна за компетентну, успешну комуникацију у конкретним комуникативнимактивностима на циљном језику.

Посебан аспект социокултурне компетенције представља интеркултурнакомпетенција, која подразумева развој свести о другом и другачијем, познавањеи разумевање сличности и разлика између светова, односно говорних заједница, укојима се ученик креће, подразумева развијање толеранције и позитивног ставапрема индивидуалним и колективним карактеристикама говорника другихјезика, припадника других култура које се у мањој или већој мери разликују одњегове сопствене. Дакле, постепеним увођењем социокултурних садржаја нанајнижем нивоу (поздрављање, певање пригодних празничних песама и сл.)доприноси се развоју интеркултурне личности, кроз јачање свести о вредностиразличитих култура и развијање способности за интегрисање интеркултурнихискустава у сопствени културни модел понашања и веровања.

Упутство за тумачење граматичких садржаја

Настава граматике на овом се узрасном нивоу искључује.Граматичке појаве требапосматрати са функционалног аспекта (функционални приступ). У процесунаставе страног језика треба тежити томе да се граматика усваја и рецептивно ипродуктивно, кроз све видове говорних активности (слушање и говор), на свимнивоима учења страног језика, према јасно утврђеним циљевима, стандардима иисходима наставе страних језика.

Главни циљ наставе страног језика јесте развијање комуникативне компетенцијена одређеном језичком нивоу, у складу са статусом језика и годином учења.



4.2.3. Математика

Циљ учења предмета математика је да ученик, овладавајући математичкимконцептима, знањима и вештинама, развије основе апстрактног и критичкогмишљења, позитивне ставове према математици, способност комуникацијематематичким језиком и писмом и примени стечена знања и вештине у даљемшколовању и решавању проблема из свакодневног живота, као и да формираоснов за даљи развој математичких појмова.


ОБЛАСТ/ТЕМА ИСХОДИ

По завшеној области /теми ученик ће бити у стању

САДРЖАЈИ

ГЕОМЕТРИЈА

(ПОЛОЖАЈ, ВЕЛИЧИНАИ ОБЛИК ПРЕДМЕТА и ЛИНИЈЕ)

−одреди међусобни положај предмета и бића и њихов положај у односу на тло;

− упореди предмете и бића по величини;

− уочи и именује геометријске облике предмета из непосредне околине;

− именује геометријска тела и фигуре;

− групише предмете и бића са заједничким својством;

− сложи/разложи фигуру која сесастоји од познатих облика;

− разликује: криву, праву, изломљену, затворену и отворену линију;

− црта праву линију и дуж помоћу лењира;

Посматрање предмета: положај и величина предмета.

Релације међу предметима:већи, мањи; лево, десно; испред, иза: испод, изнад; горе, доле, итд.

Предмети облика круга, правоугаоника и квадрата.

БРОЈЕВИ −броји унапред и уназад и са прескоком;

Опис скупа навођењем чланова или својства.



− прочита, запише, упореди и уреди бројеве прве стотине и прикаже их на бројевној правој;

− користи редне бројеве;

− разликује парне и непарне бројеве, одреди највећи и најмањи број, претходника и следбеника; − користи појмове:сабирак, збир, умањеник, умањилац, разлика;

− сабира и одузима два једноцифрена броја не записјући поступак;

− сабира и одузима до 100 без прелаза преко десетице;

− растави број на сабирке и примени замену места и здруживање сабирака ради лакшег рачунања;

− реши текстуални задатак са једном операцијом;

− разликује новчане апоене до 100 динара и упореди њихову вредност

Члан скупа.

Приказивање скупова. Бројање унапред и уназад и са прескоком. Скупови са различитим и скупови са истим бројем елемената.

Цифре, писање и читање бројева. Приказивање бројева помоћу тачака на бројевној правој. Упоређивање бројева. Знаци: , =.

Редни бројеви. Сабирање иодузимање природних бројева: у првој десетици, уоквиру 20 (са прелазом преко десетице) и од 20 до 100 (без прелаза преко десетице); знаци + и -; речи: сабирак, збир, умањеник, умањилац, разлика, већи за, мањи за. Својства сабирања. Нула као сабирак и резултат одузимања.

Одређивање непознатог броја у најпростијим једнакостима у вези са сабирањем и одузимањем погађањем.

Простији задаци с применом сабирања и одузимања

МЕРЕЊЕ И МЕРЕ

- уочи правило и одреди следећи члан започетог низа;

− прочита и користи податке са једноставнијег стубичног и сликовног дијаграма или табеле;

− измери дужину задатом, нестандардном јединицом мере;

Мерење нестардним јединицама



− преслика тачке и фигуре у квадратној мрежи нао снову задатог упутства.

Начин примене и праћење рада ученика

Методе и технике: методе усменог излагања (објашњавање, образлагање);метода разговора (хеуристички, слободни, дискусија); метода рада на тексту;писани и графички радови ученика; метода показивања; метода практичнихрадова...

Активности у образовно-васпитном раду

Активности ученика:

Посматра, уочава, именује, повезује и упоређује садржаје везане заорјентацију, геометријска тела и положаје предмета;

Разликује, именује, открива релације и изражава их;

Упоређује и уочава облик и величину...

Посматра, уочава опређује, закључује и проверава;

Посматра, групише, пребројава, броји, сређује по редоследу;

Математички се изражава, рачуна и примењује стечена знања;

Упоређује, мери и процењује;

Примењује стечена знања и прави моделе;

Активности наставника:

Показује, демонстрира односе у простору;

Објашњава, црта, илуструје, презентује геометријска тела;

Показује и објашњава положаје предмета

Црта, демонстрира и објашњава тачку, линију, дуж;

Показује, класификује и објашњава предмете по боји, облику ивеличини

Црта, презентује и објашњава појам скупа и броја;



Објашњава, показује и проверава усвојене садржаје везане за бројеведо 100;

Илуструје презентује разне типове задатака са две рачунске операције;

Објашњава поступке решавања једноставних текстуалних задатака;

Проверава усвојене садржаје;

Демонстрира, објашњава, илуструје, организује, проверава научено.

Начин и поступци примене остварености стандарда

Стално праћење остваривања стандарда- стечених знања, умења; Мотивисање и објективно процењивање постигнућа различитим

методама и техникама; Редовно проверавање уз уважавање индивидуалних разлика и

препоруке за даље напредовање, Праћење ангажовања ученика: одговорног односа према раду,

постављеним задацима; Активно учествовање у настави, сарадњa са другима и исказано

интересовање и мотивацијa за учење и напредовање.


Предмет Садржај Индикатор

Математика

Ликовнакултура

Лепописање

- Предмети облика коцке, квадра и пирамиде- Облици и њихови квалитети (високо, ниско,

уско,широко)- Облици и њихови квалитети

1.2.3.

1.2.4.

(септембар)


- Предмети различитог облика (коцке, квадра, пирамиде; лопте, ваљка, купе)

- Бацање предмета различитог облика у даљину из места

1.2.3.



Физичковаспитање



- Линија(крива,права,изломљена,отворена,затворена)

- Облици и њихови квалитети

1.2.3.



- Упоређивање бројева <, >, =- Разне врсте знакова и симбола

1.2.3.


Ликовнакултура

- У, на , ван- Испред, иза, у, на (Кошница и пчеле)

1.2.3.


Свет оконас

- Представљање бројева на бројевној правој- Оријентација у простору (испред-иза, лево-

десно)

1.2.3.


Српскијезик

- Текстуални задаци- Вежбе читања и писања

1.2.3.



- Бројимо; Скуп; Елементи скупа

- Елементарне игре за корелацију са математиком

1.2.3.



4.2.4. Свет око нас Основна сврха изучавања интегрисаног наставног предмета Свет око нас је даусвајањем знања, умења и вештина деца развијају своје сазнајне, физичке,социјалне и креативне способности, а истовремено спознају и граде ставове ивредности средине у којој одрастају као и шире друштвене заједнице.Откривањем света код деце се развијају сазнајне способности, формирају сеосновни појмови и постепено се граде основе за системпојмова из областиприроде, друштва и културе.



По завшеној области/теми ученик ће бити у

стању

САДРЖАЈИ

НЕПОСРЕДНО ОКРУЖЕЊЕ

Ја и други

- препозна и искаже радост, страх, тугу и бес уважавајући себе и друге;

- правовремено и примерено ситуацији искаже своје основне животне потребе за храном, водом и одласком у тоалет;

- се понаша тако да уважава различитости својих вршњака и других људи;

- придржава се договорених правила понашања у школи и прихвата последице ако их прекрши;

- сарађује са вршњацима у заједничким активностима;

- одржава личну хигијену и адекватно се одева у циљу очувања здравља;

. Ја као природно и друштвено биће

Задовољавање својих потреба и осећања уважавајући потребе и осећања других

Амбијент у коме живим: дом, улица, школа, насеље

Групације људи у окружењу и моје место у њима: породица, рођаци, суседи, вршњаци, суграђани...

Празници и обичаји

Дечја права (уважавање различитости и права других)



- чува своју, школску и имовину других;

примењује правила безбедног понашања на путу

Разноврсност природе

- прати инструкције одраслих у опасним ситуацијама: поплава,земљотрес, пожар;

- својим речима опише пример неке опасне ситуације из свог непосредног окружења;

- препознаје облике појављивања воде у непосредном окружењу: потоци, реке, баре, језера;

- препознаје изглед земљишта у непосредном окружењу: равница, брдо, планина;

- идентификује биљке и животиње из непосредног окружења на основу њиховог спољашњег изгледа;

- уочава разноврсност биљака и животиња на основу спољашњегизгледа;

- препознаје главу, труп, руке и ноге као делове тела и њихову улогу у његовом свакодневном животу;

- препознаје улогу чулавида, слуха, мириса, укуса и додира у његовом свакодневном функционисању и сазнавању окружења;

- штеди воду и одлаже

Биљке и животиње различитих станишта у непосредној околини

Карактеристичне биљке у окружењу (изглед, станиште, значај биљака и њихово неговање)

Карактеристичне животиње у окружењу (изглед, станиште, начин живота, брига о њима)

Разлике и сличности међу живим бићима на основу уочених особина

Разлике и сличности међу биљкама на основу спољашњег изгледа

Разлике и сличности међу животињама на основу спољашњег изгледа

Основна својства воде: различита стања, укус, мирис, провидност...

Вода као растварач;

Облици појављивања воде у природи: извори, реке, баре, језера...

Основна својства ваздуха: мирис, провидност;

Струјање ваздуха;

Основна својства земљишта: боја, растреситост, влажност;

Облици рељефа локалне средине:



отпад на предвиђена места;

- се понаша тако да не угрожава биљке и животиње у непосредном окружењу;

- учествује у извођењу једноставних огледа којима испитује природне феномене;

брдо, равница...

Материјали, њихова својства /тврдо-меко, провидно-непровидно,храпаво-глатко) и понашање у води (плива-тоне, растворљиво-нерастворљиво);

Понашање материјала под различитим спољашњим механичким и топлотним утицајима: истезање, сабијање, савијање, увртање, промене при загревању и хлађењу.

Промена агрегатног стања воде при загревању и хлађењу

Човек ствара

- посматрањем и опипавањем предмета одреди својства материјала: тврдо-меко, провидно-непровидно, храпаво-глатко;

- разликује природу од производа људског рада на примерима изнепосредног окружења;

Човек ради и ствара (материјали исредства за рад, производи људског рада).

Сналажење у простору и времену

- снађе се у простору помоћу просторних одредница: напред-назад, лево-десно, горе-доле и карактеристичних објеката;

- одреди време својих активности помоћу временских одредница: делови дана, обданица и ноћ, дани у недељи, пре, сада, после, јуче, данас, сутра, прекјуче,прекосутра.

Кретање - промена положаја у простору и времену, просторне (напред, назад, горе, доле, лево, десно) и временске (пре, сада, после) одреднице.

Кретање свуда око нас.

Покретање и заустављање предмета: гура, вуче, подиже.

Кретање у различитим срединамаи по различитим подлогама (брзина и правац кретања).

Утицај облика предмета на



његово кретање - клизање и котрљање.

Оријентација у простору у односу на карактеристичне објекте у непосредном окружењу.

Сналажење у времену - када је шта било: сада, пре, после; дан, јуче, данас, сутра; седмица; препознавање временских категорија месец и годишње доба.

Пратим, мерим и бележим растојање и време.


Методе и технике: методе усменог излагања (објашњавање, образлагање);метода разговора (хеуристички, слободни, дискусија); метода рада на тексту;писани и графички радови ученика; метода показивања; метода практичнихрадова...



Посматра, уочава, именује, повезује и упоређује садржаје везане заорјентацију, геометријска тела и положаје предмета;

Разликује, именује, открива релације и изражава их;

Упоређује и уочава облик и величину...

Посматра, уочава опређује, закључује и проверава;

Посматра, групише, пребројава, броји, сређује по редоследу;

Математички се изражава, рачуна и примењује стечена знања;

Упоређује, мери и процењује;

Примењује стечена знања и прави моделе;




Показује, демонстрира односе у простору;

Објашњава, црта, илуструје, презентује геометријска тела;

Показује и објашњава положаје предмета

Црта, демонстрира и објашњава тачку, линију, дуж;

Показује, класификује и објашњава предмете по боји, облику ивеличини

Црта, презентује и објашњава појам скупа и броја;

Објашњава, показује и проверава усвојене садржаје везане забројеве до 100;

Илуструје презентује разне типове задатака са две рачунскеоперације;

Објашњава поступке решавања једноставних текстуалних задатака;

Проверава усвојене садржаје;

Демонстрира, објашњава, илуструје, организује, проверава научено.


Стално праћење остваривања стандарда- стечених знања, умења; Мотивисање и објективно процењивање постигнућа различитим

методама и техникама; Редовно проверавање уз уважавање индивидуалних разлика и

препоруке за даље напредовање, Праћење ангажовања ученика: одговорног односа према раду,

постављеним задацима; Активно учествовање у настави, сарадњa са другима и исказано

интересовање и мотивацијa за учење и напредовање.



Математика - Предмети облика коцке, квадра и пирамиде

- Облици и њихови квалитети (високо, ниско, уско,широко)

1.2.3.

1.2.4.



Ликовна култура

Лепо писање

- Облици и њихови квалитети (септембар)



- Предмети различитог облика (коцке, квадра, пирамиде; лопте, ваљка, купе)

- Бацање предмета различитог облика у даљину из места

1.2.3.



- Линија(крива, права, изломљена, отворена, затворена)

- Облици и њихови квалитети

1.2.3.



- Упоређивање бројева <, >, =- Разне врсте знакова и симбола

1.2.3.



- У,на ,ван- Испред, иза, у, на (Кошница и пчеле)

1.2.3.


Свет око нас

- Представљање бројева на бројевној правој

- Оријентација у простору (испред-иза, лево-десно)

1.2.3.


Српски језик

- Текстуални задаци- Вежбе читања и писања

1.2.3.



- Бројимо; Скуп; Елементи скупа


1.2.3.

4.2.5. Ликовна култура



Циљ учења предмета ликовна култура је да се ученик, развијајући стваралачкомишљење и естетичке критеријуме кроз практични рад, оспособљава закомуникацију и да изграђује позитиван однос према култури и уметничкомнаслеђу свог и других народа.



По завршетку разредаученик ће бити у стању

да:

САДРЖАЈИ

ЛИКОВНА КУЛТУРА И ОКРУЖЕЊЕ

– опише, својим речима, визуелне карактеристикепо којима препознаје облике и простор;

– пореди своје утиске и утиске других о уметничким делима, изгледу објеката/предмета и облицима из природе и окружења; – одреди, самостално и у сарадњи са другима, положај облика у простору и у равни;

– црта на различитим подлогама и форматима папира;

– користи материјал и прибор у складу са инструкцијама;

– обликује једноставне фигуре од меког материјала;

– одабере, самостално, начин спајања најмање

Простор. Отворени и затворени простор, природа и простор који је човек обликовао. Карактеристичне визуелне одлике по којима се препознаје врста простора. Значај чувања споменика или значајних објеката у најближем окружењу. Значај уређења просторау коме ученик борави.

Уметничка занимања ипродукти. Сликар – слика, вајар – скулптура, фотограф – фотографија... Изглед употребних предмета које су дизајнирали уметници.

Установе културе (биоскоп, музеј, галерија,позориште, библиотека…). Правила понашања и облачења у различитим установама културе, договорена



два материјала;

– преведе једноставне појмове и информације у ликовни рад;

– изрази, материјалом и техником по избору, своје замисли, доживљаје, утиске, сећања и опажања;

– преобликује, сам или у сарадњи са другима, употребне предмете мењајући им намену;

– изрази познате појмове мимиком и покретом тела, без звука;

– повеже одабрану установу културе са њеном наменом;

– поштује договоре и правила понашања и облачења приликом посете установама културе.

правила понашања

ОДНОСИ У ВИДНОМ ПОЉУ

Облици. Облици из природе, облици које је створио човек, правилнии неправилни облици. Својства облика (цело, део, велико, мало, високо, ниско, краће, дуже, уско, широко, светло, тамно, обојено, безбојно, једнобојно, шарено, меко, тврдо, глатко, храпаво, обло, рогљасто).

Положај облика у про-стору и у равни (горе, доле, између, испод, у, на, испред, иза, усправно,положено, косо, лево, десно).

Кретање. Покретни и непокретни облици. Кретање бића и машина. Смер кретања облика (налево, надесно, нагоре и надоле). Безбедност у саобраћају – илузија величине покретних и непокретних објеката у односу на удаљеност од посматрача.

Светлост и сенка. Природни и вештачки извори осветљења. Промена осветљености утоку дана. Изглед облика и сенке у зависности од осветљења



ОБЛИКОВАЊЕ

Материјал и прибор. Поступци правилног и безбедног руковања и одржавања материјала, прибора и радне површине, значај одржавања хигијене и безбедног руковања прибором.

Обликовање скулпту-ре. Обликовање меких материјала поступком додавања. Спајање разноврсних материјала.

Обликовање цртежа. Врсте линија (отворена, затворена, права, крива, светла, тамна, широка, уска, дугачка, кратка, непрекинута, испрекидана, груба, нежна, спирална, таласаста, степенаста...). Изражајна својства линија у односу на материјал и прибор.

Обликовање слике. Бојаприродних облика и бојаоблика које је створио човек. Изражајна својства боје у односу на материјал и прибор.

Преобликовање. Предмети и материјал погодни за преобликовање (оштећени предмети, амбалажа, остаци тканина...).



Различите информације као мотивација за стваралачки рад. Природа и непосредно окружење; машта и стварни догађаји; приче, песме и текстови из књига и часописа за децуи уџбеника, уметничка дела...

СПОРАЗУМЕВАЊЕ

Читање визуелних ин-формација. Илустрацијау дечјим књигама и уџбеницима. Стрип. Цртани и анимирани филм – традиционално урађени (слободоручно обликовани или нацртани ликови) и савремени (урађени у апликативном програму). Прича у цртаном и анимираном филму. Изглед места и ликова.

Знак. Графички знак (ноте, слова и цифре), гестовни и звучни знак. Лепо писање. Украсна слова.

Традиција. Празници и украшавање.

Невербално изражавање. Пантомима, игре, перформанс.

Кључни појмови: простор, облик и линија.



УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

ОПШТИ ДЕО

Програм предмета ликовна култура усмерен је на изградњу компетенција које суученицима неопходне за живот у савременом свету. Програмска концепција нијеизмењена, већ додатно подржава креативност наставника. Новине су исходи закрај разреда. Достизањем исхода ученик постепено развија компетенције. Улоганаставника је да креира свој програм, при чему треба да буде фокусиран наисходе, односно да осмисли активности и одабере методе, технике и поступкекоји ће на најефикаснији начин омогућити достизање исхода. Од бројних исходакоје ученици достижу до краја године одабрани су они које сви ученици могу дадостигну. Природа предмета је таква да ће се поједини исходи понављати и удругим разредима (исто или слично формулисани). Такве исходе наставниктумачи у односу на узраст ученика и препоручене, односно одабране садржаје.Предвиђено је да се већина исхода достиже постепено и континуирано токомцеле школске године, кроз разноврсне задатке и активности. Изузетак су ониисходи који се достижу кроз периодичне активности, као што је одлазак уустанову културе. У трећој колони табеле налазе се препоручени садржаји, немапредлога задатака и активности. Поједини садржаји могу да се дефинишу самоглаголом, али се формулација не односи на активност ученика, већ на програмскисадржај (најчешће упућује на процесе или поступке које је потребно објаснити). Упрограму предмета ликовна култура садржаје чине кључни појмови иподпојмови, мотивациони садржаји и васпитни садржаји. Кључни појмови сунеизоставни садржаји, а остале садржаје одређује наставник, бирајући оне који сунајпогоднији за достизање исхода.

ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Структура програма је оквирна, тематске целине постоје искључиво радипрегледности (наставник планира структуру). Није пожељно да структурауџбеника буде основ за планирање наставе. Највећа вредност уџбеника је увизуелним садржајима и у објашњењу кључних појмова. Ученици могу и даљекористити постојеће уџбенике, али није пожељно да наставник копира структурууџбеника. Наставне јединице се планирају оквирно, а било би добро да називупућује на тренутак када се кључни појам први пут уводи. По завршетку наставнејединице не завршава се учење појма. На пример, ако је назив прве наставнејединице Простор, то не значи да ученици треба да уче о простору само токомтрајања те наставне јединице. Приликом планирања часова, односно активности,треба имати у виду следеће напомене. Једна добро осмишљена активностобухвата више од једног исхода. На основу једног исхода може се осмислити вишезадатака/активности. Овако дефинисани исходи подржавају различите начинепланирања. Важно је само избећи релацију један задатак/активност – један исход,



јер се не ради о исходима који се достижу по завршетку једногзадатка/активности. Када се планира интегрисана настава, важно је водитирачуна о циљу и специфичностима предмета како ученици не би били ускраћени,јер сваки наставни предмет има специфичну методику и само примена свихметодика омогућава целокупни развој ученика. У настави ликовне културе знања,умења и ставови изграђују се на јединствен начин у интеракцији програмскихелемената (креативност– медијуми – садржаји) и активности наставника иученика, па се од наставника очекује да адекватно подржи развој опажања,стваралачког мишљења и индивидуални потенцијал сваког ученика. У упутству јеуказано на тачке у интегрисаној настави где се методе битно разликују попредметима. Програм је пројектован на мањи број часова него што је предвиђенопланом наставе и учења како би и наставник и ученици имали времена дареализују сопствене креативне идеје. Када је реч о ученицима националнихмањина који похађају наставу на матерњем језику, овај „вишак” часова јепредвиђен за упознавање културе и уметничког наслеђа националне мањине, а ускладу са програмом предмета свет око нас.

ПРЕПОРУКЕ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ПРОГРАМА

Ликовна култура и окружење

У овој целини су груписани васпитни садржаји који се реализују током целегодине. Један од циљева је да ученици постепено уочавају везу уметности иуметника са свакодневним животом. Наставник ће током године, сваки пут кадасе укаже прилика, упућивати ученике на предмете које користе или виђају у свомокружењу (аутомобили, мобилни телефони, школски прибор, прибор за јело...), ачији изглед (дизајн) су осмислили уметници. Исто се очекује и у нареднимразредима, тако да ове садржаје одређује наставник, водећи рачунада не оптеретиученике информацијама. Оно што је примарно је да ученици пореде свој и утисакдругих, да постепено уче да образлажу (својим речима) оно што им се свиђа илине свиђа, да разумеју и поштују чињеницу да свако може имати другачијиестетски доживљај (који се, с временом, мења). Када је реч о уметничкимзанимањима и продуктима, довољно је ученицима понудити неколикоједноставних појмова које треба да повежу (на пример, сликар – слика). Уколикопостоје могућности, наставник током године води ученике у најмање двеустанове културе (на пример, у биоскоп и у позориште) и упућује их на правилапонашања и облачења, на разлике у правилима понашања и на опажање уређењапростора и карактеристичне атмосфере унутар установе. Важно је да се овисадржаји уче ненаметљиво и постепено, тако да развијају радозналост, осећај заестетичке вредности и интересовање за уметност и културу. Када је реч оистраживању визуелних карактеристика најближег окружења и природе, часовиликовне културе могу да се интегришу са часовима предмета свет око нас, одкојих се разликују по томе што нису стриктно везани за завичајни принцип.Ученици имају слободу да у ликовном раду изразе оно што им је значајно, а што



може бити везано и за неки удаљени простор. На пример, свој доживљај токомборавка на селу, на мору, на планини... Ученици се међусобно упознају када говорео свом ликовном раду (зашто су одабрали баш ту тему/мотив, шта им је билозначајно да прикажу...), а то може бити прилика да у радовима вршњака уочевизуелне одлике простора који им је непознат. Када се ликовно изражавањеповезује са вербалним наставник се ослања на упутство за реализацију програмапредмета српски језик, односно матерњи језик.

Односи у видном пољу

Облик је ликовни елемент који гради композицију, а ради се о појму из теоријеобликовања који се у првом разреду учи искуствено. Све активности које сеодносе на истраживање својства облика (величина, боја, текстура...) и положајоблика у простору могу да се реализују на интегрисаним часовима предмета ли-ковна култура, математика и свет око нас. Часови ликовне културе треба да сераздвоје од часова математике у тренутку када ученици почну да користе лењир.Појам кретање (киша, облаци, таласи, птице, инсекти, аутомобил, лифт, људи,кућни љубимци...) предложен је као подстицај за активности које ученицимаомогућавају да самостално граде мрежу појмова. Наставник уобичајено подстичеученике на размишљање техником асоцијација. Појмови које ученици самосталноповезују са појмом кретања могу да се запишу на табли. На тај начин се долази довећег броја тема/мотива за ликовни рад, а сваки ученик бира тему/мотив који ганајвише мотивише да ствара. Кретање се може повезати са звуком, па је пожељноосмислити и часове који су интегрисани са часовима музичке културе и физичкоги здравственог васпитања. Једна од могућности је игра у школском дворишту укојој ученици заузимају различите положаје и опцртавају бачене сенке. Ова играповезује појмове кретање и сенка и може послужити као увод за разговор оизвору светлости, о промени изгледа облика и бачене сенке облика у току дана.Треба имати у виду да акценат није на развијању научног мишљења, већстваралачког. Ради безбедности у саобраћају пожељно је ученицима указати начињеницу да удаљени објекти делују мањи него што јесу. Ако се аутомобил крећека нама, што је ближи делује све већи. Наставник ове информације илуструјесликом из уџбеника, часописа, као и посматрањем објеката у окружењу. Ако јепотребно, ученици могу и да покушају да прикажу ближе и даље објекте и бића уликовном раду.

Обликовање

Наставник бира ликовне технике које ће се учити у првом разреду. Важно је дабуду разноврсне, да ученици могу да их користе самостално или уз минималнупомоћ и да су изводљиве у школи. Наставник објашњава технике у форми краткогупутства пре и у току рада. Пошто добију основне (неопходне) информације,ученици самостално истражују изражајне могућности ликовних техника докизражавају своје замисли. Када је реч о прибору и материјалу, примарне су



информације које се односе на безбедност и здравље, па тек онда информације оизражајним својствима (које се већим делом уче искуствено). Пример. 1. Здрављеи безбедност. Цртеж урађен фломастером бледи на светлости (може се десити да свременом од њега остане само неколико бледих мрља). Перманентни фломастерине бледе, али могу бити отровни (родитељи треба да прочитају ознаке прекуповине). 2. Изражајна својства. Квалитетни фломастери имају интензивну боју,а у паковању има више тонова. Погодни су за цртање стрипова, али не и засликање (јер се боје не могу мешати, не могу се добити многи тонови који постојеу природи и у окружењу...). Када обликују разне врсте глина, ученици спонтанокомбинују поступке додавање и одузимање, што је далеко лакше негообликовање само једним поступком. Обликовање само додавањем је предложенокако би се подстакао развој ученика, нарочито развијање пажње. Наставник можепрво да зада ученицима да заједно обликују једну скулптуру од глине (резултатније важан). Поступак спајање се примењује код обликовања разноврснимматеријалом. Од ученика се очекује да размишљају, истражују, да се договарају иразмењују идеје и искуства како би смислили како да ефикасно споје два иливише материјала када обликују ликовни рад. Наставник води ове активности и,уколико је потребно, може да наведе начине спајања (лепком, везивањем,спајалицама, дечјом хефталицом, чачкалицама...), али ученик треба да одабереначин. Веома је важно да ученици развијају осећај за линију (да не бипродуковали круте, схематске цртеже). Постоје бројни начини да се развија осећајза линију, већином су у форми игре и наставник може пронаћи на интернетуописе часова и задатака (у овом упутству је могуће дати само кратку препоруку).Наставник треба да тражи од ученика да цртају комбинујући прибор (на пример,оловку и бојицу). Не очекује се да ће ученици по завршетку разреда битиоспособљени да свесно користе изражајна својства материјала. Сви ученици судостигли исход ако су у току године цртали разноврсним материјалом/прибором.У првом разреду ученици углавном спонтано цртају и боје. Наставник ће, наоснову процене могућности одељења и појединачних ученика, одлучити када икако ће ученике постепено уводити у сликање. Један од поступака је да сеученицима зада да „цртају и боје” само помоћу четке и боје (не користе оловку). Упрвом разреду то може да буде задатак који раде само једном (или ниједном).Поступак који подстиче размишљање и развија осећај за боје подразумева захтевекоји су нешто изнад могућности ученика (а који нису нереални ако се уведу навреме и постепено). На пример, задатак у коме се од ученика тражи да користесамо три или само две омиљене боје. Када је реч о рециклажи, потребно јеосмислити активности које су припрема за оно што ће се учити у старијимразредима, што не значи да ученици не треба да добију једноставне информације.Важно је да знају да могу да преобликују материјал и предмете које желе да баце.На пример, амбалажу, поломљене или покварене играчке, остатке тканина... На тајначин се штеди, па се и неке књиге и свеске праве од старог (рециклираног)папира. То је довољно информација за овај разред. Активности као што су цртање,вајање и сликање нису везане само за вежбање ликовних техника, већ много већи



значај имају комуникација и креативност. Ученици кроз ликовни рад саопштавајусвоје идеје, расположења, размишљања, замишљања, емоције... Наставникпланира мотивациони разговор који подстиче изражавање. Новина у програму суинформације које до сада нису плански коришћене као мотивациони садржај, апрепоручене су да би се ефикасније омогућило стицање општих компетенција.Такав садржај су уметничкадела, укључујући и она која ученици овог узраста неразумеју (на пример, дела Умберта Боћонија, Пабла Пикаса, Пола Сезана, СтојанаЋелића, Марка Шагала, Василија Кандинског...). Када се уметничка дела користекао мотивациони садржај, важно је одабрати одговарајућу методу/технику да бисе подстакао развој креативности, а избегло имитирање. На пример, наставник непоказује ученицима репродукцију уметничког дела, већ само један њен део(остало је прекривено), а на основу видљивог дела се не може наслутити какоизгледа целина. Од ученика се тражи да „доврше” дело, свако како жели. Позавршетку рада ученици пореде своја решења, као и своје радове са оригиналнимделом (наставник показује целу композицију). Важно је пронаћи дело којеученици не могу да виде у уџбенику. Поступак прати и одговарајући разговор,ученици треба да схвате да циљ задатка није да погађају тачан одговор, већ дакреирају оригиналан рад. Ово је само једна од бројних могућности, од наставникасе очекује да осмисли и друге. И за ученике националних мањина, који треба даупознају сопствено уметничко наслеђе, веома је важно да не буду оптерећенисувопарним излагањем и захтевом да меморишу податке или анализирају дело. Упрвом циклусу се сва уметничка дела и споменици културе користе каомотивација за стваралачки рад, а ученици ће лакше упамтити уметнике и њиховадела, ако се са тим делима повежу кроз неку занимљиву активност или задатак.

Споразумевање

У овој целини су предложени садржаји који се односе на читање (разумевање)информација, у првом реду визуелних, односно слике у најширем значењу(рекламе, илустрације у уџбеницима и дечјим часописима, изрази лица...) иразличите начине споразумевања. Наставник бира активности и садржаје, водећирачуна о томе да ће се ученици континуирано оспособљавати за читањевизуелних информација, од првог разреда до краја основне школе. У првомразреду ученици треба да стекну свест о томе да се разне (и важне) поруке непреносе само говором и реченицом, већ и звуком (на пример, школско звоно),бојом (семафор), сложеним сликама, музиком, мимиком, гестом... Сложене приче усликама (стрип, цртани филм) тумаче се на интегрисаним часовима предмета ли-ковна култура и српски језик, односно матерњи језик. Када је реч о графичкимзнацима (слово, цифра, нота) корисно је задати ученицима да украшавајуодабрани знак. На тај начин се уводе у калиграфију и појмове које ће ближеупознати у старијим разредима. Активности везане за традицију и украшавањесмишља наставник, у зависности од празника/свечаности. Игра Ледена краљица,као и пантомима су погодан увод у перформанс, који ће се радити и у нареднимразредима. Није пожељно да се невербално споразумевање замени другим



активностима (на пример, обликовањем сценографије за школску приредбу илиза луткарско позориште), зато што су ове активности важне за развој, а помажу дасе повучени ученици активирају. Невербално изражавање може да се учи наинтегрисаним часовима предмета ликовна култура и физичко и здравствено вас-питање (једна од бројних активности је обликовање слова и бројева телом).


Предмет Садржај ИндикаторЛиковна култураМатематика

Високо, ниско, уско, широкоКласификација предмета премасвојствима

1.2.3.1.2.4.септембар,октобар

Ликовна култураМатематика

Велико, мало, делови целинаПредмети у простору и односи међу њима

1.2.3.1.2.4.септембар

Ликовна култураСвет око нас

Обојено, безбојно, светло, тамноАмбијент у коме живим




Горе, доле, испод, измеђуУсправно, положено, косоПредмети у простору и односи међу њима


Ликовна култураЛепо писање

КосоУсвајање правилног повлачења уских,широких, усправних, положених и косихлинија

1.2.3.1.2.4.октобар

Ликовна култураЧОС

Ликовни рад као поклон другу за НовугодинуУ сусрет новогодишњим празницима

1.2.3.1.2.4.децембар



Светло-природни извори светлости,углови осветљења, удаљеност светлосногизвораСветло и сенка, светло-природни изворисветлости

1.2.3.1.2.4.април

Ликовна култураСвет око нас

Упознавање разних материјала додиромСвојства материјала

1.2.3.1.2.4. април



Употребни предметиПредмети прилагођени узрастуСвојства материјала

1.2.3.1.2.4. мај



Пробликовање материјала или предметањиховим спајањемМатеријали и њихова својства

1.2.31.2.4.јун



4.2.6. Физичко и здравствено васпитање

Циљ учења предмета физичко и здравствено васпитање је да ученик унапређујефизичке способности, моторичке вештине и знања из области физичке издравствене културе, ради очувања здравља и примене правилног и редовногфизичког вежбања у савременим условима живота и рада.




да:

САДРЖАЈИ

ФИЗИЧКE СПОСОБНОСТИ примени једноставнe, двоставне опште при премне вежбе (вежбе обликовања);

правилно изведе вежбе, разноврсна природна и изведена кретања;

комбинује и користи усвојене моторичке вештине у игри и у свакодневном животу;

одржава равнотежу у различитим кретањима;

разликује правилно од неправилног држања телаи правилно држи тело;

примењује правилну технику дисања приликом вежбања;

изведе кретања, вежбеи

кратке саставе уз музичку

Вежбе за развој снаге.

Вежбе за развој покретљивости. Вежбе за развој издржљивости. Вежбе за развој брзине.

Вежбе за развој координације.

МОТОРИЧКЕ ВЕШТИНЕ

Ходање и трчање

Ходање:

кратким корацима,

дугим корацима,

у различитом ритму,

ходање са реквизитом,

ходање са променом, правца и смера. Техникатрчања:



пратњу;

игра дечји и народниплес;

користи основну терминологијувежбања;

поштује правила понашања напросторима завежбање;

поштује мере безбедноститоком вежбања;

одговорно се односи према објектима, спра вама и реквизитима у просторима за вежбање;

поштује правилаигре;

навија фер и бодри учеснике уигри;

прихвати сопствену победу ипораз;

уредно одлаже своје ствари пре и након вежбања;

наведе делове свога тела и препознањихову улогу;

уочи промену у расту код себе идругих;

уочи разлику између здравог и болесног стања;

примењује здравствено-хигијенске мере пре, у току и након вежбања;

одржава личнухигијену;

учествује у одржавању простора у коме живи

трчање преко препрека,

трчање са променом правца исмера,

брзо трчање 20 m са стартом из различитих почетних положаја,

игре са коришћењем научених облика ходања итрчања.

Скакања

и прескакања

Поскоци у месту. Поскоци у кретању.Скакања удаљ.

Скакања увис. Прескакање дуге вијаче.

Вежбе скакања и прескакања упором рукама.

Игре уз коришћењеразличитих обликаскакања и прескакања.

Бацања и хватања

Бацање лоптице из места у даљину и у циљ. Бацање лоптице из кретања.

Бацање лопте увис.Вођење лопте.

Додавање лопте.

Игре са вођењем, додавањем лопте и



иборави;

схвати значај коришћења воћа уисхрани;

правилно се понаша застолом.

гађањем у циљ.

Пузања, вишења, упори и пењања

Пузања на тлу. Пењања.

Провлачења.

Вис лежећи опружено.

Помицања улево и удесно у вису лежећем и вису слободном. Упори.

Вежбе на тлу Основни садржаји

Основни ставови и положаји. Поваљка налеђима.

Став на лопатицама (свећа). Колут напред из чучња у чучањ. Поваљка настомаку.

Састав од наученихелемената. Игре са усвојеним вежбама.

Проширени садржаји

Колут назад из чучња у чучањ, низ косу површину. Одељењско такмичење са задатом комбинацијом вежби.

Вежбе равнотеже

Ходање по линији.

Ходање по



шведској клупи.

Лагано трчање на шведској клупи или ниској греди.

Кратак састав на линији обележеној на тлу, шведској клупи и ниској греди.

Вежбе

са реквизитима

Вежбе обликовања са реквизитима.

Трчања, поскоци и скокови уз коришћење реквизита.

Дизање и ношење предмета и реквизита на различите начине. Елементарне игре са реквизитима.

Игре са ластишом.

Плес и Ритимика

Ходање и трчање са променом ритма, темпа и динамике уз пљесак и уз музичку пратњу.

Галоп напред.

Дечији поскок.

Њихање и кружењевијачом или траком.

Суножни скокови кроз вијачу са обртањем напред.



Народно коло по избору.

Полигони Комбиновани полигон од усвојених вештина (вежби).

ФИЗИЧКА И ЗДРАВСТВЕНА КУЛТУРА

Култура вежбања и играња

Основни термини увежбању. Вежбам безбедно.

Чувам своје и туђе ствари. Правила елементарних игара. Некад изгубим, а некада победим. Навијам фер.

Здравствено васпитање

Упознај своје тело.

Растемо.

Видим, чујем, осећам. Моје здравље.

Ко све брине о мом здрављу. Лична хигијена.

Хигијена простора у коме живим. Хигијена простора у коме вежбам. Животне намирнице и правилна исхрана. Заједно за столом.

Кључни појмови: васпитање, физичко вежбање, игра, здравље и култура.




Програм предмета физичког и здравственог васпитања састоји се од трипредметне области:

физичка способност, моторичка вештина, физичка и здравствена култура.

Програм првог разреда базиран је на континуитету усвојених знања, вештина,ставова и вредности из предшколског васпитања и образовања.

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОБЛИЦИ РАДА

Организациони облици рада који омогућавају остваривање планираних исхода суредовна настава и ваннаставне активности.

План и програм ваннаставних активности предлаже Одељенско веће првогразреда и саставни је део годишњег плана рада школе и школског програма. Уоквиру њих постоје следећи облици рада:

спортско-рекреативнеактивности,, недеља школског спорта, активности у природи (крос, спортски дан, излети, зимовање,

летовање...), школска такмичења, корективно-педагошкирад.

Часови физичког и здравственог васпитања

ФИЗИЧКЕ СПОСОБНОСТИ

На свим часовима као и на другим организационим облицима рада, посебанакценат се ставља на:

развијање физичких способности које се континуирано реализује уприпремном делу часа. Део главне фазе користи се за развојосновних физичких способности узимајући у обзир утицај којинаставна тема има на њихов развој. Методе и облици рада бирају сеу складу са потребама и могућностима ученика и материјално-техничким условима зарад;

подстицање ученика на самосталновежбање; учвршћивање правилног држањатела.




Усвајање моторичких вештина, остварује се кроз примену основних ипроширених програмских садржаја примењујући основне дидактичко-методичкепринципе и методе рада неопходне за достизање постављених исхода.

Усвојене моторичке вештине треба да омогуће ученицима њихову примену усвакодневним и специфичним животним ситуацијама. Ученицима који нису устању да усвоје неке од садржаја, задају се слична али лакша вежбања одпредвиђених или предвежбе.

Уколико ученик не достигне предвиђени исход, оставља се могућност да истидостигне у наредном периоду.

Усаваршавање неких моторичких задатака је континуирани процес без обзира насадржаје програма (техника ходања, трчања, при- мена научене игре итд.).

У раду са напреднијим ученицима реализују се проширени садржаји. Кроз процесреализације програма неопходно је пратити спо- собности ученика за различитефизичке активности.


Ова наставна област реализујe се кроз све организационе облике рада, наставнеобласти и теме уз практичан рад.

Достизањем исхода ове наставне области, ученици стичу знања, вештине, ставовеи вредности о вежбању (основним појмовима о вежби, како се неко вежбањеизводи и чему конкретна вежба и вежбање служи), физичком васпитању, спорту издрављу.

Основне информације о вежбању и здрављу преносе се непосредно пре, током инакон вежбања на часу.

Ова наставна област обухвата: формирање правилно годноса према физичкомвежбању и здрављу; развијање и неговање другарства; препознавањенегативних облика понашања у игри идр.

Поред наведеног у овој области потребно је радити на: неговању патриотскихвредности (народне традиције и мултикултурално- сти); формирању правилногодноса према различитостима, чувању личне и школске имовине, неговањудруштвених вредности итд.

Спортско-рекреативне активности

Реализују се према интересовању ученика. Сачињава се посебан програм при чемусе узимају у обзир материјални и просторни услови рада, узрасне карактеристикеи способности ученика.



Недеља школског спорта

Ради развоја и практиковања здравог начина живота, развоја свести о важностисопственог здравља и безбедности, о потреби него- вања и развоја физичкихспособности, као и превенције насиља, наркоманије, малолетничкеделинквенције, школа у оквиру Школског програма реализује недељу школскогспорта.

Недеља школског спорта обухвата:

физичке активности прилагођене узрасту и могућностимаученика; културне манифестације са циљем промоције физичког вежбања,

спорта и здравља (ликовне и друге изложбе, фолклор, плес,музичко-спортске радионице...);

ђачке радионице (о здрављу, физичком вежбању, спорту идр.).

План и програм Недеље школског спорта сачињава Одељенско веће првог разредазаједно са Стручним већем предметних нaставника који реализују наставуфизичког и здравственог васпитања у другом циклусу, као и другим Стручнимвећима ( ликовне културе, музичке културе, историје, информатике...) и стручнимсарадницима у школи, водећи рачуна да и ученици, који су ослобођенипрактичног дела наставе физичког и здравственог васпитања, буду укључени уорганизацију ових активности.

Активности у природи (излет, крос, зимовање, летовање...)

Из фонда радних дана, предвиђених заједничким планом, школа организујеактивности у природи:

излет; крос се организује минимум једном у току школскегодине; зимовање – организује се за време зимског распуста (физичке

активности наснегу); летовање – организује се за време летњег распуста

(камповањеитд.).

План и програм ових активности сачиињава Одељенско веће првог разреда усарадњи са Стручним већем предметних нставника који реализују наставуфизичког и здравственог васпитања у другом циклусу.

Школска такмичења

Школа за ученике првог разреда организује и спроводи такмичења из минимумједне елементарне игре или полигона у току школске године, као интегрални деопроцеса физичког и здравственог васпитања. План такмичења доноси Одељенско



веће првог разреда у сарадњи са Стручним већем наставника физичког издравственог васпитања.

Ученици могу да учествују и на такмичењима у систему школских спортскихтакмичења Републике Србије, која су у складу са планом и програмом наставе иучења, као и на такмичењима од интереса за локалну заједницу.

Корективно-педагошки рад

Ове активности организују се са ученицима који имају:

потешкоће у савладавањуградива; смањене физичке способности; лоше држање тела; здравствене потешкоће које онемогућавају редовно похађање

наставе. Рад са ученицима који имају лоше држање телаподразумева:

уочавање постуралних поремећаја код ученика; саветовање ученика иродитеља; организовање додатног превентивног вежбања у трајању од једног

школског часанедељно; организовање корективног вежбања у сарадњи са одговарајућом

здравственомустановом.

Рад са ученицима са здравственим потешкоћама организује се искључиво усарадњи са лекаром специјалистом, који одређује врсту вежби и степеноптерећења, а спроводи их наставник физичког и здравственог васпитања узприсуство наставника који реализује разредну наставну у одељењу које ученикпохађа.

ОСЛОБАЂАЊЕ УЧЕНИКА ОД НАСТАВЕ ФИЗИЧКОГ И ЗДРАВСТВЕНОГ ВАСПИТАЊА

Ученик може бити ослобођен само од практичног дела програма наставе заодређени период, полугодиште или целу школску годину на основу препорукеизабраног лекара.

Ученик ослобођен практичног дела у обавези је да присуствује часовима. За рад саослобођеним ученицима наставник сачињава посебан програм рада базиран наусвајању теоријских и васпитних садржаја у складу са програмом и корелацији сасадржајима других предмета.

Ослобођеним ученицима треба пружити могућност да:



прате игру и усвајају правила игре, на часу или ваннаставнимактивностима,

направе едукативни постер или цртеж са спортскогдогађаја, на други начин помажу унастави.

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

наведе основна правила елементарне игре која се најчешћепримењује унастави;

примени основна здравствено-хигијенскаправила; помогне у организацији ативности предвиђених програмом.

ПЛАНИРАЊЕ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА

Број часова по наставним темама планира се на основу процене наставника,материјално-техничких и просторних услова. Наставне теме или појединисадржаји за које не постоје услови за реализацију могу бити замењениодговарајућим темама или садржајима програма за које постоје одговарајућиуслови.

Наставне теме Вежбе на тлу и Вежбе равнотеже остварују се реализацијомосновних и проширених садржаја. Основни садржа- ји су они које је неопходноспровести у раду са ученицима узимајући у обзир способности ученика,материјално-техничке и просторне услове. Проширени садржаји су они којенаставник бира и реализује у раду са ученицима (групама или појединцима), којису савладали основне садржаје, узимајући у обзир ниво достигнутости исхода,потребе ученика и услове зарад.

ФИЗИЧКЕ СПОСОБНОСТИ

При планирању вежбања у припремној фази часа, треба узети у обзир утицајнаставне теме на физичке способности ученика и применити вежбе чији деловибиомеханичке структуре одговарају основном задатку главне фазе часа и служе заобучавање и увежбавање конкретног задатка. Методе вежбања које се примењујуу настави су тренажне методе (континуирани, понављајући метод), прилагођенеузрасним карактеристикама ученика. У раду са ученицима примењиватидиференциране облике рада, дозирати вежбања у складу са њиховиммогућностима и примењивати одговарајућу терминологију вежби. Времеизвођења вежби и број понављања, задају се групама ученика или појединцiма ускладу са њиховим способностима, водећи рачуна о постизању што веће раднеефикасности и оптимализацији интензитета рада.



Препоручени начини рада за развој физичких спосбности ученика.

Развој снаге:

без реквизита и сареквизитима, на справама и уз помоћсправа.

Развој покретљивости:

без реквизита и сареквизитима, уз коришћењесправа,

Развој издржљивости:

трчање, елементарне игре, вежбање узмузику, плес.

Развој координације:

извођење координационих вежби у различитом ритму и упроменљивимусловима.

Развој брзине:

једноставне и сложене кретне структуре изводити максималниминтензитетом из различитих почетних положаја, изазванеразличитим чулним надражајима (старт из различитихположајаитд.),

штафетне игре, извођење вежби максималном брзином.

За ученике који из здравствених разлога изводе посебно одабране вежбе,потребно је обезбедити посебно место за вежбање.


Ходање и трчање

Ходање са опружањем колена стајне ноге уз правилно држање тела и са радомруку, кратким и дугим корацима, у различитом ритму, уз правилно постављањестопала (користити обележене линије на спортским теренима); на прстима, узузручење са истезањем тела.



Трчање уз правилно постављање стопала и правилан рад руку, са подизањемколена (користити препреке – палице и вијаче поређа- не на једном делу сале илиспољних терена), са забацивањем потколенице; брзо трчање са поласком изстајања, лежања, упора чучећег и другим начинима поласка.

Игре са различитим облицима ходања и трчања.

Скакања и прескакања

Поскоци у месту: суножним одскоком и суножним доскоком са опружањем тела,лево–десно, напред–назад, у доскок разножно и поново суножно; са вијачом (самеђупоскоком и без међупоскока); једноножним одскоком и доскоком на једнуногу, са опружањем тела, лево–десно, напред–назад. Скок суножним одскокомпруженим телом са окретом за 90° и суножним доскоком. Суножни наскок наповишену површину (до висине шведске клупе), на наслагане струњаче илигорњу површину шведског сандука. Скок удаљ, уз правилан замах рукама,амортизацију и завршни положај.

Поскоци у кретању: после неколико корака, једноножни поскокједном, посленеколико корака, једноножни поскок другом ногом и наизменично; посленеколико корака једноножни одскок и меки суножни доскок до почучња(„дасенечује”). Поновити исто после неколико трчећих корака. Једноножни наскокна повишену површину чеоним и бочним залетом (два оквира шведског сандука,нискагреда, коцка) и суножни доскок на меку површину. Скакање прекопореданих вијача једноножним и суножним одскоком. Школица, игра„ластиша”.

Скокови удаљ: повезати залет од неколико трчећих корака са једноножнимодскоком са обележеног простора (шира површина, или линије) и доскок на мекуповршину (струњача за скок у вис, песак).

Скокови увис: из залета право једноножним одскоком прескочити вијачу илиластиш, ноге погрчити и меко суножно доскочити (у групи од три до четириученика); прескочити ластиш (постављен по ширини) са истовременим поласкомдва до три ученика.

Вежбе (скакања и прескакања) упором рукама: боком поред шведске клупе, упори суножним одскоком наскок у упор чучећи, исто, прескочити клупу.

Прескакање дуге вијаче која се окреће: појединачно из места, са уласком иизласком према могућностима ученика. Игре уз коришћење различитих обликаскакања и прескакања.

Бацања и хватања



Бацање лоптице (левом и десном руком) из места и у даљ и у циљ (оквир одшведског сандука, обележени циљ на зиду, квадрати од вијача на рукометномголу...). Вежбе поновити у ходању и у лаганом трчању.

Бацање лопте увис и после њеног одбијања од тла, хватање обема рукама: уз цеоокрет, после пљеска рукама, затварања очију, чучња, седа...; закотрљати лоту потлу и хватањем је подићи обема рукама.

Вођење лопте у месту и у ходању (левом и десном руком). Додавање лопте упаровима, у месту, са груди и изнад главе. Игре са вођењем и додавањем лопте игађањем у циљ.

Вишења, упори и пењања;

Пузања по струњачи на различите начине (лицем према тлу, леђима на тлу...)

Пењање: уз рибстол, уз морнарске лестве, чеоно, наизменичним прехватањем,пењање. Провлачење кроз окна шведског сандука, клупе и реквизита (обруч) и др.

Пењање и спуштање на и са различитих справа.

Вишења: у вису лежећем опруженим телом, помицање улево и удесно. Помицањау вису слободном. Вис активни на свим справама на којима се вис може извести.

Упор активни на тлу и на свим справама, на којима се упор може извести.

Вежбе на тлу

Реализују се кроз обавезне и пропоручене садржаје.

Основни садржаји

Клек, усправ без помоћи руку; клек суножни на струњаче, клек једноножни,усправ; кретање у упору чучећем и упору склоњено, лицем и леђима ка тлу; изчучња, малим одразом доскок прво на руке, а затим на стопала у упор чучећи(„жабљи поскоци”). Клек, узру- чење, заклон.

Поваљка на леђима. Став на лопатицама („свећа”), грчењем и обухватом коленаповаљка низ косу површину.

Колут напред, из чучња у чучањ, низ косу површину (на рипстолу окаченешведске клупе и прекривене струњачама). Колут напред, из чучња у чучањ, и изчучња до става усправно и узручења.



Поваљка на стомаку (лежање на трбуху, обухватити рукама скочне зглобове –поваљка).

Комбинацијa на тлу од следећих вежби: најмање четири такта вежби обликовања,колут напред до става усправно, окрет у успону на обе ноге за 180°, чучањ, став налопатицама, став усправно и два дечја поскока.

Проширени садржаји

Колут назад из чучња у чучањ, низ косу површину. Одељењско такмичење сазадатом комбинацијом вежби.

Вежбе равнотеже

Ходање по линији напред са правилним постављањем стопала (гимнастичкимкораком), и уназад са опруженом упорном ногом, краћим корацима, корацима ууспону и са различитим положајем руку (о бок, одручење, узручење).

Ходање по широком делу шведске клупе: напред – одручење; уназад саопружањем упорне ноге, узручење; устрану: из става спетног, руке о бок, ходањекорацима са привлачењем до става спетног и узручења, зибом почучњем, коракустрану – одручити, став спетни, узручити.

Лагано трчање на предњем делу стопала са правилним држањем тела, рукама обок или у одручењу (шведска клупа и ниска греда).

Научити комбинацију од вежби: из става спетног на почетку шведске клупе,трчање до половине клупе, одручити; став: једна нога иза друге, узручити,одручити; ходање до краја клупе, одручити, став: једна нога иза друге узручити;ходање уназад до половине клупе, једна нога иза друге, руке о бок; окрет за 90°ходање устрану корацима са привлачењем зибом почучњем, одручити; на крајугреде став спетни, узручити, саскок, предручити, став спетни, приручити,завршити леђима према клупи. Ако школа нема клупу или греду, комби- нацијунаучити на тлу, на линији.

Вежбе са реквизитима

Вежбе реквизитима користити приликом савладавања следећих садржаја:

Вежбе обликовања са палицом, обручем, вијачом и другим реквизитима

Трчања, поскоци и скокови–вијаче, палице и обручи поређани на краћем и дужемодстојању: прескакање кратке и дуге вијаче; ритмичке вежбе; коцке: пењање исилажење са коцке нагазним кораком и суножним доскоком у чучањ и почучањ;суножни наскок на коцку и доскок у чучањ и почучањ; чуњеви и обручи: вијугавотрчање.



Дизање и ношење: предмета и реквизита (коцка, медицинка...) на различитеначине; постављање и скупљање предмета и реквизита. Елементарне игре сакоришћењем палица, вијача, обруча, коцки и чуњева.

Плес и ритмика

Ритмичко ходање и трчање са променом ритма, темпа уз пљесак и одговарајућумузичку пратњу. Кретања са променом положаја руку, ногу и трупа. Галоп напреди странце. Дечји поскок. Сачинити састав од научених елемената уз музичкупратњу.

Вијача: њихање и кружење вијачом или траком у бочној и чеоној равни; суножнискокови кроз вијачу са обртањем напред. Повезати ова два елемента као обавезнисастав.

Плесови: „Ја посејах лан” и „Дуње ранке”. Једно коло по избору.

Полигони

Комбиновани полигон са задацима на тлу уз коришћење справа и ревизита(провлачења, ношења, котрљања...) Комбиновани полигон са елементима пењања(на шведски сандук, рипстол, шведска клупа..)

Пливање

Наставну тему Пливање, реализују школе које за то имају услове у школи илиобјектима ван ње. Програм наставе и учења пливања садржи:

обуку непливача;

игре наводи.

Наставу пливања реализује наставник физичког и здравственог васпитања усарадњи са наставником који спроводи разредну наставу том одељењу.


Ова наставна област реализујe се кроз све друге наставне области и теме узпрактичан рад и састоји се од две наставне теме Култура вежбања и играња иЗдравствено васпитање.

Култура вежбања и играња

Основни термини у вежбању

У раду са ученицима постепено уводити терминологију вежби и упознати их саутицајем примењених вежби на организам.

Вежбам безбедно



Упознати ученика са правилима понашања која важе у просторима за физичковежбање како у школи, тако и ван ње. Истицати неопходност поштовања правилапонашања током вежбања.

Чувам своје и туђе ствари

Формирање свести о потреби чувања како својих тако и туђих ствари.

Правила елементарних игара

Усвајање основних правила елементарних игара које се на часу реализују.Развијање свести о потреби поштовања правила игара, као и последицамањиховог непоштовања.

Некад изгубим, а некада победим

Неговање такмичарског духа. Прихватање победе и пораза на социјалноприхватљив начин (без ругања и ниподаштавања противника...).

Навијам фер

Подстицати ученике да приликом игре или такмичења поштују своју ипротивничку екипу и награде сваки леп потез и поступак учесника у игри.

Здравствено васпитање

Упознај своје тело

Ученици именују делове тела и схватају њихову улогу. Могућности свог телаученици показују кроз вежбање. Нагласити значај фи- зичке активности ифизичког и здравственог васпитања као предмета.

И ја растем

Проширити ученичка знања о сопственом расту и развоју. Оспособити их да уочеодређене промене током досадашњег развоја.

Видим, чујем, осећам

Упознавање ученика са одређеним чулима и њиховим улогама, која у великојмеру утичу на правилно извођење физичких вежби, али и њиховим улогама усвакодневном животу путем којих унапређујемо сопствено здравље.

Моје здравље

Развој свести о потреби да се буде здрав и шта значи здравље за човека.Неопходно је да уоче разлике између здравог и болесног стања организма.



Ко све брине о мом здрављу

Заједнички сагледати ко све и на који начин брине о њиховом здрављу.

Тражим помоћ

На основу претходих искустава ученика утврдити у којим околностима, када и одкога треба тражити помоћ.

Лична хигијена

Формирање свести о значају одржавања личне хигијене.

Стварање навике да се опрема за физичко вежбање уредно одржава и чува.

Хигијена простора простора у коме живим

Подићи свест о томе да о простору у коме живе треба самостално да брину(одржавају чистим и уредним) јер на тај начин чувају своје здравље.

Хигијена простора простора у коме вежбам

Формирање навике да се хигијена простора у коме ученик вежба уредно одржаваи чува (сала, свлачионице, игралишта...)

Животне намирнице и правилна исхрана

Упознавати ученика са основама правилне исхране.

Заједно за столом

Правила понашања за столом током обедовања (постављање стола, правилнодржање тела и руку током обедовања, правилно жвакање, понашање – гурање,бацање хране итд.).

Дидактичко-методички елементи

Основни принципи реализације наставе:

јасноћа наставног процеса;

оптимално коришћење расположивог простора, справа иреквизита;

избор рационалних облика и методарада;

избор вежби усклађен са програмским садржајима иисходима;

функционална повезаност делова часа – унутар једног и више узастопних часоваодређене наставнетеме.



При избору облика рада узимају се у обзир просторни услови, број ученика начасу, опремљеност справама и реквизитима и планирана динамика рада.

Избор дидактичих облика рада треба да буде у функцији ефикасне организације иинтензификације часа у циљу достизања поста- вљених исхода.

У настави треба да преовладавају игре и садржаји који захтевају прецизностизвођења. Свим вежбањима претходе тачна упутства наставника и приказ вежби.Наставник прати рад ученика, указује и исправља грешке.

ПРАЋЕЊЕ, ВРЕДНОВАЊЕ И ОЦЕЊИВАЊЕ

У циљу сагледавања и анализирања ефеката наставе, препоручује се да наставникподједнако, континуирано прати и вреднује:

стање физичкихспособности;

стање здравља и хигијенскихнавика;

достигнути ниво савладаности моторичкихвештина;

однос премараду.

Оцењивање се врши описно, на три нивоа, на основу достигнутости предвиђенихисхода.

Први ниво

Стање физичкихспособности

Ученик има висок степен развијености физичких способности на основу оцене:

а) координације:

у цикличним кретањима и у повезивању једноставних покрета уцелину;

правилно изводи комплекс од осам вежби обликовања без реквизита; четиривежбе на рипстолу; и четири вежбе с апалицом;

на основу брзине учења: вежби на тлу; трчања преко поређаних препрека уједнаком ритму;

вођење лопте без прекида (неколикопута);

додавање лопте једном или обема рукама и хватањелопте;

б) гипкости:

раменог појаса, кичме и у зглобу кука;



покрете трупа, руку и ногу изводи меко у оптималним амплитудама (заклони,претклон, заножења, предножења и одножења...);

в) одржавањаравнотеже:

на суженим површинама (линијама, шведској клупи, ниској греди или ставовимана једној нози) покрете изводе без поремећаја тежишта тела;

г) експлозивне снаге, брзине и репетитивне снаге:

скокове и прескакања изводи са већом висином идаљином;

брзо трчи са и без променеправца;

вежбе обликовања за снагу изводи са више понављања;

д)издржљивост:

трчи и учествује у игри дуже време без замора.

Стање здравља и хигијенске навике

Ученик има висок степен развијености хигијенских навика и добар здравственистатус када:

нема постуралне поремећаје ни телесне деформитете, има нормално развијенсвод стопала, уредног је општег изгледа; не показује видљиве знаке умораприликом вежбања;

његов телесни развој је у складу са узрастом;

има уредну опрему за вежбање и у потпуности усвојене хигијенске навике.

Достигнути ниво савладаности моторичких вештина

Ученик има висок степен развијености моторичких вештина уколико је успешносавладао кретања и захтеве предвиђене основним и проширенимсадржајима.

Однос према раду

Ученик има позитиван активан однос према раду уколико је редован и активан начасовима и ако се ангажује у ваннаставним активностима.

Ученик је у потпуности достигао прeдвиђене исходе за први разред.

Други ниво

Ученик има задовољавајући степен: развијености физичких способности,здравствног стања и хигијенских навика, савладаности моторичких вештина и



однос према раду, ако значајно не одступа од критеријума наведених за првиниво.

Ученик на овом нивоу достигао је предвиђене исходе уз одређене потешкоће(навести најбитније), има позитиван однос према раду ако је редован и активанна свим, или на већини часова.

Трећи ниво

Ученик делимично или потпуно одступа од критеријума наведених за први идруги ниво.

Не носи редовно и не одржава опрему за вежбање и има недовољно развијенехигијенске навике.

Делимично је достигао, или у потпуности није достигао већину предвиђенихисхода (навести најбитније), није заинтересован за ве- жбање и не показујенапредак.

На крају сваке описне оцене, наставник треба да наведе које су могуће препорукеза даљи напредак и укључи родитеље.


Предмет Садржај ИндикаторФизичковаспитањеЧОС

- Први час физичког васпитања- Култура понашања у школи

1.2.3.1.2.4.(септембар)

ФизичковаспитањеЧОС

- Врста, спортски поздрав- Култура опхођења у комуникацији

ученик - наставник

1.2.3.1.2.4.(септембар)




- Бројимо, скуп, елементи скупа

1.2.3.


Музичка култура

- Слободно кретно изражавање на музику/песму у 2/4 такту

- Музика и игра за рођендан

1.2.3.

ФизичковаспитањеМузичка култура

- Дечја народна игра „Ја посејах лан“- Песма и игра; „Ја посејах лан“

1.2.3.1.2.4.(децембар)



- Елементарне игре или друге кретне активности по избору ученика

- Кретање у различитим срединама и по различитим подлогама (брзина и правац кретања)

1.2.3.





- Дечја народна игра „Игра коло у педесет два“

- Музика и игра

1.2.3.1.2.4.(фебруар)

ФизичковаспитањеСвет око нас

- Елементарне и штафетне игре лоптом

- Утицај облика предмета на његово кретање – клизање и котрљање

1.2.3.1.2.4. (април)


- Елементарне и штафетне игре- Култура понашања у групи вршњака

1.2.3.


- Елементарна игра „Између две ватре“

- Другарство у нашем одељењу

1.2.3.


- Слободно кретно изражавање на музику

- Кретање свуда око нас

1.2.3.


- Елементарне и штафетне игре- Оријентација у простору у односу на

карактеристичне објекте у непосредном окружењу

1.2.3.

4.2.7. Музичка култура

Циљ учења предмета музичка култура је да код ученика рaзвиjе интeрeсoвaње ие интeрeсoвaње иљубав према музици кроз индивидуално и колективно музичко искуство којим сеподстиче развијање креативности, естетског сензибилитета и духа заједништвa,као и одговорног односа према очувању музичког наслеђа и културe свoгa идругих нaрoдa.




да:

САДРЖАЈИ

– објасни својим речима утиске о слушаном делу, особине тона, доживљај прегласне музике и њеног утицаја на тело и

Уметничка музика у цртаним и анимираним филмовима.

Однос звук – лик, музика – радња. Композиције



СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ

зашто је тишина важна;

– разликује одабране звукове и тонове, певање/свирање; хор/један певач/група певача; оркестар/један свирач/група свирача, боју различитих певачких гласова и инструмената и музичке изражајне елементе;

– препозна музички почетак и крај и понављање теме или карактеристичног мотива у слушаном делу;

– повезује музичко дело уодносу на њему блиске ситуације, врсту гласа и боју инструмента са карактером дела;

– поштује договорена правила понашања при слушању музике;

– користи самостално или уз помоћ одраслих, доступне носиоце звука;

– изговара у ритму уз покрет бројалице;

– пева по слуху песме различитог садржаја и расположења;

– пева по слуху уз покрет народне песме, музичке игре;

– примењује правилан начин певања и

које илуструју различита осећања. Звук и тон (извори).

Звуци тела (пулс, куцање срца, дисање...).

Звуци из природе и окружења. Звучни знак (школско звоно, аутомобилска сирена...).

Тон: боја (различити гласови и инструменти), трајање (кратак – дуг), јачина (гласан – тих), висина (висок – дубок).

Тишина и одсуство звука.Композиције које илуструју различите боје људског гласа и инструмената. Музички дијалог (хор, глас и хор, глас и инструмент, два гласа, два инструмента, један свирач, група свирача, оркестар). Различити жанрови везани за ситуације значајне за ученике (празници, приредбе, свечаности, рођендани, венчања, новогодишње ибожићне песме...).

Музичка прича.

Карактер дела и елементи музичке изражајности (условљеност). Музички бонтон.

Музика и здравље.



договорена правила понашања у групном певању и свирању;

– свира по слуху звучне ономатопеје и илустрације, ритмичку пратњу уз бројалице и песме, једноставне аранжмане, свирачке деонице у музичким играма;

– повезује почетне тонове песама-модела и једноставних наменских песама са бојама, ритам са графичким приказом;

– објашњава својим речима доживљај свог и туђег извођења;

– учествује у школским приредбама и манифестацијама;

– направи дечје ритмичке инструменте;

– ствара звучне ефекте, покрете уз музику, мању ритмичку целину помоћуразличитих извора звука,ритмичку пратњу за бројалице, песме и музичке игре помоћу различитих извора звука,музичко питање и одговор на ритмичким удараљкама, једноставну мелодију на краћи задатитекст;

– изабере према

Носиоци звука (це-де плејер, ем пе 3 плејер, рачунар...).

ИЗВОЂЕЊЕ МУЗИКЕ

Изговор бројалице у ритму уз покрет – пљескање, пуцкетање прстима, корачање, дланом о надланицу, ударом о клупу.

Звучне ономатопеје и илустрације. Држање тела и дисање – правилaн начин певања.

Правилна дикција – изговарање брзалица и бројалица.

Певање песама по слуху различитог садржаја и карактера. Певање песама уз покрет – песме уз игру и народне песме.

Певање модела и наменских песама и повезивање њихових почетних тонова уз боју (до-зелено, ре-браон, ми-жуто, фа-плаво и сол-црвено). Дечји ритмички инструменти и начииа свирања на њима.

Свирање по слуху пратњеуз бројалице и песме – пулс, ритам, груписање удара.

Певање и извођење музичких игара уз свирање на дечјим инструментима – песме уз игру, дидактичке игре,



литерарном садржају одговарајући музички садржај.

музичке драматизације.

Свирање инструменталних аранжмана на дечјим ритмичким инструментима и на алтернативним изворима звука. Свирањеграфички представљеногритма.

Музички бонтон.

МУЗИЧКО СТВАРАЛАШТВО

Израда дечјих ритмичкихинструмената од различитих материјала.

Стварање звукова из непосредне околине и природе спонтаном или договореном импровизацијом. Креирање сопствених покрета уз музику која сеизводи или слуша. Стварање звучних ефеката и једноставне ритмичке пратње користећи различите изворе звука. Бирање инструмената на основу звука и стварање једноставне ритмичке пратње уз бројалице, песме и музичке игре.

Стварање мањих ритмичких целина на основу музичког искуства – изговором у ритму, различитим покретима, предметима и дечјим ритмичким инструментима.



Стварање музичких питања и одговора на дечјим ритмичким инструментима у дијалогу. Стварање једноставне мелодије на краћи текст.

Бирање познатих музичких садржаја, звучних ономатопеја и илустрација за стварање звучне приче – праћење литерарног текста.

Кључни појмови: тон, покрет, мелодија, ритам и извођење.


Прирoдa сaмe музикe, пa и прeдмeтa музичкa културa укaзуjе интeрeсoвaње иe нa стaлнoпрoжимaњe и сaдejе интeрeсoвaње иствo свих oблaсти и тeмaтских jе интeрeсoвaње иeдиницa кojе интeрeсoвaње иe су прeдвиђeнeнaстaвним прoгрaмoм. Ниjе интeрeсoвaње иeднa oблaст сe нe мoжe изучaвaти изоловано од друге ибити сама себи циљ, a дa сe ис- тoврeмeнo нe рaзгoвaрa o свим другим aспeктимaмузикe. Музику од почетка треба повезивати са што више догађаја у животудетета.

Настава је усмерена на остваривање исхода и даје предност искуственом учењу уоквиру којег ученици развијају лични однос према музици, а постепенарационализација искуства временом постаје теоријски оквир. Искуствено учењеу оквиру ово гпредмета подразумева активно слушање музике, лично музичкоизражавање ученика кроз извођење музике и музичко стваралаштво.

Паралелно одвијање различитих музичких активности подстиче фину менталнукомбинаторику, драгоцену за развијање укупног менталног и психо-моторногпотенцијала ученика, као и одличну основу за интеграцију са другим предметима.

Исходи представљају музичке, опажајне и сазнајне активности ученика. Музичкеактивности су говор у ритму, певање, свирање, покрет уз музику, слушање музикеи видови стваралаштва. Препоручени музички садржаји (бројалице, песме,ритмички аранжмани, композиције за слушање музике) остављају простор заизбор других садржаја у складу са могућностима ученика и инвентивношћу на-ставника. Да би постигао очекиване исходе васпитно-образовног процеса,наставник реализује наставу користећи глас, покрет и музичке инструменте.Корелација између предмета може бити полазиште за бројне активности у којима



ученици могу бити учесници као истраживачи, креатори и извођачи. Код ученикатреба развијати дух заједништва кроз рад у групама и у одељењу, као икомуникацијске вештине у циљу преношења и размене искустава и знања.

У оквиру саме организације часа преовлађује активност којом треба да се савладанови музички садржај, али је она увек у комбинацији са другим музичкимактивностима. Полази се од централне теме (нпр. назива песме која се учи, иликомпозицији која се слуша). Процес учења увек полази од што квалитетнијегизбора музичких примера. Специфичност предмета се огледа у томе да се музичкеак- тивности одвијају паралелно или једна музичка активност логички води кадругој. На пример, извођење бројалице уз покрет води ка свирању на дечјимритмичким инструментима. Вежбе правилног држања тела, дисања и говорнеартикулације претходе обнављању познатих песама, које су опет садржајно и/илимузички сличне оној коју ће учити. Уз песму или бројалицу може се свиратиритмичка пратња. Слушање музике може се комбиновати са свим другимактивностима.

Најважнији покретач наставе треба да буде принцип мотивације и инклузивностиу подстицању максималног учешћа у музичком доживљају као и развијањупотенцијала за музичко изражавање.

Настава музичке културе остварује се кроз следеће области:

Слушање музике,

Извођење музике,

Музичко стваралаштво.

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ

Слушaњe музикe jе интeрeсoвaње иe aктиван психички прoцeс кojе интeрeсoвaње ии подразумева eмoциoнaлнидoживљaј, бoгaт тeлeсни дoживљaј и мисaoну aктивнoст. Циљ наставног процеса уoблaсти слушaњa музикe је да код ученика рaзвије кaпaцит пaжњe и способностактивног слушања (са задатком) чиме се рaзвиjе интeрeсoвaње иa и музичкa мeмoриjе интeрeсoвaње иa, тe нe трeбaинсистирaти нa пaмћeњу, a пoгoтoвo нe нa прoвeри слушaних дeлa Укoликoнaстaвник у вeзи сa слушaним дeлoм, oбeзбeди квaлитeтнo искуствo учeникуучeник ћe сe сaм врaтити нa тo дeлo и временом бити у стaњу дa гa прeпoзнa. Затоје од велике важности припрема наставника за ову активност у оквиру којеученицима треба да се укаже на релевантне изражајне елементе којима јеостварен музички израз.

Кoмпoзициjе интeрeсoвaње иe кojе интeрeсoвaње иe сe слушajе интeрeсoвaње иу, свojе интeрeсoвaње иим трajе интeрeсoвaње иaњeм и сaдржajе интeрeсoвaње иeм треба да oдгoвaрajе интeрeсoвaње иумoгућнoстимa пeрцeпциjе интeрeсoвaње иe учeникa.

Meтoдички приступ прoцeсу слушaњa музикe трeбa дa будe усмeрeн нa учeничкooткривaњe, тjе интeрeсoвaње и. прeпoзнaвaњe изрaжajе интeрeсoвaње иних eлeмeнaтa. Учeници мoгу прeпoзнaти



изрaжajе интeрeсoвaње инe eлeмeнтe кojе интeрeсoвaње иe им jе интeрeсoвaње иe нaстaвник прeтхoднo прeдстaвиo и oбjе интeрeсoвaње иaсниo нaнaчин сличaн зaдaтку кojе интeрeсoвaње ии ћe им пoтoм пoстaвити.

На пример:

Наставник одабере одређену краћу музичку целину (нпр. Слон – Сен-Санса),исприча ученицима шта је инспирисало композитора да напише музичко дело иповеде кратак разговор о карактеристикама ове животиње(величина, тежина,начин кретања и сл.). Након што су заједно послушали музички пример,наставник треба да скрене пажњу на композиторов избор одређених музичкихизражајних елемената у вези са карактеристикама животиње о којима супретходно причали (веза између темпа композиције и избора инструмента ислона као животиње; начин на који се мелодија креће и утисак о слону...). Важно једа при сваком обраћању пажње на поједини изражајни еле- мент, наставник пустимузички пример и укаже на одређене карактеристике у самом музичком току.Такође је потребно у вези са сваким изражајним елементом поставити питањекакав би карактер музике био уколико би било који од ових изражајних елеменатабио другачији. Наставник може ученицима да (на духовити начин) демонстрира иову ситуацију, а са циљем да увиде колико је битно пажљиво вајање сваког одизражајних елемената за целокупни музички карактер и сам музичкидоживљај.

Уколико се овакво демонстрационо слушање постави правилно, након неколикомесеци, област слушања музике може да буде остваривана само путеманалитичког слушања музике, а да се наставник враћа и на демонстрационо услучајевима када жели да представи неки нови изражајни елемент музике.

У оквиру аналитичког слушања музике наставник пре пуштања композиције,ученицима задаје задатак да прво обрате пажњу на карактер слушаног примера иобавезно им понуди опције одговора, од којих је пар нетачно (омеђивањетермина), попут: „борбени”, „сми- рени”, „разиграни” карактер. Следећи задатакби био (преслушања) да им усмери пажњу на везу између темпа и описаногкарактера дела (опет уз понуђење опције одговора); у наредном слушању ћеразмишљати о избору инструмента, па мелодијиитд.

Ученик треба да има јасно формулисана упутства на шта да усмери пажњуприликом слушања како би могао да прати музички ток (попут извођачкогсастава, темпа, начина на који је мелодија извајана, специфичних ритмичкихкарактеристика, понављање и промена и сл.). Постепено, ови елементи музичкогтока постају „константа” у процесу ученичке перцепције/перцепције па наставникможе да про- ширује опажајни капацитет код ученика усмеравајући њиховупажњу пре слушања на релевантне специфичности музичког дела.

Овако постављено слушање музике, које подстиче развој музичке пажње,способност праћења музичког тока са разумевањем и упознавање са изражајним



елементима, који су у служби исказивања ’музичке поруке’ или комуникације, одсуштинске је важности и за музичко извођење и музичко стваралаштво.

ПРЕПОРУЧЕНЕ КОМПОЗИЦИЈЕ ЗА СЛУШАЊЕ

Химне

Светосавска химна

Државна химна

Школска химна

Народне песме

Ерско коло Васино коло

Копа цура виноград Синоћ кад је пао мрак

Кад те видим на сокаку – староградска Ој Бадњаче, Бадњаче

Чаробна фрула – Бора Дугић

Песме за децу

Како се прелази улица – Бранко Милићевић Седмица – Миња Субота

Ивин воз – Влада и Гиле

Ал је леп овај свет – Стеван Ст. Мокрањац и Александар Кораћ Учимо да бројимо –Бранко Милићевић

Слон лепотан Дондолан – Драган Лаковић Бубамара – Никола Вукомановић

Заклео се бумбар – Мирко Шоуц Страшан лав – С. Барић

Успорите поред школе – хор Чаролија Пажљивко – хор Чаролија Другарство –Драган Лаковић

Све је пошло наопачке – Миодраг Илић-Бели Јануарске звезде – Миодраг Илић-Бели Успаванка за Аћима – Миодраг Илић-Бели Успаванка – Бранко Милићевић

Најлепша мама на свету – Александар Кораћ Пролеће у шуми – дечја песма изФинске Кад си срећан – дечја песма

Деца су украс света – Миња Субота Лептирићу шаренићу – дечја песма Ишли смо уАфрику – МињаСубота

Нек свуд љубав сја – дечја песма из Белгије

Домаћи композитори



Медведова женидба – Л. Димитријевић Смејалица – Дејан Деспић

У Будиму граду – Стеван Ст. Мокрањац Песма о одјеку – Миодраг Илић-Бели

Страни композитори

Скерцандо – Карл Орф Радецки марш – Јохан Штраус

Хумореска – Антоњин Дворжак Бумбаров лет – НиколајРимски-Корсаков

Карневал животиња (Слон, Кенгури, Кавез за птице, Кокошке и петлови) – КамијСен-Санс Валцер, оп. 69 бр. 2 – Фредерик Шопен

Успаванка – Јоханес Брамс

Крцко Орашчић (Кинески плес, Игра шећерне виле) – Чајковски Абецеда –Волфганг А. Моцарт

Пчелица – Франц Шуберт Менует, Ге-дур – Бах

Док месец сја – Жан Батист Лили Звончићи – Џејмс Пјерпонт

ИЗВОЂЕЊЕ МУЗИКЕ

Сваки аспект извођења музике има непосредан и драгоцен утицај на развојученика. Извођењем музике активира се велики број когнитивних радњи, развијадугорочно памћење, осетљивост за друге учеснике у музичком догађају (тзв.тимски рад, толеранција) и фине моторичке радње. Посебну пажњу требаусмерити на спонтане покрете као одговор намузику.

Кроз извођење музике, а у оквиру индивидуалних могућности ученика, подстичесе и развијање личног стила изражавања. Циљ наставног процеса у областиизвођења музике је подстицање ученика да се музички изражавају и да истражујуначине који су њима својствени. Мерило успеха је учешће и мотивисаностученика.

Певање

Главни критеријум за избор песама је квалитет музичког дела као и примереностузрасту ученика у односу на тематику, ритам, ар- тикулацију мелодијских скоковаи сл. При избору пeсaмa зa пeвaњe, нaстaвник увек треба да има у виду и глaсoвнeмoгућнoсти ученика. Пре почетка певања потребно је спровести кратке вежбе зараспевавање при чему посебно треба обратити пажњу на правилно држање тела,правилно дисање и дикцију.

Рад на песми почиње демонстрацијом. Песма се учи по деловима, а затим спаја уцелину. Наставник увек треба да инсистира на из- ражајном извођењу песме.



Једноставни модели и наменске песме чији се почеци везују за боје служе застварање звучног фонда и представљају основу за по- ставку музичке писмености(до–зелено, ре–браон, ми–жуто, фа–плаво и сол–црвено). На овом нивоу моделетреба учити послуху.

У настави музичке културе пожељно је повезивати покрет и певање крозизвођење народних, музичких и дидактичких игара.

Свирање

Ова активност се реализује на дечјим ритмичким и алтернативниминструментима (тело, предмети из окружења, Орфовинструмен- таријум…).Наставник треба да укаже на повезаност тонске боје инструмента са музичкимсадржајем. На пример: „Ево већ нам трамвај стиже – цин, цин, цин” – триангл,„Кестен пада, ток, ток, ток...” –штапићи...

Примери ритмичке пратње могу бити:

извођење пулса (проток основних ритмичких јединица),

извођење ритма (који се поклапа са говорним ритмом бројалица и песамапа се као такав једноставно учи по слуху),

груписање удара– различитим покретима и различитим изворима звука сена један начин изводи наглашена прва у такту, а лакшим покретом ислабијим извором звука друга, односно остале слабије наглашене у такту.На пример, уз бројалицу „Гусен, гусеница” ударом о клупу изводити првујединицу а пљескањем другу, и/или инструментима – бубњићем прву, аштапићима, на пример, другу утакту.

ономатопеја звучних илустрација – специфична места у тексту песама могусе звучно илустровати адекватним инструментом или неким другимпредметом („Цин, цин, цин”, „ток, ток, ток”, „трас”,„бум”...).

У извођењу ритмичких аранжмана довољно је одељење поделити у две групе. Наовом нивоу не треба залазити у објашњавање појмова.

ПРЕПОРУЧЕНЕ КОМПОЗИЦИЈЕ ЗА ПЕВАЊЕ

Химне

Државна химна


Школска химна

Народне песме



На крај села жута кућа Ми идемо преко поља Игра коло

Ја посејах лан Јеж

Ситна је киша падала Божић, Божић благи дан

Дечје песме

Коњ има чет’ри ноге – Зорислава М. Васиљевић Петлић – Емил Главник

Зец копа репу – Зорислава М. Васиљевић Пекарчић – Љ. Шкарица

Јежева успаванка – Никола Вукомановић Саобраћајац – Надежда ХибаРођенданска песма – непознати аутор Авантуре малога Ју Ју – Петар Бергамо

Ау, што је школа згодна – Миња Субота Није лако бубамарцу – Арсен Дедић БратеИво – непознати аутор

Букварци – Божидар Станчић Ускршња песма – Светлана Милић Ивин воз –АлександарКораћ

Звук и тон – Зорислава М.Васиљевић Телефонијада – Јован Адамов

Деда Мразе, не скрећи са стазе – АлександарКораћ Први снег – БожидарСтанчић

Пада снежак – Станко Коруновић

Музичке игре

Рибар – Владимир Томерлин

Иде маца поред тебе – Зорислава М. Васиљевић Зец и репа – Зорислава М.Васиљевић

Песма у колу – словачка народна песма Берем, берем грожђе

Васино коло Медвед бере јагоде Коларићу панићу

Плива патка преко Саве Дуње ранке

Бројалице

Мачка

Ишо меда у дућан Лептир и цвет

Два се петла побише Еци пеци пец

Ен тен тини Ко ко ко ко да Ластавица Бумбари Дечак и птица

Свирање на дечјим инструментима



Иде мали меца – Д. Марковић

Пада Снежак – Станиша Коруновић Ен тен тини

Боц, боц иглицама

На крај села жута кућа Плива патка преко Саве Пишем, пишем петнаест Магарац икукавица

Модели

Добро јутро, добар дан – Татјана Дробни Ресаво, водо ладна

Ми идемо преко поља

Фабрика бомбона – Мирјана Живковић Сол ми дај

МУЗИЧКO СТВАРАЛАШТВО

Дeчjе интeрeсoвaње иe музичкo ствaрaлaштвo прeдстaвљa виши стeпeн aктивирaњa музичкихспoсoбнoсти кojе интeрeсoвaње иe сe стичу у свим музичким aктивнoстимa, a рeзултaт сукрeaтивнoг oднoсa прeмa музици. Oнo пoдстичe музичку фaнтaзиjе интeрeсoвaње иу, oбликуjе интeрeсoвaње иeствaрaлaчкo мишљeњe, прo- дубљуjе интeрeсoвaње иe интeрeсoвaњa и дoпринoси трajе интeрeсoвaње иниjе интeрeсoвaње иeмусвajе интeрeсoвaње иaњу и пaмћeњу музичких рeпрoдуктивних и ствaрaлaчких aктивнoсти изнaњa.

Наставник треба да подстиче ученике да импровизују и истражују начине на којимогу да изразе кроз музику сопствену инспирацију. Ствaрaлaштвo мoжe битизaступљeнo крoз:

импрoвизaциjе интeрeсoвaње иу игрe/покрета нa oдрeђeну музику, израду дечјих ритмичких инструмената од различитих

материјала, музичкеимпровизације, музичкa питaњa иoдгoвoрe, кoмпoнoвaњe мeлoдиjе интeрeсoвaње иe нa зaдaтитeкст, илустрацију доживљаја музике, одабир познатог музичког у односу на литерарни садржај.

МУЗИЧКИ БОНТОН

Музички бонтон чине правила прихватљивог понашања у различитимситуацијама у домену музичке културе. Наставник треба да искористи свакуприлику у току слушања или извођења, да објасни ученицима како треба да сепонашају, зашто и шта се од њих очекује. Да би ученици трајније прихватили исавладали ова правила када је у питању слушање музике, препоручљиво је да ихнаставник одведе на неки концерт (нпр. музичка школа), где ће им у контакту са



живом музиком све бити много лакше да разумеју. Нека правила (тишина, аплаузпри изласку извођача на бину и при завршетку концерта) ученици могусамостално применити а нека (изостанак аплауза између ставова музичког дела)могу применити уз помоћ наставника. Код извођења музике, правила понашањасе могу најлакше објаснити у реализацији групног извођења а нарочито хора(међусобно слушање извођача, музички дијалог, одсуствопричања...)

УТИЦАЈ МУЗИКЕ НА ЗДРАВЉЕ

Квалитетна настава музичке културе подразумева и потребу да се у савременимусловима и организацији живота (присуство буке и тенденција њеног повећања)ученицима скрене пажња на штетан утицај прегласне музике на здравље,физиолошки и психолошки одговор, односно реакцију организма на такву музикуи директну рефлексију на квалитет музичког дела које се слуша.

ПРОЦЕС ВРЕДНОВАЊА

Наставник треба да мотивише ученика на даљи развој, тако да ученик осети да јекроз процес вредновања виђен и подржан, као и да има оријентацију где се налазиу процесу развоја у оквиру музике и музичког изражавања. Важно је укључитисамог ученика у овај про- цес у смислу дијалога и узајамног разумевања, у вези сатим шта ученик осећа као препреке (вољне и невољне) у свом развоју, као и накоје начине се, из ученикове перспективе, оне могу пребродити.

У процесу вредновања резултата учења наставник треба да буде фокусиран наученичку мотивацију и ставове у односу на извођење и стваралаштво, способностконцентрације, квалитет перцепције/аперцепције и начин размишљањаприликом слушања.

Када је упитању вредновање области Музичкo извођење и ствaрaлaштвo,ученичка постигнућа трeбa врeднoвaти у смислу изражајног и ствaрaлaчкoгaнгaжoвaњa учeникa, a нe прeмa квaлитeту нaстaлoг дeлa, jе интeрeсoвaње иeр су и нajе интeрeсoвaње искрoмниjе интeрeсoвaње иeмузичкe импрoвизaциjе интeрeсoвaње иe, креативно размишљање и стварање, пeдaгoшкиoпрaвдaнe.

Узимајући у обзир циљ предмета, неопходно је имати на уму да се оквирвредновања процеса и резултата учења одвија највише у ученичком живомконтакту са музиком, тј. извођењу и стваралаштву, а такође и слушању музике.

Теоретско знање треба да има своју примену и функцију у ученичком изражавањукроз музику и у контакту са музиком. Како процес учења у оквиру сваког часатреба да обухвати све области, посматрање ученика у живом контакту са музикомје истовремено показатељ квалитета процеса учења, као и идеална сцена завредновање остварености исхода. Сумативно вредновање треба да будеосмишљено кроз задатке и активности које захтевају креативну примену знања.Диктате не треба практиковати, ни задавати.



У смислу активности, постигнућа ученика треба проценити на основу учениковогконтакта са музиком и то:

допринос ученика за време групног рада, израда креативних задатака на одређену тему, рад на пројекту (ученик даје решење за неки проблем и

одговара на конкретне потребе), специфичне вештине начин размишљања иставови.


Предмет Садржај ИндикаторМузичкакултураСвет око нас

Јесен и јесењи плодовиБиљке и животиње различитих станишта унепосредној околини


МузичкакултураСвет око нас

Новогодишња песмаПразници и обичаји

1.2.3.

МузичкакултураСрпски језик

Химна Светом СавиСвети Сава-читамо текстове



Државна химнаАмбијент у коме живим-дом, улица, школа,насеље

1.2.3.


ПекарчићГрупације људи у окружењу

1.2.3.1.2.4. март



Јежева успаванка, Стиже нам пролећеБиљке и животиње различитих станишта унепосредној околиниГодишња доба

1.2.3.1.2.4.октобар

Музичкакултура


Слушамо музику, певамо и глумимоХајд на левоИгре уз певањеДечја народна игра-коло, коло, наоколо

1.2.3.1.2.4.април

4.3. ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

4.3.1. Грађанско васпитање



Циљ учења програма грађанско васпитање је подстицање развоја личности која јеодговорна према својим правима и правима других, отворена за договор исарадњу и спремна да активно учествује у животу школске заједнице,уважавајући принципе, процедуре и вредности демократског друштва.



По завршеткуразреда ученикће бити у стању

да:

САДРЖАЈИ

ЉУДСКА ПРАВА

Ја и други у одељењу

наведе у чему је успешан и у чему жели да напредује;

уочава међусобне разлике и сличности са другим ученицимау одељењу;

понаша се на начин који не угрожава потребе, права и осећања других;

препозна код себе и других основна осећања;

препознаје примере поштовања и кршења права детета у свом окружењу, причама, филмовима;

преиспитује своје поступке и прихвата да не

Идентитет

Ко сам ја? Наше јаке стране, у чему смо успешни, у чему бисмо волели да напредујемо. Таленти иинтересовања која поседујемо.

Наше сличности и разлике.

Основна осећања (радост, страх, туга, бес) и како се препознају.

Потребе и права

Разлике између жеља и основних животних потреба.

Права детета

Кршење и заштита права

Препознавање кршења правадетета.

Коме се обратити у ситуацијама кршења права детета. Одговорност према себи и другима.

ДЕМОКРАТСКО ДРУШТВО

Одељење/група као заједница

Функционисање заједнице

Одељење/група као заједница.

Вредности одељења/групе – равноправност, одговорност,



мора увек да буде управу;

тражи помоћ у ситуацијама кршења својихи туђих права;

разликује добру и лошу комуникацију у сопственом искуству, ближем окружењу, књижевним делима, филмовима;

комуницира слушајући саговорника итражи објашњење онога што не разуме;

слободно износи мишљење, образлаже идеје, даје предлоге и прихвата да други могу имати другачије мишљење;

сарађује и преузима различите улоге угрупи/ тиму;

договара се и одлучује у доношењу одељењских правила и да се понаша у складу

солидарност, поштовање и брига за друге, толерантност, праведност, поштење.

Уважавање различитости.

Правила у одељењу/групи и њихова функција. Одлучивање у одељењу/групи.

Одговорност деце и одраслих за функционисање заједнице.

ПРОЦЕСИ У САВРЕМЕНОМСВЕТУ

Комуникација исарадња

Комуникација

Слушање/неслушање.

Кад разговарамо држимо се теме. Изношењемишљења.

Уважавање саговорника.

Сарадња

Групни рад, договарање и сарадња са вршњацима и одраслима.

ГРАЂАНСКИ АКТИВИЗАМ

Акција одељења/групе

Планирање и извођење једноставне акције у одељењу/групи

Кораци у планирању и извођењу акције.

Чиме се поносимо и чиме нисмо задовољни у одељењу. Избор теме/проблема/aктивности којом ћемо се бавити.

Одређивање циља и израда планаакције – подела улога, договор о роковима, начину реализације.

Извођење и документовање акције – видео, фотографије, текстови и сл.



са њима;

својим речима образложи неопходност пра вила која регулишу живот у заједници;

препозна добре стране свог одељења и оно што би требало променити/

побољшати;

заједно са вршњацима и наставником учествује у решавању проблема у одељењу;

учествује у израдиплана једноставнеакције;

са другим ученицима изводи и документује једноставну акцију;

доприноси промоцији акције;

на једноставан начин вреднује изведену акцију.

Промоција акције на нивоу школе– приказивање другим одељењима, родитељима и сл., прављење постера или паноа, објављивање прилога у школскомлисту.

Вредновање акције – чиме смо задовољни, шта је могло бити боље.

Кључни појмови: различитости, комуникација и права.




Програм грађанског васпитања, у првом циклусу основног образовања иваспитања, организован је по моделу спирале што значи да су садржаји у свачетири разреда дати у областима Људска права, Демократско друштво, Процеси усавременом свету и Грађански активизам. Тематске области се спирално развијају,односно садржаји се из разреда у разред проширују и продубљују, а многи исходисе надограђују или се, ако је у питању вештина, даље развијају. Типичан примертаквог исхода су они који се односе на комуникацију која ће се доследно развијатиу свим разредима и кроз св есадржаје. Слично је и са јачањем осетљивости запотребе и права других, препознавање дискриминације и другим исходима који сене могу брзо и лако остварити обрадом само једног програмског садржаја. Свечетири области су једнако важне, а наставник их, у непосредном раду саученицима, интегрише јер између њих постоји природна веза.

Област демократско друштво је конципирана аналогно предмету свет око нас гдесе ученици у процесу сазнавања полако воде од непосредног окружења(породица, одељење) ка широј друштвеној средини (школа, окружење, држава,свет).

У програму су наведени садржаји које наставник може да допуњује, проширује имења према конкретним потребама и плану сопственог рада али увек имајући увиду исходе које треба остварити. Редослед наведених исхода не исказује њиховуважност јер су сви од значаја за постизање општег циља предмета. Између исхода,како у оквиру једне, тако и у више области, постоји повезаност. Остваривањеједног исхода доприноси остваривању другихисхода. Многи исходи су процесни ипредстављају резултат кумулативног дејства образовно-васпитног рада, токомдужег временског периода.

Остваривање исхода захтева примену различитих интерактивних облика рада каои одабир и коришћење одговарајућих метода и техника. Наставници су у прилицида бирају: радионице, симулације, играње улога, студије случаја, дискусије, миниистраживања, једноставне акције као и да сами осмисле неке друге активности.Имајући у виду да ученици првог разреда долазе са искуством из припремногпредшколског програма где је доминантно сазнавање кроз игру и овде требаметодску окосницу предмета да чине интерактивне радионице, структуриранеигровне активности обједињене око главне теме. Радионице треба да започињупричом која је блиска искуству ученика, а садржи неку врсту заплета (моралнудилему или сукоб потреба и/или вредности) као повод за дискусију у пару или умањој групи, а завршава разменом у целој групи. Циљ је да се пружи могућностсваком ученику да преиспита своје мишљење и деловање због појаве конфликтаизмеђу његове тачке гледишта и тачке гледишта која је различита од његове. Затосе може рећи да активности на часу треба тако да теку да обезбеде искуственоучење, тј. уобличавање и поимање личних, аутентичних доживљаја и ставоваученика кроз размену у групи, а не преношење готових знања, туђих увида илиготових предлога. Наставник треба да нагласи да нема пожељних, очекиваних или



тачних одговора, да је нагласак на процесу откривања и сазнавања о себи идругима кроз размену. Осим тога, важно је да постоји игров- ни контекст којипомаже ученицима да се опусте и ослободе, да пробају различите видовеизражавања и симболизације унутрашњих искустава, и да кроз игру истражујуразноврсна, дивергентна решења за проблеме са којима се суочавају. С обзиром наузраст ученика добро је у току часа комбиновати различите активности иосмислити такву динамику рада којом се одржава њихова пажња и мотивација заучествовањем. За овај предмет важно је обезбедити такав начин седења ученикакоји омогућава свим учесницима да виде једни друге, окренути лицем у лице.

Посебну пажњу треба обратити на последњу област програма где се претходностечена знања и вештине интегришу и практикују. Акције треба да буду мале иизводљиве, али да имају све кораке. Ученике треба охрабривати када наиђу натешкоће и јасно указивати да си и неуспеле акције добре јер њиховом анализомдолазимо до увида који су кораци били погрешни. Бројни су примери тема уоквиру којих се могу осмислити једноставне акције у корист права детета, а нанивоу одељења/групе. На пример, вршњачка подршка је важан сегмент укупнеподршке инклузивног образовања, тако да је укљученост ученика у овај сегментживота и рада школе веома значајан. Он се огледа управо у заједничкомпромишљању наставника и ученика на тему како осмислити план подршке, какога најуспешније реализовати, водећи рачуна о потребама сваког ученикаобухваћеног инклузивним образовањем.

Грађанско васпитање, као програм, део је ширег концепта образовања задемократију и грађанско друштво и у том смислу је тесно повезано са другимпредметима, ваннаставним активностима и етосом школе. Најјача корелација је сасрпским језиком и предметом свет око нас где се може користити тематскопланирање.

Како је грађанско васпитање изборни програм, дешава се да се реализује у целомили у делу одељења, мада се често реализује и у групи састављеној од ученика извише одељења и зато се алтернативно користе оба израза одељење/група.Уколико је рад у групи потребно је уложити додатни напор да се направи групнакохезија. Многи садржаји програма су погодни за јачањедобрих односа у групи, апосебно активности на планирању и извођењу заједничких акција.

У овом предмету продукти ученичких активности имају посебан значај. Они могубити различите врсте као што су постери, аудио- визуелни записи, презентације,прикази резултата истраживања и друго. Они се могу користи при интеграцијиили рекапитулацији обрађених садржаја, процени напредовања ученика, као исамопроцени наставника колико успешно ради. Продукти се могу користити и ванодељења/групе, на пример на изложби у холу школе, у школским новинама, сајтушколе.



За реализацију предмета и остваривање дефинисаних исхода врло је важна улоганаставника. Он је модел који својим понашањем доприноси стварањудемократске атмосфере која је погодна за размену и аргументовање идеја имишљења међу ученицима, он је тај који даје повратну информацију и подстичеученике на разумевање односа у групи. Он подржава ученике када им је тешко дасе изразе, помаже им у избору правих речи. Подстицајним питањима може данаведе ученике да сагледају ситуацију из друге перспективе што је озби- љанзахтев за ученике првог разреда који су још увек у великој мери фокусирани насопствене потребе, мисли, осећања. Конструктивна комуникација и демократскепроцедуре нису само циљ већ и начин да се остваре жељени исходи. Наставниктреба да обезбеди да се на часу сваки ученик осећа уважено, прихваћено идобродошло у својој различитости уз обавезу поштовања и уважавања других идругачијих погледа имишљења.

Оцењивање ученика у грађанском васпитању је усаглашено са Правилником ооцењивању у основној школи и ученицима блиско јер се описно оцењују из свихпредмета.


Предмет Садржај ИндикаторГрађансковаспитањеЧОС

- Другарство у нашој ОЗ- Развијање сарадње између ученика и наставника

1.2.3.1.2.4. октобар

ГрађансковаспитањеСОН

- Ја и како ме други виде- Ја као природно и друштвено биће

1.2.3.1.2.4.октобар

ГрађансковаспитањеЧОС

- Шта ме брине- Буквар дечјих права

1.2.4. октобар

ГрађансковаспитањеСрпски језик

- Изражавање осећања, мој бес, страхови, туга, љубав- Текст „Срећа“, Дубравка Угрешић

1.2.4.март


- Увредљиви надимци- Другарство у нашем одељењу

1.2.4. март

ГрађансковаспитањеСрпски језик

- Тужакање- „Тужибабе“, Душко Радовић

1.2.4. март


- Школа какву желим- Улепшајмо нашу учионицу

1.2.4. април



4.3.2. Верска настава

Циљеви верске наставе јесу да се њоме посведоче садржај вере и духовноискуствотрадиционалних цркава и религијских заједница које живе и делују нанашем животном простору, да се ученицима пружи целовит религијски поглед насвет и живот и да им се омогући слободно усвајање духовних и животнихвредности Цркве или заједнице којој историјски припадају, односно чување инеговање сопственог верског и културног идентитета. Упознавање ученика савером и духовним искуствима сопствене, историјски дате Цркве или верскезаједнице треба да се остварује у отвореном и толерантном дијалогу, узуважавање других религијских искустава и филозофских погледа, као и научнихсазнања и свих позитивних искустава и достигнућа човечанства.

Задаци верске наставе јесу да код ученика:

развија отвореност и однос према Богу, другачијем и савршеном у односу на нас,као и отвореност и однос према другим личностима, према људима каоближњима, а тиме се буди и развија свест о заједници са Богом и са људима ипосредно се сузбија екстремни индивидуализам и егоцентризам;

развија способност за постављање питања о целини и коначном смислу постојањачовека и света, о људској слободи, о животу у заједници, о феномену смрти, оодносу са природом која нас окружује, као и о сопственој одговорности за друге,за свет као творевину Божју и за себе;

развија тежњу ка одговорном обликовању заједничког живота са другим људимаиз сопственог народа и сопствене Цркве или верске заједнице, као и са људима,народима, верским заједницама и културама другачијим од сопствене, каизналажењу равнотеже између заједнице и властите личности и ка остваривањусусрета са светом, са природоми пре и после свега са Богом;

изгради способност за дубље разумевање и вредновање културе и цивилизације укојој живе, историје човечанства и људског стваралаштва у науци и другимобластима;

изгради свест и уверење да свет и живот имају вечни смисао, као и способност заразумевање и преиспитивање сопственог односа према Богу, људима и природи.

Циљ наставе православног катихизиса (веронауке) у основном образовању иваспитању јесте да пружи целовит православни поглед на свет и живот,уважавајући две димензије: историјски хришћански живот (историјску реалностцркве) и есхатолошки (будући) живот (димензију идеалног). То значи да ученицисистематски упознају православну веру у њеној доктринираној, литургијској,социјалној и мисионарској димензији, при чему се излагање хришћанског виђењаживота и постојања света обавља у веома отвореном, толерантном дијалогу саосталим наукама и теоријама о свету, којим се настоји показати да хришћансковиђење (литургијско, као и подвижничко искуство Православне Цркве) обухвата



сва позитивна искуства људи, без обзира на њихову националну припадност иверско образовање. Све ово спроводи се како на информативносазнајном тако ина доживљајном и на делатном плану, уз настојање да се доктриниране поставкеспроведу у свим сегментима живота (однос са Богом, са светом, са другим људимаи са собом).

Задаци православног катихизиса (веронауке) јесу да код ученика:

развије отвореност и однос према Богу као другој и другачијој личности у односу нанас, као и отвореност и однос према другом човеку као икони Божијој, личности,такође,другачијој у односу на нас,те да се између ове две релације оствариузајамно зависна веза (свест о заједници);

развије способност за постављање питања о целини и најдубљем смислупостојања човека и света, људској слободи, животу у заједници, феномену смрти,односу са природом која нас окружу је и друго, као и одговарање на ова питања усветлу православне хришћанске вере и искуства Цркве;

изграде способности дубљег разумевања и вредновања културе и цивилизације укојој живе, успона и падова у историји човечанства, као и достигнућа у разнимобластима стваралаштва (при чему се остварује комплементарност са другимнаукама);

помогне у одговорном обликовању заједничког живота са другима, у изналажењуравнотеже између властите личности и заједнице, у остварењу сусрета са светом(са људима различитих култура, религија и погледа на свет, са друштвом, саприродом) и са Богом;

изгради уверење да свет и све што је у њему створени су завечност, да су свистворени да буду причасници вечног живота, те да из те перспективе код ученикаразвије способност разумевања, преиспитивања и вредновања сопственог односапрема другом човеку као непоновљивом бићу и према творевини Божијој иизгради спремност на покајање.

Садржаји наставе православног катихизиса распоређени су по линеарно-концентричном (симбиотичком, спиралном) принципу. То значи да се у свакомразреду изабирају одређенираније уведени садржаји, а затим се у оквиру свакетеме, које ће се током дате године школовања низати у сукцесивном следу, вршисе активизација претходно стечених знања и формираних умења. Наравно, усваком разреду уводе се и потпуно нове теме, које ће послужити као ослонац занадограђивање знања у наредним разредима. След тема је у нижим разредимасилазни (десцендентни), односно базира се на излагању материје премапсихолошкој приступачности, док је у вишим разредима основне школе узлазни(асцендентни), дакле темељи се на начелима теолошке научне систематике.

Циљ наставе православног катихизиса у овом разреду јесте прихватање да јепостојање израз заједништва личности, а да личност постоји само у заједницислободе са другом личношћу.

Оперативни задаци



Ученици треба да:

уоче да се кроз слободни однос љубави према некоме или нечему тај неко илинешто конкретизује, односно да постаје за нас јединствено и непоновљиво;

уоче да љубав човека према другим људима и природи њима даје непоновљивувредност и постојање;

уоче да од онога кога заволимо зависи и наше постојање;

науче да је човек икона Божија управо због тога што може да друга бића чининепоновљивим.

Област/Тема Садржаји

Увод Упознавање ученика и катихете

Бог је заједница Крштење

личности оца, сина и Литургија

св. духа Учешће свих и сваког у Литургији

Црква је заједница Литургија-дело свих и приношење свега

свих људи и целе Учесници и Евхаристијски дарови

природе кроз христа Епископ као први на Литургији

са богом Тело човеково као једно у многом и мноштво у једном

Однос између чланова Цркве и удова у човечјем телу

Црква- Тело Христово

Исус Христос јеИсус Христос као посредник између Бога Оца истворенеприроде

посредник између Црква заједница љубави

бога и створене Рођење Христово- Божић !!!!!

природе

Бог је из љубави Библијска повест о стварању света

створио свет заједно Јединство људског рода и јединство света

са сином и духом Свет као наш дом и ''наше тело''

Јединство човека и живог света

Човек као биће Христова љубав према људима и свету

заједнице Љубав као човекољубље



Човек и природа у заједници љубави

Почетак Великог поста !!!!!

Човек је икона Љубав према људима-љубав према Богу

божија Човек домаћин света и свештеник природе

Посета храму- Врбица !!!!!

Христос- узор и извор свих вредности сваког људског бића

Литургија-место и време сједињења са Христом

Васкрс !!!!!

Православна Рад као служење, а не стицање средстава за ''потрошњу''

иконографијаШта бисмо највише желели да радимо да бисмо помагалидругима

показује свет и Играоница за распуст

човека у заједници

са Богом

Начин остваривања програма

Настава православног катихизиса у I и II разреду основне школе треба да будеприпрема ученика да прихвате да је постојање израз заједнице, односно да јеличност заједница са другом личношћу. Зато у настави треба користити она дечјаискуства која на то указују. То се може остварити кроз приче, цртеже које ће децасама цртати и на којима ће увек бити представљена бића у односу, тј. целинаонога што се црта (нпр. родитељи, браћа, сестре, кућа, двориште све заједно; мореи лађе на мору са птицама и сунцем итд. преко дружења и организовања таквихврста игара које ће указивати на заједницу са другим као основу постојања). Да бипри том била избегнута опасност од схватања да свака врста заједнице може битиоснов истинског постојања, треба увек имати на уму и истицати литургијскоискуство заједнице и литургијску структуру која је утемељена на слободи, а не наприродним нагонима.

Појмове као што су: Бог, личност, слобода, љубав, треба такође, увек тумачити наоснову искуства заједништва са другим човеком, односно литургијског искуствазаједништва. Кад говоримо о Богу, све треба тумачити у оквиру Литургије, њенеструктуре и радњи које се тамо одвијају. На тај начин ће се избећи апстрактносткоја је страна деци овог узраста и постићи то да се Бог сусреће и види кроз живе иконкретне чланове Литургије у једном догађају, што је суштина хришћанскогучења о оваплоћењу Бога Сина, о томе да је личност заједница са Богом као садругом личношћу и да је слобода љубав према другој личности.

Конкретно у I разреду треба наглашавати:



искуство љубави које чини да свет који нас окружује не буде маса, већ да га чинеконкретна и непоновљива бића. Пример за ово дат је у причи Љубав у уџбенику:Епископ Игњатије, Црквени словар, Завод за уџбенике и наставна средства,Београд 2002. Слични примери могу се наћи у књизи Мали принц, Егзиперија и удругим сличним књигама, као и у оквиру непосредних људских искустава;

да биће са којим смо у заједници љубави постаје извор и нашег постојања каоконкретне личности. Пример за ово дат је у причи Извор нашег живота унаведеном уџбенику.

Теме: Човек је икона Божија и Бог је створио свет из љубави треба објаснити напримеру из приче Љубав у наведеном уџбенику. Ученицима треба показати да кадчовек неког заволи, односно кад оствари заједницу са неким, тада он за његастварно и постоји, односно као да га човек својом љубављу ствара и то каоконкретно и непоновљиво биће.Ту моћ једино имају Бог и људи, с том разликомда једино Бог може да ствара нешто из небића.

Теме: Христос је посредник измећу Бош и света и Црква јс заједница природе иљуди кроз Христа с Бспом треба, такође, објаснити на основу искуства љубавипрема другом бићу. Када човек воли једно биће, онда у њему гледа и сва остала.Бог Отац највише воли свога Сина, Исуса Христа, и у њему види све људе као својесинове. Све што буде постало део ове заједнице Бога Оца и Сина. Исуса Христа,постаће драго и Богу и постојаће вечно. (Видети пример из приче Даровање ууџбенику. То треба повезати са догађајем крштења којим улазимо у Цркву каозаједницу Христа са Богом Оцем, односно да се крштењем конституише Црква,заједница са Христом, у којој постајемо синови Божији и зато браћа међу собом).

4.4. ДОПУНСКА НАСТАВА

У првом разреду реализује се допунска настава из Српског језика и Математике.


Допунска настава из Српског језикаРазред Први Циљеви програма Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају

основним законитостима српског језика и књижевности на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и оспособесе да тумаче књижена дела, позоришна, филмска и друга уметничка остварења из српске и светске баштине.

Намена програма Утврђивање и допуњавање градива из српског језикаНачин реализације програма

1 час недељно у току школске године,а према потребиученика индивидуализираним обликом рада или у групама са ученицима који нису усвојили основна знања из програма предмета.



Носиоци програма Наставник са ученицимаНачин вредновања допунске наставе

На редовним часовима

Област/Тема Садржај програмаБрој часова за тему

ОСНОВЕ ЧИТАЊА И ПИСАЊА

Припрема за читање и писање Почетно читање и писање Усавршавање читања и писања

122

ЈЕЗИК ГраматикаПравопис

22

КЊИЖЕВНОСТ ЛектираЧитање текстоваТумачење текстоваКњижевни појмови

2321


1

УКУПНО 18


Допунска настава из МатематикеРазред Први Циљеви програма Помоћ ученицима који нису усвојили

основна знања из програма предмета математика

Намена програма Утврђивање и допуњавање градиваНачин реализације програма 1 час недељно у току школске године,а

према потреби ученика индивидуализираним обликом рада или у групама са ученицима који нису усвојили основна знања из програма предмета.

Носиоци програма Наставник са ученицимаНачин вредновања допунске наставе

На редовним часовима

Област/Тема Садржај програмаБрој часоваза тему



Предмети у простору и односи међу њима

Предмети различитог облика 1

Линија и област Тачке, линије и дужСкупови

11

Класификација предмета према својствима

Предмети облика коцке, квадра, пирамиде, лопте, ваљка и купе

1

Природни бројеви до 100

Сабирање и одузимање бројева до 5Сабирање и одузимање бројева до 10Већи за, мањи заРедни бројевиБројеви до 20Сабирање и одузимање бројева до 20Парни и непарни бројевиПисање и читање бројева до 100Сабирање и одузимање бројева до 100

111113113

Мерење и мере Динари и пареМерење и мере

11

УКУПНО 18

4.5. ПРОЈЕКТНА НАСТАВАЦиљ:

Уважавање узраста ученика и њихове природне радозналости са којом долазе упрви разред; коришћење ваншколских знања, вештина и искустава ученика;укључивање свих ученика уз поштовање њихових различитости; повезивањесадржаја свих наставних предмета и употреба савремених информационокомуникационих технологија. Зато овај облик рада омогућава да наставнипредмети буду смислено међусобно повезани као и доведени у везу са сва-кодневним животом ученика.



По завшеној области /теми ученик ће бити у стању

САДРЖАЈИ

Кампања ,,Заштитимо природу“

Ученици ће бити у стњу да науче како да чувају животну средину



Од сликовнице до енциклопедије Ученици ће бити у стању да:

• преузму одговорност за избор књиге;

• науче како да бирају књигу;

• направе своју сликовницу и публикују је;

• упознају писца и његово дело.

Шта у кући вреба увек знати треба

Ученици ће бити у стању да се заштити у случају пожара

УПУТСТВО ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ПРОЈЕКТНЕ НАСТАВЕ

Планом наставе и учења у првом циклусу основног образовања и васпитањадефинисана је пројектна настава као облик образовно-васпитног рада којим серазвијају опште међупредметне компетенције уз употребу информационокомуникационих технологија. Усмерена је на достизање исхода који сепрвенствено односе на логичко и критичко мишљење као и припрему ученика залако сналажење у свету технике, технологије и рачунарства, како у свакодневномживоту тако и у процесу учења. У складу је са општим исходима образовања иваспитања и у функцији је когнитивног, афективног и социјалног развоја ученика.

Потреба за увођењем пројектне наставе, већ у првом разреду основне школе,почива на савременим схватањима детета, наставе, функције образовања исазнавања као социјалне конструкције подржане кроз сарадничко деловање,коришћењем различитих извора ин- формација и активности. (логичког)Применом оваквог облика рада долази до повезивања познатог и непознатог,учења помоћу примера, учења примењивањем, развоја процедуралних знања,коришћења информационих технологија као и комбиновања конвергентног идивергентног (стваралачког) мишљења. Пројектна настава има елементепроблемске и истраживачке наставе али се у овом облику рада поред централногзахтева, који се односи на тражење решења за неки проблем, потенцирају још ипроцедуре, планирање, евалуирање, презентовање резултата, коришћењесавремених технологија на правилан начин и наравно, тимски рад, односнопроцес сарадње, који је изнад самог резултата у решавању проблема.

Пројектна настава је део целокупног образовно-васпитног рада и прати наставнипроцес уважавајући специфичности наставних предмета у првом разреду.Ослонци планирања и организације пројектне наставе су: уважавање узраста



ученика и њихове природне ра- дозналости са којом долазе у први разред;коришћење ваншколских знања, вештина и искустава ученика; укључивање свихученика уз поштовање њихових различитости; повезивање садржаја свихнаставних предмета и употреба савремених информационо-комуникацио- нихтехнологија. Зато овај облик рада омогућава да наставни предмети буду смисленомеђусобно повезани као и доведени у везу са сва- кодневним животом ученика.На тај начин се обезбеђује разумевање сврхе онога што се учи, функционалноповезивање знања, вештина и искустава и мотивација ученика.

Пројектна настава је драгоцени облик рада јер од ученика захтева бројнеактивности, међу којима су: самостално проналажење информација; способнострешавања проблема; самостално учење; рад у групи, сарадњу; критички односпрема властитом и туђем раду; доношење одлука; аргументовање; усвајањедругачијих, нових начина рада; планирање; поштовање рокова и преузимањеодговорности.

С обзиром на узраст ученика првог разреда и чињеницу да је то њихов првисусрет са оваквим начином рада, примерено је да се реализују пројектни задацигде је наставник главни организатор активности, а самосталност ученика сеиспољава у сегментима пројекта где је то могуће. Наставник пружа подршку свимученичким активностима у току пројекта, а у првом разреду често и помоћ.Повремене тешкоће у комуникацији и сарадњи су очекиване јер се ради оученицима који су у фази адаптације на школу и о групи која се тек формира.Култивисање сарадње и начина на који се комуницира у групи су увек важнициљеви пројектне наставе, а у првом разреду су, може се рећи, и приоритетни jе интeрeсoвaње иeрдоприносе јачању одељењске кохезије. Такође, током реализације оваквог обликарада наставник има могућност да добро упозна ученике, њихове јаче и слабијестране и да осмисли процес индивидуализације за оне којима је то потребно.

Пројектну наставу треба планирати и организовати на начин да садржи свепотребне кораке:

дефинисање циља и исхода који се пројектом желе постићи; планирање активности које одговарају теми пројекта, односно

циљу пројекта, подела активности, избор материјала и метода рада,дефинисање места и динамике рада;

реализацију планираних активности; приказ добијених резултата и продуката пројекта; вредновање пројекта (процена остварености дефинисаних циљева

и исхода, указивање на успехе и тешкоће у току реализацијепројекта).

При планирању наставник треба да дефинише тип пројекта, да одреди његовциљ, очекиване исходе, област којом се бави пројекат и повезаност са наставнимпредметима, његове садржаје, активности ученика, потребна средства, динамику



рада по фазама и све што је потребно за успешно спровођење пројектне наставе.Како је наведено, за први разред, најпримеренији је полуструктурирани типпројекта где наставник даје ограничен избор тема, у великој мери дефинишеметодологију рада и сам одређује које ће материјале дати ученицима, а које ће онисами пронаћи. Све садржаје треба реализовати кроз различито тематскоповезивање у игри или функционалној активности која задовољава интересовањеи потребе детета на млађем школском узрасту.

Кроз пројектну наставу треба започети са развијањем основа дигиталнеписмености. На овом узрасту, употреба ИКТ-а требада буде сведена на употребунајједноставнијих алата и упознавање са коришћењем интернета. На крају првогразреда ученик би требао да буде у стању да:

правилно укључи рачунар, покрене програм за цртање, користиодговарајуће алатке овог програма, сачува свој цртеж и искључирачунар.

користи интернет за учење и проналажење информација уз помоћнаставника

правилно седи при раду за рачунаром зна да наведе могуће последице на здравље услед неправилног

коришћења дигиталних уређаја

Један од важних исхода реализације пројекта јесте оспособљавање ученика дадобијене продукте учине видљивим и представе их другима. Бројни су начини дасе то постигне (представе, изложбе, кратки филм, текст у новинама, наступ налокалној телевизији, представљање за родитеље...), а њихов квалитет нијеприоритет.

Пројектна настава јесте захтевнији облик рада који подразумева добру припремунаставника. Планом је предвиђено да се реализује са једним часом недељно алисам наставник ће проценити каква динамика рада највише одговарамогућностима ученика и фази у којој је пројекат. То значи, да уколико је потребнопројектна настава се може организовати и на другачији начин (на пример каодвочас сваке друге недеље).

Родитељи треба да буду упознати са сврхом пројектне наставе и њенимнајважнијим исходима. Они треба да подрже самосталне активности своје деце,или њихов заједнички рад са другом децом, као и да разумеју зашто је важно да непреузимају њихове задатке у жељи да имају боље продукте.

4.6. ЧАС ОДЕЉЕЊСКОГ СТАРЕШИНЕ

Разред Недељни фонд Годишњи фондпрви 1 36



Циљеви и задаци:

Упознавање са професијама људи из непосредног животног окружења,Васпитавање ученика за живот у здравој средини. Подстицање сазнања о себи,свом телу и сопственим способностима. Васпитање за схватање полнеразличитости. Развијање свести, усвајањем нових знања и вештина о ненасилномпонашању и толеранцији, смањењу насиља у школама. Развијање креативно-селективног односа према медијима који утичу на наше навике, понашања,мишљења, ставове. Ширење идеје инклузије. Уважавање основних људскихвредности и поштовање основних дечјих права. Формирање еколошке свести,стицање еколошких знања, развијање љубави према живој и неживој природи.

СадржајиПрофесионална оријентацијаХуманизација односа међу половимаШкола без насиљаЗначајни датумиУтицај МАС медија на образовање и васпитавање децеСаобраћајИнклузивно образовањеБорба против болести зависностиСамовредновање- подршка ученицима


Посете и гостовања, упућују ученике, посматра, бележи, презентује, предаје,изводи оглед, даје упутства, користи информационе технологије, евалуира,упућује на литературу и интернет, организује групни рад, израђује наставнематеријале, усклађује рад са индивидуалним способностима ученика, поштујеузрасне и развојне карактеристике ученика, води наставни процес, фацилитира,охрабрује, мотивише, даје повратне информације.


Посматрање, слушање, презентовање, дебата, играње улога, прикупљањеподатака, повезивање, евалуација, анализа, синтеза, разумевање, критичкипроцењују, заузимају свој став, решавају проблеме, доносе одлуке, повезују сасвакодневним животом, примењују, користе технологију, препознају.

Методе и технике: дијалошка, истраживачка, илустративна, партиципативнеметоде.

Омогућавају развој вештина и способности, ту спада:

самосталан рад ученика са уџбеником и другом литературом,



метода руковођења самосталним радом ученика - краткотрајниогледи,

Решавање проблем – ситуација, прилагођених ученицима нижихразреда основне школе,

Кооперативне методе учења, рад у паровима, групни рад, Интерактивне методе, различите креативне радионице, Амбијентално учење, час у природи и краткотрајни излети, Игра, метода сценске комуникације и едукативне радионице. вршњачко подучавање, делом наставом у природи.


Предмет Садржај ИндикаторЧОСГрађансковаспитање

Другарство у нашој ОЗРазвијање сарадње између ученика инаставникаСвест о себи

1.2.3.1.2.4.октобар

ЧОСГрађансковаспитање

„Буквар дечјих права“Шта ме брине

1.2.4.октобар


Другарство у нашем одељењуУвредљиви надимци

1.2.4. март


Улепшајмо нашу учионицуШкола какву желим

1.2.4. април

ЧОССОН

Култура понашања у школи у првом разредуЗадовољавање својих потреба и осећања уважавајући потребе и осећања других


ЧОССОН

Хигијена тела, здравља, култура одевања, понашање у градском превозуКултура живљења

1.2.3.мај

ЧОССОН

Школски диспанзерКултура живљења

1.2.4. мај

ЧОСФизичковаспитање

Култура понашања у школи, Култура опхођења у комуникацији ученик-наставникПрви час физичког васпитања, врста, спортски поздрав


ЧОСФизичковаспитање

Култура понашања у групи вршњака

Елементарне штафетне игре

1.2.3. март

ЧОСЛиковна култура

У сусрет новогодишњим празницимаЛиковни рад као поклон другу за Нову годину




5. НАСТАВНИ ПЛАНОВИ ЗА ДРУГИ РАЗРЕД

5.1. ФОНД ЧАСОВА ЗА ДРУГИ РАЗРЕД

Редни ДРУГИ РАЗРЕД

А. ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

број Нед. Год.

1. Српски језик 5 180

2. Страни језик – Енглески језик 2 72

3. Математика 5 180

4. Свет око нас 2 72

5. Ликовна култура 2 72

6. Музичка култура 1 36

7. Физичко васпитање 3 108

Укупно : А 21 756

Редни

Б. ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

број



1. Верска настава/ Грађанско васпитање 1 36

2. Народна традиција 1 36

3. Чувари природе 1 36

4. Од играчке до рачунара 1 36

5. Рука у тесту 1 36

Укупно : Б 2 72

Укупно : А+Б 23 828

Редни

Г. ОБЛИК ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА

број

1. Редовна настава 23 828

2. Допунска настава 1 36

Редни Д. ОСТАЛИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ

број РАДА

1. Час одељенског старешине 1 36

2. Друштвене, техничке, хуманитарне, спортске и 1-2 36-72



3. Екскурзије 1 дан

4. Настава у природи7-10 данагодишње

5. Драмско-рецитаторска секција 1 36

6. Ликовна секција 1 36

7. Музичка секција 1 36



Разред Недељни фонд Годишњи фонд

други 5 180

Циљ наставе српског језика у јесте да ученици овладају основнимзаконитостима српскогкњижевног језика на којем ће се усмено и писменоправилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабранакњижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка остварења из српске исветске баштине.

Задаци наставе српског језика:

развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује иунапређује;

основно описмењавање најмлађих ученика на темељима ортоепских иортографских стандарда српског књижевног језика;

поступно и систематично упознавање граматике и правописа српскогјезика;



упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативномграматиком и стилским могућностима српског језика;

оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитимвидовима његове усмене и писмене употребе и у различитимкомуникационим ситуацијама (улога говорника, слушаоца, саговорника ичитаоца);

развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевнојуметности;

развијање смисла и способности за правилно, течно, економично иуверљиво усмено и писмено изражавање, богаћење речника, језичког истилског израза;

увежбавање и усавршавање гласног читања (правилног, логичког иизражајног) и читања у себи (доживљајног, усмереног, истраживачког);

оспособљавање за самостално читање, доживљавање, разумевање,свестрано тумачење и вредновање књижевно-уметничких дела разнихжанрова;

упознавање, читање и тумачење популарних и информативних текстова изилустрованих нциклопедија и часописа за децу;

поступно, систематично и доследно оспособљавање ученика за логичкосхватање и критичко процењивање прочитаног текста;

развијање потребе за књигом, способности да се њоме самостално служекао извором сазнања; навикавање на самостално коришћење библиотеке(одељењске, школске, месне); поступно овладавање начином вођењадневника о прочитаним књигама;

поступно и систематично оспособљавање ученика за доживљавање ивредновање сценских остварења (позориште, филм);

усвајање основних теоријских и функционалних појмова из позоришне ифилмске уметности;

упознавање, развијање, чување и поштовање властитог националног икултурног идентитета на делима српске књижевности, позоришне ифилмске уметности, као и других уметничких остварења;

развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негујеи унапређује;

навикавање на редовно праћење и критичко процењивање емисија за децуна радију и телевизији.


Уочавање и схватање реченице као основне језичке категорије; препознавање иразумевање главних реченичних делова;

упознавање са фонетским и морфолошким појмовима према захтевимапрограма;

савладавање нових програмских захтева из правописа овладавање техником читања и писања латиницом; мотивисање, подстицање и усмерење на читање лектире; увежбавање читања наглас; усавршавање читања у себи у функцији

тумачења текста; уочавање и тумачење битних чинилаца текста према захтевима програма;



симултано усвајање књижевних и функционалних појмова; овладавање основним облицима језичког изражавања и даља усавршавања

и неговање језичке културе;

Наставни предмет: Српски језик 2. разред


ЈезикРеченица -обавештење,питање и заповест.Уочавање потврдних и

одричних реченица. Обележја реченице у говору (интонација и пауза)

и у тексту (велико почетно слово и знаци интерпу

Граматика нкције: тачка, упитник, узвичник).

Препознавање главних делова реченице (предикат, субјекат).

Именице и глаголи (уочавање и препознавање). Разликовање

основних глаголских облика за исказивање садашњег, прошлог и

будућег времена; разликовање потврдних и одричних глаголских

облика. Разликовање рода и броја именица.

Глас и слог, самогласници и сугласници; слоготворно р. Подела речи

на слогове у изговору (једноставнији случајеви).

Употреба великог слова у писању личних имена и презимена,

Правописнадимака уз лично име, имена животиња, вишечланих географских

имена и улица.

Писање адресе.

Растављање речи на крају реда (основна правила).

Писање речце ли у упитним реченицама и речце не уз глаголе у

одричним реченицама.

Скраћенице за мере (корелација са наставом математике).



Тачка. Упитник. Узвичник. Две тачке и запета у набрајању.

Усвајање латинице

КЊИЖЕВНОСТ Лирика

Народна песма: Мајка Јова у ружи родила

Лектира Народна песма: Смешно чудо

Породичне и шаљиве народне лирске песме - избор

Јован Јовановић Змај: Патак и жабе

Момчило Тешић: Пролећно јутро у шуми

Мира Алечковић: Песма за мамине очи

Бранко Ћопић: Болесник на три спрата

Душан Радовић: Лепо је све што је мало

Стеван Раичковић: Кад почне киша да пада

Драган Лукић: Школа

Мирослав Антић: Тајна

Љубивоје Ршумовић: Једнога дана

Владимир Андрић: Дај ми крила један круг

Добрица Ерић: Чуо сам

Избор из поезије Љубивоја Ршумовића и Добрице Ерића

Избор из Антологије српске поезије за децу(приредио Душан

Радовић)

Епика

Народна песма: Марко Краљевић и орао Народнеприповетке: Старо лијино лукавство; Седам прутоваНародна прича: Свети Сава, отац и син Српскенародне бајке - избор

Народне басне: Коњ и магарац; Лисицаи гавран Доситеј Обрадовић: Пас ињегова сенка Десанка Максимовић:Сликарка зима Гроздана Олујић:Шаренорепа



Бранко Ћопић: Доживљаји мачка Тоше(одломци) Ханс Кристијан Андерсен:Бајке (избор)

Јакоб и Вилхелм Грим: Три брата АлександарСергејевич Пушкин: Бајка о рибару и рибици ЛавН. Толстој: Врабац и ласте Феликс Салтен:Бамби (одломак)

Избор из народног усменог стваралаштва

(шаљиве приче, пословице)

Драма

Гвидо Тартаља: Зна он унапред

Драган Лукић: Стара слика на зиду

Александар Поповић: Два писма

Популарни и информативни текстови

Избор из енциклопедија и часописа за децу

Језичка Култура Препричавање

Причање

Описивање

Усмена и писмена вежбања

Методе и технике:

Кроз групни рад, кооперативно учење, вршњачко подучавање, самостални рад ирешавање задатака код куће, посетом музеју, делом наставом у природи,учествовањем на тематским конкурсима; демонстративна, истраживачка,интерактивна, радионичарска; Фронтални рад, рад у пару групни рад, дијалошка,текстуална , илустративна, учење путем открића, амбијентална.


Активности наставника



Упућује ученике, посматра, бележи, презентује, предаје, изводи оглед, дајеупутства, користи информационе технологије, евалуира, упућује на итературу иинтернет, организује групни рад, израђује наставне материјале, усклађује рад саиндивидуалним способностима ученика, поштује узрасне и развојнекарактеристике ученика, води наставни процес, охрабрује, мотивише, дајеповратне информације Организује час и активност, Праћење говора и писања,мотивише и подстиче наводи примере, подсећање ученичка на искуства,сузбијање мисаоне инерције и ученикових имитаторских сколоности, упућивањеученика на погодне текстове и говорне ситуације у којима се одређена језичкапојава природно јавља и испољава. показује, пише, објашњава проверава научено,обавештава ученике о постигнућу и резултатима Организује час и активност,координира рад група Мотивише,чита, разговара, тумачи текст , указује наповезивање и груписање са одговарајућим садржајима из граматике, правописа ијезичке културе, прати и вредниује читање ученика и учешће у тумачењутекстова Емоционално-мотивационо припрема за рад на часу, демонстрираподстиче, усмерава и подржава оригиналне идеје и закључке, припремљенматеријал и наставна средства презентује ученицицма, формира групе, помаже уинтерактивном раду, координира рад група, прати и бележи одговарајућазапажања, чита и анлизира и вреднује ученичке радове, демонстрација грешака идобрих задатака, упућује ученике на коришћење додатне литературе


Пролагођавањем захтева и задатака индивидуалним способностима ученика

- преписивањем текстова с ћирилице на латиницу и обрнуто

- путем вежби слушања,говорења,читања и писања

- путем језичких игара

- коришћењем аудио снимака (ради усвајања правилног акцентовања речи)

- путем писмених вежби

- подстицањем свесне активности и мисаоног осамостаљивања ученика

- заснивањем тежишта наставе на суштинским вредостима,односно набитним својствима и стилским функцијама језичких појава

- повезивањем наставе са доживљајем уметничког текста

- коришћењем уметничких доживљаја као подстицаја за учење матерњегјезика

- неговањем примењеног знања и умења



- континуираним повезивањем знања о језику са непосредном говорномпраксом

- остваривањем континуитета у систему правописних и стилских вежбања

- коришћењем прикладних илустрација одређених језичких појава

- коришћењем погодног полазног текста на коме се увића и објашњаваодређена језичка појава

- подстицањем ученика да полазни текст доживе и схвате у целини ипојединостима

- утврђивањем, обнављањем и применом стечених знања и умења

- упућивањем ученика да у тексту,односно у записаним исказима из говорнепраксе уочавају примере језичке појаве која је предмет сазнавања

- илустовањем и графичким представљањем језичких појмова и њиховиходноса

- препознавањем,објашњавањем и применом сазнатог градива у новимоколностима и новим примерима које наводе сами ученици

- подстивањем ученика на учлањивање у библиотеку(школску, месну)

- организовањем сусрета и разговора с писцима, литерарних игара итакмичења

- мотивисањем и подстицањем ученика на препричавање, причање иописивање разноврсних садржаја



Српски језикКако се играју жмиурке (причањена Садржајна

основу низа слика) корелација 1.2.3.

Физичко васпитањеЕлементарне игре орјентације у

простору Временска

корелација 1.2.4.

(септембар)

Српски језикСтигла нам је јесен (час у природи)- Садржајна



говорна вежба корелација

Музичка култура „Јесен“-Н. Радуновић , песма 1.2. 3.

Свет око нас Годишња доба

Временска

корелација-

1.2.4.(октобар)

Српски језикО лепом понашању- говорна и писмена Садржајна

вежба корелација

Свет око нас Правила понашања 1. 2. 3.

Српски језик „Лисица и гавран“, народна басна Садржајна

Ликовна култура Израда маски корелација

1.2.3.

Српски језик „Сликарка Зима“-Д. Максимовић Садржајна

Музичка култура Песма“Зима“ корелација 1.2.3.

Временска


(децембар-јануар)

Српски језик „Свети Сава и отац и мати са малим Садржајна

дететом“, народна прича корелација 1.2.3.

„Химна Светом Сави“, слушање музике

Музичка култура Временска


(јануар)

Српски језик „Пролећно јутро у шуми“-М. Тешић Садржајна

Музичка култура „Стиже нам пролеће“, песма корелација 1.2.3.



Српски језик Читамо и пишемо латиницом Садржајна

Ликовна култура Лепо писање слова у низу корелација 1.2.3.

Српски језик Читамо и пишемо латиницом Садржајна

Ликовна култура Лепо написана порука корелација 1.2.3.

Српски језик „Бик и зец“, народна прича Садржајна

Ликовна култура Израда маски корелација 1.2.3.

Израда сцене

Српски језик „Добри пријатељи“-Ј. Ј. Змај Садржајна

Музичка култура „Хајде пријатељи“, певају деца света корелација 1.2.3.



Други 2 72

Други разред

Циљ наставе страног језика на млађем школском узрасту јесте развијањесазнајних и интелектуалних способности ученика, стицање позитивног односапрема језику који није њихов матерњи језик, односно уважавање различитости,упознавање фонолошког система страног језика и основних комуникативнихвештина у усменом општењу.

Задаци оралне наставе су:

- развијање способности коректног изговора,акцентовања речи и интонирањаисказа; - развијање способности и навика слушања са разумевањем;- развијањеспособности креирања основних модела реченица у везаном говору;- усвајањеречи и основних реченичних модела кроз њихову употребу у различитимконтекстима;- усвајање језика кроз природну и спонтану комуникацију;-стварање основног вокабулара за даље учење страног језика.

Задаци на нивоу језичких вештина:



а) Разумевање говора Ученици треба да: распознају гласове, посебно оне којихнема у матерњем језику, као и основну мелодијску шему карактеристичну за датистрани језик; разумеју бројалице, кратке дечије песме и рецитације у оквируобрађене лексике; разумеју, у оквиру усвојене лексике и структура, императивнеисказе и кратке, једноставне исказе чињеничне природе и на основу тога вршеидентификацију лица, предмета и сл.; разумеју кратка питања, упутства икоманде и на њих коректно реагују.

б) Усмено изражавање Ученици треба да: коректно и уз одговарајућу интонацију,изговарају гласове у кратким

смисаоним целинама; репродукују кратке песме, рецитације и бројалице; користеформалне и неформалне поздраве; коректно одговарају на постављена питања увези са познатом тематиком; изражавају потребе, интересовања, допадања /недопадања; изражавају способност и могућност да се нешто уради; честитајурођендан и пригодне празнике; дају кратак опис предмета, лица, других живихбића, непосредног окружења и сл; дају основне податке о себи и члановима својепородице; постављају кратка једноставна питања ("да / не" питања); оспособе сеза комуникацију у оквиру усвојене лексике уз коришћење најједноставнијихреченичних модела и устаљених израза.

Очекивана постигнућа на крају првог разреда:

Ученик треба да: разуме говор наставника, запис са аудио касете, песме,рецитације, бројалице; разуме једноставна упутства, заповести и на њихадекватно реагује; схвати општи смисао кратких једноставних исказа у контексту;репродукује кратке исказе уз коректан изговор и интонацију; уочава везу говораса невербалним облицима комуникације; користи једноставне формалне инеформалне поздраве; даје кратке исказе према датом моделу; изражава својепотребе, допадања / недопадања; изражава лепе жеље; зна да представи себе ичланове своје породице; говори о особама и предметима из свог окруженикористећи најједноставније језичке структуре и лексику; учествује уактивностима на часу.Од ученика се очекује да уме да каже, сам или уз помоћнаставника, једну до две кратке реченице, уз коректан изговор и интонацију и дапоставља једноставна питања, тзв. "да/не" питања.

Очекивана постигнућа на крају другог разреда:

Ученик треба да:

o разуме говор наставника и записе са аудио и видео касета;

o разуме једноставна упутства, захтеве, молбе и на њих адекватно реагује;

o схвати општи смисао кратких једноставних исказа у контексту; служи сеневербалнимоблицима комуникације;



o користи једноставне формалне и неформалне поздраве; o даје кратке исказепрема датом моделу;

o описује сам или уз помоћ наставника, слику и ситуације на слици;

o зна да представи чланове своје породице и особе из непосредног окружења;

o изражава своје потребе,допадања/недопадања,способност да сенешто уради; o изражава лепе жеље;

o уме да се оријентише у простору и казује време на сату (пуни сати);

o користи најједноставније језичке структуре и лексику да говори о себи, свомкућном љубимцу или љубимцу свог друга, предметима из непосредногокружења, својим интересовањима.

Од ученика се очекује да уме да каже, сам или уз помоћ наставника, две до трикратке реченице, уз коректан изговор и интонацију и поставља једноставнапитања ("да/не" питања, питања о идентитету, месту/положају где се лице илипредмет налазе).


Introduction Упознавање ученика са наставним предметом.

Welcome to Super Упознавање са новим јунацима књиге, учествовање у играма и

me активностима.

Учење нових речи , бројеви до 10, основне боје кроз две песмице,

Lucy's birthday

разумевање путем слушања, учествовање у играма и

активностима. Попуњавање радне свеске. Праћење и смишљање

сопствене приче.

Учење нових речи о предметима oкo нас, основним придевимакoкo нас, основним придевима нас, основним придевима

Lucy's tree house

кроз две песмице, разумевање путем слушања, учествовање у

играма и активностима. Попуњавање радне свеске.Праћење и

смишљање сопствене приче.

At the shopping

Учење нових речи понашању и предметима у радњи кроз песмице,




centreактивностима. Попуњавање радне свеске. Праћење и смишљање


Christmas Учење нових речи везаних за Божић, учење о обичајима у

Британији. Обрада песме.

At the adventure

Учење нових речи о забавним парковима и њиховим садржајима

кроз песмице, разумевање путем слушања, учествовање у играма

parkи активностима. Попуњавање радне свеске. Праћење и смишљање


Учење нових речи о дивљим животињама кроз песмице,


At the zoo активностима.Коршћење Present Simple Coкo нас, основним придевимаntinuoкo нас, основним придевимаus у множини.

Опис локације. Попуњавање радне свеске. Праћење и смишљање


Учење нових речи о граду и зградама као и давање упутстава како

In town

негде стићи, бројеви до 20 кроз песмице, разумевање путем

слушања, учествовање у играма и активностима. Попуњавање

радне свеске. Праћење и смишљање сопствене приче.

Easter

Учење нових речи Ускрсу, као и о обичајима везаним за овај

празник.

Учење нових речи о распусту, изражавање планова, речи везане за

путовања као и о заборављеним стварима кроз две песмице,

On holiday разумевање путем слушања, учествовање у играма и

активностима. Попуњавање радне свеске. Праћење и смишљање




Revision Обнављање градива и интерактивних игара.


Рад ученика се прати на редовним часовима, часовима додатне и допунскенаставе и на секцијама.

Оцењивање се врши на основу разумевање усмене поруке, извршавање наредби,давања кратких одговора, певање песмица, активности на часу, домаћих задатакаи сликовних диктата.

Методе и технике: комуникативно-интерактивна, монолошко-дијалошка,текстуална, демонстративно-илустративна, вербално-текстуална, аудитивнаметода, вршњачко подучавање, самостални рад и решавање задатака код куће,рад у паровима, малим и великим групама (мини-дијалози, игра по улогама, итд).Слушање и реаговање на команде наставника или са аудио записа (углавномфизичке активности: устани, седи, ходај, скочи, играј, али и активности у вези сарадом у учионици: цртај, сеци, боји, отвори/затвори свеску, итд.), мануелнеактивности (сецкање, бојење, прављење предмета од глинамола, израда постераза учионицу и сл.), вежбеслушања (према упутствима наставника или са аудиозаписа повезати појмове у радној свесци, додати делове који недостају и сл.),интерактивне игре, певање у групи, погађање предмета и лица, цртање подиктату, игра по улогама (симулација), повезивање аудио материјала саилустрацијом, заједничко прављење илустрованих материјала...

Наставник бележи запажања у вези са радом ученика и ученику даје информацијуо напредовању или недовољном ангажовању.


Активности наставника: предаје, објашњава, организује групни рад,посматра,бележи, усклађује рад са индивидуалним способностима ученика, води наставнипроцес, охрабрује, мотивише, даје повратну информацију, израђује наставнематеријале, проверава знање ученика.

Активности ученика: посматрају, слушају (наставника, аудио записе), понављају,комуницирају, рецитују, певају, цртају, показују, повезују, повезују сасвакодневним животом и школском праксом, увежбавају кратке дијалоге, играјуулоге.





Енглески језик Numbers 7-10 Садржајна

Математика Бројеви прве стотине корелација

1.2.3.



1.2.3.



1.2.3.

Енглески језик Food Садржајна

Српски језик Једнина и множина именица корелација

1.2.3.

Енглески језик Alphabet Садржајна

Српски језик Читамо латиницу и пишемо латиницом корелација

1.2.3.

Енглески језик In Town Садржајна

Свет око нас Ми у саобраћају корелација

1.2.3.

Енглески језик Twinkle, twinkle little star Садржајна

Музичка култура Блистај, блистај, звездо мала корелација

1.2.3.



други 5 180



Циљ наставе математике јесте: да ученици усвоје елементарнаматематичка знања која супотребна за схватање појава и зависности у животуи друштву; да оспособи ученике за примену усвојених математичких знања урешавању разноврсних задатака из животне праксе, за успешно настављањематематичког образовања и за самообразовање; као и да доприносеразвијању менталних способности, формирању научног погледа на свет исвестраном развитку личности ученика.

Задаци наставе математике јесу:

- да ученици стичу знања неопходна за разумевање квантитативних ипросторних односа и законитости у разним појавама у природи, друштву исвакодневном животу;

- да ученици стичу основну математичку културу потребну за откривање улогеи примене математике у различитим подручјима човекове делатности(математичко моделовање), за успешно настављање образовања и укључивање урад;

- да развија ученикову способност посматрања, опажања и логичког, критичког,стваралачког и апстрактног мишљења;

- да развија културне, радне, етичке и естетске навике ученика, као иматематичку радозналост у посматрању и изучавању природних појава;

- да ученици стичу способност изражавања математичким језиком, јасност ипрецизност изражавања у писменом и усменом облику;Завод за унапређивањеобразовања и васпитања - да ученици усвоје основне чињенице о скуповима,релацијама и пресликавањима;

- да ученици савладају основне операције с природним, целим, рационалним иреалним бројевима, као и основне законе тих операција;

- да ученици упознају најважније равне и просторне геометријске фигуре ињихове узајамне односе;

- да оспособи ученике за прецизност у мерењу, цртању и геометријскимконструкцијама;

- да ученицима омогући разумевање одговарајућих садржаја природних наука идопринесе радном и политехничком васпитању и образовању;

- да изграђује позитивне особине ученикове личности, као штосу:истинољубивост, упорност, систематичност, уредност, тачност, одговорност,смисао за самостални рад;

- да интерпретацијом математичких садржаја и упознавањем основнихматематичких метода допринесе формирању правилног погледа на свет исвестраном развитку личности ученика;



- да ученици стичу навику и обучавају се у коришћењу разноврсних извор



- савладају сабирање и одузимање до 100;

- схвате множење као сабирање једнаких сабирака, упознају и користе термине изнак множења;

- упознају операцију дељења, користе термине и знак дељења;

- упознају (на примерима) комутативност и асоцијативност рачунских операција(без употребе ових назива);

- уочавају својства нуле као сабирка, чиниоца и дељеника, а јединице као чиниоцаи делиоца;

- савладају таблицу множења једноцифрених бројева и одговарајуће случајеведељења (до аутоматизма);

- савладају множење и дељење у оквиру 100, упознају функцију заграде иредослед извођења рачунских операција;- умеју да прочитају и запишу помоћу слова збир, разлику, производ и количник,као и да знају да одреде вредност израза са две операције;

- упознају употребу слова као ознаку за непознати број (односно, као замену занеки број) у најједноставнијим примерима сабирања и одузимања.


Природнибројеви

Сабирање и одузимање природ них бројева до 100

(с прелазом преко

до 100 десетице).

Комутативност и асоцијативност сабирања.

Множење и дељење природних бројева; знаци за множење и дељење

(. , :); речи: чиниоци, производ, дељеник, делилац, количник. Нула и

јединица као чиниоци; нула као дељеник. Комутативност и

асоцијативност множења.

Изрази(две операције); заграде, редослед рачунских операција.



Слово као замена за неки број

Одређивање непознатог броја у једнакостима типа: x + 5 = 9; 7x = 35;

x : 5 = 3;

12 : x = 4.

Појам половине.

Решавање једноставнијих задатака (највише две операције).

Геометријскaтела

Предмети облика лопте, ваљка, квадра и коцке. Упоређивање

и фигуре предмета по облику, ширини, висини и дебљини.

Дуж, полуправа и права. Цртање разних кривих и изломљених

линија.

Отворена и затвор ена изломљена линија. Уочавање и цртање

правоугаоника и квадрата на квадратној мрежи.

Мерења и мереМерење дужи помоћу метра, дециметра и центиметра. Мере за време:

час, минут, дан, седмица -недеља, месец.

Однос између јединица упознатих мера.


Рад ученика се прати на часовима редовне и допунске наставе,као и насекцији.Континуирано се проверава израда домаћих задатака. Активности на часусе реализују путем фронталног рада, рада у пару, групног рад, кооперативногучења, вршњачког подучавања, самосталног рада. У раду се примењујудијалошка ,илустративна, демонстративна и интерактивна метода, као и учењепутем открића. Ниво усвојености наставних садржаја се проверава путемконтролних вежби, тестова, домаћих задатака, усменим путем, праћењемангажованости ученика у раду на часу.

Наставник бележи запажања у вези са радом ученика и ученику даје информацијуо напредовању или недовоњном ангажовању.

Активности у образовно-васпитном раду :



Активности ученика

Броји, сређује по редоследу, групише, прегрупише, упоређује, сабира и одузима,открива релације и њихово математичко изражавање, рачуна, решава проблемскеситуације, примењује стечена знања, меморише, слуша, посматрa, прави моделе,уочава, препознаје, описује, обликује, разликује, групише, црта, пише чита,именује, пресликава, поставаља питања, сарађује


Организује час и активности, задаје и проверава научено, даје упуства иобјашњења, повезује знања, прати, прилагођава, помаже, мотивише, подстиче,слуша, демонстрира, инсистира на тачности,прецизности и уредности, организујегрупни рад, координира рад група и бележи одговарајућа запажања ,израђујенаставне материјале, усмерава и подржава оригиналне идеје и закључке,обавештава ученике о постигнућу и резултатима.


-игра и практична активност ученика - на подесан визуелан начин или крозпригодан језик истичу се својства релације,захтевајући

при томе да их ученици и сами уочавају, исправно представљају и у том смислу сањима активно раде.

-благовремено изучавање својстава операција и веза између њих -усвајање свакогсвојства операције пролази кроз неколико етапа:припремна вежбања,

одговарајуће операције на одабраним примерима, формулисање својства,примена својства у одређивању вредности израза и начину рачунања, записсвојства помоћу слова. посебно је важно да се утврди како промене компоненатарачунских операција утичу на резултат; као и да се укаже на значај овихчињеница у практичном рачунању.

-операције се врше усмено,уз записивање одговарајућих израза и једнакости.

-предвиђањем довољног броја вежбања чијим ће обављањем ученициизграђивати сигурност испретност усменог и писменог рачунања.

-инсистирањем на томе да ученици текстуално записане задатке приказујубројевним изразимаи да речима исказују бројевне изразе, односно да их читају.



-код ученика се поступно изграђује представа о променљивој

-решавање једначина у ii разреду заснива се на познавању рачунских операција ињиховемеђусобне повезаности.

- усвајањем нових облика сабирања и одузимања бројева до100 (са и безпрелаза десетице)

- усвајањем нових садржаја из геометрије;

-усвајањем мера мањих од метра(претварања)

-решавањем текстуалних задатака



Mатематика/Предмети у облику квадра, коцке, ваљка и лопте/ Садржајна и

Ликовна култура Кретање више облика у простору временска

корелација

(септембар)-

1.2.3. и 1.2.4.

Mатематика/ Права, полуправа, дуж/ Садржајна


Пут ка лепом писању


1.2.3.

Mатематика/ Мере за дужину / Садржајна и

Физичко васпитање Скок удаљ из залета временска


(септембар)-

1.2.3. и 1.2.4.

Mатематика/ Сабирање и одузимање двоцифрених и Садржајна

Физичко васпитање

једноцифрених бројева / Елементарне игреза корелација-

корелацију са математиком и мерење 1.2.3.



телесне висине

Mатематика/Замена места и здруживање сабирака / Брзо трчање са променом места Садржајна

Физичко васпитање корелација-

1.2.3.

Mатематика/Израчунавање непознатог броја / Игре откривања Садржајна

Физичко васпитање и погађања корелација-

1.2.3.

Mатематика/Знак пута. Производ два броја / Знаци и симболи Садржајна

Ликовна култура (Знак одељења) корелација-

1.2.3.

Mатематика/Замена места чинилаца / Штафетне игре са брзим трчањем Садржајна

Физичко васпитање корелација-

1.2.3.

Mатематика/Изломљена линија / Савладавање стазе препрека Садржајна


(полигона) различитим природним облицима кретања корелација-

1.2.3.

Mатематика/Дељење – усмена провера / Песма са бројевима Садржајна

Музичка култура корелација-

1.2.3.

Mатематика/СветГодина, месец, седмица, дан / Седмица, месец, година Садржајна



око нас корелација-

1.2.3.

Mатематика/Свет Час, минут / Коришћење часовника Садржајна

око нас корелација-

1.2.3.

5.2.4. Свет око нас


Други 2 72

Циљ и задаци

Основна сврха изучавања интегрисаног наставног предмета Свет око нас је даусвајањем знања, умења и вештина деца развијају своје сазнајне, физичке,социјалне и креативне способности, а истовремено спознају и граде ставове ивредности средине у којој одрастају као и шире друштвене заједнице.Откривањем света код деце се развијају сазнајне способности, формирају сеосновни појмови и постепено се граде основе за систем појмова из областиприроде, друштва и културе.

Општи циљ интегрисаног наставног предмета Свет око насјесте да децаупознају себе,својеокружење и развију способности за одговоран живот у њему.

Остали циљеви и задаци овог наставног предмета су:

- развијање основних појмова о непосредном природном и друштвеном окружењуи повезивање тих појмова;

- развијање способности запажања основних својстава објеката, појава и процеса уокружењу и уочавање њихове повезаности;

- развијање основних елемената логичког мишљења;

- развијање радозналости радозналости, интересовања и способности за активноупознавање окружења;

- оспособљавање за самостално учење и проналажење информација;

- интегрисање искуствених и научних сазнања у контуре система појмова изобласти природе и друштва;



- стицање елементарне научне писмености и стварање основа за даље учење;

- усвајање цивилизацијских тековина и упознавање могућности њиховограционалног коришћења и дограђивања;

- развијање еколошке свести.

Циљеви и задаци

- формирање елементарних научних појмова из природних и друштвених наука;- овладавање почетним техникама сазнајног процеса и почетним методама и

техникама учења;

- подстицање дечијих интересовања, питања, идеја и одговора у вези са појавама,процесима и ситуацијама у окружењу у складу са њиховим когнитивно-развојнимспособностима;

- подстицање и развијање истраживачких активности деце;- подстицање уочавања узрочно-последичних веза, појава и процеса, на основуразличитих параметара;

- описивање и симулирање неких појава и моделовање једноставних објеката у свомокружењу;

- слободно исказивање својих запажања и предвиђања и самостално решавањеједноставних проблем-ситуација развијање различитих социјалних вештина иприхватање основних људских вредности за критеријум понашања премадругима;

- развијање одговорног односа према окружењу као и интересовања испремности за његово очување


Жива и нежива Жива природа

природа Заједничке особине живих бића

Процеси који се одвијају у живим бићима (дисање,исхрана,

раст, остављање потомства

Разлике међу живим бићима у зависности од средине укојој

живе Разноврсност биљака у мојој околини

Разноврсност животиња у мојој околини



Значај биљака и животиња за човека

Човек као део живе природе и његова улога у очувањуприродне

равнотеже

Где све има воде (облици појављивања и

основна својства воде)

Променљивост облика и слободна површина воде,услови тока

Ваздух свуда око нас, ваздух - услов живота

Како препознати ваздух (кроз сопствено кретање ипокретање

тела)

Сунце -извор светлости и топлоте и условживота;Промене које

настају при загревању и хлађењу воде и ваздуха(промена

температуре, испаравање и замрзавање воде, настајањеоблака,

магла, падавине,

Дуга

Земљиште -услов за раст и развој биљака

Веза живе и неживе природе

Промене у природи и активности људи у зависностиод

годишњих доба

Облик тела живих бића у зависности од средине у којојона

живе;Без чега не могу жива бића -нераскидива веза живеи

неживе природе;

Где човек живи Насеља (појам и врсте насеља некад и сад)

Рељеф и површинске воде у месту и околини



Живимо у насељу (групе људи, улоге појединаца и група)

Правила понашања у групи (права и одговорностиприпадника

групе, о бичаји, традиција и празници некад и сад) (4часа)

Сналажење у насељу (улица, број, карактеристичниобјекти...) Саобраћај у насељу (врсте саобраћаја икомуникације, саобраћајна средства, ред и безбедност икултура понашања у саобраћају...)

Људска делатност Човек ствара(услови за живот и рад,потребељуди,производиљудског рада).

Исти материјал - различити производи, различитиматеријали за исти производ .

Разноврсност материјала (дрво, камен, метал,стакло, разне врсте пластике, гума, папир, картон,пластелин...)

Основна својства материјала (тврдоћа, еластичност,пластичност...) и њихов значај за људску делатност.

Понашање материјала под механичким утицајимаУтицај топлоте на тела (промена температуре,ширење и скупљање, топљење и очвршћавање,сагоревање...)

Топлотна проводљивост материјала .

Могућност наелектрисавања тела и особине којетада испољавају .

Електрична проводљивост материјала (проверапомоћу струјног кола са батеријом и маломсијалицом) .

Кретање у простору и Дан, одређивање доба дана према положају Сунца,

трајање дана



времену Кретање у простору и времену.

Шта све утиче на брзину кретања тела (облик ивеличина тела, материјал од кога је начињено,подлога, средина, јачина деловања) .

Брзина кретања организама у зависности од обликатела и средине у којој живе Мерење времена (појамсата и коришћење часовника) .

Временске одреднице: дан, седмица,месец, година Делови године - годишњадоба (трајање) Сналажење навременској ленти .

Методе и технике:

Кроз групни рад, кооперативно учење, вршњачко подучавање, самостални рад ирешавање задатака код куће, посетом музеју, делом наставом у природи,учествовањем на тематским конкурсима; демонстративна, истраживачка,интерактивна, радионичарска; Фронтални рад, рад у пару групни рад, дијалошка,текстуална, илустративна, учење путем открића, амбијентална.


При остваривању циљева и задатака предмета Свет око нас мора се имати у видуда су садржаји и активности неодвојиви у наставном процесу. Важно је одабратиактивности које ангажују како поједина чула тако и више чула паралелно.Синхронизација чулних утисака даје целовиту слику објеката, процеса, појава ињихову интеграцију у комплексну слику света, а уважава различитости усклоностима деце при упознавању света и процесу учења. Добра интеграцијачулних утисака је услов за правилно искуствено сазнање и отворен пут затрансформацију представа и опажајно - практичног мишљења у појмовно.Завод заунапређивање образовања и васпитања. Кад год је то могуће, у процесу учењатреба омогућити ученицима избор различитих активности и садржаја, сходноњиховим субјективним склоностима, ради постизања жељених циљева.Активности треба осмислити тако да (уз опрез) дете испробава своје могућности.Неопходно је пружити му прилику да кроз активности покаже својуоспособљеност у практичној примени усвојених знања. За изучавање природнихпојава врло је значајно проблемско структурирање садржаја као подстицајрадозналости и интелектуалне активности деце. У првом и другом разредупредност имају истраживачке активности засноване на чулном сазнању, стеченепрактиковањем кроз експерименте у осмишљеној образовној активности, као и усвакодневном животу и спонтаној игри. Пожељне су активности које омогућујуинтеракцију са физичком и социјалном средином, јер доприносе спознавањусвета око нас, тако што се откривају односи и упознају својства и карактеристикепредмета, бића, појава и процеса и стичу се социјалне вештине.



Значајне активности ученика у оквиру предмета Свет око нас јесу:

- Посматрање са усмереном и концентрисаном пажњом ради јасног запажања иуочавања света у окружењу (уочавање видних карактеристика);

- Описивање - вербално или ликовно изражавање спољашњих и унутрашњихзапажања;- Процењивање - самостално одмеравање;- Груписање - уочавање сличности и различитости ради класификовања;- Праћење - континуирано посматрање ради запажања промена;- Бележење - записивање графичко, симболичко, електронско бележењеопажања;

- Практиковање - у настави, свакодневном животу и спонтаној игри и раду;- Експериментисање - намерно модификоване активности, огледи које изводи сам

ученик;- Истраживање - испитивање својстава и особина, веза и узрочно-последичних

односа;- Сакупљање - прављење колекција, збирки, албума из природног и друштвеног

окружења;- Стварање - креативна продукција;- Играње - дидактичке, едукативне и спонтане игре;- Активности у оквиру мини-пројекта - осмишљавање и реализација.

Већина циљева и задатака овог предмета постиже се кроз непосреднуистраживачку активност деце и ненаметљив подстицај и подршку наставника.


Пролагођавањем захтева и задатака индивидуалним способностима ученикапутем вежби слушања,говорења, огледа, практичних активности

- путем игара- коришћењем аудио снимака и видео снимака- путем писмених вежби- подстицањем свесне активности и мисаоног осамостаљивања ученика- заснивањем тежишта наставе на суштинским вредностима,односно на

битним својствима- неговањем примењеног знања и умења- континуираним повезивањем знања- коришћењем прикладних илустрација- коришћењем погодног полазног текста на коме се увиђа и објашњава

одређена појава- утврђивањем, обнављањем и применом стечених знања и умења- илустовањем и графичким представљањем односа у природи



- израдом плаката, групних илустарција- препознавањем, објашњавањем и применом сазнатог градива у новим

околностима и новим примерима које наводе сами ученици.



Свет око нас Годишња доба Садржајна

Српски језикСтигла нам је јесен (час у природи)- говорнавежба корелација-

„Јесен“-Н. Радуновић, песма 1.2.3.

Музичка култура “Зима“, песма Временска


1.2.4. (октобар)

Свет око нас Правила понашања Садржајна

Српски језикО лепом понашању - говорна и писменавежба корелација-

1.2.3.

Свет око нас Седмица, месец, година Садржајна

Математика Година, месец, седмица, дан корелација-

Српски језик Правопис (писање датума) 1.2.3.

Свет око на Мерење времена / Коришћењ часовника Садржајна

Математиа Час, минут„Куцање сата“, бројалица корелација-

Музичка култура 1.2.3.

Свет око нас Које је доба дана Садржајна

Српски језик „Мрак“, Јован Јовановић Змај корелација-

Ликовна култура Силуете, позориште сенки 1.2.3.

Свет око насРазноврсност материјала и њиховаупотреба / Садржајна



Комбиновање материјала и прављење новихцелина корелација-

Тема: Преобликовање материјала њиховимспајањем

1.2.3.


Свет око нас Појам и значај рециклаже Садржајна

Чувари природе Загађивање животне средине корелација-

1.2.3.

Свет око нас Где све има воде Садржајна

Српски језик Пас и његова сенка –Доситеј Обрадовић корелација-

Чувари природе Зашто је вода важна 1.2.3.

Штедети воду је лако

Свет око нас Шта је кретање Садржајна

Ликовна култураМировање и кретање облика у простору /Кретање корелација-

више облика у простору 1.2.3.

Физичко Елементарне игре /“Мини куглана“

васпитање

Свет око нас Значај биљака за човека Садржајна

Ликовна култура Плакат за здраву храну корелација-

1.2.3.

Свет око нас Ми у саобраћају / Врсте саобраћаја Садржајна

Музичка култураГласно-тихо, брзо – споро, „Трамвај, ауто,воз“ корелација-

Ликовна култура Летилица, брод, воз, ауто 1.2.3.



Други 2 72



Циљ васпитно-образовног рада у настави ликовне културе јесте да сеподстиче и развијаучениково стваралачко мишљење и деловање у складу садемократским опредељењем друштва и карактером овог наставног предмета.

Задаци:

- настава ликовне културе има задатак да развија способност ученика заопажање облика, величина, светлина, боја, положаја облика у природи;

- да развија памћење, повезивање опажених информација, што чини основуза увођење у визуелно мишљење;

- стварање услова за разумевање природних законитости и друштвенихпојава;- стварати услове да ученици на сваком часу у процесу реализацијесадржаја користе технике и средства ликовно-визуелног изражавања;- развијање способности за препознавање традиционалне, модерне, савремене

уметности;

- развијати ученикове потенцијале у области ликовности и визуелности, тему помагати у самосталном изражавању коришћењем примерених техника исредстава;

- развијати љубав према вредностима израженим у делима свих обликауметности;

- да ствара интересовање и потребу за посећивање изложби, галерија, музејаи чување културних добара;

- да осетљивост за ликовне и визуелне вредности коју стичу у настави,ученици примењују у раду и животу;

- развијати сензибилитет за лепо писање;- развијати моторичке способности ученика.



- схвате ликовно-визуелни рад као израз индивидуалногосећања, доживљаја и стваралачке имагинације;

- опажају, сећају се, објашњавају и реконструишу појаве или ситуације;

- стекну искуства о: оплемењивању животног и радног простора, контрасту облика, карактеру облика, коришћењу материјала за рад, визуелним знаковима, опажањима облика у кретању, компоновању, рекомпоновању, дејству светлости на карактер облика;- развију навику лепог писања;- развију осетљивост за лепо писање (ћириличка и латиничка палеографија)






Кретање облика уКретање више облика у простору, кретање једног облика упростору.

простору

Дејство светлостиПриродна и вештачка светлост, силуета,сенка (сопствена ибачена),

на карактероблика фигура и позадина, светло и сенка у фигури.

Амбијент -сценски Израда маски, костима и сцене

простор

Лепо писање са Писање латиничких слова упоредо са ћириличким словима.

калиграфијомПисање латиничких и ћириличких слова у складу сакалиграфским

принципима.

Контраст (каоПриродни и вештачки облици, слагање - разлагање,разлагање -

мотивација за слагање,

опажање облика)једнобојан - вишебојан, обрађен - необрађен, прав - крив,једноставан

- сложен,

испупчен - удубљен.

Разне врстезнакова Печат, грб, симболи, словни и нотни знаци.

и симбола

Једнобојна Једнобојна композиција употребних предмета.

композиција

употребних

предмета

(клуаж)



Замишљања Вербални опис, текст, фотографија...

ПреобликовањеПреобликовање материјала или предмета њиховимспајањем.

материјала или

предметањиховим

спајањем

(везивање)

Начин примене и праћење рада ученика -методе и технике

- Кроз групни рад, кооперативно учење, вршњачко подучавање, самостални рад,посетом музеју, делом наставом у природи, учествовањем на тематскимконкурсима; демонстративна, истраживачка, интерактивна, радионичарска;

- Фронтални рад, рад у пару групни рад, дијалошка, текстуална, илустративна,учење путем открића, амбијентална.

Активности у образовно-васпитном раду :


- Опажају, цртају геометријске моделе, секу, нижу, анализирају, причају, сликају;

- Повлачење уских, кривих линија, повлачење широких правих и кривих линија,писање латиничних и ћириличних слова, везивање слова у речи, повлачењеотворених и затворених линија;

- Вредновање елемената лепог писања, писање слова, повезивање писаних слова уречима, активност и залагање на часу, учешће у анализи и самоанализи;

- Упознавање са проблемом, постављање хипотезе, решавање проблема сликањемрља /тачке, линије.../на папиру, повезивање тих мрља у знак, вајање, цртање;

- Уочавање,схватање, обликовање,разлагање,слагање, дорада фотографија изновина,вајање, Израда маски, израда лутки;

- Разговарају, опажају, наводе примере;




-Организује час, формира групе, коригује јачину светлости, објашњава, бирарадове за анализу, прати активности и рад, помаже, демонстрира;

- Упознаје ученике са историјском вредности писма, помаже у употреби прибораза писање, представља калиграфске принципе, врши коректуру, одређујеадекватне педагошке подстицаје, активно прати рад ученика, фотографишерадове;

- Подстиче, наводи ученике на опажање, наводи примере;

- Води разговор о опажању и препознавању карактери-стика разних амбијенатаКоординира рад група;


Састоје се у развијању ученикове способности за:

- све ликовне елементе;

-ликовно стваралачки рад;

- различите ликовне материјале и медије;

- естетске критеријуме;

- ликовна уметн. дела у оквиру културне баштине у за савремена кретањауметности свог идругих народа;

- визуелну перцепцију и аперцепцију;

- креативно мишљење;

- оплемењивање животног и радног простора;

- активно стваралачко учествовање у културном и уметничком животу средине;

- активно естетско унапређивање своје околине и очување природе ибаштине завичаја;

- неговање укупних људских достигнућа;

- сопствену еманципацији;

- културу рада.



Ликовна култура Мировање и кретање облика у простору Садржајна

Свет око нас Шта је кретање корелација-



Физичковаспитање Ритмичко кретање 1.2.3.

Ликовна култура Светлост, облици и сенке Садржајна

Свет око нас Које је доба дана корелација-

Сунце као услов живота 1.2.3.

Српски језик Пас и његова сенка –Доситеј Обрадовић

Ликовна култура Сценски простор Садржајна

Српски језик Зна он унапред –Гвидо Тартаља корелација-

1.2.3.

Ликовна култура Израда маски Садржајна

Српски језикЛисица и гавран –народна басна Бик и зец– корелација-

народна басна 1.2.3.

Ликовна култура Честитка Садржајна

Српски језик Честитка, разгледница корелација-

1.2.3.

Ликовна култура Лепо писање порука Садржајна

Српски језик Читамо латиницу и пишемо латиницу корелација-

1.2.3.

Ликовна култура Природни и вештачки облици Садржајна

Свет око нас Шта се налази у мојој околини корелација-

Жива и нежива природа 1.2.3.

Ликовна култура Обликовање необичних објеката Садржајна

Свет око насКомбиновање материјала и прављењенових корелација-

целина 1.2.3.

Ликовна култура Плакат за здраву храну Садржајна

Свет око нас Значај биљака за човека корелација-



Српски језик Стигла нам је јесен (час у природи) 1.2.3.

Музичка култура „Деда и репа“

Ликовна култураКлуаж – (На ливади или на двору краљаМиде) Садржајна

Српски језикЕно где лети цвет –одломак из књигеБамби корелација-

Феликса Салтена 1.2.3.

Ликовна култура Простор и облици из маште (Дворац) Садржајна

Свет око нас Градови некад и сад корелација-

1.2.3.

Ликовна култура Летилица, брод, воз, ауто Садржајна

Музичка култура Гласно-тихо, брзо – споро „Трамвај, ауто, воз“ корелација-

1.2.3.



други 1 36

Циљ

- развијање интересовања, музичке осетљивости и креативности;- оспособљавање за разумевање могућности музичког изражавања;

- развијање осетљивости за музичке вредности упознавањем уметничкетрадиције и културе свога и других народа.

Задаци

- неговање способности извођења музике (певање/свирање);

- стицање навике слушања музике, подстицање доживљаја иоспособљавање за разумевање музичких порука;



- подстицање стваралачког ангажовања у свим музичким активностима(извођење, слушање, истраживање и стварање звука);

- упознавање традиционалне и уметничке музике свога и других народа;- развијање критичког мишљења (исказивање осећања о музици која се изводи

и слуша);- упознавање основа музичке писмености и изражајних средстава музичке

уметности.

Садржаје музичке културе чине следеће активности: извођење(певање/свирање), слушање и стварање музике



- певају песме по слуху;- слушају вредна дела уметничке и народне музике;- свирају на дечјим музичким инструментима;- изводе дечје, народне и уметничке музичке игре.


Извођењемузике

Певање песама (учење по слуху) различитог садржаја ирасположења;

Певање и извођење музичких игара (игре уз покрет,дидактичке игре);

Певање једноставних модела и наменских песама;

Свирање пратње за бројалице, песме, игре на различитимизворима

звука;

Слушање музикеСлушање вокално-инструменталних композицијаза децу

Слушање народних песама и игара.

Стварање музике Опонашање звукова из непосредне околине

Ритмичким и звучним ефектима креирати једноставнепратње за

бројалице

Креирање покрета уз музику коју певају или слушајуученици. Смишљање малих ритмичких целина помоћуразличитих извора звука (говор, изговарање групе гласова,



различитим предметима, дечји инструменти).

Импровизовање ритмичког дијалога на различитим изворимазвука.


Певањем и свирањем уз поступно упознавање и усвајање ритмичкихструктура,музичког писмаи интонације; слушањем музике и усвајањем основнихпојмова из опште музичке културе; активностима у музичком стваралаштву.



Пева дечије песме, усваја музички речник путем искуства, обележавањетактовног дела, ударцем о инструмент, извођење ритма, ритмичко рецитовањеили певање; слуша препоручене композиције, разговара, илуструје, усвајамузички речник у вези са слушањем, препознаје звук, учествује у игрипантомиме, опонаша звуке из околине, измишља покрете уз музику, пева, игра,свира на свом инструменту, заузима свој став;


Води разговор, стиче увид у учениково искуство,пева, свира, исправљанеправилно дисање ученика, држање тела, подстиче ученика на изражајнопевање, организује такмичење (групно, појединачно), организује час,мотивациону припрему за слушање одређене композиције, примењује очигледнанаставна средства и усмерава ученика, најављује и организује ток часа,мотивише,припрема, пушта одговарајуће композиције, свира, помаже ученицима у раду,демонстрира кораке за игру, кординира рад група.



Музичка култура „Јесен“ 1.2.3

Свет око нас Годишња доба

Музичка култура „Добро вече суседице“ 1.2.3

Свет око нас Сналажење у насељу

Музичка култура „Зима“ 1.2.3

Српски језик „Сликарка зима“-Д.Максимовић 1.2.4

Музичка култура Слушање музике „Химна Св.Сави“



Српски језик Св.Сава и отац и мати са малим дететом

Музичка култура Народна песма“Чобан тера овчице“ 1.2.3

Народна традиција Усељење у нову кућу

Свет око нас Разноврсност животиња

Музичка култура „Стиже нам пролеће“ 1.2.3

Свет око нас Годишња доба 1.2.4

Српски језик „Пролећно јутро у шуми“-М.Тешић

Музичка култура „Деда и репа“ 1.2.3

Свет око нас Разноврсност биљака

Музичка култура Певају деца света-„Хајде пријатељи“ 1.2.3

Српски језик „Добри пријатељи“ Ј.Ј.Змај

Музичка култура Музичка игра по избору ученика 1.2.3

Физичко васпитање Елементарне игре са певањем

Музичка култура Народне игре 1.2.3

Народна традиција Огњиште

5.2.7. Физичко васпитање


Други 3 108

Циљ физичког васпитања јесте да разноврсним и систематским моторичкимактивностима,уповезаности са осталим васпитно-образовним подручјима,допринесе интегралном развоју личности ученика (когнитивном, афективном,моторичком), развоју моторичких способности, стицању, усавршавању ипримени моторичких умења, навика и неопходних теоријских знања усвакодневним и специфичним условима живота и рада.

Задаци наставе физичког васпитања јесу:

- подстицање раста, развоја и утицање на правилно држање тела;- стицање моторичких способности;- развој и усавршавање моторичких способности;



- стицање теоријских знања неопходних за њихово усвајање ради разумевањазначаја и суштине физичког васпитања дефинисаног циљем овог васпитно-образовног подручја;- формирање морално-вољних квалитета личности;- оспособљавање ученика да стечена умења, знања и навике користеу свакодневним условима живота и рада;- стицање и развијање свести о потреби здравља, чувања здравља и заштити

природе и


- задовољавање основних дечјих потреба за кретањем и игром;- развијање координације, гипкости, равнотеже и експлозивне снаге;- стицање моторичких умења у свим природним (филогенетским) облицима

кретања у различитим условима: елементарним играма, ритмици, плеснимвежбама и вежбама на тлу; - упознавање са кретним могућностима и ограничењима сопственог тела;- стварање претпоставки за правилно држање тела, јачање здравља и

развијање хигијенских навика; - стварање услова за социјално прилагођавање ученика на колективан живот


Ходање итрчање Ходање, и на знак, промена правца.

Поређати палице (обруче, вијаче) на уздужну линију спортскихтерена:

трчање преко препрека са постављањем предњег деластопала на

уздужну линију. Брзо трчање до 10 метара и прелазак у споријетрчање

са меким и постепеним заустављањем (без топота стопалима).Трчање

са променом правца, брзо-спорије; брзо трчање до 30 метара.

Скакање иПоновити вежбе из првог разреда. Прескакање вијача ипалица

прескакањепоређаних на тлу, једноножним исуножним одскоком,

комбинације: (скокови са једне на другу ногу) једноножнискокови

наизменичном ногом преко поређаних вијача или палица; подве вијаче



или палице сукцесивно поређане као "канали": једноножнимодразом

испред вијаче прескочити "канал" доскочити суножно и на истиначин

следећи (три

до четири "канала" у једном реду формирати више група);суножним

одскоком прескочити сукцесивно поређана три до четири"канала"

Вежбе(скакања и

Боком поред шведске клупе (ниске греде), упор и одскокомједне ноге

прескакања)прескочити клупу, доскочити на другу ногу. Исто, самаказицама изнад

упором рукамаклупе.Скок удаљ и увис : поновити и усавршавати вежбе изпрвог

разреда; увежбавати доскоке са повишене површ ине,комбиновати

увинутим телом, згрченим ногама и са окретом са 90° и180°.

Прескакање кратке вијаче

у месту са међупоскоком и комбиновати са скоковима безмеђупоскока;

прескакање вијаче с ноге на ногу; прескакање дуге вијаче сауласком и

изласком (одреди ти број скокова у месту), комбиновати са

сукцесивним уласком тако да се вијача не окреће у "празно":улазак у

паровима;

протрчавање. Организовати игре однаучених вежби.

Припремна вежба за прескок Суножни скокови са одскочнедаске и

спојено доскок на струњачу. Из малог

залета одразом са једне ноге наскок на одскочну даску илиобележену



површину на тлу, одскок увис и доскок натло

Бацања иБацање лопте увис, окренути се за 360°, или пљеснути рукама,лопту

хватањаухватити после одскока од тла; лопту ухватити и водити у местуједном

па другом руком; исто, али лопту после хватања и вођења уместу,

додати пару са једно м руком ако је лопта мањег обима и са дверуке

лопту ако је лопта већег обима. Вођење лопте у ходању итрчању.

Додавање са две руке у пару у ходању. Гађати лоптом уимпровизовани

кош или гол (једном и са обе руке

Вишења и

пењања Дохватно вратило:помицање улево и удесно погрченим

ногама у вису предњем; помицање улево и удесно, у вису

предњем са окретом180° укрштеним хватом. Узмак

корацима уз косу површину, нагласити правилан завршни

положај упор. Њихање уз помоћ.

Пењање : уз лестве -поновити из претходног разреда икомбиновати са пењањем бочно, са наизменичнимпрехватањем и опирањем истовремено са обе ноге.

Вежбе на тлу Упор чучећи,померањем руку напред,упор лежећи зарукама;померањем руку назад, упор лежећи пред рукама.

Два повезана колута напред; колут напред и спојено скокпруженим телом; колут напред из упора стојећегопружених ногу (после колутова обавезно урадитинеколико вежби за јачање мишића леђа).



Из упора за рукама (лопта -медицинка на тлу иза шака),ослањањем ногу на притку рипстола, греду или коцку,тако да су ноге у зглобу кука савијене за 90°:

опружањем ногу и одгуривањем колут преко лопте; изпочучња на крају повишене површине (два оквирапоклопца од сандука, две наслагане струњаче), опружањему зглобовима колена и малим одскоком, колут напредпреко медецинке.

Комбиновати два спојена колута напред: један из чучња учучањ, а други повезати опружањем ногу преко лопте, достава усправно, скок увито. Колут назад, из чучња у чучањ.

Даље увежбавати комбинацију из првог разреда и додатидва повезана колута напред и колут назад.

Вежбе равнотеже На тлу и греди: упор клечећи на једној нози,заножити другом"мала вага

Вежбе Реквизите (палице, вијаче, обручи,коцке,и обручи).

реквизитима

Ритмичке вежбе Вијача: њихање у бочној равни назад-напред,и народни кружење, отворити је у предручењу, два суножна поскока са

плесови међупоскоком, два суножна поскока без међупоскока саокретањем вијаче напред,њихање и

кружење у бочној равни на супротној страни, истискокови, али са окретањем вијаче назад,

зауставити вијачу у предручењу и наставити четирипоскока с ноге на ногу обртањем вијаче напред, ставспетни, предручење.

Плесови: Ми смо деца весела. Једно коло по избору.


Утврђивањем стања, одређивањем радних задатака, утврђивањем средстава иметода за остваривање васпитних задатака, праћењем и вредновањем ефекатарада и оцењивањем; задаци се остварују кроз редовне и ваннаставне активности



(зимовање, рекреативна настава, дани спорта, разна такмичења), крозиндивидуализацију, корективно педагошки рад, курсни облик наставе-скијање).



- Ходање, трчање, трчање преко препрека, брзо трчање до 10 м, трчање сапроменом правца;

- Прескакање вијача и палица поређаних на тлу једноножним и суножнимодскоком;

- Упором и одскоком једне ноге прескочити клупу, доскочити на другу ногу;

- Скок удаљ и увис;

- Прескакање кратке вијаче;

- Упор чучећи, упор лежећи на рукама, померањем руку уназад, упор лежећи предрукама, колут напред, вежбе за јачање мишића леђа;

- Бацање лоптица у одговарајући циљ, вежбе руковања, игра са коришћењемвежби хватања и додавања, вођења и гађања. Помицање улево и удесно,погрченим ногама у вису предњем са окретом, њихање уз помоћ, пењање узлестве;

- Вежбе обликовања - у узручењуузручни хват ослањати се на рипстол, из лежањазгиб, претклони, отклони кружење телом трчања, поскоци и скокови;

- Ходање на ниској греди, клупи, наскок, ходање са предножењем слушање идискусија - ходање, трчање, вежбање, поређење, анализирање, објашњавање,такмичење, самосталан и интерактиван рад;

- Вежбе обликовања - у узручењу узручни хват ослањати се на рипстол, излежања, згиб, претклони, отклони кружење телом трчања, поскоци, скокови;Дечији поскок са двокораком, плесови уз песме:-Ми смо деца весела; коло поизбору;

- Вежбе обликовања - у узручењу узручни хват, ослањати се на рипстол, излежања, згиб, претклони, отклони, кружење телом трчања, поскоци и скокови;


Усмерава ученике; Прати ток рада, указује на грешке, демонстрира, показује,помаже, даје оцену, похваљује, истиче добре примере, упућује ученике, посматра,бележи, презентује, даје упутства, евалуира, органиује групни рад, усклађује радса индивидуалним способностима учеика, поштује узрасне и развојнекарактеристике ученика, води наставни процес, фацилитира, охрабрује,мотивише, даје повратне информације.





Физичковаспитање Ходање и трчање у колонама по један и два 1.2.3

Свет око нас Шта је кретање

Физичковаспитање Трчање са променом брзине 1.2.3

Свет око нас Шта утиче на брзину кретања


Бацање лопте увис и хватање на различитеначине 1.2.3

Кретање више облика у простору 1.2.4



Прескакање кратке вијаче у кретању напредназад 1.2.3

Живот у селу и граду 1.2.4


Физичковаспитање Елементарне игре са певањем 1.2.3

Музичка култура Музичке игре 1.2.4

Физичковаспитање Два спојена колута напред

Ликовна култура Животиње у покрету

Физико васпитање Елементарне игре-оријентације у простору 1.2.3

Свет око нас Које је доба дана

Физичковаспитање Дечији поскоци,напред,назад и у страну 1.2.3

Ликовна култура Кретање више облика у простору

Физичковаспитање Елементарна игра-„Ми смо деца весела“ 1.2.3

Музичка култура Музичке игре



Физичковаспитање Игре откривања и погађања 1.2.3

Музичка култура Бројалице,“Ен ден дини“ и „Енци менци“ 1.2.4

Свет око нас Предмети

5.3. ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ



Други 1 36

Циљ и задаци наставе"Грађанско васпитање-Сазнање о себи и другима"јестеподстицањеразвоја личности и социјалног сазнања код ученика основне школе.Овај наставни предмет треба да пружи могућност ученицима да постану активниучесници у процесу образовања и васпитања, и да изграде сазнања, умења,способности и вредности неопходне за формирање аутономне, компонентне,одговорне и креативне личности, отворене за договор и сарадњу, која поштујесебе и друге.

Задаци наставе "Грађанско васпитање-Сазнање о себи и другима"су:

- подстицање групног рада, договарања и сарадње са вршњацима и одраслима;- подстицање самосвести, самопоштовања и уважавања других;

- оспособљавање ученика да препознају и разумеју сопствена осећања ипотребе и њихову међусобну повезаност, да штите и остварују своје потребе наначин који не угрожава друге;

- развијање комуникативне способности, невербалне и вербалнекомуникације,вештина ненасилне комуникације;

- оспособљавање ученика за примену вештина ненасилне комуникације урешавању сукоба и вршњачком посредовању;- развијање креативногизражавања;




Договарање Сусрет родитеља, наставника и ученика. Размена о узајамним

сарадњеочекивањима, потребама, захтевима, тешкоћама везаним за

остваривање програма грађанског васпитања;

Самосвест, Репортери. Кроз игру интервјуисања, упознају квалитете

самопоштовање,којима се одликују, њихови другови и уче да о њима говоре са

уважавање других уважавањем;

Поносим се што. ученици саопштавају о сопственом поступку

којим су учинили добро неком коме је то било потребно

(родитељима, друговима, брату/сестри, рођацима,

наставницима..);

Изражавање захвалности другоме. Ученици уче како да изразе

захвалност за неки поступак других према њима који им је

пријао.

ОсећањаОспособљавање ученика да препознају и разумеју сопствена

осећања потребе, и њихову међусобну повезаност и да штите и

остварују своје потребе на начин који не угрожава друге.

Речник осећања. Ученици уче да препознају и именују

различита осећања која се јављају када су им потребе задовољене/незадовољене;

Како се ко осећа.Кроз игру улога у задатим ситуацијама, ученици сагледавају ефекте оптужујућих порука и уче да препознају и изразе како се учесници размене осећају у тој ситуацији и шта им треба;

О стиду и срамоти. Кроз цртање и размену ученици откривајузаштитну улогу стида, и начине да превазиђу осећање стида;



Љубомора. Ученици уче да препознају осећања и потребе којесу у основи љубоморе и да их изразе на конструктивнији начин;

Кривица. Ученици уче да преведу осуде о себи у позитивнипрограм - како могу другачије да поступе;

Ја и љубав. Ученици уче да се ослободе да причају о доживљајуи изражавању љубави и да диференцирају доживљај и експресију љубави;

Моје потребе.Кроз разговор и цртање ученици уочавајуразличите начине за задовољавање потреба и жеља и постају свесни могућности избора.

Комуникација Развијање комуникативне способности, невербалне и вербалнекомуникације, вештина ненасилне комуникације.

Како да кажем. Кроз игру и размену ученици упознају разликеизмеђу насилног и ненасилног изражавања;

Слушање и неслушање. Ученици пролазе кроз искуствонеуспешне комуникације изазване неслушањем и упознају се са техником активног слушања као начином на који се може побољшати узајамна комуникација и ту технику испробавају у краћим симулацијама;

Да ли се чујемо. Ученици се упознају са различитим начинимана које можемо слушати и чути себе и друге и различитим исходима у зависности од избора саосећајног и несаосећајног слушања;

Чујем ти срце. Ученици уче да примене жирафине уши(саосећајно слушање) у ситуацијама када се саговорникизражава насилно.

Ненасилна Оспособљавање ученика за примену вештина ненасилнекомуникација комуникације у решавању сукоба и вршњачком посредовању.

Кад ја нећу. Ученици уче да препознају зашто говоре нећу"и дауместо "нећу" говоре шта је то што желе а што их спречава да прихвате захтев одраслог;

Посредовање у сукобу између дечака и девојчица.На примериматипичних дечијих сукоба у школи, ученици се уче да разлуче факте, осећања и потребе сукобљених страна и да посредују у налажењу конструктивног решења;

Посредовање у сукобу између ученика истог пола.Напримерима типичних дечјих сукоба у школи, ученици



се уче да разлуче факте, осећања и потребе сукобљених страна и да посредују у налажењу конструктивног решења;

Посредовање у сукобу између родитеља и деце.Кроз игру улога,

ученици се уче да разлуче факте, осећања и потребе сукобљених страна и да посредују у налажењу конструктивног решења.

Друштвена Оспособљавање ученика да упознају непосредно друштвено окружења и окружење и сопствено место у њему,и да активно доприносе

школа по мери развоју школе по мери детета.

детета

Породично стабло. Кроз цртање и размену о томе деца учеородбинским везама и видовима понашања који могу да ихојачају или ослабе;

Жирафе у учионици. Кроз размену и драматизацију ученицисеупознају са ефектима наредби и захтева, и разликама уосећањима када нешто раде из позитивне односно негативнемотивације;

Шта се коме допада. Ученици се уче да артикулишујаснезахтеве у вези са оним што би волели да промене ушколи;

Шта можемо да урадимо. Кроз игру ученициразматрајуразличите акције које би могли сами да предузмуда живот у школи учине лепшим и себи и другима.

Дечија права Оспособљавање ученика да упознају и уважавају дечја праваида буду способни да активно учествују у њиховомостваривању.

Дечја права. Ученици се упознају са Конвенцијом одечјимправима и бирају и рангирају права по важности зањих;

Моја одговорност. Ученици уче да препознају везу између

права и одговорности и кроз размену артикулишу за шта судеца одговорна у породици и у школи;

Кад деца крше дечја права. Ученици евоцирајуразличитеситуације злостављања, ругања, насиља међудецом, уче да разумеју зашто се то дешава, и начине како дасе заштите;



Кад родитељи крше дечја права. Ученици евоцирајуразличитеситуације злостављања, насиља родитеља премадеци, уче да разумеју зашто се то дешава, и начине како дасе заштите;

Кад одрасли у школи крше дечја права. Ученициевоцирајуразличите ситуације злостављања, насиљаодраслих који раде у школи према деци, уче да разумејузашто се то дешава, и начине како да се заштите;

Различити смо али су нам права иста. Ученици учедапрепознају негативне стереотипе, ситуације у којима сунека деца неприхваћена у групи јер долазе из различитихсоцијалних, етничких и културних група, уче да разумејукако је онима којима се то дешава, и начине како да се тоспречи.

Људске вредности Развијање и неговање основних људских вредности.

Ја то већ умем. Ученицима се изложи листа вредностииврлина, и тражи се да наведу сопствени поступак у коме севиди да су усвојили ту вредност или врлину, и подстичу данађу нове поступке којим би могли да их изразе;

Шта кад се то деси. Ученицима се предоче ситуације укојимадеца крше неке од основних вредности (крађа, лаж,оговарање), уче да изразе потребе које децу наводе на то, ида открију начине на које се те потребе могу задовољити ада се не прекрше вредности;

Мој омиљени јунак из приче/бајке/филма.Ученициразмењују отоме које вредности изражава њихов омиљенилик;

Сарадња. Ученици уче да сагледају важност сарадњеиузајамног подржавања.

Евалуација Ја пре, ја после. Ученици се подстичу да сами

процене програмкоји су прошли и сопствено напредовање;

Презентација резултата рада родитељима.


Програм се реализује кроз:

- Интерактивне радионице;- Искуствено учење;- Игровни контекст;



- Седење у круг;- Јасно артикулисање циљева и чврсто придржавање постављених правила.



Организује и учествује у играма,постављају и поштују правила,помажу једнидругима, активно учествују у свим активностима, сарађују, истичу својамишљења, предлажу решења, решавају проблеме.


Организује активности, води час, предлаже игре и активно учествује у њима,развија креативност код ученика, подстиче групни рад, сарадњу и самопоуздањекод ученика.



Грађанско васпитање Моја одговорност 1.2.3

Свет око нас Која су наша права и обавезе

Грађанско васпитање Моје потребе 1.2.3

Српски језик Ја сам био срећно дете-Драгомир Ђорђевић

Грађанско васпитање Изражавање захвалности другоме 1.2.3

Ликовна култура Лепо писање порука

Грађанско васпитање Ја и љубав 1.2.3

Српски језик Лепо је све што је мало



Други 1 36

Циљеви верске наставе јесу да се њоме посведоче садржај вере и духовноискуствотрадиционалних цркава и религијских заједница које живе и делују нанашем животном простору, да се ученицима пружи целовит религијски поглед насвет и живот и да им се омогући слободно усвајање духовних и животнихвредности Цркве или заједнице којој историјски припадају, односно чување инеговање сопственог верског и културног идентитета. Упознавање ученика са



вером и духовним искуствима сопствене, историјски дате Цркве или верскезаједнице треба да се остварује у отвореном и толерантном дијалогу, узуважавање других религијских искустава и филозофских погледа, као и научнихсазнања и свих позитивних искустава и достигнућа човечанства.

Задаци верске наставе јесу да код ученика:

развија отвореност и однос према Богу, другачијем и савршеном у односуна нас, као и отвореност и однос према другим личностима, према људимакао ближњима, а тиме се буди и развија свест о заједници са Богом и саљудима и посредно се сузбија екстремни индивидуализам и егоцентризам;

развија способност за постављање питања о целини и коначном смислупостојања човека и света, о људској слободи, о животу у заједници, офеномену смрти, о односу са природом која нас окружује, као и о сопственојодговорности за друге, за свет као творевину Божју и за себе;

развија тежњу ка одговорном обликовању заједничког живота са другимљудима из сопственог народа и сопствене Цркве или верске заједнице, каои са људима, народима, верским заједницама и културама другачијим одсопствене, ка изналажењу равнотеже између заједнице и властителичности и ка остваривању сусрета са светом, са природоми пре и после свега са Богом;

изгради способност за дубље разумевање и вредновање културе ицивилизације у којој живе, историје човечанства и људског стваралаштва унауци и другим областима;

изгради свест и уверење да свет и живот имају вечни смисао, као испособност за разумевање и преиспитивање сопственог односа према Богу,људима и природи.

Циљ наставе православног катихизиса (веронауке) у основном образовању иваспитању јесте да пружи целовит православни поглед на свет и живот,уважавајући две димензије: историјски хришћански живот (историјску реалностцркве) и есхатолошки (будући) живот (димензију идеалног). То значи да ученицисистематски упознају православну веру у њеној доктринираној, литургијској,социјалној и мисионарској димензији, при чему се излагање хришћанског виђењаживота и постојања света обавља у веома отвореном, толерантном дијалогу саосталим наукама и теоријама о свету, којим се настоји показати да хришћансковиђење (литургијско, као и подвижничко искуство Православне Цркве) обухватасва позитивна искуства људи, без обзира на њихову националну припадност иверско образовање. Све ово спроводи се како на информативносазнајном тако ина доживљајном и на делатном плану, уз настојање да се доктриниране поставкеспроведу у свим сегментима живота (однос са Богом, са светом, са другим људимаи са собом).




развије отвореност и однос према Богу као другој и другачијој личности уодносу на нас, као и отвореност и однос према другом човеку као икониБожијој, личности, такође, другачијој у односу на нас, те да се између оведве релације оствари узајамно зависна веза (свест о заједници);

развије способност за постављање питања о целини и најдубљем смислупостојања човека и света, људској слободи, животу у заједници, феноменусмрти, односу са природом која нас окружу је и друго, као и одговарање наова питања у светлу православне хришћанске вере и искуства Цркве;

изграде способности дубљег разумевања и вредновања културе ицивилизације у којој живе, успона и падова у историји човечанства, као идостигнућа у разним областима стваралаштва (при чему се остварујекомплементарност са другим наукама);

помогне у одговорном обликовању заједничког живота са другима, уизналажењу равнотеже између властите личности и заједнице, уостварењу сусрета са светом (са људима различитих култура, религија ипогледа на свет, са друштвом, са природом) и са Богом;

изгради уверење да свет и све што је у њему створени су завечност, да сусви створени да буду причасници вечног живота, те да из те перспективекод ученика развије способност разумевања, преиспитивања и вредновањасопственог односа према другом човеку као непоновљивом бићу и прематворевини Божијој и изгради спремност на покајање.


Циљ наставе православног катихизиса у овом разреду јесте прихватање да јепостојање израз заједништва личности, а да личност постоји само у заједницислободе са другом личношћу.



уоче да се кроз слободни однос љубави према некоме или нечему тај некоили нешто конкретизује, односно да постаје за нас јединствено инепоновљиво;



уоче да љубав човека према другим људима и природи њима дајенепоновљиву вредност и постојање;

уоче да од онога кога заволимо зависи и наше постојање;

науче да је човек икона Божија управо због тога што може да друга бићачини непоновљивим.

Област/тема Садржаји

Увод Опет смо на окупу

Бог је заједница Литургија-сабирање заједнице

личности оца, Литургија-заједница слободе

сина и св.духа Слобода се у Цркви поистовећује са заједницом

Структура Литургија-заједница у којој постоје различите службе

литургије-цркве Литургијске службе: епископ, свештеник, ђакон, народ

Литургијске службе су међусобно повезане

Епископска служба. Епископ- икона Христа, симбол јединствацркве

Различитост служби у Цркви извире из њиховог међусобногодноса

Литургија- Литургијске службе-дар Божији људима

откривање бога Литургија нам открива Св.Тројицу

Литургија показује да се постојање поистовећује сазаједницом

Љубављу препознајемо Бога у човеку

Човек постаје непоновљиво биће- личност, икона Божија узаједници

Литургија је и Литургија- и присуство Христа и очекивање другог доласка

присуство Свети Сава

христово и

ишчекивање

доласка



христовог

Постојање Бог из љубави ствара природу и на крају човека

природе је израз Литургија- приношење дарова природе Богу

љубави бога иПрирода ће вечно постојати ако постане део личне заједницеБога и

човека човека

Врбица

Причешће, у мом животу- посета храму и причешће ученикапред

Васкрс

Васкрс

Бог је створио Литургија - свет у малом

свет да са њим

има вечну

заједницу љубави

преко човека...


Конкретно у II разреду треба наглашавати:

- да је Бог заједница конкретних личности: Оца, Сина и Св. Духа;

- да Бог није идеја и апстрактан појам, већ жива личност која је постала човек изато се среће преко човека у Литургији;- да богољубље истовремено значи човекољубље.

С друге стране, у овом разреду треба ученицима одмах указивати на разликуизмеђу стања у будућности и стања у садашњости историје, односно будућег исадашњег стања цркве, преко дечјих искустава напредовања на основу остварењапостављених циљева, као и на основу литургијског искуства. То значи да садашњепостојање и истину света треба утемељити на будућности. Нагласак, дакле, требаставити на то да је истинска будућност света и човека у будућем Царству божјем ида је на основу структуре тога царства утемељена и структура Литургије (епископокружен свештеницима и народом, односно Христос окружен апостолима инародом).



Тај циљ се може постићи, пре свега, описом Литургије као иконе будућег ЦарстваБожјег, али и преко дечјих игара које треба да буду тако организована даодсликавају будуће Царство Божје, као и преко дечијих цртежа.


саопштава наставнe садржајe организује и усмерава процес учења процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања

преноси културне вредности преноси теоријска и практична знања формира правилан поглед на свет развија карактер ученика и црте личности упознаје ученике са методама и техникама успешног учења


усвајање знања понављање опажање

откривање и увиђање законитости и процеса вежбање израда и презентовање самосталних и практичних радова посматрање стварање изражавање својих мисли, осећања, закључака

учешће у дискусији

Оцењивање

Код ученика се оцењују све активности које се односе на његов приступнаставним садржајима. Дакле, пре свега залагање и лични приступ свакогученика, независно од могућности и талента.

Наставник оцењује проценом и континуираним увидом у рад сваког ученикапонаособ, а оцене су описног карактера и односе се на дужи период (обично једанквалификациони).

Не постоји позитивно нормирани критеријум оцењивања. Једини критеријумјесте залагање и лични приступ, а он се може разликовати онолико колико суразличите личности ученика

Документација која ће пратити процес оцењивања јесте свеска-бележница у којојнаставник бележи и прати рад ученика, школски дневник.

Методе и технике рада

Методе:



монолошка (метода усменог/вербалног излагања, предавања и сл.) дијалошка (метода разговора)

текст - метода (текстуална, метода читања) хеуристичка (хеуристичког разговора) – где и кад год је то могуће дискусија посматрања илустративна (метода показивања) писаних радова практичних активности (самосталних, графичких и других радова ученика)

Технике:

технике учења, и

технике памћења: пројекција симболизација и упрошћавање асоцијативна етимолошка контрастирање когнитивно мапирање


5.4.1. Чувари природе


Други 1 36

Циљ

Развијање свести о потреби и могућностима личног ангажовања у заштитиживотне средине, усвајање и примена принципа одрживости, етичности и правабудућих генерација на очувану животну средину.Задаци:

знати појам животна средина и њене елементе; препознавање и описивање најуочљивијих појава и промена у животној

средини стицање знања о појавама које угрожавају животну средину; формирање навика и развијање одговорног односа према себи и животној

средини;



развијање радозналости, креативности и истраживачких способности; развијање основних елемената логичног и критичногмишљења.


Животна средина Вода, ваздух, земљиште (услови живота), биљке и животиње;

- творевине људског рада.

Природне појавеи

Сезонске промене на биљкама и животињама (у спољашњемизгледу

промене у и понашању у зависности од годишњих доба, сеоба,

животној средини презимљавање,...);

- односи исхране - ланци исхране.

Загађивање -Извори загађивањаводе; животне средине -изворизагађивања

ваздуха;

- извори загађивања земљишта;- последице загађивања животне средине;

- загађујуће материје у домаћинству (хемикалије, ознакеза опасне материје на амбалажи);

- понашања која нарушавају изглед творевина људскограда (школа, зграда, споменика културе...).

Заштита животне

средине и

заштита -Брига о биљкама и животињама у непосредној

здравља околини (прављење хранилица, појилица и кућица за птице,

гајење и заливање биљака...)

- најчешће угрожене биљне и животињске врсте изнепосредне



околине и њихова заштита;

- лековита својства неких биљака (нана, камилица,жалфија,...);

- рационално коришћење природних богатстава:штедња воде, енергије;

- рециклажа (папир, стакло, пластика, метал...);- прављење компоста;-правила понашања која доприносе очувању здравља.

Начин примене и праћење рада ученика - методе и технике

- Кроз групни рад, кооперативно учење, вршњачко подучавање, самостални рад,посетом музеју, делом наставом у природи, учествовањем на тематскимконкурсима; демонстративна, истраживачка, интерактивна, радионичарска;



Активности ученика -Слуша, разговара, посматра, открива, сазнаје, илуструје,посматра, уочава, бележи, користи интернет, додатну литературу, игра се иимитира;


-Упућују ученике, посматра, бележи, презентује, предаје, изводи оглед, дајеупутства, користи информационе технологије, евалуира, упућује на литературу иинтернет, организује групни рад, израђује наставне материјале, усклађује рад саиндивидуалним способностима ученика, поштује узрасне и развојнекарактеристике ученика;


- Примена различитих савремених метода;

-Кроз различите активности креативног и истраживачког типа;

-Реализација активности и ван учионице;

-Наставни садржаји нису увек везани за часовни систем;

-Ученици самостално истражују према сопственим интересовањима;





Чувари природе/Вода, ваздух, земљиште (услови живота),биљке и Садржајна

животиње; корелација-

Свет око нас Жива и нежива природа 1.2.3.

Чувари природе/ Извори загађивања земљишта; Садржајна

Свет око нас Земљиште као услов живота корелација-

1.2.3.

Чувари природе/Понашања која нарушавају изгледтворевина Садржајна

људског рада (школа, зграда,споменика корелација-

културе...). 1.2.3.

Свет око нас Правила понашања

Чувари природе/ -Рециклажа(папир,стакло,пластика,метал...); Садржајна

Свет око нас Појам и значај рециклаже корелација-

1.2.3.

Чувари природе/- Рационално коришћење природнихбогатстава: Садржајна

штедња воде, енергије; корелација-

Свет око насЗависност живих бића од средине у којојживЕ 1.2.3.

5.4.2. Народна традиција


Други 1 36



Циљ

Остварити директно увођење ученика у активности ревитализације традицијекроз непосредно упознавање материјалне и духовне традицијске културе свогнарода и народа у ужем и ширем окружењу.

Задаци

Усвајање елементарних знања о:

разлици између фолклорног и актуелног окружења, и то кроз:

упознавање са основним фолклорним текстовима (бајке, легенде, приче,песме, пословице);

упознавање са дечјим фолклором (игре и кратке текстуалне форме као штосу загонетке, успаванке, разбрајалице итд.);

усвајање елементарних знања о носећим наставним мотивима (различитиза

сваки разред у првом циклусу);

годишњем циклусу, и то кроз познавање:

основних разлика између градског и сеоског начина живота,

основних сезонских радова,

основних обичајно-обредних радњи везаних за те радове, основних и општих празника, обичајно-обредних радњи везаних за те

празнике.

Циљ и задаци:

Усвајање знања о фолклорним празницима, биљкама и хлебовима (што су билиносећи наставни мотиви у првом разреду), кроз следеће:

познавање разлике између отвореног и затвореног простора (ливада -кућа);

познавање разлике између настањивог и ненастањивог простора (шта јенајмањи услов да се нешто сматра домом);

познавање различитих облика становања (пећина, кућа, село, варош, град);

елементарно познавање структуре традиционалне куће.



Тежиште је, заправо, на продубљивању, проширивању и систематизовању знањакоја су ученици понели од куће. Ни у другом разреду није предвиђено додавањепотпуно нових и непознатих, методолошки тешко савладивих или нејаснихнаставних јединица.


Биљке Распрострањеност биљака у крају,улога биљака у народнојтрадицији. Познавање основних лековитих трава као што сунана, камилица, мајчина душица, ртањски чај, жалфија, сена,вранилова трава, кантарион, пелен итд.

Кућа Различити облици становања,разлика између отвореног изатвореног простора, као и разлика између настањивог иненастањивог простора. Структуре традиционалних кућа -огњиште као центар некадашње куће и почетак свакогшпорета -воду која некад није била у кући већ се у њудоносила

-осветљење које некад није било на струју;Кућа пружапрактично неограничени извор мотива за креативну и

занимљиву наставу, поготову када јој се додају и економскезграде у дворишту сеоског домаћинства (штала, сеник,дрвара, оставе, пушница, кокошињац...) и посебна места каошто су башта, буњиште итд.


Примена различитих савремених метода;различите активности креативног иистраживачког тима; ученици самостално истражују према сопствениминтересовањима


Активност ученика



Прича своја искуства, пише, црта, прави, прикупља материјал, учествује у постављањуизложбе

Активност наставника

Организује час, води наставни процес, прича садржаје,показује, усмерава ученикеу раду и упућује на додатне изворе знања



Народна традиција Пећине 1.2.3

Ликовна култура Природни и вештачки облици

Музичка култура Има једна пећина строга

Народна традиција Усељење у нову кућу 1.2.3

Музичка култура „Чобан тера овчице“-народна игра

Народна традиција Разведи воду 1.2.3

Свет око нас Вода као услов живота

Народна традиција Село,град 1.2.3

Свет око нас Живот у селу и граду

5.4.3. Рука у тесту


Други 1 36

Циљ и задаци овог изборног предмета су:

развијање основних појмова из природних наука и њихово повезивање;

развијање радозналости и истраживачких способности;

развијање основних елемената логичког и критичког мишљења;



подстицање усменог и писменог изражавања кроз дискусије и записе оизведеним огледима.


- формирање елементарних научних појмова из природних наука;- подстицање дечијих интересовања и интелектуалне активности;- подстицање дечијих питања, истраживања и дискусије;- препознавање неких критеријума за класификацију материјала и њихово

коришћење;- постављање хипотеза и исказивање претпоставки за решавање проблема;- предлагање, самостално постављање и извођење једноставних огледа на основу

упутства;- развијање критичког промишљања кроз посматрање и експеримент;

- уочавање узрочно-последичних веза између појава и процеса у окружењу иизведеним огледима;

- решавање једноставних проблем-ситуација, самостално и у тиму;- развијање критичког односа према информацијама које се добијају чулима;- препознавање опасности и услова за безбедан рад.


КретањеРазличити облици кретања уокружењу

Кретање у забавном парку

Како изазвати таласе у води

Брзо, брже, најбрже - од чега тозависи

Материјали Материјали и њихова електрична проводљивост

Када ће сијалица да светли

Дрво или метал - где се користе изашто

Мере и мерењеМерим - значи упоређујем (мерење дужине, масе,времена и

температуре)

Дневна температура ваздуха

Звук Својства звука (јачина, боја и висина)

Звуци у жици и свирали

Високо C



Биљке Биљке траже своје тло



-Слуша, разговара, посматра, открива, сазнаје, илуструје, посматра, уочава,бележи, користи интернет, додатну литературу, игра се и имитира;


-Упућују ученике, посматра, бележи, презентује, предаје, изводи оглед, дајеупутства користи информационе технологије, евалуира, упућује на литературу иинтернет, организује групни рад, израђује наставне материјале, усклађује рад саиндивидуалним способностима ученика, поштује узрасне и развојнекарактеристике ученика;


- Примена различитих савремених метода;

- Кроз различите активности креативног и истраживачког типа;

- Реализација активности и ван учионице;

- Наставни садржаји нису увек везани за часовни систем;

- Ученици самостално истражују према сопственим интересовањима;промишљајуи развијају интелектуалну активност и вештине у процесу упознавања иразумевања појава у природи; задовољавају своју радозналост на различитеначине: посматрањем, истраживањем, кроз самосталну активност и доброосмишљен поступак, размишљањем, уношењем малих промена и проверавањемњихових ефеката.



Рука у тесту /Различити облици кретања уокружењу Садржајна

Свет око нас Шта утиче на брзину кретња корелација

Ликовна култура Кретање више облика у простору 1.2.3.

Рука у тесту /Материјали и њихова електричнапроводљивост Садржајна



Свет око насЕлектрична проводљивостматеријала корелација

1.2.3.

Рука у тесту /Мерим - значи упоређујем (мерење дужине,масе, Садржајна

времена и температуре) корелација

Свет око нас Какао настају падавине 1.2.3.

МатематикаМере за дужину: метар, дециметар,центиметар

Рука у тесту /Својства звука (јачина, боја ивисина) Садржајна

Музичка култура Гласно и тихо извођење; корелација

„Изгубљено пиле“ 1.2.3.

5.4.4. Од играчке до рачунара


Други 1 36


- Развијање моторичких способности уз коришћење материјала, прибора,алата, уређаја и раунара;

- Развијање конструкторских вештина;- Развијање креативности, логичког мишљења и способности

комбиновања;- Упознавање и руковање играчкама и кућним апаратима;- Упознавање са рачунаром и његовим деловима;- Развијање умења и вештина за коришћење материјала;


Материјали - Употреба појединих врста материјала и готових



елемената.

- Избор и употреба једноставног прибора и алата.

- Класификација материјала и предмета премаодређеним

параметрима.

- Употреба материјала и предмета и прављење једноставнихделова и

целина.

Рачунар-делови -Саставни делови рачунара.

рачунара - Миш.

-Употреба тастатуре.

Програми -Програм за цртање.

- Чување цртежа(дати име и одредити место).

- Проналажење сачуваног документа.

- Програм за обраду текста - унос текста.

- Штампање.

- Скенирање.

- Коришћење готових програма и припремљених шаблона заизраду

писма, честитке,

календара, дипломе...

Фотоапарат Руковање једноставним фотоапаратом.

-Руковање дигиталним фотоапаратом.

- Обрада слика. Фото албум.

Начин примене и праћење рада ученика -методе и технике

-Кроз групни рад, кооперативно учење, вршњачко подучавање, самосталнирад , ,учествовањем на тематским конкурсима; демонстративна,експериментална , истраживачка, интерактивна, радионичарска;





Активности ученика -Слуша, разговара, посматра, открива, сазнаје, илуструје,посматра, уочава, бележи, користи интернет, додатну литературу, игра се


-Упућују ученике, посматра, бележи, презентује, предаје, даје упутства, користиинформационе технологије, евалуира, упућује на литературу и интернет,организује групни рад, израђује наставне материјале, усклађује рад саиндивидуалним способностима ученика, поштује узрасне и развојнекарактеристике ученика;


-осмишљавањем наставне ситуације учења у којима ће активности ученикабити разноврсне

-примењивањем мануелне активности које се односе на манипулисањепредметима,

-правилним коришћењем адекватног прибора и алата,

-израдом предмета и њиховим коришћењем у свакодневном животу.

-кроз различито тематско повезивање у игри или функционалној активности којазадовољаваинтересовање и потребе детета на млађем школском узрасту

-Примена различитих савремених метода;

-Кроз различите активности креативног и истраживачког типа;

-Наставни садржаји нису увек везани за часовни систем;

-Ученици самостално истражују према сопственим интересовањима; промишљајуи развијају интелектуалну активност и вештине у процесу упознавања иразумевања ; задовољавају своју радозналост на различите начине: посматрањем,истраживањем, кроз самосталну активност и добро осмишљен поступак,размишљањем, уношењем малих промена и проверавањем њихових ефеката.



Од играчке до- Употреба материјала и предмета иправљење Садржајна

рачунара / једноставних делова и целина. корелација

Свет око нас-Исти материјал-различити производи,различити 1.2.3.



материјали за исти производ

Од играчке доКоришћење готових програма и припремљених Садржајна

рачунара / шаблона за израду писма, честитке корелација

Српски језик Честитка, разгледница 1.2.3.

Од играчке до Обрада слика. Фото албум. Садржајна

рачунара / корелација

Ликовна култура Дизајнирање корица фасцикле 1.2.3.


Допунска настава из Математике

Разред Други

Циљеви програмаПомоћ ученицима који нису усвојили основна

знања из програма предмета

Намена програма Утврђивање и допуњавање градива

Начин реализације програма

1 час недељно у току школске године,апрема

потреби ученикаиндивидуализиранимобликом

рада или у групама са ученицима који нису

усвојили основна знања из програма предмета.

Носиоци програма Наставници са ученицима

Начин вредновања допунске На редовним часовима

наставе

Број



Област/Тема Садржај програма часова за

тему

Природни бројеви до100 Сабирање

двоцифреног и једноцифреног

броја (45 + 7) 13

Одузимање једноцифреногод двоцифреног

броја (55 –8)

Сабирање и одузимање пређених облика

Израчунавање непознатог броја

Сабирање и одузимање до 100

Множење бројевима 2 , 5 и 10

Дељеник, делилац, количник

Дељење бројевима 2 , 4, 5 и 10

Дељење

Множење и дељење

Геометријскa тела и Предмети уоблику квадра, коцке, ваљка и 2

фигуре лопте

Изломљена линија. Правоугаоник и квадрат

Мерења имере

Јединице за мерење дужина 3

Мерење времена

Допунска настава из Српског језика

Разред Други

Циљеви програмаПомоћ ученицима који нису усвојили основназнања из

програма предмета




Начин реализације1 час недељно у току школске године,а премапотреби

програмаученика индивидуализираним обликом радаили у

групама са ученицима који нису усвојилиосновна

знања из програма предмета.

Носиоци програмаНаставници саученицима

Начин вредновањадопунске

На редовнимчасовима

наставе

Област/Тема Садржај програма Број

часова за

тему

Граматика Глас,реч,реченица

Реченице по значењу

Именице, глаголи 8

Субјекат и предикат

Род и број именица

Прошлост садашњост,будућност

5

Правопис Потврдне и одричне реченице

Знаци интерпункције

Штампана и писана слова латинице

Књижевност и језичкаЧитање и писање реченица 5

Читање непознатих текстовакултура

Писање приче на основу слике

Препричавање датог текста



УКУПНО 18

5.6. СЕКЦИЈЕ

5.6.1. Рецитаторско-драмска секција


Култура језичког Упознавање ученика са планом рада секције

изражавања Наше омиљене играчке(исказивање расположења и емоција)

Вежбе запажања

Избор текстова за рецитовање

Вежбања у Изражајно читање текстова

изражајном Загонетке помоћу покрета

казивању Вежбе концентрације

уметничких Настављање речи на задње слово

текстова Шта би нам рекла животиња...

Шта би нам рекла ствар

Брзалице,питалице,загонетке

У сусрет Новој Години-песме,рецитације

Свети Сава у песми и причи

Састављање приче додавањем речи и реченица

Игра пантомиме

Прича на основу слике

Вежбе маште-интервју

Имитације

Причам ти причу

Посета позоришту Посете позоришту



и анализа гледане Позоришна представа које се радо сећам

представе

Учешће на Припрема за такмичење рецитатора

приредбама, Припрема приредбе за крај школске године

такмичењима ( у Покажи шта знаш-песма,плес,покрет...

школи и ван ње)

Сарадња са Сарадња са ликовном секцијом и хором

сродним

секцијама у

школи

Драмске игре и Драматизација текстова

мали драмски Увежбаавање научених скечева

комади Ближи се крај школске године- песмице, игре, драматизације

5.6.2. Ликовна секција


Кретање облика уКретање више облика у простору,кретање једног облика у простору

простору

Дејство светлостиПриродна и вештачка светлост, силуете, сенка

на карактер

облика

Амбијент –Израда маски, костима, сцене

сценски простор

КонтрастПриродни и вештачки облици: слагање-разлагање, једнобојан- вишебојан, обрађен- необрађен...



ИндивидуалноКоришћење различитих техника ликовног изражавања и различитих

коришћење материјала за рад

различитих

материјала за рад

Знаци и симболи Печат, грб, симболи, словни и нотни знаци

Лепо писање са Писање латиничних и ћириличних слова

калиграфијом

ЈеднобојнаКоришћење средстава и техника ликовног и визуелног изражавања

композиција доступна дечијем узрасту

употребних

предмета

ЗамишљањеВербални опис, текст, фотографија, коришћење средстава и техника

ликовно-визуелног изражавања

Преобликовање Коришћење средстава и техникаликовно-визуелног

материјала или изражавања. Основни појам је везивање.

предмета

њиховим

спајањем



Ликовна секција Плодови јесени (вајање) 1.2.3

Музичка култура Јесен 1.2.4



Ликова секција Сенка 1.2.3

Свет око нас Сунце као услов живота

Ликовна секција Израда новогодишњих честитки и украса 1.2.3

Музичка култура Новогодишња песма 1.2.4

Ликовна секцијаЛепо писање 1.2.3

Српски језикПисање писма

Ликовна секција Обликовање 1.2.3

Свет око насМатеријали и њихова употреба

5.6.3. Музичка секција


Формирање - Формирање секције

секције - Договор о начину рада

Извођење музике - Вежбе распевавања

певањем - Вежбе интонирања

- Вежбе распевавања,интонирања и дисања

- Учење дечјих песама по слуху

- Учење дечијих песама по слуху

- Креирање покрета уз музику коју ученици слушају

- Импровизација мелодије на задати нотни текст

- Учење народне песме по слуху

- Учење дечјих песама савремених композитора

Слушање музике Слушање музике савремених композитора

Слушање музике страних и домаћих дечијих композитора



5.7. ЧАС ОДЕЉЕНСКОГ СТАРЕШИНЕ


Други 1 36


Упознавање са професијама људи из непосредног животног окружења,Васпитавање ученика за живот у здравој средини.Подстицање сазнања о себи,свом телу и сопственим способностима. Васпитање за схватање полнеразличитости. Развијање свести –усвајањем нових знања и вештина- оненасилном понашању и толеранцији, смањењу насиља у школама. Развијањекреативно-селективног односа према медијима који утичу на наше навике,понашања, мишљења, ставове. Ширење идеје инклузије. Уважавање основнихљудских вредности и поштовање основних дечјих права. Формирање еколошкесвести, стицање еколошких знања,развијање љубави према живој и неживојприроди.


Професионална Професијe људи

оријентација

Хуманизацијаодноса Сазнањe о себи, свом телу и сопственим способностима

међу половима Схватање полнеразличитости

Школа без насиљаНенасилно понашањe и толеранцијa

Поштовање различитости

Правилан однос према старијима

Значајни датумиОбележавање значајних датума према календару људских права:

(Дечја недеља, Дан толеранције, Светски дан борбе против СИДЕ,



Међународни дан особа са хендикепом, Нова година,

Свети Сава-српски просветитељ, Међународни Дан жена

Дан планете Земље, Међународни Дан рада, Дан школе;

СаобраћајПовећање безбедности ученика као самосталних учесника у

саобраћају.

Инклузивно Ширење идеје инклузије.

образовање Уважавање основних људских вредности и поштовање основних

дечјих права.

Борба противболести

Развијање свести

о штетности

коришћења психоактивних

зависностисупстанци:дувана, алкохола, дрога.

Самовредновање-Едуковање ученика у смислу подизања свести о важности њихове

подршкаученицима безбедности,физичке сигурности и социјалних потреба.

- подстицање позитивних ставова и развој социјалних вештина;

-подстицање и неговањедемократског духа и ученичких

иницијатива и активности.

Здравствено Здрав живот

васпитањеФизичка активност




Посете и гостовања, упућују ученике, посматра, бележи, презентује, предаје,изводи оглед, даје упутства, користи информационе технологије, евалуира,упућује на литературу и интернет, организује групни рад, израђује наставнематеријале, усклађује рад са индивидуалним способностима ученика,поштујеузрасне и развојне карактеристике ученика, води наставни процес, фацилитира,охрабрује, мотивише, даје повратне информације.


Посматрање, слушање, презентовање, дебата, играње улога, прикупљањеподатака, повезивање, евалуација, анализа, синтеза, разумевање, критичкипроцењују, заузимају свој став, решавају проблеме, доносе одлуке, повезују сасвакодневним животом, примењују, користе технологију, препознају.

Методе и технике: дијалошка, истраживачка, илустративна, партиципативнеметоде



ЧОС Безбедност у саобраћају 1.2.3

Свет око нас Правила понашања у саобраћају

ЧОСПријатељство-толеранција и поштовањеличности 1.2.3

Српски језик Добри пријатељи-Ј.Ј.Змај 1.2.4

Хајде пријатељи


ЧОС Здрав живот-предуслови 1.2.3

Ликовна култура Плакат за здраву храну 1.2.4

ЧОС Правилан однос према старијима 1.2.3

Свет око нас Правила понашања

6. НАСТАВНИ ПЛАНОВИ ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД



6.1. ФОНД ЧАСОВА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД

Редни TРЕЋИ РАЗРЕД


број Нед. Год.


2. Страни језик - Енглески језик 2 72

3. Матемтика 5 180

4. Природа и друштво 2 72





Редни


број









РедниГ. ОБЛИК ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА

број



3. Додатни рад - -


број РАДА








Трећи 5 180

Циљ наставе српског језика у јесте да ученици овладају основнимзаконитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено и писменоправилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабранакњижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка остварења из српске исветске баштине.




- развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује;

- основно описмењавање најмлађих ученика на темељима ортоепских иортографских стандарда српског књижевног језика;

- поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика;

- упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком истилским могућностима српског језика;

- оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитимвидовима његове усмене и писмене употребе и у различитим комуникационимситуацијама (улога говорника, слушаоца, саговорника и читаоца);- развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности;

- развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљивоусмено и писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза;

- увежбавање и усавршавање гласног читања (правилног, логичког и изражајног)и читања у себи (доживљајног, усмереног, истраживачког);

- оспособљавање за самостално читање, доживљавање, разумевање, свестранотумачење и вредновање књижевноуметничких дела разних жанрова;

- упознавање, читање и тумачење популарних и информативних текстова изилустрованих нциклопедија и часописа за децу;

- поступно, систематично и доследно оспособљавање ученика за логичкосхватање и критичко процењивање прочитаног текста;

- развијање потребе за књигом, способности да се њоме самостално служе каоизвором сазнања; навикавање на самостално коришћење библиотеке(одељењске, школске, месне); поступно овладавање начином вођења дневника опрочитаним књигама;

- поступно и систематично оспособљавање ученика за доживљавање ивредновање сценских остварења (позориште, филм);

- усвајање основних теоријских и функционалних појмова из позоришне ифилмске уметности;

- упознавање, развијање, чување и поштовање властитог националног икултурног идентитета на делима српске књижевности, позоришне и филмскеуметности, као и других уметничких остварења;

- развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује иунапређује;

- навикавање на редовно праћење и критичко процењивање емисија за децу нарадију и телевизији;-



Оперативни задаци у трећем разреду:

- овладавање техником читања и писања на оба писма;- савладавање просте реченице (појам, главни делови);- стицање основних појмова о именицама, придевима и глаголима;

- постепено увое�ење у тумачење основне предметности књижевног дела(осећања, догађаји, радње, ликови, поруке, језичко-стилске карактеристике);

- овладавање усменим и писменим изражавањем према захтевима програма(препричавање, причање, описивање, извештавање);

- постепено упознавање методологије израде писменог састава.


ЈЕЗИК*Стицање основних појмова о именицама, придевима и глаголима

Граматика Именице:

-заједничке и властите;

- род и број

*Глаголи: радња, стање, збивање;

- садашњост, прошлост, будућност;

-лице и број глагола;

-потврдни и одрични облик

*Придеви:

-род и број;

- описни и присвојни

* Речи које означавају место, време и начин вршења радње

Правопис

Реченице:

-појам, врсте, главни делови;

* Управни говор;

* Умањено и увећано значење

* Речи истог облика, а различитог значења;

Речи различитог облика, а сличног значења;



* Употреба великог слова у писању:имена народа,вишечланих

географских имена, празника, наслова књига, часописа, новина;

писање датума

* Писање речце ЛИ и НЕ, сугласника Ј, скраћеница, бројева

*Уочавање и схватање реченице

Књижевност *Разумевање главних реченичних делова

*Савладавање нових правописних појмова

*Лирика

*Епика

*Драма

*Допунски избор

*Популарни информативни текстови

*Усмерено и истраживачко читање

*Читање одломака

*Интонација и темпо

*Вођење евиденције о прочитаним књигама

*Читање по улогама

*Разумевање прочитаног текста и његова анализа

*Лирика (песма, стих, строфа)

*Епика (фабула, главни и споредни ликови и особине, поруке,епска песма, бајка,басна)

Језичка култура *Драма(јунак, радња, сукоб...)

*Мотивисање,подстицање и усмеравање на читање лектире

*Увежбавање читања наглас и у себи

*Постепено увођење у тумачење основне предметностикњижевногдела

*Уочавање и тумачење битних чинилаца текста



*Симултано усвајање књижевних и функционалних појмова*Препричавање

*Причање

*Описивање

*Ортоепске вежбе

*Ортографске вежбе

*Аутодиктат и контролни диктат

*Лексичке и семантичке вежбе

*Синтаксичке вежбе

*Овладавање основним облицима језичког изражавања*Постепено упознавање методологије израде писменогсастава *Систематско и доследно реализовање програмиранихи њимасличних вежбања у говору и писању


Представљање и тумачење језика као систем, примењивати принципепоступности и селективности, системским вежбањима савладавати правопис,увођење ученика у свет књижевности, системско неговање и увежбавањеизражајног читања. Све то се остварује кроз различите облике рада, коришћењемсто више разноврсних метода, средстава и тахника.

У настави језика ученици се оспособљавају за правилну усмену и писменукомуникацију стандардним српским језиком на упознавање језичких правила,граматичкох норми и њихову функцију. Основни програмски захтев у наставиграматике јесте да се ученицима језик представи и тумачи као систем, уз потребупоштовања одређених принципа: поступности, селективности, систематичности;применљивост и стваралаштво.

Правопис се савлађује путем систематских вежбања елементарних и сложенихкоје се организују често, разноврсно и различитим облицима писмених иговорних вежби.



У настави граматике треба примењивати следеће поступке:

- подстицање свесне активности и мисаоног осамостаљивања ученика;- сузбијање мисаоне инерције и ученикових имитаторских склоности;- заснивање тежишта наставе на суштинским вредностима, односно на битнимсвојствима и стилским функцијама језичких појава;

- уважавање ситуационе условљености језичких појава;- повезивање наставе језика са доживљавањем уметничког текста;- откривање стилске функције, односно изражајности језичких појава;- коришћење уметничких доживљаја као подстицаја за учење матерњег језика;- систематска и осмишљена вежбања у говору и писању;- што ефикасније превазилажење нивоа препознавања језичких појава;- неговање примењеног знања и умења;- континуирано повезивање знања о језику са непосредном говорном праксом;- остваривање континуитета у систему правописних и стилских вежбања;- побуђивање учениковог језичког израза животним ситуацијама;- указивање на граматичку сачињеност стилских изражајних средстава;- коришћење прикладних илустрација одређених језичких појава.

Практичност и применљивост знања о језику и његово прелажење у умење инавике посебно се постиже неговањем правописних и стилских вежби.

Ученике, такође, континуирано треба подстицати да своја знања о језику повезујуса комуникативним говором. Обрада нових наставних јединица обухвата низметодичких радњи: припремљен полазни текст, коришћење говорних ситуација,схватање и доживљавање полазног текста ради бољег схватања новог градива,уочавање примера језичке појаве која је продукт сазнавања, бележење новенаставне јединице, истраживање, сазнавање битних својстава, сагледавањечињеница, илустровање и графичко представљање, дефинисање језичког појма,примена сазнатог градива у новим ситуацијама и утврђивање и обнављање.

Од увођења најмлађих ученика у свет књижевности зависиће његова књижевнаали и општа култура.

Лектира је разврстана на књижевне родове: лирику, епику и драму.

Читање и тумачење текста је у функцији даљег усавршавања гласног читања, узпостепено, систематско и доследно увођење у технику читања у себи, као иусвајање основних појмова, односа и релација које садржи у себи прочитанитекст. Тумачење текста заснива се на његовом читању, доживљавању иразумевању. При томе је квалитет схватања порука и непосредно условљенквалитетом читања. Зато су разни облици усмереног читања основни предусловда ученици у настави стичу сазнања и да се успешно уводе у свет књижевног дела.Читање у себи је најпродуктивињи облик стицања знања па му се у наставипоклања посебна пажња. Оно је увек усмерено и истраживачко; помоћу њега сеученици оспособљавају за свакодневно стицање информација и за учење.

Изражајно казивање напамет научених текстова и одломака у прози и стихузначајан је облик рада у развијању говорне културе ученика.



При обради текста примењиваће се у већој мери јединство аналитичких исинтетичких поступака и гледишта. Ученике треба ревносно навикавати на то дасвоје утиске, ставове и судове о књижевном делу подробније доказујучињеницама из самога текста и тако их оспособљавати за самосталан исказ,истраживачку делатност и заузимање критичких ставова према произвољнимоценама и закључцима. Књижевност се у школи не предаје и не учи, већ чита,усваја, у њој се ужива и о њој расправља.

Методе: интерактивна, стваралачка, дијалошка, демонтративна, објашњење,кооперативна, партиципативна.

Облици и технике рада: индивидуални рад, фронтални рад, рад у пару, групнирад, игровне активности, учење путем открића и решавања проблема,драматизација текстова, радионичарска.


Активности ученика: активно слуша, упознаје градиво, активан учесник унаставном процесу, води белешке, поставља питања, уочава примере, упоређује,закључује, наводи нове примере

Активности наставника: преноси информације,излаже градиво,води и усмераванаставнипроцес,процењивач, организатор наставе, регулатор соц. односа,планира наставу на годишњем и месечном нивоу

Наставник ваља да постави задатке који ће ученика подстицати да уочава,открива, истражује, процењује и закључује. Наставникова улога јесте у томе даосмишљено помогне ученику такошто ће га подстицати и усмеравати, настојећида развија његове индивидуалне склоности и способности, као и да адекватновреднује ученичке напоре и резултате у свим облицима тих активности


Поступци и начини праћења остварености стандарда спадају у неома комлпекснипоступак у настави српског језика, због његове обимности. Због тога се начинипраћења одвијају свакодневно и обухватају: посматрање, разговор,вођењебележака, тестирање, израду писмених задатака, разне продукте ученичкихактивности, домаће задатке, посматрање (усмерено, пригодно, опште),задовољства ученика на часу, активност ученика на часу, учешће у дискусји,израда реферата, учешће у групном раду.



Српски језик „Црвчак тражи сунце” − Б. Ћопић 1.2.3.

Природа и друштво Ливада и пашњак

Српски језик „Мачак отишао у хајдуке” − Б. Ћопић 1.2.3.

Природа и друштво Наши преци- наше наслеђе



Српски језик Септембар” − Д. Костић 1.2.3.

Природа и друштво Јесен

Годишња доба

Српски језик „Зна он унапред“ 1.2.3.

Драмско – Извођење драмских текстова

рецитаторскасекција

Српски језик Чардак ни на небу ни на земљи” − народна 1.2.3.

Народна традиција бајка

Ликовна култура Чардаци и котарке

Комбиновање разлићитих материјала (

дворац)

Српски језик 1.2.3.

Марко Краљевић и бег Костадин”

Природа и друштво Наши преци – наше наслеђе

Српски језик „Ветар и сунце” − народна приповетка 1.2.3.

Природа и друштво Сунце привидно путује

Српски језик Називи улица и тргова 1.2.3.

Природа и друштво Орјентација помоћу плана

Српски језик Моји снови 1.2.3.

Ликовна култура Коришћење разних материјала за

компоновање(летелица,сателит,подморница)

Српски језик Опис птице 1.2.3.

Природа и друштво Дебело – танко (птица)

Српски јези Новогодишње честитке 1.2.3.


Новогодишња песма

Ликовна култураНовогодишња честитка



Српски језик Прошлост, садашњост, будућност 1.2.3.

Природа и друштво Како меримо време

Српски језик „Први снег” − В. Илић 1.2.3.

Музичка култура Радујемо се снегу

Српски језик Основни и редни бројеви 1.2.3.

Математика Упоређивање бројева

Српски језик„Свети Сава и сељак без среће“ – народна

1.2.3.

Природа и друштвоприча

Музичка култура Наше наслеђе


Српски језик Кућа и укућани 1.2.3.

Природа и друштво Породица

Српски језик Употреба великог слова 1.2.3.

Математика Сабирање и одузимање –текстуални задаци

Српски јкезик „Себични џин” − О. Вајлд 1.2.4.

Ликовна култура Светлост и сенка у простору

Природа и друштво Годишња доба

Српски јкезик „Шапутање” − Д. Лукић 1.2.3.

Музичка култура Шапутање

Српски јкезик „Ово је време чуда” − Љ. Ршумовић 1.2.4.

Ликовна култура Слика случај

Српски јкезик „Мали принц” (одломак) – Егзипери 1.2.3.



Ликовна култура Композиција бија –небеска тела

Музичка култура Филмска музика

Српски јкезик „Какве је боје поток” − Г. Витез 1.2.3.

Ликовна култура Поруке које нам шаље природа

Српски јкезик „Стакларева љубав” − Г. Олујић 1.2.3.

Природа и друштво Материјали

Етно секција Занати

Српски јкезик Прича о Раку Кројачу 1.2.4.

Природа и друштво Река

Ликовна култура Израда паноа



Трећи 2 72

Циљ наставе страног језика на млађем школском узрасту је да оспособи ученикада на страномјезику комуницира на основном нивоу у усменом и писаном обликуо темама из његовог непосредног окружења. У исто време, настава странихјезика треба да: подстакне развијање свести о сопственом напредовању радијачања мотивације за учење језика; олакша разумевање других и различитихкултура и традиција; стимулише машту, креативност и радозналост; подстичеупотребу страног језика у личне сврхе и из задовољства. Кроз наставу странихјезика ученик богати себе упознајући другог, стиче свест о значају сопственогјезика и културе у контакту са другим језицима и културама. Ученик развијарадозналост, истраживачки дух и отвореност према комуникацији саговорницима других језика.

Посебни стандарди:

- Разумевање говора -Ученик разуме и реагује на краћи усмени текст у вези сапознатим темама.

- Разумевање писаног текста -Ученик чита са разумевањем кратке писане иилустрованетекстове у вези са познатим темама.

- Усмено изражавање -Ученик усмено изражава садржаје у вези са познатимтемама самосталноили уз помоћ наставника.



- Писмено изражавање -Ученик у писаној форми изражава краће поруке премапознатом узору,поштујући правила писаног кода.

- Интеракција -Ученик остварује комуникацију и са саговорницима размењујекраткеинформације у вези са познатим темама.

- Знања о језику1-Препознаје основне принципе граматичке и социолингвистичкекомпетенцијеуочавајући значај личног залагања у процесу учења страног језика.

1 Под знањем о језику подразумева се функционално знање, односно способностученика да језичке структуре правилно употреби у датој комуникативнојситуацији.

Задаци на нивоу језичких вештина

- Разумевање говора

Ученик треба да: препознаје гласове (посебно оне којих нема у матерњем језику)у говорном ланцу, акценат, ритам и интонацију; разуме кратке дијалоге, приче ипесме о познатим темама,

које чује уживо, или са аудио-визуелних записа; разуме и реагује на одговарајућиначин на кратке усмене поруке у вези са личним искуством и са активностима начасу (позив на игру, заповест, упутство итд.).

- Разумевање писаног текста

Ученик треба да: препознаје слова, написане речи и реченице које је усмено већусвојио и поштује правописне знаке приликом читања; разуме основна значењакратких писаних и илустрованих текстова о познатим темама.

- Усмено изражавање

Ученик треба да: разговетно изговара гласове, акцентује речи, поштује ритам иинтонацију; даје основне информације о себи и свом окружењу, самостално и узнаставникову помоћ; описује у неколико реченица познату радњу или ситуацију,користећи усвојене речи и реченичне моделе.

- Интеракција

Ученик треба да: са саговорницима размењује неколико основних исказа у везиса конкретном ситуацијом; размењује информације о хронолошком иметеоролошком времену; учествује у комуникацији (у пару, у групи, итд.);препознаје кад нешто не разуме, поставља питања и тражи разјашњења.

- Писмено изражавање



Ученик треба да: поштујући правопис преписује, допуњава и пише речи и краћереченице у вези са познатим писаним текстом или визуелним подстицајем; пишесвоје личне податке (име, презиме и адресу); прави спискове са различитимнаменама (куповина, прослава рое�ендана, обавезе у току дана...); допуњавачеститку.

- Знања о језику

Ученик препознаје основне граматичке елементе; користи језик у складу санивоом формалности комуникативне ситуације (нпр. форме учтивости); разумевезу измее�у сопственог залагања и постигнућа у језичким активностима.


Introduction Упознавање ученика са наставним предметом.

Welcome to Happy

Упознавање са новим јунацима књиге, учествовање у играма и

активностима.Основно упознавање и основна свакодневна

Street! комуникација; представљање и поздрављање. Бројеви од 1-10

Проширивање лексичког фонда о основном школском прибору и

бојама, разумевање и одговарање на једноставна питања са циљем

At schoolидентификације школских предмета и њихових боја, разумевање

кратког писма са базичним информацијама о особи као и израда

сличних индивидуалних презентација о себи.

Богаћење лексичког фонда о играчкама, идентификацијапредмета

(играчака) конструкцијом It is/ It isn’tи постављањемкратких

At Happy House

питања истом том конструкцијом и давање кратких да/неодговора.

Команде неопходне за школску комуникацију и играњеигрица у



школи. Развијање комуникативне компетенције причомо

омиљеним играчкама.

Проширивање лексичког фонда вокабуларом о храни,изражавање

At the shop

емоција према храни глагололм like/don’t likе, постављањепитања

и давање кратких да/не одговора. Тражење/Захтевањенечега

глаголом Can.

Проширивањење лексичког фонда вокабуларом о спортским

At the park играчкама. Употреба глагола have got у потврдном, одричном и

упитном облику. Усвајање бројева од 11-20

Учење речи за основне просторије у кући и за основне комаде

Greg’s flat

намештаја, лоцирање предмета основним предлозима за место-in,

on, under,…Разумевање кратког описа једне собе као иизрада

сличних индивидуалних презентација о својој соби.

Усвајање основног вокабулара релевантног за описивање особа-

In the streetнпр. боја и дужина косе, висина, дебљина, старост.Индивидуална

презентација о блискимљудима

In the playground

Усвајање основног вокабулара о одећи. Изражавањеприпадности

присвојним генитивом. Описивање сопствене и туђегардеробе

Проширивање лексичког фонда вокабуларом о деловиматела.

At the sports centre Усвајање команди кретања при свакодневним

физичким



активностима. Изражавање способности глаголом Can

(постављање питања и давање кратких да/неодговора)

Revision Обнављање градива и интерактивних игара.


Рад ученика се прати на редовним часовима, часовима додатне и допунскенаставе и на секцијама.

Оцењивање се врши на основу разумевање усмене поруке, извршавање наредби,давања кратких одговора, певање песмица, активности на часу, домаћихзадатака и сликовних диктата.

Методе и технике: комуникативно-интерактивна, монолошко-дијалошка,текстуална, демонстративно-илустративна, вербално-текстуална, аудитивнаметода, вршњачко подучавање, самостални рад и решавање задатака код куће,рад у паровима, малим и великим групама (мини-дијалози, игра по улогама, итд).Слушање и реаговање на команде наставника или са аудио записа (углавномфизичке активности: устани, седи, ходај, скочи, играј, али и активности у вези сарадом у учионици: цртај, сеци, боји, отвори/затвори свеску, итд.), мануелнеактивности (сецкање, бојење, прављење предмета од глинамола, израда постераза учионицу и сл.), вежбеслушања (према упутствима наставника или са аудиозаписа повезати појмове у радној свесци, додати делове који недостају и сл.),интерактивне игре, певање у групи, погађање предмета и лица, цртање подиктату, игра по улогама (симулација), повезивање аудио материјала саилустрацијом, заједничко прављење илустрованих материјала...

Наставник бележи запажања у вези са радом ученика и ученику дајеинформацију о напредовању или недовољном ангажовању.


Активности наставника: предаје, објашњава, организује групни рад, посматра,бележи, усклађује рад са индивидуалним способностима ученика, води наставнипроцес, охрабрује, мотивише, даје повратну информацију, израђује наставнематеријале, проверава знање ученика.

Активности ученика: посматрају, слушају (наставника, аудио записе),понављају, комуницирају, рецитују, певају, цртају, показују, повезују, повезују сасвакодневним животом и школском праксом, увежбавају кратке дијалоге, играјуулоге.


Веза стандарда и програма по разредима (анализа, сличности и разлике,планираће се на основу уочених сличности и разлика и очекиваних резултата уодређеном разреду)



Методе, облици рада, средства, услови, временска динамика, сарадња у већима...

Иницијални тест



Енглески језик Numbers 1-10. Song Садржајна


Математика Писање бројева 1.2.3.



Математика Писање бројева 1.2.3.

Енглески језикCross-curricular links – Estimating andMeasuring Садржајна


Математика Мере за дужину;mm,km 1.2.3.

Енглески језик Using Have Got Садржајна


Српски језик Глаголи 1.2.3.

Енглески језик Whose…? Садржајна


Српски језик Присвојни придеви 1.2.3.

Енглески језик Cross-curricular links - Homes through history Садржајна


Српски језик Кућа и укућани 1.2.3.

Енглески језик Describing People Садржајна


Српски језик Један члан моје породице 1.2.3.

Енглески језик Cross-curricular links – Kраћа текстуална целина: о сопственом eeping Healthy Садржајна




Чувари природе Здравље је најважније 1.2.3.

Енглески језик Flossy’s got a ball (song). House Premises. Садржајна


Ликовна култура Затворени простор 1.2.3.

Енглески језик Fruit Садржајна


Физичко васпитање Правилна исхрана 1.2.3.

Енглески језик Commands Садржајна


Физичко васпитање Елементарне игре по избору ученика 1.2.3.



Трећи 5 180

Циљ наставе математике јесте:да ученици усвоје елементарна математичказнања која супотребна за схватање појава и зависности у животу и друштву; даоспособи ученике за примену усвојених математичких знања у решавањуразноврсних задатака из животне праксе, за успешно настављање математичкогобразовања и за самообразовање; као и да доприносе развијању менталнихспособности, формирању научног погледа на свет и свестраном развиткуличности ученика.



- да ученици стичу основну математичку културу потребну за откривање улогеи примене математике у различитим подручјима човекове делатности(математичко моделовање), за успешно настављање образовања и укључивање урад;





- да ученици стичу способност изражавања математичким језиком, јасност ипрецизност изражавања у писменом и усменом облику;Завод за унапређивањеобразовања и васпитања- да ученици усвоје основне чињенице о скуповима,релацијама и пресликавањима;








Оперативни задаци у трећем разреду:


- савладају читање, писање и упорее�ивање природних бројева до 1000;

- упознају римске цифре (I, V, X, L, C, D, M) и принцип читања и писања бројевапомоћу њих;

- успешно обављају све четири рачунске операције до 1000;- упозната својства операција користе за рационалније (лакше) рачунање;- упознају зависност резултата од компонената операције;- знају да израчунају вредност бројевног израза са највише три операције;- умеју да прочитају и запишу помоћу слова својства рачунских операција;- знају да одреде вредност израза са словима из дате вредности слова;- знају да решавају једноставније једначине у скупу бројева до 1000;- упознају и правилно записују разломке чији је бројилац 1, а именилац мањи или

једнак 10;

- успешно решавају текстуалне задатке;- формирају представе о правој и полуправој;- уочавају и умеју да цртају прав, оштар и туп угао;



- знају да цртају паралелне и нормалне праве, квадрат, правоугаоник, троугао икружницу (помоћу лењира, троугаоника и шестара);

- стичу представе о подударности фигура (преко модела и цртања);- знају да одреде обим правоугаоника, квадрата и троугла;

- упознају мерење масе тела и запремине течности, као и новејединице за време (година, век)


Бројеви*Савладавање читања, писања и упоређивања бројева до 1000

До 1000

*Упознавање римских цифара; читање,писање

*Примена својстава рачунских операција

*Зависност резултата од промене компонената

*Записивање помоћу слова својстава рачунских операција

*Одређивање вредности израза са словима и дате вредности слова

*Решавање једначина

*Правилно записивање разломака чији је бројилац 1 а именилац мањи

или =10

*Успешно решавање текстуалних задатака

Геометријски *Формирање представе о правој и полуправој

објекти и њихови *Цртање углова

међусобни*Цртање паралелних и нормалних права, квадрата , правоугаоника,

односи троугла и кружнице помоћу лењира, троугаоника и шестара

*Стицање представе о подударности фигура

*Одређивање обима квадрата,правоугаоника и троугла



Мерење и мере * Упознају мерење масе и тела и запре-мине течности,као иновејединице за време ( година , век )

* Оспособљавање ученика за прецизност у мерењу* Способност изражавања математичким језиком


ЦИЉ наставе математике у основној школи јесте да ученици усвоје елементарнаматематичка знања која су потребна за схватање појава и зависности у животу идруштву; да оспособи ученике за примену усвојених математичких знања у решавањуразноврсних задатака из животне праксе, за успешно настављање математичкогобразовања и за самообразовање; као и да допринесе развијању менталнихспособности, формирање научног погледа на свет и свестраном развитку личностиученика.

МЕТОДЕ И ОБЛИЦИ: Вербалне методе, разговор, монолошка, дијалошка,демонстративна, показивања, илустративна, хеуристичка, писаних и графичких радова,амбијентално учење, учење путем открића; Фронтални, индивидуални, рад у паровима,групни

Aктивности у образовно-васпитном раду

АКТИВНОСТИНАСТАВНИКА: Усмерава, наводи, ствара ситуацију, сугерише,поставља проблем, подстиче, дискутује, анализира, мотивише, координира, наводи наповезивање и примену знања, подстиче на логично мишљење, развија кооперативност

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА: Активно слуша, примењује, ради на задацима, радисамостално, иницира рад, сарађује, користи изворе знања, поставља и одговара напитања процењује, експериментише, практикује, објашњава, следи инструкције,примењује знања.


Инструменти: домаћи задатак, усмени одговори, самостални рад ученика продуктирада, листићи, проблемски задаци, анкета

Начин праћења: систематско посматрање, процењивање, примена стеченог знања,активност ученика, питања ученика, наративне и анегдотске белешке.



Математика Бројеви од 1-1000 1.2.3.

Енглески језик Numbers 1- 100

Математика Рачунске операције до 1000 1.2.3.

Енглески језик Maths: sums



Математика Римске цифре 1.2.3.

Српски језик Бројеви

Писање датума

Природа идруштво Временска лента

Математика Бројевна полуправа 1.2.3.

Ликовна култура Линије

Математика Упоређивање бројева 1.2.3.


Математика Читање и писање бројева до хиљаду 1.2.3.

Српски језик Главни и редни бројеви

Математика Мере за дужину ,мерење масе 1.2.3.

Физичко васпитање Мерење физичке способности

Математика Круг и кружница 1.2.3.

Физичко васпитање Елементарне игре

Ликовна култура Композиција облика

Математика Дењење 1.2.3.

Физичко васпитање Формирање група

МатематикаСабирање и одузимање –текстуалнизадаци 1.2.3.

Српски језик Употреба великог слова

Математика Занимљиви задаци 1.2.3.

Природа идруштво Рибе

Математика Паралелне праве 1.2.3.

Пророда идруштво Саобраћај

Математика Читање и писање разломака 1.2.3.

Музичка кулрура Ноте-половина,четвртина,осмина



Математика Упоређивање разломака 1.2.3.

Музичка култура Трајање нота

Математика Правоугаоник и квадрат 1.2.3.

Ликовна култура Затворени простор


Математика Троугао


6.2.4. Природа и друштво


Трећи 2 72


- развијање основних научних појмова из природних и друштвених наука;- развијање основних појмова о ширем природном и друштвеном окружењу -

завичају;

- развијање радозналости, интересовања и способности за активноупознавање окружења;

- развијање способности запажања основних својстава објеката, појава ипроцеса у окружењу и уочавање њихове повезаности;

- развијање основних елемената логичког мишљења;

- стицање елементарне научне писмености, њена функционалнаприменљивост и развој процеса учења;

- оспособљавање за сналажење у простору и времену;- разумевање и уважавање сличности и разлика мее�у појединцима и групама;- коришћење различитих социјалних вештина, знања и умења унепосредном окружењу;

- развијање одговорног односа према себи, окружењу и културном наслеђу.




Мој завичај*Стцање елементарне научне писмености и њена функционална

променљивост и развој процеса учења

*Развијање основних појмова о завичају

*Развијање еколошке свести *Облици рељефа у крају

*Значај и заштита рељефа

*Воде у крају

*Животне заједнице:

-копнене

- култивисане

- водене

-карактеристични биљни и животињски свет копнених и водених

животних заједница

*Значај и заштита воде и водених жив.заједница

*Повезаност животних заједница и улога човека у очувању природне

равнотеже

Нежива природаРазвијање радозналости, интересовања и способности за активно

упознавање окружења

*Развијање способности запажања основних својстава објеката,

појава и процеса у окружењу и уочавање њихове повезаности

*Разлика и сличности воде и других течности

*Понашање тела у води и различитим течностима

*Промене при загревању и хлађењу

*Основне карактеристике течности

*Ваздух притиска и покреће



*Промене које настају при загревању и хлађењу ваздука

*Чврсто,течно,гасовито-разлике и сличности

*Промене материјала и објеката

*Својства земљишта и значај

*Својства воде и ваздуха

*Кружење воде у природи

*Временске прилике и

њихов значај за живот у окружењу

Веза живе и Својства земљишта и њихов значај за живи свет.

неживе природеСвојства воде и ваздуха која су значајна за живи свет и људску

(животнеделатност (утицај воде и ваздуха на земљиште, биљни и животињски

заједнице) свет, снага воде и ветра ...).

Кружење воде у природи.

Временске прилике и њихов значај за живот у окружењу.

Различити звуци у природи као последица кретања.

Повезаност животних заједница и улога човека уњиховој

одрживости

Људска делатност Произвоне и непроизводне делатности људи

*Село и град-повезаност

*Саобраћајнице у окружењу

*Међусобни утицај човека и окружења

*Оспособљавање за сналажење у простору и времену

Кретање у

*Различити звуци у природи као последица кретања

*Различити облици кретања и њихове основнекарактеристике

простору и*Кретање производи звук



времену*Падање тела-клизање и котрљање

*Оријентација према сунцу-главне стране света

*Оријентација помоћу плана и насеља

*Оријентација на геогр.карти Србије

*Временске одреднице

*Развијање одговорног односа према себи, окружењу икултурном

наслеђу

*Разумевање, уважавање сличности и разлика међупојединцима и

групама.

*Откривање прошлости

Наше наслеђе *Трагови прошлости

*Чување и неговање остатака прошлости

*Одређивање ближе и даље прошлости

*Ликови из наших нар.песама, приповедака

*Знаменити људи краја

*Становништво краја

*Дечија права и правила групе

Материјали иСпецифичне промене материјала под топлотним и механичким

њихова употребаутицајима (метал, пластелин, вода, пластика различите тврдоће, дрво,

восак, алкохол, крзно...).

Електрична проводљивост воде, водених раствора и ваздуха(провера

помоћу струјног кола са батеријом и малом сијалицом).

Ваздух - топлотни изолатор.

Магнетна својства материјала (природни магнети, могућност



намагнетисавања тела и особине које тада испољавају).

Својства материјала одређују њихову употребу.

Значај и неопходност рециклирања материјала и рационалне

потрошње производа од стакла, пластике, метала.

Сакупљање и раздвајање отпада за рециклажу (папир, пластика,

лименке...)- активност *Електрична проводљивост воде и водених

раствора и ваздуха

*Ваздух-топлотни изолатор

*Магнетна својства материјала

*Својства материјала-употреба


Представљање и тумачење језика као систем,примењивати принципепоступности и селективности, системским вежбањима савладаватиправопис, увођење ученика у свет књижевности, системско неговање иувежбавање изражајног читања. Све то се остварује кроз различите обликерада, коришћењем сто више разноврсних метода, средстава и тахника.

У настави језика ученици се оспособљавају за правилну усмену и писменукомуникацију стандардним српским језиком на упознавање језичкихправила, граматичкох норми и њихову функцију. Основни програмскизахтев у настави граматике јесте да се ученицима језик представи и тумачикао систем,уз потребу поштовања одређених принципа:поступности,селективности, систематичности; применљивост и стваралаштво.

Правопис се савлађује путем систематских вежбања елементарних исложених које се организују често, разноврсно и различитим облицимаписмених и говорних вежби.


- подстицање свесне активности и мисаоног осамостаљивања ученика;- сузбијање мисаоне инерције и ученикових имитаторских склоности;

- заснивање тежишта наставе на суштинским вредностима, односно набитним својствима и стилским функцијама језичких појава;

- уважавање ситуационе условљености језичких појава;- повезивање наставе језика са доживљавањем уметничког текста;



- откривање стилске функције, односно изражајности језичких појава;- коришћење уметничких доживљаја као подстицаја за учење матерњег

језика;- систематска и осмишљена вежбања у говору и писању;- што ефикасније превазилажење нивоа препознавања језичких појава;- неговање примењеног знања и умења;- континуирано повезивање знања о језику са непосредном говорном

праксом;- остваривање континуитета у систему правописних и стилских вежбања;- побуђивање учениковог језичког израза животним ситуацијама;- указивање на граматичку сачињеност стилских изражајних средстава;- коришћење прикладних илустрација одређених језичких појава.

Практичност и применљивост знања о језику и његово прелажење у умењеи навике посебно се постиже неговањем правописних и стилских вежби.

Ученике, такође, континуирано треба подстицати да своја знања о језикуповезују са комуникативним говором. Обрада нових наставних јединицаобухвата низ методичких радњи: припремљен полазни текст, коришћењеговорних ситуација, схватање и доживљавање полазног текста ради бољегсхватања новог градива, уочавање примера језичке појаве која је продуктсазнавања, бележење нове наставне јединице, истраживање, сазнавањебитних својстава, сагледавање чињеница, илустровање и графичкопредстављање, дефинисање језичког појма, примена сазнатог градива уновим ситуацијама и утврђивање и обнављање.

Од увођења најмлађих ученика у свет књижевности зависиће његовакњижевна али и општа култура.


Читање и тумачење текста је у функцији даљег усавршавања гласногчитања, уз постепено, систематско и доследно увођење у технику читања усеби, као и усвајање основних појмова, односа и релација које садржи у себипрочитани текст. Тумачење текста заснива се на његовом читању,доживљавању и разумевању. При томе је квалитет схватања порука инепосредно условљен квалитетом читања. Зато су разни облици усмереногчитања основни предуслов да ученици у настави стичу сазнања и да сеуспешно уводе у свет књижевног дела. Читање у себи је најпродуктивињиоблик стицања знања па му се у настави поклања посебна пажња. Оно јеувек усмерено и истраживачко; помоћу њега се ученици оспособљавају засвакодневно стицање информација и за учење.

Изражајно казивање напамет научених текстова и одломака у прози истиху значајан је облик рада у развијању говорне културе ученика.

При обради текста примењиваће се у већој мери јединство аналитичких исинтетичких поступака и гледишта. Ученике треба ревносно навикавати нато да своје утиске, ставове и судове о књижевном делу подробније доказујучињеницама из самога текста и тако их оспособљавати за самосталан исказ,истраживачку делатност и заузимање критичких ставова премапроизвољним оценама и закључцима. Књижевност се у школи не предаје и



не учи, већ чита, усваја,у њој се ужива и о њој расправља.

Методе: интерактивна, стваралачка, дијалошка, демонтративна,објашњење, кооперативна, партиципативна.

Облици и технике рада: индивидуални рад, фронтални рад, рад у пару,групни рад, игровне активности, учење путем открића и решавањапроблема, драматизација текстова, радионичарска.


Активности ученика:активно слуша,упознаје градиво,активан учесник унаставномпроцесу,води белешке,поставља питања, уочава примере,упоређује, закључује, наводи нове примере

Активности наставника:преноси информације,излаже градиво,води иусмерава наставнипроцес,процењивач,организатор наставе,регулаторсоц.односа,планира наставу на годишњем и месечном нивоу

Наставник ваља да постави задатке који ће ученика подстицати дауочава,открива,истражује,процењује и закључује.Наставникова улога јесте утоме да осмишљено помогне ученику такошто ће га подстицати иусмеравати, настојећи да развија његове индивидуалне склоности испособности, као и да адекватно вреднује ученичке напоре и резултате усвим облицима тих активности


Поступци и начини праћења остварености стандарда спадају у неомакомлпексни поступак у настави српског језика, због његове обимности.Због тога се начини праћења одвијају свакодневно и обухватају:посматрање, разговор, вођење бележака, тестирање, израду писменихзадатака, разне продукте ученичких активности, домаће задатке,посматрање (усмерено, пригодно, опште), задовољства ученика на часу,активност ученика на часу, учешће у дискусји, израда реферата, учешће угрупном раду.



Природа идруштво Ливада и пашњак 1.2.3.

Српски језик „Црвчак тражи сунце” − Б. Ћопић

Природа идруштво Наши преци- наше наслеђе 1.2.3.

Српски језик „Мачак отишао у хајдуке” − Б. Ћопић

Природа и Годишња доба 1.2.3.



друштво

Српски језик “Септембар” − Д. Костић

Јесен – говорна вежба

Природа идруштво Наши преци – наше наслеђе 1.2.3.

Српски језик Марко Краљевић и бег Костадин”

Природа идруштво Сунце привидно путује 1.2.3.

Српски језик „Ветар и сунце” − народна приповетка

Природа идруштво Орјентација помоћу плана 1.2.3.

Српски језик Називи улица и тргова

Природа идруштво Дебело – танко (птица) 1.2.3.

Српски језик Опис птице

Природа идруштво Како меримо време 1.2.3.

Српски језик Прошлост, садашњост, будућност

Природа идруштво Наше наслеђе 1.2.3.

Српски језик„Свети Сава и сељак без среће“ – народнаприча

Музичка култура Светосавска химна

Природа идруштво Породица 1.2.3.

Српски језик Кућа и укућани

Природа идруштво Годишња доба 1.2.4.

Српски јкезик „Себични џин” − О. Вајлд


Природа идруштво Материјали 1.2.3.

Српски јкезик „Стакларева љубав” − Г. Олујић



Етно секција Занати

Природа идруштво Река 1.2.4.

Српски јкезик Прича о Раку Кројачу

Ликовна култура Израда паноа

Природа идруштво Рељеф и воде нашег завичаја 1.2.3.

Ликовна секција Вајање

Природа идруштво Земљиште и живи свет 1.2.3.

Чувари природе Земљиште

Природа идруштво Утицај воде и ваздуха на живи свет 1.2.3.

Чувари природе Загађивачи ваздуха и воде

Природа идруштво Звуци у природи 1.2.3.

Музичка култура Звук

Природа идруштво Парк 1.2.3.

Ликовна култура Отворени простор

Природа идруштво Како меримо време 1.2.3.

Математика Јединице за мерење времена

Физичковаспитање Мерење физичких способности

Природа идруштво Сви имамо иста права 1.2.3.

ЧОС Наша права и обавезе

Природа идруштво Саобраћај у завичају 1.2.3.

Математика Текстуални задаци





Трећи 2 72

Циљ васпитно-образовног рада у настави ликовне културе јесте да сеподстиче и развијаучениково стваралачко мишљење и деловање ускладу са демократским опредељењем друштва и карактером овогнаставног предмета.

Задаци:


- да развија памћење, повезивање опажених информација, што чиниоснову за увођење у визуелно мишљење;

- стварање услова за разумевање природних законитости и друштвенихпојава;- стварати услове да ученици на сваком часу у процесуреализације садржаја користе технике и средства ликовно-визуелногизражавања;- развијање способности за препознавање традиционалне, модерне,

савремене уметности;

- развијати ученикове потенцијале у области ликовности и визуелности,те му помагати у самосталном изражавању коришћењем примеренихтехника и средстава;


- да ствара интересовање и потребу за посећивање изложби, галерија,музеја и чување културних добара;


- развијати сензибилитет за лепо писање;

- развијати моторичке способности ученика.

Оперативни задаци:

- ликовно изражавање ученика у функцији развијања мишљења ивизуелног ликовног естетског сензибилитета за медијуме, уз коришћењеразних материјала за компоновање, покрет у композицији, орнаментику,простор, одабирање случајно добијених ликовних односа по личномизбору, плакат и ликовне поруке као могућност споразумевања;



- увое�ење ученика у различите могућности комуникација;

- стварање услова за развијање свести о потреби чувања човековеприродне и културне околине, те активног учествовања уквалитетном естетском и просторном уређењу животне околине.


Коришћење* Ликовно изражавање ученика у функцији развијања мишљења и

разнихвизуелног ликовног, естетског сензибилтета за медијуме,уз

материјала закоришћење разних материјала за компоновање,покрет у

компоновањекомпозицији, орнаментику, простор, одабирање случајнодобијених

ликовних односа по личном избору,плакат и ликовне поруке као

могућност споразумевања

Композиција и*Композција линија, боја, облика, светлина и сенки,разних материјала

покрет у

композицији

Орнаментика*Линеарна орнаментика, површинска,тродимензионалана

Простор*Аутоматски начин цртања,субјективно осећањепростора и

(повезивањеилузија, линије, површне, облици, боје у простору, шаљиви простор

разних облика у

целину)

Одабирање *Слика случај

случајно(извођење емотивно афективних садржаја према узрастуученика)

добијених *Стварање услова за развијање свести о потреби чувања



човекове

ликовних односаприродне и културне околине, те активног учествовања у

по личномквалитетном , естетском и просторном уређењу животнеоколине

избору ученика

Плакат, билборд, * Визуелна информација, поруке, препоруке

реклама*Увођење ученика у различите врстекомуникација

Ликовне поруке *Визуелна информација, поруке, препоруке

као могућност

споразумевања

Ликовна дела иПрепознавање карактеристрика инсеката, животиња и професија код

споменици људи

културе

Дела савремених*Избор дела и споменика културе у складу са захтевима целина

медијума програма и узрасним могућностима ученика

Ликовна култура подстиче и развија учениково стваралачко мишљење иделовање у складу са демократским опредељењем друштва и карактеромовог наставног предмета.

У међупредметном повезивњу на првом месту је српски језик. Везе сеостварују у развијању маште, осећаја за естетику уз коришћење разнихматеријала за компоновање, покрет, орнаментику, простор, итд. Наставаликовне културе се остварује кроз следеће методе и технике рада,а то су:демонстрација, комуникација, анализа, уочавање, амбијентално учење,решавање проблемске ситуације, експеримент, игру, кооперативну методуафективних садржаја према узрасту ученика. Стварају се услови заразвијање свести о потреби чувања човекове природне и културне околине,те активног учествовања у квалитетном, естетском и просторном уређењуживотне средине. Ови садржаји се преплићу и са садржајима из чувараприроде, енглеским језиком и математиком. Да би се остварила већамеђупредметна повезаност, потребно је тематско планирање наставнихпланова и програма, јер таквим начином планирања остваривало би се



продуктивније учење и стицање знања.

Задаци:

- настава ликовне културе има задатак да развија способност учениказа опажање облика, величина, светлина, боја, положаја облика у природи;

- да развија памћење, повезивање опажених информација, што чиниоснову за увођење у визуелно мишљење;

- стварање услова за разумевање природних законитости и друштвенихпојава;

- стварати услове да ученици на сваком часу у процесу реализацијесадржаја користе технике

и средства ликовно-визуелног изражавања;

- развијање способности за препознавање традиционалне, модерне,савремене уметности;

- развијати ученикове потенцијале у области ликовности ивизуелности, те му помагати у самосталном изражавању коришћењемпримерених техника и средстава;


- да ствара интересовање и потребу за посећивање изложби, галерија,музеја и чување културних добара;




Методе и облици рада:

Вербална, дијалошка, метода самосталног уочавања и закључивања,активна метода, метода откривања, аналитичко-синтетичка, смисленорецептивно учење, метода посматрања, демонстративна метода,илустративна метода; Фронтални, индивидуални, групни, рад у паровима




Усмерава, наводи, ствара ситуацију, сугерише, подстиче, дискутује,анализира, мотивише, координира, развија кооперативност, презентује,објашњава, оцењује, процењује


Посматра, опипава, објашњава, црта, слика, изражава, ствара, црта, кроји,лепи

Начин остваривања програма:

Програм ликовне културе даје сваком наставнику слободу, могућности даиспољи креативност, да проналази одговарајуће облике, методе и средстваза реализацију. Упутство ће му помоћи у процесу стварања сопственихидеја, никако, дакле, шаблона, односно очекује се да и сам наставник будекреативан у свом раду. То значи да је потребно да за сваки задатак и самнаставник начини визуелну припрему (ликовни рад) како би уочиокарактер задатка и начине рада у реализацији таквог задатка, што ће битинека врста опомене или самоконтроле у процесу постављања захтеваупућеног ученицима. Најважније је извршити идентификацију садржаја,полазећи од опажања околине (природе и вештачког човековог окружења -објекти које је човек начинио). Најбоље је учење од природе, посматрање,опажање и уочавање непоновљивости природе, из чега ће произаћи ипотреба за очувањем природе, а потом симболичан изразкарактеристичних елемената који ће означити и природу ученика. То ћебити прилика да се одреди појам у садржају два до три подпојма инеколико информација што ће имати образовно значење. Треба водитирачуна да захтев буде сведен и прилагођен узрасним могућностимаученика (његовим психофизичким карактеристикама), чиме ће битизадовољен елементарни захтев да за предвиђено време од једног, до двачаса, ученик заврши свој рад. Непримерено је да ученик завршава својерадове код куће, да би га потом наставник накнадно оценио. Ученик требада зна какав му је задатак постављен, сам треба да проналази решењазадатка, по логици непосредног естетског доживљаја. Поред визуелнеприпреме наставник треба да има и писмену припрему (писану) која сеослања на глобално и оперативно планирање за сваку годину посебно и засваки час понаособ. Наставник треба да приђе решавању задаткасамостално. Уколико се деси да тренутно нема неку своју идеју, ова краткаобразложења целина програма треба да му послуже као мотивација запроналажење својих идеја. Није препоручљиво да наставник нуди темеученицима. Наставник треба да води разговор са ученицима како би свакиученик пре почетка рада дошао до своје идеје, а на основу понуђеногликовног садржаја.

Поступци и инструменти оцењивања:

- посматрање (практични радови,прављење портфолија ученичких радова,естетско уређење учионичног и школског простора )



- испитивање (разговор, усмено излагање, презентација радова, изложбе,учешће на ликовним конкурсима, дикусија, расправа)




Чардак ни на небу ни на земљи” − народна бајка 1.2.3.

Српски језик Чардаци и котарке

Народна традиција

Комбиновање разлићитих материјала ( дворац )

Моји снови 1.2.3.

Коришћење разних материјала за

компоновање(летелица,сателит,подморница)

Српски јези Новогодишње честитке 1.2.3.


Новогодишња песма


Новогодишња честитка

Српски језик „Себични џин” − О. Вајлд 1.2.4.





Српски јкезик „Ово је време чуда” − Љ. Ршумовић 1.2.4.

Ликовна култура Слика случај

Српски јкезик „Мали принц” (одломак) – Егзипери 1.2.3.

Ликовна култура Композиција бија –небеска тела

Музичка култура Филмска музика

Српски јкезик „Какве је боје поток” − Г. Витез 1.2.3.

Ликовна култура Поруке које нам шаље природа

Природа и друштво Парк 1.2.3.

Ликовна култура Отворени простор

Музичка култура Новогодишња песма 1.2.3.


Новогодишња честитка

Писање Новогодишњих и Божићних честиткиСрпски језик

Математика Круг и кружница 1.2.3.

Физичко васпитање Елементарне игре

Ликовна култура Композиција облика

Математика Правоугаоник и квадрат 1.2.3.

Ликовна култура Затворени простор

Пророда и друштво Саобраћај





Трећи 1 36

Циљ

- развијање интересовања, музичке осетљивости и креативности;- оспособљавање за разумевање могућности музичког изражавања;

- развијање осетљивости за музичке вредности упознавањем уметничкетрадиције и културе свога и других народа.

Задаци


- стицање навике слушања музике, подстицање доживљаја и оспособљавањеза разумевање музичких порука;


- упознавање традиционалне и уметничке музике свога и других народа;- развијање критичког мишљења (исказивање осећања о музици која се изводи

и слуша);- упознавање основа музичке писмености и изражајних средстава музичке

уметности.

Садржаје музичке културе чине следеће активности: извођење(певање/свирање), слушање и стварање музике.



- певају песме по слуху;- слушају вредна дела уметничке и народне музике;- изводе дечје, народне и уметничке игре;- свирају на дечјим музичким инструментима;- усвајају основе музичке писмености.




Извођење музике- Развијање интересовања музичке осетљивости и креативности

(певање и*Оспособљавање за разумевање могућности музичког изражавања*

свирање) Развијање осетљивости за музичке вредности

*Упознавање уметничке традиције и културе свога и других народа

*Певање песама по слуху

* Певање песама раз-личитог садржаја и рас+положења,

традиционалне и уметничке музике које су примерене гласовним

могућностима и узрасту ученика

*Певање и извођење музичких игара

*Певање једноставних модела и наменских песама као звучне

припреме за поставку музичке писмености

*Свирање пратње за бројалице, песме,игре на различитим дечјим

инструментима

Слушање музике * Слушање уметничких и народних дела

* Слушање уметничких и народних дела

*Препознавање темпа, динамике различитих расположења наоснову

изражајних елемената

*Слушање вокално-инструментаних композиција за децу

кратких инструменталних композиција различитог садржаја и

расположења као и музичких прича

*Слушање народних песама и игара

Стварање музике*Опонашање звукова из непосредне околине спонтаном или

договореном импровизацијом



*Креирање покрета уз музику коју певају или слушају ученици

*Смишљање малих ритмичких целина помоћу различитих извора

звука

*Импровизовање на различитим изворима звука

У склопу осталих предмета основне школе музичка култура је једна однајважнијих дисциплина која утиче на свестрани развој личности савременогдруштва.

Настава музичког васпитања тежи ка свесном усвајању знања и вештина тако дамузичка уметност постане потреба сваке личности. Свесно музичкоописмењавање почиње крајем трећег, односно у четвртом разреду.

Савладавањем музичке писмености и развијањем укуса ученици се оспособљавајуда активно учествују у музичком животу своје околине.

Настава музичке културе остварује се међусобним прожимањем следећихмузичких активности:

- певање и свирање,уз поступно упознавање и усвајање ритмичкихструктура,музичког писмаи интонације;

- слушање музике и усвајање основних појмова из опште музичке културе;- активности у музичком стваралаштву.

У трећем разреду певање и свирање остварује се по слуху и са нотног текста, узпомоћ различитих звучних помагала. Даље се ради на упознавању музичкогписма. Усвајањем вештине читања нота омогућава се ученицима лакше и тачнијепевање мелодија, као и активно стицање информација о свирању на појединиминструментима. Пожељно је повезивање музичких садржаја са садржајимаосталих наставних предмета уколико је то могуће остварити.

Певање песама по слуху и са нотног текста, игре са певањем, описмењавањеученика се врши кроз певање:

- Дечјих песама.- Игре са певањем.- Утврђивање музичког речника у вези са певањем/свирањем: p (piano) за тихопевање/свирање, mf (mecoforte) средње гласно,полугласно певање/свирање, f(forte) за гласно певање/свирање.- Усвајање музичког речника у вези са певањем/свирањем:crescendo(крешендо)за постепени прелаз из тишег у јаче певање/свирање,decrescendo(декрешендо)за постепени прелаз из јачег у тише певање/свирање.- Усвајање музичког речника у вези са темпом (брзином) којом се изводи једномузичко дело: за лагани темпо називи су Adagio(адађо) или Andante; за умеренитемпо Moderato; а за брзи темпо Allegro(алегро).



- Савладавање тонске висине и солмизације.- Усвајање музичког писма и појмова: цела нота и пауза; нота четвртине сатачком; корона; појам и називи интервала; Ц дур лествица; ступањ; степен иполустепен; знак за репетицију, прима и секунда волта; дводелни и троделниоблик песме.

Свирање

- Свирање и певање модела и наменских песама као звучна припрема за поставкумузичке писмености.

- Извођење песама на мелодијским инструментима Орфовог инструментарија.- Понављање задатог мелодијског мотива (вежба памћења, развијање моторике).

Слушање музике

- Стицање искуства у слушном разликовању звучних боја (људски гласови,музички инструменти);

- Навикавање ученика на пажљиво слушање музике;

- Подстицање изражавања ученика о слушаном делу;

- Упознавање музичког дела уметничког и народног стваралаштва.

Музичко стваралаштво

- Стално подстицање ученика на што изражајније певање научених песама;

- Измишљање ритмичких целина остварених спонтано изговореним илиотпеваним групама гласова;

- Слободно импровизовани дијалози помоћу дечјих инструмената (децабирају исте или различите инструменте);

- Импровизација дечје мелодије на властити стих или на стих који јепредложио учитељ;- Осмишљавање покрета уз музику;- Слободно музичко изражавање.


Методе и технике рада: метода певања по слуху, метода разговора,демонстративна метода, метода певања из нотног текста



Открива, проверава, аргументује, упоређује, упознаје, демонстрира,



Упућује, показује, прати, свира, слуша, процењује.


Активно слушање памћење и репродукција, активно слушање иповезивање сапредходним знањем, учествује у раду, доноси закључке.


ПОСТУПЦИ И ИНСТРУМЕНТИ ОЦЕЊИВАЊА:

- посматрање и слушање музике различитог карактера- препознавање музике

- испитивање (разговор, усмено излагање, певање, учешће на музичкимтакмичењима, учешће на приредбама, ритмичко и мелодијско тактирање,познавање музичких појмова ритам, темпо, познавање нота и њиховозаписивање)



Музичка култура Камиј Сен Санс-,,Карневал животиња“ 1.2.3.

Природа и друштво Шуме

Музичка култура Тактирање,двочетвртински такт 1.2.3.

Математика Читање и писање разломака

Музичка култура Народна и уметничка музика 1.2.3.

Етно секција Кола

Музичка култура Срећни смо и несташни 1.2.3.

Физичко васпитање Фудбал

Музичка култура Новогодишња песма 1.2.3.

Ликовна култура Новогодишња честитка

Српски језик Писање Новогодишњих и Божићних

честитки

Музичка култура Радујемо се снегу 1.2.3.

Српски језик Први снег –Војислав Илић

Музичка култура Светосавска химна 1.2.3.

Пророда и друштво Наши преци



Српски језикСвети Сава и човек без среће

Музичка култура Коло 1.2.3.

Етно секција Народне игре

Музичка култураМузичко стваралаштво покретом 1.2.3.

Физичко васпитање Валцер

Музичка култураМузичко стваралаштво покретом 1.2.3.

Физичко васпитање Тасино коло



трећи 3 108

Циљ физичког васпитања јесте да разноврсним и систематским моторичкимактивностима,уповезаности са осталим васпитно-образовним подручјима,допринесе интегралном развоју личности ученика (когнитивном, афективном,моторичком), развоју моторичких способности, стицању, усавршавању и применимоторичких умења, навика и неопходних теоријских знања у свакодневним испецифичним условима живота и рада.


- подстицање раста, развоја и утицање на правилно држање тела;- стицање моторичких способности;

- развој и усавршавање моторичких способности;- стицање теоријских знања неопходних за њихово усвајање ради разумевања

значаја и

- суштине физичког васпитања дефинисаног циљем овогваспитно-образовног подручја;

- формирање морално-вољних квалитета личности;

- оспособљавање ученика да стечена умења, знања и навике користеу свакодневним условима живота и рада;

- стицање и развијање свести о потреби здравља, чувања здравља и заштитиприроде и




задовољавање основних дечјих потреба за кретањем и игром;

развијање координације, гипкости, равнотеже и експлозивне снаге;Завод заунапрее�ивање образовања и васпитањастицање моторичких умења у свим природним (филогенетским) облицимакретања у различитим условима: елементарним играма, ритмици, плеснимвежбама и вежбама на тлу; упознавање са кретним могућностима иограничењима сопственог тела;стварање претпоставки за правилно држање тела, јачање здравља и развијањехигијенских навика;

формирање и овладавање елементарним облицима кретања - "моторичкоописмењавање";стварање услова за социјално прилагођавање ученика на колективан живот ирад.


Атлетика *Технике трчања

*Скокови

*Скок увис

*Скок удаљ

*Бацање

*Бацање лоптице

*Подстицање раста, развоја и утицање на правилно

држање тела

*Развој, усавршавање моторичких способности

*Стицање моторичких умења који су као садржај утврђени програмом

физичког васпитања и стицање теоријских знања неопходних за њихово усвајање

Вежбе на *Вежбе на тлу

справама и тлу *Прескок

*Вратило

*Клупа, греда



*Окрети

*Скокови

Развијање координације гипкости, равнотеже и експлозивне снаге

Ритмичка *Задовољење основних дечјих потреба за кретањем и игром

гимнастика и*Развијање координације гипкости, равнотеже и експлозивнеснаге

народни плесови

Основи тимских*Развијање координације гипкости, равнотеже и експлозивнеснаге

игара*Стицање моторичких умења у свим природним облицима кретања у

различитим условима

*Рукомет

*Кошарка

*Одбојка * Кросјесењи, пролећни

Лична хигијена и хигијена

здравља

*Правилна исхрана

Здравствено

*Правилан ритам рада и одмора

*Прва помоћ

васпитање*Стварање претпоставки за правилно држање тела, јачање здравља и развијање хигијенских навика

*Стварање услова за социјално прилагођавање ученика на колективан живот и рад




Процес физичког васпитања усмерен је на:

- развијање физичких способности,- усвајање моторичких знања, умења и навика,- теоријско образовање.

Ове компоненте чине јединствен и веома сложен процес физичког васпитања, а упракси сви ти задаци прожимају се и повезују са ситуацијама које настају у токурада.

1. У циљу развијања физичких способности- снаге, брзине, издржљивости,прецизности, гибљивости и покретљивости, на свим часовима, ванчасовним иваншколским облицима рада, спроводи се низ поступака (метода) и обликарада путем којих се постижу оптималне вредности ових способности, као основза успешно стицање моторичких знања, умења, навика и формирањаправилног држања тела.

2. Програмски садржаји дати су по разредима,а где је то потребно,одвојено ипрема полу.Ту свакако спадају следећи облици рада:

- курсни облик рада;- корективно-педагошки рад;- излете;- кросеве;

. такмичења; -слободнеактивности.

Разредни учитељ (или предметни наставник) треба да упућују ученике да услободно време самостално вежбају,јер се садржаји у највећој мери савладавајусамо на часу физичкогваспитања. Због тога би се ова упутства првенственоодносила на оне ученике чије физичке и моторичке способности не задовољавају,али и на остале, како би стекли трајну навику за вежбање. У том смислу токомчасова физичког васпитања разредни учитељ и наставник треба да ученицимаприкаже и објасни вежбе, које за одређено време они треба код својих кућа,самостално, или уз помоћ других, да савладају. После извесног периода, разредниучитељ или наставник, на редовним часовима контролисаће шта је ученик одпостављених задатака остварио.

Корективно-педагошки рад организује се са ученицима који имају лоше држањетела(постурални поремећаји). Рад спроводи наставник у сарадњи са лекаром илифизијатром којиутврђује врсту и степен деформитета и, с тим у вези, вежбе којетреба применити. Тежи случајеви телесних деформитета третирају се успецијализованим здравственим установама.

Сви ученици, који се упућују и на корективно-педагошки рад, уз ограничења,вежбају на редовним часовима и најмање једном недељно на часовима



корективно-педагошког рада. Програм сачињавају наставник и лекарспецијалиста, и он треба да је примерен здравственом стању ученика.

Излети се могу организовати по одељењима,или са више одељења,а њиховеоперативнезадатке, као и локацију, утврђују разредна већа. У четвртом разредуорганизују се два полудневна излета са обавезним пешачењем од 6 километара уоба правца. Излети се организују у радне дане или суботом.

Кросеви се одржавају два пута годишње за све ученике. Организација овог задатказбог великогброја учесника, осим што припада наставнику физичког васпитања,задатак је и свих наставника школе. Одржавање кросева претпостављаблаговремене и добре припреме ученика.

Такмичења ученика чине интегралну компоненту процеса физичког васпитањана којима ученикпроверава резултат свога рада.

3. Теоријско образовањеподразумева стицање одређених знања путем којих ћеученициупознати суштину вежбаоног процеса и законитости развоја младогорганизма, као и стицање хигијенских навика, знања о здрављу, како би схватиликрајњи циљ који физичким васпитањем треба да се оствари.

Методе и технике које се користе у настави су: метода демонстарције, методапрактичних активности, вербална метода ,кроз различите облике фронталног,индивидуалног, групног рада и рада у пару.


Активности наставника:организује час и активности, проверава иусмерава,показује, демонстрира, подстиче, прилагоћава, помаже, обезбеђујереквизите, води рачуна о обезбедности ученика, прати, развија љубав премаспорту

Активности ученика: слушање, посматрање, усавршавање моторичких умења инавика,примена стечених знања у новим ситуацијама, посебне склоности,интересовања за спорт, изводи тражене вежбе, учествује у раду, поштује правилаигара, поштује пранила понашања на часу.


Постоје разни начини праћења, а то су: посматрање физичких способности,праћење ученичких продукта, посматрање активности, односа према раду,праћење усвојених здравствених навика, тестирање физичких способности,праћење и посматрање ученичких односа према раду.



Физичковаспитање Ходање и трчање различитим темпом 1.2.3

Природа идруштво Кретање



Физичковаспитање Техника трчања и ниски старт 1.2.3

Природа идруштво Кретање


Брзо трчање до 40 метара из разнихстартних 1.2.3

позиција

Математика Мере и мерење

Чувари природе Бринем о здрављу

Физичковаспитање Правилна исхрана 1.2.3

Чувари природе Бринем о здрављу

Физичковаспитање ,,Ја посејах лубенице“ 1.2.3

Музичка култура ,,Ја посејах лубенице“

Физичковаспитање Валцер 1.2.3

Музичка култура Слушање музике


Слободно коришћење гимнастичкихсправа 1.2.3

Математика окрети за 180

Углови

Физичковаспитање Кружни тренинг са елементима снаге 1.2.3

Математика Кружница и круг

Физичковаспитање Ритмички креативни плес 1.2.3

Музичка култура Ритмичке и мелодијске вежбе

Физичковаспитање Тасино коло 1.2.3

Музичка култура Народна из Србије

Физичковаспитање Српско коло Моравац 1.2.3



Музичка култура Народно коло из Србије


Музичка култура Народно коло из Србије

Физичковаспитање Валцер двокорак 1.2.3


Физичко васпитањ Лична хигијена –предавање 1.2.3

Чувари природе Течни сапун

Физичковаспитање Пролећни крос 1.2.3

Чувари природе

Излет у природу

Физичковаспитање Скок у даљ из места 1.2.3


Мерење површине фигура




Трећи 1 36

Циљ и задаци наставе "Грађанско васпитање-Сазнање о себи и другима" јестеподстицањеразвоја личности и социјалног сазнања код ученика основне школе.Овај наставни предмет треба да пружи могућност ученицима да постану активниучесници у процесу образовања и васпитања, и да изграде сазнања, умења,



способности и вредности неопходне за формирање аутономне, компонентне,одговорне и креативне личности, отворене за договор и сарадњу, која поштујесебе и друге.

Задаци:

У образовно-васпитном раду на реализацији овог предмета разликујемонеколико основних задатака:

- подстицање групног рада, договарања и сарадње са вршњацима и одраслима;

- подстицање развоја самопоуздања и личне одговорности; оспособљавањеученика да препознају и разумеју сопствене потребе и потребе других, и да штитеи остварују своје потребе на начин који не угрожава друге;

- развијање свести о потреби уважавања различитости и особености; уочавање ипревазилажење стереотипа везаних за пол, узраст, изглед, понашање, порекло;

- оспособљавање ученика за ненасилно решавање сукоба;- развијање појма пријатељства;

- оспособљавање ученика да разумеју неопходност правила која регулишу животу заједници и да кроз договарање активно доприносе поштовању или мењањуправила сагласно са потребама;

- оспособљавање ученика да упознају и уважавају дечја права и да буду способнида активно учествују у њиховом остваривању;

- развијање и неговање еколошке свести;- развијање моралног расуе�ивања и неговање основних људских вредности;- оспособљавање ученика да активно доприносе развоју школе по мери детета.


Уважавање различитости и-развијање свести о потреби уважавања различитости и

особености; уочавање иособености, уочавање и превазилажење стереотипа

превазилажењестереотипа везаних за пол, узраст, изглед, понашање, порекло

везаних за пол, за узраст,за

изглед, за понашање

Пријатељство и моралне -развијање појма пријатељства



дилеме у вези са тим;-развијање моралног расуђивања и неговање основних људских вредности

развијање појма

пријатељства и моралног

расуђивања (крађа, лаж)

Појединац и заједница;оспособљавање ученика за поштовање правила која регулишу живот у заједници

правила која регулишу

живот у заједници; права и

одговорност; договарање

Заштита од насиља;оспособљавање ученика за ненасилно решавање сукова

ненасилно решаваљесукоба

Развијање еколошкесвести; - развијање и неговање еколошке свести

брига о животињама и

биљкама


Начин на који ће бити реализовани и примењени садржаји ће се реализовати утоку школске године на часовима грађанског васпитања.

Користиће се различите методе и технике у раду, као сто су: искуствено учење,игра, метода перцепције, методе партиципације и интеракције,метода рефлескије,истраживачке методе,интерактивне,симулицијске методе, рад у пару,групниоблик рада.


Активности наставника су следеће:



-водитељ даје могућност родитељима и деци да питају шта их интересује у везиграђанскогваспитања,-упознаје ученике са садржајем предмета,

- наставник треба да буде спреман да подржи ученике и отворен да чује и оно штоније у складу са његовим вредностима,-подстиче код ученика самопоуздање,

-Подстиче ученике да стварају визије са значењем,

- Помаже деци да дођу до решења поштујући правила

-Упознавање ученика са демократским начином одлучивања

-Организује игре и подстиче ученике да изражавају своје мишљење и дају идеје заначинеочувања природе.

-Учествује у играма са ученицима и својим примером подстиче понашање које јепозитивнопрема природи.

-Подстицање ученика да сами процене својнапредак.

-Презентација рада са родитељима.


-Ученици путем питања и дискусије сазнају садржај предмета и износе својаинтересовања,дајупредлоге,

-Ученици стичу знања, учећи са другима и кроз свој истраживачки рад долазе досазнања,

-Ученици кроз игру истражују разноврсна решења за проблеме са којимасе суочавају,

-Уочавају међузависност која постоји у природи путем игре.

-Преузимају одговорност за очување природних богатства.

-Уче како да анимирају околину кроз тимскирад..

-Сами процењују програм који су прошли и сопствено напредовање


Инструменти: усмени одговори, самостални рад ученика, продукти рада,цртежи,панои, учешће у дискусији, изношење ставова, излагање.

Начин праћења: систематско посматрање, процењивање, примена стеченогзнања, активностученика, питања ученика, наративне и анегдотске белешке,препоруке за даље напредовање, ангажовање у раду.





Грађанско васпитање Правила понашања, кућни ред 1.2.3

Час одељенског

старешине Улога правилника

Грађанско васпитање Буквар дечјих права 1.2.3

Час одељенског Дрво дечијих права

старешине

Грађанско васпитањеЧувамо твоја права- Конвенција о правима детета 1.2.3

Час одељенског

старешине

Дрво дечијих права

Грађанско васпитање Љубав као основ и извор живота 1.2.3

Час одељенског Другарство

старешине Заљубљене ципелице


Грађанско васпитање Изневерена очекивања 1.2.3

Корњача и зец

Српски језик Вук и јагње

Грађанско васпитање Пријатељство 1.2.3

Српски језик „Самоћа” − Бранко В. Радичевић

Грађанско васпитање Освета 1.2.3

Српски језик „Себични џин” − О. Вајлд





Трећи 1 36


Циљ наставе православног катихизиса (веронауке) у основном образовању иваспитању јесте да пружи целовит православни поглед на свет и живот,уважавајући две димензије: историјски хришћански живот (историјску реалностцркве) и есхатолошки (будући) живот (димензију идеалног). То значи да ученицисистематски упознају православну веру у њеној доктринираној, литургијској,социјалној и мисионарској димензији, при чему се излагање хришћанског виђењаживота и постојања света обавља у веома отвореном, толерантном дијалогу саосталим наукама и теоријама о свету, којим се настоји показати да хришћансковиђење (литургијско, као и подвижничко искуство Православне Цркве) обухватасва позитивна искуства људи, без обзира на њихову националну припадност иверско образовање. Све ово спроводи се како на информативно-сазнајном тако ина доживљајном и на делатном плану, уз настојање да се доктриниране поставкеспроведу у свим сегментима живота (однос са Богом, са светом, са другим људимаи са собом).


развије отвореност и однос према Богу као другој и другачијој личности уодносу на нас, као и отвореност и однос према другом човеку као икониБожијој, личности, такође, другачијој у односу на нас, те да се између оведве релације оствари узајамно зависна веза (свест о заједници);

развије способност за постављање питања о целини и најдубљем смислупостојања човека и света, људској слободи, животу у заједници, феноменусмрти, односу са природом која нас окружује и друго, као и одговарање наова питања у светлу православне хришћанске вере и искуства Цркве;

изграде способности дубљег разумевања и вредновања културе ицивилизације у којој живе, успона и падова у историји човечанства, као идостигнућа у разним областима стваралаштва (при чему се остварујекомплементарност са другим наукама);

помогне у одговорном обликовању заједничког живота са другима, уизналажењу равнотеже између властите личности и заједнице, уостварењу сусрета са светом (са људима различитих култура, религија ипогледа на свет, са друштвом, са природом) и са Богом;

изгради уверење да свет и све што је у њему створени су за вечност, да сусви створени да буду причасници вечног живота, те да из те перспективекод ученика развије способност разумевања, преиспитивања и вредновањасопственог односа према другом човеку као непоновљивом бићу и прематворевини Божијој и изгради спремност на покајање.




Оперативни задаци наставе православног катихизиса (веронауке) у трећемразреду јесу да ученици:

уoчe дa кoнкрeтни људи као и личности нису постојали пре него што су серодили;

спознају да је Бог из љубави створио свет за вечност; уоче да је Бог створио свет као скуп конкретних врста; запазе да је Бог на крају свега створио човека као личност;

уоче разлику између природе и личности код човека; уоче да се структура створеног света огледа у Литургији.


Увод Разговор о плану и програму

Бог је створио Свет је створен ни из чега

јединствени свет и Стварање различитих врста

то као многе Човек-врхунац Божијег стварања

конкретне врстени Бог ствара свет слободно

из чега Бог је створио свет из љубави и жели да он вечно постоји

Последице Бог се брине о свету

створености по Конкретност врста и њихова раздељеност

природу и њено Раздељеност врста и њихова пропадљивост

постојање

Стварање човека Стварање човека као ''иконе и подобија'' Божијег

на крају свега Човек-свештеник твари

створеног по Човек је по природи смртан и не може да постоји ван



заједнице са

''икони и Богом

подобију'' божијем Божић

Евхаристија као Личност као заједница љубави

свет у малом Литургија-заједница љубави

Литургија-заједница са људима и Богом

Твар у Литургији

Велики пост и причешће ученика

Евхаристија-свет у малом

Евхаристија-сједињење створења преко човека са БогомОцем

Врбица

Васкрс

Стварање света и Брига за творевину ( екологија) са православног становишта

човека у Стварање света и човека у православној иконографији

православној Посета храму-манастиру

иконографији


саопштава наставнe садржајe организује и усмерава процес учења процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања преноси културне вредности преноси теоријска и практична знања формира правилан поглед на свет

развија карактер ученика и црте личности упознаје ученике са методама и техникама успешног учења


усвајање знања понављање опажање откривање и увиђање законитости и процеса



вежбање израда и презентовање самосталних и практичних радова

посматрање стварање изражавање својих мисли, осећања, закључака учешће у дискусији

Оцењивање



Не постоји позитивно нормирани критеријум оцењивања. Једини критеријумјесте залагање и лични приступ, а он се може разликовати онолико колико суразличите личности ученика.



Методе:


текст - метода (текстуална, метода читања) хеуристичка (хеуристичког разговора) – где и кад год је то могуће дискусија посматрања илустративна (метода показивања) демонстрације

писаних радова практичних активности (самосталних, графичких и других радова ученика) проблемска истраживачка

Технике:

технике учења, и технике памћења:

- пројекција - симболизација и упрошћавање - асоцијативна - етимолошка - брејн сторминг



- контрастирање

- когнитивно мапирање




Трећи 1 36

Циљ

Развијање свести о потреби и могућностима личног ангажовања у заштитиживотне средине, усвајање и примена принципа одрживости, етичности иправа будућих генерација на очувану животну средину.

Задаци:

знати појам животна средина и њене елементе;

препознавање и описивање најуочљивијих појава и промена у животнојсредини

стицање знања о појавама које угрожавају животну средину;

формирање навика и развијање одговорног односа према себи и животнојсредини;

развијање радозналости, креативности и истраживачких способности;

развијање основних елемената логичног и критичногмишљења.


- разумевање појава везаних за непосредну животну средину;

- препознавање негативних појава у човековом односу према животној средини(квалитет воде, ваздуха, земљишта, хране, биљног и животињског света);

- уочавање узрочно-последичних веза у животној средини;- уочавање узрочно-последичних веза у животној средини извое�ењем

једноставних огледа;- васпитавање ученика да чува и урее�ује простор у коме живи и учи;- стицање навика одговорног понашања према животињама;- развијање интересовања и способности за активно упознавање и чување

животне средине;



- решавање једноставних проблем-ситуација - самостално и у тиму


Животна средина -развијати одговорност према очувањеу животне средине

-упознати услове живота

-упознати биљни и животињски свет и творевине људскограда

Природне појаве и

-уочавати,описивати основне појаве ипромене у животној средини

промене у -развијати истраживачки дух и самостално стваралаштво

животној средини

Загађивање-уочавати и описивати појаве које угрожавају животнусредину

животне средине-изграђивати личне критичке ставове према загађењуживотне

средине

Заштитаживотнеформирати навике, развијати одговоран однос према себи иживотној средини

средине и заштита

здравља-стицати знања о правилној,здравојисхрани, у циљу очувања

здравља

-развијати радозналост, критичност, самокритичност







Активности ученика:активно слуша, упознаје градиво, активан учесник унаставномпроцесу, води белешке, поставља питања, уочава примере, упоређује,закључује, наводи нове примере

Активности наставника:преноси информације, излаже градиво, води и усмераванаставнипроцес, процењивач, организатор наставе, регулатор соц. односа,планира наставу на годишњем и месечном нивоу





Чувари природе Моје место некад и сад 1.2.3.

Пророда и друштво Моје место некад и сад

Чувари природе Ливада под лупом 1.2.3.

Природа идруштво Ливада

Чувари природе Како се орјентишеш у природи 1.2.3.

Природа идруштво Како сунце путује

Чувари природе Ваздух ,невидљиви непријатељ 1.2.3.

Природа идруштво Ваздух је свуда око нас

Чувари природе Загађивачи ваздуха 1.2.3.

Природа идруштво Ваздух је свуда око нас

Чувари природе Зашто је вода драгоцена 1.2.3.



Природа и друштво Воде

Чувари природе Загађивачи воде 1.2.3.


Чувари природе Очистимо обалу 1.2.3.


Чувари природе Шта ниче из земље 1.2.3.

Природа и друштво Земљиште

Чувари природе Рециклажа 1.2.3.

Природа и друштво Рециклажа

Чувари природе Бука 1.2.4.

Природа и друштво Како настаје звук

Саобраћај

Чувари природе Заштита угрожених биљака и животиња 1.2.3.

Природа и друштво Угрожене биљне и животињске врсте

Чувари природе Брига о кућним љубимцима 1.2.4.

Српски језик Мој кућни љубимац

Чувари природе Здравље је најважније 1.2.3.

ЧОС Како сачувати здравље

Чувари природе Час у природи 1.2.3.

ЧОС Час у природи



Трећи 1 36

Циљ


Задаци



Усвајање елементарних знања о:

- разлици између фолклорног и актуелног окружења, и то кроз:

- упознавање са основним фолклорним текстовима (бајке, легенде, приче,песме, пословице);

- упознавање са дечјим фолклором (игре и кратке текстуалне форме као штосу загонетке, успаванке, разбрајалице итд.);

- усвајање елементарних знања о носећим наставним мотивима (различитиза сваки разред у првом циклусу);

- годишњем циклусу, и то кроз познавање:

- основних разлика између градског и сеоског начина живота,

- основних сезонских радова, основних обичајно-обредних радњи везаних зате радове, основних и општих празника,

- обичајно-обредних радњи везаних за те празнике.

Циљ и задаци:

- развијање знања о фолклорним празницима, биљкама, хлебовима и кући -дому,- познавање разлика измее�у отвореног и затвореног простора (ливада -

кућа),- упознавање различитих традиционалних заната у окружењу,- стицање елементарних знања о појединим традиционалним занатима,

- упознавање са фолклорним веровањима као пратећим формаматрадиционалних заната,

- упознавање карактеристичних обичајно-обредних обликапонашања везаних за одрее�ене традиционалне занате,

- упознавање типичних традиционалних заната урбаних и руралнихсредина,- схватање значаја о чувању и неговању традиционалних заната.


Све, све али занат Упознавање са занатима у окружењу

Занати некад и

Стицање елементарних знања записима

сад



Наше наслеђе

Упознавање са фолклорним веровањимакао пратећим формама традиционалних заната

Материјали и

Упознавање са материјалима и наменом њихове употребе

њихова употреба

Људска делатност Упознавање типичних традиционалних заната

6.4.3. Од играчке до рачунара


Трећи 1 36


- Развијање моторичких способности уз коришћење материјала, прибора,алата, уређаја и рачунара;

- развијање креативности, логичког мишљења и способностикомбиновања;

- развијање конструкторских вештина;

- упознавање и употреба образовних програма;- упознавање једноставног програма за цртање и одговарајуће "алате";

- развијање умења и вештина за коришћење материјала, прибора,алата и рачунара у игри и свакодневном животу;

- развијање способности решавања једноставних задатака уз помоћрачунара.




Правимо, - употреба појединих врста материјала

конструишемо - избор и употреба лако обрадивих материјала

- склапање модела од датих елемената

- припрема играчака за употребу (постављањебатерије,покретање,

мале поправке и сл.)

- примена играчака (симулације саобраћајних и другихживотних

ситуација)

Играмо игрице - рад са дискетом,рад са CD-ом

- покретање и затварање програма,прозора

- учитавање и покретање програма

- затварање програма.

Компјутерски - програми за забаву,рачунање и учење

буквар - компјутерски буквар

- образовни програми(примена рачунара у појединимнаставним

предметима)

Играмо се и - једноставан програм за цртање

цртамо - покретање програма

- алати за цртање:оловка, линија, гумица, цртањеправоугаоника,

- цртање елипсе,кантица,спреј,пипета,крива линија,полигон

- примена рачунара у ликовном васпитању

- цртање по задатку или слободном избору

- чување цртежа,штампање

Пиши - бриши програм за писање

- покретање програма

- избор слова (фонта), писање малих и великих



слова

- унос текста

- уређивање, чување, снимање текста

- штампање

Рачунамо - рад са - основне рачунске операције

калкулатором - покретање програма

- примена рачунара у математици

- рад са штампачем.

Креирамо, - руковање дигиталним фотоапаратом

стварамо- електронска пошта,покретање програма, креирање поште,слање и

примање

- креирање писма, постера, транспарента, позивнице,честитке,

календара, албума...

-користећи једноставан програм и лако обрадив материјал(папир,

картон, текстил и сл.).



Од играчке до -Употреба појединих врста материјала 1.2.3.

рачунара

Ликовна култура-Коришћење разних материјала за компоновање

Од играчке доАлати за цртање: оловка, линија, гумица, цртање 1.2.3.

рачунара правоугаоника

Математика Цртање правоугаоника, обим



Од играчке до Примена рачунара у математици 1.2.3.

рачунара

Математика Сабирање и одузимање троцифрених бројева

Од играчке доКреирање писма, постера, транспарента, позивнице, 1.2.3.

рачунара честитке, календара, албума...

Српски језик Писање писма, честитке

Од играчке до цртање по задатку или слободном избору 1.2.3.

рачунара

Ликовна култура Цртање по слободном избору

6.4.4. Рука у тесту


Трећи 1 36


- формирање елементарних научних појмова из природних наука;

- развијање дечијих интересовања и интелектуалне активности;

- развијање истраживачких способности и креативности крозразличите поставке експеримента;

- испитивање основних карактеристика гасова, течности и чврстих тела ипрепознавање критеријума за њихову класификацију;

- формулисање питања, постављање хипотеза и исказивањепретпоставки за решавање проблема;

- развијање критичког промишљања кроз посматрање и експеримент;




Теме не постоје уИспитајмо нека својства ваздуха, воде и смеша (раствора), илионога

правилницима и што удишемо, пијемо и једемо.

програмима за 3. Да ли је боца празна?

Раз. Ветроказ.

Мали замрзивач.

Како сачувати лед.

Водена турбина.

Потопи једрењак.

Плива - тоне јаје.

Направи магнет.

Да ли вода проводи електричну струју?

Да ли ће заједно да падну на земљу (кликери различитих величина,

једнаке коцке од дрвета, пластике и стиропора...)?

Шта најбрже пада: лист, лоптица или авион - све од хартије?

Како нам помаже Земљина тежа?

Мерење времена. Пешчани сат



Рука у тесту Испитајмо нека својства ваздуха, воде 1.2.3.

Природа идруштво Разлике и сличности воде и других течности

Рука у тестуШта најбрже пада: лист, лоптица или авион -све од 1.2.3.

хартије?

Природа и Када и како тела падају, клизају се и



друштво котрљају

наниже

Рука у тесту Мерење времена 1.2.3.

Математика Година и век


Допунска настава из српског језика

Разред трећи

Циљеви програмаПомоћ ученицима који нису усвојили основна знања из

програма предмета

Намена програмаУтврђивање и допуњавање градива

Начин реализације програма1 час недељно у току школске године,а према потреби

ученика индивидуализираним обликом рада или у

групама са ученицима који нису усвојили основна

знања из програма предмета.

Носиоципрограма Наставници са ученицима


наставе

Број


тему

ЈезикОбнављање граматичких и правописних правила



Граматика

Реченица – појам и значење 8

Реченице и врсте речи

Главни делови реченице

Глаголи (садашњост, прошлост, будућност)

Придеви (описни и присвојни)

Правопис

Научио сам да пишем правилно и лепо – латиницом 8

Научио сам да пишем правилно и лепо – ћирилицом

Писање упитне речце „ли“

Писање и употреба великог слова

Писање датума, назива, улица, бројева

Научио сам из правописа

Управни говор 2

Књижевност

Језичка

Изражајно читање и казивање

2

Култура

УКУПНО 18

Допунска настава из математике


Циљевипрограма

Помоћ ученицима који нису усвојили основна

знања из програма



предмета


Начин реализације програма1 час недељно у току школске године, а према

потреби ученика индивидуализираним обликом

рада или у групама са ученицима којинису

усвојили основна знања из програма предмета.



наставе

Број

Област/Тема Садржај програмачасова

за

тему

Стотине и десетице прве 1000

ПриродниЧитање и писање бројева римским цифрама одузимање 13

Бројеви до

Сабирање и троцифрених и

једноцифрених бројева

1000

Сабирање и одузимање до 1000

Множење и дељење са 10 и 100

Писмено сабирање и одузимање

Писмено множење

Писмено множење и дељење

Дељење са остатком



Редослед операција, заграде

Решавање задатака састављањем израза

Мерење и мере

Мерење дужи

2

Мерење масе

Геометријски 3

објекти и њихови

Раван, тачка, права и полуправа

међусобни односи

Обим правоугаоника и квадра

О бим троугла

УКУПНО 18

6.6. СЕКЦИЈЕ

6.6.1. Математичка секција

Математичка секција

Разред Трећи

Циљеви програмаПродубљивање и проширивање садржајаредовне

наставе

Намена програма Рад са надареним ученицима


Број часова за

Област/Тема Садржај програма тему



Природни Задаци оштроумности 27

бројеви до Бројевни низови

1000 “Употреби кликере“

Задаци комбинаторике

Декадни запис природних бројева

Римске цифре

Проблеми са палидрвцима

Математичке игре

Пребројавање бројевних скупова и задаци

нумерације

Занимљиве шеме

Магични квадрати 2

Латински квадрати 2

Занимљиви изрази

Проблеми пресипања

Једноставније рачунање

Зависност вредности израза од чланова израза

Решавање једначина 2

Проблемски задаци 2

Дешифровање рачунских операција 2

Разломци 2

Разни задаци

Припрема за Задаци са математичких такмичења 3 3

такмичење

Мерење и Мерење и мере 2 2



мере

Геометријски Пребројавање и подела геометријских фигура 2 4

облици и

Обим квадрата, правоугаоника и троугла 2

фигуре

УКУПНО 36

6.6.2. Драмско-рецитаторска секција


Циљеви програма Продубљивање и проширивање садржаја

редовне наставе



Број часова

Област/Тема Садржај програма за тему

Култура - Систематско и стручно увођење у технику

језичког глуме и лепога говорења 6

изражавања

развијање комуникационих способности

ученика

Вежбања у - подстицање спонтаности и слободе у 10

изражајном понашању, у односима са другима,



казивању

- адекватно коришћење слободног времена,

уметничких

развој креативности

текстова

Посета - развијање љубави према позоришту, драми 4

позоришту ии осталим облицима уметничког изражавања

анализа гледане

представе

Учешће на - одабирање драмског дела - приказа и 6

приредбама, њихово увежбавање за регионално

такмичењима

( такмичење

у школи и ван

ње)

Сарадња са - мисаоно-емоционалне целине као битан 4

сродним елеменат изражајног читања и рецитовања

секцијама у

школи

Драмске игре и - развијање смисла за драмски израз и 6

мали драмски увођење ученика у лепоту драмског дела

комади (читање, доживљавање и лепота језика),

речнички акценат (вежбање на брзалицама)

УКУПНО 36



6.6.3. Етно секција

ЕТНО СЕКЦИЈА


Циљеви програма Продубљивање и проширивање садржаја

редовне наставе

Наменапрограма Рад са надареним ученицима


Број


тему

Породица Народна традиција – шта је то ? 6

Традиционални начин живота:кућа – дом.

Организација живота у кући-породица

Односи чланова породице и подела посла

Култна места у кући :огњиште

Традиционална Традиционална јела 5

јела Хлеб-обични и празнични

Славски колач-симболика

Славе и празници

Моделовање славских колача

Кућа Грејање и осветљење традиционалне куће 3

Намештај у традиционалној кући



Моделовање традиционалног намештаја

Народна Одевање и народне ношње 3

ношња Израда збирке народне ношње нашег краја

Обичаји и посела

Празници Породични празници :Нова година,Божић.... 2

Свети Сава у народној традицији

Стари занати Традиционална занимања људи 18

Мушка и женска занимања

У посети пекари

Пекари некад и сад

Код посластичара

Колачи – традиционални рецепти

Кројач – кројачица

Традиционални материјали за израду одеће

Обућар – опанчар

Материјали за израду обуће некад и сад

Ковач и кујунџија

Израда модела алата и накита

Традиционални занати села и града

Занатски и индустријски начин израдепредмета

Треба ли сачувати старе занате?

Биљке у народној традицији

Веровања везана за поједине занате

Народне игре обичаји и традиција

УКУПНО 36





Циљеви програма ЦИЉ васпитно-образовног рада ликовне

секције јесте да ученици овладају основним

законитостима ликовне културе и да се

развијају према својим психофизичким

способностима испољавајући своју

креативност и стваралачке способности

Намена програма Усавршавање и напредовање ликовно

талентованих ученика

Начин реализације програма 1 час недељно у току 36 недеља школске

године.


Начин вредновања ликовне На редовним часовима и часовима ликовне

секције секције.

Број


тему

Представљање ликовног израза 14

Композиција и линијом,обликом,бојом

покрет у техникама цртања , сликања , вајања,колаж,

композицији графитном оловком, фломастери, воденим

бојама, темпера

бојама, глинамол, пластелин, папир у боји.



Цртеж, акварел, гваш, колаж, вајање.

Коришћење Коришћењем различитих материјала ( делови 10

разних разнихиграчака, лепак, канап, картон, разни

материјала за природни и вештачки материјали....), и њихова

компоновање промена у друге целине, кроз маштовиту дечију

игру.

Орнаментика Линеарна орнаментика, декоративна 5

орнаментика, тродимензионална

орнаментика. Компоновање облика у фризу.

Случајно Асоцијативно сликање 4

добијени Слика случај

ликовни Сликање дограђивањем и доцртавањем

односи по

личном избору

ученика

Ликовне Остваривање идејних решења ликовних порука 3

конверзације за њихову међусобну комуникацију. (Плакат,

као могућност билборд реклама..)

споразумевања

УКУПНО 36

6.7. ЧАС ОДЕЉЕНСКОГ СТАРЕШИНЕРазред Недељни фонд Годишњи фонд

трећи 1 36




Упознавање са професијама људи из непосредног животног окружења,Васпитавање ученика за живот у здравој средини. Подстицање сазнања о себи,свом телу и сопственим способностима. Васпитање за схватање полнеразличитости. Развијање свести – усвајањем нових знања и вештина - оненасилном понашању и толеранцији, смањењу насиља у школама. Развијањекреативно-селективног односа према медијима који утичу на наше навике,понашања, мишљења, ставове. Ширење идеје инклузије. Уважавање основнихљудских вредности и поштовање основних дечјих права. Формирање еколошкесвести, стицање еколошких знања,развијање љубави према живој и неживојприроди.


Tолеранцијаолеранција Сви смо исти а разлачити-толеранција

Како помоћи угроженој деци,слабијима и старијима

Како постићи квалитетан однос и међусобно поверење

Другарство Помоћ другу у учењу

Како се дружимо

Игре на снегу

Љубав као основ и извор живота

Школа безнасиља Слобода,безбедност и одговорност детета

Буквар дечјих права

Решавање конфликтних ситуација

Ружне речи,свађе и туча

Значајни датумиОбележавање значајних датума према календару људскихправа:

(Дечја недеља

Нова година

Свети Сава-српски просветитељ

Међународни Дан жена

Ускрс

Дан школе)

Образовање Умем да...покажи шта знаш

Разговарајмо о нашем успеху на крају школске године



Ученичко вредновање сопственог рада

Како треба учити

Час у библотеци

Здравствено Здравље је највеће богатство

васпитање Правилна и неправилна исхрана

Изађимо у природу

Болести прљавих руку


На часу одељењског старешине неопходно је обрадити наставне садржајекоји нису нашли своје место у програмским садржајима обавезних, изборнихпредмета и осталих организационих форми рада на нивоу школе.

Рад на реализацији програма одвија се у оквиру:

a. редовне наставе, тј. интеграције здравствено-васпитних садржаја упрограме других предмета,

b. ваннаставних активности - спортских секција клубова здравља, акција заунапређење школског простора, као и простора око школе, акција посвећенихздравој исхрани и свим осталим активностима планираних календаромздравља,

c. ваншколских активности на уређивању зелених површина, сарадњеса заједницом, на организовању културних активности и других садржаја закреативно рекреативно коришћење слободног времена.

d.Методе и технике које се користе у раду су:

- разговор, демонстрација, илустрација, објашњење, истраживање; крозиндивидуални, групни облик рада, рад у пару,

- партиципативне методе – омогућавају развој вештина и способности, туспада самосталан рад ученика са уџбеником и другом литературом, методаруковођења самосталним радом ученика - краткотрајни огледи,

- решавање проблем – ситуација, прилагођених ученицима нижих разредаосновнешколе,

- кооперативне методе учења, рад у паровима, групни рад,

- интерактивне методе,

- различите креативне радионице,

- амбијентално учење, час у природи и краткотрајни излети,



- игра, метода сценске комуникације и едукативне радионице.вршњачкоподучавање,деломнаставом у природи


Активности наставника су: организује разне посете и гостовања, упућујуученике, посматра, бележи, презентује, предаје, изводи оглед, даје упутства,користи информационе технологије, евалуира, упућује на литературу и интернет,организује групни рад, израђује наставне материјале, усклађује рад саиндивидуалним способностима ученика, поштује узрасне и развојнекарактеристике ученика, води наставни процес, фацилитира, охрабрује,мотивише, даје повратне информације.

Активности ученика: Посматрање, слушање, презентовање, дебата, играњеулога, прикупљање података, повезивање, евалуација, анализа, синтеза,разумевање, критички процењују, заузимају свој став, решавају проблеме, доносеодлуке, повезују са свакодневним животом, примењују, користе технологију,препознају


Праћење се одвија свакодневно, у свим приликама, изношење позитинмихпримера из окружења, стварањем заједнице и колективног духа, развијањемтилеранције и помоћи и разумевања према другима.



Час одељенског старешине Правила понашања, кућни ред 1.2.3

Грађанско васпитање

Улога правилника

Час одељенског старешине Буквар дечјих права 1.2.3

Грађанско васпитање Дрво дечијих права

Час одељенског старешине Како сачувати здравље 1.2.3

Чувари природе Здравње је најважније

Час одељенског старешине Изађимо у природу 1.2.3

Чувари природе Изађимо у природу

Час одељенског старешине Месец књиге- час у библиотеци 1.2.3

Српски језик Час у библиотеци

Час одељенског старешине Јесен-тематски пано 1.2.3



Музичка култура Народна и уметничка музика

Српски језик Јесен

Час одељенског старешине Израда новогодишњих честитки 1.2.3

Српски језик Писање новогодишњих честитки

Час одељенског Свети Сава у песми и причи 1.2.4

Старешине Свети Сава и човек без среће

Српски језик Светосавска химна


Час одељенског старешине Чувамо твоја права- Конвенција о 1.2.3

Грађанско васпитање правима детета

Дрво дечијих права

Час одељенског старешине Игре на снегу 1.2.4

Музичка култура Радујмо се снегу

Час одељенског старешине Како обрадовати маму 1.2.3

Српски језикПесма за мамине очи ,МираАлечковић

Час одељенског старешине У сусрет пролећу 1.2.3


Час одељенског старешине Љубав као основ и извор живота 1.2.3

Грађанско васпитање Другарство

Српски језик Заљубљене ципелице

7. НАСТАВНИ ПЛАНОВИ ЗА ЧЕТВРТИ РАЗРЕД

7.1. ФОНД ЧАСОВА ЗА ЧЕТВРТИ РАЗРЕД

Редни

ЧЕТВРТИ


РАЗРЕД



број

Нед. Год.


2. Страни језик-енглески 2 72

3. Матемaтика 5 180

4. Природа и друштво 2 72





Редни


број









Редни

Г. ОБЛИК ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА

број



3. Додатни рад 1 36


број РАДА










четврти 5 180

Циљ наставе српског језика у јесте да ученици овладају основнимзаконитостима српскогкњижевног језика на којем ће се усмено и писменоправилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабранакњижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка остварења из српске исветске баштине.


- развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује;

- основно описмењавање најмлађих ученика на темељима ортоепских иортографских стандарда српског књижевног језика;

- поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика;

- упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком истилским могућностима српског језика;

- оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитимвидовима његове усмене и писмене употребе и у различитим комуникационимситуацијама (улога говорника, слушаоца, саговорника и читаоца);- развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности;

- развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљивоусмено и писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза;

- увежбавање и усавршавање гласног читања (правилног, логичког и изражајног)и читања у себи (доживљајног, усмереног, истраживачког);

- оспособљавање за самостално читање, доживљавање, разумевање, свестранотумачење и вредновање књижевноуметничких дела разних жанрова;

- упознавање, читање и тумачење популарних и информативних текстова изилустрованих нциклопедија и часописа за децу;

- поступно, систематично и доследно оспособљавање ученика за логичкосхватање и критичко процењивање прочитаног текста;

- развијање потребе за књигом, способности да се њоме самостално служе каоизвором сазнања; навикавање на самостално коришћење библиотеке



(одељењске, школске, месне); поступно овладавање начином вођења дневника опрочитаним књигама;

- поступно и систематично оспособљавање ученика за доживљавање ивредновање сценских остварења (позориште, филм);

- усвајање основних теоријских и функционалних појмова из позоришне ифилмске уметности;

- упознавање, развијање, чување и поштовање властитог националног икултурног идентитета на делима српске књижевности, позоришне и филмскеуметности, као и других уметничких остварења;

- развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује иунапређује;

- навикавање на редовно праћење и критичко процењивање емисија за децу нарадију и телевизији;


- проширивање знања о простој реченици и њеним деловима;- савладавање основних појмова о променљивим и непроменљивим речима;- оспособљавање за изражајно читање и казивање;поступно оспособљавање ученика за самостално тумачење основне предметностикњижевног текста и сценских дела (осећања, фабула, радња, ликови, поруке,стилогеност сценског израза);

- навикавање на сажето и јасно усмено и писмено изражавање према захтевимапрограма;- савладавање основа методологије израде писмених састава;


ЈЕЗИК-Обнављање и утврђивање знања усвојених у претходним

разредима.

-Променљиве речи

Граматика -Непроменљиве речи

- Реченица:

-појам глаголског предиката(лични глаголски облик);

-уочавање речи и групе речи(синтагма)у функцији објекта и

прилошких одредаба за место, време и начин.



-појам субјекта;

-уочавање речи у функцији атрибута уз именицу и именичког

скупа речи (именичка синтагма).

-ред реченичних чланова у реченици.

Именице

-з бирне и градивне;

- род и број - појам и препознавање.

Придеви

-присвојни и градивни

-уочавање значења,рода и броја у реченици.

Заменице

-личне;

-род и број личних заменица;

-лична заменица у функцији субјекта у реченици

-појам и препознавање.

Бројеви

-главни(основни)и редни

-појам и препознавање у реченици.

Глаголи

-појам и основна значења презента,перфекта и футура;

-вежбе у реченици заменом глаголских облика у времену,

лицу и броју.

Управни и неуправни говор.

-Утврђивање и систематизација садржаја обрађених од Iдо IV

разреда.

-Употреба великог слова у писању:имена држава и покрајина



и њихових становника; имена насеља (градова, села)и

њихових становника.

-Писање управног и неуправног говора(сва три модела).

-Наводници.

-Заграда.

-Писање присвојних придева изведених од властитих имена(-

Правопис ов /-ев,-ин /-ски).

-Писање сугласника ј у придевским облицима на -ски,и у

личним именима и презименима.

-Писање скраћеница типа:итд.,сл.,нпр.и скраћеница које

означавају имена држава.

-Понављање,увежбавање и проверавање оспособљености

ученика за примену обрађених правописних правила.

-Уочавање наглашених и ненаглашених речи:вежбе у

изговарању акценатских целина.

Вежбе за отклањање грешака које се јављају у говору ученик

-Изговор свих сугласника и гласовних група у складу са

Ортоепијакњижевнојезичком нормом ч, ћ, џ, ђ, х;-дс -(људских),-ио,-ао

итд.----Вежбе за отклањање грешака које се јављају у говору

и писању ученика.

Уочавање диференцијалне (дистинктивне) функције акцента

у речима истог гласовног састава, а различитог



акцента.

-Ортоепске вежбе:увежбавање правилног изговора речи,

исказа, реченица, пословица, брзалица, загонетака, питалица,

краћих текстова; слушање звучних записа, казивање напамет

лирских и епских текстова; снимање казивања и читања,

анализа снимка и вредновање.

КЊИЖЕВНОСТ ЛЕКТИРА – лирика

-Народна песма:Јетрвица адамско колено

-Народна песма:Стари Вујадин

-Народна приповетка:Међед,свиња и лисица

-Народна бајка:Пепељуга

-Народна прича - најбоље задужбине

-Јанко Веселиновић:Град

-Исидора Секулић:Позно јесење јутро

-Мирослав Демак:Виолина

-Бранислав Нушић:Прва љубав

-Бранко В.Радичевић:Прича о дечаку и Месецу

-Бранислав Црнчевић:Босоноги и небо

-Гроздана Олујић:Олданини вртови и друге бајке(избор)

-Светлана Велмар-Јанковић:Књига за Марка(Златно јагње,

Стефаново дрво)

-Ханс Кристијан Андерсен:Ружно паче

-Рене Гијо:Бела Грива

-Луис Керол:Алиса у земљи чуда



-Браћа Грим:Трнова ружица

-Антоан де Сент Егзипери:Мали принц(одломак)

-Михаел Енде:Бескрајна прича(одломак)

Лектира – драма

-Гвидо Тартаља:Подела улога

-Александар Поповић:Пепељуга

-Добрица Ерић:Чик да погодите због чега су се посвађала два

златана брата

Допунски избор

Поред наведених дела, наставник и ученици слободно бирају

најмање три, a највише још пет дела за обраду.

Лектира-научно популарни и информативни текстови

-Милутин Миланковић:Кроз васиону и векове(одломак)

-Михајло Пупин:Од пашњака до научењака(одломак)

-Избор из књига,енциклопедија и часописа за децу

Књижевни појмови

- лирика

-Основни мотив и споредни мотиви у лирској песми.

-Визуелни и аудитивни елементи у песничкој слици.

-Песничка слика као чинилац композиције лирске песме.

-Дужина стиха према броју слогова -препознавање.

-Понављања у стиху,строфи,песми -функција.

-Персонификација као стилско средство.

-Сликовитост као обележје песничког језика.

-Обичајне народне лирске песме -основна обележја.

-Лирска песма -основна



обележја.

Епика

-Тема и идеја у епском делу.

-Фабула:хронолошки редослед догађаја,елементи фабуле

(увод, заплет, расплет).

-Односи међу ликовима;основни типови(врсте)

карактеризације.

-Приповедач,приповедање;дијалог,монолог,опис у епском

делу.

-Прича и роман - разлике.

-Роман за децу - основна обележја.

Драма

-Ликови у драмском делу.

-Драмска радња - начин развијања радње.

-Драмски текстови за децу.

Функционални појмови

Појмове: главно, споредно, машта, збиља, утисак,

расположење, интересовање,околност, ситуација

испољавање; подстрек, услов, поређење, процењивање,

тврдња, доказ,закључак; дивљење, одушевљење, љубав

(према човеку, домовини, раду, природи); привлачност,

искреност, правичност, племенитост.

Причање

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА-Причање у дијалошкој форми; уношење дијалога, управног



говора у структуру казивања -по заједнички и самостално

сачињеном плану. Причање према самостално одабраној

теми. Настављање приче инспирисане датим почетком.

Састављање приче по слободном избору мотива.

Описивање -Описивање слика које приказују пејзаже, ентеријере,

портрете. Описивање сложенијих односа међу предметима, бићима и појавама.

Препричавање - Препричавање текста са променом граматичког лица.

Препричавање са изменом завршетка фабуле.Препричавање текста у целини и по деловима - по датом плану, по заједнички и самостално сачињеном плану.

-Коришћење уметничких, научнопопуларних и ученичких текстова као подстицаја за сликовито казивање. Вежбе за богаћење речника и тражење погодног израза. Уопштено и конкретно казивање. Промена гледишта. Уочавање и отклањање безначајних појединости и сувишних речи у тексту и говору.

Извештавање Извештавање о обављеном илинеобављеном задатку у школи или код куће -у облику одговора на питања -Диктати: са допуњавањем, изборни, слободни, контролнидиктат.

-Преписивање реченица у циљу савладавања правописних правила.

-Увежбавање технике израде писменог састава: анализа теме, одређивање њеног тежишта; посматрање, уочавање и избор грађе; распоређивање појединости; елементи



композиције.

Осам домаћих писмених задатака и њихова анализа на часу. Четири школска писмена задатка -по два у првом и другом полугодишту. Један час за израду и два часа за анализу задатака и писање побољшане верзије састава.


Представљање и тумачење језика као систем,примењивати принципепоступности и селективности, системским вежбањима савладавати правопис,увођење ученика у свет књижевности, системско неговање и увежбавањеизражајног читања. Све то се остварује кроз различите облике рада, коришћењемсто више разноврсних метода, средстава и тахника.

У настави језика ученици се оспособљавају за правилну усмену и писменукомуникацију стандардним српским језиком на упознавање језичких правила,граматичкох норми и њихову функцију. Основни програмски захтев у наставиграматике јесте да се ученицима језик представи и тумачи као систем, уз потребупоштовања одређених принципа: поступности, селективности, систематичности;применљивост и стваралаштво.

Правопис се савлађује путем систематских вежбања елементарних и сложенихкоје се организују често, разноврсно и различитим облицима писмених иговорних вежби.


- подстицање свесне активности и мисаоног осамостаљивања ученика;- сузбијање мисаоне инерције и ученикових имитаторских склоности;

- заснивање тежишта наставе на суштинским вредностима, односно на битнимсвојствима и стилским функцијама језичких појава;

- уважавање ситуационе условљености језичких појава;- повезивање наставе језика са доживљавањем уметничког текста;- откривање стилске функције, односно изражајности језичких појава;- коришћење уметничких доживљаја као подстицаја за учење матерњег језика;- систематска и осмишљена вежбања у говору и писању;- што ефикасније превазилажење нивоа препознавања језичких појава;- неговање примењеног знања и умења;- континуирано повезивање знања о језику са непосредном говорном праксом;- остваривање континуитета у систему правописних и стилских вежбања;- побуђивање учениковог језичког израза животним ситуацијама;

- указивање на граматичку сачињеност стилских изражајних средстава;- коришћење прикладних илустрација одређених језичких појава.



Практичност и применљивост знања о језику и његово прелажење у умење инавике посебно се постиже неговањем правописних и стилских вежби.

Ученике, такође, континуирано треба подстицати да своја знања о језику повезујуса комуникативним говором. Обрада нових наставних јединица обухвата низметодичких радњи: припремљен полазни текст, коришћење говорних ситуација,схватање и доживљавање полазног текста ради бољег схватања новог градива,уочавање примера језичке појаве која је продукт сазнавања, бележење новенаставне јединице, истраживање, сазнавање битних својстава, сагледавањечињеница, илустровање и графичко представљање, дефинисање језичког појма,примена сазнатог градива у новим ситуацијама и утврђивање и обнављање.

Од увођења најмлађих ученика у свет књижевности зависиће његова књижевнаали и општа култура.


Читање и тумачење текста је у функцији даљег усавршавања гласног читања, узпостепено, систематско и доследно увођење у технику читања у себи, као иусвајање основних појмова, односа и релација које садржи у себи прочитанитекст. Тумачење текста заснива се на његовом читању, доживљавању иразумевању. При томе је квалитет схватања порука и непосредно условљенквалитетом читања. Зато су разни облици усмереног читања основни предусловда ученици у настави стичу сазнања и да се успешно уводе у свет књижевног дела.Читање у себи је најпродуктивињи облик стицања знања па му се у наставипоклања посебна пажња. Оно је увек усмерено и истраживачко; помоћу њега сеученици оспособљавају за свакодневно стицање информација и за учење.

Изражајно казивање напамет научених текстова и одломака у прози и стихузначајан је облик рада у развијању говорне културе ученика.

При обради текста примењиваће се у већој мери јединство аналитичких исинтетичких поступака и гледишта. Ученике треба ревносно навикавати на то дасвоје утиске, ставове и судове о књижевном делу подробније доказујучињеницама из самога текста и тако их оспособљавати за самосталан исказ,истраживачку делатност и заузимање критичких ставова према произвољнимоценама и закључцима. Књижевност се у школи не предаје и не учи, већ чита,усваја,у њој се ужива и о њој расправља.




Активности ученика:активно слуша, упознаје градиво, активан учесник унаставномпроцесу, води белешке, поставља питања, уочава примере, упоређује,закључује, наводи нове примере



Активности наставника: преноси информације, излаже градиво, води иусмерава наставнипроцес, процењивач, организатор наставе, регулаторсоц.односа, планира наставу на годишњем и месечном нивоу.






Српски језик„Чик да погодите због чега су...“ – ДобрицаЕрић 1.2.3.

Природа идруштво Извори енергије-сунце,вода,ваздух

Српски језик„Свитац пшеничар и воденичар“ – ДобрицаЕрић 1.2.3.

Природа идруштво Делатности

Српски језик „Град“ – Јанко Веселиновић 1.2.3.

Природа идруштво Природне појаве и прилагођавање

Српски језик Текст : ,,Теслин мачак“ 1.2.3.

Природа идруштво Електрична својства материјала

Српски језик На пољу/реци, у парку, у шуми.../јесен стоји 1.2.3.

Природа идруштво

Равничарски крајеви



Српски језикУпотреба великог слова у писању именадржава, 1.2.3.

насеља и становника

Природа идруштво Језера и бање; Рељеф Србије; Становништво

Србије

Српски језик „Шљиве за ђубре“ – народна прича 1.2.3.

Народна традиција Како су путовале речи

Српски језик Стефаново дрво 1.2.3.

Природа идруштво Србија Немањића

Српски језик „Стари Вујадин“ – народна песма 1.2.3.

Природа идруштво Живот у Турском царству

Српски језик „Позно јесење јутро“ – Исидора Секулић 1.2.3.

Природа идруштво Природне појаве и прилагођавање

Српски језиПисање Новогодишњих и Божићнихчеститки 1.2.3.

Музичка култура "Срећана Нова година" С. Барић

Ликовна култура Новогодишња честитка

Српски језик „Златно јагње“ – Светлана Велмар-Јанковић 1.2.3.

Природа идруштво Србија Немањића

Српски језик „Мрав добра срца“ – Бранислав Црнчевић 1.2.3.

Природа идруштво Биљни и животињски свет

Српски језик Бројеви 1.2.3.

Математика Упоређивање бројева

Српски језик ,,Најбоље задужбине“ – народна легенда 1.2.3.

Природа и Освајање Србије



друштво

Српски језик Главни и редни бројеви 1.2.3.

Математика Читање и писање бројева до милион

Српски језик Употреба великог слова 1.2.3.

Математика Сабирање и одузимање –текстуални задаци

Српски јкезик Илустрација песме,приче 1.2.4.

Ликовна култура Моје шаре,вежбање

Српски јкезик Војислав Илић „Јесен“ 1.2.3.

Ликовна култура Цртеж од речи

Српски јкезик Опис природе 1.2.4.

Ликовна култура Природа-моја инспирација

Српски јкезик Лектира-бајке 1.2.3.

Ликовна култура Град из маште

Српски јкезик „Какве је боје поток“Григор Витез 1.2.3.

Ликовна култура Боје-Основне боје

Српски јкезик Опис омиљене личности 1.2.3.

Ликовна култура Два друга

Српски јкезик Опис природе-јесен у шуми 1.2.4.

Ликовна култура Шума у јесен

Српски јкезик Зима-говорна вежба 1.2.4.

Ликовна култура Зимски пејзаж

Српски јкезик Драмски текстови 1.2.3.

Ликовна култура Амбијенти-позориште

Српски језик Присвојни придеви 1.2.3

Енглески језик Possesive adjе интeрeсoвaње иectives

Српски језик Опис омиљене животиње – говорна и писана 1.2.3



Енглески језик вежба

Have you got a pet?

Српски језик Средства комуникације 1.2.3

Енглески језик I’ve got a computer

Народна традиција Све има свој почетак-интернет

Српски језик Глаголска времена: Презент 1.2.3

Енглески језикPresent Simple Tense, Present ContinuousTense

Српски језикОпис личности која је на мене оставиласнажан 1.2.3

Енглески језик утисак – говорна и писана вежба

Describing people

Српски језик Мој најбољи друг 1.2.3

Енглески језик My friends

Српски језик Опис омиљене животиње – говорна и писана 1.2.3

Енглески језик вежба

Have you got a pet?

Српски језик Лектира:Алиса у земљи чуда 1.2.3

Енглески језик Compulsory reading: Alice's Adventure in

Wonderland (abridged version)

Српски језик Представљамо своје омиљене књиге 1.2.3

Час одељенског У посети библиотеци

старешине

Српски језик Свети Сава као инспирација песника и 1.2.4.

Час одељенског приповедача

старешине Свети Сава у песми и причи

Српски језик Луцкаста песма 1.2.4.

Час одељенског Обележавање 8. Марта



старешине

КОМПЛЕКСНИ ПОСТУПАК

Уџбеници: „ПОЧЕТНИЦА“, Радмила Жежељ-Ралић, ЗУНС-Београд

У Почетници се примењује комплексни поступак описмењавања првака.Разграната форма Почетнице садржи 10 елемената (свезака за увежбавањештампаних и писаних слова) у комплету, практична је и функционална као моделза рад (сви листови су исечени и по формату припремљени за лепљење у свеске,као и подметач за писање), атрактивна је по илустративном материјалу, идејними организационим решењима.

Ред. бр. Наставна тема Број Часови Часови Остало

настaв. часова обраде утврђивања

теме по теми

1. ГОВОРНА КУЛТУРА 40 15 15 10

2. ВЕШТИНА ЧИТАЊА И 63 41 16 6

РАЗУМЕВАЊА

ПРОЧИТАНОГ

3. ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ 62 26 26 10

4. ГРАМАТИКА И 6 2 2 2

ЛЕКСИКОЛОГИЈА

5. КЊИЖЕВНОСТ 9 7 2 -

5 тема 180 91 61 28

УКУПНО



МЕТОДЕ И ОБЛИЦИ РАДА:

Вербална, дијалошка, метода самосталног уочавања и закључивања, активнаметода, метода језичких игара, текстуална метода откривања, аналитичко-синтетичка, метода посматрања, стваралачка, илустративна, демонстративна,кооперативне и интерактивне методе, графичких радова, фронтални,индивидуални, групни, рад у паровима;

АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА: Планира, подстиче ученике, објашњава, мотивишеученике,подучава ученике како да анализирају свој и туђи рад, омогућавапримену наученог, прати ефекте сопственог рада, проверава рад ученика, уводиих у начин рада и комуницирања у школи

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА: слуша, примењује, поставља питања, одговара напитања, експериментише, препричава, прича, примењује знања, пише, анализира,стиче навике;



Introduction

Aбецеда

Бројеви 1-100, рачунске операције

Поздрављање

Имена и титуле

У учионици

Употреба одређеног и неодређеног члана у реченичном контексту

(основни принципи и најчешће комбинације) -и рецептивно и

продуктивно

Императив - рецептивно и продуктивно као комплетне фразе

Friends and family Моји другови

Породица и блиско окружење

Представљање себе и других

Наш свет



Стране земље

Дани у седмици

Глагол TO BE

Присвојни придеви

My world

Љубимци – опис и особине животиња, однос према животињама

Моја школа – склоности према предметима, активности и теме по

предметима, школски дан

Култура земље чији се језик учи – школе у Енглеској и Велсу

Техника: компјутер, телевизор, радио итд.

Глагол HAVE GOT

Tолеранцијаime

Исказивање времена (детаљно)

Дневни распоред активности током радних дана и викендом (учење,

игре, обавезе...)

Слободнo време и хобији – спортови и музички инструменти

Предлози за време

Present Simple Tense –употреба и грађење

Places

Мој дом – намештај, делови куће

Мој град – места у граду

Култура земље чији језик се учи – куће у Великој Британији

Модални глагол CAN– рецептивно и продуктивно

People

Описивање људи

Одевни предмети за одређене прилике (формално и неформално

одевање)

У куповини – коришћење новца

Пригодна дечја бајка –Царево ново одело

Present Continuous Tense –употреба и грађење



Да би се ученицима помогло да лакше формирају и користе властита знања изодређених научних области, за наставу енглеског језика одабрани су наставнисадржаји тако да се њима остварују бројни циљеви, који су заједнички свимосталим предметима.

У међупредметном повезивњу на првом месту је матерњи језик. Везе се остварујуу способностима споразумевања, упоређивања одређених граматичкихкатегорија, развијању језичких вештина, а потом и у приближавању светакњижевног дела, лепе уметничке речи и развијања љубави према читању.

У почетној фази наставе учења енглеског језика, настава се оставрује у уској везиса кретањем и опуштањем, често уз музику, што представља поштовање здравогпсихо-физичког развоја детета, чиме се дотиче физичко и музичко васпитање. Оодносима и начину живота у породици и у школи, о почетним сазнањима овластитом телу показује се веза између садржаја енглеског језика и природе идруштва. Учење бројева и рачунских операција са њима је веза са математиком.

Да би се остварила већа међупредметна повезаност, потребна је сарадња саучитељицама и пажљиво заједничко планирање годишњих наставних планова ипрограма. Такав начин планирања представља за наставнике лакше и ефикаснијеостваривање наставних и образовних циљева, а за ученике продуктивније учењеи стицање знања.


Комуникативна настава језик сматра средством комуникације. Примена овогприступа у настави страних језика заснива се на настојањима да се доследноспроводе и примењују следећи ставови:

- циљни језик употребљава се у учионици у добро осмишљеним контекстимаза ученике, у пријатној и опуштеној атмосфери;

- говор наставника прилагођен је узрасту и знањима ученика;

- наставник мора бити сигуран да је схваћено значење поруке укључујућињене културолошке, васпитне и социјализирајуће елементе;

- битно је значење језичке поруке;

- од четвртог разреда наставник ученицима скреће пажњу и упућује их назначај граматичке прецизности исказа;

- знања ученика мере се јасно одређеним релативним критеријумиматачности те узор није изворни говорник;

- с циљем да унапреди квалитет и обим језичког материјала, настава сезаснива и на социјалној интеракцији; рад у учионици и ван ње спроводи сепутем групног или индивидуалног решавања проблема, потрагом заинформацијама из различитих извора (Интернет, дечји часописи,



проспекти и аудио-материјал) као и решавањем мање или вишесложенихзадатака у реалним и виртуелним условима са јасно одређенимконтекстом, поступком и циљем;- од четвртог разреда наставник упућујеученике у законитости усменог и писаног кода и њиховог међусобногодноса.

Комуникативно-интерактивни приступ у настави страних језика укључује иследеће:

- усвајање језичког садржаја кроз циљано и осмишљено учествовање удруштвеном чину;

- поимање наставног програма као динамичног, заједнички припремљеног иприлагођеног скупа задатака и активности;

- наставник је ту да омогући приступ и прихватање нових идеја;

- ученици се третирају као одговорни, креативни, активни учесници удруштвеном чину;

- уџбеници постају извори активности и морају бити праћени употребомаутентичних материјала;

- учионица постаје простор који је могуће прилагођавати потребама наставеиз дана у дан;

- рад на пројекту као задатку који остварује корелацију с другим предметимаи подстиче ученике на студиозан и истраживачки рад;

- за увођење новог лексичког материјала користе се познате граматичкеструктуре и обрнуто.


Током часа се препоручује динамично смењивање техника/активности које не битребало да трају дуже од 15 минута.

1. Слушање и реаговање на команде наставника или са траке (слушај, пиши,повежи, одреди, али и активности у вези с радом у учионици: цртај, сеци,боји, отвори/затвори свеску итд.);

2. Рад у паровима, малим и великим групама (мини-дијалози, игра поулогама, симулације итд.);

3. Мануалне активности (израда паноа, презентација, зидних новина,постера за учионицу или родитеље и сл.);

4. Вежбе слушања (према упутствима наставника или са траке повезатипојмове у вежбанци, додати делове слике, допунити информације,селектовати тачне

и нетачне исказе, утврдити хронологију и сл.);



5. Игре примерене узрасту;6. Певање у групи;

7. Класирање и упоређивање (по количини, облику, боји, годишњим добима,волим / не волим, компарације...);

8. Решавање "текућих проблема" у разреду, тј. договори и мини-пројекти;9. Цртање по диктату, израда сликовног речника;10. "Превођење"исказа у гест и геста у исказ;

11. Повезивање звучног материјала са илустрацијом и текстом, повезивањенаслова с текстом или, пак, именовање наслова;

12. Заједничко прављење илустрованих и писаних материјала;

13. (извештај/дневник са путовања, рекламни плакат, програм приредбе илинеке другеманифестације);

14. Разумевање писаног језика:

а) уочавање дистинктивних обележја која указују на граматичке специфичности(род, број, глаголско време, лице...)

б) препознавање везе између група слова и гласова

в) одговарање на једноставна питања у вези с текстом, тачно/нетачно,вишеструки избор

г) извршавање прочитаних упутстава и наредби

15. Увођење дечје књижевности и транспоновање у друге едије: игру, песму,драмски израз, ликовни израз;

16. Писмено изражавање:

а) повезивање гласова и групе слова

б) замењивање речи цртежом или сликом

в) проналажење недостајуће речи (употпуњавање низа, проналажење "уљеза",осмосмерке, укрштене речи, и слично)

г) повезивање краћег текста и реченица са сликама/илустрацијама

д) попуњавање формулара (пријава за курс, претплату на дечји часопис или сл.,налепнице за кофер)

ђ) писање честитки и разгледница

е) писање краћих текстова.

Оцењивање



Елементи који се оцењују не треба да се разликују од уобичајених активности начасу. Исто тако, оцењивање треба схватити као саставни део процеса наставе иучења, а не као изоловану активност која подиже ниво стреса код ученика.Оцењивањем и евалуацијом треба да се обезбеди напредовање ученика у складуса оперативним задацима и квалитет и ефикасност наставе. Оцењивање сеспроводи са акцентом на провери постигнућа и савладаности ради јачањамотивације, а не на учињеним грешкама.

Елементи за проверу и оцењивање:

- разумевање говора- разумевање краћег писаног текста- усмено изражавање- писмено изражавање- усвојеност лексичких садржаја- усвојеност граматичких структура- правопис- залагање на часу- израда домаћих задатака и пројеката (појединачних, у пару и групи).

Начини провере морају бити познати ученицима, односно у складу са техникама,типологијом вежби и врстама активности које се примењују на редовнимчасовима.



Енглески језик Numbers 1-100 1.2.3

Математика Бројеви од 1 до 1000

Енглески језик Maths: sums 1.2.3

МатематикаРачунске операције са бројевима од 1 до1000

Енглески језик Possesive adjе интeрeсoвaње иectives 1.2.3

Српски језик и Присвојни придеви

књижевност

Енглески језик Have you got a pet? 1.2.3

Српски језик иОпис омиљене животиње – говорна и писанавежба




Енглески језик I’ve got a computer 1.2.3

Српски језик и Средства комуникације


Енглески језикPresent Simple Tense, Present ContinuousTense 1.2.3

Српски језик и Глаголска времена: Презент


Енглески језик Describing people 1.2.3

Српски језик иОпис личности која је на мене оставиласнажан

књижевност утисак – говорна и писана вежба

Енглески језик My friends 1.2.3

Српски језик и Мој најбољи друг



Српски језик иОпис омиљене животиње – говорна и писанавежба


Енглески језик Compulsoryreading:Alice'sAdventurein 1.2.3

Wonderland (abridged version)

Српски језик и Лектира:Алиса у земљи чуда



Познавање природе Домаће животиње

и друштва

Енглески језик Science: we are animals, too 1.2.3Познавање природе Живи свет

и друштва

Енглески језик Town: vocabulary; Projе интeрeсoвaње иect: My city 1.2.3



Познавање природе Београд – главни град Србије

и друштва

Енглески језик Song: Head shoulders, knees and toes

Познавање природе Моје тело

и друштва 1.2.3

Енглески језик Clothes: vocabulary 1.2.3

Ликовно васпитање Позоришни костими

Енглески језик Free time: sports; Sport 1.2.3

Физичковаспитање Елементи одбојке, кошарке и фудбала

Енглески језик Music: musical instruments 1.2.3

Музичка култура Музички инструменти

Енглески језик Song: There were ten in the bed 1.2.3

Музичка култура Певање по слуху

Енглески језик Song: My Bonnie 1.2.3


Енглески језик Song: My favourite day 1.2.3


Енглески језик Song: If you’re happy and you know it 1.2.3


Енглески језик Song: Our town 1.2.3


Енглески језик Song: Head shoulders, knees and toes 1.2.3




четврти 5 180



Циљ наставе математике јесте:да ученици усвоје елементарна математичказнања која супотребна за схватање појава и зависности у животу и друштву; даоспособи ученике за примену усвојених математичких знања у решавањуразноврсних задатака из животне праксе, за успешно настављање математичкогобразовања и за самообразовање; као и да доприносе развијању менталнихспособности, формирању научног погледа на свет и свестраном развиткуличности ученика.



- да ученици стичу основну математичку културу потребну за откривање улоге ипримене математике у различитим подручјима човекове делатности(математичко моделовање), за успешно настављање образовања и укључивање урад;



- да ученици стичу способност изражавања математичким језиком, јасност ипрецизност изражавања у писменом и усменом облику; Завод за унапређивањеобразовања и васпитања- да ученици усвоје основне чињенице о скуповима,релацијама и пресликавањима;










Оперативни задаци у четвртом разреду:


- успешно савладају читање и писање природних бројева у декадномбројевном систему;- упознају скуп природних бројева;- науче да природне бројеве приказују тачкама бројевне полуправе;- умеју да читају и записују помоћу слова основна својства рачунских

операција;- упознају и уочавају зависност између резултата и компоненатаоперације (на примерима);

- примењују упозната својства рачунских операција при трансформисањуизраза и у случају рачунских олакшица;

- знају да читају, састављају и израчунавају вредност израза са вишеоперација; знају да решавају једноставније једначине и неједначине (упознатихоблика) у скупу природних бројева;

- успешно решавају задатке дате у текстуалној форми;

- упознају разломке (наведене у програму), њихово читање, писање и значење,уз коришћење одговарајућих термина;

- знају да цртају мреже и праве моделе коцке и квадра;

- упознају јединице за површину и примењују их при израчунавању површинеквадрата, правоугаоника, квадра и коцке.


Скуп природних Писање и читање природних бројева у декадном систему.

бројева Бројевна полуправа.

Разломци

облика

a

(a<b и

b≤10). b

Рачунске операције у скупу природних бројева и њихова основна

својства

(изражена формулом).



Зависност збира, разлике и производа од чланова.

Изрази са више операција.

Једначине и неједначине раније упознатих облика.

Решавање текстуалних задатака.

Мерење и мере Мере за површину.

ПовршинаПовршина правоугаоника и квадрата. Површина коцке и квадра


ЦИЉ наставе математике у основној школи јесте да ученици усвоје елементарнаматематичка знања која су потребна за схватање појава и зависности у животу идруштву; да оспособи ученике за примену усвојених математичких знања урешавању разноврсних задатака из животне праксе, за успешно настављањематематичког образовања и за самообразовање; као и да допринесе развијањументалних способности, формирање научног погледа на свет и свестраномразвитку личности ученика.

МЕТОДЕ И ОБЛИЦИ: Вербалне методе, разговор, монолошка, дијалошка,демонстративна, показивања, илустративна, хеуристичка, писаних и графичкихрадова, амбијентално учење, учење путем открића; Фронтални, индивидуални,рад у паровима, групни

Aктивности у образовно-васпитном раду

АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА: Усмерава, наводи, ствара ситуацију, сугерише,поставља проблем, подстиче, дискутује, анализира, мотивише, координира,наводи на повезивање и примену знања, подстиче на логично мишљење, развијакооперативност

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА: Активно слуша, примењује, ради на задацима, радисамостално, иницира рад, сарађује, користи изворе знања, поставља и одговара напитања процењује, експериментише, практикује, објашњава, следи инструкције,примењује знања.


Инструменти: домаћи задатак, усмени одговори, самостални рад ученикапродукти рада, листићи, проблемски задаци, анкета

Начин праћења: систематско посматрање, процењивање, примена стеченогзнања, активност ученика, питања ученика, наративне и анегдотске белешке.





Математика Бројеви од 1-1000 1.2.3.

Енглески језик Numbers 1- 100

Математика Рачунске операције до 1000 1.2.3.

Енглески језик Maths: sums


Ликовна култура Односи:ближе - даље

Математика Бројевна полуправа 1.2.3.

Ликовна култура Линије



Математика Читање и писање бројева до милион 1.2.3.

Српски језик Главни и редни бројеви

Математика Упоређивање површина 1.2.3.

Ликовна култура Цртање објеката из природе

Математика Мерење површине фигура 1.2.3.

Физичковаспитање Скок у даљ

Математика Површина фигуре 1.2.3.

Ликовна култура Цртање задатих површина

Математика Сабирање и одузимање –текстуални задаци 1.2.3.

Српски језик Употреба великог слова

Математика Занимљиви задаци 1.2.3.

Природа идруштво Рибе

Математика Коцка и квадар 1.2.3.

Ликовна култура Израда новогодишњих украса

Математика Читање и писање разломака 1.2.3.

Музичка кулрура Ноте-половина,четвртина,осмина



Математика Упоређивање разломака 1.2.3.

Музичка култура Трајање нота

Математика Запремина 1.2.3.

Ликовна култура Волумен

7.2.4. Природа и друштво


четврти 2 72

Општи циљ интегрисаног наставног предмета Природа и друштво јестеупознавање себе,свогприродног и друштвеног окружења и развијањеспособности за одговоран живот у њему. Остали циљеви и задаци овог наставногпредмета су:

- развијање основних појмова о природном и друштвеном окружењу иповезивање тих појмова;

- развијање способности запажања основних својстава објеката, појава и процесау окружењу и уочавање њихове повезаности;

- развијање основних елемената логичког мишљења; развијање радозналости,интересовања и способности за активно упознавање окружења;

- оспособљавање за самостално учење и проналажење информација;- интегрисање искуствених и научних сазнања у контуре система појмова из

области природе и друштва;- стицање елемента научне писмености и стварање основа за даље учење;


Моја домовинаОсновне одреднице државе (територија, становништво, симболи ...).

део света

Основне одреднице државе Србије (територија, границе,

становништво, главни град, симболи).

Развој модерне српске државе (период деветнаестог и двадесетог

века).



Стратешки положај Србије - физичко-географски и саобраћајно-

географски (у државној заједници СЦГ, на Балканском полуострву,

Европи и свету).

Природно-географске одлике Србије: рељеф, воде и клима наше

домовине.Рељеф (Панонска низија, низије у долинама рекаи

котлина, брдско-планински предели, највеће планине) воде (најдуже

реке, сливови, природна и вештачка језера, бање) клима (одлике

умерене климе).

Угрожена и заштићена подручја у Србији (национални паркови,

резервати споменици природе).

Становништво Србије: природно кретање становништва (број,

густина насељености,

миграције); структуре становништва

(старосна, образовна; национална, верска, језичка ...).

Грађење демократских односа (упознати правила која регулишу узајамна права и обавезе државе и грађана).

Очување националног идентитета и уграђивање у светску културну баштину (неговање идентитета, развијање толеранције и свести о припадности мултиетничком, мултикултуралном и мултиконфесионалном свету).

Ми смо деца једног Света -Конвенција о правима детета (ОУН,

УНИЦЕФ, УНЕСКО, САВЕТ ЕВРОПЕ "Радост Европе"...).

Истражујемоприродне појаве

Правила која важе за сва кретања (покретање, заустављање,

промена брзине...);

систематизација досадашњих знања и провера параметара.



Шта и како утиче на пређено растојање неког предмета; падање различитих предмета; клизање и котрљање наниже; шта утиче нПравила која важе за сва кретања (покретање, заустављање, промена брзине...); систематизација досадашњих знања и провера параметара.

Шта и како утиче на пређено растојање неког предмета; падање различитих предмета; клизање и котрљање наниже; шта утиче на брзину кретања клатна?

Од чега зависи величина сенке?

Како висина ваздушног стуба (ниво воде у чаши) утиче на висину звукаа брзину кретања клатна?

Од чега зависи величина сенке?

Како висина ваздушног стуба (ниво воде у чаши) утиче на висину звука

Рад, енергија,производња и

потрошња

Рад-свесна активност човека(поредити рад људи и активности различитих животиња).

Утицај природних и друштвених фактора на живот и рад људи.

Природна богатства и њихово коришћење (ресурси, технологије, производи, рационална производња и потрошња,рециклажа, ревитализација).

Ресурси: воде, горива, руде и минерали, земљиште, шуме, биљни и животињски свет.

Природне сировине - примена: (кухињска со, гипс, мермер...). Прерада природних сировина - технологије добијања метала, папира, гуме...

Прерада воде и добијање здраве хране.

Сунце, ваздух, вода - обновљиви извори енергије.

Угаљ, нафта, гас - необновљиви извори енергије, заштита животне



средине.

Недовољно искоришћени и еколошки извори енергије.

Делатности људи у различитим крајевима Србије (равничарским, котлинским, брдско-планинским; селу и граду).

Производња и услуге, пласман и тржиште, понуда и потражња, трговина и потрошња (маркетинг).

Рад, производња, потрошња и одрживи развој (увидети везе између коришћења ресурса, примењених технологија и одрживог развоја).


Наставни предмет Природа и друштво у четвртом разреду представљапрограмски континуитет интегрисаног наставног предмета из прва три разредаосновног образовања и васпитања. Наставља развојну концепцију узлазнихспиралних кругова у грађењу појмова, усвајању знања, умења, ставова ивредности из интегративних области природе и друштва.

Поступно развија принцип завичајности који се протеже кроз први циклус:

I разред Моја околина (непосредно окружење)

II разред Моје место (насеље са околином)

III разред Мој завичај (природно и друштвено окружење, крај односно крајина)

IV разред Моја домовина (држава Србија, део света).

Структура програма јасно указује на континуитет у појачаном развијању знања изприродних наука што се очитава у циљевима, избору садржаја и начинареализације програма Природа идруштво у четвртом разреду.Такође се јаснонаглашава и нов приступ при изучавањупрошлости на овом узрасту, који јеослобођен садржаја из шире политичке историје, јер их ученици теже усвајају ибрзо заборављају.

У наставном процесу полази се од несистематизованих искуствених сазнањадетета и иде се ка општим, научно заснованим, систематизованим знањима изобласти природе, друштва и културе. При избору програмске грађе, примењена јеконцепција спиралних кругова у циљу формирања елементарних појмова ипостављања мреже за систем појмова из наведених области, у складу са узраснимкарактеристикама ученика.

Основна интенција наставе предмета Природа и друштво није само усвајањепрограмских садржаја, већ подстицање развојних потенцијала детета. Наведени



садржаји су усмерени на развој интелектуалних, психофизичких, когнитивно-конативних и социјално-афективних сфера личности детета, што се огледа унаведеним циљевима и задацима.

Циљеви програма су постављени тако да утичу на развој ученика, паралелноизграђујући њихове интелектуалне способности, практичне вештине, ставове ивредности, као и формирања ставова из следећих области: екологија, демократија,здравље и технологија.

Концепција предмета подразумева оспособљавање ученика за коришћењеразличитих извора знања, графичких и електронских медија, с намером да се кодученика развије функционална писменост као подлога за даље учење исналажење у свакодневном животу.

Активности наставника: упућују ученике, посматра, бележи, презентује, предаје,даје уптстава, евалуира, упућује на литературу и интернет, организује групни рад,израђује наставне материјале, усклађује рад са индивидуалним способностимаученика, поштује узрасне и развојне карактеристике ученика, води наставнипроцес, охрабрује, мотивише, даје повратне информације

Активности ученика: посматрање, слушање, презентовање, прикупљањеподатака, табеларно приказивање, повезивање, евалуација, анализа, синтеза,разумевање, критички процењују, повезују са свакодневним животом,примењују,користе технологију, препознају.


Схватање појма домовине, њеног геополитичког положаја у односу на свет, као иправа и обавезе свих њених становника.

Писмена провера знања, усмена провера, праћење активности ученика, бележењенапредовања, вођење педагошке документације.



Природа и Трагови прошлости 1.2.3.

друштво Превожење запрежним колима


Природа и Географски положај Републике Србије 1.2.3.

друштвоУпотреба великог слова у писањуимена

Српски језик држава,насеља,становништа



Природа и Симболи Републике Србије 1.2.3.

друштво Химна ,, Боже правде“


Природа и Главни град Републике Србије 1.2.3.

друштво Градске улице


Природа и Демократски односи и права деце 1.2.3.

друштво Дечја права

Грађанско

васпитање

Природа и Реке и сливови 1.2.3.

друштво Вода на путу од реке до славине


Природа и Климатске одлике 1.2.3.

друштво Временска прогноза


Природа и Одлике природе Србије 1.2.3.

друштво Озонски омотач


Природа и Кретање 1.2.3.

друштво Пролећни крос

Физичко

васпитање

Природа и Кретање 1.2.3.

друштво Ходање и трчање по ниској греди

Физичко

васпитање



Природа и Материјали и њихове одлике 1.2.3.

друштво Волумен простор ;Обликујем чинију


Природа и Електрична својства материјала 1.2.3.

друштво Текст : ,,Теслин мачак“


Природа и Растворљивост и смеше 1.2.3.

друштво Изведене боје


Природа и Материјали 1.2.3.

друштво Израда новогодишњих честитки


Природа иУтицај природних и друштвених факторана 1.2.3.

друштво живот и рад људи

Чудесни ћуд природе-стилске вежбе


Природа и

Извори енергије – сунце, ваздух, вода

1.2.3.

друштво

Чувари природе Сунчева енергија

Природа и Делатности 1.2.3.

друштво Новогодишњи украси




Природа и Домаће животиње и гајење биљака 1.2.3.

друштвоОпис животиња- вежбе усменог иписменпг

Српски језик изражавања

Природа и

Равничарски крајеви

1.2.3.

друштво

Чувари природе Самоникле биљке

Природа иДелатности људи у равничарскимкрајевима

1.2.3.

друштво

ЧОСИзградња и неговање позитивнихставова

према раду

Природа и

Брдско-планински крајеви

1.2.3.

друштво

На пољу, реци, у парку, у шуми/јесенстоји


Природа и

Делатности

1.2.3.

друштво

Народна традиција Правимо колица, свиралу

Природа и Биљни и животињски свет 1.2.3.

друштво



Чувари природе Самоникле биљке

Природа и

Ретке и угрожене биљке и животиње

1.2.3.

друштво

Белоглави суп


Природа и Природне појаве и прилагођавање 1.2.3.

друштво

Текст : ,, Град“ Јанко Веселиновић


Природа и

Човек – део природе

1.2.3.

друштво

Сви треба да брину о животној средини



Физичковаспитање Моје тело



Основи здравог живљења

Како смањити количину људског отпада



Развој српске драве

„Стефаново дрво“


Србија Немањића

Друмови и задужбине






Како се живело у доба Немањића

Транспорт робе на глави



Освајање Србије

„Најбоље задужбине“ - народна легенда



Живот у турском царству

Песма „Стари Вујадин“



четврти 2 72

Циљ васпитно-образовног рада у настави ликовне културе јесте да се подстичеи развијаучениково стваралачко мишљење и деловање у складу садемократским опредељењем друштва и карактером овог наставног предмета.

Задаци:

- настава ликовне културе има задатак да развија способност ученика заопажање облика,величина, светлина, боја, положаја облика у природи;

- да развија памћење, повезивање опажених информација, што чини основу заувођење у визуелно мишљење;

- стварање услова за разумевање природних законитости и друштвених појава;-стварати услове да ученици на сваком часу у процесу реализације садржајакористе технике и средства ликовно-визуелног изражавања;- развијање способности за препознавање традиционалне, модерне, савремене

уметности;

- развијати ученикове потенцијале у области ликовности и визуелности, те мупомагати у самосталном изражавању коришћењем примерених техника исредстава;


- да ствара интересовање и потребу за посећивање изложби, галерија, музеја ичување културних добара;



- да осетљивост за ликовне и визуелне вредности коју стичу у настави, учениципримењују у раду и животу;





- разликују и повезују дводимензионалне и тродимензионалне облике;

- граде искуства и критеријуме према захтевима програма, ликовних уметности иликовних појава у животу;

- усвоје знања о боји, ликовним техникама и креативно практично раде саодносима боја;

- ускладе ликовни рад са другим медијима (звуком, покретом, литерарнимизразом и сценским амбијентима);

- препознају ликовне технике.Област/тема Садржаји

Колаж, фротаж, деколаж 1. Колаж (дводимензионални-површински колаж)

и асамблаж Појмови: колаж, фротаж, деколаж, асамблаж

2. Фротаж (површинске игре)

3. Деколаж (наслојавање, доцртавање, досликавање...)

4. Асамблаж (тродимензионални колаж, инсталације,

проширени медији...)

Везивање облика уКомпоновање апстрактних облика у простору према положеној,

тродимензионалном косој или

простору и у усправној линији

РавниОрганизација бојених облика у односу на раван у простору

Организација тродимензионалних облика у простору и на равни

Појмови: акварел, пастел, темпера



Сликарски материјали и Карактеристике акварел технике

техникеКарактеристике пастелних боја и креда у боји (суви пастел и

воштани пастел)

Карактеристике темпера боја

Појмови: материјали и технике

Основне и изведене боје Црвена + жута = наранџаста

Црвена + плава = љубичаста

Жута + плава = зелена

Појмови: основне боје, изведене боје

Линија, површина, 1. Линија-простор

волумен, боја, простор 2. Површина-простор

3. Волумен - простор

4. Боја - простор

5. Линија, површина, волумен, боја - простор

Амбијент - сценски 1. Идејна решења за израду маски

простор 2. Израда маски

3. Израда сцене

4. Предлог за кореографију, музику, костим

5. Израда сцене

6. Реализација по групама или у целини

Појмови: амбијент и сценски простор

Ликовна култура подстиче и развија учениково стваралачко мишљење иделовање у складу са демократским опредељењем друштва и карактером овогнаставног предмета.

У међупредметном повезивњу на првом месту је српски језик. Везе се остварују уразвијању маште,осећаја за естетику уз коришћење разних материјала закомпоновање, покрет, орнаментику,простор,итд. Настава ликовне културе сеостварује кроз следеће методе и технике рада а то су: демонстрација,комуникација, анализа, уочавање, амбијентално учење, решавање проблемске



ситуације, експеримент, игру, кооперативну методу афективних садржаја премаузрасту ученика. Стварају се услови за развијање свести о потреби чувањачовекове природне и културне околине,те активног учествовања у квалитетном,естетском и просторном уређењу животне средине. Ови садржаји се преплићу и сасадржајима из чувара природе, енглеским језиком и математиком. Да би сеостварила већа међупредметна повезаност, потребно је тематско планирањенаставних планова и програма, јер таквим начином планирања остваривало би сепродуктивније учење и стицање знања.

Задаци:


- да развија памћење, повезивање опажених информација, што чини основу за увођење у визуелно мишљење;

- стварање услова за разумевање природних законитости и друштвенихпојава;

- стварати услове да ученици на сваком часу у процесу реализације садржајакористе технике и средства ликовно-визуелног изражавања;

- развијање способности за препознавање традиционалне, модерне, савременеуметности;

- развијати ученикове потенцијале у области ликовности и визуелности, те му помагати у самосталном изражавању коришћењем примерених техника и средстава;


- да ствара интересовање и потребу за посећивање изложби, галерија, музеја и чување културних добара;




Методе и облици рада:

Вербална, дијалошка, метода самосталног уочавања и закључивања, активнаметода, метода откривања, аналитичко-синтетичка, смислено рецептивно учење,



метода посматрања, демонстративна метода, илустративна метода; Фронтални,индивидуални, групни, рад у паровима


Усмерава, наводи, ствара ситуацију, сугерише, подстиче, дискутује, анализира,мотивише, координира, развија кооперативност, презентује, објашњава, оцењује,процењује.


Посматра, опипава, објашњава, црта, слика, изражава, ствара, црта, кроји, лепи.

Начин остваривања програма:

Програм ликовне културе даје сваком наставнику слободу, могућности да испољикреативност, да проналази одговарајуће облике, методе и средства зареализацију. Упутство ће му помоћи у процесу стварања сопствених идеја, никако,дакле, шаблона, односно очекује се да и сам наставник буде креативан у свомраду. То значи да је потребно да за сваки задатак и сам наставник начинивизуелну припрему (ликовни рад) како би уочио карактер задатка и начине радау реализацији таквог задатка, што ће бити нека врста опомене или самоконтролеу процесу постављања захтева упућеног ученицима. Најважније је извршитиидентификацију садржаја, полазећи од опажања околине (природе и вештачкогчовековог окружења - објекти које је човек начинио). Најбоље је учење одприроде, посматрање, опажање и уочавање непоновљивости природе, из чега ћепроизаћи и потреба за очувањем природе, а потом симболичан изразкарактеристичних елемената који ће означити и природу ученика. То ће битиприлика да се одреди појам у садржају два до три подпојма и неколикоинформација што ће имати образовно значење. Треба водити рачуна да захтевбуде сведен и прилагођен узрасним могућностима ученика (његовимпсихофизичким карактеристикама), чиме ће бити задовољен елементарни захтевда за предвиђено време од једног, до два часа, ученик заврши свој рад.Непримерено је да ученик завршава своје радове код куће, да би га потомнаставник накнадно оценио. Ученик треба да зна какав му је задатак постављен,сам треба да проналази решења задатка, по логици непосредног естетскогдоживљаја. Поред визуелне припреме наставник треба да има и писменуприпрему (писану) која се ослања на глобално и оперативно планирање за свакугодину посебно и за сваки час понаособ. Наставник треба да приђе решавањузадатка самостално. Уколико се деси да тренутно нема неку своју идеју, овакратка образложења целина програма треба да му послуже као мотивација запроналажење својих идеја. Није препоручљиво да наставник нуди темеученицима. Наставник треба да води разговор са ученицима како би сваки ученикпре почетка рада дошао до своје идеје, а на основу понуђеног ликовног садржаја.

Поступци и инструменти оцењивања:

- посматрање (практични радови, прављење портфолија ученичких радова,естетско уређење учионичног и школског простора)

- испитивање (разговор, усмено излагање, презентација радова, изложбе,учешће наликовним конкурсима, дикусија, расправа)





Ликовна култура Линија – цртеж, Скица 1.2.3.

Чувари природеСетимо се шта смо до сада научили(час уприроди)

Ликовна култура Моје шаре,вежбање 1.2.4.

Српски језик Илустрација песме,приче

Ликовна култура Цртеж од речи 1.2.3.

Српски језик Војислав Илић „Јесен“

Ликовна култура Природа-моја инспирација 1.2.4.

Српски језик Опис природе

Ликовна култура Слушамо и сликамо 1.2.3.

Музичка култура „Карневал животиња“ Камиј Сен Сан

Ликовна култура Волумен-простор 1.2.3.

Чувари природе Размена уместо куповине

Ликовна култура Град из маште 1.2.3.

Српски језик Лектира-бајке

Ликовна култура Боје-Основне боје 1.2.3.

Српски језик „Какве је боје поток“Григор Витез

Ликовна култура Два друга 1.2.3.

Српски језик Опис омиљене личности

Ликовна култура Шума у јесен 1.2.4.

Српски језик Опис природе-јесен у шуми

Ликовна култура Зимски пејзаж 1.2.4.



Српски језик Зима-говорна вежба

Ликовна култура Новогодишњи украси 1.2.3.

Математика Коцка и квадар

Ликовна култура Новогодишња честитка 1.2.3.

Српски језик Писање новогодишњих жеља

Ликовна култура Нови облици од старих предмета 1.2.3.

Чувари природе Отпад није смеће

Ликовна култура Тродимензионално обликовање 1.2.3.

Математика Мрежа коцке и квадра

Ликовна култура Свет око мене 1.2.3.

Чувари природе Посматрање живог света

Ликовна култура Мој омиљени музички инструмент 1.2.3.

Енглески језик Music: musical instruments

Ликовна култура Израда костима 1.2.3.

Енглески језик Clothes: vocabulary

Ликовна култураСкулптуре од пронађених предмета,бића измоје 1.2.3.

маште

Чувари природе Размена уместо куповине

Ликовна култура Амбијенти-позориште 1.2.3.

Српски језик Драмски текстови



четврти 2 72

Циљ



-развијање интересовања, музичке осетљивости и креативности;

-оспособљавање за разумевање могућности музичког изражавања;

- развијање осетљивости за музичке вредности упознавањем уметничкетрадиције и културесвога и других народа.

Задаци


- стицање навике слушања музике, подстицање доживљаја и оспособљавање заразумевање музичких порука;


- упознавање традиционалне и уметничке музике свога и других народа;- развијање критичког мишљења (исказивање осећања о музици која се изводи и

слуша);

- упознавање основа музичке писмености и изражајних средстава музичкеуметности. Садржаје музичке културе чине следеће активности: извођење(певање/свирање), слушање и стварање музике.



- певају песме по слуху;- певају песме солмизацијом;- обраде просте и сложене тактове;- усвајају основе музичке писмености;- свирају на дечјим музичким инструментима;- изводе дечје, народне и уметничке игре;- импровизују мелодије на задани текст;- упознају звуке разних инструмената;- слушају вредна дела уметничке и народне музике.


Извођење музике а) Певање

Певање песама традиционалне и уметничке музике,

Певање и извођење музичких игара (игре уз покрет, дидактичке

игре).



Певање наменских песама као звучна припрема за поставку музичке

писмености.

б) Свирање

Свирање пратње за бројалице, песме, игре на ритмичким дечјим

инструментима.

Свирање песама на мелодијским инструментима Орфовог

инструментаријума.

На основу искуства у извођењу музике, препознати и свиратиделове

песама.

Слушање музикеСлушање вокално-инструменталних композиција за децу и кратких

инструменталних композиција различитог садржаја, облика и

расположења, као и музичких прича.

Слушање народних песама и игара. Ритмичким и звучним ефектима

креирати једноставне пратње за бројалице, песме, приче, стихове,

музичке игре, користећи при том различите изворе звука (глас, тело,

Орфов инструментаријум).

Креирање покрета уз музику коју певају или слушају ученици.

Смишљање музичких питања и одговора, ритмичкадопуњалка, мелодијска допуњалка, мелодијска допуњалка сапотписаним текстом, састављање мелодије од понуђенихдвотактних мотива.

Импровизација мелодије на задани текст.



Импровизовање дијалога на мелодијским инструментимаОрфовог инструментаријума.

У склопу осталих предмета основне школе музичка култура је једна однајважнијих дисциплина која утиче на свестрани развој личности савременогдруштва.

Настава музичког васпитања тежи ка свесном усвајању знања и вештина тако дамузичка уметност постане потреба сваке личности. Свесно музичкоописмењавање почиње крајем трећег, односно у четвртом разреду.

Савладавањем музичке писмености и развијањем укуса ученици се оспособљавајуда активно учествују у музичком животу своје околине.

Настава музичке културе остварује се међусобним прожимањем следећихмузичких активности:

- певање и свирање, уз поступно упознавање и усвајање ритмичких структура,музичког писма и интонације;

- слушање музике и усвајање основних појмова из опште музичке културе;- активности у музичком стваралаштву.

У четвртом разреду певање и свирање остварује се по слуху и са нотног текста, узпомоћ различитих звучних помагала. Даље се ради на упознавању музичкогписма. Усвајањем вештине читања нота омогућава се ученицима лакше и тачнијепевање мелодија, као и активно стицање информација о свирању на појединиминструментима. Пожељно је повезивање музичких садржаја са садржајимаосталих наставних предмета уколико је то могуће остварити.

Певање песама по слуху и са нотног текста, игре са певањем, описмењавањеученика се врши кроз певање:

- Дечјих песама.- Игре са певањем.- Утврђивање музичког речника у вези са певањем/свирањем: p (piano) за тихопевање/свирање, mf (mecoforte) средње гласно, полугласно певање/свирање, f(forte) за гласно певање/свирање.Усвајање музичког речника у вези са певањем/свирањем: crescendo (крешендо)за постепени прелаз из тишег у јаче певање/свирање, decrescendo (декрешендо)за постепени прелаз из јачег у тише певање/свирање.

- Усвајање музичког речника у вези са темпом (брзином) којом се изводи једномузичко дело: за лагани темпо називи су Adagio (адађо) или Andante; за умеренитемпо Moderato; а за брзи темпо Allegro (алегро).- Савладавање тонске висине и солмизације.- Усвајање музичког писма и појмова: цела нота и пауза; нота четвртине сатачком; корона; појам и називи интервала; Ц дур лествица; ступањ; степен и



полустепен; знак за репетицију, прима и секунда волта; дводелни и троделниоблик песме.

Свирање

- Свирање и певање модела и наменских песама као звучна припрема за поставкумузичке писмености.- Извођење песама на мелодијским инструментима Орфовог инструментарија.- Понављање задатог мелодијског мотива (вежба памћења, развијање моторике).

Слушање музике

- Стицање искуства у слушном разликовању звучних боја (људски гласови,музички инструменти);

- Навикавање ученика на пажљиво слушање музике;- Подстицање изражавања ученика о слушаном делу;- Упознавање музичког дела уметничког и народног стваралаштва.

Музичко стваралаштво

- Стално подстицање ученика на што изражајније певање научених песама;- Измишљање ритмичких целина остварених спонтано изговореним илиотпеваним групама гласова;- Слободно импровизовани дијалози помоћу дечјих инструмената (деца бирајуисте или различите инструменте);- Импровизација дечје мелодије на властити стих или на стих који је предложио

учитељ;- Осмишљавање покрета уз музику;- Слободно музичко изражавање.


Методе и технике рада: метода певања по слуху, метода разговора,демонстративна метода, метода певања из нотног текста


Активности наставника: Открива, проверава, аргументује, упоређује, упознаје,демонстрира, упућује, показује, прати, свира, слуша, процењује.

Активности ученика: активно слушање памћење и репродукција, активнослушање иповезивање са предходним знањем, учествује у раду, доноси закључке.


- посматрање и слушање музике различитог карактера

- препознавање музике



- испитивање (разговор, усмено излагање, певање, учешће на музичкимтакмичењима, учешћена приредбама, ритмичко и мелодијско тактирање,познавање музичких појмова ритам, темпо, познавање нота и њиховозаписивање)



Музичка култураТрочетвртински такт, 'Ајде Като", народна из 1.2.3.

Србије

МатематикаЧитање и писање разломака

Музичка култураПоловина с тачком,"Зелени се јагодо" народна из 1.2.3.

Србије;Слушање музике: М. Мусоргски -"Слике

са изложбе","Баба Јага"


Музичка култураЧетвртина с тачком,"Спустила се густа магла" 1.2.3.

народна из Србије


Музичка култураРепетиција - знак за понављање "С оне стране 1.2.3.

Дунава" народна Слушање музике Б. Сметана

"Влтава


Воде Србије

Музичка култура "Срећана Нова година" С. Барић 1.2.3.



Ликовна култураНовогодишња честитка

Писање Новогодишњих и Божићних честитки


Музичка култураРитмичке и мелодијске вежбе"Први снег"Б. 1.2.3.

Станчић, Слушање музике- Жорж Бизе

"Фарандоле"


Ритмички креативни плес

Музичка култура Четворочетвртински такт 1.2.3.


Музичка култураНа задати текст компонујемо сами мелодијутекст 1.2.3.

песме "Веверица" препев Ј.Ј.Змај, композитор Г.

Илић


Упоређивање разломака

Музичка култура Песма:“Птице се враћају“ 1.2.3.

Чувари природе Посматрање птица

Музичка култура Музички инструменти 1.2.3.

Енглески језик Music: musical instruments

Музичка култура Певање по слуху 1.2.3.

Енглески језик Soкo нас, основним придевимаng: There were ten in the bed


Енглески језик Soкo нас, основним придевимаng: My favoкo нас, основним придевимаurite day


Енглески језик Soкo нас, основним придевимаng: If yoкo нас, основним придевимаu’re happy and yoкo нас, основним придевимаu knoкo нас, основним придевимаw it



Музичка култура Химна ,, Боже правде“ 1.2.3.

Пророда идруштво Симболи Републике Србије

Музичка култура „Карневал животиња“ Камиј Сен Сан 1.2.3.

Ликовна култура Слушамо и сликамо

Музичка култура Ритмичке и мелодијске вежбе 1.2.3.

Физичковаспитање Ритмички састав са помагалом


Физичковаспитање Ритмичка креативност –плес


Физичковаспитање ритмичке вежбе обручем

Музичка култура Музичко стваралаштво покретом 1.2.3.

Физичковаспитање Српско коло Моравац


Физичковаспитање Валцер


Физичковаспитање Тасино коло



Четврти 3 108

Циљ физичког васпитања јесте да разноврсним и систематским моторичкимактивностима,уповезаности са осталим васпитно-образовним подручјима,допринесе интегралном развоју личности ученика (когнитивном, афективном,моторичком), развоју моторичких способности, стицању, усавршавању и



примени моторичких умења, навика и неопходних теоријских знања усвакодневним и специфичним условима живота и рада.


- подстицање раста, развоја и утицање на правилно држање тела;- стицање моторичких способности;- развој и усавршавање моторичких способности;- стицање теоријских знања неопходних за њихово усвајање ради разумевања

значаја и суштине физичког васпитања дефинисаног циљем овог васпитно-образовног подручја;

- формирање морално-вољних квалитета личности;

- оспособљавање ученика да стечена умења, знања и навике користеу свакодневним условима живота и рада;

- стицање и развијање свести о потреби здравља, чувања здравља и заштитиприроде и


- усмерени развој основних моторичких способности, првенствено брзине икоординације;

- усмерено стицање и усавршавање моторичких умења и навика предвиђенихпрограмом физичког васпитања;

- примена стечених знања, умења и навика у сложенијим условима (кроз игру,такмичење и сл.);- задовољавање социјалних потреба за потврђивањем, групним

поистовећивањем и сл. ;- естетско изражавање кретњом и доживљавање естетских вредности;- усвајање етичких вредности и подстицање вољних особина ученика.

Атлетика

Садржаји

Техника трчања:

Рад на техници трчања у месту и у кретању. Рад руку сасавијеним лактовима (напред, напред шака до висинебраде, а назад 5 до 10 cm иза зглоба кука). Стопалапаралелна и трчи се на предњем делу стопала. Трупусправан, глава подигнута и дисање слободно (на нос ина уста). Варијанта трчања: напред, бочно и леђимаокренути у правцу кретања. Трчање краћим и дужимкораком (уз нагиб трчи се кратким кораком и напредњем делу стопала). Код крос трчања и наслободним површинама (трава, шума и сл.) обратити



пажњу на неравнине због могућих повреда.

Савлађивање брзог трчања кроз убрзања (2 до 3убрзања на 30-40 m). Техника високог и ниског старта.Спринт на

деоницама до 50 m.

За развој издржљивости користити интервални метод рада,умереног

интензитета (нпр. на стази дужине највише до 800 метара

наизменично 100 m трчања, 100 m ходања, или у укупном трајањуод

5 до 10 минутаСкок увис

Усавршавање прекорачене технике на већим висинама.

Скок удаљ

Усавршавање технике згрчне и предвежбе за технику увинућа.

Бацање

Бацање лоптице од 200 грама у даљ јачом и слабијом руком,техником

из места и техником из залета. Бацање медицинке од 2 kg. Са двеи

једном руком на различите начине (напред, увис и назад прекоглаве).

Штафетно трчање

Игре, деонице до 20 m са додиром (рука додирне раме, леђа, руку).

Вежбе на Тло (ученици и ученице): 1)поновити обавезни састав(комбинацију

справама и тлувежби) из трећег разреда; 2)колут напред до чучња, окрет у чучњуза

180 и спојено (у даљем тексту и сл.) колут назад до чучња; 3)

суножним одразом колут напред преко препреке; 4) став на шакама

уз помоћ; 5) предвежбе за премет упором странце; 6) из лежања на

леђима мост и поново лећи на леђа (уз помоћ - после мостова



урадити

претклоне); 7) вага претклоном и заножењем. 8. Комбинације

савладаних вежби (обавезни састав из првог, другог и трећегразреда

допунити новим вежбама, диференцирано према полу и

способностима ученика.За напредније ученике и ученице, поред

претходних вежби, додати: из става раскорачног колут назад достава

раскорачног; колут летећи (на сунђер струњаче); преметупором

странце; мост заклоном и усклон уз помоћ.

Прескок (ученици и ученице): 1)поновити припремне вежбе за

прескок, прво фазу доскока; 2) припремне вежбе за разношку и

разношка преко козлића 110 cm. За напредније ученике и ученице:

удаљити даску.

Двовисински разбој (уколико школа нема справу,ученице могу

вежбати на једној притки разбоја, вежбе у вису извести на вратилу,а

вежбе у упору на дочелном вратилу): 1) одразом једне ноге узмакдо

упора предњег и сп. зањихом саскок; 2) испод више притке, лицем

према нижој притки наскок у вис предњи (уз помоћ); клим и трећим

климом премах десном (левом) у вис лежећи јашући; прехват

разноручно до седа јашућег; потхватом десне (леве) саскокодношка са окретом за90, завршити десним боком премаразбоју.Занапредније ученице: обавезан састав за школскотакмичење од првогдо четвртог разреда.

Греда (ученице):поновити комбинације вежби и саставеизпретходних разреда. У састав укомпоновати кораке уназадзибом почучњем, слободна нога поред греде; окрет у успону за90° и саскок пруженим телом (чеоно). За напредније ученицесаскок увитим телом; делови из обавезног састава за школскотакмичење од првог до четвртог разреда. Ученици: ходањем,трчањем, окретима и издржајима у одређеном положају треба да



развијају осећај за равнотежу).

Паралелни разбој (ученици): 1)поновити вежбе из трећегразреда;2) предњихом сед разножно пред рукама;приножитиједном(левом)ногом до седа ван (удесно); саскок удеснодесноручке са окретом за 180 (уз помоћ), доскок десним бокомпрема разбоју, 2) њих у упору; предњихом упор седећи разножнопред рукама; саседом њих у упору предњем. За напреднијеученике обавезан састав за школско такмичење од првог дочетвртог разреда.

Ученице: 2) њих у упору; предњихом упор седећи разножно предрукама; саседом њих у упору предњем.

Вратило (ученици): поновити вежбе из трећегразреда:дочелновратило: наскок у упор предњи активни (саповишене површине или одскоком), зањихом саскок. Занапредније ученике обавезан састав за школско такмичење одпрвог до четвртог разреда.

Кругови (ученици и ученице): дохватни кругови: 1)суножнимодривом вис узнето, вис стражњи, саскок; 2. ученици:доскочни кругови: вис прости предњи, њих у вису уз помоћ. Занапредније ученике делови обавезног састава за школскотакмичење од првог до четвртог разреда.

Коњ са хватаљкама (ученици и ученице): 1)упор предњиактивни;2) упор стражњи активни; 3)упори мешовито одножно;4.ученици:из упора предњег (стражњег) одножити једном сапреносом тежине у другу страну - исто са одножењем друге ноге- повезано (замаси). За напредније ученике: из упора предњегпремах одножно у упор јашући (назначити), премах другомногом у упор стражњи и деловиобавезног састава за школскотакмичење од првог до четвртог разреда.

Вежбе на тлу: колут напред до чучња, окрет у чучњу за180° испојено колут назад до чучња; колут напред суножним одразомпреко препреке; став на шакама уз помоћ.

Прескок: разношка.

Греда - ниска, шведска клупа:наскок на једну ногу бочно,кораци

(ученице у успону) до средине греде, чучањ, окрет у чучњу за 180,

усправ, два корака уназад, успон окрет за 90, саскок пруженим



телом,

завршити леђима према справи.

Вратило - нижа притка разбоја: узмак одразом једне ноге,саскок

зањихом

Равнотеже успоном на две и једној нози.

Окрети за180° и 360° ослонцем на две и

једној нози.

Скокови: високо-далеки скок и повезивање

са галопом.

Вијача: повезивање галопа са дечјим поскоком и елементима из

претходног разреда.

Лопта: бацања и хватања повезати са равнотежама,окретима и

скоковима и допунити обавезни састав из трећег разреда овим

елементима.

Обруч: замаси у бочној и чеоној равни са прехватањем и ниским

избацивањем из руке у руку у месту и кретању (кораком, трчећи

кораком и дечјим поскоком).

Плесови: Српско коло. Једно коло из краја у којем се налазишкола.


Процес физичког васпитања усмерен је на:

- развијање физичких способности,- усвајање моторичких знања, умења и навика,- теоријско образовање.

Ове компоненте чине јединствен и веома сложен процес физичког васпитања, а упракси сви ти задаци прожимају се и повезују са ситуацијама које настају у токурада.



У циљу развијања физичких способности - снаге, брзине, издржљивости,прецизности, гибљивости и покретљивости, на свим часовима, ванчасовним иваншколским облицима рада, спроводи се низ поступака (метода) и облика радапутем којих се постижу оптималне вредности ових способности, као основ зауспешно стицање моторичких знања, умења, навика и формирања правилногдржања тела.

Програмски садржаји дати су по разредима, а где је то потребно, одвојено ипрема полу. Ту свакако спадају следећи облици рада:

- курсни облик рада;- корективно-педагошки рад; излете;- кросеве;- такмичења;- слободне активности.

Разредни учитељ (или предметни наставник) треба да упућују ученике да услободно време самостално вежбају, јер се садржаји у највећој мери савладавајусамо на часу физичкогваспитања. Због тога би се ова упутства првенственоодносила на оне ученике чије физичке и моторичке способности не задовољавају,али и на остале, како би стекли трајну навику за вежбање. У том смислу токомчасова физичког васпитања разредни учитељ и наставник треба да ученицимаприкаже и објасни вежбе, које за одређено време они треба код својих кућа,самостално, или уз помоћ других, да савладају. После извесног периода, разредниучитељ или наставник, на редовним часовима контролисаће шта је ученик одпостављених задатака остварио.

Корективно-педагошки рад организује се са ученицима који имају лоше држањетела (постурални поремећаји). Рад спроводи наставник у сарадњи са лекаром илифизијатром којиутврђује врсту и степен деформитета и, с тим у вези, вежбе којетреба применити. Тежи случајеви телесних деформитета третирају се успецијализованим здравственим установама.

Сви ученици, који се упућују и на корективно-педагошки рад, уз ограничења,вежбају на редовним часовима и најмање једном недељно на часовимакорективно-педагошког рада. Програм сачињавају наставник и лекарспецијалиста, и он треба да је примерен здравственом стању ученика.

Излети се могу организовати по одељењима,или са више одељења,а њиховеоперативнезадатке, као и локацију, утврђују разредна већа. У четвртом разредуорганизују се два полудневна излета са обавезним пешачењем од 6 километара уоба правца. Излети се организују у радне дане или суботом.

Кросеви се одржавају два пута годишње за све ученике.Организација овог задатказбог великогброја учесника, осим што припада наставнику физичког васпитања,задатак је и свих наставника школе. Одржавање кросева претпостављаблаговремене и добре припреме ученика.

Такмичења ученика чине интегралну компоненту процеса физичког васпитања накојима ученикпроверава резултат свога рада.



Теоријско образовање подразумева стицање одређених знања путем којих ћеученици упознатисуштину вежбаоног процеса и законитости развоја младогорганизма, као и стицање хигијенских навика, знања о здрављу, како би схватиликрајњи циљ који физичким васпитањем треба да се оствари.

Методе и технике које се користе у настави су: метода демонстарције, методапрактичних активности, вербална метода, кроз различите облике фронталног,индивидуалног, групног рада и рада у пару.


Активности наставника: организује час и активности, проверава и усмерава,показује, демонстрира, подстиче, прилагоћава, помаже,обезбеђује реквизите,води рачуна о обезбедности ученика, прати, развија љубав према спорту

Активности ученика: слушање, посматрање, усавршавање моторичких умења инавика,примена стечених знања у новим ситуацијама, посебне склоности,интересовања за спорт, изводи тражене вежбе, учествује у раду, поштује правилаигара, поштује пранила понашања на часу.


Постоје разни начини праћења, а то су: посматрање физичких способности,праћење ученичких продукта, посматрање активности, односа премараду,праћење усвојених здравствених навика, тестирање физичких способности,праћење и посматрање ученичких односа према раду



Физичковаспитање Техника трчања и ниски старт 1.2.3

Природа и друштво Кретање

Физичко васпитање Техника трчања и ниски старт 1.2.3


Физичковаспитање Ниски старт и брзо трчање на 40 м 1.2.3

Математика Мере и мерење



Физичковаспитање Ниски старт и спринт на 40м 1.2.3

Математика Мере за дужину

Физичковаспитање Вођење лопте ногом у кретању-право 1.2.3


Физичковаспитање Валцер 1.2.3



Слободно коришћење гимнастичкихсправа 1.2.3

окрети за 180

Математика Углови

Физичковаспитање Кружни тренинг са елементима снаге 1.2.3


Кружница и круг

Физичковаспитање Ритмички креативни плес 1.2.3


Ритмичке и мелодијске вежбе

Физичковаспитање Тасино коло 1.2.3


Народна из Србије





Народно коло из Србије



Народно коло из Србије

Физичковаспитање Валцер двокорак 1.2.3


Физичко васпитањ Лична хигијена –предавање 1.2.3


Течни сапун

Физичковаспитање Пролећни крос 1.2.3


Излет у природу

Физичковаспитање Скок у даљ из места 1.2.3


Мерење површине фигура






четврти 1 36

Циљ и задаци наставе "Грађанско васпитање-Сазнање о себи и другима" јестеподстицање развојаличности и социјалног сазнања код ученика основне школе.Овај наставни предмет треба да пружи могућност ученицима да постану активниучесници у процесу образовања и васпитања, и да изграде сазнања, умења,способности и вредности неопходне за формирање аутономне, компонентне,одговорне и креативне личности, отворене за договор и сарадњу, која поштујесебе и друге.

У образовно-васпитном раду на реализацији овог предмета разликујемо неколикоосновних група задатака:

Задаци који се односе на разумевање, усвајање следећих најважнијихпојмова:

- дечја и људска права и слободе

- познавање својих права, препознавање најважнијих категорија дечјих и људскихправа, упознавање Конвенције о дечјим и људским правима, разумевање односаизмеђу људских права, демократије, мира и развоја;

- идентитет - разумевање појма идентитет, препознавање својих потреба и жеља,схватање себе у д друштвеном контексту, схватање разлике између појединачноги групног, мањинског и грађанског идентитета; Завод за унапређивањеобразовања и васпитања друштвена одговорност

- разумевање појма одговорности, схватање разлике између одговорности премасеби, другим људима, заједници;

- различитост култура

- познавање најважнијих обележја своје културе и схватање утицаја своје културена лично понашање, разумевање узрока културних разлика и подстицањесхватања да је различитост култура темељ богатства света, разумевање односаизмеђу културних разлика, људских права и демократије, препознавање ипревазилажење стереотипа и предрасуда;

- једнакост

- познавање појма једнакости у контексту расних, културних, националних,верских и других разлика;

- право и правда



- разумевање значења појмова права и правде, схватање односа између права иправде; познавање улоге права у осигурању појединачне и друштвене сигурности,познавање основних последица непоштовања правних норми;

- мир, сигурност и стабилност

- разумевање значења појмова мир, схватање улоге коју сарадња и мирнорешавање сукоба има за лични, национални и глобални развој, познавање некихосновних поступака мирног решавања сукоба;

- демократија

- познавање основних обележја демократског процеса и разумевање односаизмеђу демократије и дечјих и људских права.

Задаци који се односе на вештине и способности:

- примена појмова - примерена употреба појмова у комуникацији;- критичко мишљење - преиспитивање утемељености информација, поставки и ставова;- јасно и разговетно исказивање личних ставова;- самостално доношење одлука и извођење закључака - одговорност у просуђивању и тумачењу;- саосећајна комуникација - изношење својих осећања, потреба, мишљења и слушање, разумевање иуважавање туђих;- истраживање - избор, прикупљање, критичка анализа и провера података из више извора каоначин решавања проблема;- тимски рад - прилагођавање свога мишљења групи ради изналажења заједничког решења;- ненасилно решавање сукоба - дијалог, преговарање, аргументовано излагање, који су усмерени премазаједничким циљевима;- руковођење - одговорно управљање групом према критеријуму опште добробити;- учешће - укључивање у процес одлучивања од заједничког интереса.

Задаци који се односе на ставове и вредности:

- приврженост демократским начелима и поступцима - дечја и људска права, једнакост, правда, друштвена одговорност, плурализам,солидарност, приватност;

- приврженост мирољубивом, партиципативном и конструктивном решавањупроблема;- спремност на заступање и заштиту својих и туђих права;- спремност на преузимање јавне одговорности за своје поступке;- заинтересованост за свет око себе и отвореност према разликама;



- спремност на саосећање са другима и помоћ онима који су у невољи;- спремност на супротстављање предрасудама, дискриминацији и неправди;


Подстицање1. Родитељски састанак-сусрет родитеља,наставника и ученика.

групног рада,Размена о узајамним очекивањима, потребама, захтевима, тешкоћама у

договарања и вези са остваривањем програма грађанског васпитања,

сарадње са2. Уводни час-упознавање ученика са садржајем предмета и начином

вршњацима и рада.

одраслима

Дечја права су1.Дрво дечијих права-увођење људских и дечјих права у разред,

универзална,подсећање на оно што већ знају о правима и разматрање значаја ових

једнака за све права за сопствени живот.

2. Правимо рекламни штанд конвенције о дечијим правима-ученици

детаљно проучавају једно право за које се определе договарањем,

анализирају текст, истражују начин симболичког приказивања. Уче се

да објасне свој избор, да га јавно презентују у стварној ситуацији.

3. Сви различити-сви једнаки-ученици ће научити да се упознају

међусобно и да разлике прихвате као богатство

4. Неправда је кад... -кроз игру састављања слагалице симулирају

неправду. Постају свесни своје реакције на неправду и схватају значај

сарадње за решење проблема.



5. Ставови о правди-повезивање права са дужностима;прихватање да

праведно за једног није увек нужно праведно и за другог

Заједно стварамо 1. Права, дужности, правила-увођење ученика у

демократску демократски начин договарања око

атмосферу заједничких правила, схватање међусобне

повезаности права, дужности, правила,

у закона

нашем разреду,

школи 2. Улога правилника, кућног реда школе-подстицањеученика даодаберу вредности у оквирима људских/дечјих права; да их разматрају, упоређују, да их сепридржавају. Помоћи деци да дођу до решења: кад јетешко да поштују правила...

3. Сви ми имамо предрасуде -ученици преиспитујупостојањепредрасуда и стереотипа везаних за узраст,пол, националност. Уче се да увиде узрочно-последичну везу између постојања предрасуда икршења права других. Уче се да препознају сукобразличитих вредности.

4. Да сам чаробњак, ја бих -подстаћи ученике дастварају визије сазначењем, да креирају свет у којемсе поштују права, у којем се прихватајуодговорности, превазилазе стереотипи, прихватајуразличитости као богатство...

5. Ставови о моћи - помоћи ученицима да препознајувредности којеподржавају дечја/људска права иразвијају демократске односе. Помоћи ученицима дапрепознају наметање воље једнога или групице уодносу на заједничко договарање и да сагледају



последице једног и другог начина понашања позаједнички живот.

Живим 1. Сукоби и превазилажење сукоба, преговарање-упознавањеученика

демократију, са конструктивним начином за решавање

међуљудских сукоба, који је демократска

применљив у разним ситуацијама.

акција

2. Тимски рад - стављање ученика у ситуацију у којојувиђају предносттимског рада, начинфункционисања у тиму, улоге сваког од члановатима.

3. Да се чује наш глас - охрабрити ученике даизлистају ситуације ушколи за које сматрају да неподржавају или крше њихова права на игру, развој,здравље...

4. Делујемо јединствено - упознавање и вођењеученика са и кроздемократске процедуреодлучивања, ради долажења до заједничког решењапроблема за који се сви залажу

5. Аргументујемо и заступамо наше интересе - уче сеприкупљањуподатака/аргумената, заступању,јавном наступању

6.

Тражимо закон за... -планирање и спровођењеакције за

решавање проблема који су одабрали

Људскобиће је

1. Међузависност-разумевање света као система у коме су свиелементи

део целогсвета, - људи,догађаји,места - међусобно повезани

развијање



еколошкесвести 2. Мрежа живота -међузависност постоји и у природи

3.Бринемо о биљкама и животињама -како бринемо о

биљкама и

животињама, каква је наша одговорност према њима

Евалуација1. Ја пре,ја после-ученици се подстичу да сами проценепрограм који

су прошли, као и сопствено напредовање.

2. Презентација резултата рада родитељима.


Начин на који ће бити реализовани и примењени садржаји ће се реализовати утоку школске године на часовима грађанског васпитања.

Користиће се различите методе и технике у раду, као сто су: искуствено учење,игра, метода перцепције, методе партиципације и интеракције,методарефлескије, истраживачке методе,интерактивне, симулицијске методе, рад упару,групни облик рада.


Активности наставника су следеће:

- водитељ даје могућност родитељима и деци да питају шта их интересује у везиграђанског васпитања,

- упознаје ученике са садржајем предмета,

- наставник треба да буде спреман да подржи ученике и отворен да чује и оношто није у складу сањеговим вредностима,

- подстиче код ученика самопоуздање,

- Подстиче ученике да стварају визије са значењем,

- Помаже деци да дођу до решења поштујући правила

- Упознавање ученика са демократским начином одлучивања

-Организује игре и подстиче ученике да изражавају своје мишљење и дају идеје заначине очувањаприроде.



- Учествује у играма са ученицима и својим примером подстиче понашање које јепозитивно премаприроди.

- Подстицање ученика да сами процене свој напредак.

- Презентација рада са родитељима.


- Ученици путем питања и дискусије сазнају садржај предмета и износе својаинтересовања, дају предлоге,

- Ученици стичу знања, учећи са другима и кроз свој истраживачки рад долазе досазнања,

- Ученици кроз игру истражују разноврсна решења за проблеме са којима сесуочавају,

- Уочавају међузависност која постоји у природи путем игре.

-Преузимају одговорност за очување природних богатства.

- Уче како да анимирају околину кроз тимски рад..

- Сами процењују програм који су прошли и сопствено напредовање


Инструменти: усмени одговори, самостални рад ученика, продукти рада, цртежи,панои, учешће удискусији, изношење ставова, излагање.

Начин праћења: систематско посматрање, процењивање, примена стеченогзнања, активност ученика, питања ученика, наративне и анегдотске белешке,препоруке за даље напредовање, ангажовање у раду.



Грађанско 1.2.3.

васпитање Дрво дечијих права


Човек-део природе

ГрађанскоПравимо рекламни штанд конвенције одечијим 1.2.3.



васпитање правима

Природа идруштво Човек-део природе

Грађанско Сви различити - сви једнаки 1.2.3.

васпитање

Природа идруство

Утицај природних и друштвенихфактора на живот

и рад људи

Грађанско Права, дужности, правила 1.2.3.

васпитање

Природа идруство Рад-свесна активност човека

ГрађанскоУлога правилника, кућногреда школе 1.2.3.

васпитање

Природа идруство Основи здравог живљења

Грађанско Сви ми имамо предрасуде 1.2.3.

васпитање

Природа идруство Становништво Србије

Грађанско Делујемо јединствено 1.2.3.

васпитање

Природа идруство Човек-део природе


Свет око мене

Грађанско Мрежа живота 1.2.3.

васпитање

Природа идруство Биљни и животињски свет



ГрађанскоБринемо о биљкама иживотињама 1.2.3.

васпитање

Природа идруство

Ретке и угрожене биљке иживотиње

Грађанско Делујемо јединствено 1.2.3.

васпитање

Ликовна култураТопле и хладне боје; Двадруга

7.3.2. Верска наука


Четврти 1 36

Циљеви верске наставе јесу да се њоме посведоче садржај вере и духовноискуство традиционалних цркава и религијских заједница које живе и делују нанашем животном простору, да се ученицима пружи целовит религијски поглед насвет и живот и да им се омогући слободно усвајање духовних и животнихвредности Цркве или заједнице којој историјски припадају, односно чување инеговање сопственог верског и културног идентитета. Упознавање ученика савером и духовним искуствима сопствене, историјски дате Цркве или верскезаједнице треба да се остварује у отвореном и толерантном дијалогу, узуважавање других религијских искустава и филозофских погледа, као и научнихсазнања и свих позитивних искустава и достигнућа човечанства.

Задаци верске наставе су да код ученика:

развија отвореност и однос према Богу, другачијем и савршеном у односу нанас, као и отвореност

и однос према другим личностима, према људима као ближњима, а тиме себуди и развија свест о заједници са Богом и са људима и посредно се сузбијаекстремни индивидуализам и егоцентризам;

развија способност за постављање питања о целини и коначном смислупостојања човека и света, о људској слободи, о животу у заједници, офеномену смрти, о односу са природом која нас окружује, као и о сопственојодговорности за друге, за свет као творевину Божју и за себе;

развија тежњу ка одговорном обликовању заједничког живота са другимљудима из сопственог народа и сопствене Цркве или верске заједнице, каои са људима, народима, верским заједницама



и културама другачијим од сопствене, ка изналажењу равнотеже измеђузаједнице и властите личности и ка остваривању сусрета са светом, саприродом, и пре и после свега, са Богом;

изгради способност за дубље разумевање и вредновање културе ицивилизације у којој живе, историје човечанства и људског стваралаштва унауци и другим областима;

изгради свест и уверење да свет и живот имају вечни смисао, као испособност за разумевање и преиспитивање сопственог односа према Богу,људима и природи.

Циљ наставе православног катихизиса (веронауке) у IV разреду јесте да ученицистекну знања о томе да постојање света има свој циљ. Тај циљ је есхатолошка каолитургијска аједница: јединство свих створених бића међу собом и на крају с Богом,преко Богочовека Исуса Христа. Циљ због којег је све створено и зашто је створено наовај начин, откривен нам је као Црква, односно као конкретна литургијска заједница.

Задаци православног катихизиса (веронауке) су да ученик:

изгради свест о томе да Бог општи са светом кроз човека Христа; уочи да је Христос корпоративна личност; запази да у Цркви нико не може да постоји сам за себе, без заједнице са

свима; стекне појам о бићу као заједници;

схвати да је извор сваког греха егоизам, индивидуализам.


Увод Разговор о активностима у 4. разреду

Циљ због кога јеБог створио свет

Свет је створен да постане Црква

Свет је пропадљив ако је ван заједнице са Богом

Црква је Црква- конкретна литургијска заједница

конкретна

литургијска

заједница



Литургија је Литургијско јединство многих људи у Христу

заједницамногих

Литургијско јединство природе и људи у Христуљуди и природеса

богом оцемпреко

Христос као литургијска заједница

једног човека-

христа

СтруктураСтруктура Литургије (епископ, презвитер, ђакони,лаици)

литургије

Црква каоикона

Црква као икона будућег века (Библијска основа,народ око Месије)

будућег века Црква као икона... (Библијске и светоотачкепредставе Царства

Божијег, које је стварност будућег века)

Присуство Царства Божијег у Литургији

Божићна Литургија-живи Христос

Одбијање адама Првородни грех (библијска повест и анализа)

да сједини Првородни грех као промашај циља због кога је свествореностворену

природу

са богомПоследица пада-смрт

Литургијска заједница са Богом-једини начинпревазилажења

смртности



Велики пост

Врлина-начин живота у складу са Божијим промисломо свету и

човеку

Врбица

Како у себи изграђивати хришћанске врлине-радионица

Васкрс

Црква уЦрква у хришћанској архитектури (основни појмови иизглед)

хришћанској

Православни храм и литургијска структураархитектури

Практична објашњења у храму, манастиру-посета


Циљ наставе у IV разреду јесте да ученици стекну знања о томе да постојањесвета има свој циљ. Тај циљ је есхатолошка као литургијска заједница; јединствосвих створених бића међу собом и на крају с Богом, преко Богочовека ИсусаХриста. Циљ због којег је све створено и зашто је створено на овај начин,откривен нам је као Црква, односно као конкретна литургијска заједница.

Овим се постижу врло важна знања:

да се истнна света смешта у есхатон као заједницу свих створених бића сБогом Оцем преко Христа и да је она мерило свих историјских догађаја укојима суделује Бог, а Бог суделује у оним историјским догађајима којиводе ка овом циљу;

да је Литургија икона Царства Божијег које ће се тек у будућностиостварити;

да је човек одговоран за историју и постојање природе и да ту одговорностистински остварује једино ако живи таквим начином живота који јеутемељен на будућем Царству Божијем и његовој структури;



да су Бог и човек у Христу, односно у Литургији, неодвојиви, јер Бог прскоХриста суделује у остварењу будућег Царства Божијег, односно Бог прекољуди, који су чланови Цркве као литургијске заједнице, чини присутнимто Царство у историји, јер Литургију конституише Дух Свети.

Наведена знања биће потребна и у контексту каснијег упоређења овако виђенеистине света с проблемом греха и смрти, односно у расветљавању питања коликолитургијски начин постојања реално пружа одговор на проблем смрти. Јер, ако сеанализира смрт сваког бића понаособ, она је присутна зато што је природа свакогбића смртна, а то је због тога што је она створена ни из чега. Носиоци, пак, теприроде, тј. конкретна бића, пре свега људске личности, својим природнимрођењем указују на чињеницу да природа постоји и пре њих, јер они пре рођењанису постојали док је људска природа постојала и пре њиховог рођења. На тајначин сви смо насдедници смрти зато што смо наследници природе.Истовремено, ова чињеница указује и на разлику између природе и личности кодчовека, као и на то да је постојање сваког човека по природи изазов његовојслободи. Овај проблем се може превазићи једино кроз једно ново рођење,Крштење, где је вечно постојање природе израз наше слободе изражене каозаједништво с Богом у Христу. На глобалном плану, смрт лрети читавојтворевини све дотле док је она одвојена од Бога, односно док не постоји слободноу односу на своје законе крозједну личност која сједињује с Богом.

Литургија је икона постојња створене природе у личности Христовој, односноњеног слободног постојања, а слобода се изражава као љубав према Богу и премадругим људима и бићима, превазилази се смрт и остварује се бесмртност за свуприроду.

Теме: Циљ због ког је Бог створио свет и Првородни грех треба реализовати прекоописа Литургије, која садржи све: целокупну природу кроз природне дарове, хлеб,вино, уље, воду; молитве којима се молимо за благорастворење ваздуха, заизобиље плодова земаљских... итд; људе који су сви сједињени у Христу и постојеслободно од природних закона и окренути ка Богу Оцу.

Објашњавајући службу епископа (свештеника) у Литургији, треба указати назадатак првоствореног човека Адама у природи, а самим тим и свих људи, да јечовек створен да буде свештеник у природи и да сједини природу с Богом Оцемкао и на суштину човековог пада, односно греха, која се огледа у одбијању човекада то учини. Последица тога греха јесте смрт у природи као разједињавање свегана саставне делове и опасност да се природа врати у небиће, али која није казнаБожија, већ остајање природе, злом вољом човека, несједињене с Богом, тј.постојање природе у човеку Адаму на основу њених закона који јој проузрокујусмрт. Као потврду да природа не може постојати сама за себе, без заједницеличности, односно слободе човека која се изражава као љубав према Богу, требанавести искуство личности и како ствари и природа изгледају у том искуству. Например, треба указати на искуство да кад нам неко кога волимо из љубави подарибило коју ствар, она за нас постаје значајна, иако дотад нисмо ни примећивали дапостоји.

Као помоћну литературу треба користити студију: Ј. Зизјулас, Твар каоевхаристија, као и друге сличне студије).



Тема: Литургија је заједница у Христу... и Црква као икона будућег Царства треба,такође, реализовати преко описа Литургије указивањем на то да је Литургијахристоцентрична, односно да се сви у Литургији сједињују, преко епископа, каопреко Христа, са Богом, као и на то да Литургија почиње речима:„БлагословеноЦарство оца и Сина и Св. Духа" и да све у њој указује на будуће Царство. (Зареализацијуове теме треба користити: Ј. Зизјулас, Евхаристија и Царство Божије,као и другу сличну литературу).

Оно што је најважније и што је основни циљ катихизиса јесте то да учениципостану чланови Литургијске заједнице. Јер, Литургија као живо присуствоХриста и као икона вечног постојања природе и човека, треба да да ипостас,односно да оцрквени и да да смисао нашем историјском виђењу. Зато треба, кадгод је то могуће ученике доводити, или упућивати на Литургијска сабрања.

У току сваке године, конкретно пре свих наилазећих великих празника, какоГосподњих, тако и Богородичних и светитељских, треба упознати ученике саисторијом настанка празника и садржином догађаја који се слави.

Кад је реч о светитељским празницима посебну пажњу треба обратити Србимасветитељима: Св. Сави, Св. Симеону, на празник Видовдан итд.

Ученици би требало да се упознају с личностима светитеља које славе као Крснуславу (У ту сврху треба, пре свега, користити житија тих светитеља која се могунаћи у делу Јустина Поповића Житија светих, Ћелије, Ваљево, а затим и осталупригодну литературу).

Такође, пре почетка Васкршњег поста, треба упознати ученике с његовомсадржином и циљем, као и са богословском подлогом поста, и његовом важношћуза човека. (Најпогоднија литература за то јесте: А. Шмеман, Велики пост,Крагујевац, последње издање).


саопштава наставнe садржајe организује и усмерава процес учења

процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања преноси културне вредности преноси теоријска и практична знања формира правилан поглед на свет развија карактер ученика и црте личности упознаје ученике са методама и техникама успешног учења


усвајање знања понављање

опажање откривање и увиђање законитости и процеса вежбање израда и презентовање самосталних и практичних радова посматрање



стварање

изражавање својих мисли, осећања, закључака учешће у дискусији

Оцењивање



Не постоји позитивно нормирани критеријум оцењивања. Једини критеријумјесте залагање и лични приступ, а он се може разликовати онолико колико суразличите личности ученика



Методе:


текст - метода (текстуална, метода читања) хеуристичка (хеуристичког разговора) – где и кад год је то могуће дискусија посматрања илустративна (метода показивања) демонстрације

писаних радова практичних активности (самосталних, графичких и других радова ученика) проблемска истраживачка

Технике:

технике учења, и технике памћења:

пројекција симболизација и упрошћавање асоцијативна етимолошка

брејн сторминг контрастирање когнитивно мапирање






Четврти 1 36

Циљ

Развијање свести о потреби и могућностима личног ангажовања у заштитиживотне средине, усвајање и примена принципа одрживости, етичности иправа будућих генерација на очувану животну средину.

Задаци:

знати појам животна средина и њене елементе;

препознавање и описивање најуочљивијих појава и промена у животнојсредини

стицање знања о појавама које угрожавају животну средину;

формирање навика и развијање одговорног односа према себи и животнојсредини;

развијање радозналости, креативности и истраживачких способности;

развијање основних елемената логичног и критичног мишљења.


- оспособљавање за активно упознавање стања животне средине;- познавање узрочно-последичних веза у животној средини;- познавање негативних утицаја човека на животну средину;- испитивање узрочно-последичних веза у животној средини извођењем

једноставних огледа;- подстицање одговорног односа према живом свету;- подстицање одговорног односа за рационално коришћење природних

богатстава;- уочавање различитости у живом свету као услова за опстанак;- испитивање појава и промена у природи;- подстицање одговорног, здравог односа према себи;- оспособљавање за решавање проблемских ситуација самостално/тимски;- оспособљавање за доношење правилног става и за критичко мишљење




Животна средина-Сналажење у природи (повратак природи, стазе у природи, знаци

оријентације и исхрана у природи).

- Истраживање узрочно-последичних веза у животној средини

(ваздух, вода,

земљиште и бука).

- Активно упознавање стања животне средине извођењем

једноставних огледа

у учионици.

Природне појаве и- Разноврсност живог света као услов за опстанак (биодиверзитет).

промене у - Нестајање врста (најчешће угрожене биљке и животиње).

животној средини- Кружење материје и протицање енергије кроз односе исхране.

- Природне појаве и промене у животној средини.

Заштита животне- Активна заштита животне средине кроз организовање разних акција

средине чувара

природе ван учионице (штедња, рециклажа, озелењавање...).

- Одговоран однос према животињама и биљкама.

- Право на здраву животну средину,квалитет живота.

- Одговоран однос према себи и животној средини у целини.

- Критички и отворен став и сарадња са локалном средином,

друштвом за

заштиту животне средине, за заштиту животиња...



Циљ наставе изборног предмета чувари природе јесте развијање пожељногпонашања у складу сапринципима одрживости, етичности и права будућихгенерација на очувану животну средину, природу и биодиверзитет.

Задаци наставе предмета чувари природе су да ученици:

-примењују образовање за заштиту и одрживост животне средине,

-развијају вредности,ставове,вештине и понашање у складу са одрживимразвојем,

-знају да на основу стечених знања препознају и изаберу квалитетан и здрав стилживота,

-примањују рационално коришћење природних ресурса,

-препознају изворе загађивања и уочавају последице,

-развијају способност за уочавање формулисање,анализирање и решавањепроблема,

-поседују иницијативу за активно учествовање и одговорност,

-поседују потребу за личним ангажовањем у заштити и одрживости животнесредине,природе ибиодиверзитета.

Методе и технике које се користе у предмету чувари природе су следеће:дијалошка, демонстративна, патиципативна, истраживачка, илустративна. играулога, демонстративно-илустративна.

Активности у образовно-васпитном раду:

Активности ученика су: описивање, посматрање, цртање, играње, извоћењеогледа, израда паноа, сакупљање материјала и израда употребних вредности,прављење једноставних модела (хранилица, кућице за птице, хербаријума).

Активности наставника су да упућује ученике, посматра, бележи, презентује,предаје, изводи оглед, даје упутстава, користи информационе технологије,евалуира, упућује на литературу и интернет, организује групни рад, израђујенаставне материјале, усклађује рад са индивидуалним способностима ученика,поштује узрасне и развојне карактеристике ученика,води наставни процес,охрабрује, мотивише, даје повратне информације.

Начин и поступци примене остварености стандарда:

-континуирано праћење ученика,

-ангажовање ученика у предвиђеним активностима,

-стицању образовања за животну средину,

-разумевању задатака,

-мотивисаности за рад.





Чувари природеСетимо се шта смо до сада научили(час уприроди) 1.2.3.

Ликовна култура Линија – цртеж,Скица(час у природи)

Чувари природе Излет у природу 1.2.3.

Физичко васпитање Пролећни крос

Чувари природе Временска прогноза 1.2.3.

Природа и друштво Климатске одлике

Чувари природе Самоникле биљке 1.2.3.

Природа и друштво Биљни и животињски свет

Чувари природе Хербаријум 1.2.3.

Природа и друштво Биљни свет

Чувари природе Одакле стиже храна 1.2.3.

Физичко васпитање Правилна исхрана-предавање

Чувари природе Посматрање птица 1.2.3.

Музичка култура Песма:“Птице се враћају“

Чувари природе Белоглави суп 1.2.3.

Природа и друштво Ретке и угрожене биљке и животиње

Чувари природе Откривање трагова 1.2.3.


Чувари природе Отпад није смеће 1.2.3.

Ликовна лултураПрављење новогодишње јелке(пластичне флаше)

Чувари природе Размена уместо куповине 1.2.3.

Природа и друштво Како се живело у држави Немањића

Чувари природе Штетне материје у реци 1.2.3.



Природа и друштво Реке и сливови

Чувари природе Течни сапун 1.2.3.

Физичко васпитање Лична хигијена

Чувари природе Сунчева енергија 1.2.3.

Природа и друштво Извори енергије-обновљиви

Чувари природе Изаберимо здрав живот 1.2.3.

Физичко васпитање Правилна исхрана

Чувари природе Промена климе 1.2.3.

Природа и друштво Климатске одлике

Чувари природе Озонски омотач 1.2.3.

Природа и друштвоПриродна богатства и њиховокоришћење



Четврти 1 36

Циљ


Задаци Усвајање елементарних знања о: разлици између фолклорног и актуелног окружења, и то кроз:

упознавање са основним фолклорним текстовима (бајке, легенде, приче,песме, пословице);



упознавање са дечјим фолклором (игре и кратке текстуалне форме као штосу загонетке, успаванке, разбрајалице итд.);

усвајање елементарних знања о носећим наставним мотивима (различитиза

сваки разред у првом циклусу); годишњем циклусу, и то кроз познавање: основних разлика између градског и сеоског начина живота, основних сезонских радова, основних обичајно-обредних радњи везаних за

те радове, основних и општих празника, обичајно-обредних радњи везаних за те празнике.


Методе и технике које се користе у раду су: групни рад, индивидуални, фронталнаметода, радионичарска, цртање, креирање, истраживање.


Активности наставника:преноси информације,излаже градиво,води и усмераванаставни процес,процењује, организује наставу, регулатор социјалних односа,планира наставу на годгодишњем и месечном нивоу.

Активности ученика:активно слуша;усваја градиво;поставља питања;активанучесник у наставномпроцесу

Конкретне активности на часу:

-посматра

-сакупља

-упоређује

-бележи

-објашњава

-дискутује

-истражује


Редовно и активно праћење редовности у похађању наставе, праћење активногучешћа и заинтересованости за наставу.


Све, све али занат Упознавање са занатима у окружењу



Занати некад и

Стицање елементарних знања записима

сад

Наше наслеђе

Упознавање са фолклорним веровањимакао пратећимформама

традиционалних заната

Материјали и

Упознавање са материјалима и наменом њихове употребе

њихова употреба

Људска делатност Упознавање типичних традиционалних заната



Народнатрадиција Друмом ходиш, водом бродиш 1.2.3

Природа идруштво Живот у турском царству

Народнатрадиција Дете је дете- рођење 1.2.3

Српски језик У улози песника ,,Успаванка

Народнатрадиција Колевка успаванка 1.2.3

Српски језик Успаванка за Д



Народнатрадиција Првимо колевку, дубак 1.2.3

Природаидруштво Делатност

Народнатрадиција Преношење робе 1.2.3

Природа идруштво Како се живело у доба Немањића

Народнатрадиција Пешке или на коњу 1.2.3

Природа идруштво Брдско планински предели

Народнатрадиција Правимо коња од папира 1.2.3

Ликовна култура Колаж

Народнатрадиција Друмови и задужбине 1.2.3

Српски језик Најбоље задужбине

Народнатрадиција Градске улице 1.2.3

Природа идруштво Главни град Србије

Народнатрадиција Како су путовале речи 1.2.3

Српски језикПриче о медијима масовнекомуникације



Народнатрадиција Како су путовале речи 1.2.3

Народнатрадиција Превожење запрежним колима 1.2.3

Народнатрадициј Правимо колица, свиралу 1.2.3


Мој омиљени музичкииструмент

Народнатрадиција

Гостопримство, фрула,двојнице 1.2.3


Блок флаута

Народнатрадиција Правимо инструменте 1.2.3

Природа идруштво Делатности

Народнатрадиција Све има свој почетак-интернет 1.2.3


Приче о медијима


Допунска настава из српског језика

Разред Четврти

Циљевипрограма

Помоћ ученицима који нису усвојилиосновна знања

из програма предмета-српски језик



Намена програмаУтврђивање и допуњавање градивакоје теже

усвајају на редовнимчасовим

Начин реализације два часа месечно

програма

Носиоци програмаНаставници са ученицима којизаостају у праћењу

редовних садржаја

Начин вредновања На редовним часовима

допунске наставе

Број

Област/Тема Садржај програма часова

за

тему

Језик-основно описмењавање ученика на темељима ортоепских

(граматика и

и ортографских стандарда српског књижевног језика; 10

правопис)- поступно и систематично упознавањеграматике и

правописа српског језика;

- упознавање језичких појава и појмова,

КњижевностОспособљавање за самостално читање, доживљавање, 4

разумевање, свестрано тумачење и вредновање

књижевноуметничких дела разних жанрова;

- поступно оспособљавање ученика за



логичко схватање и

критичко процењивање прочитаног текста;

- развијање потребе за књигом,способности да се њоме

самостално служе као извором сазнања; навикавање на

самостално коришћење библиотеке

Језичка- развијање смисла и способности за правилно,течно, 4

култураекономично и уверљиво усмено и писмено изражавање,

богаћење речника, језичког и стилског израза;

УКУПНО 18

Допунска настава из математике

Разред четврти

Циљеви програмаПомоћ ученицима који нису усвојили основна знања

из програма предмета математике

Намена програмаУтврђивање и допуњавање градива из математике

Начин реализације два часа месечно

програма

Носиоци програмаНаставници са ученицима који тежепрате наставни

програм

Начин вредновања На редовним часовима



допунске наставе

Број

Област/Тема Садржај програма часо

ва за

тему

СкупСавладавање читања и писања природних бројева у декадном 10

природнихбројевном систему; примењују основне рачунске операције и

бројева решавају једноставне текстуалне задатке

Мере иУочавање и препознавање геометријских фигура,као и 4

мерењепознавање основних јединица за мерење и њихов међусобни

однос

ПовршинаУпознавање са јединицама за површину и њихова примена на 4

једноставним примерима, знају да цртају мреже и праве

моделе коцке и квадра

УКУПНО 18

7.6. ДОДАТНА НАСТАВА

Додатна настава из математике

Разред Четврти

Циљеви програмаПродубљивање и проширивање садржајаредовне наставе

из математике.Мотиви су унутрашњи фактори



који

покрећу на активност,који јеусмеравају

ињоме

управљају ради остваривањациљева.Интересовања

представљају мотиве које треба развијати иодржавати.



Број


затему

СкупПримењују својства рачунских операција притрансформисању

природнихизраза,знају да састављају и израчунавају вредностиизраза са 18

бројевавише операција, знају да решавају сложеније задаткепомоћу

једначина и дијаграма у скупу природних бројева,успешно

решавају логичке и комбинаторне задатке.

Мере иПретварају јединице у мање и веће јединице мере,решавају 9

мерење сложене текстуалне задатке.

ПовршинаПримењују стечена знања кроз решавањетекстуалних 9

задатака.

УКУПНО 36

7.7. СЕКЦИЈЕ



7.7.1. Математичка секција

МАТЕМАТИЧКА СЕКЦИЈА


Циљеви програмаПродубљивање и проширивањесадржаја редовне

наставе



Број


тему

СкупИзрада сложених математичких израза и решавање

природних захтевнијих тењкстуалних задатака. 10

бројева

6

Мерење иРешавају сложене текстуалне задатке, претварају веће

мере јединице у мање и обрнуто.

ПовршинаИзрачунавају површину сложених геометријских фигура. 7

Припрема заОспособљавање ученика за решавање текстуалних задатака 8

такмичењеметом дужи, метода правоугаоника, лажне претпоставке и

Венових дијаграма.

Припрема заРазвијање логичког мишљења и решавање проблемских 5



Мислишу ситуација.

Израда задатака из збирке ~Мислиша~

УКУПНО 36

7.7.2. Драмско-рецитаторска секција


Култура језичког-Систематско и стручно увођење у технику глуме и лепога говорења

изражавања

-развијање комуникационих способности ученика

Вежбања у-подстицање спонтаности и слободе у понашању,у односима са

изражајном другима,

казивању-адекватно коришћење слободног времена,развој креативности

уметничких

текстова

Посета позоришту-развијање љубави према позоришту,драми и осталим облицима

и анализа гледане уметничког изражавања

представе

Учешће на-одабирање драмског дела - приказа и њихово увежбавање за

приредбама, регионално такмичење

такмичењи-ма ( у

школи и ван ње)



Сарадња са-мисаоно-емоционалне целине као битан елеменат изражајног

сродним секцијама читања и рецитовања

у школи

Драмске игре и-развијање смисла за драмски израз и увођење ученика у лепоту

мали драмски драмског дела (читање, доживљавање и лепота језика),

комадиречнички акценат (вежбање на брзалицама)

7.7.3. Етно секција

EТНО СЕКЦИЈА


Циљеви програмаПродубљивање и проширивање садржаја редовненаставе


1 час недељно у току школске године,

Начин реализацијепрограма


Број


затему

Лековито

биље Проширивање знања о биљкама 5



Наша 6

традиција у Упознавање са народним песмама и причама

језику и


и

Породица, 11

обичаји и Организација породице некад и сад

народна

веровања

ТрадиционалУпознавање различитих традиционалнихзаната у окружењу 14

ни занати Стицање елементарних знања о појединимтрадиционалним

занатима

УКУПНО 36


Ликовна секција


Циљеви програмаПродубљивање и проширивањесадржаја редовне

наставе





Број


за тему

Упознавање са основним облицима,, композицијом,

Цртање перспективом,светлом и сенком. 8

*Упознавање са својствима цртаћих материјала и подлога за

цртање.

*Савладавање технике цртања; уочавање пропорција.

СликањеУпознавање са спектром боја; нијанса, валери и интензитет; 6

изражајност и композиција боја

Упознавање са сликарским материјалима и техникама

Основне и Упознавање са основним и изведеним бојама 6

изведене

боје

Пастел,Упознавање са прибором за експериментисање сликарском 5

темпера, техником

акварел,*Употребни предмети као инспирација за осликавање (дуга на

гваш, колажпалети, вoће на дрвеном тањиру,вода на дрвеној дашчици,



звездана ноћ на дашчици са рупицама које је направио црв...)

ВајањеУпознавање материјала и савладавање техникавајања; 7

Упознавање Упознавање са радовима вајара 4

дела Посета галерији

ликовне

уметности

УКУПНО 36

7.8. ЧАС ОДЕЉЕНСКОГ СТАРЕШИНЕ


четврти 1 36


Упознавање са професијама људи из непосредног животног окружења,Васпитавање ученика за живот у здравој средини.Подстицање сазнања о себи,свом телу и сопственим способностима. Васпитање за схватање полнеразличитости. Развијање свести, усвајањем нових знања и вештина о ненасилномпонашању и толеранцији, смањењу насиља у школама. Развијање креативно-селективног односа према медијима који утичу на наше навике, понашања,мишљења, ставове. Ширење идеје инклузије. Уважавање основних људскихвредности и поштовање основних дечјих права. Формирање еколошке свести,стицање еколошких знања,развијање љубави према живој и неживој природи.


Професионална Професијe људи из непосредног животног окружења.

оријентација

Хуманизацијаодноса сазнањe о себи, свом телу и сопственим способностима



међу половима схватање полне различитости

Школа безнасиља

ненасилно понашањe и толеранцијa, смањењe насиља у школи

Значајни датумиОбележавање значајних датума према календару људских права:

(Дечја недеља

Светски дан борбе против СИДЕ

Међународни дан особа са хендикепом(3.12.)


Свети Сава-српски просветитељ

Међународни Дан жена

Дан планете Земље (22.04.)

Међународни Дан рада(1.05.)

Дан школе)

Утицај мас медијана

креативно-селективни однос према медијима који утичу на наше

образовање инавике, понашања, мишљења, ставове

васпитавање деце

Саобраћајосновни појмови саобраћајне културе,

Повећање безбедности ученика као самосталних учесника у

саобраћају.

ИнклузивноШирење идеје инклузије.

образовање Уважавање основних људских вредности и



поштовање основних

дечјих права.

Борба противболести

Развијањесвести о штетности

коришћења психоактивних

зависностисупстанци: дувана, алкохола,дрога.

Самовредновање-Едуковање ученика у смислу подизања свести оважности њихове

подршкаученицима безбедности, физичке сигурности и социјалних потреба.

- подстицање позитивних ставова и развој социјалнихвештина;

-подстицањеи неговање

демократскогдуха и ученичких

иницијатива иактивности.

Екологија

Формирањееколошкесвести

Стицањееколошкихзнања

Развијањељубави премаживој инеживојприроди


На часу одељењског старешине неопходно је обрадити наставне садржаје којинису нашли своје место у програмским садржајима обавезних, изборних предметаи осталих организационих форми рада на нивоу школе.



Рад на реализацији програма одвија се у оквиру:

редовне наставе, тј. интеграције здравствено-васпитних садржаја упрограме других предмета,

ваннаставних активности - спортских секција клубова здравља, акција заунапређење школског простора, као и простора око школе, акцијапосвећених здравој исхрани и свим осталим активностима планиранихкалендаром здравља,

ваншколских активности на уређивању зелених површина, сарадње сазаједницом, на организовању културних активности и других садржаја закреативно

рекреативно коришћење слободног времена.

Методе и технике које се користе у раду су: разговор, демонстрација, илустрација,објашњење, истраживање; кроз индивидуални, групни облик рада, рад у пару,партиципативне методе– омогућавају развој вештина и способности, ту спадасамосталан рад ученика са уџбеником и другом литературом, метода руковођењасамосталним радом ученика - краткотрајни огледи, решавање проблем–ситуација, прилагођених ученицима нижих разреда основне школе,кооперативне методе учења, рад у паровима, групни рад, интерактивнеметоде, различите креативне радионице, амбијентално учење, час у природи икраткотрајни излети, игра, метода сценске комуникације и едукативнерадионице. вршњачко подучавање, делом наставом у природи


Активности наставника су: организује разне посете и гостовања, упућујуученике, посматра, бележи, презентује, предаје, изводи оглед, даје упутства,користи информационе технологије, евалуира, упућује на литературу и интернет,организује групни рад, израђује наставне материјале, усклађује рад саиндивидуалним способностима ученика, поштује узрасне и развојнекарактеристике ученика, води наставни процес, фацилитира, охрабрује,мотивише, даје повратне информације.

Активности ученика: Посматрање, слушање, презентовање, дебата, играњеулога, прикупљање података, повезивање, евалуација, анализа, синтеза,разумевање, критички процењују, заузимају свој став, решавају проблеме, доносеодлуке, повезују са свакодневним животом, примењују, користе технологију.


Праћење се одвија свакодневно, у свим приликама, изношење позитинмихпримера из окружења, стварањем заједнице и колективног духа, развијањемтилеранције и помоћи и разумевања према другима.





Час одељенског Правила понашања, кућни ред 1.2.3

старешине

Грађанско Улога правилника

васпитање

Час одељенскогБезбедност и сигурност ученика уустанови 1.2.3

старешине (упознавање са правилником)

Грађанско Улога правилника

васпитање

Час одељенског Дечија недеља 1.2.3

старешине

Грађанско Дрво дечијих права

васпитање

Час одељенскогМеђусобно уважавање и поверење:ученик- 1.2.3

старешине наставник- родитељ

Грађанско Ставови о правди

васпитање

Час одељенскогИндивидуализација наставе- подршка дециса 1.2.3

старешине потешкоћама у раду и талентованој деци

Час одељенског Здрав живот- предуслови 1.2.3

старешине

Чувари природе Течни сапун

Час одељенског Моје жеље и снови 1.2.3

старешине

Музичка култура У новогодишњем расположењу

Час одељенског У посети библиотеци 1.2.3

старешине



Српски језик Представљамо своје омиљене књиге

Час одељенског Свети Сава у песми и причи 1.2.4

Старешине

Српски језик Свети Сава као инспирација песника и

приповедача

Час одељенскогЧувамо твоја права- Конвенција о правимадетета 1.2.3

старешине

Грађанско Дрво дечијих права

васпитање

Час одељенског Обележавање 8. Марта 1.2.4

старешине

Српски језик Луцкаста песма

Час одељенског Односи међу половима-пубертет 1.2.3

старешине

Природа и друштво Моје тело

Час одељенског Путеви заразе 1.2.3

старешине

Одакле стиже храна


Час одељенског Опасности за организам 1.2.3

старешине


Правилна исхрана

Час одељенског Сарадња са здравственим установама 1.2.3

старешине

Лична хигијена




8. ПРОГРАМ РАДА ПРОДУЖЕНОГ БОРАВКА

Продужени дневни рад након редовне преподневне наставе,продужени боравак,један је од модела којим се могу квалитетно и организовано решити проблемизбрињавања детета млађег школског узраста које након редовне наставе одлазикући и без надзора проводи време до доласка родитеља. Тај је проблемизразитији у урбаним срединама где страх и брига родитеља за дете, токомраднога дана, намећу потребу за организованом бригом о детету. Нова улогашколе на тај је начин максимално и рационално искоришћена, јер пружанебројене могућности деловања у сврху правилног развоја и раста сваког детета уквалитетну особу, корисну својој породици и заједници.

Циљеви продуженог боравка:

Циљеви реализације садржаја у продуженом боравку у складу су с општимциљевима основног образовања:

Подизање нивоа заштите и бриге о ученицима млађих разреда (првии други разред) у време запослености њихових родитеља;

Развијање радних навика код ученика и оспособљавање за самосталанрад;

Подизање нивоа мотивације и заинтересованости ученика за процесучења;

Унапређивање и развијање улоге школе кроз активности у продуженомборавку;

Организација слободних активности према интересовањима ученика.

Задаци продуженог боравка:

Подршка у остваривању васпитно-образовних задатака наставногпроцеса;

Организовано учење, израда и контрола домаћих задатака; Продубљивање и обнављање наученог наставног градива;

Развијање колективног духа и социјализације; Развијање потребе за додатним радом и вежбањем;

Развијање креативности, логичког мишљења, ликовних, музичких,драмских и физичких способности;

Развијање моторичких способности коришћењем свог расположивогприбора у школи;

Развијање хуманијег односа ученика према непосредном окружењу;



Важност истицања индивидуалних различитости (свако дете јејединствено, осигурава му се развој свих потенцијала);

Измена многобројних приступа учењу; Истиче се радост учења и подстиче мотивисаност за учење; Освестити важност учења заснованог на окружењу; Писменост (језичка и математичка); Развој осећаја за лични идентитет; Развијање духовне димензије живота и модерног живљења;

Богаћење речника.

Специфични циљеви

Функционисање образовања у односу на једнакост и коректностприступа у образовању;

Партнерство у образовању; Улога технологије у образовању; Брига о деци с посебним потребама; Темељна улога образовања у раном детињству;

Олакшавање прелаза из нижих у више разреде основног образовања; Улога рада у продуженом боравку у постављању узорка за доживотно

учење.

Кључна подручја развоја

Језичко – комуникационо подручје; Математичко – логичко подручје; Социјализација, однос према себи, здрављу, околини и радним

обавезама; Културно-уметничко подручје; Игре, спорт и рекреација; Активности према одабиру школе;

Начини организације и облици рада

Индивидуални приступ; Интегрисано учење и подучавање; Мултидисциплинарни приступ (информацијско-комуникацијске

технологије); Тимско и сарадничко учење; Истраживачка настава; Искуствено учење;

Проблемска настава; Пројектна настава; Учење кроз игру, праксу, учење за живот; Факултативни програми (језици, спортске активности); Курсеви;



Ваннаставне активности.

Садржај продуженог боравка кроз активности

Слободне активности

Припреме приредби, Такмичења (квизови), Тематска израда радова и уређење паноа,

Слушање музике за децу (вокално инструментална композиција,кратка инструментална композиција и музичка прича).

Рекреативне активности

Излети, шетње у оквиру насеља и града, Посета школским приредбама.

Обележавање значајних датума и догађаја

Обележавање значајних датума и догађаја, Прославе рођендана.

Слободно време

Организоване игре у школском дворишту (игре са природнимоблицима кретања, елементарне игре, игре с реквизитима, игре на снегу),

Слободне игре, Игре у учионици (друштвене, едукативне, музичке, језичке),

Самостално читање дечје литературе и штампе.Самосталан рад ученика-часови учења

Обрада домаћих задатака, Увежбавање и утврђивање садржаја програма (српски језик, математика), Довршавање ликовних радова,

Утврђивање учених песама из садржаја наставног предмета, музичкакултура.

Распоред дневних активности:

Смена пре подне



Време Врсте активности

07:00 08:00 Пријем ученика, слободно време (игра)

08:00 09:30 Слободне активности

09:30 10:00 Слободно време

10:00 11:30 Самостални рад (израда домаћих задатака, учење, тихо

занимање)


12:30 13:00 Ручак


13:30 14:00 Одлазак на наставу

Смена после подне

Време Врсте активности

11:00 12:30 Пријем ученика, слободно време (игра)

12:30 13:00 Ручак


13:30 15:00 Самостални рад (израда домаћих задатака, учење, тихо

занимање)



16:30 17:00 Одлазак кући

Календар битних датума

Септембар Поздрав јесени

Дан чистих планета

08.09. Дан писмености



16.09.Међународни дан озонског омотача

21.09. Дан мира

25. 09. Светски дан срца

Октобар Дан учитеља

Светски дан пешачења

Светски дан хране

Међународни дан штедње

Дечија недеља

27.10. Дан школе

01. 10. Међународни дан музике

15. 10. Светски дан чистих руку

20.10. Дан јабука

Новембар Дан дечјих права

03. 11. Светски дан мушкараца

16. 11. Међународни дан толеранције

Децембар Деда Мраз


Божић

Дан права човека

11. 12. Светски дан планина

Јануар Свети Сава школска слава

10. 01. Светски дан смеха

Фебруар Маскенбал

07. 02. Међународни дан живота

14. 02. Дан заљубљених

21. 02. Међународни дан матерњег језика

Март Поздрав пролећу

Светски дан заштите вода



Светски дан шума

01. 03. Дан борбе против пушења

02. 03. Светски дан књиге

07. 03. Дан позоришта

08. 03. Међународни дан жена

19. 03. Дан ластавица

20. 03. Светски дан поезије

27. 03. Светски дан позоришта

Април Ускрс

1. 04. Светски дан шале

02.04

.Међународни дан дечије књижевности

07.04

.Светски дан здравља

22.04

.Светски дан дан планете Земље

23.04

.Светски дан књиге

29.04

.Међународни дан игре

Мај 01. 05. Међународни празник рада

08. 05. Међународни дан Црвеног крста

10. 05. Дан птица и дрвећа

11. 05. Светски дан писања писама

11. 05. - 17. 05.Недеља здравља уста и зуби

15. 05. Међународни дан породице

25. 05. Међународни дан спорта

31. 05. Светски дан борбе против пушења

Јун Поздрав лету

01. 06. Међународни дан деце

05. 06. Светски дан заштите животне средине



18. 06. Светски дан Сунца


Documents

Школски програм од 1. до 4. разреда · 2018-07-04 · Школски програм од 1. до 4. разреда 2018-2022. сарадњи са одговарајућим