ППКАЈАОЕ ПУТ СПАСЕОА

САДРЖАЈ

А. П ППКАЈАОУ, ИСППВЕСТИ И СВЕТПМ ПРИЧЕШЋУ

Б. ПУТ КА БПГУ

В. ПРЕИСПИТИВАОЕ ПРЕД ИСППВЕСТ

ПРИМЕР ИСКРЕНЕ ИСППВЕСТИ САВРЕМЕНПГ ПРАВПСЛАВНПГ ХРИШЋАНИНА

СМИСАП И ПУТ НАШЕТ ЖИВПТА

А. П ППКАЈАОУ, ИСППВЕСТИ И СВЕТПМ ПРИЧЕШЋУ

БПГ ЈЕ ППСТАП ЧПВЕК НАС РАДИ. Сущтина хрищћанске, правпславне вере је: Бпг је ппстасп чпвек! Какп је тп тајнп и шудеснп, Бпг, Кпји је незамислив и не изрецив, ван времена и прпстпра, ван свега, али и свуда и у свему, ппстаје један пд нас, ппстаје Чпвек. Защтп? Заиста, защтп је Бпг ппстап Чпвек? Из неизмернп велике љубави према свпм ствпреоу. Ппщтп је шпвек пап, ппгрещип, преступип заппвест Бпжју, за казну је изгнан из Раја и ппстап смртан. Ппстап је рпб греху, смрти и сатани. Из тпг рппства га је јединп мпгап спасити Бпг. И Бпг тп и шини. Ппстаје Чпвек, нас ради, крпз Пресвету Бпгпрпдицу. Пна је изабрани Бпжји сасуд, у кпји се сместип не сместиви Бпг, да би ппстап Чпвек. Над-умна и не ппјмљива тајна. Али ипак истинита. Пресвета Бпгпрпдица је рпдила Бпга и Чпвека, у истпј Лишнпсти, у Гпсппду Исусу Христу. Пн је бип прави Чпвек, имап је све щтп и ми, сву нащу прирпду, и дущу и телп, али јединп не имаще греха на Себи. А у истп време беще и Саврщени Бпг, Превешни Син Бпжији, у истпј Лишнпсти. Мпжда се пп-некад нащ разум прптиви тпме, сумоа, али тај исти ра-зум, ипак мнпгим пгранишен, не мпже да каже да је тп и немпгуће. Защтп Бпг Кпји све мпже, не мпже да ппстане и Чпвек? Мпгап је из нишега да ствпри све светпве, и све щтп је у оима, а не мпже да ппстане, из љубави, један пд пних кпје је ствприп? Када је напунип тридесет гпдина, Гпсппд Исус Христпс је изащап на јавну прпппвед, нащавщи Себи Ушенике - Аппстпле, кпји су касније наставили Оегпву мисију. Пткрип им је, а прекп оих и нама, пут људскпг спасеоа, пут људскпг ппвратка Бпгу, пд Кпга смп птпали сагрещеоем у Рају. Све щтп је требалп шпвеку да се спасе пд греха и смрти и сатане, Гпсппд Исус Христпс је пткрип Аппстплима, а пни нама, крпз Светп Предаое и Светп Писмп. Сущтина нащег живпта и нащег спасеоа је да се пдрекнемп сатане, и уђемп у заједницу са Бпгпм, крпз Светп Крщтеое. Јер тим шинпм ми ппстајемп шланпви Цркве Оегпве, кпју је Пн и пснпвап да се кап праведни Нпје у свпјпј барци, и ми спасемп пд пптппа сагрещеоа нащих. Кап Свезнајући али и Свемилпстиви Бпг, знап је да ћемп и ппсле крщтеоа падати у мнпга и мнпга сагрещеоа, пп слабпсти и леопсти свпјпј, па нам је пставип један лек, свелек, ппкајаое, кпјим треба да се лешимп пд духпвне бплести, пд греха.

ППКАЈАОЕ. Ппкајаое је кап препбука. Свакп кп хп-ће да изађе пред лице царевп, свлаши прљавп и пблаши се у шистп, инаше ће бити птеран испред цара. Защтп се правпславни нарпд препблаши у недељни дан? Јер излази пред лице Цара над царевима, Кпји нас шека у светпм храму.

Дуща пптребује препбуку шещће негп телп, јер се брже прља негп телп. Дуща се прља пд безбпжних ми-сли и нешистих жеља. Такве прљаве мисли и жеље падају на дущу шпвекпву кап невидљива пращина сваки дан, збпг шега је свакпм Хрищћанину пптребнп да сваки дан шисти свпју дущу, препблашећи је. Та духпвна препбука врщи се крпз ппкајаое. А щта је тп ппкајаое? Ппкајаое (гршки - метанпја) значи преумљеое. Ппкајаое, у ду-хпвнпм смислу настаје пнпг мпмента кад

чпвек схвати да је учинип грех и када тај грех ппчие да га пече у души. Знаши, ппкајаоу претхпди сазнаое за грех. А грехпва, или грехпвних дела ппстпји мнпгп, практишнп без брпја.

Пбраћаое или ппвратак Бпгу крпз ппкајаое и исппвест, једини је пут за све пне кпји су се крпз грех удаљили пд Бпга. Јер грех, сваки грех, има ту силу и мпћ да нас пдвпји пд Бпга, пд Неба, пд Вешнпг Живпта, и да нас рине у пакап, у вешну смрт. Плата за грех је смрт -(Рим.6,23), пппмиое Свети Аппстпл Павле. Тиме се грех ппказује кап највећи, шак једини прптивник и непријатељ нащег спасеоа. Никп нас и нищта не мпже пдвпјити пд Бпга и лищити нас спасеоа, сем греха. ГРЕХ. А грех - щта је управп грех? Грех је када некп мисли, гпвпри или ради нещтп щтп је прптивнп закпну Бпжјем, впљи Бпжјпј, кпја је изражена и ппказана у Све-тпм Писму и ушеоу Цркве; или пак када не мисли, не гп-впри и не шини пнп щтп нам Бпг заппведа да шинимп. Грех је, дакле, не самп преступаое заппвести Бпжјих, негп и не испуоаваое, не вршеое истих. Грех је не самп шиоеое зла, негп и не шиоеое дпбра. Укпаоај се пд зла, и чини дпбрп - (Пс.36,27), саветује старп-заветни Прпрпк. А нпвпзаветни Аппстпл истп тп захтева, самп другим решима: Мрзећи на злп, држи се дпбра -(Рим.12,9).

Грех је ппверпвати некпм другпм, а не Гпсппду Исусу Христу и ппћи за неким другим, а не за Христпм. Сви греси и сва безакпоа мпгу се уписати ппд та два слпва: Неверпваое Христу и не идеое за Христпм. Вера и владаое - тп двпје пбухвата сав пут земаљских путника. Вера у Христа и владаое пп Христу представља здравље синпва Бпжјих. Неверпваое Христу и не владаое пп Христу представља запаљеое ума и срца шпвешјег - бплест пд пакленпг пгоа и дима.

Акп је ташнп, а ташнп је, да нема шпвека да живи, а да не грещи, кап щтп сталнп слущамп у мплитвама за умрле, и акп нас самп грех лищава спасеоа и пдваја пд Бпга, да ли тп знаши да нема никпме спасеоа, и да сви пдлазимп у вешну смрт? Да, такп би тп билп да шпвекпљубиви Гпсппд, знајући слабпсти људске и лукавствп ђавплскп, није пставип један врлп ефикасан лек прптив греха, лек кпји унищтава сваки грех ушиоен ппсле Све-тпг Крщтеоа, и кпји такп пмпгућава људима спасеое и Живпт Вешни. Тај лек, тај свелек у Правпславнпј Цркви, јесте Света Тајна Ппкајаоа и Исппвести. У пвпј Светпј Тајни шпвек се шисти пд свих пних грехпва кпје је ушинип ппсле Крщтеоа, те се та Тајна шестп назива и "другп крщтеое". У опј свещтеник Цркве Бпжије силпм Духа Светпга птпущта све грехпве за кпје се Хрищћанин искренп каје и исппведа их Бпгу пред оим.

Ппкајаое је, уствари, ппбуна шпвека прптив сампга себе, каже владика Никплај Велимирпвић. Тп је наща праведна буна прптив нащег старпг грехпвнпг шпвека, шпвека пгрезлпг у грехе и страсти и тиме удаљенпг пд Бпга. Јер шпвек, пгрезап у гресима, пдлутап је у "даљну земљу" (Лк.15,13), где се лице Бпжије не види. Да би такав шпвек ппстап "нпва твар" и нпви шпвек, пп Аппстплу Павлу, мпра првп "дпћи к себи", пппут блуднпг сина у Јеванђељу, и ппкајати се. Истинскп ппкајаое и исппвест грехпва има велику мпћ. Нп правп истинскп ппкајаое, мпже шпвек псетити и дпживети јединп у Цркви Христпвпј. Свету Тајну Ппкајаоа, кап Тајну Цркве, устанпвип је сам Гпсппд Исус Христпс, када се ппсле Свпг славнпг Васкрсеоа јавип Ушеницима крпз затвпрена врата, дунуп у оих, и рекап: Примите Дух Свети. Кпјима ппрпстите грехе ппрпстиће им се, а кпјима задржите, задржаће се (Јн.20,22-23). Тајна Исппвести је најдрагпценији дар Бпжји Цркве деци свпјпј, јер је тп најнеппхпднија пптреба у живпту свакпг правпславнпг Хрищћанина.

МРАК У ДУШИ. Међутим, вепма шестп људи дплазе на исппвест, и не знају да щта кажу - п ппкајаоу, кап да нема щта да се каже! Дущевне пши су оихпве затвпрене, дуща спава мртвим снпм. Защтп спава дуща? Защтп је шпвек у такп стращнпм стаоу?

Ђавп зна щта је главнп у делу спасеоа - искренп пп-кајаое, и гађа у сам центар: лищава људе исппвести. И евп резултата: шпвек не кпнтрплище свпја дела, реши и мисли, разум оегпв се ппмрашује, пн не види свпје грехпве и не примећује да је преступип закпн Бпжији. Грех ппстаје навика, улази у прирпду шпвека и живи у оему. И пн се вище не плащи смрти, ни пакла, шак ни Стращнпг Суда. Шта Бпг да... - гпвпре мнпги из навике. А Бпг је дап Светп Писмп и судиће у Задои Дан свима нама пп вери и пп делима.

Грех је највеће злп у свету - каже Јпван Златпуст. Нащи непкајани грехпви - тп су нпве ране кпје ми нанпсимп Христу Спаситељу. Тп су стращне живе ране наще дуще, и пжиљци пд оих пстају за шитав живпт.

Самп у Светпј Тајни Ппкајаоа мпгуће Је пшистити и исцедити дущу. Ппкајаое нас извлаши из бездана греха, ппрпка и страсти, и увпди на врата Раја. Сам Гпсппд дпшекује нас ращирених руку и прима кап блудну децу. Бпгу треба стремити, кап щтп малп дете стреми свпјим рпдитељима када је нестащнп: плаше, мпли за ппрпщтај, пбећава да ће се дпбрп ппнащати, и рпдитељи кпји га впле пращтају му.

Такп и Птац нащ Небески, када дпла-зимп к Оему са искреним ппкајаоем, са сузама, пращта нам и даје благпдат, даје је, нищта не тражећи. ППЧЕТАК ППКАЈАОА. Ппкајаое ппшиое самп тада када шпвек схвати да је грещан, да му грехпви сметају да живи, трују дущу. Укпликп шпвек грехпве свпје не види, тп знаши да је пзбиљнп духпвнп бплестан, и за Бпга оегпва дуща умире. Пву дущу већ не муше грехпви, ђавп ЈПЈ је везап руке и нпге, пши оене духпвне су затвпрене, ущи не шују, уста су пнемела. Кап у грпбу: не шује, не ви-ди, не псећа. Када се шпвек разбпли, први знак да није здрав је пдвратнпст према храни. Такп и кпд пнпг кп се разбплеп настаје пдвратнпст према мплитви, према све-му духпвнпм. Пн не жели да иде у храм, а акп себе при-нуди и дпђе, пнда касни на службу, не пстаје дп краја, за време службе се муши и мисли: када ће крај? И грехпве свпје пн не види. Пвп се дпгађа збпг тпга щтп је далекп птищап пд Бпга, пд Светлпсти. Дпк нисмп прищли Бпгу, не живимп пп Оегпвпј впљи, налазимп се у мраку и не видимп свпје грехпве. Дуща је наща црна, и сваки нпви грех - тп је нпва црна мрља на опј, а на црнпм се црнп не види...

ДУХПВНА СМРТ. Велики грешници увек сматрају себе праведницима, а свеци - великим грешницима. Пни живе у светлпсти Христпвпј, виде шак и најмаое мрљице у дущи свпјпј и схватају свпју не дпстпјнпст пред Бпгпм.

А защтп ми не видимп свпје грехпве? Затп щтп не кпнтрплищемп себе, свпје ппступке, реши и мисли, закпн Бпжији не ппщтујемп, пкпрели смп у грехпвима и такп смп саживели са оима, да грех већ ни не сматрамп грехпм.

Али када шпвек схвати да је грещан, не сме шекати и пдлагати ппкајаое. У нащем духпвнпм живпту кап да пп-стпје два "календара": један Бпжански, а други ђавпљи. Бпжански се зпве "данас", "сада". Сада се пбрати Гпсппду сада се ппкај, јер сутра већ мпже да буде каснп. А ђавпљи "календар" се зпве "сутра", "касније": Пстави за сутра, данас си ти јпщ млад, живи за свпје задпвпљствп, ппкајаћещ се касније, кад пстарищ.

Не сме се запустити бплест, инаше ће пна ппстати смртпнпсна; не сме се пдлагати ппкајаое - тп ће пдвести у духпвну смрт. Не пдлажи дп сутра, тпме сутра никада нема краја – гпвпри Свети Јпван Златпуст. Епискпп Тепфан каже да самп ппкајаое за спасеое није дпвпљнп, пптребна је пдлушнпст прпменити себе, пставити пређащое грехе. Мпрамп се бприти прптив себе старпг , недати греху да буде јаши. Бпрба је тп дп саме смрти, али бпрба за Царствп Небескп, и ту нема избпра. Између вешнпг блаженства и вешне муке , између раја и пакла, нема двпумљеоа.

Али, ма какве грехе да учинимп, ни у кпм случају не смемп да падамп у пчајаое, да се бпјимп да нам Гпсппд неће ппрпстити. Пчајаое чпвека је велика радпст ђавпла - примећује преппдпбни Варсануфије Велики. Ми не треба да пчајавамп већ да памтимп да Птац наш Небески има такву љубав према нама какву није имала ни једна мајка према свпм детету за читаву истприју рпда људскпг.

КАКП ДА СЕ КАЈЕМП? Мнпги сматрају себе верницима, пдлазе у цркву, мпле се, а незнају да се кају, не виде свпје грехпве. А какп се наушити кајаоу?

Кап щтп нищта у живпту нисмп наушили пдједнпм и ппкајаое се уши. Сваки правпславни Хрищћанин треба да нађе духпвника, духпвнпг рпдитеља, кпји ће п оему и оегпвпј дущи да се стара, да га уши какп да бди над спбпм. Свакпдневнп шитаое Светпг Писма и дущекприсних коига ће све вище и вище назидавати нащ пут ка Бпгу нащ ппвратак Бпгу. Свакпдневна мплитва, Бпгу, Пресветпј Бпгпрпдици и Светитељима Бпжијим ће бити та наща крила кпја ће нас узвести пред врата Раја.

У ЖИВПТНПЈ бпрби нема пдмпра, непријатељ' нащег спасеоа, ђавп, сталнп вреба, стпга треба сталнп кпнтрплисати себе, свпје ппступке, реши и мисли. Чим приметищ билп щта рђавп, пдмах се пбрати са скрущенпщћу Бпгу. Прпсти, Гпсппде, мене беднпг и ппмилуј! А затим исппведај грех пред свещтеникпм. Ујутрп преиспитај себе какп си прпвеп нпћ, а увеше - какп си прпвеп дан саветује преппдпбни Авва Дпрптеј. И усред дана када се пптеретищ ппмислима, испитај себе. И преппдпбни Симепн Нпви Бпгпслпв гпвпри: Врщи сваке вешери суд над спбпм, какп си дан прпвеп : да ниси псудип некпг? Да ниси дпсадип некпме решима? Да ниси ппгледап страснп на нешије лице? За исппвест се треба припремати унапред: п свему размислити, сетити се свих грехпва, прпћи пп урвинама свпје душе, и пбавезнп све записати јеп мпже се дпгпдити да пдемп свештенику на исппвест, а ђавп мпже да ппмрачи разум - све мпжемп да забправимп.

Кп се привикава да буде свестан свпг живпта на исппвести пвде, тпме неће бити стращнп да да пдгпвпр на Стращнпм Суду Христпвпм - гпвпри Свети Јпван Крпнщтатски.

Грех је у нащпј дущи - кап змија ппд каменпм. Акп ппдигнещ камен - змија ће птпузити; акп пткријещ грех -дуща ће се пслпбпдити пд оега. Треба самп све детаљнп испришати духпвнику, дпбити прекп оега пд Гпсппда разрещеое, а затим принети дпстпјне плпдпве ппкајаоа, тп јест ушинити дпбра дела, и дубпкп се надати у милпст Бпжију.

ФАРИСЕЈСТВП. У ппследое време практикује се "ппщта" исппвест: Излази свещтеник, прпшита некпликп мплитава (или шак ни тп не ушини), набрпји некпликп ; рехпва, а затим ппкрива свакпг кп је дпщап на исппвест епитрахиљем и шита разрещујућу мплитву: Пращтам и разрещујем вас свих грехпва. И крпз такву "исппвест!', када шпвек сам не казује ни један свпј грех, прплазе хиљаде: и крщтени и некрщтени, а затим иду да се пришесте. Мпжда је некп шитаве нпћи пип, лумппвап, пспвап, некп је убип дете у утрпби, некп се пбраћап врашарама, екстрасеансима, или је сам врашап... Сви иду да се пришесте, да приме у себе Живпг Христа. Нп, Гпсппд је стрпгп уппзприп: Не дајте светиое псима (Мт. 7,6). Христпс никада неће ући у не ппкајану душу. Бпг самп у чисте душе улази; затп се такви људи причешћује себи на псуду.

Црква - тп је духпвна бплница где се исцељују дуще. Пре исппвести свещтеник гпвпри п тпме да Христпс не видљивп стпји пред пним кп се исппведа, примајући исппвест оегпву, и затп каже: Не стиди се, не бпј се, већ кажи све у шему си сагрещип! И дпдаје да акп шпвек утаји грех, пнда ће се тај грех умнпжити. Памти, гпвпри свещтеник исппведнику, да си ти дпщап у духпвну бплницу, да не изађещ неизлешен. Свещтеник треба свакпг ппјединца да прими, да саслуща. Међутим, врлп је шеста пракса да се исппведа за време Свете Литургије, па се ни нема мнпгп времена за исппвест, (мада и тада пбавезнп мпрамп исппведити барем веће грехе, смртне грехе, и пнп щтп нас дубпкп тищти у дущи). Укпликп свещтеник збпг мнпщтва нарпда иза нас и жури да нам стави епитрахиљ на главу, замплимп га да нас ипак саслуща. А исппведати се мпжемп и требамп не самп пред Светп Пришещће, негп увек кад за тп псетимп пптребу. Ппсле вешерое службе, када свещтеник има мнпгп вище времена, мпжемп сасвим мирнп и сталпженп да се исппведимп.

НАШЕ ЛИЦЕМЕРСТВП И САМПЉУБЉЕ. Защтп се мнпгима дппада "ппщта" исппвест? Затп щтп смп гпрди, сампљубиви и ђавп навпди на нас лажан стид: Какп ја мпгу тп да кажем свещтенику? Нећу да се кајем, стид ме је. И щта ће свещтеник да ппмисли п мени, јпщ ће да ме изгрди. Ми сви желимп да у пшима других будемп мили, шисти и дпбри! Нп, духпвника се не треба плащити. Духпвник све најстращније грехпве зна: пред оим су прп-щле хиљаде људи. Оему је радпст када се шпвек шистпсрдашнп каје. Такп да се треба стидети греха, и не стидети се ппкајаоа. Исппведати треба све грехпве, и најмаое такпђе.

ЗАШТП СЕ МПРАМП ИСППВЕДАТИ ПРЕД СВЕШТЕНИКПМ? Кајати се треба увек и свуда. Чим ппгрещимп, треба да се ппкајемп. Али, грех мпже бити разрещен самп прекп свещтеника, јер је такп тп Бпг устанпвип. Оему није пптребна наша исппвест, јер Пн кап Свезнајући зна све наше грехе. Али Бпг хпће да прпвери да ли ми заиста верујемп да Пн личнп разрешава грехе ппсредствпм правпславнпг свештеника. (Архимандрит Кипријан Керн) НЕ ТАЈИМП ГРЕХ. Светпм Павлу Препрпстпм, збпг прпстпдущнпсти, Бпг је дарпвап духпвни вид, и пн је духпвни свет видеп такп кап щтп ми видимп земаљски. Видеп је да шпвеку кпји се каје, прилазе Анђеп Чувар, и ђавп кпји га нагпвара: Не треба све да гпвприщ: щта ће п теби ппмислити духпвник? Гпсппд је милпстив. Пн ће ти и такп све грехпве ппрпстити. Чпвек је ппшеп да се каје, казује грехпве, и из оегпвих уста су излазиле духпвне змије разлишитих велишина, у зависнпсти пд велишине греха. Именујући све грехпве, све змије су изащле уз оега. Духпвник је ппкрип оегпву главу епитрахиљем и прпшитап разрещну мплитву, али је у тп време и Сам Гпсппд гпвприп: Ппращтам и разрещавам те свих грехпва твпјих. Демпн је ищшезап, шпвеку је приступип Анђеп, кпји се радпвап. Јер се и дуща људска радпвала и ликпвала. И Анђеп Чувар је ставип венац на главу ппкајника, и тај псвећен, и пдухпвљен, птищап је ка Светпм Пришещћу. Видеп је Павле Препрпсти и другп, Прищапје, на исппвест грещник, ппшеп је да казује свпје грехпве, и из оегпвих уста истп такп су ппшеле да излазе змије разлишитих велишина. Рещип је да каже један велики грех и ппшела је да из оегпвих уста излази велика змија. Нп, затим се шпвек ппстидеп и није исппведип грех дп краја и змија се вратила у оега. Духпвник пита. Нищта није псталп? Не - каже - није псталп. И духпвник је ппкрип главу епитрахиљем и ппшеп да шита мплитву: Ппращтам и разрещавам - а Гпсппд гпвпри: Не ппраштам и не разшавам. И шпвек је птищап са утајеним грехпм, а Ашћеп Чувар ппшеп, је да

плаше. Демпн тада приступи шпвеку и реше Етп, такп увек ппступај, Гпсппд је милпстив, Пн зна немпћи шпвекпве, Пн ће теби и такп све ппрпстити. И евп. пва два шпвека прилазе Чащи да се пришесте, да приме у себе Живпг Христа. Пнај, кпји се дпстпјнп ппкајап, дпстпјнп се и пришестип Светим. Прешистим Живптвпрним Стращним Христпвим Тајнама. А пнај кп се није ппкајап птищап је пд Чаще тужан , са умнпженим грехпм. Анђеп је Пришещће пд оега пдузеп и уместп Тела Христпвпг дап му је угљен немилпсти.

Немпјмп да се тещимп акп мислимп да немамп некп смртнп сагрещеое кап: нисам украп, нисам убип, нисам грещан. Грещни смп ми и прегрещни, самп акп малп дубље завиримп у дущу. Стпга не сматрајмп, те мале свакпдневне ситне грехе, за неважне, и да их не мпрамп исппведати. Мпрамп исппведиги све пнп шега се сећамп. Ппдсетник за исппвест на крају пве коижице у тпме мпже мнпгп да ппмпгне.

МИ СМП ИЛИ САБПГПМ ИЛИ СА ЂАВПЛПМ. Дуща шпвека никада не бива празна , у опј је Дух Свети или дух зап . какп да сазнамп какав дух живи у нащпј дущи ? У кпликп немамп пптребу за мплитвпм , за љубављу према Бпгу , ближоима , акп не живимп пп закпнима дпбра и љубави, већ пп закпнима зла, акп све време желимп да правимп изгреде, да некпг увредимп, ппвредимп, псудимп, а сами при тпме да се гпрдимп, знаши у нащпј дущи живи зап дух. И такав шпвек се види пдмах, ма где бип: кпд куће, на ппслу, у превпзу, у реду - пн свуда и ппдједнакп, непрекиднп излива прљавщтину решима и шини лпще ппступке.

Треба се увек сећати да ћемп на дан Стращнпг Суда све свпје непкајане грехпве видети, кап у пгледалу, и сви ће пни бити пткривени. Пнда ће нас спппасти истински стид, затп щтп ћемп тада стајати пред Бпгпм и Анђелима, лицем у лице. И укпликп ми свесно утајимп на исппвести бар један грех, пнда нам наша исппвест неће бити на спасеое, већ на псуду.

ПРИПРЕМА ЗА СВЕТП ПРИЧЕШЋЕ. Светитељ Григприје Бпгпслпв каже: Пре ћу ја дати телп свпје да растргну пси, негп Телп Христпвп - недпстпјнима.

Пнај кпји жели да се пришести мпра дпстпјнп да се припреми за пву Свету Тајну. Припрема траје некпликп дана и тише се какп телеснпг такп и духпвнпг живпта шпвека. Упбишајенп је правилп да се ппсти недељу дана пред Светп Пришещће. Телу се преппрушује пплнп уздржаваое, тп јест телесна шистпта и пгранишаваое у храни - ппст. У дане ппста се искљушује храна живптиоскпг ппрекла - месп, млекп, јаја, а у стрпгпм ппсту, риба. Хлеб, ппврће, впће упптребљавају се у умеренпј кплишини. Ум не треба да се распрщује на свакпдневне ситнице и да се забавља безнашајним стварима.

У дане ппста пптребнп је присуствпвати бпгпслужеоима у храму, акп дпзвпљавају пкплнпсти, и јпщ усрдније испуоавати кућнп правилп: кп пбишнп не шита све јутарое и вешерое мплитве, нека шита све у пптпунпсти, кп не шита канпне - нека у пве дане шита бар пп један канпн. Упши Пришещћа треба присуствпвати вешероем бпгпслужеоу и прпшитати кпд куће, псим пбишних мплитава пре спаваоа, ппкајни канпн, Бпгпрпдишин канпн и канпн Анђелу Чувару. Чита се такпђе канпн пред Пришещће, и кп ппжели - акатист Преслаткпм Гпсппду Исусу Христу. Ппсле ппнпћи се не једе и не пије апсплутнп нищта, јер је устанпвљенп да се приступа Тајни Пришещћа нащте срца (зуби се, наравнп, мпгу ппрати, али се мпра пазити да се не прпгута впда).

Ујутру се шитају јутарое мплитве и све кпје следе пред Светп Пришещће, псим канпна кпји је прпшитан претхпднпг дана.

Пред Причешће је неппхпдна и пбавезна исппвест. ПРИСТУПАОЕ ИСППВЕСТИ. Ппстпји мнпгп разлишитих нашина пбављаоа исппвести у ппјединим црквама. Треба да се прилагпдимп лпкалнпм пбишају. Када дпђемп на исппвест, свещтеник пд нас мпже тражити да стпјимп или да клешимп, да кажемп пву или пну мплитву пре, или ппсле, или шак за време исппвести, да ту мплитву ппнављамап пре или ппсле Пришещћа, или шак тпкпм следећих дана. Мпже нам ппстављати питаоа, али не мпра. Ппстпје мнпги нашини кпји нису утврђени стрпгим правилима. Али хрищћански деп у тпме је щтп треба имати дпвпљнп љубави и смернпсти и прилагпдити се билп кпм нашину, а не инстистирати на пнпм кпји нама пдгпвара. Тп не знаши да са свпјим исппведникпм не мпжемп размптрити све щтп нам пдгпвара, већ знаши да треба да увидети да су нашини исппвести сппредни у пи-таоу ппкајаоа и саме исппвести.

Дплазимп да нам се ппрпсти. На исппвест дплазимп да примимп ппрпщтај пд Бпга, и ни збпг шега другпг. Мпжемп пптражити упуте и савет пд свпг исппведника, али непрестанп треба да имамп на уму да исппвест није "угпднп духпвнп ћаскаое" или врста "религипзне психп-анализе". Стпјимп пред Живим Бпгпм у жудои за Оегпвпм љубављу и прихватаоем, за пшищћеоем и привпђеоем Оегпвпм Вешнпм Царству.

Духпвнп саветпваое мпже бити деп исппвести, а у данащое време када нажалпст, гптпвп никад не размищљамп п свпм духпвнпм живпту псим тпкпм исппвести, тп мпже бити и једина мпгућнпст. Ипак, треба увидети да је тп самп "сппредни прпизвпд", премда вредан, и да "успех или неуспех" исппвести никакп не зависи пд лишнпсти и саветпдавних мпгућнпсти исппведника. Сам Бпг дејствује приликпм исппвести! И Пн нам мпже гпвприти у време када се тпме најмаое надамп, и крпз свещтеника пд кпга најмаое пшекујемп мпжемп шути Оегпв глас самп акп смп дпвпљнп смерни да себе птвпримп за Оегпве реши и пдбацимп све људске предрасуде кпје спрешавају да дпживимп Оегпвп лишнп присуствп у Светим Тајнама у Цркву Оегпвпј. Билп какп билп, једнп је сигурнп: наше искренп, чиетп ппкајаое и жеља да се пчистимп и пбнпвимп за нпви живпт у Бпгу јесте једина сврха исппвести у Цркви.

Исппведајмп свпје грехе. На исппвест дплазимп да бисмп исппведили свпје грехе. Треба да их искажемп Јаснп и птвпренп, без уплитаоа сувищних детаља, али без прикриваоа истинскпг зла уппщтаваоима кап щтп су "упбишајене ствари", "дпмаћи греси", "свакпдневни греси", итд. Јасна представа Христпвпг ушеоа је јединп щтп нам мпже ппмпћи у исппвести. Требалп би да гпвпримп п пнпм щтп сматрамп да је заиста грех, или да исппведимп некпликп грехпва с кпјима се супшавамп и кпји, на жалпст, гпсппдаре нащим живптпм.

На исппвест дплазимп да бисмп исппведили сппствене грехе. Лакп је пасти у искущеое исппведаоа туђих грехпва - шланпва наще ппрпдице, људи са кпјима радимп, других парпхијана. Неки људи, гптпвп пп правилу, ппступају такп, али не шине тп у вези са неким "узајамним прпблемпм", кпји би се на оих пднпсип, већ једнпставнп изнпсе суд правишнпсти иза кпга се нереткп крије себишна забринутпст. Акп ппстпји искрена пптреба за духпвним разматраоем туђег живпта, пнп се пбавља искљушивп ван исппвести. Апсплутни императив је да се на исппвести сасвим и искључивп усредсредимп на себе, на сппствени живпт, грехе и преступе.

Избегавајмп педантерију. Пре негп щтп приступимп исппвести мпрамп знати да не мпжемп, нити се тп пд нас пшекује, да запамтимп свакп свпје сагрещеое. Такп, акп нештп забправимп рећи, несвеснп и нехптице, тпкпм исппвести, не треба да страхујемп да нам Бпг неће ппрпстити. Накпн искрене исппвести у кпју смп улпжили све шпвеку мпгуће наппре да исппведимп сваки грех, мплитва ппрпщтеоа ће заиста и бити за све грехе: впљне и невпљне, свесне и несвесне, исппведене и пне нехптице забправљене. Нема пптребе да се враћамп свещтенику укпликп смп слушајнп забправили да ппменемп нещтп маое важнп.

Важнп је да не ппстанемп превище забринути над свпјим гресима щтп нас дпвпди дп сумое у Бпжију милпст или дп убеђеоа да Оегпвп ппрпщтеое зависи пд људске дпстпјнпсти или нащег слабпг памћеоа. Бпг уважава нащу намеру и искренпст у ппкајаоу, а не капацитет наще мемприје. Пвп, наравнп не знаши да "искрена намера" мпже заменити сам пдлазак на исппвест. Без исппвести пред свештеникпм нема ппрпштаја грехпва. Али свакакп знаши да мпћ Бпжијег пращтаоа није услпвљена нащим сећаоем, шак ни нащпм мпгућнпщћу да избегнемп грехе.

Нема тпг брпја ни те величине греха кпје Бпг не мпже да ппрпсти. Нема такп саврщене исппвести кпја заслужује Бпжју милпст свпјпм саврщенпщћу. Нема Светпг Пришещћа кпје не даје и не прима грещник. Све друге ппмисли кпје се пднпсе на пвп разматраое, нису лпща теплпгија, већ бпгпхуљеое, и мпгу шак дпвести дп умне или духпвне ппремећенпсти.

Бпримп се да превазиђемп грехе. Бпг нам ппращта не самп затп щтп смп се исппведили, већ затп щтп свпје грехе заиста мрзимп и трудимп се да их превазиђемп. Један свети птац, упитан какп мпжемп знати да ли нам је Бпг ппрпстип, рекап је: Акп мрзите свпје грехе заиста вам је ппрпщтенп.

У хрищћанскпм ппкајаоу нема места жаљеоу, пправдаоу, разјащоаваоу грехпва, пребациваоу пдгпвпрнпсти на друге или на "сплет пкплнпсти" или на људску слабпст. Чпвек мпже преппзнати, супрпставити се, презрети и пдрећи се греха: тп је људски деп - Бпг ппращта грехе. И тп је све.

Према тпме, исппведајући се, мпрамп пбећати да ће-мп се трудити свим средствима да превазиђемп свпје грехе и исправимп свпј живпт. Тп и јесте све щтп мпжемп пбећати - да ћемп се трудити. Не мпжемп заиста гарантпвати никакве резултате. А тп је у ствари све пнп щтп Бпг жели: Пзбиљна бпрба за превазилажеое греха. Бпг ће нам дарпвати ппбеду - у шас кпји Пн пдабере кап најппгпднији. Нащ једини задатак је да верујемп, бпрећи се.

СВЕТП ПРИЧЕШЋЕ. Светп Пришещће је Света Тајна Цркве Правпславне, где ппд видпм хлеба и вина верници (и свещтеници) дпбијају да кущају истинскп Телп и Крв Христпву. (Затп је између псталпг тајна, щтп не мпжемп да ппјмимп какп је тп

Телп и Крв Гпсппдоа, кад у устима псећамп самп укус хлеба и вина. Међутим, ми са дубпкпм верпм у истинитпст Христпвих реши прихватамп да је тп заиста Оегпвп Телп и Крв.) Светп Пришещће је устанпвип Гпсппд Исус Христпс на Тајнпј Вешери, на Велики Четвртак, неппсреднп пред страдаое и распеће на Гплгпти, када је узеп хлеб у руке и благпслпвип, рекавщи Аппстплима: Узмите једите пвп је телп мпје. Затим је узеп шащу са винпм и благпслпвивщи ре-кап: Пијте из ое сви. Јер пвп је крв мпја нпвпга завета кпја се прплива за мнпге ради птпуштеоа грехпва. Овп чините мени за сппмен. (Мт. 26,26-28; Мк. 22,19)

У свим другим Светим Тајнама ппстајемп заједнишари и пришасници нетварних енергија Бпжијих, кпје се једним именпм зпву "благпдат Бпжија", а кпја нам је неппхпдна за узрастаое у духпвнпм живпту, дпк у Светпм Пришещћу ппстајемп пришасници сампга Тела и Крви Бпгпшпвека, Гпсппда Исуса Христа, примамп Га целпснпг у себе и сједиоујемп се са Оим на нај приснији и нај саврщенији нашин.

Без Светпг Пришещћа Телпм и Крвљу Гпсппда Исуса Христа нема хрищћанскпг и духпвнпг живпта, нема спасеоа. Пни кпји се дпстпјнп пришещћују псигуравају себи бесмртнпст и вешни блажени живпт. Крпз Светп Пришещће правпславни Хрищћанин сталнп пбнавља свпј савез са Гпсппдпм Исуспм Христпм, и свпј завет Гпсппду Христу дат у Светпм Крщтеоу. Света Литургија, на кпјпј се пришещћујемп, прпдужетак је пне Прве Тајне Вешере, и оенп непрекинутп присуствп у свету.

У Светпм Пришещћу пстварује се неизрецива тајна. Кап щтп деца, узимајући млекп пд свпјих мајки, уствари се хране телпм и крвљу оихпвпм, и такп расту, такп и ми, у Светпм Пришещћу узимамп Телп и Крв Христпву и тпм хранпм наще дуще расту и сазревају. Наща тела, кпја су пд земље, хране се земаљскпм хранпм, али ппщтп су наще дуще пд небеске сущтине, стпга се мпрају хранити небескпм хранпм, јер је Христпс и рекап: Овп је клеб кпји сиђе с неба (Јн. 6,58).

КАКП И КАДА СЕ ПРИЧЕШЋАВАТИ? Да би се пришестили, треба да се припремимп. И телеснп и духпвнп. Мнпги мисле, дпвпљнп је ппстити недељу дана, и пришестити се. За сједиоеое са Гпсппдпм крпз Светп Пришещће треба мнпгп вище. Телесни ппст је неппхпдан кап најбпље средствп да барем у тим данима ппста и дуща наща "ппсти". Мпрамп се уздржавати свакпга греха и свакпга зла у мислима, решима и делима, а затим се искренп ппкајати за ушиоене грехе и исппведити се. Без пве духпвне припреме, на пснпву телеснпг ппста пд "недељу дана", (или билп кпликп) никп не би требап да приступа Светпм Пришещћу.

А када се пришещћивати? Ни најумнији Хрищћанин не мпже сам себи да прппище типик (правилп) када и кпликп шестп треба да се пришещћује. Без духпвника, духпвнпг пца, није мпгуће безбеднп прпћи пут спасеоа и стићи назнашеоу - сједиоеоу с Бпгпм или пбпжеоу.

Ппщтп шпвек мпже имати самп једнпг телеснпг пца, гакп мпже имати и самп једнпг духпвнпг пца кпме ће се ппверити и предати на духпвнп стараое и рукпвпђеое. Без оега ни један духпвни (шак ни живптни) прпблем не мпжемп и не смемп рещавати. Акп ппстпји здрав духпвни пднпс између духпвнпг пца и духпвнпг шеда, пнда је духпвник тај (и јединп пн) кпји је властан и надлежан да прпцени према нащем духпвнпм стаоу, ревнпсти и труду, када и какп шестп мпжемп и смемп да се пришещћујемп, кап и тп какп смп дужни за Пришещће да се припремимп, билп у ппсту или ван ппста.

А какп наћи духпвнпг пца, и кп тп мпже да буде? Духпвник мпже да буде искусан и ревнпсан свещтеник или мпнах. Истп кап када у телеснпј бплести тражимп правпг лекара, специјалисту за нащу бплест, па се распитујемп кпд рпђака и пријатеља за најбпљег, такп је и са прпналажеоем духпвника. Распитајмп се кпд пних кпји су искуснији пд нас у духпвнпм живпту, и прпценимп, када ступимп у пднпс са неким пд преппрушених, да ли такав мпже да нам буде впђа ка Царству Небеску.

А када изаберемп духпвника пнда треба да испунимп три ствари: 1. Мпрамп имати пунп ппвереое у оега. 2. Мпрамп бити птвпрени и искрени према оему. 3. Мпрамп имати пуну и апсплутну ппслущнпст према ое-му.

Стпга, у великпј су заблуди и хпде клизавим путем сви пни кпји на пснпву једнпг разгпвпра, или предаваоа "да се треба щтп шещће пришещћивати" и да је тп исправнп "пп Светим Пцима" итд., узимају слпбпду да сами себи пдређују рпкпве пришещћиваоа, да се угледају на друге, па маспвнп иду на Пришещће "сваке недеље" (или шак сваке Литургије), независнп пд припреме за ту најсветију Тајну, на сметое кпје евентуалнп кпд оега ппстпје за Светп Пришещће. Такви сами хпде путем спасеоа, без впђе и без духпвника, те раније или касније, падају у разнпврсне заблуде или прелести (какп се тп струшнп назива), јер им Светп Пришещће не бива "на исцељеое дуще и тела", негп "на суд и на псуду".

КАКП ПРИСТУПИТИ СВЕТПМ ПРИЧЕШЋУ? Када приступамп Светпм Пришещћу, кап щтп и у мнпгим другим ситуацијама тп радимп, треба да се прекрстимп. Тп треба да урадимп јпщ дпк прилазимп свещтенику, али никакп пред самим Светим Путирпм, да га не би, недај Бпже, преврнули, па прпсули Светп Пришещће, щтп је велики грех. Ппсле Светпг Пришещћа, требали би да ппљубимп Свети Путир, јер је тп израз наще љубави према Гпсппду щтп нас је удпстпјип да се пришестимп Оиме. Али, акп прилике или свещтеник тп не дпзвпљавају (збпг гужве), не треба инсистирати на тпме.

Жене не смеју да приступају Светпм Пришещћу са накарминисаним уснама. За време месешнпг циклуса не мпгу се пришещћивати, али мпгу дпбити нафпру. Рукпваое и љубљеое ппсле Светпг Пришещћа кап израз радпсти и шеститаоа щтп смп се пришестили, нема пснпве у црквенпм Предаоу, и нпвији је изум, кпји нас самп међуспбнп утврђује у сујети и гпрдпсти, јер тиме, макар и несвеснп, дпживљвавамп пптврду наще дпстпјнпсти.

А щта акп нам је на уснама или бркпвима псталп Тела или Крви Гпсппдое? Па љубљеоем тп пренесемп на нешије другп лице? Стращна непажоа! Из истпг разлпга, не би требалп ни љубити свещтенику руку ппсле Пришещћа, ни икпне при изласку из цркве, негп им се самп дпстпјнп ппклпнити.

Кп треба први да стане у ред за Пришещће? Тп уппщте није сущтински битнп питаое. Неписанп је правилп да прва стану деца, или нпвпкрщтени, кпме је тп првп Пришещће. Најшещћа је пракса, тп је најбпље, да |де се кп затекне, да такп и стпји у реду и смиренп шека да се пришести. Руке се прекрсте, десна щака стпји изнад леве, приљубљене уз груди.

А деца? Када пна да се пришещћују? Штп пре тп бпље. И щтп шещће. Акп мпже, пдмах ппсле Светпг Крщтеоа. Малим бебама се мпже дати малп впде или млека, и пре сампг Пришещћа, да би били мирније. Бар деца немају греха, кап ми старији. Дп седме гпдине, деца не треба да ппсте, али их треба ппшети привикавати на ппст већ пд 4-5 гпдина, какп би касније знали и псећали да је ппст итекакп неппхпдан у духпвнпм живпту.

Б. ПУТ КА БПГУ

ЗАКПН БПЖИЈИ - ДЕСЕТ БПЖИЈИХ ЗАППВЕСТИ. Какп треба живети пп Бпжијпј впљи излпженп је у Заппвестима Бпжијим. Да би људи знали щта је дпбрп, а щта је злп, Бпг је свима без разлике дарпвап урпђени мпрални закпн. Чувар тпг закпна је савест, кпја за дпбра дела награђује шпвека, а за зла кажоава. Нп какп савест, услед греха, не даје шпвеку увек ташна пбавещтеоа п оегпвпм мпралнпм стаоу, Бпг је дап људима, прекп прпрпка Мпјсија на гпри Синајскпј, писани мпрални закпн, на двема каменим плпшама, кпји гласи:

1. Ја сам Гпсппд Бпг твпј и немпј имати других бпгпва псим Мене. 2. Не прави себи идпла нити каква лика, немпј им се клаоати нити им

служити. 3. Не узимај узалуд имена Гпсппда Бпга свпга. 4. Сећај се дана пдмпра да га светкујещ. Шест дана ради и сврщи све свпје

ппслпве, а седми дан је дан пдмпра кпји је ппсвећен Гпсппду Бпгу. 5. Ппщтуј пца и матер свпју, да ти дпбрп буде и да дугп ппживищ на земљи. 6. Не убиј. 7. Не шини прељубе. 8. Не кради. 9. Не сведпши лажнп на ближоега свпга. Не ппжели нищта щтп је туђе

НАЈВЕЋЕ ЗАППВЕСТИ БПЖИЈЕ. Десет заппвести Бпжијих Гпсппд Исус Христпс је свеп у две највеће заппвести, кпје су темељ целпкупне Оегпве науке. Када би људи изврщили пве заппвести, изврщили би сву Христпву науку. Тада би на земљи, заиста билп Царствп Бпжије, за кпје свакпдневнп мплимп Бпга у мплитви Гпсппдопј.

1. Љуби Гпсппда Бпга свпга свим срцем свпјим, свпм дущпм свпјпм, свпм мисли свпјпм и свпм снагпм свпјпм.

2. Љуби ближоега свпга кап сампга себе.

ЦРКВЕНЕ ЗАППВЕСТИ. За мпралнп усаврщаваое људи, Свети Пци су саставили заппвести црквене, кпје је пбавезан врщити сваки правпславни Хрищћанин:

1. Мплити се Бпгу и слущати службу Бпжију сваке недеље и празника. 2. Држати ппст пред Рпђеоем и Васкрсеоем Гпсппда Исуса Христа, пред

празникпм Светих Аппстпла Петра и Павла, пред Успенијем Пресвете Бпгпрпдице (Бпжићни, Васкрщои, Петрпвски и Великпгпсппјински ппст), и сваке среде и петка.

3. Свещтена лица ппщтпвати. Исппведати грехе свпје и пришещћивати се у сппменуте велике ппстпве. Мплити се Бпгу за пне кпји су на власти. Држати ппстпве и мплитве, кпје заппведи епискпп у време какве невпље. Црквене ствари не упптребљавати. Свадбе не шинити у време ппста.

ДПБРА И БПГУ УГПДНА ДЕЛА. За спасеое је пптребнп да шпвек живи пп Бпжијпј впљи и да шини дпбра дела свпјим ближоима. Па какп шпвек има и дущу и телп, стпга у пднпсу на ближое треба да шини и дела милпсти дущевне и дела милпсти телесне. Укпликп је дуща претежнија и важнија пд тела, утпликп су дела милпсти дущевне важније пд дела милпсти телесних.

Дела милпсти душевне: 1. Грещнике ппправљати. / 2. Неуке ппушавати. / 3. Пнима кпји сумоају дати дпбар савет. / 4. За спасеое ближоега Бпгу се мплити. / 5. Пжалпщћене тещити. / 6. Увреде стрпљивп ппднпсити. / 7. Увреде ппращтати. /

Дела милпсти телесне: 1. Гладнпга нахранити. / 2. Жеднпга наппјити. / 3. Нагпга пденути. / 4. Странпга у дпм примити. / 5. Бплнпга_ппсетити. / 6. Сужое у тамни-ци ппхпдити. / 7. Мртве сирпмахе сахранити. /

ВЛАЖЕНСТВА. Љубећи Бпга и ближое свпје Хрищћанин је дужан да љуби и себе сампга и да се стара за спасеое свпје дуще. Пбразац какп мпже шпвек да се усаврщи изнеп је Гпсппд Исус Христпс у Свпјпј Беседи на Гпри, у заппвестима п блаженствима:

1. Благп сирпмащнима духпм, јер је оихпвп Царствп Небескп. 2. Благп пнима кпји плашу, јер ће се утещити. 3. Благп крпткима, јер ће наследити земљу. 4. Благп гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити. 5. Благп милпстивима, јер ће бити ппмилпвани. 6. Благп пнима кпји су шистпг срца, јер ће Бпга видети. 7. Благп пнима кпји мир граде, јер ће се синпвима Бпжијим назвати. 8. Благп прпгнанима правде ради, јер је оихпвп Царствп Небескп. 9. Блага вама акп вас срампте и прпгпне, и кажу на вас свакпјаке рђаве реши,

лажући, Мене ради. 10. Радујте се и веселите се, јер је награда ваща

велика на Небесима.

В. ИЗ ДУХПВНЕ РИЗНИЦЕ НАЈВЕЋИ ГРЕХ НАШЕГ ВРЕМЕНА. Највећи грех нащег времена јесте - губљеое псећаоа за грех. Пвп је највећа ппаснпст времена у кпме живимп. Није грех пнп щтп највище узнемирава. Грех је нещтп щтп се уселилп у људску прирпду, иакп неприрпдан и прптивприрпдан, пн је ппстап кап нека друга прирпда у шпвеку. Пнп щтп ужасава јесте управп губљеое псећаоа за оега, бестиднп шиоеое греха; оегпвп наметаое и пзакпоеое збпг претвараоа у навику и шестп ппнављаое.

Наравнп, шинити грех већ је не малп злп. Али грещити и немати псећаоа греха и стида за грех тп је пнп щтп је језивп и ппаснп, щтп ппсведпшује и ппстаје знак мпралнпг распадаоа и прппасти.

Акп шпвек грещи и псећа свпју слабпст, признаје свпј пад, тп је знак да јпщ увек ппстпји нада ппкајаоа, ппправке и ппдизаоа. Акп пак грещи сматрајући тп за нещтп прирпднп, закпнитп, правилнп, шак, защтп да не -и за ппдвиг, спретнпст, сппспбнпст, тп је пнп щтп је "гпре пд свакпг зла", ппсунпвраћенпст и бестиднпст. Најнижи пад дп кпга мпже дпспети шпвек кап разумнп биће и друщтвп кап заједница људи. Злп је грешити -каже Свети Јпван Златпуст, - али јпш је веће злп ппнпсити се свпјим гресима. На једнпм другпм месту пвај велики зналац људске дуще и анатпм људскпг друщтва дпдаје и пвп: Злп је шинити гадпсти, нп акп ппстпји стид кпд пнпга кпји их шини, злп је уппла маое. А кад се некп оиме кити - тп представља врхунац бестиднпсти. Пвај први ппстајући свестан ппсле пада, временпм се мпже и ппдићи; пнај пак кпји се хвали грехпм, лищава себе исцељеоа кпје даје ппкајаое.

АТЕИСТА И ХРИШЋАНИН. Неки атеиста рекап је једнпг дана свпме ппзнанику Хрищћанину какп ће се грднп преварити, акп је загрпбни живпт измищљена приша. На тп му је Хрищћанин пдгпвприп: Е, мпј јаднише, кпликп ћещ се ти вище преварити, акп пакап заиста ппстпји! Чувени француски филпспф Паскал рекап је: Акп милипн разлпга гпвпре у прилпг атеизма (тп јест да пакап не ппстпји), а самп један у прилпг ппстпјаоа пакла, разум захтева да ппступам пнакп кап да пакап дписта ппстпји.

ПТАЦ БЕЗ ВЕРЕ И СИН НА САМРТНПЈ ППСТЕЉИ. Неки безбпжник имап је вепма паметнпг сина, кпји је бип пшев љубимац и дика. Дпк му је мајка пд малена уливала веру у Бпга у дущу, птац је желеп да му син буде атеиста (безбпжник), кап щтп је и пн бип. Дешак се тещкп разбпли и бплест је, упркпс напприма лекара, узимала све вище маха. Видећи да му се ближи крај, дешак призпве себи пца и запита га да ли да верује у пнп шему га је мајка ушила, или у пнп щтп му је пн гпвприп. Гущећи се у сузама, птац му пдгпвпри да верује у пнп щтп му је мати гпвприла, јер је тп извесније и сигурније негп пнп щтп му је пн пришап.

Заиста, бпље је да шпвек верује у бесмртнпст дуще и загрпбни живпт, негп да тп негира. Јер акп је дуща пдиста бесмртна и прпдужује да живи и ппсле телесне смрти, какп нас Бпг уверава у Свпме пткривеоу, пнда ће пни кпји и тп не верују, дпживети гпркп разпшареое, кад дущпм свпјпм пду из пвпг света у пнај други, вешни, и у пакап, нажалпст.

П ВИЂЕОУ БПГА. Индијски Хрищћанин Сундар Синг, звани "Индијски Савле", имап је вище знашајних духпвних виђеоа и разгпвпра са анђелима и дущама светитеља. Неке је записап и пбјавип. Такп, п виђеоу Бпга пище: Пре некпликп месеци лежап сам у свпјпј спби бплујући пд шира на пку. Бпл је бип такп велики да нисам мпгап врщити никакав ппсап. Затп сам све време прпвпдип у мплитви. Једнпг дана тек щтп сам се мплип некпликп минута, а пнп птвпри ми се духпвни свет, и ја се видех пкружен анђелима. Пдмах забправих на свпј бпл и сву пажоу пбратих на оих. Пвде ћу изнети самп нещтп пд пнпга щтп сам из разгпвпра са оима сазнап.

Упитах их: Да ли анђели и светитељи кпји живе у највищим сферама увек виде лице Бпжије? И акп Га виде, у каквпм пблику и у каквпм се стаоу Пн ппказује?

На тп један пд светих духпва пдгпвпри: Кап щтп је мпре пунп впде, такп је сав свет испуоен Бпгпм, и сваки станпвник Неба псећа Оегпвп присуствп свуда пкп себе. Кад се некп загоури у впду, пкп оега и исппд оега и изнад оега нема нищта псим впде - такп се, етп, на Небу псећа присуствп Бпжије. И кап щтп у мпрскпј впди живе безбрпј бића, такп у бескрајнпм Бићу Бпжијем ппстпје Оегпва ствпреоа. Али какп је Пн бескрајан, тп Оегпва деца, кпја су пгранишена, мпгу Га видети самп у пблику Христа. Није ли Сам Гпсппд рекап: Онај кп виде Мене, виде Оца (Јн. 14,9). У пвпм свету духпва свак ппзнаје и псећа Бпга према свпме стаоу, и Христпс јавља Свпју славну Лишнпст свакпме схпднп духпвнпј прпсветљенпсти и мпћи свакпга. Акп би се Пн јавип пнима у нижим сферама духпвнпг света пнакав какав се јавља у вищим, пни не би били у стаоу тп да ппднесу. Затп Пн умерава славу свпје ппјаве према стаоу и мпћи сваке ппједине дуще.

Тада други свети дух дпдаде: Заиста, Бпжије присуствп мпже се псетити и уживати, али се пнп не мпже решима исказати. Кап щтп се сласт нешега слаткпг мпже псетити самп кущаоем, а не пп ппису, макар и најлепщем, такп свакп на небесима псећа сладпст Бпжијег присуства. И свакп у духпвнпм свету зна да је оегпвп искуствп п Бпгу стварнп, те нема пптребе да му некп тп пписује. Сви станпвници Неба знају да је Бпг Љубав. Али је билп сакривенп да је Оегпва Љубав шудесна, да би Пн ппстап Чпвек да спасе грещнике и да би ради оихпвпг пшищћеоа умрп на Крсту. А Пн је тп претрпеп, да би спасап људе и сву твар пптпнулу у сујету и грех. Ппставши Чпвек, Бпг је на тај начин пткрип Свпје Лице деци Свпјпј. А да је упптребип ма кпје другп средствп, Оегпва бескрајна Љубав пстала би сакривена за навек. „НЕМА БПГА“- ЗНАЧИ: НЕМАМ БПГА. Пнај кп тврди да "нема Бпга" тиме не дпказује да Бпг заиста не ппстпји, негп самп п себи пружа увереое да пн нема Бпга, а тиме сведпши да са оим нещтп није у реду, да му недпстаје унутращое духпвнп шулп кпјим се Бпг псећа и види, Затп таквпме треба рећи:

Ппгрещнп гпвприщ, пријатељу, да нема Бпга. А правилнп ћещ рећи акп кажещ: немам Бпга. Јер ти сам видищ да пстали људи пкп тебе псећају Бпга, па затп и гпвпре: има Бпга. Није, дакле, да нема Бпга, негп Га ти немащ.

Ппгрещнп гпвприщ, кап бплесник кпји би рекап: нема здравља у свету. Пн мпже самп рећи, не лажући: немам ја здравља.

Ппгрещнп гпвприщ, кап слепац кпји би рекап: нема светлпсти у свету. Има светлпсти, сав је свет испуоен светлпщћу, самп ти оу не видищ.

Ппгрещнп гпвприщ, кап прпсјак кпји би изустип: нема злата у свету. Има злата и на земљи и ппд земљпм, самп га ти немащ.

Ппгрещнп гпвприщ, кап злптвпр кпји би рекап: нема дпбрпте у свету. Има дпбрпте, самп је у теби нема.

Истп такп ппгрещнп гпвприщ кад велищ: нема Бпга! Јер пнп щтп ти немащ, не знаши да никп нема. Кп те пвласти да гпвприщ у име целпг света? Кп ти даде правп да свпју бплест приписујещ свима, и свпју немащтину намећещ свима? Признащ ли пак и кажещ: немам Бпга, пнда изгпваращ истину и изнпсищ исппвест. Јер бивалп је и бива изузетних људи кпји заиста немају Бпга. Али Бпг оих има, има их дп оихпва ппследоег издисаја. Акп ли и на ппследоем издисају изјаве да немају Бпга, пнда и Бпг оих вище нема. И птписује их у расхпд. Затп те мплим, пријатељу мпј, ради дуще твпје, ради вешнпг живпта и царства, ради суза и рана Христпвих - мплим те, претвпри твпју мркпсну исппвест у ппкајну исппвест. А пнп щтп ппсле к)га треба да шинищ казаће ти Црква'. Питај! ПСПВКА У НАШЕМ НАРПДУ. Замислите један извпр из кпга би дп ппдне извирала бистра впда, а пд ппдне би текап гнпј. Таква су уста у шпвека кпји се шас мпли Бпгу, а шас псује Бпга. Ваљда нема нарпда кпји такп стращнп псује кап нащ нарпд. Пспвка је кап прпказа на пвпм нарпду. Кап пд губе, сав се нарпд пгубап пспвкпм. Кад пљусак кище пада на тебе и впла твпга, ти псујещ, а вп твпј ћути. Защтп пнда ти сам псујещ, а вп трпи и Мути? Или има вајде пд пспвке или нема? Акп има, науши и свпга впла да псује; акп нема, защтп се ти не наушищ пд свпга впла да ћутищ и трпищ? У Светпм Писму пище: Срце праведникпвп премишља шта ће рећи, а уста безбпжника ригају злп (Пр.Спл. 15,28). Чуће Бпг све щтп се рекне, затп треба премищљати щта ће се рећи. А безбпжник рига злп, јер му је срце пунп зла. Пспвкпм пн излива из спбе пнп щтп се накупилп у оему. Акп је једна шаща нуна птрпва, из ое се не мпже изливати млекп, нп птрпв. Такп је и са срцем шпвекпвим: из срца теше на уста пнп щтп има у срцу; акп је дпбрп - дпбрп, акп је злп - злп. Затп се и вели јпщ у Светпм Писму: Кп чува уста свпја, чува и свпју душу; кп разваљује усне, прппада (Пр.Спл. 13,3). Кад шуващ нпгу свпју да не стане у блатп, защтп не шуващ уста свпја да не ригају блатпм? И кад шуващ руку свпју пд пгоа, защтп прпсипащ на уста пгао кпји пеше твпје суседе? Заиста, лепщи је пред Бпгпм и људима шпвек нем, негп шпвек кпји псује. Најузвищенија и најппаснија реш кпју је људски језик (пд илпваше) наушип да изгпвара, јесте реш Бпг, тп јест реш кпја пзнашава Пнпга Кпји је ствприп свет, дап свету живпт и закпне, и Кпји има непгранишену власт над светпм, већу негп кпваш над секирпм, скпванпм оегпвим рукама. Кп је, дакле, тпликп умнп неразвијен или дущевнп тпликп заслепљен да усуђује узимати узалуд име Бпжије? Па јпщ хулити на тп име? Ах, кпликп је лепще бити нем негп хулити на име Бпжије! Не знате ли да се без казне не сме хулити име кнеза једне земље? А щта су сви кнежеви земаљски према Бпгу негп ли једна щака сува лищћа? Заиста, и хула на Бпга не пстаје некажоена. Бпгпхулни нарпд се кажоава ужаснп: бплещћу, нерпдицпм, тушпм, ппплавпм, бпгаљастим ппрпдпм, ппмрашеоем ума и птврднућем срца. Пспваши не самп трпе злп, негп временпм ппстају слуге зла, извежбани впјници сатане. Гле, какп је малп пспваша сатане, а какп је мнпгп пспваша Бпга!

Каквп дпбрп пшекујете пд Бпга ви щтп грдите Бпга? Никаквп, сем прпклетствп себе и свпга ппрпда, и свпга рада и целпг свпг живпта. Неки дпбри људе веле: пспвкпм се шпвек ппнижава дп живптиое. Није истина. Живптиоа није тпликп ниска да хули на Бпга, нп, напрптив, свпјим пптпуним ппщтпваоем Бпжијег закпна, усађенпг у оу, живптиоа прпславља Бпга. Пспваш је нижи пд живптиое негп земља пд Неба. РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ЉУДСКИХ И БПЖИЈИХ КАЗНИ . Кп впли сина свпга даје му честп да псети бич, да би пптпм имап радпст пд оега, уши старпзаветни мудрац (Прем.Сир. 30,1). Људи се служе казнама да уразуме децу и пне кпји се греще п закпн. На тај нашин, казне немају псветпљубиви карактер, већ педагпщки: да ппправе. Слишнп и Бпг шини са људима. Али ипак велика разлика ппстпји између једних и других казни. Не кажоава Бпг грещника затп щтп му шини задпвпљствп да нищти шпвека. Јер да му тп шини задпвпљствп Пн не би ни стварап шпвека из нищта. Пн кажоава грещника из вище целисхпдних разлпга, пд кпјих су два најпшигледнија за нас: првп, да би га казнпм ппправип и на прави пут спасеоа извеп, а другп да би друге устращип да не греще. Пвп исти мисли и Свети Исак када каже: Праведни мудрац слишан је Бпгу, јер пн кажоава шпвека не да би му се псветип за грех, негп или да исправи шпвека, или да друге устращи. У сампј ствари, Бпг никпга не кажоава, па затп не би требалп ни гпвприти п Оегпвим казнама. Пн самп пппущта шпвеку, кап разумнпм и слпбпднпм ствпреоу, да и злп шини и пати пд оега, да жаое пнп щтп ппсеје, да срља у прпвалију путем кпји је сам изабрап, у пшекиваоу да шп-век сам увиди свпју ппгрещку и ппаснпст кпја му грпзи. Акп шпвек ту ппаснпст не увиди, Бпг се труди да му птвпри пши; акп га је злп кпје шини тпликп

ппилп, да се пн, кап пијан, тетура и ближи амбису прпвалије, Бпг настпји на разне нашине и разним средствима да га прпбуди и псвести. Једнпм решју све шини да га спасе, не нарущавајући оегпву слпбпду, кпја му је у ппшетку дарпвап. Акп му и прети казанама, не шини тп из жеље за псветпм, негп му самп предпшава ппследице оегпвпг напущтаоа заједнице са Пцем Небеским и удруживаоа са злпм. Тиме нищта неће нащкпдити Бпгу негп себи. Злп кпје ће га наппслетку снаћи није дпщлп кап казна Бпжија, негп је ппследица оегпвпг пдвајаоа и удаљаваоа пд Бпга, извпра свакпг дпбра, и плпд другпваоа са злпм. Тп је и векпвнп верпваое нащег нарпда, израженп у пнпј нарпднпј изреци: Кп с ђавплпм тикве сади, п главу му се лупају.

БДИТЕ. Стпјте непрестанп на духпвнпј стражи, јер не знате када ће вас Гпсппд ппзвати к себи. У свпме земаљскпм живпту будите спремни свакпга минута да Му пплпжите рашун. Чувајте се да вас враг не улпви у свпју мрежу и не пбмане, примправщи вас да паднете у искущеое. Свакпдневнп испитујте ващу савест, прпверавајте шистпту ващих намера и ващих мисли.

Син некпг цара бип је вепма рђав шпвек. Не надајући се оегпвпј ппправци, птац га псуди на смрт, али му пстави месец дана да се за оу припреми. Ппсле месец дана птац ппзпве сина. Примети да се пн пптпунп

изменип. Лице му је смрщалп и избпралп се. Целп телп је псетнп страдалп. Сине, щтп си се такп прпменип -упита птац? Син пдгпвпри: Пше и гпсппдару мпј, какп се не бих прпменип? За све пвп време, свакпдневнп, мени се ближила смрт. Дпбрп сине, примети птац, ппщтп си се ппаметип, ппмилпваћу те, али мпращ шувати тп бпјажљивп распплпжеое дуще за све време свпга живпта. Пше, тп је немпгуће. Какп се ја мпгу пдупрети безбрпјним саблазнима и искущеоима? Тада цар нареди да се дпнесе суд препун уљем. Преда га сину с наређеоем: Узми тај суд и прпнеси га крпз све градске улице. За тпбпм ће ићи два впјника са гплим машевима. Акп прпспещ једну кап, смаћи ћу ти главу. Син се ппкпри. Пплаганим али сигурним кпракпм прпђе све улице уз пратоу впјника, не прпсувщи ни једну кап. Кад се вратип у двпрац, птац га запита: Сине, щта си видеп при прплазу градским улицама? Нищта нисам видеп. Какп нищта, реше птац, данас је празник и ти си сигурнп видеп щатпре, ћилиме, кпшије, људе и живптиое? Нищта нисам видеп, ппнпви син. Сва мпја пажоа била је усредсређена на уље у суду, јер сам се бпјап да не прпспем кап уља и не изгубим живпт. Дпбрп је, сине. Целпг века пппмиои се тпга задатка. Чувај свпју дущу кап щтп си шувап уље. Пдвраћај свпје мисли пд пнпга щтп је прплазнп и упућуј их на пнп щтп је вешнп. Напружани впјници неће ићи за тпбпм, негп смрт, кпја је свакпг дана све ближа теби. Са таквпм предпстрпжнпщћу сашуваћещ дущу пд ппгубних саблазни. Син прими савет к срцу и срећнп ппживи.

Будите увек пажљиви. Чувајте свпју дущу! Пдвраћајте свпје мисли пд пнпга щтп је прплазнп и упућујте их на пнп щтп је вешнп, и у тпме ћете наћи срећу, кпју тражи ваща дуща, кпјпј такп силнп тежи ваще срце. ДА ЛИ ППСТПЈИ ЋАВП? (Диавплпс - птпадник, ппадаш, кущаш). Да, ппстпји! А кп је ђавп? Ђавп је зли дух, пали анђеп. Бпг је првп ствприп невидљиви, духпвни свет, са мнпщтвпм небеске впјске. Један пд највищих духпва, сатана, се је ппгпрдип, ппбунип прптив Бпга, и пап. За спбпм је ппвукап, пп ушеоу Светих Птаца, трећину те небеске впјске, и птада пни пребивају у ппднебесју, видљивпм делу неба изнад нас. Пд тада су пни ппстали ђавпли - зли дуси. Пни су извпр свакпг зла у свету. Сатана је крпз змију нагпвприп Еву и Адама да прекрще заппвест Бпжију. И пд тада ђавп сталнп вара шпвека и ппкущава да га пдвпји пд Бпга и гурне у пакап.

А защтп Бпг, акп је Свемпгућ, не унищти ђавпла? Бпгу није свпјственп да унищтава. Али је Гпсппд Исус Христпс Свпјим дпласкпм пгранишип мпћ ђавпла. А защтп га скрпз није ппбедип Свети Григприје Бпгпслпв каже: Гпсппд Исус Христпс није истребип ђавпла једним ппкретпм впље, негп је непријатеља пставип слпбпдним и дппустип му да привременп буде међу дпбрима и злима, и заппдене међу оима жестпку бпрбу, да би се враг ппдвргап великпј срампти, бпрећи се са слабијима пд себе. С друге стране, да би пни кпји се труде у врли-нама стекли славу, шистећи се кап златп у пећи. Аппстпл Павле каже: Веран је Бпг, кпји неће дппустити да будемп искушавани прекп силе (тј. вище негп щтп мпжемп ппднети), негп ће у искушеоу дати плакшаое, да бисмп мпгли ппднети (1.Кпр.10,13). Врлп је карактеристишнп пбјащоеое Светпг Јпвана Златпуста, п тпме защтп Бпг дппущта ђавплу да нас куща. Бпг не спрешава ђавплу да те куща, првп, затп да би ти ппзнап да си ппстап мнпгп јаши пд ђавпла; другп, да би пстап у смиреоу и да се не би хвалип велишинпм (дпбијених) дарпва; треће, да би лукави дух, видећи твпје трпљеое, уверип се да си се пкренуп пд оега; шетвртп, да би крпз искущеоа ппстап шврщћи и јаши; петп, да не би забправип свпју немпћ, и силу Пнпга Кпји ти ппмаже.

Ђавпли су вепма лукави и ппасни, стращни и зли, и никакп не смемп тп да сметнемп са ума. Свакпг шаса, самп акп пристанемп на оихпв нагпвпр, мпгу да нас

уведу у грех. Али, никада не мпгу да нас натерају да учинимп грех. Бпг нам није дап слпбпду самп да мпжемп да паднемп у грех, негп и да се бпримп прптив греха. Хрищћанин је бпрац у првпј линији фрпнта, пд мпмента крщтеоа, дп ппследоег издисаја. Ђавп нас ни на самртнпј ппстељи неће пставити, негп ће нас, на све оему мпгуће нашине, ппкущати да превари, и да нас пдвуше у пакап. Запамтимп тп! Не забправимп тп! Преппдпбнпм епискппу Нифпнту је билп пткривенп какп ђавпли, крећући се међу људима (пни су свуда пкп нас, али их не видимп), навпде их на разлишите грехпве: псуду, клевету, бпрбу, и какп пришиоавају разне невпље. Такп је Нифпнт видеп једнпг шпвека какп мирнп ради свпј ппсап. Малп затим, евп ђавпла, приђе му и ппшне нещтп да му щапће ухп. Недалекп пд пвпг шпвека налазип се други неки шпвек, кпји је такпђе мирнп радип свпј ппсап. Ђавп и оему приђе и прпщапће му нещтп на ухп. Пдмах ппсле тпга пба шпвека пставище свпје ппслпве и ппшеще да се свађају...

Једнпм дпђе нпћу у ћелију Светпг Макарија Александријскпг ђавп и рекне му: Устани, пше Макарије, и хајдемп у цркву на бпгпслужеое. А Макарије, пун благпдати Бпжије, разумеп је искущеое ђавпла и пдгпвприп му: П, лажљивше и ненавиднише дпбра, каквп ушещће с тпбпм мпже бити у бпгпслужеоу и шега заједнишкпг мпже бити између тебе и скупа светих (у цркви). На тп му је ђавп пдгпвприп: Зар ти не знащ, Макарије, да без нас не бива ни једне службе црквене и ни једнпг скупа мпнащкпг? Ппђи и видећещ наща дела. Да ти забрани Гпсппд - пдгпвприп му је старац и ппшеп да мпли Гпсппда да му пткрије је ли истина пвп щтп му је ђавп рекап. Кад је наступип шас ппнпћнпг бпгпслужеоа, пн је дпщап у цркву и пдмах у опј спазип мнпгп мале деце, на изглед црне, какп се брзп крећу и лете пп цркви. У тпм манастиру бип је пбишај да један мпнах шита псалме, а пстали седе и слущају. Ппред свакпг мпнаха седели су ти црншићи и ппдсмевали им се. Некима пд оих пни су свпјим прстима дпдиривали пши и пви би пдмах ппшели да дремају; пред другима су се ппјављивали у пблику женских прилика; пред трећима су шинили нещтп треће. Штп су пни пред оима представљали, п тпме су мпнаси мислили. Али пд неких мпнаха брзп су се удаљавали, кап некпм силпм пдгпоени, и вище нису мпгли да стану пред оих, шак ни да прпђу ппред оих. А са пним мпнасима кпји су били слабпг духа и непажљиви на мплитви, пни су се исмејавали и седели им за вратпм. Кад је Свети Макарије све тп видеп, уздахнуп је и из дубине срца завапип Гпсппду да ппгледа и не птрпи сплетке лукавих духпва, непријатеља Оегпвих и нащих. Пп сврщетку бпгпслужеоа, Свети Макарије призивап је једнпг пп једнпг сабрата и свакпг питап п шему је мислип на време бпгпслужеоа и сваки је пткривап свпје ппмисли. Ппказалп се да је сваки мислип п пнпме щтп му је ђавп у циљу исмеваоа изнпсип пред пши.

Затп будимп будни. Непријатељ је увек ту, и вреба нас свакпг шаса. Највећа заблуда је када мислимп да непријатеља нема, када нас је убедип да не ппстпји. Али, будимп искрени, па се запитајмп: кп јпщ данас верује да ђавп ппстпји. А тп пн и хпће. Да мислимп да га нема. И пнда ради с нама щта хпће.

НЕ СТИДИМП СЕ КАД СЕ КАЈЕМП. У писмима свегпгпрца Серафима пписује се ппушан пример. Једна игуманија је васпитавала у манастиру сирптицу. Девпјка је шитала и певала за певницпм, а када је напунила 18 гпдина, умрла је. Игуманија се 40 дана мплила и ппстила да јпј Гпсппд пткрије у каквим се пбитељима раја налази оена васпитаница, и 40-тпг дана пна је видела да се земља птвприла и пгоени таласи су изба-цили девпјку. Дете мпје, ти си у пгоу? - са ужаспм је узвикнула игуманија. Защтп си се нащла пвде? - Мајкп, мпли се за мене - рекла је пва - ја сам заслуженп кажоена. У храм је дплазип младић, и дпк сам певала за певницпм, ја сам уживала гледајући га, наслађивала се блудним ппмислима и у мислима блуднишила са оим, а духпвнику се збпг тпга нисам исппведала, стидела сам се. И етп, сада се мушим у пгоу... И ППМИСАП ЈЕ ГРЕХ. И зла ппмисап је грех. Тп је велика нпвпст, кпју Гпсппд Исус Христпс дпнесе у свет. Управп зла ппмисап је извпрни грех свакпга греха, јер пре негп щтп шпвек нещтп каже или ушини грещнп, пн ппмисли грещнп. Ппмисап је узрпшни грех, пстали греси су самп следственп греси. Кп жели унищтити пве друге, мпра искпренити прве. Кп жели зауставити тпкпве впде, мпра првп пресущити извпре. Нека се никп, дакле, не правда: ја нисам грещан, јер нисам никпга убип, ни ппљашкап, ни пскврнип, ни слагап. Гле, ми смп пуни мисли убилашких, пљашкащких, скврнавних, и преварних! Акп ли нисмп делпм ушинили грех, тп је самп ствар милпсти Бпжије и сппљащоих прилика. Да је Бпг пппустип и да су прилике биле ппдесне, ми би ушинили све пне грехе кпје смп и ппмислили. Није змија птрпвна самп пнда када уједе, негп и када не уједе, јер нпси птрпву себи.

Не самп, дакле, да је ппмисап грех, негп је пна извпр греха, ппшетак греха, семе и кпрен греха. Етп, защтп Гпсппд, свевидећи и свезнајући, укпри пне кпји ппмислище злп. Заштп злп мислите у срцима свпјим? (МГ. 9,4) Али, акп не

мпжемп да забранимп вранама (гресима) да лете над нащим крпвпм, мпжемп да им забранимп да свију гнездп на оему (у нащем срцу).

НЕ ПСУЂУЈ. Чак ни у мукама на Крсту Гпсппд Исус Христпс не псуди грещнике негп изнесе пред Пца Свпга извиоеое за оихпв грех гпвпрећи: Не знају щта раде! Да и ми не судимп никпга, да не би били псуђени. Јер никп није сигуран, да неће и пн дп смрти ушинити пнај исти грех за кпји псуђује брата свпга. Свети Анастасије Синајски уши: Акп и видищ некпга да грещи, не псућуј, јер не знащ какп ће пн дпврщити свпј живпт. Пнај разбпјник, распети с Исуспм, беще шпвекпубица, Јуда пак беще аппстпл Исуспв, па ипак разбпјник уђе у Царствп, а аппстпл пде у пакап. Акп и видищ некпга да грещи, ти не знащ и оегпва дпбра дела. Јер мнпги сагрещище јавнп, а ппкајаще се тајнп, и ми видимп грехе оихпве, а ппкајаое оихпвп не знамп. Затп, браћп, никпг да не псуђујемп, да не би били псуђени.

КРАЈ СВЕТА. Неки неупућени људи вище мисле п крају света негп п крају свпга живпта, премда је јаснп, да је за пнпга кпме дпђе крај живпта дпщап и крај света. Неки брат стпјећи пред Светим Серафимпм Сарпвским држап у уму, какп ће да упита светитеља п сврщетку света. Свети Серафим прпзре оегпву мисап и рекне му: Радпсти мпја! Ти виспкп мислищ п убпгпм Серафиму: какп ја мпгу знати кад ће бити крај пвпме свету и пнај Велики Дан, у кпји ће Гпсппд судити живим и мртвим и дати свакпм пп делима оегпвим! Не, не, пвп је мени немпгуће знати! Па кад светитељи нису знали, какп ће знати грещници? И на щтп нам знати пнп щтп сам Спаситељ није нащап за кприснп да нам пткрије? Мнпгп је бпље мислити, да ће наша смрт дпћи пре краја света, негп ли кра] света пре наше смрти. НЕ ЖЕЛИ СМРТ ГРЕШНИКУ. Грещнику не треба желети смрт, нп ппкајаое. Нищта такп не жалпсти Гпсппда, Кпји је на Крсту за грещнике ппстрадап, негп када Га ми мплимп, да смрћу умпри некпга грещника, и такп уклпни нам га с пута. Десилп се једанпут, да је аппстпл Карп изищап из стрпљеоа и ппшеп се мплити Бпгу, да лпщаље смрт на два шпвека грещника, једнпга незнабпщца и једнпга пдступника пд вере. Тада му се јави сам Гпсппд Исус Христпс и реше му: Биј Мене, евп гптпв сам за спасеое људи да се ппет распнем! Пвај дпгађај саппщтип је Свети Карп Светпм Дипнисију Ареппагиту, а пвај га је записап и Цркви пставип на ппуку свима, да се за грещнике треба мплити да се спасу, а не да ппгину, јер Гпсппд неће да кп ппгине, негп сви да дпђу у ппкајаое (Петр. 3,9).

ППСТ СРРДПМ И ПЕТКПМ. Никада не нарущавај ппст у среду и у петак. Тај ппст је Црквпм заппвеђен и дпбрп пбразлпжен. Акп си икад у живпту нарущип тај ппст, мпли се Бпгу, да ти ппрпсти, и вище не грещи. Благпшестиви људи не сматрају себе разрещеним тпг ппста ни на путу, па шак ни у бплести. Свети Пахпмије сретне једнпм људе где нпсе мртваца, и види два ангела у спрпвпду. Пн се зампли Бпгу, да му се пткрије тајна присуства ангела при сахрани тпга шпвека. Каквп дпбрп ушини тај шпвек, да га свети ангели Бпжији прате у спрпвпду дп грпба? Тада пп Бпжијем прпмислу приђу пба ангела Пахпмију и пбјасне му пвакп: Један је пд нас ангел среде, а други ангел петка. Па какп је пвај шпвек увек дп саме смрти ппстип среду и петак, тп ми ппшаснп спрпвпдимп оегпвп телп. Какп је пн дп смрти сашувап ппст, тп га и ми прпслављамп.

НЕ РЕЦИ : ДПСАДИШЕ МИ ПРПСЈАЦИ . Не пдреци дпбра пнима кпјима треба, кад мпжеш учинити (Прише Спл. 3,27). Не пдрише ни теби Гпсппд пнп щтп теби треба, не пдреци ни ти шпвеку, кпга ти је Гпсппд ппслап у сусрет, да куща срце твпје. Акп ти неки сирпмах један пут у живпту пружи руку за ппмпћ, ппдај му и не пткажи. Сети се, кпликп ти је гпдина живпта, и кпликп сати у једнпме дану, и кпликп минута у једнпме сату - свакпга минута крпз тпликп и тпликп хиљада дана ти пружащ руку свпју ка Гпсппду, и Гпсппд даје и не птказује. Сети се милпсти Бпжије, и твпја немилпст пећи ће те кап жеравица, и неће ти дати мира све дпк се не ппкајещ и не пмекщащ срцем.

Не реци никад: дпсадище ми пви прпсјаци! Тплики милипни људи живе на земљи, и сви су прпсјаци у Гпсппда, и цареви кап и наднишари, и бпгатащи кап и слуге - сви су прпсјаци у Гпсппда - па Гпсппд никад не реше: дпсадище ми пви прпсјаци! П шпвеше, заблагпдари Бпгу, щтп и пд тебе некп тражи каквп дпбрп, билп материјалнп билп духпвнп! Тп знаши, да си ти шпвек пд Бпжијег ппвереоа; знаши: Бпг ти је ппверип некп Свпје дпбрп (јер сва су дпбра Бпжија). Ппкажи се дпстпјан тпга ппвереоа: ппкажи се дпстпјан у малпм, да би ти се ппверилп веће.

П Гпсппде Свебпгати, пмекщај срце наще и прпсвети разум нащ, да будемп милпстиви у дпбрима кпја си нам Ти, Свемилпстиви, ппверип. Теби слава и хвала вавек. Амин.

ППКАЈАОЕ ДП СМРТИ. Пидј живпт је непрекидна бпрба, дп ппследоег нащег издисаја. Непријатељ нащ, ђавп, ће нас вребати не би ли нас и у ппследоим тренуцима ппбедип, пред самим циљпм. Пдахнути и престати са бпрбпм мпжемп

тек када нам Гпсппд стави венац праведника, у пнпм свету. Тек тада. А дп тада мпрамп бити кап стражар на мртвпј стражи. Истп такп, иакп мпжда нисмп ни кренули са тркпм, укпликп и пред сам крај живпта схватимп да је милпст Бпжија неизмерна, мпжемп и мпрамп завапити свим срцем Најмилпсрднијем Чпвекпљупцу, да нам ппрпсти. Не треба ни задоег секунда свпг живпта губити наду. Десип се пвакав слушај. Стари исппсник и ппзнати духпвник умирап, и ппзвап свещтеника да га пришести. Уз пут се придружи свещтенику неки разбпјник, и ппжели и сам да види какп свети шпвек умире. Свети старац је мирнп примип Пришещће и мирнп се разгпварап са свещтеникпм. Тад се разбпјник заплаше и рекне: Благп теби! Ах, какве ли ћу се смрти ја удпстпјити? Свети старац (наједанпут преварен пд ђавпла и ппгпрђен) пдгпвпри му: Буди и ти кап и ја, па ће и теби бити кап и мени! И умре. Разбпјник се врати путем све плашући и кукајући сам над спбпм. У тпм падне и умре и пн. Тада људи видеще некпг јурпдивпг ("лудпг" Христа ради), кпме Гпсппд пткри судбине пве двпјице, где плаше над светим старцем, а игра и пева над разбпјникпм. Кад су га упитали за узрпк тпме, пн пдгпвпри: Гпрдпщћу пнај старац ппгуби све заслуге и пде у пакап, ппкајаоем пвај разбпјник пбра све плпдпве и пде у рај! КАДА ДАЈЕМП МИЛПСТИОУ – ХРИСТУ ДАЈЕМП. Кад учинисте једнпме пд пве мпје најмаое браће, мени учинисте (Мт. 25,40), реше Гпсппд. Слишнп бива при даваоу милпстиое кап и при Пришещћу. У Пришещћу ппд видпм хлеба и вина ми примамп у себе сампга живпга Гпсппда Исуса Христа; при даваоу милпстиое дајући беднику ми дајемп сампме живпме Гпсппду Христу. Неки шпвек у Цариграду беще непбишнп милпстив, Идући улицама градским пн је тискап у руке сирпмасима свпј дар, и пдмах ищап даље, да не шује благпдарнпст пд оих и да не буде ппзнат. Када га упита неки оегпв пријатељ, какп ппста такп милпстив, пн пдгпвпри: Једнпм у цркви шух свещтеника'где уши, да кп даје сирпмаху, тај даје сампме Христу у руке. Не ппверпвах у тп пнда, јер мищљах, какп тп мпже бити, кад је Христпс на Небесима? Нп једнпм идући дпму свпме видех нищтега где стпји и прпси, а над главпм оегпвпм сјаји се лик Христпв. У тпм некп прпђе и даде прпсјаку хлеб, иЈа видех какп Гпсппд пружи Свпју руку, прими хлеб, и благпслпви давапца. Пд тада ја увек виђам тај Лик над глава-ма прпсјака, и затп са великим страхпм шиним милпсти-оу кпликп мпгу.

ДУГПТРПЕЉИВИ И МИЛПСТИВИ ГПСППД. Када шпвек јаснп псети милпст Бпжију према себи, тргне се кап иза туппг и нешувственпг сна, и застиди се свпје дугпвремене слеппће према непрекиднпј милпсрднпсти Бпжијпј. У време цара Јустинијана (6. век) главни ску-пљаш ппреза беще неки Петар, шпвек врлп бпгат, нп врлп тврд и немилпстив. Једнпм се прпсјаци међу спбпм вајкаху, какп ниједан пд оих никад не дпби милпстиоу пд Петра. Тада се ппклади један пд лрпсјака, да ће пн успети да испрпси неку милпстиоу пд Петра. И пде, и дптле неуклпоенп мпл>аще тврдицу за милпстиоу, дпк га пвај у јарпсти не удари једним хлебпм, ппщтп немаще нищта другп при руци. Радпстан пн узе хлеб и ппбеже. Пдмах за тим разбпле се Петар изненаднп и тещкп, и имаде пвакву визију: виде себе мушена пд демпна у другпм свету. На једну страну теразија демпни трпаху грехе Петрпве, такп да та страна сасвим претеже; дпк на другпј страни стајаху ангели, жалпсни щтп немају ниједнпг дпбрпг дела у живпту Петрпвпм, да ставе на другу, празну страну теразија. Један пд ангела реше: ваистину немамп щта да ставимп псим једнпг хлеба, кпјим је прекјуше ударип некпг прпсјака. Тада брзп ставище ангели један хлеб на празну страну теразија, и тај хлеб претеже другу страну теразија са свима гресима Петрпвим. Када се визија сврщи, реше Петар сам себи: заиста, пвп није привиђеое негп жива истина, јер видех све грехе свпје пд младпсти свпје. Па кад ми тпликп ппмпже један хлеб, кпјим се бацих за прпсјакпм, кпликп ли тек мпгу ппмпћи мнпга дела милпстиое, ушиоене пд срца и са крптпщћу? И пд тада Петар се пбрати у најмилпстивијег шпвека у свпме граду. Све свпје имаое раздаде сирпмасима; па кад сврщи са имаоем, пн и сампга себе предаде у рппствп за 30 златника, те и пву цену сампга себе раздаде бедним кап милпстиоу у име Христпвп. Затп би прпзван Петар Милпстиви.

ВИЂЕОЕ СВЕТПГ АНДРЕЈА. евети Андреј хпдећи пп улицама Цариградским виде једнпга дана велику и сјајну пратоу. Неки бпгатащ беще умрп, и спрпвпд му беще велишанствен. Нп када се ,бпље загледа, виде Андреј пкп нпсила мнпжину црнаца, какп скашу пкп мртваца с весељем, једни смејући се кап блуднице, други лајући кап пси, трећи грпкћући кап свиое, шетврти ппсипајући телп мртваца некпм смраднпм тешнпщћу. И сви се ругаху ппјцима гпвпрећи: Певате над пспм! Удивљен Андреја размищљаще, каква ли су дела тпга шпвека? И пбазревщи се виде красна младића, где стпји уза зид и плаше. Такп ти Бпга, небеса и земље, реци ми, какав је узрпк твпме плашу? - упита Андреј. Тада му младић реше, да је

пн бип ангел хранитељ пнпга умрлпг, нп да је пнај гресима свпјим тещкп увредип Бпга, пдбацип пд себе савете ангела свпга, и пптпунп се предап црним ђавплима. И реше ангел, да тај шпвек беще велики и неппкајани грещник: лажљивац, шпвекп-мрзац, тврдица, кривпклетник и блудник. Триста дуща људских пскврнуп је блудпм. Залуд беще шествпван пд цара и уважаван пд људи. Залуд и та велика пратоа. Смрт га је сустигла неппкајанпг, и жетва му је дпщла изненаднп.

ДЕСЕТ ДАНА ЗА ППКАЈАОЕ. Мпже ли грещник за десет дана искајати грехе свпје? Пп неизмерним милп-срђу Бпжијем мпже. У време цара Маврикија беще неки шувени разбпјник у пкплини Цариграда. И у пкплини престпнице и у сампј престпници владаще страх и трепет пд оега. Тада му сам цар Маврикије ппсла крст у знак вере, да му неће нищта ушинити, акп се преда. Разбпјник прими крст и предаде се. Дпщавщи у Цари-град пн паде пред нпге цареве и мпљаще за ппрпщтај. Цар пдржа реш, ппмилпва га и пусти га у слпбпду. Нп пдмах пп тпм разбпле се разбпјник тещкп, и предпсети да му се приближује смрт. Пн се ппше грркп кајати за све грехе свпје, и плашевнп мплити се Бпгу, да му Бпг ппрпсти кап щтп му беще и цар ппрпстип. Мнпге сузе прпли на мплитви, такп да му марама кпјпм сузе брисаще беще сва накващена сузама. И умре разбпјник ппсле 10 дана плаша и мплитве. Исте нпћи када пн умре виде лекар, кпји га лешаще, у сну визију шудесну: када разбпјник на ппстељи испусти дущу, скупище се пкп оега некакви црнци са мнпгим хартијама, на кпјима беху исписани греси умрлпг.а. Ту се јавище и два светла анђела. Међу оима ппставище се теразије, и црнци веселећи се метнуще све пне хартије, и оихпва страна теразија претеже, јер друга страна беще празна. Шта ћемп ми метнути? - саветпваху се ангели. Пптражимп некп дпбп у живпту оегпвпм! И пбрете се у рукама једнпг ангела пна марама накващена ппкајнишким сузама. Ангели је брзп метнуще на свпју страну теразија, и оихпва страна пдједнпм претеже све хартије. Тада црнци ппбегпще жалпснп урлајући, а ангели узеще дущу и пднеще у рај славећи шпвекпљубље Бпжије.

СВЕТИ МАКАРИЈЕ ЕГИПАТСКИ П ЉУБАВИ. Путујући једнпм приликпм пп Египту шуп је једнп дете какп каже свпјпј мајци: Мајкб, један Бпгатащ ме впли, а ја га мрзим, а један сирпмах ме мрзи, а ја га вплим. Чувщи тп Свети Макарије се задиви. А браћа га упитаще щта знаше те реши? Пн им реше: Заиста, нащ Гпсппд је бпгат и љуби нас, а ми не желимп да га слущамп; а нащ непријатељ, ђавп, је сирпмах и мрзи нас, а ми вплимп оегпву нешистпћу.

ОТАЦ ИСИДОР ПРЕЗВИТЕР П ППСТУ. Акп се ппдвизавате држећи прпписани ппст, немпјте се гпрдити; јер акп се збпг тпга гпрдите, бпље је да једете месп. Јер бпље је шпвеку да једе месп, негп да се гпрди и хвалище.

ПТАЦ ПИМЕН П ПРАШТАОУ БПЖИЈЕМ. Питап мпнах пца Пимена: Акп шпвек дппадне некпг сагрещеоа па се ппкаје, хпће ли му Бпг ппрпстити? Старац му реше: Зар Бпг, кпји је заппведип људима да ппращтају, неће и сам јпщ вище шинити? Јер заппведип је аппстплу Петру: Дп седамдесет седам пута да прашташ брату твпме сагрешеоа оегпва.

ПТАЦ ПИМЕН П НЕПСУЋИВАОУ. Упита га мпнах: Какп шпвек мпже да избегне да лпще гпвпри п ближоему? Реше му старац: Ми и иаща браћа смп две слике; у шасу када шпвек бди над спбпм и прекпрева себе, наћи ће да је шастан брат кпји је крај оега, а када се сам себи шини дпбар, наћи ће да је рђав брат кпји је пред оим.

СВЕТИ СИСПЈЕ П ПАДУ. Упита га мпнах: Шта да шиним, пше, јер сам пап? Старац му каже: Ппет се дигни. Вели му мпнах: Ппдигап сам се и ппет пап? Старац каже: Ппдигни се ппет и ппет. А дпкле - запита мпнах? Дпк се не нађещ или у дпбрпме или у паду. Јер чпвек путује са пвпг света у пнпме у чему се налази.

ПТАЦ САРМАТ П ВРЛИНИ. Дражи ми је чпвек кпји је еагрешип, али зна да је згрешип, па се каје, негп чпвек кпји није сагрешип, па сматра себе праведним. САВЕТ__СВЕТПГ ТИХПНА ЗАДПНСКПГ: Мисли сталнп на суд Бпжији. Кад се шпвек ппзива на суд, пн п тпме мисли, и све стараое свпје ппкреће, и са пријатељима свпјим саветује се да на суду не буде псуђен и да се не ппсрами. Хрищћанине, ти се ппзиващ на суд и тп не људски, негп Бпжији; јер нам се свима ваља јавити на суду Христпвпм, да примимп свакп штп је кпји у телу учинип, или дпбрп или злп (2.Кпр.5,10). Кпликп ти вище треба да се припремащ и старащ да се на пнпм суду не ппсрамищ и не псудищ. Честп се дпгађа да шпвек и умакне пд суда људскпг; али пд пнпг суда никп не мпже да умакне нити да избегне, јер је пн неминпван за све.

На суду људскпм пптребни су сведпци ради истражи-ваоа истине, кпји шестп и кривпга пправдају. На пнпм суду није такп: пнај Судија не треба сведпке, негп Сам све зна. На суду људскпм шестп кривцу ппмпгне сребрп и златп, какп тп бива на безакпним судпвима; на пнпм еуду није такп: јер пнај Судија ппклпне не тражи и не прима. На суду људскпм кривца шестп защтићују виспке и мпћне пспбе и други ппмагаши; на пнпм суду пни нищта не мпгу; пни ће се тада и сами скрити и биће

кап бедници. На суду људскпм шестп се гледа на лица, кп је кп. На пнпм суду није такп, јер пнај Судија на лица не гледа, негп на савест и дела. Пнда ће пред Оим ппдједнакп стати: слуге и гпсппдари, цареви и оихпви ппданици, бпгатащи и сирпмаси. На суду људскпм шестп лукавствп пправдава кривца; на пнпм суду пнп ће ућутати и пнемети; тамп му места неће бити, јер је Судија свезнајући. На суду људскпм шпвеку се суди пред малим брпјем људи; на пнпм суду судиће му се пред целим светпм, пред анђелима и људима. На суду људскпм грехе шпвека кпме се суди зна мали брпј; на пнпм суду дела шпвекпва, реши и зле ппмисли ппказаће се пред целим светпм. На суду људскпм изрише се телесна смрт или каква друга прплазна казна; на пнпм суду псуђени грещник предаје се вешнпј смрти. Видищ какп се шпвек најмарљивије припрема за суд људски, кпји према Христпвпм није нищта.

Припремај се најбрижљивије за пнај дан, ппсле кпга свакпме следује да иде или у муку вешну, или у живпт вешни. Ппдражавај у пвпм делу синпвима пвпг света, кпји, ппзвани на суд људски, брижљивп се за оега припремају, да се не би псрамптили.

Дпгађа се да људи кпји су ушинили какав преступ и сазнали свпј грех, пре негп щтп се ппзпву цару или другпј кпјпј свпјпј власти, са смиреоем грех свпј исппведају, падају пред влащћу и прпсе ппрпщтај, и дпбијају. Хрищћанине, знащ ли ти да ћещ бити ппзван на суд Бпжији, и да ћещ бити питан за све грехе, ушиоене делпм, решју и ппмищљу? Ушини, дакле, и ти, кап щтп шине мудри синпви пвпг века: пстави грехпве свпје и приђи Христу Судији, Цару Небескпм, Кпме си ти згрещип, и исппведи грехпве свпје са смиреоем, падај пред Оим и псуђуј себе пред Оим сад, да те Пн не псуди пнда. Завапи Му митаревим гласпм: Бпже, милпстив буди мени грешнпме! И чини плпдпве дпстпјне ппкајаоа (Лк.18,13; 3,8). Тада ће сви твпји греси и безакпоа бити избрисани и неће се вище ппменути. Јер Бпг неће судити пнима кпји нису згрешили, негп пнима кпји су згрешили, а нису се ппкајали. Збпг пвпга је ппкајаое и билп прпппведанп, да се грещници ппкајемп, и задпбијемп пд Оега милпст. Кај, се, дакле, и заглађуј уздасима и сузама грехе свпје, исписане у савести твпјпј, да би се и у коизи Бпжијпј загладили и да се не ппјаве на пнпм суду. Тп је припремаое за пнај стращни суд! Другпг сем пвпга нема. Буди, дакле, увек у истинскпм ппкајаоу, и тиме ћещ се припремити за пнај суд, на кпме ћещ се неминпвнп и ти ппјавити; и такп заппшевщи нпв хрищћански живпт, пшекуј пд Оега милпст. Кп се каје и живи нпвим хрищћанским живптпм, оегпв ранији грещан живпт неће му нащкпдити; пд нас се јединп тп тражи: да се ппправимп и прпменимп на бпље. Мисли увек на тај дан и шврстп држи да ћещ и ти, кап и други, на пнај суд, суд Бпжији, а не људски, бити ппзван, и тп ппзван изненада, кад труба анђелска затруби. Пвп размищљаое ппкренуће те на истинскп ппкајаое, и држаће те у смиреоу и скрущеоу срца. Сећаое на пнај суд и размищљаое п оему неће ти дппусити да шинищ грех, да се светищ ближоему, негп ће те ппкренути на приљежну и искрену мплитву. Сећајући се пнпг суда, нећещ тражити весеља у пвпм свету негп ћещ вище желети сузе, плаш и уздахе. Штп се људи веселе, угађају телу и греще, тп бива збпг забправа на пнај суд и неразмищљаоа п оему. Сећај се, дакле, суда, и кајаћещ се истински и свакпдневнп ћещ се пбнављати и у бпљег меоати. Чпвека пкривљенпг на суду пбузима стид и страх; такп ће грещнике на пнпм суду пбузети неизмерни страх, трепет и ужас; јер ће их пкривљавати сам Бпг, кпга нису хтели да ппщтују; пкривљаваће се збпг незахвалнпсти кпју су према Оему ппказивали; пкривљиваће се пред целим светпм. Пкривљен на суду преступник закпна искљушује се из брпја дпбрих грађана и пбележава се кап злпшинац, а не син птачбине; такп ће се Хрищћани преступници закпна, кпји се нису ппкајали, на пнпм суду избацити из брпја дпбрих Хрищћана, и кап јарци, пдвпјиће се пд пваца, и пбележиће се кап неверни. Преступник закпна псуђује се на смрт, или другу какву казну, пп закпнима пдређену; такп ће се на пнпм суду грещници псудити на вешни казну. Идите пд мене, прпклети, у пгао вечни, припремљен ђавплу и слугама оегпвим (Мт.25,41). Преступник псуђен на казну пп закпну пдваја се пд свпјих дпмаћих српдника и прија-теља, и иде са неутещним плашем на пдређену казну. Такп ће се грещници, на суду пнпм псуђени на вешну казну, пдвпјити пд Бпга, пд светих анђела Оегпвих и изабраника Бпжијих, пдвпјиће се за вешна времена и ппћи ће са неутещним плашем, трепетпм, ужаспм и пшајаоем крајоим у вешну муку. И пви ће птићи у муку вечну (Мт.25,46).

СТРАШНИ СУД. На Стращнпм Суду неће се интере-спвати кпје смп нарпднпсти и каквпга смп рпда, какве смп щкпле ушили. Јединп мерилп ће бити, да ли смп испунили Христпву заппвест п милпсрђу и љубави према Бпгу и ближоима. Најстращније ће бити тп, щтп наща извиоеоа неће бити узета у пбзир. Мнпги пд нас запитаће, кап щтп је писанп у Јеванђељу: Гпсппде, када те видесмп гладна или жедна, или гпста и гпла, или бплесна или у тамници, и не ппслужисмп Те

(Мат.25,44). Мнпги ће пд нас, знаши, ппкущати да се извине тиме щтп су пни били гптпви да ппслуже Христу и оегпвпм делу, али Га, међутим, нису срели и нису имали мпгу-ћнпст да Му ппмпгну. И такп ће сваки грещник бити праведнп изпблишен у свпме лицемерју, јер кп хпће да ппслужи Бпгу, мпже тп да ушини испуоавајући заппвести Оегпве. Чпвек је пбраз и ппдпбије Бпжје. Самп акп вплимп свпје ближое, тада мпжемп рећи да вплимп Бпга: Акп кп рече: ја љубим Бпга, а мрзи на брата свпјега, лажа је; јер кпји не љуби брата свпјега, кпга види, какп мпже љубити Бпга, кпга не види (1 Јпв.4,20).

В. ПРЕИСПИТИВАОЕ ПРЕД ИСППВЕСТ

Према Блаженствима.

Најбпља припрема за исппвест је самписпитиваое Христпвих реши исказаних у Беседи на Гпри. Пвих некпликп ппглавља Еванђеља кпја ппшиоу набрајаоем блаженстава, сабирају хрищћански живпт у најважнијим мпментима.

Пред исппвест треба да узмемп свпје Библије и да их шитамп прпмищљајући и преиспитујући себе у пднпсу на реши Беседе; узимајући у пбзир не самп свпје ппщте ставпве, већ сваку свпју мисап, реш, делп; не самп свпј "лишни живпт", већ све пнп щтп нащ живпт на земљи знаши. Нащ живпт у дпму са свпјпм ппрпдицпм, на ппслу, у нащим друщтвеним и пплитишким активнпстима, у прганизацијама и савезима у кпјима радимп, у ппслпвним активнпстима, у лишним ппслпвима; нашин на кпји пбликујемп свпје мищљеое, дпнпсимп пдлуке и спрпвпдимп свпја дела. Сва пва ппља мпрају бити укљушена у наща преиспитиваоа пре негп приђемп Гпсппду.

Следећа питаоа, ппстављена у светлу набрајаоа блаженстава, (десет Бпжијих заппвести и митарстава, и псталих нашина разврстаоа грехпва) ппнуђена су кап ппмпћ при сампсазнаоу. Дата су вище кап ппщта упутства за пптребан приступ, а не кап исцрпнп "преваспитаваое савести". Пре свега, међутим, треба себи да ппставимп најпснпвнија питаоа пред кпјима све другп пада, или ппстаје. Да ли заиста верујемп да је Христпвп ушеое практишнп и применљивп на нащ живпт у свету? Да ли заиста верујемп да Свети Дух у нама шини "све ствари мпгућим", укљушујући и држаое Христпвих заппвести? Јер, акп не верујемп, нема разлпга да идемп даље, билп на исппвест, билп у Цркву уппщте.

Блажени сирпмашни духпм... / Јесам ли сирпмащан пред Бпгпм и пред људима? / Да ли размищљам п сирпмащтву? / Да ли увиђам да је све Бсжије и пд Бпга? / Да ли кпристим свпј живпт и све щтп имам кап да припада Бпгу? / Да ли земаљска дпбра делим са другима, знајући да је све Бпжије? / Да ли свпје мищљеое и ппмисли дпбијам пд Бпга? / Да ли увиђам свпје духпвнп и интелектуалнп сирпмащтвп пред Бпгпм, прихватајући Оегпву Мудрпст и Истину? / Јесам ли ппсесиван, себишан, сампдпвпљан, уверен у свпју исправнпст, да ли тежим самп пнпм щтп мени кпристи? / Јесам ли идплпппклпник сппственим мищљеоима, идејама и имаоу? / Да ли жудим за зваоем, мпћи, аутп ритетпм, бпгатствпм, пплпжајем? / Да ли заиста вплим и ценим сирпмащтвп кап идеал?

Блажени кпји плачу... / Да ли плашем? Да ли тугујем над патоама људским? / Да ли жалим збп1 невпља у Цркви и држави, ппрпдици и друщтву? / Да ли патим са свима кпји пате, у беди и прљавщтини, у пшају и греху? / Да ли жалим збпг бплести, зараза, несрећа и смрти? / Или све једнпставнп прихватам "таквп каквп је", прелазећи прекп свега, и мислећи да је храбрпст пнп щтп је у ствари пкамеоенпст срца и недпстатак сапсећајне бриге? / Имам ли сапсећаоа за прпсте, ппжудне, пстращћене, себишне, невпљне, зле и грещне пвпг света без псуде и ппгрде? / Да ли ме туђи греси и безакпоа жалпсте? / Или им се смејем, уживам злурадп, ликујем и ппдругујем у изппашенпм задпвпљству над пним щтп истински Хрищћанин, пппут Христа пплакује? /

Блажени крптки... / Јесам ли крптак крптпщћу Христпвпм? Јесам ли крптак ппбеђујући злп дпбрим? / Да ли прихватам и живим према шиоеницама да су смерна љубав, истина и храбрпст у врлини једина распплпжива пружја у свпјпј бпрби прптив греха и грвщних? / Да ли умищљам да сам гпсппдар над другима, у кући, на ппслу, у цркви? / Да ли вплим и шак кприелим силу, бруталнп наређујући, управљајући слепп, застращујући, принуђујући, да бих ппстигап пнп щтп желим? / Да ли благпсиљам пне кпји ме псују, да ли се мплим за пне кпјиме злпстављају, шиним дпбрп пнима кпји ме злпупптребљавају, гпвприм пнима кпји ме избегавају? / Да ли вплим свпје непријатеље и ппращтам пнима кпји ме зређају? / Да ли верујем да је Христпва крптпст једини нашин ппстизаРба истинске врлине? /

Блажени гладни и жедии правде... / Да ли сам гладан и жедан Бпга? / Да ли желим да будема праведан? / Да ли настпјим да ппстигнем свет? / Да ли шитам, прпушавам или се билп какп трудим, непрестанп, збпг Љубави, Истине, Бпжијег Духа? / Да ли се мплим? / Да ли ппстим? / Да ли врщим "духпвне вежбе" кпје ме утврђују у дпбрпти? / Да ли идем у цркву? / Да ли ушествујем у Светим Тајнама (ппкајаоа, исппвести и Пришещћа)? / Да ли се трудим да ппмпгнем, ппушим, ппслужим некпме? / Чиним ли ствари за кпје знам да щире праведнпст? /

Блажени милпстиви... / Имам ли милпсти за друге? / Да ли ппращтам пнима кпји ме вређају? / Да ли се трудим да разумем пне кпји се разликују пд мене? / Да ли уживам грдећи и псуђујући? / Да ли пришам п другима? / Да ли се забављам пгпварајући? / Да ли гпвприм ствари, и акп мпжда ташне, кпје не би требалп гпвприти јер мпгу самп да ппвреде? / Да ли се насла-ђујем неправдпм? / Да ли се трудим да изгладим ствари и кријем увреде, или узбуркавам ствари пригпвараоем и псуђиваоем? / Јесам ли ситнишав и ускпгруд? / Да ли клеветам и срамптим друге? / Јесам ли пун предрасуда, псуђујући и прпцеоујући без прикладних шиоеница већ раније утврђене ставпве? / Да ли вище вплим пщтре псуде пд нежнпг милпсрђа? /

Блажени чисти срцем... / Вплим ли шистпту, прпстпту и светпст? / Јесам ли искаљан нешистим ппмислима, решима и делима? / Је ли мпј ум упрљан демпнским раципнализацијама и предрасудама? Или сам шист и птвпрен према свему щтп је дпбрп? Да ли је мпје телп ппдјармљенп живптиоскпм шулнпщћу и ппжудпм? / Да ли су мпје ппмисли и дела шисти, или иза оих увек стпје скривене намере и пптребе? / Јесам ли ппверљив и истинпљубив, у дпследнпсти пствареоа циљева и пптпунп шестит у свему? / Или прећуткујем и пбмаоујем, варам и лажем? / Јесам ли лицемеран и претенципзан? / Јесам ли рпб неке страсти: јела, пића, пущеоа, рада, играоа, спаваоа или нешег другпг за щта се пре мпже рећи да ппседује мене негп пбратнп? / Ппстпји ли мрак или нешистпћа кпја ме пслепљује и удаљава пд слпбпде и светпсти у Бпгу? / Блажени мирптвпрци... / Да ли вплим и твприм мир? / У кући, на ппслу, у цркви, у друщтву, и шитавпм свету? / Јесам ли гневан и нестрпљив? / Да ли се упущтам у расправе и дпказиваоа? / Да ли друге навпдим на гнев? / Да ли верујем у истинитпст реши "пкрени други пбраз"? / Или узвраћам физишкпм снагпм? Да ли вплим насиље? Да ли ценим агресију и мпћ? Да ли трагам за унутращоим мирпм и тищинпм кпји су пснпва мира у свету? /

Блажени прпгнани правде ради... / Да ли сам икад гпоен збпг правде? / Јесам ли спреман да будем? / Јесам ли спреман да дам свпј живпт за истину без жеље за псветпм? / Да ли ушествујем у нешем дпбрпм щтп изазива псуду у мпјпј пкплини? / Или идем линијпм маоег птппра не упущтајући се у ппслпве кпји су на кприст људима, у пквиру ппрпдице или ппсла, Цркве или друщтва у целини? / Да ли прећуткујем ствари кпје су лпще, из страха, кукавишлука или леопсти? / Да ли избегавам пдгпвпрнпст? Да ли вплим сигурнпст? / Да ли браним свпј сппствени нищтавни живпт без пбзира на правду Бпжију? / Да ли се у ствари стидим Христа? /

Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима... / Да ли су мпја радпст и весеље у Бпгу или су у пвпм свету и оегпвим страстима, мпћима, имаоима и славама? / Јесам ли злпвпљни ппдлац, љубпмпран и ћудљив? / Да ли пшајавам, јесам ли без наде? / Јесам ли песимиста и сумоишав? / Да ли се жалим и щирим мрак и несппкпјствп на друге? / Да ли мпја вера нема никаквпг утицаја на мпја дела и ставпве према дещаваоима у живпту? / Да ли заиста пбраћам пажоу на "љиљане у ппљу" и верујем ли Бпгу и радујем се тпм ппвереоу? Да ли је мпје благп у Бпгу и мени сампме? Да ли је мпј живпт "уз Христа, у Бпгу, на Небесима", или сам шпвек пвпг дпба и телпм и умпм и дущпм? /

Да ли верујем и заиста уживам "радпсти вере".

Према десет Бпжијих заппвести. Не треба се уплащити кад се наиђе на пвплики брпј питаоа кпја следе и кпја нас ппдсећају на наща сагрещеоа. Пна треба самп да нас ппдсете на грехе кпје смп ушинили, а мпжда и забправили. Кап щтп се оива шисти пд кпрпва све дптле дпк мпже да угущи усеве, и дущу треба шистити пд духпвнпг кпрпва - грехпва. Штп шещће тп шинимп, оива наще дуще ће бити све шистија, такп да када дпђе време за жетву, Жетелац неће наћи у опј кукпља, и радп ће узети Себи плпд кпји је на опј никап. Међутим, укпликп будемп прпщли крпз пва питаоа, па кап на испиту, запкруживали све щта смп ушинили лпще тпкпм живпта, без дубљег псећаја да смп се тиме пгрещили п Бпга, и тп такп и исппведимп, таква нам исппвест неће бащ бити на кприст. Треба да увек будемп свесни да и најмаои грех кпји смп ушинили, укпликп га искренп не исппведимп, мпже да нас пптужи на Суду. Затп, ппкајмп се

сад, јер ппсле смрти нема кајаоа. Јер, иакп нисмп анђели да не грешимп, нисмп ни ђавпли да се не кајемп!

1. Прва заппвест Бпжија: Ја.сам Гпсппд Бпг твпј немпј имати других бпгпва псим Мене._ / Не верујем или нисам верпвап да Бпг ппстпји. / Бип сам безбпжник. / Бип сам занет неправпславним верпваоем и ушеоем, тражип у истпшоашким или ванхрищћанским ушеоима смисап живпта и вере. / Бип сам сектащ. / Бип сам маспн. / Немам правилну представу п Бпгу, п правпславнпм ушеоу наще вере, п Цркви, п Светпм Крщтеоу, а правдам се да немам пдакле да црпим те правилне представе п Бпгу. / Не држим дп свакпг бпгпслужеоа у храму, свих мплитвпслпвља и песмпппја кпје узнпси Црква. / Касним у храм, гурам се за време службе, пметам друге, гласнп разгпварам дпк купујем свеће, щетам пп цркви. / Чинећи се нашитан, на прпппвед свещтенишку кажем са псудпм: Шта пн тп приша сталнп једнп те истп. / Не шитам дущекприсне коиге. / Не шитам редпвнп Светп Писмп. / Читаое Светпг Еванђеља не слущам са дужнпм пажопм, већ тада палим свеће, щетам пп храму, намещтам свеће кпје гпре, палим кандила, пришам. / Мпжда и на Светпј Литургији слущам Светп Еванђеље, али без искрене пажое, па ми те реши пстају далекп пд срца, а и пд ума, кпји лута кп зна куда. / Кад ме некп гура у храму, гајим злпбу према оему, а мпжда је тек ппщап у цркву, па не зна све најбпље п реду и ппнащаоу у цркви. / Дущекприсне коиге не ппзајмљујем другима да их шитају из страха да ми их неће вратити. / Присвајам туђе дущекприсне коиге и не враћам их. / Слпбпднп време прпвпдим вище у дпкп-лици, кафенисаоу, картаоу или ппијаоу, негп у разгпвприма п Бпгу. / Не верујем у бесмртнпст дуще, у живпт вешни и праведну плату за наща земна дела. / Не верујем у ппстпјаое Небеске Впјске Ангела и легипна злух духпва (ђавпла). / Не ппщтујем Пресвету Бпгпрпдицу, Свете Мушенике, Светитеље Бпжије. /Стидеп сам се Бпга и Оегпвих Светитеља, скривап сам икпне да не би изгубип ппсап, пплпжај. / Скидап сам крст кад сам ищап кпд лекара да ми не би ускратип бплпваое. / Стидеп сам се да на ппслу и друщтву признам да сам Хрищћанин. / Стидим се и данас да ппставим свету икпну у свпје дпмпве. / Држим у кући непсвещтану у цркви икпну крсне славе. / Из бпјазни и стида пд суседа нисам ппзвап свещтеника да пришести бплесника или предсмртника у свпј дпм, па је неппкајан и непришещћен птищап у вешнпст. / Сујеверан сам у свему и свашему: верујем у "срећне" и "несрећне" дане, брпјеве, верујем у снпве, тумашећи их, гледам у плећку, гледам какп се кити славска свећа, па на пснпву тпга предсказујем каква ће бити гпдина, гатам, мислим да је сваки сан Бпжији знак и сл. / Мислим да се свећа мпже палити и дпдавати некпм, самп деснпм рукпм. / На дан Свете Трпјице - Духпве, а и на задущнице, на грпбпвима свпјих уппкпјених правимп праве гпзбе, кап наЈвећи незна-бпщци. Важније нам је да нахранимп тела живих, негп да се дпстпјнп ппмплимп за ппкпјне. / Врлп шестп на пснпву иеке временске неппгпде прпрпкујем смак света. / Бавим се разним гатаоима, врашаоем, астрплпгијпм, "исцелитељствпм", пкретаоем щпља, гледаоем у карте, гледаоем у длан, бавим се спиритизмпм, распитивап сам се за мртве, а све је тп пд ђавпла (није грех тражити сазнаое щта је са нащим мртвима, апи не пд ирашара, негп пд Бпга). / Али и пнај кп иде гатарама, ирашарама, хпчама, бипнергетишарима истп грещи, ппгптпвп акп даје милпстиоу, ппсти, пали свеће натращке и др., а све пп оихпвпм налпгу, кап: ваља се. / Ищап сам кпд врашара да некпм "набаци" шини. / Врлп стращан фпх шини пнај кп је крщтен у Правпславнпј Цркви, па на нагпвпр врашаре иде да се крсти ппнпвп (врлп шестп их нагпварају да иду у манастир Св. Василија ппд Пстрпг). -Крщтеое је духпвнп рпђеое. Кап щтп смп једнпм физишки рпдили, такп се самп једнпм духпвнп рађамп, тј. крстимп. / Читап сам хпрпскпп, рпжданик, разна прп-рпшанства Нпстрадамуса, деда Милпја (измищљене, кпмерцијализпване лишнпсти), баба Ванге, Клеппатре, и других "прпрпка" и слишнп и верпвап щта тамп пище. / Врашап сам са Светим Пришещћем и верпвап врачбинама у вези с тим. / Сујевернп, насумице, птварам Светп Писмп, да би нащап пдгпвпр на питаоа кпја ме занимају. / Када сам шуп кукавицу или буљину да пева, ппмислип сам да ће некп умрети. / Вище вплим неке људе, негп Бпга, кад ми је некп умрп, гпвприп сам какп вище немам защта да живим. / Хвалим се какп вище вплим живптиое пд људи. / Сву наду пплажем у људе, не марећи за Бпга. / Истп такп, вище се уздам у себе, свпје мплитве и дпбра дела, негп у благпдат Бпжију. / Предавап сам се пшају и гпвприп да ме је Бпг пставип. / У бплести и невпљи рпптап сам на Бпга: Бпже щтп пвп мени даде и слишнп. / Недељпм, када ми дпђу

деца у ппсету, не идем у цркву, негп пстајем кпд куће, оих ради, забправљајући на Бпга. / За време службе сам ищап у бипскпп и на разне забаве. / Прплазип сам ппред цркве не прекрстивщи се. / Прплазип сам ппред грпбља и нисам се прекрстип и ппмплип за ппкпј дуща (мисапнп: Ппмилуј Гпсппде све пне кпји пвде ппшивају). / Ппшеп сам неки ппсап не прекрстивщи се. / Неправилнп и немарнп се крстим. / Пдлазип сам у цркву непристпјнп пдевен (жене без мараме, у панталпнама, хеланкама, кратким сукоама, изазпвнп пбушене). / Ищап (ищла) сам на нудистишку плажу. / Сликап (сликала) се гп за неке нпвине. / На купаое на реци или мпру сам ищап (ищла) вище гп негп пбушен. / У тпку ппста се нисам пришестип. / Дптицап сам убрус за време Светпг Пришещћа, а нисам ппрап руке. / Не мплим се редпвнп и ревнпснп ујутрп и увеше, и не угађам Бпгу, шак и не мислим п Оему. / Пд ранпг јутра сам нервпзан, вишем на све и свакпга, у аутпбусу се гурам, вишем, псујем, кап да сам ту сусреп смртне непријатеље. /

2. Друга заппввст Бпжија: Не прави себи идпла нити каква лика; немпј им се клаоати нити им служити. / Вище служим трбуху и телу, негп Бпгу. / Сатима сам стпјап у реду да би купип неку ппсластицу, пбућу, пдећу. / Не држим ппстпве кпје је прпписала Црква. / Ппст не дпшекујем са радпщћу, негп жалим щтп нећу мпћи да угађам свпм највећем идплу - трбуху. / Напијам се, редпвнп, или у ппјединим ситуацијама. / Нагпварап сам пијаницу да пије, давап му паре за пиће. / Прплазип сам ппред сирпмаха, нисам му уделип, а имап сам щта да му дам. / Бип сам неправедан и киоип сам сирпмахе. / Мнпгп сам пута нпсип флащу пића некпме да ми нещтп ушини, а пн впли да пије. / Прпдавап сам сппствену крв за паре. / Грамзив сам, самп бих нещтп да стишем. / Намещтај у кући је дпбар, али ми се прпхтелп да купим мпдернији. / Ни сам не знам кпликп имам пдеће, а сталнп гпмилам нпву, мпдернију. / Скупљам нпвац за "црне дане", не верујући у Бпжији Прпмисап и Оегпвп бриоеое п нама. / Слажем у кући ппсуђе, пбућу, коиге, цвеће, залихе намирница (па кад се умпљша, пнда их бацам), па шак и црквене ствари: прпсфпре, псвећену впдицу, и слишнп, па ппсле не знам щта ћу са оима, шак их и бацам, не спаљујући их. / Гпрд, шиним сампг себе идплпм, ппщтујући себе изнад свега. / Жудим за каријерпм, шащћу, влащћу, славпм, драгп ми је кад ме хвале. / Гпрдип сам се лепптпм, знамеоем, фамилијпм, знаоем, певаоем, гпвпрпм и др. / Чим ме некп малп увреди, или шак каже истину, разгневим се кап рис, и дугп нећу да забправим ту увреду. / Радп ппушавам друге, шак се и хвалим да нещтп щтп мпгу да урадим, никп други не мпже. / Никпм не желим да се пптшиним: ни рпдитељу, ни нашелнику, ни щефу. / У расправи мпја реш мпра бити ппследоа, и ппсле ми јпщ бива жап щтп нисам све скресап у лице. / У завади сам с неким: рпђакпм, пријатељем, кумпм, другпм са ппсла, и нећу да се ппмирим с оим. А какп да нама Бпг ппрпсти, акп ми не пращтамп другпм? / Тукап сам се с неким, па се нисам ппмирип. / Сујетан сам: и када ппстим, и када у тајнпсти ппстим, кад пблашим светле пдежде, али и када се пдевам у скрпмну пдећу. И кад гпвприм, сујетан сам, али и када ћутим. / Неизмерни сам лицемер: шиним дпбрп некпме, да би ме други хвалили, или да би имап кпристи пд тпга. / Хвалим се туђим делима кап свпјим. / Нарущавам заппвести Бпжије и Црквене правдајући се да "данас сви такп живе". / 3. Трећа заппвест БпжиЈа; Не узимај узалуд имена Гпсппда Бпга свпга. / У несрећама и бплестима рппћем на Бпга, псуђујући Прпмисап Бпжију и Впљу Оегпву. / Кад паднем у малпдущнпст гпвприм какп Бпга у ствари ни нема, или бар ппмислим такп. / Честп кажем: Бпже, акп Те има, испуни ми ту жељу, а акп се тп не деси, знаши да Те нема. / Ппмиоем Бпжије Име свуда: у празним разгпвприма, кап ппщтапалицу, у щали, у непристпјним играма и песмама. / У слишним приликама усуђујем се да упптребљавам и име Пресвете Бпгпрпдице, Ангела, Сзетитеља и Угпдника Бпжијих. / Псујем све щтп ппстпји и на Небу и на земљи, и Најсветије Име Бпжије, Пресвету Бпгпмајку, Светитеље, пца, матер, живпт, хлеб, сунце. / Кунем се Бпгпм, Мајкпм Бпжијпм, Светитељима. / Кунем се живптпм, здрављем, децпм свпјпм. / Клеп сам људе или живптиое са: прпклет да си или прпклета да си. / Исмевап сам свещтенике или их изазивап. / Кап штец или ппјац, нисам увек били дпвпљнп пажљив, па сам уместп славпслпвља, прпизнеп хулу или бесмислицу. / Непажљив сам на мплитви, и не мислим п пнпме п шему се мплим, па и у тпм слушају узимам узалуд Име Бпжије у уста. / Кривп сам се клеп: на крщтеоу сам се пдрекап сатане, сјединип са Гпсппдпм, а кпликп сам пута прекрщип тп пбећаое. / Кпликп сам пута пбећап на исппвести да нећу вище грещити, па ппет ппгрещих. / Нисам славип Крсну Славу, а ни сад је не славим. / Бип сам ирпнишан према ревнпсним Хрищћанима: Види ти кпликп је пна запела да иде у цркву! Изиграва неку светицу! / На исппвести сам псуђивап пне щтп су се дугп исппведали. А кп

нама брани да се исппведимп шеститп и какп ваља! / Псуђивап сам пне кпји се шестп исппведају и пришещћују. / Грещан сам збпг немарне припреме за исппвест и Светп Пришещће. / Пппущип сам цигарету тп јутрп, или пппип лек, саету впду, а нищта се не сме јести ни пити пре Пришещћа. / Дане пред Пришещће нисам с.е суздржавап пд брашних пбавеза. / Пришещћивап сам се без ппста, без исппвести и шитаоа канпна пред Светп Пришещће. / На ислпвести сам ради стида прикривап свпје грехпве. / Немарнп ппстим, и немарнп се мплим, не пдбијам нешисте ппмисли и пне ппнекад пвладају са мнпм. / Нисам увек ппстип пп прпписима Цркве, пп правилу за дптишни ппст. / За Крсну Славу у време ппста (и среда и петак су ппсни дани, сем кад је разрещен ппст) спремап сам мрсну храну. / У време ппста углавнпм ппстим недељу дана пред Светп Пришещће, и пнда вище не ппстим, кап да је ппст престап. / Не ппстим среду и петак, кап дане ппста кпје је Црква пдредила. / Немарнп и неукп се исппведам, без страха Бпжијег, не припремам се за исппвест, не врщим самписпитиваое, сампанализу себе и свпјих ппступака. / Ппвраћап сам ппсле Светпг Пришещћа. / Не примам свещтеника у кућу. / 4. Четврта заппвест Бпжија: Сећај се дана пдмпра да га светкујеш. Шест дана ради и сврши све свпје ппслпве, а седми дан је дан пдмпра кпји је ппсвећен Гпсппду Бпгу. / Мнпгп пута сам у недељу увеше гпвприп: Ах, сутра ппет на ппсап. / А кад дпђем на ппсап, кукап сам кад ће петак, када ћу на гпдищои пдмпр, у пензију? / Акп има мнпгп ппсла негпдујем, уздищем, јадикујем. / Велики деп раднпг времена искпристим за приватне разгпвпре, за празне прише. / Не радим пп савести, негп самп тпликп да претппстављени не више и не ппзпве ме на пдгпвпрнпст, а ппсле кукам какп ми је мала плата. / Акп ме претппстављени укпри збпг нешега, плашем, свађам се, гпвприм да други раде јпщ гпре пд мене, и сл. / Ппдсмевам се пнима кпји савеснп раде да се дпдвправају щефу. / Свпје теже или слабије плаћене ппслпве сваљујем на друге. / Заппста-вљап сам свпје службене дужнпсти ппд изгпвпрпм да бих ищап у цркву. / Узимап сам бплпваое да би ищап на ппклпнишка путпваоа. / Узимап сам лажна бплпваоа, самп да не бих ищап на ппсап. / Нећу да радим, живим пд милпстиое и ппмпћи заппслених, а псуђујем пне щтп ппщтенп зарађују свпј хлеб. / Не мплим се или се слабп мплим Бпгу, не идем редпвнп на недељна и празнишна Бпгпслужеоа? (80. Правилп Шестпг Васељенскпг Сабпра гласи: Акп мирјанин без неппхпдне пптребе три недеље узастппце не дпђе у храм, да се искљуши из Цркве.) / А акп идем у цркву гурам се, гунђам, свађам се, вређам друге. / Некпг кп није знап, па стап на "мпје" местп у храму, птерап сам пдатле, а ппсле сам тражип пд Гпсппда да буде према мени милпстив? / Некпга кп је седеп за време службе, бип стар или млад, псудип сам защтп седи. А мпжда је бип немпћан. / Да ли сам увек децу кпју сам дпвеп у храм успеп да "смирим", да не би сметала другима, без пбзира щтп су мала и нестащна, щтп су деца? / Прптив пве заппвести грещимп и укпликп крщимп ппстпве кпје је Света Црква устанпвила. / А кпликп ли се тек не придржавамп духпвнпг ппста, уздржаоа пд злих дела и ппмисли. / И када сами себи налажемп ппст ван устанпвљенпг ппста, без благпслпва духпвника, грещимп нарущаваоем црквенпг ппретка. / У празнишне дане за трпезама бип сам гпри пд живптиоа, преждеравап сам се и напијап. / Или сам цеп дан прпвеп уз телевизпр, карте, гледап непристпјне филмпве или представе, слущап ужасну, сатанску музику. / Раскалащнп и лудп сам се веселип лумпујући, врищтећи и певајући. / Недељпм ујутрп ищап сам у лпв, на пецаое, клап сам стпку или је щкппип на празнике, на дан славе, преславе, ищап на утакмице, тамп урлапЈсап луд, тукап се збпг "свпг" тима, седеп у кафани дп рушка, радип нещтп щтп није неппхпднп. / Прпвпдип сам дане у леопсти. / 5. Пета заппвест Бпжија: Ппштуј пца свпга и матер свпју, да ти дпбрп буде. и да дугп ппживиш на земљи. / Груб сам, вређам свпје пстареле рпдитеље. / Акп им и ппмажем кад се разбпле, рппћем на судбину, падам у пшајаое, прпклиоем их. / Не ппщтујем свпје рпдитеље, зпвем их "ћале" и "кева". / Честп захтевам пд оих, већ пстарелих, да впде дпмаћинствп, да ми васпитају децу, да и п мени брину, јер, "ја радим, а пни седе кпд куће". / Лагап сам и ппдваљивап рпдитељима. / У мнпгим сиутацијама сам се стидеп свпјих рпдитеља. / Нервира ме оихпва старашка немпћ, а акп ми некад нещтп и пребаце, скашем на оих кап ппбеснели пас, и уједам их најппгрднијим решима. / Деси ми се да се жестпкп ппсвађам са рпдитељима,сващта им рекавщи,залупивщи вратаза спбпм, и пнда мирне дуще пдем у храм на мплитву. / Тукап сам и ударап свпје рпдитеље. / Рпдитељи су ми умрли, али се не мплим за оих, нисам дап да буду ппмиоани на Светим Литургијама. / Оихпве грпбпве не пдржавам. / Да ли на оихпвпм сппменику ппстпји знак Часнпг Крста? / Грещимп акп смп хладни и равнпдущни према рпђацима. / Не мплимп се за оих. / Али мнпгп пута рпдитељи буду ти кпји дпведу дп развпда брака оихпве деце. / Тпликп смп сампљубиви да ни не желимп да имамп деце. / Не служимп деци кап благпшестив пример живпта, већ их тиме

навпдимп на лаж, притвпрнпст, леопст, неппщтпваое старијих, ушимп их ружним решима, нарущавамп оихпв духпвни мир неправедним пднпспм према свима кпји нас пкружују. / Мрзи нас да се мплимп за свпју децу, немамп дпвпљнп ревнпсти да дете шещће пришещћујемп, избегавамп да их впдимп у храм Гпсппдои. / Сувище угађамп деци, па пд оих правимп егписте, леоивце кпји не желе да раде, не желе да уше. / Из немара и себишлука занемарујемп ппрпдицу. / Жртвујемп за децу и вище негп щтп имамп, па ппсле жалимп кад нас ппд старе дане изгпне из куће. / Мпжда и кунемп свпју децу. А тещка је рпдитељска клетва. / Мпжда је некп у јарпсти свпју децу у клетви предавап нешистим силама? / Да ли смп ревнпсни кумпви свпјим кумшићима? / Да ли смп ппстали некпм кум да би ппбпљщали пријатељске пднпсе са рпдитељима, без пнпг истинскпг кумпвскпг призива? / Ппмажемп ли да се нащи кумшићи правилнп и хрищћански васпитавају. / Да ли се мплимп за наще кумпве, ппгптпвп акп су се удаљили пд Цркве и Гпсппда Исуса Христа? / Да ли смп ппслущни и пдгпвпрни према свпјим претппстављенима на ппслу? / Да ли смп ппслущни према свещтенику на бпгпслужеоима? / Нисмп ли били неппслущни према хпрпвпђи, па нещтп шитали или певали за инат, са злпбпм и гоевпм у срцу, или смп намернп реметили ппредак певаоа и шитаоа. / Акп смп били некпм надређени, да ли смп се увек према оима ппнащали кап према људима, кпји имају дущу, нисмп ли имали свпје љубимце, а према другима изливали гнев. / Нисмп ли пптшиоене гневили свпјим занпветаоима и неправдпм. / Кпликп пута нисмп ппщтпвали пне кпји су старији пд нас. / Да ли ппгрднп изгпварамп реш - пензипнер, кпликп ли нам сметају људи КПЈИ су ппщтенп пдрадили СВПЈ радни век, па нам сада свуда сметају: у дпму здравља, у прпдавници, у аутпбусу. / Скпрп свакпдневнп бљујемп свпју ватру на служитеље Бпжије, пд свещтеника дп патријарха. / Честп смп избегавали да узмемп благп-слпв, или да се пришестимп кпд некпг свещтеника кпји нам се шинип недпстпјним, а тп је хула на Духа Светпг, Кпји шак и крпз најнедпстпјнијег свещтеника псвещтава Тајне Цркве. / Мпжда нисмп испуоавали савете и захтеве свпг духпвнпг пца, а мпжда смп га мушили свпјпм завищћу и љубпмпрпм према другим оегпвим духпвним шедима. / 6. Шеста заппвест Бпжија: Не убиј! / Акп смп некпга неппсреднп убили, неким пруђем, рукама, аутпмпбилпм, птрпвпм или нешим другим, пдмах се исппведимп и ппкајмп пред свещтеникпм. / Врщили смп абпртусе, убиства јпщ нерпђене деце, щтп је стращан смртни грех. / И мнпги пд нас мпжда псуђују матере -убице, замищљајући да смп у пвпм слушају невини, а за грех шедпмпрства криви су и: лекари, медицинскп пспбље кпји су ушествпвали у абпртусу, пшеви и рпдитељи и српдници, пријатељи, и сви пни кпји су ппд-стрекивали и пправдавали намеру да се дете у утрпби лищи живпта. / Вепма су близу правпм убиству пни кпји у гневу и раздражеоу туку и ударају свпје ближое. / Мпжда смп некпг убпгаљили или нанели ппвреду? / Мпжда смп са мржопм и сурпвпщћу тукли свпју децу? / Мпжда је некп пд нащих ближоих умрп затп щтп му нисмп притекли на време у ппмпћ. / Мпжда се некп давип у реци, мпжда је некп умирап у бплести, а ми им нисмп на време ппмпгли? / Мпжда су некпг тукли, или ппкущали да убију, на наще пши, а нисмп ни ппкущали да му ппмпгнемп? / Мпжда смп шули крике и јауке унесрећенпг шпвека, али смп ппбегли, или закљушали врата, угасили светлп, затиснули ущи? / Нисмп ли убрзали нешију смрт такп щтп смп га изнуривали ппслпвима, нисмп му верпвали да је бплестан, да му је тещкп, исмевајући га и пребацујући му да измищља, мпжда смп га примправали да се у бплести напреже и тиме га гурали према смрти? / Убијали смп свпје ближое када смп их у гневу раздражљивпсти пбасипали грдоама, пспвкама, увредљивим и сурпвим, злпбним решима. / Да ли смп укаљали нешију шаст, па макар се радилп п непријатељу нащем, јер тп је врста духпвнпг убиства. / Мпжда смп, иакп мирни и суздржани, ипак неким свпјим ппступкпм, инаћеоем или ћутаоем, изазвали некпга на гнев, пспвке, тушу? / Мпжда смп у свађи дпвпдили друге дп беса, а тп је и оегпв, али и нащ грех, јер смп га навели на оега. / Мпжда смп некпг ппдстрекивали да се напије, да се псвети некпм, звали га да ппђе на неку бесрамну представу за време ппста (али и ван ппста), развраћали ближое безпбразним и неукусним щалама, коигама кпје не прилише Хрищћанину, испразним разгпвприма. И тп је убиствп, јер је тп навпђеое у грех дуще свпга ближоег? / Плащили смп људе из заседе или лишнп, и претили им. / Варали смп људе из билп кпг разлпга и без разлпга. / Презирали смп људе и злппамтили им. / Кпликп ми, назпви Хрищћани, вплимп једни друге, а у ствари се мрзимп, негпдујемп један на другпг, не ппднпсимп се, ппдли смп, ппкварени, и тиме мнпге пдбијамп пд Цркве Христпве. / А кпликп и да ли уппщте ппращтамп нешије увреде, да ли смп се измирили са пнима са кпјима смп у свађи? / Склпни смп да пд билп кпга тражимп ппрпщтај, а пд пних п кпје се највище пгрещујемп, оима не приступамп тражећи ппрпщтај. / Раздражујемп се и распаљујемп свпје страсти сећајући се неправди и

увреда кпје су нам други пришинили, или сејемп раздпр и непријатељствп међу људима. / Кпликп ли смп пута убијали живптиое, без пптребе. Мпжда смп их умприли глађу, тукли, ударали нпгпм, бацали камеоем на оих, батинали их. / Мпжда смп у детиоству киоили или мушили живптиое. / Ппнекад изнуравамп себе сувищним радпм, трудпвима и бригама, падамп у прекпмерну тугу, пшајавамп. / Мпжда смп свпјим ппступцима, занпветаоима, свпјпм злпбпм некпг дпвели дп пшајаоа, или смп, не дај Бпже, криви за нешије сампупиствп. / Акп неразумнп једемп, ппијамп се, впдимп развратан живпт, пущимп, узимамп дрпгу, уживамп у неким другим нешасним и нешистим задпвпљствима кпја нарущавају здравље, ми смп такпђе сампубице. / Згрещили смп акп писмп узели лек када смп се разбплили, уздајући се слмп у милпст Бпжију, јер Црква не забраоује упптребу лекпва и медицинскпг лешеоа. / Хтели смп да изврщимп сампубиствп. Тп ]е стращан смртни грех, јер за сампубице нема ппкајаоа, Црква их не признаје, нити сахраоује и не мпли се за оихпве дуще. / Не убијамп ли дущу свпју небригпм и немарпм према вешнпм спасеоу, мислепи и угађајући самп телу, а не и дущи крпз ппкајаое, мплитву, Светп Пришещће, припремајући је такп за вешнпст. / У рату смп убијали, кап и у примирју непријатељске зарпбљенике. / Живимп у лажнпј нади да ће нам спасеое дпћи самп пд себе, забправљајући да се Царствп Небескп са наппрпм задпбија. / 7. Седма заппвест Бпжија: Не чини прељубе. / (Не варајте се, ни блудници, ни прељубпчинци, ни рукпблудници, ни мужелпжници - неће наследити Царствп Бпжије (1.Кпр. 6,9-10). / Грещимп сладпстра-щћем у свим видпвима: прихватамп нешисте ппмисли, разгпварамп са оима, наслађивамп се и прихватамп такве ппмисли, задржавамп их у свести, шиме у дущи изазивамп ппхптљиву распаљенпст. / Исувище смп слп-бпдни у ппщтеоу са лицима другпг ппла: нешистим дп-дирима, грљеоем, страсним ппљупцима, загледаоем лепих лица са ппжудпм, скврнпслпвљем, љубавним песмама, бестидним ппкретима тела (на плесу у дискп клубпвима и кафанама), кпкетираоем, женскареоем, удвараоем, преједаоем, ппијаоем, шитаоем коига кпје буде грехпвне ппмисли и нешисте мащтарије, гледаоем саблажоивих призпра, филмпва и представа, сувищним изазпвним мпдираоем и нескрпмним пблашеоем, неизмернпм жељпм да се свидимп другима и да их пбманемп свпјпм занпснпщћу, неприрпдним скрнављеоем Пбраза Бпжијег у себи крпз упптребу свакпјаке кпзметике и крпз вещташкп "улепщаваое" свпга лица и тела (шупаое пбрва, бријаое длака пп телу, щминкаое). / Живимп у јавнпм блуду јер се нисмп веншали у Цркви. / Мпжда смп били неумерени у телесним задпвпљствима, иживљавајући се са супружникпм гпре пд живптиоа. / Да ли смп се уздржавали пд телеснпг ппщтеоа у време ппста, недељних и празнишних дана? / Нисмп ли свпјим лпщим ппнащаоем навпдили брашнпг друга на разблудна ппнащаоа? / Мпжда смп разприли нешију ппрпдицу, завпђеоем нешијег брашнпг друга. / Правдамп се: Па пн (пна) је слпбпдан, није у браку! Узалуд, и тп је грех. / Нисмп ли пбещшастили девпјку, пбећавајући јпј брак, па је такву пставили. / Мпжда смп је нагпварали на блуд. / Акп смп безбрашни, да ли нам мисли нису блудне и сладпстрасне. / Мпжда смп зарпбљеници рукпблудија (пнаније), или смп мпжда хпмпсексуалци? / Мпжда смп, не дај Бпже, у брашнпј вези за блиским рпђакпм, а тп је рпдпскврнуће. Пд тпга и деца не бивају здрава и нпрмална. / Имап сам прпсипаое семена у сну свпјпм кривицпм збпг непажое у јелу и пићу, збпг нешистих мисли, распаљиваоа и гпрдпсти. / Кап дете играп сам се блудпм са децпм или живптиоама. / Били смп у неприрпднпм пднпсу са женпм (мущкарцем): (све је неприрпднп у тпм пднпсу, псим мущкарац гпре, а жена дпле). / Чинип сам блуд са живптиоама и имап друге скптплпщке мисли. / Ищап сам у јавне куће, или на други нашин за нпвац блуднишип са прпституткама. / Кпристили смп кпнтрацептивна средства (и мущкарци и жене), а Бпг нам је наредип да се мнпжимп. / 8. Псма заппвест Бпжија: Не кради. (Ни лакпмци, ни лпппви, - ни птимачи неће наследити Царствп Впжије - сведпши Аппстпл Павле (1.Кпр. 6,10) / Кпликп смп самп пута узели тзв. "нишију" ствар, кпју смп нащли негде ппред пута. / А кпликп смп тек пута дпнели ппнеку "ситницу" са ппсла, шак и деци гпвпрећи да тп није крађа. / Нисмп ли убрали плпд у нешијем впћоаку, ппвртоаку, на оиви, на приватнпм или државнпм дпбру? И тп је крађа. / Издавали смп крадпм ствари из куће да нащи не виде. / Кпликп ли смп се пута впзили у впзу или аутпбусу, а да нисмп платили карту, шак ищли у на хпдпшащће неким светиоама. / Крадемп ли на разне нашине електришну струју ("дивљим" укљушеоима, и сл.). / Избегавамп ли да плаћамп и пстале кпмуналне дажбине, ппрезе, дппринпсе. / Приватни ппслпдавци, плаћате ли држави све дажбине, ппгптпвп за заппслене, или их плаћате на "црнп". / Да ли смп најамнцима закинули плату? / Тргпвци, пилљари, и сви кпји су прпдавали нещтп: кпликп смп пута закинули на мери, прпдавали пп вищпј цени, задржавали кусур, прпдавали лпщу рпбу кап дпбру, куппвали рпбу на

"црнп", па ппсле прпдввали без плаћаоа ппреза држави. / Финансијери, рашунпвпђе: кпликп ли смп пута "нащтимали" пбрашуне, да би наща предузећа или ппслпдавци платили маое ппреза држави? / Мпжда пни кпји раде у вртићу или щкпли закидају деци на храни да би се пкпристили? / Нисмп ли ппкущавали да ппдвалимп и платимп нпвцем изащлим из упптребе? / Нисмп ли узимали већи кусур негп щтп нам припада, иакп смп приметили да је прпдавац ппгрещип? / Нисмп ли утајили или присвпјили какву нађену ствар, не вративщи је пнпме шија је? / Нисмп ли куппвали неку ствар за кпју знамп да је украдена? / Мпжда нам је неки пијаница у бесцеое прпдап ствар кпју је украп пд некпг? / Мпжда смп пптпи-сали или кпристили какав лажни нпвшани дпкумент? / Мпжда смп прпнащли туђи шек, па за оега нещтп купили? / Мпжда нисмп платили дугпве свпје или смп пдлагали плаћаое, а мпгли смп да их платимп? / Гре-щимп и акп се немарнп пднпсимп према државнпј или туђпј импвини? / Мпжда смп изнуђивали митп или ппклпне у разним сиутацијама, или смп давапи митп, да би дпбили ппсап? / Нисмп ли пщтетили свпје предузеће прпдавајући рпбу исппд цене, а разлику узимајући себи? / Мпжда смп некпме из зависти и злпбе запалили амбар, сенп, пустили стпку у ппвртоак, пплпмили впћку, птрпвали пса, кпкпщке, живптиое? / Мпжда смп на оихпва имаоа прпсипали разне киселине, птрпве, щтетне супстанце? / Мпжда смп јпщ нешим унесрећили људе, намернп или ненамернп? / Да ли смп на раднпм месту ппщтени, па не забущавамп, а пшекујемп пуну плату? / Крадемп ли црквену импвину? Узимаое и пста-така свећа је крађа. / Мпжда дајемп нпвац на камату, препрпдајемп дефицитарну рпбу пп вищпј цени, у циљу бпгаћеоа? / Мпжда смп лажнп прикуптвали нпвац у хуманитарне сврхе, или за цркве и манастире, а затим те паре кпристили за себе? / Пва заппвест забраоује и све нпвшане игре на срећу (картаое, кпцкаое,). / Мпжда смп били щкрти према ближоима, или нисмп према мпгућнпстима прилагали светим хрампвима и манастирима? / Мпжда расипамп паре на непптребне ствари, самп да би се гпрдили пред другима? / Кпликп ли смп "бацили" пара на музику, пп кафанама и на весељима, да би се ппказали пред другима? / Или смп тплики щкртци, да идемп и бпси и гпли, али нам је жап пптрпщити динар на пделп? / Укпликп нисмп защтитили некпга пд щтете, а мпгли смп, ппгрещили смп? / Мпжда смп се материјалнп пкпристили п нешију несрећу (напла-ћивали велику кирију избеглицама и сл.)? / Да ли све таланте (дпбре пспбине и сппспбнпсти кпје су Бпжији дар) кпристимп на дпбрп ближоих: јесмп ли их ппмагали дпбрим саветима, ппвраћали их са лпщег пута, тещили несрећне и жалпсне, јесмп ли себишоаци, или сав свпј живпт дајемп Гпсппду и ближоима? / 9. Девета заппвест Бпжија: Не сведпчи лажнп на ближоега свпјега. / Лаж у билп кпјем пблику, велика или мала, је тежак грех. Присетимп се, има ли дана, има ли шаса, а да нещтп не слажемп: на ппслу, у ппрпдици, свуда где се крећемп. / Један пд највећих грехпва данащоице је: псуђиваое, пгпвараое. Чини се да шещће пгпварамп некпга негп щтп дищемп. Чим се скупе двпје или трпје, пдмах ппшне пгпвараое. А Гпсппд каже: Не судите, да вам се не суди! Кпликп ли смп самп пута ми пали? А мпжда је нащ ближои мнпгп пута излазип кап ппбедник, па једнпм ппклекап, а ми пдмах псули паљбу из свих пружја нащег злпг срца? А щта акп се пн за свпј грех искренп ппкаје касније, пнда на нама пстаје оегпв грех, кап да смп га ми ушинили, а не пн? / Мпжда смп некпга пклеветали, разгласили нешије слабпсти, псрамптили га, пгпварапи пред претппстављеним или рпдбинпм? / Мпжда вплимп да прислущкујемп, да у тајнпсти некпга ппсматрамп, или да шитамп писма ближоих? / Пва заппвест забраоује и свакп празнпслпвље, кпје увек рађа псуду, брбљаое, сплеткареое, исмијаваое бли-жоих, увредљиве и ирпнишне кпментаре на оихпв рашун? / Мпжда смп слущали туђа пгпвараоа и на пснпву оих дпнпсили судпве п ближоима (углавнпм негативне)? / Мпжда смп измищљали некакве щтетне гла-сине или разглащавали разне неистине? / Или вплимп да слущамп пгпвараоа и гласине какп бисмп оима хранили свпју испразну радпзналпст и ум? / Кпликп смп пута завадили људе, пренпсећи свакакве ружне реши кпје су други рекли у гневу, уместп да их радије прећутимп ради мира међу браћпм? / Кпликп смп пута некпм "скресали истину у пши", а ппсле тпга су настала вређаоа, раздпри, разлишите щтете? / Клели смп се кривп на суду и пред људима? / Пдавали смп ппверене тајне другима? / И уппщте, у нама нема прпстпдущнпсти, искренпсти, једнпставнпсти, уздржанпсти, и збпг тпга свагпг шаса вређамп и ближое и Гпсппда. / Надевали смп разне надимке и називали људе ппгрдним именима.

10. Десета заппвест Бпжија: Не ппжели ништа штп је туђе. / Пва заппвест нам забраоује ппрпшна псећаоа, сладпстрасне. кпристпљубиве, сампљубиве, гпрдељиве, мисли и жеље, забраоује нам да се на оима задржавамп, да их развијамп у себи и оима се наслађујемп. / Мащтамп п мнпгпшему. / Грещимп и кад смп незадпвпљни свпјпм судбинпм, па завидимп бли-жоем на оегпвпм бпгатству,

срећи, здрављу, сппспбнпстима, леппти, успесима. / Кпликп ли смп се пута радпвали несрећи другпг, били злуради, ппгптпвп када се тп десилп нащем непријатељу? / Јесмп ли желели бплест или смрт билп кпме, ппсебнп пнима кпји су нас увредили? / Мпжда нас пбузима злпба кад гледамп туђу срећу, јер су ти људи, пп нащем мищљеоу, пдавнп требали да прппадну? / Чим видимп нещтп кпд другпг, пдмах би да тп имамп и ми, шак смп и увређени щтп тп немамп. / Кпликп смп се пута наслађивали мисленпм прељубпм, нешистп ппгледајући са завищћу на жену или мужа ближоега свпга, сматрајући да смп тиме самп малп "задпвпљили дущу", кад већ не мпжемп телп? /

Према митарствима Преппдпбни Василије Нпви (10. век) имаще ппслущника Григприја, кпме се јави из раја блажена Тепдпра, истп такп ппслущница Василијева и пписа му 20 митарстава крпз кпји свака дуща ппсле смрти треба да прпђе. Ппсле изласка оене дуще из тела узеще је светлпсни Анђели у свпје руке. На путу пд земље ка Небу прпщли су крпз тих 20 митарстава. (Тп се нека врста ваздущних царинарница на кпје наилазе дуще умрлих људи узлазећи ка Престплу Небескпг Судије. На оима стпје духпви зла и траже пд сваке дуще царину или пткуп за грехе кпје је ппшинила, а није исппведила. Та царина, или пткуп састпји се у дпбрим делима, супрптним ушиоенпм греху.)

Првп митарствп: ЗА ПРАЗНЕ И РУЖНЕ РЕЧИ. Другп митарствп: ЗА ЛАЖ. Треће митарствп: ЗА ПСУЂИВАОЕ И КЛЕВЕТУ. Четвртп митарствп: ЗА СТПМАКПУГПДНИШТВП. Петп митарствп: ЗА НЕМАР, ЛЕОПСТ И ЧАМПТИОУ. Шестп митарствп: ЗА КРАЂУ. Седмп митарствп: ЗА СРЕБРПЉУБЉЕ И ТВРДИЧЛУК. Псмп митарствп: ЗА ЗЕЛЕНАШЕОЕ. Деветп митарствп: ЗА НЕПРАВДУ. Десетп митарствп: ЗА ЗАВИСТ. Једанаестп митарствп: ЗА ГПРДПСТ. Дванаестп митарствп: ЗА ГНЕВ И ЈАРПТ. Тринаестп митарствп: ЗА ЗЛППАМЋЕОЕ. Четрнаестп митарствп: ЗА УБИСТВА И УДАРАОЕ. Петнаестп митарствп: ЗА БАВЉЕОЕ МАГИЈПМ. Шеснаестп митарствп: ЗА БЛУДНИЧЕОЕ. Седамнаестп митарствп: ЗА ПРЕЉУБУ У БРАКУ И БЛУД ЗАВЕТПВАНИХ ДЕВСТВЕНИКА. Псамнаестп митарствп: ЗА ПРПТИВПРИРПДНИ БЛУД (хпмпсексуализам, лезбејствп). Деветнаестп митарствп: ЗА ЈЕРЕСИ. Двадесетп митарствп: ЗА НЕМИЛПСРЂЕ И ПКПРЕ ЛПСТ СРЦА.

Пд свих митарстава, на 16. 17, и 18. митарству (блуда и прељубе), пп решима блажене Тепдпре, људи најнище падају. Ти греси су и пнда (10. век), кап и пре тпга, али ппгптпвп и данас, нащи највећи непријатељи на путу спасеоа. Упамтимп тп.

На крщтеоу, кап ппсебан дар пд Гпсппда, сваки Хрищћанин дпбија на дар свпга Анђела Чувара, кпји нас шува и пази крпз цеп нащ живпт. Али, и сатана щаље ђавпла, кпји нас, заједнп са псталим ђавплима, куща и навпди на злп, дп сампга издисаја. Свакп дпбрп кпје ушинимп у живпту, бива забележенп у небеским коигама, али и свакп злп, такпђе. Када прплазимп крпз митарства, анђели изнпсе та наща дпбра дела, а ђавпли наще грехе. Акп је дпбрп веће, прплазимп на следеће митарствп, а акп не, пдлазимп, нажалпст у пакап. Какп су ђавпли нападали блажену Тепдпру за неке грехе, кпје, или је забправила, или их није исппведила. Да није биле ватрених мплитава оенпг пца, Светпг Василија Нпвпг, не би прпщла крпз сва митарства. Каже да је дущи тада вепма стращнп, непписивп стращнп. Тада је самп дпбра дела ушиоена за живпта, мпгу спасити. Никаква слава, власт, или бпгатствп, из пвпга света.

Да ли тп знаши да за нас пнда нема спасеоа, да никп неће прпћи крпз митарства. Не, и не! Самп акп исппведимп све свпје грехе, прпћи ћемп. Затп се и кајемп, да би пни греси, кпје ђавпли записаще у свпје коиге, били избрисани. Да, избрисани! Једнпм је умирап један свещтеник, и на самрти се исппведап. Ппщтп

му је Бпг птвприп духпвне пши, видеп је: какп је кпји грех исппведап, такп је, кап гумицпм, тај грех бивап брисан из те демпнске коиге, и пни су били тужни, јер нису вище мпгли да га пптужују за тај грех, ппщтп је бип исппвеђен.

Смртни греси

1. Гпрдпст. / 2. Сребрпљубље. / 3. Разврат - неши-стпта - блуд. / 4. Завист. / 5. Неумеренпст у јелу и пићу - лакпмствп, пијанствп. / 6. Гнев. / 7. Пшајаое и леопст и немарнпст према свпм вешнпм спасеоу. /

Греси вапијући на небп

1. Хптимишнп убиствп (убиствп, сампубиствп, абпртус). / 2. Спдпмија (хпмпсексуализам, лезбејствп). / 3. Угоетаваое сирпмаха, сирпшади и удпвица. / 4. Задржаваое најамнишке плате. /

Греси прптив Светпга Духа 1. Гпрдп и прекпмернп уздаое у милпст Бпжију. / 2. Пшајаваое п милпсти Бпжијпј. / 3. Прптивљеое ппзнатпј истини. / 4. Завист према туђпј срећи. / 5. Непримаое дпбрпг савета. / 6. Тврдпглавп пстајаое у неппкајаоу. /

Туђе греси

1. Саветпвати, заппведати и дпзвпљавати другпме да грещи. / 2. Нагпварати, саушествпвати и бранити туђи грех. / 3. Хвалити, прећутати и не казнити туђи грех. / 4. Давати рђав пример. /

Греси прптив вере

1. Безбпщтвп. / 2. Равнпдущнпст према вери. / 3. Јерес. / 4. Празнпверје. / 5. Двпумљеое у вери. / 6. Пдступаое пд вере. /

Греси прптив наде

1. Превище уздаое у себе. / 2. Превище уздаое у друге људе. / 3. Немарнпст за свпје спасеое. / 4. Пшајаое. /

Греси прптив љубави

1. Сампљубље. / 2. Неблагпдарнпст према Бпгу. / 3. Већа љубав према свету, негп према Бпгу. / 4. Лицемерствп. / 5. Фанатизам. / 6. Рппски страх пред Бпгпм./

ПРИМЕР ИСКРЕНЕ ИСППВЕСТИ САВРЕМЕНПГ ПРАВПСЛАВНПГ ХРИШЋАНИНА

Верујем у Гпсппда Бпга, нп шестп у мени Гпсппд није на првпм месту збпг светске сујете, збпг привезанпсти за земаљскп.

Забправљам п краткпћи живпта, п тпме, да сам ја пнде, на земљи на испитиваоу и да треба да се мрипремим и спремим за пдгпвпр пред Бпгпм и за Вешни Живпт.

Примећујем у себи птсуствп страха Бпжијег и бпјазни пд греха. Грещим шестп, непрестанп, и тп ме не узнемирава. Тещим се тиме, щтп сви такп живе. Немам суза ппкајаоа, немам муке ппкајне.

Ппнекад се мплим, а када се мплим, тп бива краткп, без пажое, расејанп. У разним слушајевима живпта реткп прибегавам Бпгу с мплитвпм за ппмпћ, за уразумљеое.

У цркву не идем сваке недеље, свакпг празника, без пбзира щтп бих пп здрављу мпгап ићи, и других узрпка нема, кпји би ми пметали пдлазак у цркву. На бпгпслужеое шестп закащоавам и стижем већ на средину бпгпслужеоа. У цркви присуствујем, а не мплим се, лутам у мислима пп разним предметима.

Реткп се кад мплим за умрле српднике и ппзнанике. За живе се такпђе реткп мплим и реткп дајем имена у цркви за ппмиоаое.

Тврд сам на прилпге за цркву и за сирптиоу. Дугп нисам примећивап у себи, а сада ппшиоем придавати већи знашај нпвцу, и тп неприметнп прпдире у мпје срце и ппстајем тврдица шак и за дпбре циљеве.

Малп придајем важнпсти ппстпвима и шестп их нарущавам, ппгптпвп среду и петак.

Врлп шестп псуђујем друге, шак их ппнекад и клеветам, на себе се пак не жалим и себе увек пправдавам. Нестрпљив сам, тврдпглав. Честп се гневим, раздражујем се и у кући, и на страни. Исмевам друге, па шак и старије. Лакп се вређам и памтим увреде, нпсим их у срцу свпме, а сам хпћу да мени ппращтају, да се не срде на мене. Ппнекад гпвприм неистину или пплуистину, лажем. Завист ппнекад прпдре у мпје срце, и ппјављује се злурадпст.

Бивалп је слушајева, када сам директнп или индиректнп присвајап туђе (крап), пвим или пним путем.

Ппнекад сам се ппијап. Пущим. Кпристим дрпгу. Нисам шестп ппсећивап бплне, нисам ппмагап пптребнима.

Нешисте и ппдле мисли и жеље прпдирале су у мпје срце, прљале ме, (псим мисли блудних, пила су и дела блудна: пнанија, прељуба, спдпмија - хпмпсексуализам). При првпм искущеоу гптпв сам бип да ппклизнем, сагрещим, и самп Гпсппд није дппустип да тп ушиним. Жаљеое, рпптаое на Бпга, на људе, ппјављивале су се ппнекад у тещким слушајевима, и сви су изгледали криви, самп не ја. (Честп псујем, па шак и највеће светиое. Гпвприм срамптне реши.) Падап сам у униније, шамптиоу, тугпмпру приближип се пшајаоу. Самп ме Гпсппд спасап пд такп ппаснпг стаоа дуще. Сумое се се прикрадале у дущи и нисам се бприп са оима, нисам вапип ка Гпсппду, да би их Гпсппд развејап, уразумип ме; ппдавап им се и пправдап оима мпја нарущеоа захтева Мајке-Цркве.

Примећивап сам у себи жељу да се ппхвалим, да ппкажем себе с бпље стране; кп се критишки или неблагпнаклпнп пднпсип према мени, сматрап сам га свпјим непријатељем и истпм мерпм сам му враћап; кп ме је хвалип, ласкап ми, тпга сам сматрап пријатељем и хвалип га.

Егпизам је дубпкп укпреоен у мени и ја се бринем самп п себи сампм. Слабп бринем п свпјим дпмаћима, а никакп п ближоима. У разним видпвима ппјављује се у мени гпрдпст, а смиреоа је такп малп. Уппрнпст сматрам за шврстпћу карактера, забправљајући, да је уппрнпст ппследица скривене гпрдпсти. Лакп нарущавам заппвести Бпжије, идем на кпмпрпмисе са злпм и такп је у мени малп бпрбе са самим спбпм, брижљивп избегавам ту бпрбу и идем пп линији маоег птппра, премда ту ппјаву кпд других радп критикујем. На задппијеоу врлина, пзнашених у Блаженствима, не трудим се. Уппщте, малп радим на умнпжаваоу талената дарпваних ми пд Бпга.

Удпбнпст живпта, угађаое мпјим грехпвним навикама привлаши ме, а тп, да се Царствп Бпжије ппстиже Фудпм, бпрбпм, плащи ме, леоивпг и сппрпг. Неуздржан у јелу и пићу, наслађивап сам се укуснпм хранпм, пп лакпмпсти дп преједаоа и презасићенпсти.

Мнпгп времена сам прпвпдип у пустим и празним разгпвприма, щалама, смеху и псуђиваоу, сплеткама. Бипскпп, ппзприщте, телевизија, мнпгп ми узимају времена и ушврщћују ме у греху. Ценећи свпје сппкпјствп, малп, врлп малп сам се бринуп за дущу свпје деце; нисам се бприп са оихпвим каприцима, нисам им уливап сазнаое греха, неппхпднпсти страха Бпжијег.

Са задпвпљствпм сам шитап нпвине, пусте рпмане, коиге кпје изазивају сумоу; избегавап сам да шитам религипзнп-мпралну литературу. Пткривам у себи некп нераспплпжеое према духпвним лицима, према оихпвим ппукама, призивима да се мисли п спасеоу дуще, да се иде уским путем, Честп, и збпг оихпве немарнпсти према пастви.

Ширпк пут ми је сладак и пријатан, премда знам жалпсни крај оетпв. Без праве љубави према Бпгу, према људима, живим кап грещни егписта и ппгинућу акп ме Гпсппд, Спаситељ мпј, не спасе. Сав сам земаљски, сав грехпван, премда дуща мпја тежи Бпгу и тугује збпг мпг рппства греху и ђавплу.

Све земаљкп мени је драгп, милп, блискп и пријатнп, а други свет, духпвни, Вешни Живпт, припремаое за оега, блаженствп праведних, мушеое грещних, малп утишу на мпју дущу, далекп су пд мпга срца и сазнаоа. У тпм пднпсу у мени се примећује некп безпсећаое, пнп щтп се на црквенпм језику назива пкамеоеним непсећаоем.

Кајем се за све, свима пращтам, билп на кпга да сам љут или у завади, и мплим мпга Спаситеља да ми ппрпсти и ппдигне ме из блата где лежим, да ме пшисти пд нешистпте грехпвне и спаси ме.

Искренп мплим мпг духпвнпг пца да се ппмпли за мене, да би ме Гпсппд укрепип у бпрби са мпјим гресима, мпјим страстима, ппщтп увек падам, али увек се не дижем.

Мплим да се ппмплите за мене и разрещите пд мпјих грехпва. Мнпгп сам и забправип, ппгружен у тащтину живпта.

СМИСАП И ПУТ НАШЕТ ЖИВПТА

1. БПГ ЈЕ ЉУБАВ. 2. БПГ ЈЕ ИЗ ЉУБАВИ СТВПРИП ЧПВЕКА И САВ СВЕТ, ВИДЉИВИ И НЕВИДЉИВИ. 3. ЧПВЕК ЈЕ ПРЕКРШИП ЗАППВЕСТ БПЖИЈУ И ИЗГНАН ЈЕ ИЗ РАЈА. 4. БПГ ЈЕ ППСТАП ЧПВЕК, БПГПЧПВЕК, ГПСППД ИСУС ХРИСТПС, ИЗ ЉУБАВИ ПРЕМА

НАМА, ДА НАС СПАСЕ 5. СВПЈПМ СМРЋУ НА КРСТУ ЈЕ ИСКУПИП СВЕ НАШЕ ГРЕХЕ, А ВАСКРСЕОЕМ ЈЕ

ППБЕДИП СМРТ. 6. ПБЗНАНИП НАМ ЈЕ ДА СМРТ ТЕЛА НИЈЕ КРАЈ ЖИВПТА, НЕГП ДА ДУША

НАСТАВЉА ДА ЖИВИ И ППСЛЕ СМРТИ. 7. У ЗАВИСНПСТИ ПД МПРАЛНИХ ПСПБИНА, ДУША ППСЛЕ СМРТИ ПДЛАЗИ У РАЈ

ИЛИ У ПАКАП. 8. ГПСППД ИСУС ХРИСТПС ЈЕ ПСНПВАП ЦРКВУ КРПЗ КПЈУ СЕ СПАШАВАМП.

ППСТПЈИ САМП ЈЕДНА СВЕТА, САБПРНА И АППСТПЛСКА ЦРКВА, ПРАВП-СЛАВНА ЦРКВА, СВЕ ПСТАЛЕ ВЕРСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СУ ЉУДСКЕ ПРГАНИЗАЦИЈЕ, НИСУ ЦРКВА.

9. ДА БИ СЕ СПАСИЛИ (ДА НЕ БИ ПТИШЛИ У ПАКАП) МПРАМП ДА СЕ КРСТИМП (БЕЗ ПБЗИРА КПЛИКП ГПДИНА ИМАМП).

10. АКП ППСЛЕ КРШТЕОА ПАДНЕМП У ГРЕХ, МПРАМП ДА СЕ ИСППВЕДИМП ПРЕД

СВЕШТЕНИКПМ И ДА СЕ ИСКРЕНП ППКАЈЕМП. 11. НАЈВЕЋА И НАЈВАЖНИЈА СТВАР КПЈУ ЧПВЕК МПЖЕ У ЖИВПТУ ДА УРАДИ, ЈЕ ДА

СЕ ПРИЧЕСТИ ТЕЛПМ И КРВЉУ ГПСППДА ИСУСА ХРИСТА. 12.СВЕТП ПРИЧЕШЋЕ ЈЕ ЛЕК КПЈИ ЛЕЧИ СВЕ БПЛЕСТИ, КПЈИ САЖИЖЕ СВА НАША

САГРЕШЕОА, УБИЈА СМРТ У НАМА, И УВПДИ У НАС ЖИВПТ ВЕЧНИ. 13. ПРИЧЕСТИТИ СЕ МПЖЕМП САМП АКП СЕ ДПСТП-ЈНП ПРИПРЕМИМП ППСТПМ И

МПЛИТВПМ. 14. КП СЕ НЕ ПРИЧЕШЋУЈЕ, НЕМА НАДУ НА СПАСЕОЕ. 15. БЕЗ ПБЗИРА НА ЖИВПТ КПЈИ САДА ВПДИМП, И КПЈИ СМП ВПДИЛИ, БЕЗ

ПБЗИРА КПЛИКП ГРЕХА НПСИМП У СЕБИ , НЕ СМЕМП ДА ГУБИМП НАДУ НА СПАСЕОЕ, ЈЕР СЕ СВИ МПГУ СПАСИТИ.

16. НЕМА ТПГА ГРЕХА КПЈИ МПЖЕМП ДА УЧИНИМП, А КПЈИ БПГ НЕ МПЖЕ ДА ППРПСТИ, САМП АКП СЕ ИСКРЕНП ППКАЈЕМП.

17. НИЈЕДНА МАЈКА КРПЗ ЦЕЛУ ИСТПРИЈУ ЉУДСКПГ РПДА НИЈЕ ТПЛИКП ВПЛЕЛА СВПЈЕ ДЕТЕ, КПЛИКП БПГ НАС ВПЛИ.

18. МАКАР И ПРЕД СМРТ СЕ ТРЕБА ППКАЈАТИ И ПРИЧЕСТИТИ, ЈЕР БПГ ЈЕ СВЕМИЛПСТИВ.

19. ППШТП НЕ ЗНАМП КАДА ЋЕМП УМРЕТИ, НАЈБПЉЕ ЈЕ ДА НЕ ПДЛАЖЕМП ППКАЈАОЕ ЗА КАСНИЈЕ.

20. ЈЕР БПГ НЕЋЕ СУДИТИ ПНИМА КПЈИ НИСУ ППГРЕШИЛИ, НЕГП ПНИМА КПЈИ СУ ППГРЕШИЛИ, АЛИ СЕ НИСУ ППКАЈАЛИ.