ZERMINAL CIVIKOV

SREBRENICA KRUNSKI SVEDOK

Prevod sa nemackog ј ezika Zivota IVANOvrC

Izdavacko preduzece

ALBATRO~LUS Beograd 2009.

Glavni i odgovorni urednik: Jagos DUREТIC

Urednik: Jovo CVJETKOVIC

Naslov originala: Germinal Civikov: SREBRENICA. Der Kronzeuge

UVOD

Na dan 25. avgusta 2003. godine bosanski Hrvat Drazen Erdemovic nastupio је pred Тribunalom za zlocine и Jugoslavi­ji и Hagu kao svedok optuzbe и sudskom procesu protiv neka­dasnjeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Milosevica. Као pripadnik Specijalne jedinice bosansko-srpske vojske Erde­movic је 16. јulа 1995, zajedno sa jos sedam pripadnika iste је­dinice, ucestvovao па poljoprivrednom dobru Branjevo, severno od Srebrenice, и selu Pilica, и Bosni, и streljanju izmedu 1.000 i 1.200 bosansko-muslmanskih civila. Milosevic је pored osta­log odgovarao i zbog genocida nad bosanskim muslimanima, а Erdemovicev iskaz и svojstvu svedoka vazio је kao dokaz da је , и danima posle pada Srebrenice ll. јulа 1995. па vise mesta, izmedu ostalog i па terenu farme Branjevo kraj Pilice, izvrsen genocid. Erdemovicevi iskazi nisu, medutim, predstavljali ni­kakvu polaznu tacku koja bi predstavljala uporiste za pitanje da li је i и kojoj meri Milosevic Ыо odgovoran za te zlocine. Erde­movic је samo potvrdio da se masovno ubistvo zaista dogodilo па farmi Branjevo. Optuzba је za licnu odgovornost Milosevi­са imala и izgledu dalje dokaze. Sve do danas, medutim, ostala nат је duzna. U svakom slucaju, posebnu teZinu Erdemovicev iskaz ima zbog toga sto је оп jedini neposredni ucesnik koji је potvrdio и svedocenju daje Ыlо masovnog streljanja bosanskih muslimanskih civila koje su izvrsili pripadnici bosansko-srpske

5

vojske. Na osnovu priznanja zlocina iz 1996. Erdemovi6 је u Тribuna1u u Hagu 1997. osuden па pet godina zatvora. Pos1e tri i ро godine, ponovo se nasao па slobodi. Medutim, ostao је krunski svedok ciji su iskazi koris6eni u neko1iko sudskih procesa kao dokazi kako pre, tako i pos1e sudenja Mi10sevi6u, u procesima vodenim ро optuzbi za genocid nad bosanskim mus1imanima pos1e pada Srebrenice.

Iskaz Erdemovi6a od 25. avgusta 2003. godine па sude­nји, koje sam kao posmatrac paz1jivo pratio, izg1edao mi је veoma problematican. Jednostavno је nemogu6e da za jedva pet casova bude stre1jano 1.200 1judi па nacin koji је izneo svedok. Na prstima jedne ruke to se mog10 izracunati, a1i sudije nisu dopusta1e nikakvu sumnju u ovu brojku. Mnoga pitanja postav1jena za vreme unakrsnog ispitivanja osta1a su bez odgovora, bi10 us1ed vremenskog ogranicenja, bi10 zato sto optuzenom Mi10sevi6u nije bi10 dopusteno da ih postavi. Na njegova pitanja о pozadini odredenog iskaza svedoka, su­dije su reagova1e sa sve ve60m nervozom, neka pitanja иор­ste nisu dozvo1i1i i vrsi1i su pritisak па optuzenog da svoje unakrsno ispitivanje sto pre okonca. Pri tom nije treba10 da predstav1ja bi10 kakav problem da se ove neverodostojnosti i protivrecnosti u iskazu svedoka rasciste, jer је svedok ime­nот i prezimenom naveo sve svoje saucesnike. Kada је, те­dutim, Mi10sevi6 postavio pitanje svedoku kako objasnjava cinjenicu da samo оп, kao jedini, mora da odgovara za poko1j па farmi Branjevo, sudija је optuzenome jednostavno oduzeo rec. То nije pitanje za svedoka, rekao је sudija Ricard Меј. Optuzeni је ocig1edno dodirnuo u veoma oset1jivo mesto, u sam nerv optuznice i organa optuzbe Тribuna1a.

Nije 1i to u nајтаnји ruku cudno? Rec је о najgorem zlo­cinu u Evropi pos1e Drugog svetskog rata kojije sud okarakte-

6

risao kao genocid, а ipak pitanje о drugim pociniocimajednog od najve6ih poko1ja, ucesnika и ovom zlocinu, nije sme10 cak ni da bude postav1jeno?

Latio sam se pos1a da paz1jivo i deta1jno proucim sva dostupna dokumenta о slucaju Erdemovi6, а тоје proucava­nје i istraZivanje bi10 је pra6eno sve ve6im cudenjem, cak zaprepas6enjem. Predstav1janje ovog masovnog zlocina па farmi Branjevo и iskazima svedoka и brojnim varijantama, nе samo da је protivrecno, ve6 је i nedos1edno и toj meri, da se pri dubljem istraZivanju uvek iznova nameta10 pitanje sta zapravo ze1i da se sakrije, time sto se nе rascis6avaju ocig1ed­nе nedos1ednosti i neverodostojnosti. Uza1ud sam tragao za objasnjenjem cinjenice da sudije koje su sas1usava1e Erdemo­vi6a nisu ni jednom posumnja1e и njegovu verovodstojnost i da su samo jedan jedini put postavi1e pitanje da 1i је tuZilac sas1usao i Erdemovi6eve saucesnike, da 1i ze1i da i protiv njih pokrene istragu i podigne optuznicu.

Drazen Erdemovi6 је uhva6en 3. marta 1996. и Srbiji i ve6 па prvom sas1usanju и jugos10venskom sudu 6. marta 1996. naveo је imena svojih sedam saucesnika, kao i ime komandira njegove grupe, ро cijem naredenju је navodno izvrseno ovo masovno stre1janje. Jugos10vensko pravosude је pokrenu10 i sprove10 sudski postupak protiv Erdemovi6a, a1i је ve6 30. marta оп izrucen Тribuna1u и Hagu, gde је najpre nastupio kao optuzeni а zatim и svojstvu svedoka optuzbe и neko1iko drugih sudskih procesa, и kojimaje uvek iznova navodio imena svojih saradnika. Do danasnjeg dana, medutim, ni jedno od ovih 1ica nije optuzeno kao pocini1ac zlocina i1i sas1usano и svojstvu svedoka. Qva knjiga је, и stvari, jedna vrsta traganja za objas­nјеnјет takvog stanja stvari.

Pos1e prvog sas1usanja i priznanja zlocina 31. таја 1996. и Hagu, Erdemovi6 је prog1asen nesposobnim za davanje iska-

7

za па neodredeno vreme, posto је patio od posttraumatskih psi­hickih smetnji. Уес 5. јиЈа 1996, medutim, iako nesposoban za saslusanje, оп nastupa kao svedok optuzbe protiv KaradZica i Mladica. N а iskazu Drazena Erdemovica sudije su zasnovale i njime obrazloZile medunarodnu poternicu i nalog za hapse­nје dvojice bosansko-srpskih navodnih ratnih zlocinaca. Nije li тоЫа to bio razlog zbog kojeg su и Тribunalu и Hagu ostali slepi za ocigledne neverodostojnosti i nedoslednosti и iskazi­та ovog svedoka? Istovremeno se nатесе pitanje da li bi se i sam ovaj svedok pojavio pred Тribunalom da ga prethodno nije uhapsila jugoslovenska policija i da jugoslovensko pravosude nije pokrenulo protiv njega sudski postupak.

То sto се и ovoj knjizi biti postavljeno vise pitanje nego sto се biti izneto odgovora, ima svojih razloga. Тransparentnost nije najveca vrlina Тribunala za zlocine па tlu bivse Jugoslavi­је. Оnо sto је iznoseno па brojnim "poluzatvorenim" i "sasvim zatvorenim" sednicama и Sudu, uz potpuno iskljucenje javno­sti, samo је таЈо poznato. А, о оnоте sta se stvarno dogodilo 16. јиЈа 1995. па farmi Branjevo, mogli bismo saznati tek ako bi bili saslusani svi ucesnici и tom masovnom streljanju. Ipak, to nije ucinjeno, niti se sada cini. Poznato је, medutim, da је dobro postavljeno pitanje vec роЈа odgovora. U svakom sluca­ји, jedna stvar bi morala biti jasna: и potrazi za istinom i и nа­porima za iznalazenje istine, Тribunal и Hagu nе postupa tako kako bi se ocekivalo и svetlosti nase drzavnopravne i sudske tradicije. Da li bi se и jednom normalnom krivicnopravnom postupku prihvatilo da sudija izrekne pociniocu па osnovu njegovog vlastitog priznanja krajnje blagu kaznu, а da uopste nijedan jedini put nе saslusa njegove saucesnike i saradnike? Ne bi li se и tom slucaju svi mediji bukvalno stustili па takvog sudiju i bezuslovno zeleli da znaju sta to treba da znaci i sta se

8

iza takve presude skriva? N ij е li takvim postupkom sudij а ze­Јео da nе dovodi и opasnost iskaz i priznanje optuzenog iskazi­та njegovih saradnika? Ili se iza svega toga krije nesto mnogo vise i mnogo vaznije? Nemaju li тоЫа ovi pocinioci zlocina da izjave nesto sto javnost nе bi smela da zna? Ne stite li se тоЫа па ovaj nacin sami pocinioci, umesto da budu krivicno gonjeni i osudeni? Zasto, i zbog cega?

U slucaju Erdemovic, medutim, ni javnost sve to ocigled­по nе zeli da zna i klice sto се izvesni Radova KaradZic ko­nасnо biti izveden pred sudije i najverovatnije biti osuden па doZivotnu zatvorsku kaznu. U predstojecem sudenju KaradZi­си Drazen Erdemovic се verovatno ponovo nastupiti sa novim, drugim, zasticenim identitetom па sudskom pretresu kako bi, kao zasticeni i nevidljivi svedok optuzbe, jos jednom, ро се­tvrti put, dao iskaz о streljanju 1.200 bosanskih muslimanskih civila па farmi Branjevo. Predmet ovakvog njegovog iskaza и meduvremenu и Тribunalu vaZi za "utvrdenu i nepobitnu istinu koja је van svake razumne sumnje" ("established truth beyond а reasonable doubt") tj. kao ucvrscena i potvrdena istina koja vise nije predmet nikakve rasprave. Postavljati pitanja о poza­dini, bilo bi besmisleno. Ipak, uprkos tome, mi to cinimo.

Za kriticki pregled manuskripta i brojne dragocene predlo­ge dugujem srdacnu zahvalnost prof. Verneru Zaueru (Grac).

8to se tice citata, izvori svih navoda iz sudskih protokola i vansudskih saslusanja dati su и spisku izvora. Pri navodenju citata iz sudskih protokola ukazuje se па broj stranice па doku­mentima (transkriptima) koji su dostupni па engleskom jeziku па internet stranici Haskog tribunala. Pri navodenju iz vansud­skih saslusanja - rec је о javnosti nedostupnim "razgovorima" (intervjuima) koje su istrazni organi optuzbe Тribunala vodili sa Erdemovicem па dvajezika - uvek se navode datumi i и za-

9

gradi daju brojevi stranica engleske i srpskohrvatske varijante. Relevantni izvodi iz ovih dokumenata nalaze se и prilogu knji­ge. Koliko godje bilo mogu6no datje nemacki prevod citata iz srpskohrvatskih predlozaka а nе sa engleskog prevoda.

10

Dzerminal Civikov Hag, и decembru 2008.

"BILI SMO PROFESIONALCI, А NE PLACENICI"

Pod ovim naslovom pojavio se и bosansko-srpskom listu Nezavisne novine 21. novembra 2005. godine intervju karakte­ristican ро mnogo Сети. Covek koji zeli da ude и istoriju kao profesionalac, а nе kao pla6enikje Milorad Pelemis, komandant jedinice bosansko-srpske vojske koja је pod јтеnот Deseta di­verzantska jedinica, и stvari, и leto 1995. izvela istorijski do­gadaj. Iz ovog intervjua dalje se saznaje da spomenuti Milorad Pelemis nјје iznenada izronio nј od kuda, ve6 da nesmetano, sa zenom i sinom, Zivi nоrшаlnо и Beogradu. Radi intervjua do­govorenje susret и kafi6u "Kod cike", па Novom Beogradu. Na pitanje da lј njegova adresa sme da bude poznata istraznim or­ganima Haskog tribunala, Pelemis odgovara da је оnа svakako poznata, аlј da zbog toga nјтаlо nе brine.

Ime Milorada Pelemisa kao zapovednika Desete diverzant­ske jedinice bosansko-srpske vojske (VRS) prvi је и javnost izneo bosanski Hrvat Drazen Erdemovi6, koji је jos 1996. pred predstavnicima nekoliko medija i dva sudska organa saopstio jezivo priznanje da је kao pripadnik ove jedinice росјnјо uzasan zlocin. Оп је nајте 16. јиlа 1996. па poljoprivrednom dobru Branjevo kraj mesta Рјlјса и Bosni, па kojem su gajene svinje za potrebe Vojske Republike Srpske, ucestvovao и streljanju 1.200 zarobljenih bosanskih muslimana iz Srebrenice. Pri tom је spomenuo ро јтеnи i prezimenu jos sedmoricu pripadnika ove jedinice koji su ucestvovali и streljanju, kao i јте njihovog pretpostavljenog, upravo Milorada Pelemisa, koji је navodno iz­dao naredenje za streljanje ovih zarobljenika. Na pitanje koliko је оп sam od tog broja lјсnо streljao, Erdemovi6 odgovara da nе zna tacno, аlј Ьј moglo biti - kako је rekao - izmedu 70 i 100. Na

11

osnovu njegovog priznanja, prema kome nе samo daje ucestvo­vao и masovnom uЬјјаnјu ve6 је i Јјсnо streljao, Тribunal и Hagu је 5. marta 1998. osudio Erdemovi6a па pet godina zatvora, od cega је morao da odleZi samo tri i ро godine. Ovakvom presu­dom, medutim, prica о 1.200 streljanih muslimanskih civila ро­stala је najvazniji direktni dokaz za ratni zlocin koji је Тribunal и Hagu proglasio za "genocid nad bosanskim muslimanima". Komandant Desete diverzantske jedinice Vojske Republike Srp­ske, Milorad Pelemis, kojije navodno naredio ovo masovno UЬј­stvo, zivi sada nesmetano и Beogradu i daje intervjue stampi. Karla del Ponte, dugogodisnja glavna tuZiteljica Тribunala, bavi­Ја se, kako izgleda, prevashodno lovom па KaradZi6a i Mladi6a, i ocigledno nјје ЬјЈа zainteresovana za Pelemisa, cak nј toliko da ga samo saslusa kao svedoka. U svakom slucaju, и intervjuu Pelemis sasvim bezbrizno izjavljuje:

NN: Da li su vas ispitivali haski istrazioci? PelemiS: Ne, nikad. NN: Da li im је poznata Vasa adresa? PelemiS: Znaju oni, vjerovatno, тојu adresu. Nije to nika­

kva tajna. Koliko znam, oni su jos uzimali medicinsku dokumen­taciju о bolnickom Щесеnјu и tom periodu, kako bi provjerili ја li sam bio па terenu и tom periodu. Та dokumentacija nalazi se и bolnici и Vlasenici i SekoviCima.

NN: Bojite li se Haga? PelemiS: Ne. Zasto ЬЉ se Ьојао?l Мј se, medutim, mozemo dalje pitati i cuditi. Drazen Er­

demovi6 је i sada, kao i ranije, jedini svedok koji kao росјnј­Јас pruza dokaz za ubistvo 1.200 muslimanskih civila, iako је najpre kao optuzeni а kasnije kao svedok optuzbe, и vise sud­skih postupaka vodenih pred Тribunalom, izneo glasno i jasno

1 "Bili srno profesionalci, а пе placenici", Nezavisne novine, Banjaluka, 21.11.2005.

12

imena svojih saradnika i saucesnika. То su Franc Kos, Marko Boski6, Zoran Goronja, Stanko Savanovi6, Brano Gojkovi6, A1eksandar Cvetkovi6 i V1astimir Go1ijan. Sva su ova imena organima optuzbe и Тribuna1u poznata jos od pocetka 1996. godine. Prema protoko1u, sudije su to sazna1e pri1ikom sas1usa­nја 19. novembra 1996. kada је Erdemovi6 па direktno pitanje tuZioca Harmona и vezi sa zlocinom, izneo identitet saucesni­ka. Na to је Наrшоn rekao:

"Uvek kada ти је identitet pocini1aca poznat, gospodin Er­demovi6 пат ga је saopstavao. Odgovorni oficir jedinice koji је naredio ubistvo и Srebrenici је porucnik Pe1emis koji је ru­kovodio Desetom diverzantskom jedinicom. Imena pripadnika ovog stre1jackog odreda koji је izvrsio zlocin 6. ји1а 1995. па farmi, takode пат је dao gospodin Erdemovi6; predvodnik ove grupe Ыо је Brano Gojkovi6. Drugi pripadnici su bi1i A1eksan­dar Cvetkovi6, Marko Boski6, Zoran Goronja, Stanko Savano­vi6, V1astimir Go1ijan, Franc Kos i оп sam, Drazen Erdemovi6. Deseta diverzantska jedinica је Ы1а pod komandom pukovnika Sa1apure" (3, S. 209f.)2

Ipak, optuznica protiv Drazena Erdemovi6a zasniva se samo па njegovom priznanju. Organi optuzbe nisu sve do da­nasnjeg dana sas1usa1i nijednog od njegovih saucesnika, iako ve6ina nije nesta1a. О stre1janju 1.200 1judi, koje su pocini1a osmorica pripadnika specija1ne jedinice па farmi Branjevo, sve do danas znamo samo па osnovu onoga kako је dogadaj pred­stavio Drazen Erdemovi6. Najzad, па osnovu priznanja svoje krivice, Erdemovi6 је konacno и novembru 1996. osuden па deset godina zatvora. Sudije su, dak1e, prihvati1e njegovo pred­stav1janje masovnog stre1janja kao istinito. Drukcije svedocenje zapravo i nе postoji. Pri sas1usanju Drazena Erdemovi6a 1996.

2 Brojke i brojevi stranica ukazujuna sudske protokole odnosno transkripte Tribunala koji su navedeni u izvoru.

13

sudije su se jos cudile sto optuZbane zeli da izvede па optuzenic­ku klupu ili bar saslusa nijednog od pocinilaca. Zasto se tuZilac zadovoljio samo iskazom ovogjednogjedinog pocinioca, zeleo је da zna predsedavaju6i sudija Dzorda. Gde su ostali? Ne treba о tome brinuti, па tome se radi, umirivao је tuZilac tada sudije. (3, S. 74f). Pitanje sudije Dzorde vise nikada nije postavljano и sudu. Sve do danas.

Osarn godina kasnije, и aprilu 2004. godine и Pribodiju kraj Bostona (SAD), uhva6en је bosanski Hrvat Marko Boski6. Nje­ти se prebacuje daje и pijanom stanju izazvao saobra6ajni udes а zatim pobegao sa mesta dogadaja. Ро nalogu sudskih organa iz Masacusetsa ipakje utvrdeno daje Boski6 ucestvovao и gradan­skom ratu и Bosni kao pripadnik ozloglasene diverzantske jedi­nice bosansko-srpske vojske, sto је оп pre6utao kada је 1996. и Minhenu ispunj avao formular sa zahtevom za emigraciju и SAD. Boski6 је, dakle, о sebi dao laZne podatke, sto је и SAD tezak prekrsaj koji se kaZnjava visegodisnjom zatvorskom ka­znom. Pored toga, оnје 1996. ucestvovao и masovnom ubistvu kraj Srebrenice. Moglo је brzo da se utvrditi da је Boski6 jedan od onih saucesnika cije ime је Erdemovi6 spomenuo govore6i о masovnom streljanju па farmi Branjevo. Prema istraZnim orga­nima FВI, Boski6 ј е potpuno priznao svoj е uces6e и ovom та­sakru. Kada su, medutim, novinari akreditovani kod Тribunala zeleli da saznaju od organa optuzbe nije li to dovoljno da se zah­teva prebacivanje Boski6a и Hag, odgovoreno је daje institucija и Hagu preoptere6ena, da su јој kapaciteti mali, dakle, zahvalili su se па takvoj ideji. Istaknuto је da se sud mora ograniciti па "velike ribe" medu ratnim zlocincima, kako је 27. avgusta 2004. godine izjavio Anton Nikiforov, predstavnik za stampu organa optuzbe Тribunala3

3 "Covek iz Pibodija nece sesti па optuzenicku klupu Tribunala UN", Тhe Boston Globe, 28. avgust 2004.

14

Saucesnik и ubistvu 1.200 ljudi nije, dakle, nikakva velika riba? Zasto organi optuZbe Haskog tribunala predvodeni Karlom del Ponte nisu, medutim, saslusali nijednog od saucesnika Dra­zena Erdemovi6a, а da se i nе govori о tome da nisu podigli ni protiv koga od njih optuznicu?

Zamislimo sada da је osarn tinejdzera pretuklo и Amster­damu па smrt nekog coveka i da su ga па kraju bacili и jarak. Usled grize savesti jedan od saucesnika se kasnije prijavljuje policiji, priznaje delo, navodi imena svojih saucesnika i za sve to biva osuden па blagu kaznu. О njegovim saucesnicima, те­dutim, sudski organi nе zele nista da znaju. Тreba samo zami­sliti kakvu Ы zestoku hajku и tom slucaju pokrenuli politicari i mediji па sudske organe zbog takvog ponasanja. Ipak, и slucaju Erdemovi6a rec је, prema njegovom vlastitom iskazu, о ubistvu 1.200 ljudi! Sta to znaci za sudske organe koji sebe zovu "Medu­narodni sud za ratne zlocine и bivsoj Jugoslaviji" i jos tvrde da ratnim zlocincima sude prema medunarodnom standardu krivic­nog prava? Kaze se da bez istine nета pravde. Kako, medutim, ovaj Тribunal traga za istinom koja treba, tvrde, da predstavlja osnovu svakog sudenja?

U navedenom intervjuu Milorad Pelemis, izmedu ostalog, tvrdi da nije Ыо prisutan streljanju 16. јиlа 1995, da nije znao nista о tome, daje lezao и bolnici, sto se sve moze lako ispitati. Drazen Erdemovi6 doduse potvrduje da Pelemis nije prisustvo­vao pokolju, ali navodi da је kao komandant jedinice upravo оп dao naredenje za streljanje muslimanskih zarobljenika. Marko Boski6 је pred sudskim organima и Bostonu tvrdio da ти је па dan pre masakra Pelemis drzao revolver па potiljku i tako ga pri­morao da se prikljuci streljackoj jedinici za izvrsenje pokolja4

4 "Osurnnjiceni za ratne zloCine optuzen и Bostonu", тпе Boston Glob, 27. avgust 2004.

15

Qvo је samo jedna od niza protivrecnosti i nelogicnosti sa­drzanih и priznanju DraZena Erdemovica, ocigledna cim se uро­redi sa bilo kojim drugim predstavljanjem istog dogadaja.

Sta se tacno dogodilo 16. јulа 1995. godine па farmi Branje­vo kraj mesta Pilice? Ко је izdao nalog za streljanje musliman­skih zarobljenika? Kako је regrutovana jedinica za streljanje? Kako је izvedeno ovo streljanje? Kolikije broj zr1ava? Ко је sve ucestvovao и ovom zlocinu kao pocinilac i kakva је individual­па odgovornost svakog od ucesnika? Kako se odvijao takozvani komandni lanас? Da bi se bar samo priblizno dali odgovori па ovo pitanje, moralo bi se па prvom mestu saslusati sto је moguc­по vise ucesnika, ako nе i svi oni. Na osnovu takvog istraZivanja i saslusanja Тribunal bi mogao, bar bi to trebalo ocekivati, da krivicnopravno goni sve ucesnike. Umesto toga, Тribunal se za­dovoljava samo priznanjem Drazena Erdemovica, cija је vero­dostojnost i izvan toga, kako сето jos videti, veoma sumnjiva. Stavise, ovo priznanje podize se и sudu па rang konacno utvr­dene istine. Staje pri tom ovde utvrdivanje istine i о kakvomje zapravo sudenju rec?

PRICA DRAZENA ERDEMOVICA

Roden 1971. и selu Donja Dragunja kraj Tuzle, Erdemo­vic је pohadao srednju strucnu skolu i zavrsio bravarski zanat. Medutim, svojim se pozivom nikada nije bavio. U decembru 1990. stupa и vojnu sluzbu, obucava se и kasarni "Marsal Тito" и Beogradu, postaje vojni policajac, vojnu sluzbu odsluZio је и Jugoslaviji и raspadu, kao vojni policajac и regionu Vukovara.

16

Posle jednogodisnje vojne sluzbe radi jos cetiri meseca kao re­zervista, а zatim se и martu 1992. vra6a ku6i. Posle toga, pocinje i и Bosni da vri. Bosanski muslimani, Srbi i Hrvati, naoruzavaju se i stvaraju posebne oruzane jedinice. U таји dolazi do prvih sukoba i Jugoslovenska narodna armija (JNA), и to vreme jos uvekjedina legitimna oruzana snaga и Republici Bosni i Herce­govini, salje Drazenu Erdemovi6u poziv za mobilizaciju, па koji se оп medutim nе odaziva. Nije navodno zeleo vise da sluZi ni и jednoj vojsci, niti da ucestvuje па Ыlо cijoj strani rata, kako је sam to и vise navrata ponovio pred sudijama и Hagu, па primer, 19. i 20. novembra 1996. godine. U таји 1992. dobija poziv za mobilizaciju od muslimanske vojske и BiH па koji se ipak odaziva. Navodno је morao da to ucini, kako је rekao, posto nije imao nikakav drugi izbor. U jesen 1992. и Tuzli је formirana jos jedna vojska, vojska bosanskih Hrvata (НУО) i Erdemovi6 odmah prelazi и nјеnе redove. Nude ти sluzbu и vojnoj policiji za staje ve6 stekao obrazovanje i obuku и redovima JNA. Kako је sam izjavio, zeleo је da ostane sto dalje, koliko godje mogu6-по, od ratnih zbivanja. Medutim, kao vojni policajac mogao је da ostane iza linije fronta i da sluZi па kontrolnim punktovima. Da vodi rat i da риса и ljude, navodno niti је zeleo, niti zeli, uveravao је sudske organe и vise navrata. Као vojni policajac НУО Erdemovi6 је navodno pomogao mnogim Srbima da se spasu. Ро prirodi је navodno dobar covek, pomogao је srpskim civilima iz Tuzle i okoline da prebegnu и Republiku Srpsku. Pri­likom jedne od ovih akcija pruzanja pomo6i, uhva6en је i saslu­san. Zapretili su ти zatvorskom kaznom. Kratkotrajni zatvor ј е iskoristio da и novembru 1993. prede sa suprugom Srpkinjom и Republiku Srpsku. N а pitanje sudije zasto је dezertirao iz bosan­sko-hrvatske vojske (НУО), Erdemovi6 је па saslusanju и Hagu 9. novembra 1996. objaSnjavao:

17

Erdemovic: "Zbog cega sam nариstiо HVO? Zbog toga sto sи те иhvаtili kada sam pomagao jednoj grирi srpskih civila и kojoj sи veCinom ьт йеnе i deca. Vojnici HVO sи те иhvаtili. рrеtиkli kao da sam иЬiо сео svet. Samo zbog toga sto sam ро­magao йеnата i deci. zbog toga. " (3.S.S9)

Као Hrvat medu Srbima, navodno, и Republici Srpskoj nije imao nikakva prava i Zivot ти nije bio bezbedan. Osim toga, nije vise bilo ni novca za prezivljavanje. U aprilu 1994. ponudio se bosansko-srpskoj vojsci (VRS). Doduse, оп to nije zeleo, kako је uvek iznova objasnjavao. Jednostavno nije imao nikakvog drugog izbora. Uhvatili bi ga па ulici i mogli bi da ga proglase za hrvatskog spijuna, stoga је zeleo da sebi spase Zivot, morao је da, kako је navodio, misli па suprugu i dete. Vojni organi и Bijeljini su ти predloZili da bude pripadnikjed­ne таlе jedinice koja se sastojala od Hrvata, muslimana i jed­nog Slovenca, posto bi и njoj mogao najbolje da se oseca. Na poslednjem nastupu и svojstvu svedoka, 4. таја 2007. godine, onje rekao:

Erdemovic: "Pre nego sto sam рristирiо, сио sam daje и Bijeljini formirana jedinica koja se sastojala od Н rvata, тиsli­таnа i jednog Slovenca, otisao sam и vојnи ирrаvи и Bijeljini i oni sи se slozili da bi za теnе ьао nајЬоljе da se рridrиziт ovojjedinici, jer је и nјој ьао i drиgih lјиdi тоје etnicke pri­padnosti, i tako sam оdlиCiо da se иklјиCiт и оvи јеdiniси . "

(9,S.0933f.) Potpuno jasno Erdemovic govori о etnickom sastavu svo­

је jedinice i kao svedok optuzbe prilikom svedocenja и procesu Slobodanu Milosevicu 2003. godine:

Milosevic: ,,1 kakva је ьаа ta nacionalna strиktиrа tog vaseg odreda, recite mi, posto sam iz ovoga sto ste vi ovde go­vorili, rаzитео daje taj odred bio тиltinасiоnаlni?

18

Erdemovic: "Da. Na pocetku te jedinice su bili samo Hr­vati. jedan Musliman. jedan Slovenac koji su ... тi Hrvati su pomagali Srbima da preau iz Tuzle pod kontrolu Vojske Repu­blike Srpske. Posle. и oktobru mjesecu se jedinica prosiruje. onda su tojjedinici pristupili i Srbi koji su dolazili iz svih kra­jeva Republike Srpske." (8а, S. 25186, 8b,S. 322)'

Jedinica bosansko-srpske vojske и koju је stupio Erdemovi6 ug1avnom se bavi1a diverzantskoizvidackim akcijama и pozadi­ni neprijate1ja. Оп se prijavio komandantu ove jedinice i ovaj se о njemu raspitao kod drugih Hrvata koji su ga opisa1i kao dobru i pouzdanu osobu. Tada ga је komandant prihvatio i odmah ти dao cin vodnika i postavio za komandira Prve diverzantske gru­ре. Tako је Drazen Erdemovi6 dospeo и Desetu diverzantsku jedinicu VRS, cijije zadatak bio izvodenje diverzantskih akcija i akcija sabotaze. Pod tim komandantom Ы10 је, kaze Erdemovi6, sve и redu. Medutim, и oktobru 1994. jedinicuje preuzeo potpo­rucnik Mi10rad Pe1emis, kojije primio znatan broj Srba и redove jedinice i otvorio vrata naciona1izmu. Tako је Erdemovi6, kao Hrvat, navodno odmah dosao и sukob sa Pe1emisom i pukov­nikom Petrom Sa1apurom. Као sef s1uzbe izvidanja i obavesta­vanja VRS, ovaj је imao komandu nad Desetom diverzantskom jedinicom. Као komandir grupe, Erdemovi6 nije sproveo jednu oruzanu akciju, jer Ы и njoj mora10 biti zrtava medu civi1nim stanovnistvom, sto оп navodno ni па koji nacin nije ze1eo da rizikuje. Bi10 Ы ubijeno nek01iko bosanskih vojnika, а nuzno Ы Ы10 i gubitaka и v1astitim redovima. Dak1e, Erdemovi6 је na­vodno odbio da izvede ovu oruzanu akciju i za to izneo raz10ge и raportu. Nek01iko dana kasnije dosao је pukovnik Sa1apura, optuZio Erdemovi6a da ј е 1azov i oduzeo ти cin.

5 Brojke 8а i 8Ь ukazuju па englesku varijantu odnosno па srpskohrvatsku varijantu sudskog protokola и 11ilosevicevorn procesu. Videti izvore.

19

Erdemovic: Nekoliko dana kasnije stigao је pukovnik Sa­lapura iz Glavnog staba. Оп је bio najvisi obavestajni oficir и GeneralStabu. Ет smo. ја i drugi prisutni komandiri. pozvani па sastanak па kojem se raspravljalo о mоm ponasanju. kao i о drzanju jos nekih osoba. Prebacivali su mi da lаzещ da nе

smem tako da se роnаsащ da sam dozvolio dajedan zarobljenik pobegne. da sam spasao zivot jednom zarobljeniku (to је bio 60-vek koji се danas dati iskaz kao svedok). da se opirem naredbi. itd. Zbog toga sam i degradiran" (3, S. 182f).

Degradiran и obicnog vojnika, Erdemovi6 је morao da trpi sva mogu6na sikaniranja od svog pretpostav1jenog. Na dan 10. ји1а 1995.godine njegova jedinica је dobi1a naredenje da izvede odredenu akciju. О kakvoj akcijije Ы1а rec i kudaje treba10 ovo angazovanje da odvede jedinicu, оп kao obican vojnik nije na­vodno mogao da zna.

Tek kada је stigao па mesto па kojemje treba10 izvesti akci­ји, doznao је daje rec о zauzimanju Srebrenice. U gradu su sre1i najvise stotinak civi1a. Pre upada и grad, sef grupe Pe1emis је izdao naredenje da se nikako ne риса па civi1e i da se zaobi1azi civi1no stanovnistvo.

Erdemovic: "Da, ьао је nareaenje da nе smemo nista da preduzimamo protiv civila, da vojnici nе smeju otvarati vatru па civi le. Tako, koliko sam и to vreme mogao videti, nijedan vojnik nije рuсао па civile koji su tu ьљ." (3,S.183f.)

Ipak, Pe1emis је nesto kasnije naredio jednom vojniku da па u1ici prereze grk1jan jednom m1adom mus1imanu samo zbog toga sto је Ыо uzrasta и kojemje sposoban da nosi oruzje.

Neko1iko dana kasnije Erdemovi6 је ponovo dobio nare­denje za angazovanje. Rano ujutru 16. ји1а 1995. zapovednik Branko Gojkovi6 ти је naredio da se prikljuci grupi od jos se­dam vojnika i da slede vozi10 jednog njemu nepoznatog potpu­kovnika. Ponovo Erdemovi6 nije imao navodno ројта kuda ga

20

ovo angazovanje vodi i kakva akcija treba da bude izvedena. Tek kada su stigli па [аnnи kraj sela Pilica zapovednik Gojkovi6 imje stavio do znanja staje bio nalog: strelja6e uhva6ene civile iz Srebrenice koji 6е stizati autobusima. Erdemovi6 se navodno zestoko suprotstavljao.

Da li su ludi, navodno је vikao. Niko ga, medutim, nije ро­drzao. Brano Gojkovi6 је bio komandant i odlucivao је о svemu. Jedan оЫсаn, prost vojnik, cija је naredenja Erdemovi6 morao da slusa i sprovodi. Kada је u jednom trenutku navodno odbio da izvrsi njegovo naredenje, Gojkovi6 је rekao Erdemovi6u da ostavi pusku i stane u red sa zarobljenicima kako Ы i оп sa nji­та Ыо streljan.

Erdemovi6 nije imao drugog izbora, kako је sam ispricao, ve6 је morao da se povinuje naredenju. Tako је od 10.00 sati ији­tru do 15.00 casova popodne па fanni Branjevo streljano 1.200 civila. Tada se Erdemovi6 navodno jos jednom suprotstavio nа­logu za streljanje.

Posto је Ыlо zavrseno streljanje 1.200 zarobljenika, nеро­znati potpukovnikje naredio da se strelja i 500 drugih zaroblje­nika dovezenih u selo Pilica, а Erdemovi6 је navodno rekao: "Ne". Nekolicina iz njegove grupe navodno su ga podrzali i potpukovnik је naredio da druga jedinica izvede streljanje ove grupe zarobljenika.

Svoje suprotstavljanje morao је, ipak, skupo da plati. Neko­liko dana kasnije, 22. јиlа 1995,jedan vojnik iz njegove jedinice рисао је па njega nekoliko puta, navodno ро nalogu Pelemisa i Salapure.

Ocigledno је da su, prema Erdemovi6evoj prici, zeleli da ga иЫји, posto su slutili da Ы se оп mogao na6i па sudu i svedociti protiv njih о streljanju muslimanskih zarobljenika.

21

НAPSENJE IIZRUCENJE

Тre6eg marta 1996. godine po1icija је u gradi6u Весеј, nе­da1eko od N ovog Sada, uhapsi1a bosanskog Hrvata Dra.zena Erdemovi6a i bosanskog Srbina Rados1ava Kremenovi6a. Qva dvojica m1adih 1judi, jedan 25 а drugi 29 godina, bi1i su drzav-1jani Bosne i Hercegovine, sto је u to vreme nesto mog10 da znaci. Bi1i su takode pripadnici bosansko-srpske vojske (VRS) i drzav1jani bosanske Republike Srpske, sto је takode mog10 nesto da znaci. Za Kremenovi6a se tvrdi10 daje bio i drzav1janin pos1ednje od jugos10venskih drzava, naime, Savezne Republi­ke Jugos1avije (SRJ). U vreme njihovog hapsenja Erdemovi6 i Kremenovi6 su jos bi1i pripadnici specija1ne jedinice vojske bosanskih Srba (VRS), Desete diverzantske jedinice. Neko1iko dana pre njihovog hapsenja obojica su nastoja1a da u Beogradu uspostave kontakt sa Haskim tribuna10m za zlocine па t1u bivse Jugos1avije. U tom ci1ju revnosno su te1efonira1i ambasadi SAD, sto је mora10 pasti u oci organima drzavne bezbednosti (DB).

Erdemovi6 i Kremenovi6 su ze1e1i da se predaju Тribuna1u kako Ы bi1i sas1usani kao svedoci masovnog иЫјаnја mus1iman­skih civi1a iz Srebrenice. Qvo masovno ubistvo је, kako su tvr­di1i, izvrsi1a njihova jednica, а Erdemovi6 је 1icno ucestvovao u ovom zlocinu. Ze1ja da Zigosu svoje pretpostav1jene Ы1а је, dak1e, јаса od straha zbog pos1edica za sopstveno tere6enje, bar tako је predstav1jeno u nekim izvestajima jugos10venskih те­dija. Neprijate1jstva kojima su obojica Ы1а iz10zena od strane svojih pretpostav1jenih nave1a su ih da konacno donesu takvu od1uku. Predvodnik njihove jedinice porucnik Mi10rad Pe1emis i sef vojne obavestajne sluzbe VRS pukovnik Petar Sa1apura su se i premajednom i prema drugom navodno veoma 10se drza-1i. Коnасnо, Erdemovi6 је Ыо cak isteran iz v1astitog stana u

22

bosanskom gradicu Bije1jini. Dvadesetsestog februara 1995. Er­demovic је prebegao kod svog prijate1ja Kremenovica koji је imao stan u srpskom gradicu ВеСеји. Тато su obojica done1i od1uku da se osvete svojim mucite1jima tako sto се pred Тribu­nа1nот istupiti kao svedoci masovnog stre1janja mus1imanskih civi1a iz Srebrenice. То је, па primer, zna1a beogradska agencija AIM vec 13. marta 1996. i о tome izvestava1a. Njenjedini izvor u tom trenutku mora daje bio prica о slucaju Erdemovic kojaje objav1jena u francuskom 1istu Le Figaro pod nas10vom "Bosna: svedocanstvo jednog ratnog zlocinca"-'

Ze1ja da se stave па raspo1aganje Тribuna1u posebno је bi1a jaka kod Erdemovica pos1e te1efonskog razgovora sa Clanovima porodice u Bije1jini. U tom razgovoru је saznao da su ga tra.Zi1i, da p1aniraju da ga иЫји, te da zbog toga mora da ЬеЬ u inostran­stvu ako ze1i da ostane Ziv. U meduvremenu, supruga i dete su se skIoni1i kod rodaka u Tuz1i, dok se оп na1azio u vojnoj bo1nici u Beogradu, па naknadnom 1есеnји zbog teskih rana zadobijenih u pucnjavi u kafani u Bije1jini. (Ovaj dogadaj Erdemovic је kasni­је predstavio u Тribuna1u kao smrtonosni napad па njega, kako nе Ы u Тribuna1u svedocio о masovnom stre1janju.). U meduvre­теnи, Kremenovic је stupio u kontakt sa dve strane dopisnice od kojih se jedna zva1a Duda а druga Dada, i оЬе su stanova1e u 1uksuznom beogradskom hote1u "Interkontinenta1". Kreme­novic im је izneo problem svog prijate1ja i ostavio im brojeve te1efona. Ubrzo pos1e toga Duda је pozva1a i saopsti1a da је us­postavi1a kontakt sa dopisnicom americkog radija Аве koja se zva1a NataSa. Njoj Erdemovic moze da isprica svoju pricu i оnа се snimiti се1и stvar па video traci.

Sve је to Erdemovic izneo istraznom sudiji Tomis1avu Voji­novicu u Novom Sadu. Protoko1 njegovog sas1usanja od 6. marta

6 "Bosnie: la konfession d un crirninel de guerre", Le Figaro, Pariz, 8. шаrt 1996.

23

1996. predstav1ja veoma znacajan i роuсаn dokument koji pruza neko1iko zanim1jivih mesta kao dobar primer za Erdemovicevu sklonost da izmis1ja stvari. Beogradska stampa iz tog vremena је izvestava1a izmedu osta10g i о tome da su Erdemovic i Kre­menovic izne1i jednom zapadnom dip10mati ze1ju da se stave Тribuna1u па raspo1aganje. Preko njega su dos1i do brojeva te-1efona americke ambasade i poziva1i arnbasadu и vise navrata. Pri tom su se predstav1ja1i kao vojnici Vojske Republike Srp­ske koji се otkriti znacajne stvari i stoga ze1e da razgovaraju sa dip10matskim predstavnikom i novinarima. Njihov sagovornik па te1efonu је, medutim, reagovao veoma uzdrzano. Navodno и tom trenutku nije bi10 па raspo1aganju nijednog dip10matskog predstavnika kome su mog1i da se da1je obrate. 8to se novinara tice, pred10zeno im је da sarni izaberu jednog sa 1iste stranih dopisnika и Beogradu. Na 1isti su bi1a imena stranih medija ро azbucnom redu i tako su Erdemovic i Kremenovic najpre ро­zva1i dopisnicki biro americkog radijaABC. Medutim, i и ovom uredu su bi1i uzdrzani. Dama па te1efonu im је saopsti1a da и tom trenutku nета nijednog reportera па raspo1aganju, a1i da се njihov slucaj izneti centra1i АВС и Njujorku i da се ih о ishodu obavestiti. Sada su medutim Erdemovic i Kremenovic postavi1i jedan us10v: intervju се dati samo ako pos1e toga obojica budu prebaceni и Hag da Ы tamo da1i iskaz kao svedoci о zlocinima и Jugos1aviji. Darna је zabe1eZi1a Kremenovicev te1efonski broj, а dva prijate1ja su и Весејu ceka1a da1ji razvoj dogadaja.

Centra1a АВС и Njujorku је angaZova1a radi intervjua Уа­nesu Vasic-Jenekovic koja је radi1a za stampani mediji War Report. Sa sobom је pove1a francuskog prijate1ja Reno Zirara koji је izvestavao za pariski dnevnik Le Figaro i koji је takode ze1eo da pise о karakteristicnoj prici dvojice vojnika-otpadni­ka. Mesto razgovora је Ы10 hote1 "Fantast", romanticno mesto uda1jeno deset ki10metara od Весеја, koje је и to vreme zvrja10

24

prazno. Hotel је ranije Ыо poznat kao zamak Dunderski i Ыо је kao porucen za poverljiv razgovor. Vanesa Vasic-Jenekovic i Reno Zirar su uveravali svoje sagovornike da је Аве и те­duvremenu obavestio Тribunal о njihovom slucaju. Njihovom odlasku и Hag nije nista stajalo па putu ukoliko se obojica samo jave jednoj od zapadnih ambasada i zatraze azil . U meduvre­теnи је dosla роnос. Da Ы se valjano sproveo i ostatak ovog рlanа, dogovorili su ponovni susret па istom mestu sutradan и 08.30 sati. Erdemovica i Kremenovica su odvezli autom Reno Zirara natrag и Весеј, dok su se Vanesa i nјеn francuski kolega vratili и Beograd. Narednog dana su, medutim, и zamku - hotelu "Fantast" uzalud cekali па Erdemovica i Kremenovica. Zabrinu­ti Reno Zirar i njegov tumac krenuli su и Kremenovicev stan и ulici Radeta Stanisica 50. Stan је Ыо prazan. Srpska policija је jos и 03.00 sata ujutru Ыlа tu i odvela obojicu. Ocigledno је da је i srpska policija Ыlа radoznala sta се sve mo6i da јој isprica­ји. Obavestenje kod policije dvoje novinara nisu mogli da dobi­ји, tako da је njihov trud ostao bez rezultata. Kako се se stvari dalje odvijati, da li се Тribunal jos imati mogucnost da saslusa Drazena - zabrinuto se pitao Rene Zirar и izvestaju od 8. marta 1996. i opominjao Beograd da uzima ozbiljno svoju obavezu da saraduje sa Тribunalom.

Osim toga, oduzeta је i video kaseta па kojoj је Vanesa Vasic-Jenekovic snimila priznanje Erdemovica i Kremenovica. Njihova torba sa nalepnicom "Destination London" sa trake za prtljag beogradskog aerodroma zavrsila је и birou organa jugo­slovenske drzavne bezbednosti. Gospoda Vasic-Jenekovic nera­zumno nije nacinila nikakvu kopiju. Stvari su se dalje odvijale korak ро korak: 6. marta и Novom Sadu је protiv Erdemovica i Kremenovica pokrenut krivicnopravni postupak. Erdemovicuje па teret stavljeno da је pod teskom sumnjom da је и јиlи 1995. godine и blizini sela Pilica, и Bosni i Hercegovini, kao pripadnik

25

Desete diverzantske jedinice Vojske Republike Srpske sa jos sedmoricom drugih pripadnika ove jedinice streljao oko 1.200 gradana muslimanske nacionalnosti, sto prema сlаnи 42. jugo­slovenskog krivicnog zakonika predstavlja ratni zlocin.

Kremenovic se okrivljuje zato sto је pruZio utociste osobi za koju је znao da је pod sumnjom da је izvrsila delikt za koji moze dobiti smrtnu kaznu. Osim toga, Kremenovicu se па teret stavljalo i to sto је ilegalno drzao oruzje. Naime, njegov stan је izgleda Ыо pravi таlј arsenal oruzja i eksploziva. Ро pokretanju krivicnopravnog postupka protiv ove dvojice okrivljenih и No­vom Sadu, doslo је do groznicave aktivnosti Haskog tribunala i njegovih politickih patrona. Уес 7. marta predstavnik americ­kog Stejt dipartmenta Nikolas Berns pozvao је srpsko rukovod­stvo i zatraZio da preda dvojicu navodnih ratnih zlocinaca Dra­zena Erdemovica i Radoslava Kremenovica Тribunalu za ratne zlocine па tlu bivse Jugoslavije.

Osmog marta i glavni tuZilac Тribunala Ricard Goldston traZi od jugoslovenskih organa da izruce Erdemovica kako Ы mogao da bude saslusan и raznim krivicnim postupcima. Ovaj је vojnik, isticao је Goldston, priznao daje, па direktnu zapovest svojih pretpostavljenih, streljao bezbroj muslimana. Ти upravo izbija па videlo sta је, и stvari, glavnog tuZioca zanimalo: nе individualna krivica samog Erdemovica, koji i sam smatra sebe odgovornim, vec njegovo svojstvo kao svedoka protiv pretpo­stavljenih ро сјјетје naredenju, prema vlastitom priznanju, nа­vodno postupao.

Istog dana drzavno tuZilastvo Novog Sada zvanicno pokre­се istragu protiv DraZena Erdemovica i Radoslava Kremenovica pod teskom sumnjom da su izvrsili и Bosni ratne zlocine. Na dan 2. marta и Beograd stize drugi glavni tuZilac Haskog tribunala Graham Вluit, и pratnji zamenika americkog drzavnog sekreta­ra Dzona Sataka i nekoliko saradnika Тribunala, i pregovara sa

26

Beogradom о uspostav1janju tesnje saradnje. Uz pristanak srp­skog ministra pravosuda Arande1a Marki6evi6a, Вluit је mogao da odvojeno razgovara sa dvojicom uhapsenika i ispita ih kao svedoke. Pos1e toga, izjav1juje da su Erdemovi6 i Kremenovi6 kao vojnici bosansko-srpske vojske s1uZi1i pod genera10m Rat­kom M1adi6em i da kao takvi mogu dati iskaze kao svedoci pro­tiv M1adi6a i da su sami izrazi1i spremnost па to. Erdemovi6eva izjava је od najve6e mogu6ne verodostojnosti, istakao је Вlи­it. Stoga nе6е prihvatiti nikakve izgovore Beograda da izbegne predaju ove dvoj ice Тribuna1u u Hagu. Satak i Вluit su da1j е izrazi1i uverenje da је srpski predsednik Mi10sevi6 spreman па Ьо1ји saradnju sa Тribuna10m о zlocinima u Jugos1aviji. Тridese­tog marta su Erdemovi6 i Kremenovi6 od1ete1i jugos10venskim avionom u Hag i predati Тribuna1u, sto је odgovara10 njihovoj v1astitoj ze1ji. Na dan 22. таја Kremenovi6 је, medutim, oslo­boden i vra6en u Beograd. Njegovo prisustvo kao svedoka nije vise, rekao је glavni tuZi1ac Go1dston, potrebno.

Karakteristicno је, medutim, ko1iko su snazno poverenje organi optuzbe Тribuna1a ima1i u svedoka koji је najve60m то­gu6nom brzinom prebacen u Hag i jos vise ko1iko organi optuz­Ье nisu ima1i vo1je, niti ze1je, s druge strane, da kasnije dovedu ni jednog jedinog Erdemovi6evog saucesnika u Hag. Ako se procitaju saopstenja organa optuzbe i izvestaji pojedinih medija iz tog vremena, pada jasno u oci da u sredistu interesovanja nisu (navodna) de1a Erdemovi6a i Kremenovi6a, njihovo uces6e u tako jezivom zlocinu, niti da im se za takva (nе )de1a izreknu za­sluzene kazne, ve6 pre svega njihova upotreba u svojstvu svedo­ka protiv predsednika bosanskih Srba Karadzi6a i zapovednika Vojske Republike Srpske M1adi6a. Tako, па primer, u izvestaju agencije Rojters od 4. marta 1996. moze da se procita:

"Radoslav Kremenovic i Drazen Erdemovic su, prema nji­hovim vlastitim reCima, priznali da su ubijali muslimane и 'za-

27

sticenoj zoni' OUN Srebrenica и istocnoj Bosni, gde se smatra da је nestalo do 8, 000 ljudi posto su Srbi preuzeli grad, Oni su и ovom trenutku uhapseni и Srbiji i smatra se da su obojica kljucni svedoci za ovo uЫјаnје, Tribunal и Н agu је optuiio bosansko­srpskog predsednika Radovana Karadiica i vojnog vrhovnog zapovednika generala Ratka Mladica zbog uloge и dоgшЈајimа и Srebrenici i drugim navodnim zloCinima, "

Prema misljenju srpske strane, Drazen Erdemovi6 i Ra­doslav Kremenovi6 nisu izruceni Тribunalu ve6 su па osnovu dogovora sa jugoslovenskim Ministarstvom inostranih poslova samo "ustupljeni" radi saslusanja. То је izjavio и razgovoru и Тribunalu 28. таја 1996. jugoslovenski diplomatski predstavnik и Hagu Dorde Lopici6. Erdemovi6 i Kremenovi6 su samo ustu­pljeni па rok od 60 dana, jer је protiv obojice и sudu и Novom Sadu ve6 bio pokrenut postupak. Izrucenje Erdemovi6a Тribuna­Ји је traZeno od jugoslovenskog Ministarstva pravosuda koje је za to nadlezna instanca, istakao је Dorde Lopici6. (Kremenovi6 је uostalom i osloboden и ovom roku ve6 22. таја iste godine.) Dalje Lopici6 ukazuje па to da Erdemovi6 uopste i nije drzav­ljanin SRJ i da stoga nema nikakve prepreke njegovom izruce­nju ukoliko se ono zatraZi redovnim putem. Тribunal nije uopste ulazio и ovakve prigovore. 1 da је postojao nekakav sporazum, оп vise ne bi vazio, izjavio је sa arogancijom koja razoruzava predstavnik Тribunala Kristijan Sartije 7

Protiv Erdemovi6a је ve6 29. таја 1996. podignuta optuz­nica i sudenje se odvijalo и isto vreme sa krivicnim postupkom pokrenutim и N ovom Sadu. N а dan 11. juna jugoslovensko pra­vosude је predalo Тribunalu sve rezultate svoje istrage и slucaju Erdemovi6. Tako је novosadski sud stavio svoju optuznicu ad acta. Na taj nacin, sve postaje ponovo и redu, а za uces6e и ubi-

7 Blize о tome и nedeljniku Н/Н od 8. marta 1996. и tekstu pod naslovom "Ekstradicija".

28

stvu 1.200 1judi Drazen Erdemovi6 nije и krajnjoj 1iniji morao da odsedi ni tri i ро godine zatvora, па ko1iko је bio osuden.

STVAR "GRIZE SAVESТI"

Erdemovi6 је и vise navrata navodio da se Тribuna1u sta­vio па raspo1aganje kako bi rasteretio svoju savest. Tako је и iskazu и svojstvu svedoka protiv KaradZi6a i M1adi6a 5. ји1а 1996. rekao:

Sudija Dzоrdл: "Моје poslednje риаnје zasto ste zeleli da kao svedok date iskaz? Која su vas osecanja па to navela i sta osecate sada posto ste па raspolaganju М eaunarodnom tribunalu? "

Erdemovic: "Zeleo sam da svoje savesti radi dam iskaz и svojstvu svedoka, zbog svih stvari koje su se dogodile, jer ја to nisam zeleo da se dogodi." (2,S .854f.)

То zvuci verodostojno. Mogu6e је da se neko naknadno oseti odgovornim, posebno neko ko је stre1jao nenaoruzane 1ји­de, te zbog toga kasnije ima pos1a sa svojom saves6u. U svakom slucaju, mog1o se saznati da је Erdemovi6, iz bi10 kojih raz1oga, dospeo и situaciju и kojoj ти se bukva1no radi10 о glavi, о ь­votu i smrti. Zbog toga је, kako је sam tvrdio, imao sve raz10ge za strahovanje da ти se radi о glavi i da us1ed toga mora da potraZi bezbedno mesto za sebe i za svoju porodicu. Pri1ikom svade и jednoj kafani, izvesni Stanko Savanovi6, koji је pripa­dao istoj specija1noj jedinici i ucestvovao и istom masovnom ubistvu, izvadio је revo1ver i vise puta рисао и Erdemovi6a ijos dvojicu drugih pripadnika ove jedinice. Pritom se radi10 о njego­vom prijate1ju Kremenovi6u ijos jednom prijate1ju, ciji identitet

29

Erdemovic nije javno izneo. Dok su ova dvojica prosla sa lakim ranama, Erdemovic је Ыо pogoden u grudi i stomak i nasao se u Zivotnoj opasnosti. Samo је cudo sto је posle nekoliko tes­kih operacija u vojnoj bolnici u Beogradu uopste preziveo. То sto је mogao da bude operisan u Beogradu, imao је da zahvali Kremenovicu koji gaje ovamo i doveo (4, S. 232.f.). Kako smo mogli da saznamo, Kremenovic је Ыо porucnik i zamenik ko­mandira jedinice Pelemisa. Erdemovic је ubeden da је pucnjava inscenirana ро nalogu upravo sefa njegove jedinice kako Ы ga se ovaj oslobodio. Na to poglavlje njegove price jos сето se vratiti. Posle pomenute pucnjave i drugim njegovim drugarima iz jedinice preceno је smrcu. Pored grize savesti, оп se navodno nasao i u egzistencijalnoj nevolji koja ga је , pored rasterecenja savesti, takode naterala u Hag, daleko od Milorada Pelemisa i Petra Salapure. Као svedok optuzbe u Тribunalu u Hagu оп је Ыо nedostizan svojim muciteljima.

МоЫа ipak postoji i drugi razlog da se kao svedok ponudi Тribunalu? Svakako da taj tazlog postoji. Organi optuzbe Тribuna­lа izvesnim svedocima pruzaju zastitu koja predvida da svedok i njegova porodica mogu dobiti nov identitet i nov, socijalno osigu­ran nacin Zivota, u nekoj drugoj zemlji. МоЫа је kod nekih sve­doka optuZbe pred Тribunalom ovaj program zastite Ыо vazniji od same griZe savesti. Erdemovic је izgleda Ыо о tome obavesten nајЬоlје sto је mogucno. Kako se iz teksta Renoa Zirara u listu Le Figaro moze zakljuciti, оnје cak znao о sasvim posebnoj moguc­nosti koju ovaj program zaStite pruza izvesnim "zasticenim" sve­docima: naime, da se nista iz njihovih iskaza nе moze upotrebiti protiv njih samih. Naime, оп kao pocinilac zlocina moze svojim iskazima da tereti druge, а da takvim iskazima nе opterecuje sebe samog u pravnokrivicnom smislu te reci. Drukcije receno, ako је neko spreman da saopsti iskaz о teskom ratnom zlocinu u kojem је i sam ucestvovao, posto је svoj iskaz dao kao ,,zaSticeni svedok",

30

moze biti osloboden krivice i odgovomosti, dobiti novi identitet i, zahvaljuju6i tome, Ziveti slobodno и Ыlо kom kraju sveta. Stvar sa grizom savesti ostaje, dakle, licna stvar, koja moze, naZalost, doneti па osnovu programa о zaiititi svedoka, zaiititu Tribunala, ali to је sve sasvim druga tema.

U HAG RADI RASTERECENJA SAVESТI

"Daleko od indiskretnih U8iju zeleo је da 01ak8a svoju sa­vest" ("Loin des oreilles indiscretes, il veut soulager sa conscien­се") - tako је pisao Reno Zirar о svom sagovorniku Erdemovicu и listu Le Figaro od 13. marta 1996. Rec је, dakle, о savesti kojaje navodno mucila Drazena Erdemovica, о сети inace? Prica koju је Drazen Erdemovic ispricao а Reno Zirar preneo и svom listu, predstavlja znacajan dokument za njegov slucaj. Оnа se па prvi pogled poklapa sadrzinski sa Erdemovicevim priznanjem pred Тribunalom prema kojemje па farmi Pilica иЫјеnо 1.200 musli­manskih civila iz Srebrenice. Davo se, medutim, skriva и detalju i о tome се ovde ј08 biti reci. Reno Zirar saop8tava, osim toga, nе-8to 8to је samo оп i niko drugi saznao od Erdemovica.U intervjuu zaLe Figaro Erdemovic је ll. јиlа 1995. rekao daje ucestvovao и streljanju deset zatvorenika и mestu Nova Kasaba i tada takode pod komandom izvesnog Brana Gojkovica, kako se kasnije ispo­stavilo, onog istog Brana Gojkovica koga srecemo kao saucesni­ka и masovnom streljanju па farmi Branjevo 16. јиlа 1995:

"Daleko od indiskretnih usiju zeleo је da olaksa svoju sa­vest. Drazen prica о masakru koji је usledio posle osvajanja Srebrenice 11. jula 1995. i koji se odigrao и parku hotela: "Nas predvodnik Bruno Gojkovic naredio пат је da streljamo deset

31

muslimana poreaanih ispred nas i mi smo ih poubijali рuсајuа па nјљ sa daljine od deset metara iza njih. Drugari Bruna Goj­kovica koji su ЬШ sa njim kraj stadiona Nova Kasaba izvrsili su nareaenje. svi do jednog. Ја sam рuсао takoae па са}. Iтао sam kalasnjikov i njime sam рuсао па pojedinacan cilj. Za nе­koliko sekundi svi su ЬШ mrtvi. " 8

О ovom ubistvu nema reci ni и optuznici, niti и Ы10 kojem od desetak Erdemovicevih iskaza. Ni istraZioci ga ni8ta nisu рј­ta1i и vi8e razgovora koje је Erdemovic јтао sa istraznim orga­nima optuzbe. U svakom slucaju, Erdemovic је ucestvovao и zauzimanju Srebrenice 11. ји1а 1995. i тоЫа stoga nije Ыо и Novoj Kasabi. Verovatno је rec о narativnom dodatku za fran­cuskog novinara. Erdemovic је pricao ono 8to је оп rado ze1eo da сије i 8to је njegov 1ist spremno objav1jivao i slao и svet. Ро­stoji i jedno ranije svedocanstvo о tome da је Erdemovic sk10n da izmi81ja stvari i da se s tim mora10 racunati. Pada takode и осј figura Brana Gojkovica koju Erdemovic opisuje i oznacava kao "na8 predvodnik" (и 1istu Le Figaro "notre chef'), jer se јте Gojkovic ovde prvi put pojav1juje i takore6i Ьаса senku па ce10kupna zbivanja.

Ono 8to inace nigde, ni и kakvoj [оrшј, ne moze da se pro­cita, jeste: DraZen Erdemovic је ocig1edno sa organima optuZbe Тribuna1a vec Ыо zak1jucio ugovor prema kome protiv njega nece biti podignuta nikakva optuznica i da се тоСј da sa porodicom ne­smetano, pod drugim identitetom, Zivi и nekoj zapadnoj zem1ji:

"Drazen је postigao dogovor sa jednim istraziocem Tri­bunala da је, kao protivuslugu za iskaz, mogao da se sa svo­јот porodicom nastani и nekoj zapadnoj zemlji. Na taj nааnје obezbedio da тойе da se и Tri bunalu pojavljuje kao svedok, а nе kao okrivljeni, i da izbegne svaku kaznu. "(Jbid)

8 "Bosnie: La conssesion d un crimrnel de guепе", Le Figaro, 8. rnart 1996, str.1, 4, 26.

32

Ovaj podatakje ocigledno i za autora Ыо izuzetno znacajan. Уе6 и rezimeu svog izve8taja pod naslovom "Bosna: ispovest jednog ratnog zlocinca" Reno Zirar ukazuje па ovaj dogovor i prenosi izricito kao Erdemovi6evo tvrdenje:

.. Ovajpo аnu stariji vojnik koji iznosi ove Cinjenice prego­varao је sa Tribunalom иН agu i и zamenu za obecani imunitet i mogucnost da se nastani sa porodicom и nekoj evropskoj zemlji. spreman је da kaze sve. " (Jbid)

1, tu пета nikakvog nesporazuma, ka.ze se dalje и tekstu ро tre6i put:

"Specijalni izvrSilac naloga је и pregovorima dobio pri­znanje vojnika koji је ucestvovao и masakru 1.200 muslimana posle pada Srebrenice. И zamenu za obecani imunitet, spreman је da doae и Hag i da svoj iskaz. " (Jbid)

Drugim recima, Drazen Erdemovi6 је Ыо siguran da kao svedok optuZbe moze dati iskaz koji optere6uje i njega samog kao saucesnika, а da time nе mora da se рlа8ј Ыlо kakve ka­zne, Ыlо kakvih krivicnopravnih posledica. Ко ти је dao takvo оЬе6anје, naravno, тј nе znamo, аlј оп ga је morao dobiti, jer kako Ы јnасе Reno Zirar mogao do6i do takve tvrdnje i takvog zakljucka. Oslobadanje od kazne kao nagrada za Ьасаnје krivi­се па drugoga - па to se Erdemovi6 posebno mogao osmeliti i usuditi da krene па putovanje и Hag navodno "radi rastere6enja svoje savesti". То 8to је pred sudije izveden kao optuzeni, mora da је Ыlо gorko razocaranje za njega. Da lј је тоЫа zeleo о tome ne8to da ka.ze kada ти је, sada kao optuzenom, sudija 31. таја 1996. prvi put dao rec? Steta 8to su ga odmah prekinuli. Na pitanje sudije Dzorde da lј тије poznato da moze da se pred sudom javno brani i da lј razume о сети је rec, optuzeni Erde­movi6 је dao slede6u izjavu:

"Vasa visosti, dozvolite mi, molim vas, da objasnim. Pre nego sto је ova optuznica protiv mеnе podignuta ... "

33

Steta 8tO su ga odmah prekinuli: Sudija Dzоrdл: "Izvinite, gospodine Erdemovicu, kao i svi

и ovom Tribunalu, i ја se drzi т и ovom trenutku pravila koja su nasa statusna pravila, pravila М etlunarodnog tribunala, То је nааn ponasanja koji se primenjuje па sve optuzene, "(1,S, 19[,)

Moze se razumeti razocaranje zbog izjalovljenog ocekiva­nја Drazena Erdemovi6a, Organi optuzbe и Тribunalu poznaju svakako praksu koja znaci obezbedenje da se njihovi svedoci oslobode krivicne odgovornosti ako mogu da pruze ozbiljan do­prinos istini и smislu optuzbe9

Publika nе moze uop8te da vidi ove anonimne svedoke kada daju iskaze па "zatvorenim sednicama", Kad daju iskaze па "poluzatvorenim ili delimicno zatvorenim sednicama", uте­sto lica svedoka, па ekranu se vide 8areni kvadrati, а umesto glasa odjekuje nerazumljivo elektronsko krcanje, Drazen Erde­movi6 bi svakako mogao biti jedan od ovih svedoka bez imena da nije imao peh da ga jugoslovenska policija uhvati i saslu8a jugoslovenski sud pre nego 8tO se predao Hagu radi, kako kaze, ,,rastere6enja savesti", Posle buke oko njegovog hap8enja i nје­govog priznanja и Novom Sadu, morao је da se pojavi па sude­nјu и Hagu,

Pokajanje DraZena Erdemovi6a, koji је navodno pod smrt­nот pretnjom bio prisiljen da strelja muslimanske civile, i zelja

9 Navodirno dva prirnera za to iz sudskog procesa Milosevicu: 9. јап­uaга 2003, zasticeni svedok К-2 izjavio је da је 15, januara 2000, godine ucestvovao и ubistvu Zeljka Raznjatovica-Arkana, vode ozloglasene para­militarne grupe, Kada је beogradsko pravosude hte10 da па osnovu ovakvog iskaza sas1usa zasticenog svedoka К -2, dobilo ј е odgov ог da ј е К -2 doziv otno zasticeni svedok Tribunala koji zbog toga пе rnoze i пе srne biti sasltiSan ni od jednog oгgana v1asti, А 20, februara 2003, godine Dragan Vasiljkovic је kao svedok optuzbe izjavio da oгgani optuzbe Tribuna1a "е1е da ga oslobode krivicnog postupka za poCinjene ratne i druge zloCine ukoliko bi bio sprernan da iznese iskaze protiv Milosevica.

34

da se, kao svedok, oslobodi grize savesti, nesumnjivo su delova­li podsticajno па izvesne literarne poslenike. Tako se, па primer, njegovom pri100m inspirisala Slavenka Drakulic и dirljivom ese­ји pod naslovom "Jedan dan и Zivotu Drazena Erdemovica"lO.

Da li bi Erdemovic zeleo da se pokajni1Okim priznanjem zlo1Oina oslobodi svoje grize savesti, da nije bilo оЬесаnја Тribu­nаlа da се ти obezbediti novi identitet? То mi nе znamo. Оnо 8to znamo jeste da је Erdemovic zaista mislio da се pro6i bez kazne i da се sa porodicom i novim identitetom mo6i da Zivi nо­vim Zivotom ukoliko se stavi Тribunalu kao svedok optuzbe па raspolaganje i "iz prve ruke", naime, da kao jedan od po1Oinilaca pokolja iznese dokaze о odgovornosti komande Vojske Republi­ke Srpske koja је navodno naredila streljanje 1.200 ljudi. Као krunski svedok za ovaj "genocid" nad bosanskim muslimanima, оп bi ipak p08teno odsluzio kaznu, da је stvarno mislio da se oslobodi grize savesti.

OPTUZBA

"Моје ime је DraZen Erdemovic. Roden sam и Tuzli 1971. Ро nacionalnosti sam Hrvat. Pre nego 8to sam d08ao и Hag, Ыо sam stanovnik Republike Srpske" (1.S.18). Vidimo mladog 100-veka и 8arenoj kariranoj k08ulji, koji bojaZljivo gleda oko sebe i nastoji da sedi mirno. Тridesetprvi тај је 1996. godine, dan

10 Slavenka Drakulic: Niko nije то spreman da zbog ratnih zlocina па Balkanu sedne па оршlеniсku klupu, Вес, 2004. Zasto se gospoda Drakulic potrudila da za naslov ovog eseja poigra naslovorn cuvenog rornana Alek­sandra Soljzenicina: "Jedan dan и zivotu Ivana Denisovica", пе proizilazi saSVШl Jasno lZ sarnog eseJa"

35

prvog saslusanja Drazena Erdemovi6a и posebnoj vrsti postupka koji, и stvari, zna10i davanje izjave sudu о krivici ("guilty-plea­pretpretresni postupak") zbog ratnih zlo1Oina i zlo1Oina protiv 100-ve1Onosti. Mora da је za Erdemovi6a bilo gorko razo1Oaranje kada је morao da stupi и sudsku dvoranu kao optuzeni, а nе samo kao zasti6eni svedok optuzbe. S druge strane, оп је prosao daleko jeftinije nego sto bi prosao daje odgovarao pred sudom и Jugo­slaviji, и to nе moze biti nikakve sumnje. Sta se sve dogadalo и njegovim razgovorima sa islednicima i tuZiocima и meduvre­теnи, sta је dogovoreno i sta ти је оЬе6аnо, naravno, mi nе znamo. Da li је, и stvari, postojao dogovor о kojem је izvesta­vao Reno Zirar i da li је оп i dalje vaZio ili vise nе vaZi, takode nije moglo biti poznato. МоЫа su, ipak, и slU10aju Erdemovi6a, njegovo hapsenje od jugoslovenske policije, kao i krivi10ni ро­stupak koji је protiv njega и Novom Sadu pokrenut, sve poni­stili. U svakom slU1Oaju, о njegovom prebacivanju и Hag Ыlо је izvestaja и medijima, sto је moglo da zna10i da se Erdemovi6 vise nije mogao upotrebiti kao ОЫ1Оаn anonimni "zasti6eni svedok" sa imunitetom koji ga oslobada krivi1Onog gonjenja. 1, upravo sada se izvodi posebna vrsta postupka - guilty-plea-postupak (postupak и kojem se saslusava izjava optuzenog о krivici).

"Guilty-plea" је, и stvari, postupak koji poti1Oe iz anglosak­sonskog pravnog sistema ("соттоn law"), postupak и kojem su se tuzilac i optuzeni dogovorili о priznanju krivice па osnovu kojeg tuZilac podnosi to sudijarna и formi optuZbe. Na osno­vu tog priznanja sudije kasnije odmeravaju i odreduju kaznu. U kontinentalnom pravu ј е ova metoda sporna. Re10 ј е, dakle, о skra6enom krivi1Onom postupku и kojem otpada иОЫ1Оајеnо iznosenje dokaza. U stvari, nета ni stvarnog unakrsnog ispi­tivanja и kojem Ы priznanje Ыlо preispitano i podvrgnuto nizu pitanja о pozadini stvari. Prednosti i negativne strane ovakvog postupka i njegova primena и medunarodnom krivi1Onom pravu

36

su bili predmet zestokih rasprava и strucnoj literaturi, upravo па osnovu iznenadujuce blage presude и slucaju Erdemovic. Као laik, trebalo bi, kolikogod је mogucno, da ostanem izvan ove ra­sprave, alije i samom laikujasno da и tradicionalnomkrivicnom postupku sa iznosenjem dokaza i unakrsnim ispitivanjem, Erde­movic svakako nе bi па osnovu svog priznanja mogao da prode kako је prosao. Do takvog ubedenja dolazi se cak i posle prvog citanja njegove price и raznim verzijama. Erdemovic је iznosio svoju pricu и nekoliko navrata: za novinare Vanesu Vasic-Jene­kovic i Reno Zirara, pred organima jugoslovenske policije i pra­vosuda, pred istraZiocima i tuziocima Тribunala, и svom guilty­рlеа postupku i kao svedok optuzbe и cetiri sudska procesa: 5. таја 1996. protiv Radovana KaradZica i generala Ratka Mladi­са, 22. таја 2000. protiv bosansko-srpskog generala Radoslava Krstica, koji је osuden па 46 godina za genocid и Srebrenici, 25. avgusta 2003. protiv bivseg predsednika Jugoslavije Slobodana Milosevica i 7. i 8. таја 2007. protiv Vujadina Popovica i sedarn drugih visokih oficira bosansko-srpske vojske. Ima, dakle, do­voljno materijala da se preispita verodostojnost Erdemoviceve price i istrazi svrsishodnost pojedinih njenih sastavnih delova.

Pri prvom saslusanju о krivici optuzenog 31. таја 1996. tuzilac Erik Estberg је procitao optuznicu. Оnа sadrZi, najkrace mogucno izneto, (zlo )delo koje је Erdemovic priznao:

"Na dan 16. ili oko 16. jula 1995. Drazenu Erdemovicu i drugim clanovima njegove jedinice saopsteno је da се и toku dana stiCi па kolektivno poljoprivredno dobro и Pilici autobusi­та muskarci bosansko-muslimanski civili iz Srebrenice koji su se predali bosansko-srpskim vojnim ili policijskim vlastima. Svaki autobus је Ыо рun bosansko-muslimanskih muskaraca starosti od 17. do 60. godina. 1z svakog prispelog autobusa izvoaeni su bosansko-muslimanski muskarci и grupama od ро deset, uz pratnju pripadnika Desete diverzantske jedinice, па teren i spred

37

zgrade nafarmi i tu poreaani и nizu letlima okrenutim Drazenu Erdemovicu i pripadnicima njegovejedinice. Sesnaestogjula ili oko 16. jula 1995. рuсао је i uьиао Drazen Erdemovic nеnао­ruzane bosansko-muslimanske muskarce i ucestvovao sa drugim pripadnicima svoje jedinice i vojnicima jedne druge brigade и streljanju i uьиаnјu nenaoruzanih muskih bosanskih muslimana па kolektivnoj farmi РШса. Prilikom ovog nasumicnog strelja­nја uЫјеnо је па stotine muskih bosansko-muslimanskih civila. " (1,S.22)

Kakva uzdrzanost tamo gde se ocekuje konkretan broj zr­tava. Kakvi su to "drugi clanovi i pripadnici", kada је rec о sed­morici ucesnika, cija su imena navedena, kakva nesigurnost и datumu izvrsenja zlocina, ne 16. ve6 oko 16. јulа? А ipak su obavesteni da su autobusi dolazili. Od koga su obavesteni? 1 kakvi su to civili mogli biti koji su se predali ("surrenderd")? "Predati se" mogu samo iskljucivo vojnici? Ono sto и optuznici posebno pada и ocijeste veoma oprezna procena broja zrtava. U pricama koje је Erdemovi6 do tada iznosio, najpre jos и intervju ТУ stanici Аве i listuLa Figaro, а zatim i pred jugoslovenskom policijom i sudom, rec је о 1.000 do 1.200 sterljanih bosanskih muslimana. Islednici optuzbe su и vise navrata saslusavali Er­demovi6a, sam tuZilac је sa njim pregovarao о priznanju krivice i Erdemovi6 је uvek iznova pritom iznosio uprav ovaj broj. 1 и kasnijim saslusanjima и svojstvu svedoka optuzbe Erdemovi6 је uvek govorio о broju izmedu 1.000 i 1.200 zrtava. Staje razlog za ovakvu opreznost tuzioca? Zbog cega ovaj broj nije unet и optuznicu? Nije li тоЫа tuziocima izgledao previsok? Jedino znamo da tuZioci, и stvari, nisu ni sami znali, jer tuZilac Estberg и razjaSnjenju i sam priznaje:

Estberg: "Kako smo culi и optuznici, pri ovom streljanju nafarmi uьиеnо је па stotine muslimanskih muskaraca. Drazen Erdemovic је Ыо jedan od clanova ove jedinice koja је imala

38

zadatak ја strelja ove ljиdе i оп је zapravo izvrsio nalog koji ти је dat i исеstvоvао и strеljаnји ovih lјиdi, ciji tacan broj nетато, ali govorimo о stotinama тиsliтаnskih тиskаrаса, " (1,S,27)

Dakle, ne zna se. Otkuda Ы se znalo ako niko ne zeli da sa­slusa one koji Ы mogli znati. Zbog toga sto је tesko poverovati и broj koji је naveo optuzeni, govori se о "stotinama" zrtava. Sto­tinama7 N egde izmedu 1 ОО i 9007 Ра ipak, ova nesigurnost ne6e smetati sudijama nekoliko meseci kasnije da и presudi iznesu broj 1.200 - sto је veoma karakteristicno i sto treba imati па ити - bez ijednog dokaza osim tvrdenja optuzenog.

Dalji problem је navedeni datum masovnog streljanja па farmi Branjevo. U svim izjavama i iskazima pre predaje Тribu­nalu и Hagu - и intervju ТУ Аве i listu La Figaro, prilikom saslusanja и Srbiji 3. i 6. marta 1996, kao i prilikom saslusanja Radoslava Kremenovi6a 3. marta 1996 - kao datum streljanja uvek iznova se navodi 20. juli 1996. U optuznici se, medutim, prvi put kaze da је streljanje Ыlо 16. јиlа 1996. Da li se do tada Erdemovi6 zabrojao i pogresio datum7 1 sam Kremenovi67 Ка­kvo objasnjenje postoji za ovo iznenadno pomeranje za cetiri dana7 Qvo pitanje и sudskoj dvorani uopste nije postavljano. Tek и Milosevi6evom procesu, kada је 25. avgusta 2003. optu­zeni Slobodan Milosevi6 dobio mogu6nost za vremenski veoma ograniceno unakrsno ispitivanje svedoka optuzbe Erdemovi6a, postavljeno ти је pitanje kako је doslo do toga da оп и Hagu odbaci datum 20. juli 1996. i iznese 16. juli kao datum masov­nog streljanja. Erdemovi6 је odgovorio da је svesno novinarki Аве Vanesi Vasi6-Janekovi6 naveo 20. juli, iako је to pogresan datum, jer navodno nije imao и nju poverenja. Kasnije је па sa­slusanju и srpskoj policiji i sudu ipak iznova iznosio ovaj lazan datum. Medutim, znao је da је policija imala video snimak sa njegovim intervjuom i da је navodno zbog toga zeleo da izbegne

39

protivrecnosti, bar tako је govorio. А zaiito је i Kremenovi6 pri svom saslusanju takode izneo ovaj pogresan datum? Navodno iz istog razloga. Naime, Erdemovi6 ти је savetovao da nave­de ovaj lazan datum. Уеота uverljivo objaiinjenje, zaista! (8, S.25234f.)

Znacajna konstanta и svim varijantama price Drazena Erde­movi6aje, nasuprot tome, broj od ро deset zrtava koje su dovo­dene i streljane па farmi.

POVUCENO PRIZNANJE КRIVICE

Od optuzenoga se sada ocekivalo da pred sudijama potvrdi pricu i prizna krivicu па osnovu cega bi sudije ve6ale i donele pravednu presudu. Naravno, postojala је mogu6nost da zele da saznaju nesto vise о samoj licnosti optuzenog, о pozadini i о terenu па kojem је delo pocinjeno i kakav је njegov stav prema tom zlodelu. Izneto cinjenicno stanje, medutim, nije ni па koji nacin preispitivano, niti је uopste doslo do razmatranja i preis­pitivanja dokaza. Nije Ыlо cak ni и formi unakrsnog ispitivanja. Sudije su pretpostavljale da su organi optuzbe morali obaviti sa­vesno svoj deo posla, jer su isto kao i sudije obavezni, kao sto је poznato, da savesno i tacno istrazuju istinu.

Na osnovu takvog cinjenicnog stanja, organi optuzbe su protiv Erdemovi6a podigli dve alternativne tacke optuzbe: "zlo­cin protiv covecnosti" (и ovu tacku optuznice ukljuceno је i ubistvo) i "krsenje zakona i оЫсаја ratovanja". Erdemovi6 је morao da sada odluci i opredeli se da li se izjasnjava za krivicu za prvu ili za drugu tacku optuznice. Ukoliko Ы to ucinio, tuZi-

40

lас bi povukao drugu tacku. Ukoliko bi se, suprotno tome, optu­zeni izjasnio da ,,nije kriv", protiv njega bi morao da se pokrene sasvim nov krivicni postupak. Sudije zele da budu sigurne da је optuzeni tacno razumeo guilty-plea postupak. Stoga ponovo Erdemovicu razjasnjavaju sve specificnosti ovakve procedure i upozoravaju ga па posledice, zavisno od toga kako се se opre­deliti i za sta се se odluciti. Erdemovic se opredeljuje i priznaje krivicu za "zlocin protiv covecnosti". О tome se uostalom vec dogovorio sa svojim advokatom Jovanom Babicem. Tada tuZi­lас Estberg jos jednom kratko iznosi cinjenicno stanje i otkriva pri tom prvi put da su vojnici па farmi delovali ро "naredenju" i da su tek па samoj farmi dobili "nalog", nalog da nasumice streljaju ljude koji su dovezeni autobusima. ("ТЬе soliders or­dered to this [аrш were given the task to summarily execute those civilian теn who were brought оп the buses "). Tada se dogodilo nesto neocekivano: па pitanje da li ima jos nesto da doda, optuzeni је izjavio:

Erdemovic: "Vasa visosti, morao sam to da uCinim. Da sam se suprotstavio, bio ьљ ubijen zajedno sa drugim zrtvama. Kada sam se opirao, rekli su mi: "Ako ti ih је йао, stani и red zajedno sa njima i mi сет о te streljati. Meni samog sebe nije bilo йао, ali ьао mi је йао тоје porodice, тоје supruge i mog sina, koji је tada imao samo devet meseci, i nisam mogao da se suprotstavim,jer bi те uьш. Тоје sve sto sam zeleo da dodam." (1,S.32)

Drugim recima, Erdemovic, koji је upravo priznao da је kriv i izjasnio se za krivicu za zlocin protiv covecnosti, sada se iznenada izjasnjava da nije kriv! Neko ga је prinudio da ucini sto је ucinio, а оп sam to navodno nije zeleo da ucini. Morao је to da ucini jer bi inace i sam bio streljan, а оп је ipak morao da misli па suprugu i dete. (Medutim, nije ти ni па pamet padalo da misli па zene i decu streljanih!) Na taj nacinje stvorio veliki

41

dannar и postupku i zbunio same sudije, koje su prvi put ispro­bavale guilty-plea postupak i bile jos neiskusne па ovom terenu. Predsedavaju6i sudija Кlod Dzorda upitao је zabrinuto optuze­nog da li zna sta cini i da li ти је jasno da се to sto је rekao imati drukcije posledice za njega и zavisnosti od toga da li se izjasnja­va daje "kriv" ili "nije kriv". Da lije sada bio kriv ili nije? Posle svega, posle krivudanja, Erdemovic је ponovo potvrdio da se izjasnjava daje kriv za zlocin protiv covecnosti.

Ipak, ovo iznenadno "izjasnjenje da, и stvari, nije kriv" igra­се veliku ulogu и daljem procesu i predstavljace za sudije sna­zan izazov posto је и tom slucaju mogao da vaZi princip prema kome se okrivljenom oprasta krivica zbog toga sto је delovao и prinudi, и stanju prinude - и strucnoj literaturi se о tom pitanju raspravlja sve do danas.

Kasnije се Erdemovic ovu scenu svog navodnog odbijanja ponavljati и nekoliko varijanti kad god bude kao svedok optuzbe iznosio svoju pricu i pritom се navoditi ро imenu Brana Gojko­vica kao osobu koja gaje prinudila da pod pretnjom smrti strelja druge ljude. Sta је od toga istina, mi naravno nе znarno, jer or­gani optuzbe Тribunala и Hagu nisu zainteresovani ni za kakvog Brana Gojkovica, cak ni ako Ы ga neko ponudio Тribunalu da ga saslusa kao svedoka. Jos је zanimljivije to sto ni sudije nisu zainteresovane za Ыlо kog drugog pocinioca pokolja. Tek ka­snije pri saslusanju па pretresu 19. novembra 1996. skupice oni hrabrost i oprezno jednom upitati tuZioca gde su saucesnici Dra­zena Erdemovica i zasto oni nisu optuzeni, da па to pitanje nе dobiju nikakvo zadovoljavajuce objasnjenje ili bar objasnjenje koje Ы Ыlо sta govorilo. Tako su prihvatili и optuznici jednom za uvek izneto Erdemovicevo tvrdenje, bez Ыlо kakvog daljeg ispitivanja, kao osnovu za donosenje presude. Као da su organi optuzbe svojom optuznicom и isto vreme proizveli i dokaz, ро­mislio Ы neko ko је laik и oblasti krivicnog prava.

42

OD VOJSКE DO VOJSКE

Уе6 па prvom sas1usanju Erdemovi6eva prica је sadrza1a vise protivrecnosti koje и bi10 kom nоrша1nот krivicnom ро­stupku nе Ы prihvatio nijedan sudija. Posebno је za posmatraca zanim1jivo to sto prime6uje da organi optuZbe, koji su isto tako obavezni da tragaju za istinom kao i same sudije, izbegavaju da istrazuju ove protivrecnosti kako Ы se pribliZili istini. U pojedi­nim slucajevima izg1eda cak kao da pokusavaju da, и saradnji sa optuzenim, i sami pre6ute odredene protivrecnosti и njegovim iskazima i па taj nacin uskra6uju nе samo sudijama, ve6 i jav­nот тnјеnји, mogu6nost da istina izbije па svet10st dana. Isto­vremeno smo suoceni sa neobjasnjivom cinjenicom da organi optuzbe nе samo da nе nastoje da otk10ne ove protivrecnosti i razrese ne10gicnosti, ve6 nе ze1e ni da pozovu da sas1usaju nijed­nog od Erdemovi6evih saucesnika и zlocinu koji је оп opisao. Pitanje zbog cega to nе ze1e nате6е se uvek iznova, jer se iskaz Drazena Erdemovi6a neprekidno uzima kao najvazniji direktni dokaz za sam dogadaj koji se karakterise kao genocid nad Ьо­sanskim mus1imanima.

S obzirom па to da organi optuZbe Тribuna1a nе ze1e da sa­slusaju nijednog od Erdemovi6evih saucesnika, paz1jivo iscita­vanje transkripta sudskih pretresa i protoko1a sas1usanja и sluca­ји Erdemovi6 predstav1ja jedini put da se pribliZi istini. Sudski protoko1i se na1aze па veb-sajtu Тribuna1a i dostupni su javnosti. Rec је о sas1usanju Erdemovi6a и njegovom krivicnom postupku 31 . таја, а zatim 19. i 20. novembra 1996. godine. Osim toga, kao sto је ve6 spomenuto, Erdemovi6 је nastupio cetiri puta kao svedok optuzbe и drugim krivicnim postupcima, da Ы njegova prica Ы1а uzeta kao dokazni materija1 za tvrdenje da је izvrsen genocid nad bosanskim mus1imanima. Rec је о procesima Ra-

43

dovanu KaradZi6u i Ratku M1adi6u 5. јиnа 1996, zatim genera1u Radis1avu Krsti6u 22. таја 2000, Slobodanu Mi10sevi6u 25. av­gusta 2003. i najzad Vujadinu Popovi6u i drugima oficirima 4. i 7. таја 2007.godine.

Nisu tako 1ako dostupni, medutim, protoko1i sa vansudskog sas1usanja Erdemovi6a. Ти spada i njegovo prvo sas1usanje и Novom Sadu 6. marta 1996. koje је vodio srpski istrazni sudija Tomis1av Vojinovi6. Уеота su takode karakteristicni takozvani "intervjui" (razgovori) koje su vodi1i istraZioci organa optuZbe suda и Hagu 24. apri1a 2006, 25. јиnа 996. i 6. novembra 1996. Svi ovi protoko1i dokumentuju zanim1jivu strategiju и pricanju optuzenog, kao i mis1jenja i pretpostavke istraZilaca, koje su se kasnije obistini1e i1i nisu, i saznanja do kojih su dos1i organi ор­tuZbe koja su oni, iz nekih nepoznatih raz10ga, uskrati1ijavnosti, а ponekad i samim sudijama. Ovi intervjui su, medutim, bi1i i pri1ika za samopredstav1janje sas1usavanog koji је о sebi iznosio drukciju sliku nego и sudskoj dvorani, tako da se moze utvrditi da Drazen Erdemovi6 uopste nije 10s и ovoj vestini. Оnје zapra­vo nesto ze1eo od Тribuna1a, а Тribuna1, odnosno organi optuz­Ье, ze1e1i su nesto od njega.

Stoga se svakako isp1ati uporedno citanje dva prva proto­ko1a sas1usanja и slucaju Erdemovi6 od 6. marta 1996. и Novom Sadu i 24. apri1a 1996. и zatvoru Sheveningen и Hagu. Protoko1 prvog sas1usanja predstav1ja mono10g, koji је zapisao istrazni sudija а potpisao Erdemovi6, dokje drugi slucaj, и stvari, inter­vju koji su istrazioci Zan Rene Rues i Peter Niko1son vodi1i sa Erdemovi6em и prisustvu njegovog advokata Jovana Babi6a. U vreme ovog razgovora haSki istraZioci jos nisu poznava1i proto­ko1 sas1usanja koje su obavi1e njihove srpske ko1ege.

1 istraznom sudiji и Novom Sadu i istraZiocima iz Haga, Erdemovi6 је pre6utao da је prvi poziv za vojsku dobio 5. i1i neposredno pos1e 5. таја 1992. od JNA, od vojske koja је и to

44

vreme jos bilajedina legitimna oruzana sila и zemlji. Tek и sa­slusanju 20. novembra 1996. moglo se cuti:

Erdemovic: .. Tada sam pozvan и vojsku - poslednji put sam zaboravio da to kazem: kada sam se vratio iz Beograda. dobio sam poziv za vojsku iz kasarne и Tuzli koju је kontrolisala JNA. Sa ovim pozivom sam otisao kod nadleznih organa i rekao im: .. Gospodo тоја. ја nесu ni и kakvu pojedinacnu vojsku. Ne йе­lim da ucestvujem ni и kakvom i ьао cijem ratu. Vec sam video rat. Ne znam sta је sada. Odsluzio sam vojni rok. Odsluzio sam svoju godinu dana vojske". Dakle. jednostavno sam bacio ovaj papir i otisao. Меаutiщ niko nije dosao da те uhapsi jer и to vreme је vec ьао problema и odnosima izmeau JNA i Ministar­stva unutrasnjih poslova BiH .. .. (4,S.261f.)

U таји 1992. Erdemovi6 је dobio ponovo poziv za vojsku, ovoga puta od muslimanske vojske BiH (ABiH). Istraznom su­diji и Novom Sadu Erdemovi6 је izjavio da su ga "muslimanski policajci, uglavnom, ekstremne snage" proganjale i prisiljavale, zbog toga sto se kao Hrvat za vreme vojne sluzbe nalazio и Vukovaru, navodno па srpskoj strani. Medutim, Erdemovi6 је navodno odbio da stupi и redove "muslimanske vojske". Mese­cima se krio kod prijatelja i rodaka kako Ы izbegao mobilizaci­ји и vojsku pod muslimanskom kontrolom (S.2,S.3). Ovakvom izjavom Erdemovi6 se nadao da Ы mogao da stekne роеnе kod srpskog sudije. IstraZiocima и Hagu dao је slicnu izjavu: ти­slimani su zeleli da ga mobilisu, ali је оп navodno to odbio i stoga su ga muslimani sikanirali zbog sluZbe и redovima JN А i nastojali da kod njega otkriju oruzje. Medutim, оп se navodno cvrsto drzao i suprotstavljao da stupi и muslimansku vojsku, jer nije navodno zeleo da риса па vojnike JNA.

U stvari, Erdemovi6 је и јиlи 1992. godine bez ikakvih pro­blета stupio и redove muslimanske vojske, gde је Ыо dode­lјеn jednoj mortirskoj jedinici. То је objasnio tek 5. јиnа 1996.

45

sudijama и procesu Mladi6-КагаdZi6: "Kad sam okoncao vojni rok, росео је rat и Republici Bosni i Hercegovini i negde и јulu 1992. pozvan sarn da stupim и vojsku BiH ija sarn to ucinio" (2, S.833). Za tuZiocaje to trebalo da bude neprijatno iznenadenje. Ne ide da optuzeni istraZiocima koji su ga doveli па saslusanje nesto pre6uti, da bi potom sudijama to rekao. Prilikom saslu­sanja и procesu Krsti6u 22. таја 2000. па kojem је Erdemovi6 imao ulogu svedoka optuzbe, tuZilac Mark Harmon је zahtevao kratko objasnjenje od Erdemovi6a:

Harmon: "Sada ste najzad stирili и аrтiји, и аrтiји Ьо­sапskо-тиsliтапskе vlade?"

Erdemovic: "Da, mislim daje to Ыlоијиlи 1992. kada sam dobio poziv i ја sam se javio и kаsаrnи и Тиzli. "

Harmon:"Da li ste prihvatili taj poziv?" Erdemovic:" Da. " Harmon: "Vi ste и toj vojsci slиzili od јиlа do otprilike ok­

tobra 1992?" Erdemovic: "Da. " Harmon: "Da li biste пат mogli opisati svoje obaveze i

odgovornosti za vreme slиZbе и ovoj vojsci? " Erdemovic: "Pripadao sam izviaackoj jedinici, merzerske

baterije. " Harmon: "Gde ste proveli najvise vremena и slиZbi?" Erdemovic: "И jednom теstи iznad Gornje Тиzlе. " Н armon: "Da li ste najveCi deo vremena proveli па prvoj

liniji fronta? " Erdemovic: "Da, da, da, ali ... " Harmon: "Kada ste nGjjJre doSli и Тribипаl i razgovarali

sa istraziocem organa орtиZbе Zanom Rene Rиеsоm, da li ste ти ispricali da ste slиzili и vojsci тиsliтапskе vlade BiH?"

Erdemovic: "Ne. " Harmon: "Kasnije kada ste 1996. godine pod zakletvom

46

prilikom saslusanja prema ааnu 6 javno davali iskaz, da li ste tada izjavili da ste sluzili и muslimanskoj vojsci BiH? "

Erdemovic,' "Da, "(7, S.3070) Nije nezanimljivo otkriti zasto је Erdemovi6 prvo pre6utao

da је Ыо па prvoj liniji fronta и muslimanskoj vojsci BiH, na­vodno ти to pitanje nije uopste postavljeno. Svojim antimusli­manskim drzanjem оп и Hagu svakako ne Ы mogao posti6i nika­kve poene kako је eventualno mogao pred istraznim sudijom и Srbiji, и Novom Sadu. МоЫа је Erdemovi6 mislio da su organi optuzbe и Hagu imali па raspolaganju protokol sa saslusanja и Novom Sadu ijednostavno nije zeleo da sam sebi protivreci. Pri citanju svih ovih dokumenata, medutim, pada brzo и oci da Er­demovi6 и osnovi zaobilazi istinu, mada to izgleda nepotrebno. U pojedinim slucajevima se iza toga тоЫа krije odredena vrsta strategije, ali cesto оп to cini jednostavno tek tako. U osnovi ga to cini krajnje nepouzdanim svedokom koji ne Ы mogao da izdrZi nijedno ozbiljno unakrsno ispitivanje. IstraZioci su, dakle, imali sve razloge da se zbog toga zabrinu.

Negde ujesen 1992. fonniranaje и Tuzli i vojska bosanskih Hrvata (НУО) i Erdemovi6 је odmah pristupio и njene redo­ve. Ponudena ти је sluzba vojnog policajca kakvu је ve6 imao ranije и Jugoslovenskoj narodnoj anniji. Као razlog za prome­nu vojnih redova Erdemovi6 navodi da је hteo da izbegne da kao vojni policajac bude uvucen и ratna razracunavanja. Voditi rat i pucati па ljude, jednostavno ја to nisam zeleo, uveravao је Erdemovi6 и vise navrata. Dalja prednost koju ти је НУО pruzala, Ыlо је to sto је ova vojska рlа6аlа Ьоlје i, za razliku od muslimanske vojske, nudila namirnice za preZivljavanje. Medu­tim, DraZen Erdemovi6 prica kako је kao vojni policajac НУО mogao navodno da "pomaze" mnogim Srbima. То doznajemo iz оЬа saslusanja. Као dobar covek Erdemovi6 је navodno ро­magao mnogim srpskim civilima da iz Tuzle i okoline prebegnu

47

и Republiku Srpsku. Preko p1anine Majevica ih је krijumcario preko 1inije fronta и deo Bosne pod srpskom kontro1om. Рота­gao је navodno Srbima da bi ih spasao, izjav1jivao је skromno Erdemovi6 па sas1usanju и Novom Sadu.

U Haguje, medutim, promenio nag1asak: ,,za vreme borav­ka и redovima НУО, izjavio је Erdemovi6, nisam cinio nikakve zlocine, niti ucestvovao и njima, cak sam pomagao Srbima koji su ze1e1i da iz Tuz1e predu и Republiku Srpsku". Naza1ost, nје­govi pretpostav1jeni и НУО su bi1i drukcijeg mis1jenja kada su ga и oktobru 1993. uhvati1i pri1ikom jedne akcije pruzanja ро­mo6i koju neki nazivaju "krijumcarenje 1judi".

Sedamdesetsest srpskih civi1a koji su ze1e1i da pobegnu iz jednog de1a Bosne и drugi koji nije Ыо pod mus1imanskom i hrvatskom kontro1om, mora1i su da se vrate и Tuz1u dok је Erdemovi6 podvrgnut istrazi. Da1je saznajemo iz sas1usanja и Novom Sadu da su ga mus1imani tukli i ma1tretira1i. Ze1e1i su da saznaju ko1iko је Srba, kojima је оп pomogao, pres10 па taj nacin preko 1inije fronta. Mus1imani ga nisu tukli, izjavio је Er­demovi6 samo mesec i ро dana kasnije и Hagu. Hrvati su ti koji su ga tuk1i i maltretira1i .

Svoju da1ju pricu Erdemovi6 је, prema оЬа protoko1a, ispri­сао skoro istovetno sa neznatnim taktickim varijantama, ve6 и zavisnosti od toga da 1i su ти s druge strane Ы1е jugos1ovenske istrazne sudije i1i haski is1ednici. Us1edi1o је bekstvo и Republi­ku Srpsku zajedno sa zenom i detetom, zatim prica о nezahva1-nim Srbima kojimaje navodno pomagao da predu granicu i koji su ти sada okrenu1i 1eda, zatim bekstvo и SRJ, gde nije, doduse, Ы1о rata, a1i gde оп nije mogao da finansijski sa suprugom i de­tetom preZivi.

Као svrseni bravar mogao Ы svuda da nade posao, pomi­slio Ы naivno svaki posmatrac. Medutim, Erdemovi6 se radije vra6a и Republiku Srpsku, gde је njegova supruga ima1a rodake

48

i gde је navodno imao vece izglede da nade stalni posao. Od prijateljа је saznao da је и gradu Bijeljina formirana nova vojna jedinica bosansko-srpske vojske sastavljena od bosanskih Hrva­ta i jednog muslimana. Bili su to sve ljudi koji su pobegli pred muslimanskim terorom - izjavio је Erdemovic srpskim istraz­nim organima. Уојnа komanda i vojnici Republike Srpske su ga primili kao dobrog coveka.

Haiikim islednicima Erdemovic је ispricao da se ova jedini­са sastojala od osam pripadnika: 8est Hrvata, jednog muslima­па i jednog Slovenca. Oni su delovali iza linije fronta i izvodili napade па mostove, vojna skladi8ta i artiljerijske postaje vojske muslimanske vlade. Sve do zauzimanja Srebrenice ova jedinica nije dobila nijedan nalog da ubija ljude. U aprilu 1994. primljen је Erdemovic и ovu - Desetu diverzantsku jedinicu bosansko­srpske voj ske (VRS).

То bi ukratko bila predistorija Drazena Erdemovica sa izve­snim promenljivim sastavnim delovima kako ih је ispricao и prva dva saslu8anja. Na druge promenljive delove price i detalje ј08 сето se vratiti.

Оnо 8to је stalna komponenta и glavnoj njegovoj prici, nа­suprot drugim elementima, jeste masakr nad 1.200 musliman­skih civila па farmi Branjevo kraj sela Pilica 16. јulа 1996. i оnа ostaje и osnovnim elementima konstanta и svim saslu8anjima i nе sadrZi nikakve protivrecnosti - и tom smislu 8to Erdemovic uprkos svim ponavljanjima nije izneo nikakvu spomena vrednu promenu koja Ы protivrecila osnovnoj ideji и prici. Glavni pro­blет verodostojnosti price је "tehnicke" prirode: Da li је то­gucno da se za pet sati strelja 1.200 ljudi i to па nacin kako gaje Erdemovic opisao.

49

POREМECENI REDOSLED CINOVA 1

Dalji sustinski problem sa kojim organi optuzbe nisu do kra­ја hteli da se suoce jeste redosled cinova unutar izvrsne koman­de, u stvari, naredenja za izvrsenje masovnog ubistva navodno ро nalogu generalstaba bosansko-srpske vojske, cija је Erdemo­vi6evajedinica Ыlа sarno poslednja karika u komandnom lаnси. Ovaj problem је izbio u prvi рlan ve6 u prvim saslusanjima u Novom Sadu i u Hagu. Као zapovednika jedinice koja је izvr­sila streljanje Erdemovi6 ve6 u Novom Sadu navodi ро imenu vojnika bez ikakvog cina - redova Brana Gojkovi6a. Svaki put kada spomene njegovo ime, оп ga oznacava kao komandira ili komandanta. Name6e se, medutim, pitanje da lije rec о komandi (zapovesti) u vojnom smislu te reci, jer је medu pripadnicima ove grupe Ыlо vojnika sa visim cinovima od Gojkovi6a. Kako је mogao Gojkovi6 da izdaje naredenja? U saslusanju u Hagu 24. aprila 1996. koje su vodili istraZioci Rues i Nikolson, u pri­sustvu Erdemovi6evog advokata ВаЫ6а, Ыlо је reci i о redo­sledu cinova u Desetoj diverzantskoj jedinici: komandant је Ыо potpukovnik Milorad Pelemis, njegov zamenik Ыо је porucnik Kremenovi6, zatim narednik vlasenickog voda neki pukovnik Lule, cije риnо ime Erdemovi6 nije znao da navede, i konacno sef bijeljinskog voda, kojem је pripadao i Erdemovi6, pukovnik Franc Kos. Nesto kasnije Erdemovi6 blize objasnjava situaciju па farmi Branjevo. Izvesni anonimni potpukovnik predvodio је ovaj streljacki odred koji је иЫјао civile. Da li је Gojkovi6 Ыо taj koji је preuzeo komandu, zeleo је islednik Rues da sazna, а Erdemovi6 је odgovorio potvrdno: Da, а kadaje anomni potpu­kovnik otisao, Brano Gojkovi6 је preuzeo komandu nad odre­dom. Da li zna ime drugog lica, upitao је Rues, kojije iznenada stvorio sumnju u оnо sto је Erdemovi6 pricao. Као prvo, pod

50

sumnjom se naslo ime Franca Kosa. Advokat Babi6 zapanjeno pita: "Ovaj komandir? Gojkovi6 i jos jedan?" Na taj nacin nа­stala је tesko razumljiva zbrka od pitanja i objasnjenja и toku koje је neverodostojno Erdemovi6evo predstavljanje, и stvari, zamenjeno drugim nista таnје verodostojnim:

Rues: "Zar пие Brano Gojkovic obicno, da li је пјеmu naretlivao Franc Kos?"

Erdemovic: ,,Ne, Brano Gojkovic је bio iz Vlasenice, и

vlasenickom vodu. Ја пе znam zasto је оп tada postavljen za komandira. 1 ko ga је postavio i zaSto."

Rues: ,,А svi ostali su obicno bili pod komandom Franca Kosa?"

Erdemovic: "Samo ја, Zoran i Stanko smo ЬШ pod ko­mandom, i Marko Boskic pod komandom Franca Kosa. Cvet­kovic Aleksandar је jos bio ... "

Rues: "Zoran, Marko i? Kako se zove ovaj posledni? Cvetkovic Aleksandar?"

Erdemovic: "Оп nije bio pod nasom komandom. Опје bio и Vlaseni ci. "

Nikolson: ,.ЈСојје bio pod komandom Kosa? Rues: ,,zoran ... " Prevodilac: "Zoran, Stanko, Marko i Drazen. Ostali su iz

vlasenicog voda." (S.25f; S. 17) Zaprepas6eni Erdemovi6ev advokat је svojim pitanjem

priznao da prvi put сије da је streljackom odredu pripadao i komandant voda njegovog klijenta. Da li to znaci da su bila dva komandanta, Kos i Gojkovi6? N а taj nacin prica Erdemovi6eva gubi svaku verodostojnost. Istrazilac Rues zahteva objasnjenje i Erdemovi6 ти ga iznosi: оп ijos tri vojnika bijeljinskog voda su bili pod komandom Franca Kosa, zapovednika bijeljinskog voda, а ostali - pod komandom Gojkovi6a. Na taj nacin prica postaje jos neverodostojnija. Rues najzad shvata tako kao da

51

је bi10 mogи6no da sи neki и ovoj jedinici bi1i pod koman­dom Franca Kosa а osta1i pod Gojkovi6evom komandom. Sta је drиgo mogao da uradi, nego da to prihvati, posto bi inace morao da dovede и pitanje ce10kиpni iskaz Erdemovi6ev. Da 1i је Rиes imao na10g da dode do istine i1i da odrZi jednи nevero­dostojnи pricи verodostojnom? (Karakteristicno је i cиdno da и protok01и па eng1eskom jezikи pitanje zapanjenog advokata Babi6a иopste nije sadrzano!). Onda Erdemovi6 jos dodaje da nije znao zasto је Gojkovi6 tada postav1jen za komandanta, ko ga је postavio i zbog cega. Na ovaj odgovor mora se skrenиti paznja posto је Erdemovi6 kasnije иvek sasvim tacno znao ko је postavio Gojkovi6a za komandanta: naime, to је bio sef се1е jedinice Pe1emis.

Umesto da nајтаnје jos jedan dan sas1иsa pocinioca z10ci­па kako Ы se stvari da1je i vise razjasni1e, Rиes је pribegao kva­zi-pragmaticnom resenjи. Pokиsao је da stvar razjasni iznиtra tako sto је rekao da sи pod komandom Franca Kosa Ы1а samo cetiri vojnika voda, dok preosta1a cetvorica iz v1asenickog voda to nisи Ы1а. Коnасnо, оп је prihvatio da nisи sva osmorica ис е­snika и pok01jи Ы1а pod komandom obicnog vojnika Brana Goj­kovi6a: "Da 1i је potpиkovnik razgovarao samo sa Branom i1i i sa Francom? "Samo sa Branom", dak1e, kada је potpиkovnik otisao, Brano је davao иpиtstva i naredenja" - razjasnio је Rиes cinjenicno stanje. (Ibid)

Problem, medиtim, time ni iz da1eka nije Ыо rascis6en. Da jedan prost vojnik bez ikakvog cina naredиje i komandиje vodom, isto је t01iko apsurdno k01iko i dajedinica od osam pri­padnika ima dva komandanta: jednog pиkovnika i jednog voj­nika bez ikakvog cina. U redos1edи cinova kako ga је predsta­vio Erdemovi6 ocig1edno nesto и osnovi nije и redи, sto Ьаса senkи па се1и njegovи pricи, a1i је organima optиzbe оnа Ы1а potrebna za predstoje6i postиpak protiv Radovana KaradZi6a i

52

Ratka Mladi6a. Bio im је potreban komandni lаnас sa jasnim redosledom cinova, tako da bi se naredenja generalstaba prote­zala do najnizeg stepena, da bi se stekao privid kako su ta nа­redenja ро istom redosledu i sprovodena i da ni и kom slucaju nije rec о nasumice sakupljenoj sarolikoj gomili pla6enika. Da li istraZilac optuzbe Zan Rene Rues zbog toga nije hteo da pita i sazna otkuda tako upadljive protivrecnosti i nelogicnosti и iskazima krunskog svedoka?

SASLUSANJE PROGLASENOG NESPOSOBNIM ZA SASLUSANJE

Na jedno saslusanju podeljenom па dve sedmice, oznace­nот kao "sentence hearing" (saslusanje radi presude), sudije su zelele da opsirno saslusaju optuzenog kako bi dosle do presude primerene (zlo)delu. Naravno, nije se radilo о cinjenicnom stanju takvom kakvo је izneto и priznanju, ve6 su zeleli da postave pi­tanja Erdemovi6u о njegovoj licnosti i njegovoj prici, da saznaju sta ga је navelo па delo koje је pocinio. Тrebalo је saslusati i dva svedoka optuzenog koji Ы dali iskaz о njegovoj licnosti, sto је moglo da ga oslobodi izvesnog optere6enja. Sudijama је, medu­tim, izgledalo neophodno da najpre saslusaju strucno misljenje psihologa i psihijatra о optuzenom, posto је па njih ostavljao konfиzan utisak, а njegovo dusevno stanje је ve6 posle kra6eg posmatranja izgledalo tako kao daje и pitanju licnost nestabilna i sumnjiva. Pretres је odlozen za 8. i 9. juli. Medutim, ve6 27. јunа 1996. stiglo је misljenje strucnih lica i optuzeni је progla­sen za osobu nesposobnu za saslusanje. Erdemovi6 је patio od jakih posttraumatskih smetnji, utvrdili su psihijatri. Stoga nije

53

Ыо и stanju da se pojavi pred sudom i morao је da bude posteden daljeg saslusavanja. Tek posle sest do devet meseci trebalo је videti da li је mentalno stanje optuzenog и meduvremenu do­voljno poboljsano i da li је ponovo sposoban za saslusanje. Nista se nije moglo uciniti da sudije, dakle, nastave proces. Naredna dva pretresa i izricanje presude odrzani su tek и novembru 1996. kada se se stabilizovalo mentalno stanje optuzenog.

Ipak, nesposobnost optuzenog da daje iskaz izgleda nije predstavljala nikakav problem da ve6 narednog meseca bude sa­slusan kao svedok optuzbe. Naime, 5. јиlа 1996. godine Drazen Erdemovi6 је, uprkos tome sto su ga psihijatri proglasili za nes­posobnog za davanje iskaza i saslusanje, nastupio kao krunski svedok и procesu protiv Radovana KaradZi6a i Ratka Mladi6a. Imperativ pravde i pravednostiј ednostavno nе dozvoljava da se, smatralo se, ovakav jedan proces odlaze dok ova dva zlikovca nе budu uhva6ena. Rec је о sudskom procesu и odsustvu optu­zenih (и stvari, samo о pretresu) i Drazen Erdemovi6 је smeo da и svojstvu svedoka iznese svoju pricu koja је bez i najmanjeg ispitivanj а i sumnj е uzeta и sudu kao glavni, krunski dokaz za krivicu KaradZi6a i Mladi6a za masovno ubistvo и Srebrenici. Posto је Erdemovi6 potvrdio daje masovno ubistvo, и kojemje, prema vlastitom priznanju, i sam ucestvovao, izvrseno ро nаlо­gu Generalstaba bosansko-srpske vojske (VRS), time је pruzio osnovu za medunarodnu poternicu i zahtev za hapsenje dvojice optuzenih kao ratnih zlocinaca.

Kad је rec о tehnicko-proceduralnim spefiCnostima ovog procesa protiv KaradZi6a i Mladi6a optuzenih и odsustvu, to svakako treba prepustiti strucnjacima. Medutim, сlаn 61. statuta Тribunala и Hagu omogu6ava ovakav proces. U pitanju је pri­са koju је DraZen Erdemovi6 sada prvi put ispricao и svojstvu svedoka. Iako i sam "optuzen", Erdemovi6 је saslusan kao "sve­dok optuzbe", i to od istih sudija - Кloda Dzorde, Elizabet Odio

54

Benito i Fuada Rijada - dakle, onih istih koji su ga pre samo kratkog vremena, па osnovu strucnog mis1jenja, prog1asi1i za nesposobnog za davanje iskaza i sas1usanje. Pre nego sto ти se, dak1e, odredi kazna и njegovom gui1ty-p1ea procesu (па osno­vu izjaSnjenja о krivici odnosno priznanja krivice), koji је od-10zen па neizvesno vreme, Erdemovic, mo1im 1еро, mora najpre da, kao svedok optuZbe, da iskaz и jednom drugom krivicnom postupku. Pritom se radi о krivicnom postupku koji је и tom trenutku imao najve6i mogu6i prioritet. Da Ы se sve odvija10 glatko, Erdemovica се kao svedoka optuzbe predstaviti oni isti tuzioci koji su vec podig1i optuznicu protiv njega samog, nai­те, Erik Esberg i Mark Нarшоn. Nije nista cudno ni to sto је upravo predsedavaju6i sudija Dzorda taj koji objasnjava zasto је optuzeni, koga је sam prog1asio, па osnovu strucnog mis1jenja, nesposobnim za sas1usanje i davanje iskaza, odjednom sada kao svedok optuzbe sposoban и jednom drugom postupku i to pod njegovim predsednistvom:

SudijaDzorda: "Zeleo ЬЉ da stvari budu sasvimjasne. Ро­stupak za izricanje presude је odlozen, jer smo zatrazi!i dodatne medicinske in[ormacije. Sada ste vi, meautim, ovde u svojstvu svedoka optuibe. Treba da znate da ste spremni da kao svedok date svoj iskaz. 1 Vvas advokat kome Vasi interesi leze па srcu, zeleo је da uz Vas pristanak date iskaz kao svedok. Mi imamo izvesna sasvim specijicna pravila unutar nasih procesnih propi­sa i normi u iznosenju dokaza koja dozvoljavaju da se optuzeni mойе pojaviti kao svedok i dati svoj iskaz, i to se u dobroj nameri mойе imati u vidui uzeti u obzir pri buduCim razmatranjima. " (2.S.8Зlf)

Sasvim tako kako kaze sudij а, stvari ipak nе stoj е . Strucno mis1jenje, па osnovu kojeg је Erdemovic prog1aSen nesposob­nim za sas1usanje, izneto је jos 27. јиnа 1996. N а pocetka pro­cesa КагаdZiс-М1аdiс 5. ји1а sudija, medutim, saopstava da је

55

sud traZio dodatne infonnacije о zdravstvenom stanju Draiena Erdemovi6a. Osim toga, sudija nije imao nikakve prigovore па to da tuZioci и postupku protiv samog optuzenog, kojije progla-8еn bolesnim i psihicki nestabilnim, sada tog istog optuzenog upotrebe kao svedoka optuzbe и jednom drugom krivicnom ро­stupku. Оп ј е cak Erdemovi6a pazlj ivo i nezno uveravao da "pri budu6im razmatranjima", tj. pri izricanju presude za njegovo vlastito krivicno delo, njegovi iskazi и svojstvu svedoka optuz­Ье mogu biti od koristi nјети samom, dakle, mogu i6i nјети и prilog (,,migbt Ье taken into consideration").

OPTUZENI КАО SVEDOK OPTUZBE

Organi optuzbe Тribunala и Hagu nе nalaze nikakvu pre­preku tome da se jedan optuzeni pojavi kao svedok optuzbe и drugom procesu i to pre nego 8to ти se и njegovom vlastitom procesu utvrdi kazna i izrekne presuda. Cakje postalo иоЫсаје­па praksa da neko ko је osumnjicen tek kasnije saznaje da moze da dobije status svedoka optuZbe i bude saslU8an и svojstvu "in potentia - optuzenog" kao svedok. Na taj nacin, ova osoba nа­

stupa kao svedok optuZbe и drugom krivicnom postupku da Ы јој se tek kasnije, posle toga, podnela optuznica ili тоЫа i nе. U svakom slucaju, osumnjiceni па taj nacin zna kako treba da se ponaSa kao svedok. Iskustvo uci da ovakav redosled dogadaj а nesumljivo utice па spremnost optuzenog da svojim iskazima и drugom krivicnom postupku ide naruku оnој istini koj а odgova­ra optuzbi. Takva praksa izgleda Тribunalu ni nајтаnје nе smeta

56

i ovakav metod se cini uhodanim l1 Jer, bez istine nета pravde, niti pravednosti, imala је obicaj da kaze glavna tuZiteljica Тribu­nаlа и Hagu Karla del Ponte.

U pretresu 5. јиlа 1996. tuZilac Mark Наrшоn је prvi put saslusao pricu Drazena Erdemovi6a и sudskoj dvorani, tako da је i javnost mogla о nјој da bude obavestena. Culi smo da је Erdemovi6 roden 1971. и bosanskom gradu Tuzli kao Hrvat. Pre nego sto је stupio и vojsku bosanskih Srba, proveo је godinu dana и redovima Jugoslovenske narodne armije. Тiтe је ispu­nio svoj vojni rok. U martu 1992. је sluzba и vojsci zavrsena i Erdemovi6 se vra6a ku6i, ali tada и Bosni izbija rat i sve et­nicke strane formiraju vlastite vojske. U aprilu Erdemovi6 se prijavljuje и vojsku Republike BiH. То је Ыlа vojska koju su kontrolisali muslimani. Тri meseca kasnije Erdemovi6 prelazi и redove НУО, и vojsku bosanskih Hrvata. Ти ostaje nesto duze, do novembra 1993, kada se preseljava и Republiku Srpsku, da Ы nesto kasnije stupio и redove vojske bosanskih Srba. Fascinira ova promena uniforme usred bosanskog gradanskog rata koji је trebalo da dovede do utvrdivanja etnickih granica. ТиZilас Har­тоn nije, medutim, pokazao ni nајтanје zanimanje za ovu nе­tipicnu seobu njegovog svedoka iz vojske и vojsku, za sluZbu и vojskama svih zara6enih strana. Tek па zavrsetku pretresa sudija Rijadje pored ostalog, uzgredno, pitao svedoka staje njega, kao Hrvata, motivisalo da stupi и vojsku bosanskih Srba. Odgovor Erdemovi6ev је glasio da оп nije imao drugog izbora, daje imao

11 Tako је, па prirner, и procesu Milosevicu nastupilo nekoliko svedoka optuzbe protiv kojihje уес bila podignuta optuZnica -па primer, MilanBabic, politicar takozvane Republike Srpske Krajine, kojije posle izricanja presude sebi oduzeo zivot - ili опа lica koja su irnala status osurnnjicenog i ocekivala svakog trenutka da protiv njih bude podignuta optuZnica ili izrecena presuda (па primer, generalAleksandar Vasiljevic, sefvojne obavestajne sluzbe KOS, koji је па kraju bio posteden optuzbe).

57

trudnu zenu о kojoj је morao da brine i daje morao da zaraduje za zivot porodice.

Sudija Rijad: . .Izvinite sto moram jos nesto da dоdащ spomenuli ste da ste и aprilu 1994. stupili и vojsku bosanskih Srba. Sta vasje nateralo. vas koji ste Hrvat. da stupite и srpsku vojsku? ..

Erdemovic: .. Casni sude. rat и Bosni i Hercegovini је bio prilicno opasan i zao. NGjpre sam bio и vojsci bosanskih mu­slimana. zatim и vojsci bosanskih Hrvata i najzad и vojsci Ьо­sanskih Srba. Nisam zeleo da idem и ьао koju vojsku. ali nisam imao nikakvog drugog izbora. Morao sam da stupim и vojsku kako bih mogao ьао gde da se nastanim i рrеziviщ jer sam imao Ьај sebe suprugu koja је ьаа trudna i to је bio jedini motiv da stupim и vojsku. jer inace nisam mogao nikuda drugde . .. (2,S.854)

Da Erdemovi6 nije Ыо nikakav hrvatski nacionalista, van је svake sumnje, inace nе Ы svakako pristupio vojsci bosanskih Srba. Nije kao bosanski Hrvat mogao takode biti ni srpski ili muslimanski nacionalista. Uostalom, njegov otac је Ыо Srbin а majka Hrvatica, kako је povremeno sam isticao. 1 supruga тије Ыlа Srpkinja. Ne samo ро poreklu, Erdemovi6 је Ыо neko ko је sebe и to vreme nazivao "Jugoslovenom". Sta је za njega zna­cio ovaj navodno etnicko-nacionalisticki rat и kojem је stalno теnјао frontove? О tome iznosi veoma uverljivo objasnjenje koje se, medutim, nije moglo tacno cuti. Naime, оп nije mogao, isticao је, а morao је da prehrani svoju porodicu, morao је da zaraduje za zivot i smestaj. Ро profesiji Erdemovi6 је Ыо bravar, ali se nikada nije bavio, nijedan dan, tom profesijom. Okolnosti su Ыlе takve - kaze оп. Као vojnik и JNA naucio је novi zanat, а zatim је dosao rat i ovaj zanat ти se pokazao zanimljivijim i podnosljivijim. Drukcije receno, и bosanskom gradanskom ratu Drazen Erdemovi6 је Ыо pla6enik. 1 Deseta diverzantska jedi-

58

nica је uostalom Ыlа sastavljena od placenika ро svom sastavu kada је najpre imala desetak profesionalnih vojnika koji su od­slikavali tadasnju Jugoslaviju: jedan Slovenac (Franc Kos), nе­koliko Hrvata i muslimana i nekoliko Srba. Sve to doznajemo od samog Erdemovica, ali mnogo kasnije. Ovim vojnicima је stalo pre svega do zarade novca, а nе do Ыlо koje nacionalne stvari. То nije nikakvo ponizenje, najzad, i takozvane demokratske ze­тlје imaju profesionalnu vojsku, i zasto Ы jedan nacionalista ро ubedenju koji иЫја druge ljude, Ыо bolji covek od placeni­ka koji иЫја ро pozivu? То је jednostavna konstatacija. То se mora, medutim, imati pred ocima, jer inace mnogo toga и сеlој ovoj aferi ostaje nerazjaSnjeno, а nе samo Erdemoviceva seoba iz jedne vojske и drugu.

Sve to nije uopste zanimalo tuZioca, оп је sebi odredio drukciji nacin traganja za istinom, ako је uopste za istinom tra­gao, i stogaje zeleo da optuzenome sto је mogucno brze postavi pitanje do koga ти је izgleda samo i jedino Ыlо stalo: pitanje о tome nije li optuzeni kao pripadnik specijalne jedinice bosanskih Srba Ыо pod komandom Generalstaba bosansko-srpske vojske (VRS), ciji је sef Ыо general Ratko Mladic. U ovom procesu nije se radilo ni о сети drugom do о obezbedenju osnove za medunarodnu poternicu protiv Mladica i KaradZica, а Erdemo­vic је pruzao dokaz da је masovno ubistvo па farmi Branjevo naredio upravo Mladic. Dakle, svedokje potvrdio da је и aprilu 1994. primljen и Desetu diverzantskujedinicu Vojske Republike Srpske i da је ova jedinica Ыlа pod komandom glavnog staba Vojske Republike Srpske и Нап Pijesku.

Harmon: "Ко је bio u vreme nараја bosansko-srpske voj­ske па Srebrenicu oficir koji је izdavao komande Desetoj diver­zantskojjedinici? "

Erdemovic: "Njen komandant је bio Milorad Pelemis. "

59

Harmon: "Коmе је и komandnom lапси bosansko-srpske vojske bio odgovoran роrиспik PelemiS?"

Erdemovic: "Оп је bio odgovoran риkоvпikи Sаlариri iz Vojske Rериblikе Srpske . ..

Harmon: "Koji polozajje zаиzimао Sаlариrа?··

Erdemovic: .. Mislim da sam vec rekao daje оп bio izviaac­ki oficir и Glavnom stаЬи Vojske Rериblikе Srpske. "

Harmon: .Xad kazete .. glavni stab". pritom mislite da је bio odgovoran сепtrи za izviaanje GeneralStaba иН ап Pijesku ..

Erdemovic: .. Da. " Harmon: .. Dakle. kako ја rаzиmещ gospodine Erdemovi­

СИ. Vasa specijalna diverzantska jedinica је ьаа direktno odgo­vorna GепеrаlStаЬи bosansko-srpske vojske иН ап Рijеskи. је li to taCno?··

Erdemovic: .. Da. da. tako је . .. (2,S.835) Тiтe је sasvimjasno opisan komandni lanac koji preko Ре­

lemisa i Salapure vodio do generala Mladi6a u Нап Pijesku, i па taj nacin је navodno dokazano da је general Mladi6 odgovoran za masovno streljanje u Srebrenici.

Da li bi pukovnik Salapura i porucnik Pelemis bili kompe­tentniji svedoci za ovo pitanje otkuda su stizale komande Dese­toj diverzantskoj jedinici?

Umesto toga, tuZioci su pitanje postavili jednom psihicki оЬоlеlот i navodno degradiranom vodniku. U presudi sudije u Hagu izricito hvale Erdemovi6a za njegove iskaze kojima је doprineo da se dobije osnova za medunarodnu poternicu protiv Mladi6a i KaradZi6a, а pri razmatranju i odredivanju kazne о takvim se nj egovim iskazima vodilo racuna.

60

NAREDENJE OВICNOG VOJNIКA ZA МASOVNO STRELJANJE

Vrsta i sastav Desete diverzantske jedinice su izgleda pri Erdemovi6evom davanju iskaza и ovom postupku 5. јulа 1996. godine tuZioce samo uzgredno zanimali, 8to је zaista velika 8te­ta. U svakom slucaju, doznajemo da је ova jedinica и pocetku Ыlа sastavljena od Hrvata i muslimana, а da su kasnije и nјеnе redove primljeni i Srbi, tako da је ро brojnosti dostigla nivo cete od 60 do 70 pripadnika. Qva diverzantska jedinica sastavljena od dva voda izvodila је pre svega akcije па neprijateljskoj te­ritoriji kao 8to su dizanje и vazduh mostova ili razaranje arti­ljerijskih postaja. Bilo је takode naloga za otmice i likvidaciju pripadnika neprijateljskih oruzanih snaga s druge linije fronta, 8to је Erdemovi6 таnје rado spominjao, ali se to moglo saznati ve6 iz protokola saslu8anja и Novom Sadu. Prilikom saslu8anja и Hagu оп је, suprotno tome, zestoko osporavao takve akcije. Ustalom, dobio је cin vodnika kao zapovednik prve grupe ove jedinice, 8to је sam rekao. Kasnije је degradiran zbog toga 8to је odbio jedno naredenje da izvede akciju koja Ы navodno mogla dovedsti do ljudskih zrtava.

Harmon: "Sta su ьае obaveze i odgovornosti ove jedini­се? "

Erdemovic: "Na pocetku sam se bavio izviaanjem па te­renu koji sam poznavao i па kojem sam se snalazio pre svega и pravcu Tuzle. Kasnije sam postao vodnik. Bio sam zapovednik Prve diverzantske grupe и Bijeljini. "

Harmon: "Da li је ап vodnika bio najvisi koji ste mogli do tada dostiCi kada ste najzad napustili tujedinicu?"

Erdemovic: "Da, samo bih zeleo da kazem da sam dva mе­seca bio zapovednik ove grupe i imao ап vodnika, ali se zavrsilo

61

time sto sam degradiran zbog toga sto se nisam slagao sa nekim odlukama mojih pretpostavljenih. Degradirali su те i ја vise nisam bio zapovednik Prve diverzantske grupe. Posle izvesnih razlika и misljenju i posle jedne akcije и kojoj sam rekao da пе ielim da је izvedem do kraja. zbog toga sto bi vodila do ljudskih gubitaka. do ljudskih irtava." (2,S.834f.)

То је ono sto је Erdemovi6 rekao. О davanju cina i degra­daciji Erdemovi6a, medutim, nema nikakvog dokumenta, niti potvrde bilo kog svedoka, stoji и prvoj presudi od 29. novem­bra 1996. (Ovo drugo trebalo је da obezbedi sam tuzilac, moglo Ы se dodati). Sef Desete diverzantske jedinice је Ыо porucnik Milorad Pelemis, cijije neposredni pretpostavljeni Ыо Petar Sa­lapura, izvidacki oficir pri Generalstabu bosansko-srpske vojske (VRS) и Нап Pijesku. Sada је svedok trebalo da jos samo da iskaz о masovnom ubistvu koje је izvrsila njegova jedinica ро nalogu komande bosansko-srpske vojske sa generalom Ratkom Mladi6em па Сеlu. ТuZilас prelazi па stvar, ali iskaz svedoka ispada ротаlо skrt.

Harmon: .. Gospodine Erdemovicu, ieleo bih sada da skre­пет vasu райпјu па 16. juli 1995. i da vas uриат da li ste vi i drugi vojnici vase jedinice toga dana dobili nareaenje da uсе­stvujete ujednom posebnom zadatku?"

Erdemovic: .. Ne, пе. Meni licno nije poznato nikakvo па­reaenje vec ga је dobio komandant koji је и to vreme primao naredbe, mogao је ьао ko da izda nareaenje za tu specijalnu akciju . .. (2.S.839)

Sve је, dakle, jasno? Ко Ы mogao biti taj Ыlо ko, koji је navodno mogao da izda naredenje za "specijalnu akciju"? No­vim pitanjem koje ne Ы smelo biti sugestivno i stoga Ы zvucalo komicno, tuZilac pruza svom svedoku jos jednom priliku da razjasni stvar и vezi naredenja i prijema naredenja:

Harmon: .. Da li ste vi uopste toga dana primili od bilo koga

62

nareaenje koje se odnosilo па izvrsenje zadatka i li akcije, kоји ste па krаји izveli? "

Erdemovic,' "Da, " Harmon,' "Od koga ste dobili nareaenje?" Erdemovic,' "Od komandanta grире Brane Gojkovica, " Harmon,' "Da li је оп imao za to normalan аn? (Was he

о! normal rank?) Izvinite, ја си pitanje рrеЈоrmиlisаti, Da li је bila normalna stvar da оп izdaje nareaenje jedinici za izvrsenje odreaene akcije ili је и ovom slисаји to bio izиzеtаk? "

Erdemovic,' "Da, to је bio izиzеtаk "(2,S,840) Nije li to ne samo zanimljivo ve6 i cudno? Svedok ime­

пије Brana Gojkovi6a za komandata grupe, тиыlс,, naravno, zna da је Brano Gojkovi6 obican vojnik, оп to zna uostalom i iz prethodnog razgovora svedoka sa njegovim istraZiocima i jasno ти је da sve to ne zvuci ubedljivo kad se za komandanta grupe imenuje ovaj Gojkovi6 koji kao obican vojnik nareduje drugim vojnicima, 1 to ne izdaje bilo kakva naredenjа ve6 naredbu da se pocini izuzetno tezak zlocin Pitanj е о cinu i Gojkovi6evoj nad­leznosti ("was he of normal rank?) tuZilac је, nazalost, zaobisao i svoj lapsus pokusava da prikrije "preformulacijom" pitanja: da li је Ыlо normalno da jedan vojnik bez ikakvog cina, kakav је Ыо Gojkovi6, izdaje naredenja ili је pre и pitanju Ыо izuzetak, Bio је izuzetak - potvrdi6e promtno Erdemovi6 i time se stvar zabasuruje, Zaista је Ыlа cudna ta Deseta diverzantska jedini­са и kojoj је Ыlо mogu6no da vojnik bez ikakvog cina makar i izuzetno izdaje komandu jednoj jedinici kojoj cak pripada jedan porucnik Izuzetno stanje stvari koje se moze razjasniti samo ako Ы mogli da se saslusaju i drugi ucesnici и zlocinu i pripadnici te jedinice, ali to se nikada nije dogodilo, Svedok Erdemovi6, oci­gledno vican pricama, pokusava da ovu osetljivu situaciju ucini prihvatljivom time sto ukazuje da su naredenja, и stvari, poti­саlа od misterioznog potpukovnika koji је delovao и pozadini

63

i sa kojim је Gojkovi6 u nekakvoj vezi i vodi sa njim razgovor u dvoje. Posto је pos1usa1a naredenje obicnog, prostog vojnika Brana Gojkovi6a, stre1jacka jedinica је ispuni1a naredenje pot­pukovnika koga niko nе poznaje i koji se nikada vojnicima nije predstavio. То se sve mora verovati upravo Erdemovi6u posto drugi izvor nе postoj i.

Do tog trenutka Erdemovi6 pred sudijama nije jos bio izneo nikakve podatke о vojnicima koji su zajedno sa njim bi1i raspo­redeni i spremni da pod komandom Gojkovi6a stre1jaju dovede­nе mus1imanske zarobljenike. Da 1i оп moze sve da ih poime­nice navede, upitao ga је tuZilac i Erdemovi6 ih navodi: Franc Kos, Marko Boski6, Zoran Goronja, Stanko Savanovi6, Brano Gojkovi6, A1eksandar Cvetkovi6 i V1astimir Go1ijan. Оnо sto sudije jos nе znaju, znaju istraZioci i tuZilac: Franc Kos, Slo­venac, zapovednik је prvog voda Desete diverzantske jedinice, koja ро brojnosti predstav1ja cetu od 60 1judi i sastoji se iz dva voda: bije1jinskog i v1asenickog. Franc Kos, sa sluzbenim cinom prvog porucnika, komandant је bije1jinskog voda kome pripada Erdemovi6. Oprezno sve to Erdemovi6 spominje pred sudom tek cetiri godine kasnije, naime, 22. таја 2000. godine kada је dao iskaz kao svedok optuzbe u procesu genera1u Radis1avu Krsti6u. Tada је ve6 Ыо odsedeo svoju preblagu kaznu i sve је ve6 Ы10 iza njega. Kako је Erdemovi6 mogao da ucini verodostojnom cinjenicu da "и ovoj izuzetnoj pri1ici", kako se tuzi1ac izrazio, Brano Gojkovi6, kao оЫсаn, prost vojnik, de1uje kao koman­dant voda? Zbog toga је zapravo Erdemovi6 i pre6utao cin Fran­са Kosa i svaki put nazivao Gojkovi6a "nasim komandantom". Zbog toga је tuZilac Наrшоn veoma oprezno postav1jao pitanja cimje nastupi1a ova oset1jiva situacija. А, kadaje о tome sudija postavio direktno pitanje, istrazi1ac, koji је па ovom sudskom pretresu nastupao kao svedok, па slede6i nacin је sakrio oset1ji­vo cinjenicko stanje:

64

Sudija Rijad: "А, sta је sa pretpostavljenim, da li vam је оп rekao ko su ьт njegovi pretpostavljeni?"

Svednk Rues,' "Da, оп пат је dao imena predvodnika (the leader) streljackog odreda (the execution squad), kao i imena sedmorice drugih pripadnikajedinice (unit), "(3,S,60)

Ni reci о tome da se pri jednom od ovih imena radi о stvar­nom Erdemovicevom pretpostavljenom, naime, о njegovom komandantu voda. СеЈа osetljiva situacija ostaje nerasciscena. 1 optuzeni i tuZilac zajedno iznose pred sudijama laznu sliku. Носе li тоЫа stoga biti saslusan i optuzen neki od drugih sa­radnika i saucesnika Erdemovicevih?

Niko nije postavio nijedno jedino pitanje о pozadini сеЈе stvari ili ukazao па protivrecnosti koje su tako upadljive, na­protiv, ostaje se pri Erdemovicevoj prici и kojoj је Brano Goj­kovic predstavljen kao "zapovednikjedinice" (the commander of the group) i da је оп taj koji је izdavao naredenja streljac­kom odredu.

DELO

Osam pripadnika Desete diverzantske jedinice Vojske Ьо­sanskih Srba (VRS) sastalo se 16. јиЈа 1995. godine pre pod­ne па farmi Branjevo, kraj mesta Pilica, nedaleko od Zvornika, 60 kilometara severozapadno od Srebrenice: Franc Kos, Mar­ko Boskic, Zoran Goronja, Stanko Savanovic, Brano Gojkovic, Aleksandar Cvetkovic, Vlastimir Golijan i Drazen Erdemovic. Ти su bili jos i jedan neidenitifkovani potpukovnik i dva vojna policajca, cije se prisustvo moze privremeno zanemariti posto su brzo napustili mesto pokolja i nisu и njemu ucestvovali.

65

Posle kratkog tajnog dogovora sa potpukovnikom, koji је odmah posle toga napustio scenu, Gojkovic se vraca natrag i obavestava grupu da се sti6i autobusi sa muslimanima iz Srebre­nice koje treba streljati. Ubrzo posle toga, oko 10.00 casova, sti­ze prvi autobus. U nјети su se nalazili muskarci starosti izmedu 17 i 70 godina u pratnji dva vojna policajca. Ve6ina muskaraca u prvom autobusu bili su vezanih ruku i sa povezima па ocima, dok u narednim autobusima to vise nije Ыо slucaj. Sa dolaskom prvog autobusa Gojkovic izdaje uputstva kako da se izvede stre­lјаnје: Dva policajca dovode grupu od deset zatvorenika, koje zatim Brano Gojkovic i Vlastimir Golijan odvode па mesto za streljanje. То је Ыlа livada udaljena, u zavisnosti od iskaza, 50 do 100 ili 200 metara od mesta па koje је stigao autobus. Ostali zaduzeni za streljanje su vec bili tarno rasporedeni i cekali. Na ovo mesto dovodena ј е svaka naredna grupa od ро deset ти­slimanskih zatvorenika i па udaljenosti od 20 metara poredena tako da ledima bude okrenuta komandosima. Tada је Gojkovic izdavao naredenje za otvaranje vatre.

U svim iskazima Erdemovic potvrduje da је uvek iznova Ыlа rasporedivana grupa od deset zatvorenika za streljanje. Ти­zilac па sudu postavlja pitanje koliko је Ыlо autobusa koji su toga dana stizali jedan za drugim u nepoznatom vremenskom razmaku. Erdemovic nе zna tacno, ali navodi da је moralo biti izmedu 5 i 20 autobusa (2, S.845). Da li se sa putnicima svakog autobusa postupalo па isti nacin kojije opisano? Da li su svi stre­ljani па ovoj farmi? Upravo tako, potvrdio је Erdemovic. Medu­tim, оп izjavljuje i nesto veoma zanimljivo о ponasanju vozaca autobusa i па to se mora obratiti paZnja. ТиZilас је pitao:

"Dozvolite mi da uриаm, gospodine Erdemovicu, kako su se ponasali vozaCi autobusa koji su dovodili zrtve па farmu Branjevo? "

66

Erdemovi6 ј е odgovorio: "вш su uzasnuti. Mislim da ovi ljudi. ovi muskarci. uopste

ni su znali da su ove zatvorenike dovodili па streljanje. Vero­vatno su mislili da su ih dovezli radi razmene zarobljenika. i to mi је upravo rekao ovaj covek star izmeau 50 i 60 godina sa kojim sam razgovarao. isticuCi posebno da imje tako оЬеСаnо". (2.S.848)

Nije li cudno 8to tuZilac nije ponovo pokazao ni najmanje zanimanje za ovakav iskaz vozaca autobusa? Sta је zapravo to 8to је uzasavalo vozace autobusa? Da li је zaista bilo tako da su vozaci autobusa, kako svedok misli, imali nalog da zatvore­nike, u pratnji dva vojna policajca, voze па razmenu za srpske zarobljenike? Sta ga је navelo da tako misli? U ratu u Bosni redovno је dolazilo do razmene zarobljenika izmedu zara6enih strana, to је poznato. Ne bi li тоЫа bilo mogu6no daje nared­Ьа vojnog rukovodstva Vojske bosanskih Srba zapravo bila da se ovi muslimanski zarobljenici odvoze па razmenu zaroblje­nika, а da su, suprotno ovom naredenju, usput do granice ovi autobusi zaustavljani i preusmeravani па farmu da bi zaroblje­nici bili streljani? 12

1, da su upravo zbog toga vozaci autobusa bili uzasnuti? То bi svakako bacilo sasvim drukcije svetlo па сеlи aferu? Ме­dutim, za tuZioca nije Ыlо vredno nikakvo dalje pitanje za8to su vozaci autobusa bili uzasnuti, ve6 је to redovno izbegavao i prelazio nanaredno pitanje. То 8to ni kodjednog od sudija pona-8anje vozaca autobusa nije izazivalo ni najmanju radoznalnost, zaistaje 8teta. Тiтe svakako nije, blago receno, cinjena nikakva usluga u naporima da se utvrdi istina. МоЫа је Ыlо mogu6no da tuZilac nije za takvu mogu6nost Ыо zainteresovan zbog toga

12 Tek је Slobodan Мi10sevic и unakrsnom ispitivanju 25. avgusta 2003. suocio krunskog svedoka Erdernovica sa оуiш pitanjern.

67

8to Ы razotkrivanje pozadine nesumnjivo oslabilo ubedljivost i snagu dokaza optuzbe da su zarobljenici streljani ро nalogu ge­nerala Mladica? Da lije zaista postojao nalog da se muslimanski zarobljenici razmene za srpske? Ко је izdao takav nalog i ko ga је izneverio? Pitanja se nadovezuju па pitanja. МоЫа nisu postavljana zbog toga 8to tuZilac i sudija nisu zeleli ni8ta drugo do dokaz da se ovaj masovni pokolj dogodio ро nalogu generala Mladica i nе zele da znaju ni8ta drugo 8to Ы moglo odvu6i ра­znju od ovog dokaza? Sve su to, naravno, nagadanja koja uop8te nе Ы Ыlа potrebna da је tuZilac sluzio obavezi da traga za isti­nот i da је pozvao па saslu8anje i druge pocinioce pokolja.

Kada је stigao poslednji autobus, zeleo је dalje da sazna tuzilac. Erdemovic nije znao tacno, moglo Ы biti izmedu 15.30 i 16.00 casova. Medutim, оп zna da је sa dolaskom poslednjeg autobusa stigla i grupa od deset vojnika iz Bratunca da Ы pruZila ротос и streljanju. Oni su preduzeli па sebe streljanje putnika iz poslednj eg autobusa i pritom su se pona8ali drukcij е od grupe kojoj је pripadao Erdemovic. Bar tako оп sam tvrdi. Tukli su zarobljenike gvozdenim 8ipkama, ponizavali ih i mucili, prisi­ljavali da kleknu па kolena i тоlе se па muslimanski nacin pre nego 8to su streljani. Erdemovic је izgleda Ыо iskreno uzbuden. (Istraznom sudiji и Novom Sadu је 6. marta 1996. rekao da su upravo vojnici njegove grupe bili ti koji su psovali, mucili i tukli muslimanske zaroblj enike, а da оп sam to nij е hteo da Cini.)

Tada је Erdemovic ispricao da је poku8ao da spase jednog starijeg muslimana koji se zaklinjao da ima mnogo prijatelja medu Srbima, pokazivao је i prelistavao knjizicu sa imenima i brojevima telefona, i Erdemovic је navodno zaista video nе­koliko telefonskih brojeva ovih prijatelja. Erdemovic је bez us­peha poku8avao da nagovori svog komandanta Branu Gojkovi­са da nе streljaju ovog coveka. Gojkovic, medutim, nije zeleo da ostavi и Zivotu nijednog svedoka, i Vlastimar Golijan је i

68

ovog zarobljenika odveo i streljao. Erdemovi6 nije mogao da to spreci i smatra da је to bilo uzasno. Navodno se jos i svadao sa Golijaninom zahtevaju6i da se ovaj stari muskarac spase, ali је sve Ыlо uzalud. Sta је od toga istina? Gojkovi6 i Golijan Ы to svakako znali, ali njih о tome niko niti је pitao, niti pita. А, Erdemovi6 ponovo koristi priliku da sebe predstavi и svetlu koje ти odgovara, naime, kako se ocajnicki navodno suprotstavljao Gojkovi6evom naredenju da se zarobljenici streljaju. Pored osta­log, pokusao је da dovede и pitanje sam rukovode6i Gojkovi6ev polozaj. Na pitanje da lije izvrsavao naredenja za streljanje, Er­demovi6 izjavljuje:

"Da, ali sam se nщјле suprotstavljao i opirao, а Brano Gojkovic mi је rekao da ukoliko mi је йао ovi h ljudi, mogu da stanem sa njima u red, а ја sam znao da to nikako nije bi la samo prazna pretnja, vec da bi se moglo i dogoditi i sa mnоm оnо sto i sa drugima posto је situacija u nasoj jedinici ьаа takva daje zapovednik grupe imao pravo da па licu mesta stre­!ја svakoga koji bi pokazao i nајmаnји neposlusnost i ugrozio bezbednost grupe, ili bi se па ьао koji nacin suprotstavio ko­mandiru grupe koga је postavio komandant Milorad Pelemis. " (2, S.845)

Na to је sudija Натоn samo rekao: "О.К" ( ... ) Voda cete Milorad Pelemis је odredio obicnog vojnika Bra­

nи Gojkovi6a za zapovednika grupe i dao ти pravo da па licu mesta strelja svakoga ko Ы ти se suprotstavio. 1, ovo Erdemovi-6evo objasnjenje tuZilac је prihvatio kao оЫсnо: ,,0. к."

Na pitanje koliko su zarobljenika njegova grupa i pripad­nici brigade iz Bratunca па farmi ukupno poubijali, Erdemovi6 је, ponavljaju6i ро ko zna koji put, odgovorio da ,,тога da ihje Ыlо izmedu 1.000 i 1.200". Svi lesevi ostavljeni su da leze па livadi onako kako su pali. Нiljadudvesta leseva па livadi, covek to mora sebi sa mnogo tesk06a da predstavi. Neko је rekao da Ы

69

тоЫа mogli do6i bageri i sve leseve па licu mesta pokopaju. А, tada se pojavljuje iznova odnekud tajanstveni potpukovnik. Da, оп је morao da vidi leseve. Ne, nije imao nikakav komentar па оnо sto је video. Naprotiv, samo је rekao da и Domu kulture sela Pilica ima jos 500 muslimana iz Srebrenice i da se i oni moraju dovesti da bi se i taj posao obavio. Tada је, medutim, Erdemo­vi6 glasno i jasno rekao: "Ne". Nije li to nеоЫсnо, cak cudno? Erdemovi6, koji se nije usudio da se suprotstavi оЫсnот, pro­stom vojniku Gojkovi6u i odbije poslusnost, sada se odjenom suprotstavlja naredenju jednog potpukovnika! Bilo ти је sada svega dosta, objasnjavao је Erdemovi6, nе zeli vise da иЫја ЫЈо koga, kako је rekao, "nije nikakav robot za satreljanje" ("Robot for the exterminationan of people"-"Robot za istrebljenje Јји­di")! (2, S.850). Drugi pripadnici grupe su ga navodno podrzali. Koji - zeli iznenada da zna tuZilac Наrшоn i to sasvim tacno, i Erdemovi6 izgovara imena Franc Kos, Marko Boski6 i Zoran Goronja. Zasto se оп sada suprotstavio naredenju, upitao је tuZi­Јас, а Erdemovi6 odlucno odgovara: "Zbog toga sto mi је svega ЫЈо dosta!" ("Because 1 just could not take it anу more"). Nije li, ipak, pre odnekud dobio ohrabrenje, pomislio Ы posmatrac и prostoriji za posmatrace. Ne Ы li streljanje 500 muslimana и Pilici spremno preuzela i izvela grupa iz Bratunca.

Na to se predsedavaju6i sudija Кlod Dzorda и postupku protiv Mladi6a i KaradZi6a, роЈа sigurno роЈа nе, jos raspituje zasto је Erdemovi6 uopste voljan i spreman da kao svedok da iskaz, i па takvo sudijino raspitivanje, krunski svedok pokajnic­ki odgovara: "Zbog svoje savesti", kaze Erdemovi6 (,,1 wanted to testify because ofmy conscience, 2.S.854).

Уе6 svojom slede60m recenicom оп se ponovo vra6a nа­trag: Morao је navodno da bira izmedu vlastitog Zivota i Zivota ovog coveka; ako Ы izgubio svoj Zivot, to nе Ы moglo promeniti sudbinu ovog covekajer је njegovu sudbinu ve6 zapecatio neko

70

ko је imao visi, nјетu nadredeni polozaj (2.S.855). МоЫа је sve to istina sto Erdemovi6 prica, naime, da је о sudbini ovih ljudi odlucila osoba па visem polozaju. Ali, bez ljudi kakav је Erdemovi6, ova osoba nije mogla nista. Stvari izgledaju ј asnij е­onima koji su poput Erdemovi6a bili upu6eni па takve naredbo­davce - pomislio Ы posmatrac и prostoriji za posmatrace.

ТuZilас zakljucuje saslusanje pitanjem о pucnjavi и kafani koja se odigrala и Bijeljini kadaje Erdemovi6, posle masakrana farmi Branjevo, krenuo ku6i. Pitanje se odnosilo па to da lije Er­demovi6 и toj pucnjavi Ыо ranjen. Potvrdio је dajeste, а tuzilac је zatim zeleo da sazna ko је па njega рuсао. Bio је to Stanko Savanovi6 koji је, kako је tvrdio, па farmi Branjevo svojerucno uЫо izmedu 200 i ЗАО zatvorenika. Tako је glasio Erdemovi6ev odgovor. Tada su sudije zelele da vidno iscrpljenom svedoku postave jos nekoliko pitanja. Najpre su ga upitale da li Ы тоЫа zeleo da se napravi pauza. "Ne", odgovorio је Erdemovi6, alije zeleo da sve brzo prode, jer smatra daje ipak sve veoma nароrnо (2.S 252). Sudije su pokazale razumevanje za to, zaboravljaju6i medutim da је svedok patio od posttraumatskih psihickih smet­nji i da nije sposoban za ispitivanje.

Zbog toga dakle nе sme biti previse pitanja. Ipak, jedno od pitanja Ыlо је pitanje sudije Fuada Rijada о tome zbog cega је Stanko Savanovi6 рuсао па njega. Nije рuсаnо sarno па njega, dopunio је Erdemovi6 prethodnu izjavu, ve6 i па jos dvojicu njegovih kolega koji su se suprotstavili naredbi komandanta i drugih pripadnika jedinice.

Neko је, verovatno Brano Gojkovi6, morao dajavi sefи cete Pelemisu о tvrdoglavom drzanju Erdemovi6a prilikom streljanja muslimanskih zarobljenika i da је Pelemis morao da smatra da Ы Erdemovi6, takav kakav је, jednog dana mogao jos i da sve­doci protiv njega. Оnо sto ја upravo sada i cinim, dopunio је sa uzdrzanim ponosom Erdemovi6:

71

Sudija Riad: "То је mоје poslednje pitanje. Rekli ste da posto ste napustili farmu РШса. па Vas је рuсао ovaj covek ро imenu Stanko. Zasto је. и stvari. оп па Vas рuсао?"

Erdemovic: .. М оја је pretpostavka da је neko od ovih lju­di (mislim da је to bio Brano Gojkovic) dojavio komandantu о mоm drzanju па farmi. i da је verovatno zbog toga dosao do zakljucka da ја sve to jednostavno nе mogu vise podneti i da bih mozda. ја to. doduse. nе znащ jednog dana mogao da uCinim upravo оnо sto danas ovde i Ciniщ naime. da svedoCim protiv nјљ". (2.S.853)

Na drugom pretresu и svom postupku 19. novembra 1996. Erdemovi6 је sudijama dao nesto drugaciji iskaz: па njega su puca1i jer је па farmi Branjevo Ыо nepos1usan i па kraju se suprotstavio naredbi da se stre1jaju mus1imanski zarobljenici (3.S.197). А, kao svedok optuZbe и Mi10sevi6evom procesu 25. avgusta 2003. Erdemovi6 је tvrdio da uopste ne moze vise da se seti zbog cegaje njegov ko1ega Stanko Savanovi6 рисао па nje­ga. Jednostavno, оп to vise ne zna (8.а, S.25222; 8Ь, S.348).

МALA ARIТMEТIКA

U kasnijim varijantama koje је iznosio kao optuzeni i и

vise navrata kao svedok optuzbe, Erdemovi6 је obogatio svo­

ји pricu novim narativnim deta1jima koji, doduse, mogu imati

1itera1ni kva1itet, a1i ne i verodostojnost. Pored svih protivrec­nosti, neusag1asenosti i varijabi1a, postoji и njegovim iskazima

jednakonstanta: stre1janoje izmedu 1.000 i 1.200 mus1imanskih

zatvorenika па farmi Branjevo ро grupama od ро deset zrtava.

72

Izvan sudnice, medutim, и takozvanim intervjuima sa sudskim predstavnicima, koji nisu nista drugo do sas1usanja, Erdemovi6 pokazuje da ni sam nе zna ko1iko је zatvorenika ubijeno 16. ји1а 1995. па farmi Branjevo. Pri1ikom sas1usanja и Novom Sadu 6. marta 1996. istraznom sudiji Tomis1avu Vojinovi6u rekao је da је тоЫа stig10 15 do 20 autobusa а sto se zrtava tice, оп nе zna tacno, a1i "procenjuje" da Ы mora10 biti oko 1.200 (S.6.S.6).

U protoko1u haskih istraZi1aca о sas1usanju 24. apri1a 1995. brzo se otkriva zbog cega је optuznica tako oprezna kada se go­vori ,,0 stotinama bosanskih mus1imana". Na pitanje istraZioca Zana Renea Rueza da 1i uopste ima ројта ko1iko је 1judi иЫ­јеnо, Erdemovi6 odgovara da nе moze tacno da kaze, a1i mis1i da Ы mog10 biti 1.200, a1i da и stvari nе zna tacno. Оп mis1i па broj autobusa, а osim toga сио је da neki vojnici pricaju о tome ko1iko su 1judi 1icno ubi1i (S.6,S.5.). Stavise, Erdemovi6 navodi da је sam 1icno stre1jao od 70 do 1 ОО 1judi. Prema protoko1u,

medutim, navodi se daje izjavio da ih nije brojao, daje sve to za njega Ы1а uzasna stvar i da stoga nije jos mogao i da broji иЫ­јеnе. "Маnје od 10 i1i vise od 50, i1i?" insistirao је Ruez da1je. "Ne тanје od deset, a1i tacan broj ја zaista nе znam" - glasio је Erdemovi6ev odgovor (S. 33 [, S.22).

Kratak size price о masovnom stre1janju sa dopunama iz kasnijih iskaza i varijanata mogao Ы da doprinese izvesnom ra­zjaSnjenju се1е stvari:

Osam pocini1ica је 16. ји1а 1995. иЫ10 па farmi kraj se1a Pi1ica, 40 ki10metara severno od Srebrenice, 1.200 mus1iman­skih zarobljenika odnosno civi1a. Prvi autobus sa 50 do 60 1judi stigao је izmedu 10.00 i 11.00 sati pre podne. U ovom prvom autobusu zarobljenici su ima1i vezane ruke i nosi1i su poveze па ocima, а и narednim autobusima to vise nije Ыо slucaj. Mesto иЫјаnја је oko 50, 100 i1i, prema kasnijim iskazima, 200 те-

73

tara udaljeno od autobusa, па livadi. Osam росјnјlаса је Ыlо rasporedeno и koloni izmedu autobusa i mesta streljanja. Ро­sle njihovog rasporedivanja, iz autobusa је dovodeno ро deset zarobljenika koji su najpre morali da izvade sve sto su јтаlј и dzepovima i da lјсnа dokumenta Ьасе и garazu и blizini. Tada su zrtve odvodene па mesto za streljanje, leda okrenutih prema росјnјосјта koji su stajali и lјnјјј paralelnoj sa zrtvama па raz­daljini od 20-tak metara. Tada је па komandu Brana Gojkovi6a рuсаnо па zrtve iz kalasnjikova, pojedinacno па svaku od zrta­va. Na krajuje kontrolisano da lјје svaka zrtva Ыlа mrtva, а оnј koji su jos pokazivali znake Zivota, uЫјаnј su revolverom. Ovaj rucni rad obavljao је uglavnom Branko Savanovi6. Posle toga, росјnјосј Ы se ponovo poredali и lјnјјu sve do autobusa, dok Ы Brano Gojkovi6 i Vlastimir Golijan dovodili slede6u grupu od deset zatvorenika iz autobusa.

U svim iskazima Erdemovi6 izricito potvrduje da se ovakav postupak nepromenjeno ponavljao kod svake nove grupe. Uvek iznova izvodeno је ро deset zrtava iz autobusa. Samo kod jedne grupe dovedene iz autobusa pokusalo se sa puskomitraljezom М-84. Brano Gojkovi6 i Aleksandar Cvetkovi6 su dosli па ideju da radi ubrzanja posla upotrebe ovaj teski mitraljez. Medutim, ve6ina pripadnika grupe је samo ranjena. Zbog toga su morali sve da resavaju revolverom, sto је predstavljalo cisto gubljenje vremena. Nekoliko izvrsilaca nјје moglo da izdrZi zapomaganje i vrisak ranjenih i zbog toga је doslo do duze rasprave i medu­sobnog neslaganja. Уе6 posle druge јlј tre6e grupe odlozen је puskomitraljez i izvrsioci su se vratili oprobanom metodu stre­lјаnја, kalasnjikovu iz koga је рuсаnо па svakog pojedinacno.

Erdemovi6 је dugo razgovarao sa jednim starijim cove­kom koji је navodio da јта mnogo prijateljima medu Srbima. Ovaj covekje izvadio imenik i prelistavao ga pokazuju6i bro­jeve telefona ovih prijatelja, posle cega је Erdemovi6 navodno

74

zeleo da ти spase zivot, ali је njegov pokusaj da па to nа­govori pretpostavljenog Brana Gojkovi6a ostao bez uspeha. Gojkovi6 ni и kom slucaju nije zeleo da dozvoli da preZivi bilo ko od prisutnih ko bi mogao biti svedok, i stogaje i ovaj covek streljan. Posle svakog drugog ili tre6eg autobusa, izvrsioci su uzimali alkohol, а vozac Cvetkovi6 је odlazio do auta i donosio sta је bilo potrebno i hranu.

Oko 13.00 ili 14.00 ili тоЫа 15.00 sati, и zavisnosti od iskaza, stigla је grupa od oko desetak vojnika iz Bratunca kao ispom06. Pozdravili su se, neki su se rukovali, neki su se те­dusobno ve6 licno poznavali. Tada Erdemovi6 i ostali iz nје­gove grupe vise nisu morali da ucestvuju и streljanju i ostali su ро strani dok је grupa iz Bratunca sprovela pokolj do kraja. U svakom slucaju, sada su pocinioci iz Bratunca imali dovoljno vremena da zrtve batinaju, psuju i ponizavaju. Naterali bi ih, па primer, da kleknu i da se тоЈе па nacin па koji to cine musli­mani. Erdemovi6u је раЈо и oci da su ovi vojnici neke od zrtava licno poznavali. Jedna od zrtava pokusala је da pobegne, ali su izvrsioci potrcali za njim, vratili ga i streljali. Za sve to bilo је potrebno vreme. Medutim, pocinioci su и meduvremenu mogli da popiju sljivovicu, popuse cigaretu i oko 15.00 casova ili nе­sto kasnije sa 1.200 ubijenih posao је bio zavrsen. Lesevi su jednostavno ostali da leze. Grupa za grupom, tako da је па kraju livada bila prekrivena sa 1.200 leseva. Covek treba zaista da ima mnogo maSte da Ы to mogao da zamisli.

Ako se pretpostavi da је па ovaj nacin па svakih deset mi­nuta streljana ро jedna grupa od deset zrtava, Ыо Ы to krajnje kratak vremenski period, imaju6i и vidu sve pojedinosti ovako predstavljenog postupka. Ukupno trebalo је da bude 120 gru­ра od ро deset zarobljenika. Ako је grupa za grupom streljana и razmaku od ро 10 minuta, sto Ы takode Ыо nezamislivo brz tempo, za steljanje 1.200 ljudi ЫЈо Ы potrebno nајтаnје 20 са-

75

sova. Nijedan sudija nе Ы nоnnаЈnо propustio da nacini ovakvu jednostavnu racunicu. Nije takav slucaj i sa sudijama и haii­kom Тribunalu koji su и nekoliko prilika saslusanja prihvatili da Ы ЫЈо mogu6no da za таnје od pet sati bude иЫјеnо 1.200 ljudi и grupama od ро deset. То Ы znacilo da Ы ЫЈо mogu6no 120 grupa streljati za 300 minuta, dakle, svaka dva i ро minuta ро jednu novu grupu dovedenu iz autobusa, pri сети је svaki pojedinac morao da isprazni dzepove i da odbaci dokumenta (sto је Ыо poseban problem za оnе zrtve cije su ruke ЫЈе veza­nе !), da pripadnici grupa predu jos stotinak do dvesta metara do livade i da tamo budu streljani i uz to jos da bude sprovedena kontrola nad ubijenim da li su mrtvi ili nisu. А, izmedu strelja­nја је jos navodno ЫЈо vremena da se popije, da se svada, da se tuce. U nоnnаЈnот sudskom postupku и kojem је sudijama stalo do iznalazenja istine, i same sudije Ы uostalom krenule па lice mesta i narucile da se izvede rekonstrukcija dogadaja kako Ы mogla da se proveri tacnost iskaza svedoka i otkloni svaka mogu6na sumnja и verodostojnost.

Umesto toga, Тribunal и Hagu se zestoko protivio samoj pomisli da se saslusaju Erdemovi6evi saucesnici kako Ы se preispitala ocigledna neverovatnost сеЈе njegove price. Daleko od samog Haga је ipak jedan od Erdemovi6evih saradnika dao iskaz: Marko Boski6, koji је uhva6en и aprilu 2004. godine и mestu Pibodi (Peabody), kraj Bostona и SAD. Na saslusanju и FВI, Boski6 је priznao da је ucestvovao и masakru i tvrdio da su zarobljenici streljani и grupama od ро cetiri do pet lјиdi!lЗ

13 Boston Globe od 10. marta 2005: "МARКO Boskic, а Peabody con­struction worker accused of being а war crirninal, adrnitted to federal agents last уеаг that ће helped kill busloads ofunarmed muslim men in an infamous Јиlу 1995 massacre in а field outside the town of Srebrenica. Тће men were led ои! ofthe bus and lined ир to Ье liquidated with automatic rifles".Boskic wrote in а six-page staternent to FBI agents in Boston while being iпteпо-

76

То bi znacilo daje bilo 240 grupa ciji su pripadnici streljani za 300 minuta, tj. dvostruko brze nego 8to је to predstavio Erde­movi6! МоЫа niko stoga nе zeli da dode do izrucenja B08ki6a Тribunalu?

U svakom slucaju ostaje da је grupa od osam pocinilaca navodno streljala 1.200 zarobljenika и grupama od ро deset pri­padnika и roku od pet sati i da је obican vojnik bez ikakvog cina predvodio ovu grupu kojoj је i sam pripadao i izdavao naredenja i komandantu voda kome је i sam pripadao. Drukcije receno: prica Drazena Erdemovi6a bi morala sasvim drukcije da izgleda nego 8to ји је оп ispricao.

NA MESTU ISTINE

U literarnom tekstu pod naslovom "Jedan dan и Zivotu Dra­zena Erdemovi6a" spisteljica Slavenka Drakuli6 је izgleda па osnovu razgovora sa svojim tragicnimjunakom ispricala pricu о

gated last August. "First, they started to shoot, and 1 didn t want to јат, Ьи! they forced те to shoot",Boskic said, according to an FВI account of the interview last surnrner. Не admitted using а rifle to gun down prisoners who were taken off buses in groups of fош and five, the FВI said". ("Marko Boskic, gradevinski radnik u Pibodiju optuzen kao ratni zloCinac priznao је savemirn agentima da је pornagao ubijanje nenaoruzanih rnus­limanskih mtiSkaraca u jednom neslavnom masakru u јиlи 1995. па роlји nedaleko od grada Srebrenice. Muskarci su izvlaceni iz autobusa i poredani u niz za 'likvidaciju autornatskirn puSkarna'. Boskic је napisao izjavu па sest stranica agentima FBI и Bostonu za vrerne sasluS:anja и avgustu prethodne godine. Najpre, poceli su da рuсајu i ја nisarn zeleo da im se pridruzirn, ali su те prirnorali da i ја рuсаrn" - izjavio је Boskic, prerna izvestaju FBI, priznajuCi da је рис ао iz puSke i ubijao zatvorenike dovodene iz autobusa и grupama od ро cetiri i pet".)

77

Drazenu Erdemovi6u i starom muskarcu, ciji је Zivot bezuspes­по pokusao da spase. Оп је navodno uzeo ovog starog coveka i poveo ustranu, ponudio ти cigaretu i casu soka od pomoran­dze. (Zasto nе sljivovice, kojaje obilato tekla, mogao bi se neko upitati. МоЫа samo zbog toga sto је ovaj stari covek bio ти­sliman?) Od gospode Drakuli6 saznajemo dalje da su i иЫса i zrtva dugo razgovarali о svojoj tuznoj sudbini: ,,Ziveli smo svi zajedno, muslimani, Srbi i Hrvati" - rekao је stari. "Sta se nата obicnim ljudima dogodilo? Zasto smo sve to dozvolili da nат se dogodi?" "Da, zaista, sta nат se desava?" - uzvratio је Drazen. "Kad bismo samo mogli to nekome da objasnimo. Ја nе znam nista vise od tebe". Nastavili su tako, ali DraZen nije mogao ni­sta da ucini za ovog starog coveka. Тragika krivca bez krivi­се dovodi spisateljicu do dve kratke recenice: "Zvuci prokleto. Medutim, to је Ыlа istina". Gospoda Drakuli6 је izgleda imala риnо poverenje и Erdemovi6a. Da lije Ыо i obrnut slucaj? Novi­narki americke televizijske stanice Аве Vanesi Vasi6-Jenekovi6 dao је pogresan datum streljanja muslimanskih zatvorenika jer nije imao poverenja и nји, а gospodi Drakuli6 је naveo pogresna imena svojih saradnika. Tako se jezivi komandant Gojkovi6 и ovoj prici pojavljuje kao Pero, dokje jedan drugi, koji nosi hr­vatsko ime, stalno poklanjao Erdemovi6u prepecenicu. Nikakav Pero, niti Ivan, nisu medutim bili medu osam njegovih saucesni­ka, cija је imena Erdemovi6 и vise navrata nabrajao. МоЫа је rec о literarnoj slobodi Ыlо Erdemovi6evoj, Ыlо Drakuli6kinoj, svejedno. Ekskluzivno za gospodu Drakuli6, Erdemovi6 је ispri­сао о jos jednom potresnom prizoru koji nije izneo nijednom istraZiocu, niti sudiji:

"Dok је jos uzimao dug gutljaj, Drazen је krajickom oka primetio kako је izjednog od autobusa izlazio mladic. Nije imao nikakvog poveza preko оајu i Drazen је mogao da vidi njego­vo lice, iako se zakleo da vise nikada nесе zatvorenika gledati

78

и lice. То ти је samo otezavalo posao. Mladic је тойја imao petnaestak godina. тойјаје bio i mlatli. Bio је nag јо pojasa а njegova bela koza bila је izlozena sиnси. Razgledao је vojnike а zatim mrtve па роljи. оа sи ти bile sve vece. Као ја nije mogao sve ја snimi . .. Оп је ipak tek petnaestogodisnjak". pro­mrmljao је Drazen vise za sebe trиdеCi se ја nе stoji iza njega. Каја sи zatvorenici morali ја klеknи pred streljacКim stroјещ Drazen је pre nareaenja za otvaranje vatre jos сио glas mladi са. Мата. sариtао је. тата. Istog јаnа Drazenje bio svedok kako sи i drиgi тиskаrсi odreaeni za streljanje molili za zivot. kako sи јеса plakala. kako sи zarobljenici nиdili vojnicima novac. obecavali аиtотоЬilе. cak kuСе. Mnogi sи роkиsаvаli ја роЬе­gnи. drиgi sијесаli i zavijali. Ipak. ovaj mladicje dozivao тајkи kako to јеса аnе kad se рrоЬиdе iz loseg sna i traze иtеhи. Iako је samo za tren mladic vec bio mrtav. Drazen је jos verovao ја сије njegov glas. " 14

Ipak, ovakvo pisanje је jednostavno sumnjivo da bi Ы1о dostojno nagrade za mir. Austrijski dip10mata Vo1fgang Petric, visoki predstavnik civi1ne medunarodne uprave и Боsni i Her­cegovni od 1999. do 2002, procitao је па impresivan nacin, па jednoj svecanosti и Беси 19. таја 2005. godine, esej Slavenke Draku1ic. 15

Najpre је knjizevnica dobi1a rec i odrza1a hva10spev Тribu­na1u kakav se samo moze ocekivati odjedne stvarne spisate1jice. Gospoda Draku1ic uzdize Тribuna1 do visine jednog istinski те­tafizickog "Mesta istine" i izjav1juje: "Nema istine о ovom ratu

izvan one koja potice od Тribuna1a и Hagu". Hag nije samo sim­bo1icna pravda vec istina sama, Hag је jedino mesto па kojem

14 Slavenka Draku1ic: "Keiner war dabei", (Niko nije bio spreman), Вес, 2004. str. 111f. 15 Slavenka Drakulic u dijalogu sa Volfgangom Petricem: http/www.kre-isky.org!kreisky/forum/pdf!rueck/238.pdf

79

se istina pojavljuje и sudskom postupku, sve drugo sto se сије samo је politika, ideologija, tj. manipulacija.

U izvesnom smislu, moglo Ы јој se dati za pravo. U pesnicku slobodu gospode Drakulic svakako spada i ru­

zicasti zulj па desnom kaZiprstvu Drazena Erdemovica ("Оn је streljao тоЫа 70 ljudi i od toga dobio zulj. МоЫа ти је to za trenutak izgledalo tako komicno da је histericno prasnuo и smeh"). Gospoda Drakulic uznosi Тribunal kao mesto istine i pravde posto је dozvolila svome junaku da и glavi brzo izracuna i dode do broja 1.200 streljanih kao autenticnog. "Kadaje Dra­zen pogledao па svoj sat, Ыо је zaprepascen. Bilo imje potrebno samo 15 minuta da иЫји vise od 60 ljudi". Pesnistvo i istina: iz autobusa је dovedeno sest grupa od ро 1 О zatvorenika, oduzeti su im papiri, odvedeni su stotinak do dve stotine metara do те­sta па livadi gde su streljani i sve to za samo 15 minuta. Dakle, grupa za grupom, и ritmu od dva i ро minuta. Gospoda Drakulic nе ите samo dobro da pise, оnа је ocigledno dobra i и racunu. Носе li iko posumnjati da је mogucno za samo pet casova stre­ljati 1.200 zarobljenika?

KOLIKO ЈЕ STRELJANO?

Prilikom saslusanja Drazena Erdemovica 19. novembra 1996. tuZilac Mark Наrшоn iznosi dokaze о zbivanjima па far­mi Branjevo koji su imali da potvrde priznanje krivice DraZena Erdemovica kao cinjenicno stanje. U tu svrhu saslusao је kao svedoka glavnog istraZioca Zana Renea Rueza koji је, sa svo­је strane, kao dokaze podneo nekoliko fotografija snimljenih iz

80

vazduha. Na osnovu Erdemovi6evih informacija, ove fotografije iz vazduha prihva6ene su kao "re1evantne" i stav1jene Тribuna1u па raspo1aganje. Fotografije su mora1e da budu strucno "procita­nе" i protumacene, posto 1aik nije mogao nista па njima da pre­pozna. Dakle, Rues је objasnio sudijama sta vide па ovim foto­grafijama sacinjenim iz vazduha. Jedna od fotografija је navod­по sacinjena dan pos1e masakra, dak1e, 17. ји1а 1995. i па nјој su se navodno prepoznava1i 1esevi, mozda i masovna grobnica u procesu iskopavanja. Na drugoj fotografiji od 27. septembra 1995. mog1i su se navodno razaznati "tragovi radova koji su se obav1ja1i", izjavio је Rues. Dakle, krajem avgusta i pocetkom septembra obav1jena је ekshumacija, radovi па ekshumaciji su jos bi1i u toku kadaje fotografija sacinjena, a1i uprkos tome, upr­kos ovim radovima, koje ovde vidimo, isticao је Rues, istrazioci su па 1icu mesta iskopa1i 153 1esa (3,S.135).

Materija1ni dokazi za masakr па farmi Branjevo, dakle, ро­stoje za 153 1esa а па osnovu neko1iko fotografija koje su tajne sluzbe sacini1e sa ve1ike visine iz vazduha, treba10 је da pred­stav1jaju dokaz da је mora10 biti da1eko vise 1eseva. 16

Posto је Bosna u to vreme, kako su tvrdi1i vojni strucnjaci, sta1no Ы1а pod sate1itskim osmatranjem, nате6е se pitanje zaSto nета nijednog snimka iz vazduha samih radova па iskopavanju i premestanju 1eseva. Zasto nета nijednog snimka 1judi i та­sina koje su pritom mora1e biti па terenu. Iskopavanje 1eseva

16 О nepouzdanosti ovih snimaka koje је Tribunalu dostavila tadasnja driavna sekretarka SAD Madlen ОЈЬгај! videti dalje u knjizi "Cess Wiebes, Intelligence and the War in Bosnia, 1992-1995" (Obavestajne sluzbe i га! u Bosni), Мuепstег-НатЬшg-Lопdоп, 2003, s. 348f. Као Јер primer za та­nipulaciju javnoscu moze da posluzi izjava od 5. februara 2003. tadasnjeg americkog ministra Kolina РаиеЈа u Savetu bezbednosti OUN kada је, па osnovu takvih fotografija, pokusao da ubedi da Irak proizvodi i raspolaze oruzjern za rnasovno unistenje. Уес se па njegovorn licu rnoglo tada proCitati da se stideo svoje izjave.

81

i njihovo premestanje, dak1e, а nе samo tragovi aktivnosti па navodnom iskopavanju. МоЫа bi se mogao dobiti па takvo pi­tanje ubed1jiv odgovor ako Ы оnо stvarno Ы10 postav1jeno, sto и ovom sudu niko nije ucinio, i1i nije hteo da ucini. 17

Ipak, glavni istraZi1ac imao је jos jedan dokaz. Erdemovi6 је, tako је svedocio Rues, video za vreme stre1janja do tri sata popodne 60 autobusa, pardon, rekao је оп, 20 autobusa sa ро 60 zatvorenika и svakom autobusu. Od1ucuju6i је Ьгој autobu­sa koje је Erdemovi6 navodno video. Na ovo pitanje pruzao је ug1avnom odgovor da оп nе zna tacno, a1i da Ы тога10 biti iz­medu 15 i 20 autobusa. Kada ти је и intervjuu 24. apri1a 1996. glavni istrazi1ac Rues postavio pitanje ko1iko је ukupno autobu­sa stig10, rekao је: "Na to pitanje ја sada nе mogu odgovoriti, nisam ih Ьгојао, nisam ni kasnije saznao, nе znam sta treba па to da odgovorim" (S.6.S.5). Tako izg1eda izvodenje dokaza па "Mestu istine".

Stre1jati 153 nenoruzana civi1a predstav1ja i ostaje, naravno, veoma tezak ratni zlocin i svi koji su и nјети ucestvova1i mora1i su biti izvedeni па optuzenicku k1upu. Medutim, ovaj Ьгој 153 ima dve ve1ike "prednosti" и poredenju sa Ьгојет 1.200. Prvo, za njega postoji materija1ni dokaz, а drugo, prihvat1jivo је da se za pet casova moze stre1jati 15 grupa od ро deset zatvore­nika, i da se pritom и meduvremenu jos nesto popije, pojede, da se popusi cigareta, da se eksperimentise puskomitra1jezom, da se zrtve zlostav1jaju, tuku i ponizavaju. Samo: ovaj Ьгој is­pada nesto mrsav da Ы se njime potkrepi1a optuzba za genocid nad bosanskim mus1imanima, genocid, kako su mediji prog1asi1i nesum1jivo najve6i zlocin koji је па evropskom t1u pocinjen od zavrsetka Drugog svetskog rata.

17 Neko1iko dobro obrazlozenih kritickih pitanja о tome moze se naci па Internetu и objavljenorn eseju Vemera Sauera: "Srebrenica i video", http/ www.labournetaustria.at!archiv/41.htm

82

POREMECENI REDOSLED CINOVA 11

Као sto smo videli, Erdemovic sve do nastupa и svojstvu svedoka optuzbe и procesu Radislavu Krsticu 22. таја 2000. precutkuje oficirski cinjednog od svojih saucesnika, а i sami tu­zioci о tome cute. Nisu li тоЫа bili и prilici da istraze i otkriju podatke svih saucesnika? Ne, naprotiv, jos и ranoj fazi istrage oni su se time opsirno bavili i bili su zapanjeni otkricem da је је­dan od osam vojnika koji su navodno pod komandom izvesnog Brana Gojkovica streljali zarobljenike, Ыо porucnik i cak zapo­vednik voda, takozvanog Bijeljinskog voda, kome је pripadala polovina ucesnika и pokolju (videti poglavlje: "Poremeceni re­dosled cinova 1"). Optuzeni је, dakle, mogao, kako је poznato, da precuti оnо sto ga tereti ili Ы moglo da oteza njegov polozaj. тиыlсc је, medutim, isto tako Ыо obavezan da traga za istinom, kao i sudije. U procesu traganja za istinom (а nista drukcije nije smelo biti ni и krivicnom postupku) cak је kaZnjivo uskratiti sudijama znacajan podatak, takode i kad је rec о tuZiocu. Glav­ni istraZilac Zan Rene Rues i njegov kolega Peter Mekloski su 6. novembra 1996. ponovo vodili vaZan intervju sa Drazenom Erdemovicem, ciji је cilj Ыо da se optuzeni pripremi za pred­stoje6i pretres i saslusanje pred sudijama. Na dan 9. novembra 1996. godine odrzan је najznacajniji pretres и ovom guilty рlеа­postupku (izjasnjavanje о krivici). Optuzeni је morao da bude и stanju da ubedljivo i bez ikakvog okolisenja odgovara па pitanja koja се ти postavljati sudije. Pre svega, nije smeo da dozvoli sebi da se uplete и Ыlо kakve protivrecnosti. 1, iznenada, Rues postavljajedno pitanje koje tesko da nije moglo izazvati sumnju. Staje, па primer, sa ovim Francom Kosom, zapovednikom Bije­ljinskog voda, upitao је sasvim otvoreno i neposredno Rues. Da li је Erdemovic mogao тоЫа da ти objasni - ako uopste ро-

83

stoji nekakvo objasnjenje - kako је moglo do6i do toga da Goj­kovi6, и prisustvu komandanta voda Franca Kosa, postane voda streljackog odreda? Kako Erdemovi6 moze i zeli da to objasni? Iz samog pitanja istraZioca proizilazi ljutnja:

"Zeleo ьљ da mi objasnite - ako uopste postoji nekakvo objasnjenje - kako је moglo doCi do toga da, s obizom па sa­stav streljackog odreda, voaa ove grupe postane Branko Goj­kovic, iako је и grupi ьао ljudi koji su ili predvodili ekipe и srebrenickoj operaciji, ili su cak, kad о Francu Kosu, па primer, govorimo - ьш ро аnu ispred njega - Kos је bio komandant Bijeljinskog voda. Kako objasnjavate ovakvu ulogu Brane Goj­kovica ". (S.4,S.4)

Erdemovi6 је ocigledno imao velike muke sa tim pitanjem i nije mogao oti6i dalje od objaSnjenja da su predvodnik cete Pelemis i Brano Gojkovi6 bili bliski. То је Ruesu izgledalo su­vise mrsavo. Nije li Gojkovi6 тоЫа и Vlasenickom vodu Ыо nesto vise od obicnog, prostog vojnika? Erdemovi6 odgovara da оп о tome nе zna nista, odakIe Ы znao. Rues, izgleda, konac­по mora da se zadovolji time, ali se nekoliko trenutaka kasnije ponovo vra6a па isto pitanje. Franc Kos је morao ipak biti ve­ота uznemiren ("quite upset") zbog toga sto nije оп predvodio ovu streljacku druZinu - pakosno је primetio Rues (S.27, S.27). То ти svakako nije Ыlо pravo, misli Erdemovi6, ali је Kos Ыо ок. Medutim, оп је Ыо па licu mesta jedini oficir, ponovo se cudio Rues. Ah, rekao је Erdemovi6, Kosu је dat cin zato sto је Ыо pametan, znao је da rukuje eksplozivom, итео је da ро­kaze vojnicima izvesne stvari i mogao da ih uputi па izvodenje akcije. U svakom slucaju, Kos nije Ыо takav tip strebera koji Ы bezuslovno zeleo da postane oficir, pre Ы se moglo re6i da ти је Ыlо svejedno, posto su "oni" jednostavno delili cinove kako im је Ыlо volja, morao је konacno neko biti zapovednik voda,

84

а Kos је ostavio dobar utisak, nije bio isti kao drugi, nije nepre­kidno jurio za zenama, ponasao se mirno i stalozeno, nikad nije rekao nijednu suvisnu rec (S.27, S.27). Као da to nije dovoljno ubedljivo.

Dobri porucnik Franc Kos, zvani Slovenac, рuсао је i ubi­јао satima toga dana nenaoruzane zarobljenike, iako је kao ofi­cir morao znati da је rec о teskom ratnom zlocinu. Oficir koji zna da је potcinjen jednom оЫсnот, prostom vojniku, da mora da izvrsava njegova naredenja koja ocigledno vode и zlocin. 1 jos uz sve to, ovom oficiru naredenja da pocini ratni zlocin izda­је prost vojnik, redov! МоЫа Ы sam Franc Kos licno mogao da razj asni ovakvo cinj enicko stanj е, ali оп danas mirno zaraduj е hleb nasusni kao limar и Bijeljini. Njega niko ni za sta nе pita, niti trazi od njega Ыlо kakvo razjasnjenje.

Na pretresu dve sedmice kasnije, 19. novembra 1996, Rues preuzima ulogu svedoka i podnosi sudijama rezultat svoje istra­ge и slucaju Erdemovi6. Njegova velika sumnja је izgleda sa­svim rasprsena. Na pitanje sudija оп, naprotiv, odgovara da је iskaz optuzenog Erdemovi6a bez ikakvih protivrecnosti i da је и potpunoj saglanosti sa rezultatima istraZivanj а:

Rues: "Nema nikakve protivrecnosti izmeau onoga sto је ovde u svom iskazu rekao Drazen Erdemovic i onoga stoje neza­vi sno od toga otkriveno u toku nase istrage. Ne postoji nista sto bi protivrecilo оnоmе sto је оп rekao. О svim temama koje smo ovde naceli оп nаmје pruzio риnи in[ormaciju." (3,S.153)

U odgovoru па pitanje sudije da lije Erdemovi6 spominjao ime svog pretpostavljenog, istraZilac Rues и svojstvu svedoka ponovo nе spominje da se medu pociniocima pokolja nalazio i zapovednik voda, vodnik Erdemovi6:

Sudija Riad: "А, sta је sa pretpostavljenim, da li vam је rekao ko su ьт njegovi pretpostavljeni?"

85

Rues: "Da, оп пат је dao imena predvodnika (the leader) streljacKog odreda (the execution squad), kao i imena sedam drugih pripadnika ove jedinice, "(3,S, 160)

А kada је Erdemovi6 sam u svojstvu svedoka sas1usan od sudija, izjavio је:

Erdemovic,' "Zapovednik grupe је Ыо Brano Gojkovic, Ја sam bio pripadnik ove grupe, vojnik, ај08 sedam drugih vojnika ЬЉ su isto tako pripadnici ove grupe, " (3,S, 185)

Zapovednik Gojkovi6, sa sedam drugih vojnika, dak1e, sve је jasno, То sto је porucnik Kos, zapovednik voda bije1jinskog, Ыо jedan od ovih sedam drugih vojnika, sudijama uopste nije potrebno da1je objaSnjavati, 1, u zajednickoj igri tuZioca i optu­zenog, nisu zapravo dobi1i nista sto Ы mog1i saznati,

Cetiri godine kasnije, 22, таја 2000, DraZen Erdemovi6 ponovo nastupa kao svedok optuzbe, sada u procesu genera1u Krsti6u, 1 sudije sada prvi put сији da se, kad је о Francu Kosu rec, radi о porucniku i komandantu voda, da је jedan oficir Ыо medu osam pocini1aca poko1ja, daje, dakle, i оп рисао i иЫјао, Pada u осј, medutim, da vise u Erdemovi6evom iskazu Brano Gojkovi6 sada nije komadant ј1ј komandir, kako ga је obicno Erdemovi6 do tada predstav1jao, Stre1janje је naredio Pe1emis, dokje Brano Gojkovi6 njegovo naredenje samo prenosio, samo posredovao:

Harmon,' "Od koga ste dobili nalog za uьиапје?" Erdemovic,' "D08ao је Brano Gojkovic i rekao паm, rekao

је meni, Francu Kosu i Zoranu Goronji da se pripremimo za zadatak i, kada smo ga upitali ko је nalozio da treba da idemo, rekao патје daje Pelemi8 izdao nareaenje, "(7,S3116)

Na ovakvu posrednicku u10gu svodi Erdemovi6 u10gu na­vodnog komandanta Gojkovi6a i u procesu Mi10sevi6u tri go­dine kasnije, "Konkretno receno, Gojkovi6 nam је samo rekao da је Pe1emis na10Zio da idemo u akciju" (8а, S,25150, 8Ь,

86

S.299). Dakle, uzasni komandant Gojkovi6 bio је potreban Er­demovi6u sve dok ти jos nije bila odredena kazna i navodio је njegovo naredenje kao opravdanje za svoje navodno prinudno uces6e и streljanju. Sada је, medutim, ve6 bio odavno odlezao svoju blagu kaznu.

CINIMORAL

Voda cete Pelemis је, dakle, 16. јиlа 1995. izdao naredenje preko Brana Gojkovi6a da se Erdemovi6, Franc Kos i drugi pri­preme za akciju. Sta bi Pelemis о tome rekao? Verovatno da је 16. јиlа 1995. lezao и bolnici zbog potresa mozga i polomljenih rebara и teskom saobra6ajnom udesu. 1, sasvim sigurno Ы kao dokaz za to podneo bolnicka dokumenta. Da li zbog toga njega niko nе zeli da saslusa? U saslusanju 22. таја 1996. и svojstvu svedoka optuzbe и procesu KaradZi6u i Mladi6u, Erdemovi6 је tvrdio da је predvodnik cete Pelemis naimenovao prostog voj­nika Gojkovi6a za zapovednika grupe koji је mogao da strelja svakoga ko Ы odbio izvrsenje njegovog naredenja. Sta Ы sam Pelemis о tome rekao? Njega, medutim, niko nе zeli da saslusa. Stoga, nazalost, ostaje samo оnо sto је оп rekao и intervju za Nezavisne novine 21. novembra 2005: da је Erdemovi6 imao psihicke probleme, da је jos и oktobru 1995. obavestio pretpo­stavljene daje Erdemovi6u hitno potrebno psihijatrijsko lеСеnје. Uostalom, Ыlо је nemogu6no da se Erdemovi6 nade pod koman­dom Brana Gojkovi6a, odlucno tvrdi Pelemis.

Nezavisne novine: "Erdemovic је па suaenju tvrdio da ти је ubistva naredio Brane Gojkovic, takoae pripadnik 10. odreda, dakle vas podreaeni? "

87

PelemiS: "То је nemoguce jer је jedini podoficir и tom vodu Ыо Erdemovic i to narednik prve klase. Gojkovic је Ыо obicni vojnik. " 18

Da li bi Pelemis i pred sudom, bilo kao optuzeni, bilo kao svedok, potvrdio ovo sto је rekao и intervjuu, naime, da је Erde­movi6 па farmi Branjevo jos Ыо podoficir, "vodnik" 1 odeljenja Bjeljinskog voda Desete diverzantske jedinice? Da Erdemovi6 nije, dakIe, Ыо degradiran kako је tvrdio и svim varijantama svoje price? То, naravno, ne mozemo znati, posto Тribunal to nije zeleo, niti zeli da sazna.

Ono sto је Erdemovi6 о svom unapredenju i degradiranju rekao, predstavlja niz protivrecnih iskaza. U vise navrata tvrdio је, па primer, па pretresu 19. novembra 1996, da је ve6 pri pri­јети и Desetu diverzantsku jedinicu и aprilu 1994. unapreden и cin vodnika (3,S.181). Na saslusanju и Novom Sadu 6. mar­ta 1996. onje, medutim, izjavio daje 1. februara 1995. dobio cin vodnika i preuzeo komandu nad prvom grupom prvog voda (S,4,S,4). Sedmog marta 1995. оп је kao zapovednik grupe do­Ыо od predvodnika cete Pelemisa naredenje da likvidira ne­koliko vojnika izvidaca Druge muslimanske brigade nedaleko od Tuzle, и regionu planine Majevica. U ovoj akciji moglo је biti ubijeno mnogo civila, а оп to navodno nije zeleo - izja­vio је Erdemovi6. Navodno је odbio da ucestvuje и toj akciji i zbog toga је degradiran. Dakle, najpre је postao vodnik и aprilu 1994, а zatim l.februara 1995. U intervju haskom istraZiocu 6. novembra 1996. kada ти је istrazilac Peter Mekloski citirao to mesto iz saslusanja pred jugoslovenskim sudom, Erdemovi6 је, suprotno ranijim tvrdenjima, rekao da sve to nije tacno. Napro­tiv, onje toga dana, l.februara 1995, degradiran zbog toga sto је odbio naredenje. Od tog datuma оп vise nije imao nikakav cin

18. "Bili srno profesionalci, а пе placenici", Nezavisne novine, Banjaluka, 21.11.2005.

88

(S.10, S.10). Dak1e, slagao је srpskom istra.Znom sudiji, kako је sam rekao и intervjuu sa haskim istraZiocem. Odmah zatim, medutim, ispricao је istu pricu kojuje ve6 izneo и Novom Sadu: 7. marta 1995, dak1e, mesec dana pos1e navodne degradacije, оп је kao zapovednik grupe dobio na10g da 1ikvidira i1i otme dva mus1imanska obavestajna oficira, a1i је оп to navodno odbio i zbog toga је degradiran. Da 1i је i1i nije pri izvodenju ove akci­је ve6 Ыо degradiran? Njegovoj grupi је pripadao i Franc Kos, rekao је, sto njegovu pricu nikako nе cini uver1jivijom i vero­dostojnijom posto је sasvim sigurno Kos ve6 tada Ыо porucnik. Erdemovi6 neprekidno protivreci sam sebi па teku60j traci, a1i to istraZiocima ocig1edno nе smeta, verovatno im је Ыо dosta svega i1i је и pitanju nesto drugo. Uosta10m, sama prica koju је Erdemovi6 izneo о svom cinu i svojoj degradaciji, predstav1ja nerazmrsivo k1upko protivrecnosti i ne10gicnosti . Zapanjuju6e је, medutim, daje оп s tim pro1azio kod sudija, cak imao uspeha, kako se moze videti iz presude izrecene 29. novembra 1996:

"Орtиzеni је naglasio da је аn koji је dobio, izgиЬiо samo dva meseca kasnije posto ga је dobio, zbog toga sto је odbio da izvede аkсijи koja bi dovela do "gиЬitаkа теаи civilima ". Оп је takoae rekao da posle degradacije vise nije bio и sitиасiјi da se sирrоtstаvljа naredbama svog pretpostavljenog. (..) Sиd иkа­zије па Cinјеniси daje орtиzеni па pretresima 5. јиlа i 19. i 20. novembra izjavio daje dobio аn vodnika i daje delovao kao za­povednikjedne malejedinice. Ukаzије se takoae па Cinјеniси da је Erdemovic, prema vlastitom iskаzи, izgиЬiо аn pre nego sto је izvrsio radnje koje ти se stаvljаји па teret. Коnstаtије se takoae da nije doznacen nijedan dоkитеnt koji bi precizno svedoCio о njegovom Cinи и vojnoj hijerarhiji. " (4, S.292).

Pos1ednja recenica zvuci karakteristicno, ako nе i cudno. U intervjuu od 6. novembra 1996. istraZilac Ries uzgredno spomi­nје daje о vojnoj sluzbi Drazena Erdemovi6a dobio iz Beograda

89

mnogo dokumenata. Zar nije Ыlо nijednog jedinog iz koga se moze izvu6i njegov cin? Sesnaestogjula 1995. па farmi Branje­vo Drazen svakako nije Ыо vise vodnik. Jer, daje imao cin, оп Ы imao i izbora, samje tako rekao, tada Ы se navodno suprotstavio i odbio da izvrsi naredenje Brana Gojkovi6a i cak nagovorio i druge da to ucine. Medutim, sada ga је navodno neko degra­dirao и obicnog, prostog vojnika i па taj nacin је navodno Ыlа zapeca6ena sudbina zarobljenika. Za sta sve nе Ы Ыо и stanju, da је samo imao cin! Na saslusanju 19. i 20. novembra 1996. Erdemovi6 је pruZio sudijama nekoliko varijanti svog navodno zanemarenog moralnog stava, па primer:

Erdemovic: "Da sam bio zapovednik ove grupe, ја bih Vam morao posteno reCi da bih sa ьао kakvim obrazlozenjem odbio ovaj nalog i pokusao ьљ da nаает za pretpostavljene nekakvo obrazlozenje, svakako bih to pokusao. Zelim da vam kazem ka­kvo bi to obrazlozenje ьао. Rekao bih daje rec о zloCinu, da za takav zloCin sledi teska kazna i ubedio ьљ pre svega svoje kole­ge da se za takav zloCin mora snositi odgovornost, da nije rec о nekakvoj таЈој aferi, kada је и риаnјu streljanje ljudi. Tako ьљ ја stvar obrazlozio. А, oni Ы mi tada pomogli kad о tome obave­stim Pelemisa. Branili bi те, svakako. Meautim, ја tada nisam bio zapovednik, nazalost, zapovednikje bio jedan idiot, da idiot - nе ludak, vec pravi idiot. Ludak је doduse dobar i posten, ali idiot је idiot. " (4,S.292)

Dok је jos imao cin, spasavao је ljude, nije ih uЫјао, uve­ravao је Erdemovi6 i pritom navodio kao dokaz jednu drugu pricu. U avgustu 1994. kada је jos imao cin, оп је sa svojom jedinicom, па brdu Majevica, uhvatio i zarobio jednog vojnog policajca bosansko-hrvatske vojske (НУО), koji se jednostavno nasao и pogresno vreme па pogresnom mestu. Naravno, mogli su da ga streljaju odmah, па licu mesta. Medutim, Erdemovi6 је nesre6nika prepoznao kao nekadaSnjeg kolegu, iz vremena kada

90

је i sam bio vojni policajac и redovima нуо. Zbog toga nije do­zvolio da ga streljaju tu, па licu mesta. Као vodnik, jednostav­по se nametnuo. 1, ovog zarobljenika su posle nekoliko casova pustili da ode i cak ти па opr08taju dali kutiju cigareta. Tadaje Erdemovi6 ј08 uvek Ыо vodnik i mogao је navodno da dozvoli sebi takvu velikodll8nost (3,S.203). Na pretresu 20. novembra 1996. ovaj zahvalni spaseni vojni policajac nastupio је kao sve­dok odbrane. Као anonimni svedok Х potvrdio је pred sudija­та ovu lери pricu Drazena Erdemovi6a. Da li је postojao neki poseban razlog da ти Erdemovi6 spase Zivot, upitao је sudija Riad. МоЫа zbog toga 8to su pripadali istoj zemlji? Svedok Х nije, medutim, to znao. МоЫа zbog toga 8to su nekad pripadali istoj jedinici, rekao је. Zbog toga 8to su tri ili cetiri meseca bili zajedno и vojnoj policiji ll5. brigade (4,S.245). Tako pristojan, cak plemenit, moze neko biti ako ima cin.

1 ovu pricu Erdemovi6 је, uostalom, izneo kao razlog za njegovu degradaciju. Pozivaju6i se па iskaz svog svedoka, оп је 9. novembra 1996. naveo da је degradiran zbog toga 8to је pustio za vreme jedne akcije uhva6enog zatvorenika, naime, svedoka Х. Neko ga је navodno zbog toga potkazao kod ри­kovnika Petra Salapure:

Erdemovi6: "Nekoliko dana kasnije stigao је iz Glavnog 8taba pukovnik Salapura koji је Ыо najvi8i obave8tajni oficir и Genera18tabu. Bili smo, ја i drugi prisutni komandiri, pozvani па sastanak па kojem је uglavnom Ыlо reci о тот ponaSanju i о drzanju ј08 nekih osoba. Najpre su пат prebacivali zbog lаЬ, zatim da ј а nisam smeo da se tako роnа8ат i da pustim da ode zarobljeni vojni policajac, da sam spasao Zivotј ednom zaroblje­niku. (То је covek kojije danas ovde dao iskaz и svojstvu svedo­ka), da sam odbijao naredenja, itd. Zbog toga sam degradiran." (3,S.182f)

91

Erdemovic се uvek iznova pricati ovo i1i оnо о tome kada је i zaSto degradiran i izg1eda da nikome и sudu to nije smeta10. Nije 1i to cudno? Уеота impresivno ispricao је i to kako ga је Sa1apura izgrdio i oduzeo ти cin. Mora da је to bi10 и martu 1995. kada је pukovnik Sa1apura, sef ode1jenja za obavestava­nје i izvidanje pri G1avnom stabu, i neposredni pretpostav1jeni komandiru cete Pe1emisu, dosao и Bije1jinu da bi samovo1jnog i nepouzdanog vodnika hrvatskog porek1a naucio pos1usnosti ( 4,S.269).

Postoje i kasniji iskazi svedoka koji od1ucno opovrgavaju tvrdenja Erdemovica da је и vreme masakra па farmi Branjevo Ыо оЫсаn vojnik bez cina. Tako је 8. јиnа 2004. pukovnik Petar Sa1apura, kao svedok odbrane и procesu protiv Vidoja Вlagoje­vica i Dragana Jokica, izjavio da је о poko1ju па farmi Branjevo prvi put saznao iz medij а kada su izvestava1i о Erdemovicu i njegovom priznanju (10,S.10525). Sa1apura nije da1je izustio ni­jednu jedinu rec о Erdemovicu koga је navodno 1icno degradi­rao. Jos је cudnije uzdrzavanje tuZioca Petera Mekloskija kojije predvodio unakrsno ispitivanje svedoka Sa1apure. Mek10ski је и nајЬо1јет slucaju Ыо upoznat sa problematicnom Erdemovice­vom pricom i poznavao njegove protivrecne iskaze о degrada­ciji. Sada је оп sas1usavao kao svedoka coveka koji је navodno Erdemovica degradirao zbog nepos1usnosti. Da 1i је Sa1apura to ze1eo da potvrdi? Da 1i је zaista degradirao vodnika Erdemovi­са? ТиZilас, medutim, о tome nije ze1eo nista da sazna. Оп jed­nostavno nije nјети ni postavio pitanje о tome. Da 1i тоЫа nije ze1eo da сије sta Ы ти Sa1apura odgovorio, naime, da оп тоЫа nikada nije Erdemovica degradirao? Verodostojnost krunskog svedoka nije sme1a ni па koji nacin da bude dovedena и pitanje. Krivicnopravno traganj е za istinom posebne vrste?!

Тri godine kasnije, 21. avgusta 2007, и Haguje kao svedok nastupio Dragan Todorovic. Оп је Ыо vazan svedok optuzbe и

92

procesu protiv Vujadina Popovi6a i drugih visokih oficira Ьо­sansko-srpske vojske. Dragan Todorovi6 је isto tako pripadao Desetoj diverzantskoj jedinici, samo је njegovo mesto sluzbo­vanja bilo u vojnoj bazi u Vlasenici, u stvari, nekoliko kilome­tara severozapadno od Vlasenice u mestu Dragasevac. Dragan Todorovi6 је bio odgovoran za logistiku Desete diverzantske jedinice. Kadaje Bjeljinski ili Vlasenicki vod trebalo da krene u neku akciju, najpre је morao da obezbedi kod vodnika Todo­rovi6a potrebno oruzje, municiju i uobicajenu opremu. Tako је bilo i 15. јиlа 1995. kada se, u odsustvu zapovednika Pelemi­sa, sa mnogo buke okupljala grupa za izvodenje jedne akcije. Todorovi6 је mogao veoma dobro da se seti Erdemovi6a kao osobe koja је imala cin - drugi ро rangu u ovoj grupi, pored porucnika Franca Kosa. Isto tako mogao је da se seti da је Brano Gojkovi6 bio obican vojnik bez ikakvog cina koji nije mogao da nikome izdaje naredenja. Na pitanje da li је Bra­по Gojkovi6 predvodio grupu, svedokje odgovorio: "Znam da gospodin Gojkovi6 nije imao nikakvu nadleznost da izdaje nа­redenja, da nije imao nikakav cin, te da nije mogao da koman­

duje nijednim jedinim pripadnikom ove diverzantske jedinice.

Nije mogao da nareduje, nije bio, dakle, u poziciji da naredi

bilo sta bilo kome od vojnika" (lЗ, S.14042).

Iskazi Salapure i Todorovi6a о slucaju Erdemovi6 su uz­

gredni, nusproizvodi drugih procesa, sto samo ide u prilog nji­

hovoj verodostojnosti. То, dakle, nisu nikakvi iskazi motivisa­

ni odredenim interesima, jer u ovim procesima cinjenice о cinu

jednog Erdemovi6a nisu imale nikakvog znacaja. Ovi iskazi,

medutim, Ьасаји sasvim drukcije svetlo па сеlи aferu i stoga

6ето se jos па njih vratiti. Odbijanje organa optuzbe Тribunala

da se па svetlo dana iznese istina u slucaju Erdemovi6 hapse-

93

nјет i saslusanjem njegovih saucesnika, cini ova dva iskaza

posebno dragocenim.

Glavni tuZilac и procesu Milosevi6u Dzefri Najs је 25.

avgusta 2003. godine predstavio svog svedoka Drazena Erde­

movi6a i pruZio ти priliku da vidi jedan kratak video snimak.

То је moralo biti и oktobru 1995, vidi se general Radislav Kr­

sti6, zamenik komandanta Drinskog korpusa Vojske Republike

Srpske kako pozdravlja vojnike Desete diverzantske jedinice

па svecanosti povodomjubileja i obasipa ih gomilom lepih reci

i cestitki:

Radislav Krstic: "Srpski junaci, dozvolite mi da vas и ime

pripadnika Drinskog korpusa, licno i и ime komandanta Glavno­

ga staba pozdravim i da vam cestitam dan !ormiranja jedinice. "

Vojnici: "Hvala. "

Radislav Krstic: "Vi ste svojim dosadasnjim aktivnostima

pokazali kako treba da se bori vojnik Vojske Republike Srpske.

Sve zadatke ste, do sada, veoma uspjesno izvrsili, bez gubi­taka, sto је posebna vrijednost. И situaciji smo kada ... " (8а,

S.25163,8b,S.308) Ovde se traka prekida. Najs и tom trenutku pita svog sve­

doka da li је i sam bio prisutan па ovoj svecanosti, а ovaj izj avljuj е:

Erdemovic: "Ја nisam tada bio и stroju, ali sam sedio sa strane zato sto sam tada bio tesko ranjen i nisam mogao da stojim. А tada su pojedini ... Menije dat ап rezervnog vodnika, Francu Kosu koji је bio komandir biljeljinskog voda, је dobio ап rezervnog potporucnka, ја mislim i jos nekoliko osoba za

kojeja пе mogu da se sjetim ... "(8а, S.5164, 8Ь, S.308) U reZiji glavnog tuZioca Najsa izveden је mali skec najve6e

zabavljacke vrednosti. Nadovezuju6i se па ovaj video-snimak,

94

Erdemovic је ispricao оnо 8to se па videu nije moglo videti, naime, daje па ovoj jubilarnoj svecanosti unapreden и vodnika. Сети ova igra? Ocigledno samo zato da bi se kazalo оnо 8to se па snimku upravo nije moglo videti, nije prikazano, naime, dvo­struko unapredenje па svecanosti: Drazena Erdemovica i Franca Kosa. Steta 8to nije prikazano samo unapredenje i 8to пат је о tome morao da isprica Erdemovic. Тreba se prisetiti da ga је najpre upravo Pelemi8, zbog neposlU8nosti ili vec zbog nесе­ga, pokU8ao da ubije, а zatim, ni tri meseca kasnije, unapreduje ga i to па јиЫЈаrnој svecanosti и vodnika. 1 sve to moramo da Erdemovicu verujemo, jer о јиЫЈаrnој svecanosti postoji vi­deo snimak па kojem smo upravo videli sve, i gospodin Najs се zatraZiti da se snimak uvrsti kao dokazni materijal. Upravo па osnovu toga zahtevao је da Erdemovic па fotografiji sa јиЫ­Јаrnе svecanosti identifikuje nekoga i Erdemovic pokazuje: "То је Franc Kos, komandir biljeljinskog voda". Dakle, komandant njegovog sopstvenog voda. 1, tuZilac Najs potvrde radi dopunju­је: "Тај је unapreden kako ste vec opisali". Сети unapredenje nekoga ko је vec Ыо porucnik i zapovednik voda!? U ovoj zaista cudnovatoj igri krunski svedok i tuZilac izvode pred sudijama izmi8ljenu stvarnost koja nije zasnovana ni па video snimku, niti па ЫЈо сети drugom, vec samo i iskljucivo па recima krunskog svedoka. 1 sudije nетаји ni8ta protiv svega toga. Jedina svrha ove zbunjujuce igre moze biti da se sudijama sugeri8e da su tek па jubilarnoj svecanosti Franc Kos i Drazen Erdemovic unapre­deni i da su tek tada dobili cinove. Na taj nacinje konacno re8en problem redosleda cinova и streljackom odredu pod komandom obicnog vojnika Bruna Gojkovica.

Uostalom, ovaj isti video dokument predstavljen је vec ra­nije Erdemovicu. ТиZilас Mekloski i istrazilac Brus Bursik su 7. decembra 2002.godine vodili па "bezbednom mestu" (secure location) razgovor sa krunskim svedokom da Ы ga pripremili

95

za buducu upotrebu и pretresu i pritom ти, izmedu ostalog, ро­kazali i ovu video traku. Erdemovic је identifikovao nekoliko pripadnika Desete diverzantske jedinice, zatim је spomenuo da је i sam bio prisutan оnој svecanosti sa koje potice snimak, alije zbog svog ranjavanja sedeo ро strani.

Opsirno је izvestavao о ovoj svecanosti i nijednomjedinom reci nije spomenuo da је upravo па nјој unapreden и cin vod­nika. 19

Dvadesetpetog avgusta 2003. godine, medutim, Najsje do­zvolio svom svedoku da objasni da su оп i Franc Kos unapredeni па ovoj jubilarnoj svecanosti iz cega је trebalo da se zakljuci da је Erdemovic do tada morao biti оЫсаn vojnik bez ikakvog cina i da је time njegova prica о degradaciji potvrdena.

Ipak, nekoliko trenutaka kasnije tuZilac Najs се svom krnnskom svedoku pokazati dokument koji је sudijama Ыо nе­dostupan prilikom odredivanja kazne i izricanja presude Erde­movicu 29. novembra 1996.

Rec је о ugovoru koji је Erdemovic zakljucio sa Vojskom Republike Srpske koji nosi datum 1. februar 1995. U ugovoru nedvosmisleno stoji da је Erdemovic pripadnik bosansko-srp­ske vojske (VRS) sa cinom vodnika. Najs је predstavio ovaj dokument koji se iznenada pojavio, slede6im recima:

Najs: "SledeCi је dokazni materijal, tabulator 22, ugovor о prijemu osoba и redove Vojske Republike Srpske па osnovu ugo­vora о sluzenju па odreaeni rok. И nјеmu se navodi Vase ime, Vas аn vodnika i Vase obaveze а zatim opetjedan dokument sa potpisom Ratka Mladica kako se mойе videti и uglu. Navedeni datum za pocetak sluzenjaje 1. februar 1995. То se nе slaze sa vasim secanjem. М ozete li objasniti zasto dokument nosi datum tek.februar 1995?"(8а, S.25166, 8Ь, S.309)

19 Videti: InjormationReport, od 13.12.2002.

96

Erdemovi6 ponav1ja оnо sto је и Hagu ve6 rekao: da је l.februara 1995. degradiran, па primer, kad је odgovarao па pitanje и pretresu od 6. novembra 1996. (S.10, 10).

Da 1i sada moze da objasni zasto ovaj datum nije и sk1adu sa njegovim dosadasnjim iskazima, ze1eo је da sazna tuZi1ac Najs. Erdemovi6 nije и stanju da to objasni. "Ne mogu da оЬја­snim zato sto mi nije objasnjeno zasto је datum tad" - kaze оп. (Ibid.) Zanim1jivo objasnjenje koje ти se mora dozvo1iti. ТиЬ1ас Najs na1azi daje to и redu.

Као i uvek, Erdemovi6 је pos1e toga degradiran i и та­sakru је ucestvovao kao obican vojnik bez cina, jer inace nе bi mogao biti unapreden najubi1arnoj svecanosti и oktobru 1995. Kakav napor da se otk10ni svaka opasnost ро verodostojnost njegove price!

Rezimirajmo: Kada је prvi put 6. marta 1996. sas1usan и Novom Sadu, Erdemovi6 је istraznom sudiji Tomis1avu Voji­novi6u naveo 1. februar 1995. kao datum kadaje proizveden и komandira prve diverzantske grupe sa sluzbenim cinom vodni­ka (S.4,S.4). Pri sas1usanju и Seveningenu 6. novembra 1995. оп је sakrio ovaj datum. Naime, rekao је da nije unapreden 1. februara 1995. ve6 је tada degradiran - tako је Erdemovi6 izjavio istraZiocima Zanu-Reneu Ruesu i Peteru Mek10skiju (S.10,S.10).

Оnје takode slagao srpskog istraznog sudiju i ujos neko-1iko drugih pojedinosti. Sada stvari ponovo izokre6e. Iz ugo­vora se jasno vidi da је haske istraZioce takode 1agao, а da је srpskom istraznom sudiji naveo tacan datum. Ocig1edno nije nima10 jednostavno sa ovim krunskim svedokom.

U svojoj sk10nosti da izmis1ja Erdemovi6 је navodio cas jedno cas drugo, a1i dokument је оnо sto jeste i moze se samo postaviti pitanje staje mog10 navesti Dzefri Najsa da iznenada

97

izvuce iz rukava upravo ovaj dokument. Svakako nе da bi па "mestu istine" doveo и pitanje verodostojnost svog svedoka i njegovih dosadasnjih iskaza.

Jugoslovenski sud је 11. јunа 1996. godine dostavio Тri­ЬunаЈu и Hagu sve rezultate svoje istrage и slucaju Erdemovi6. Verovatno tu spada i ovaj dokument. Pri saslusanju 24. apri­Ја 1996. и Sheveningenu Erdemovi6 nabraja licna dokumenta koja је imao pri sebi prilikom hapsenja и Srbiji i spominje ta­kode svoj ugovor sa Vojskom Republike Srpske.

U ovom ugovoru naravno stoji i to koji је sluzben cin Er­demovi6 imao, naime, cin vodnika. То odmah objasnjava zasto је оп ve6 па prvom saslusanju и Novom Sadu ispricao daje nе­kada pre 16. јuЈа 1995. degradiran i zatim istu pricu ponavljao и nekoliko razlicitih medusobno protivrecnih varijanata.

Kako bi inace ucinio svoju pricu verodostojnom о tome da је kao vodnik stajao pod prinudom i naredenjem obicnog vojnika bez cina Brana Gojkovi6a.

Najkasnije krajemjuna 1996. tuZioci и slucaju Erdemovi6 morali su dakle imati ovaj ugovor и kojem је naveden cin nji­hovog krunskog svedoka i koji је Dzefri Najs, glavni tuZilac и procesu Milosevi6u, citirao 23. avgusta 2003. godine pred Haskim tribunalom.

U presudi od 29. novembra 1996, medutim, sudije nе ро­kazuju nicim da su imale па raspolaganju bilo kakav dokument о Erdemovi6evom cinu и vojnoj hijerarhiji.

Kako se to moze objasniti? Da li su organi optuzbe и "mestu istine" тоЫај ednostavno uskratili sudijama ovaj dokument?

98

OTPORISМRTONOSNINAPAD

Drazen Erdemovi6 se navodno suprotstavio naredenju za­povednika Gojkovi6a da stre1ja mus1imanske zatvorenike, a1i, avaj, sta је mogao drugo da ucini, do оnо sto је morao kao voj­nik bez cina, dakle, da se povinuje zapovesti komandanta, posto Ы ga ovaj inace stre1jao. Ova potresna prica и iskazu DraZena Erdemovi6a ima1aje 1996. ve1iki odjek и stampi kada su mediji uputi1i и Hag v1astite dopisnike da prate sudenja. Cak se i to da је Erdemovi6u preti1a opasnost od smrtnog napada и slucaju ot­pora i odbijаnја naredenja, nas10 и medijima. Hamburski nede1j­nik Cajt (Die Zeit) pos1ao је, па primer, и Hag svoju urednicu Konstancu Stelcenmi1er da izvestava о procesu Karadzi6-M1a­di6 koji је pokrenut protiv obojice 1996. и njihovom odsustvu. Posebno ји је pogodi1a prica krunskog svedoka Drazena Erde­movi6a. Iako Hrvat, Erdemovi6 је navodno zbog svoje trudne supruge Srpkinje dezertirao па Ра1е, gde је "pod pritiskom" pri­stupio bosansko-srpskoj vojsci.20

"Inace nе bismo ima1i nikakav smestaj", navodi sasvim potresena gospoda Stelcenmi1er reci m1adi6a kojije, skoro и su­zama tepao. Odmab је jasno ko је ovde zrtva. Оnа spominje ,,kasniji otpor" koji је Erdemovi6 navodno pruZio stre1janju i

20 Ovde se gospoda Stelcenmiler prevarila: Као svedok optuibe u 11ilosevicevorn procesu, Erdernovic је 25. avgusta 2003. о prijernu и redove bosansko-srpske vojske izjavio sledece: "Otisao sarn и уојпо odeljenje и Bi­jeljini i rekao da sarn Hrvat i da zelirn da pristupirn jedinici. Oni su rni rekli da се za rnепе biti najbolje da pristupirn jedinici koja је уес fОП11irапа od neko­liko Hrvata i rnuslimana, i ја sarn tako i ucinio". (I went to the rnilitary de­partment in Bijeljina. 1 said 1 was а Сгоа! and that 1 wanted to join а unit, and they told те that it would Ье best [ог те to join а unit that had already been fonned of several Croats and Muslims, and that is whatI did") (8,S.25130) О nekakvorn pritisku, dakle, пе rnoze biti ni reCi

99

сеnu koju је navodno morao da plati za takav svoj otpor. Ко­nасnо smo па "Mestu istine", па kojem jedan mladi Hrvat pri­са о genocidu и kojem је pod pritiskom Srba ucestvovao. Neka ovde bude dozvoljeno da prenesemo duZi izvod iz ovog zurna­listickog izve8taja, jednostavno zbog toga 8tO је tako privlacan i potkupljiv sa svojim jasnim i nedvomislenim videnjem stvari i istovremeno tako reprezentativan za nacin izve8tavanja iz Тri­Ьunаlа - sve do danas:

"Kako se па nebesko plavoj stolici nатеnјеnој и Тribиnаlи иН аgи za svedoka bori о sa reCi та, izgleda kao da је Erdemovi с zeleo da se svim silama oslobodi konacno teskog tereta: posto је otkrio рrаvи istinи. ZаstајkијиCi cesto tako da sejedva сио, Er­demovic је pricao kako је ирисеn sa svojom jedinicom па seosko imanje kraj Pilice. Sta је trebalo tamo da radi postalo је jasno kada sи poceli da stizи аиtоЬиsi: 15 ili 20, svi риni тиSkаrаса.

"Stizali sи, и grирата od ро deset sи i h reaali i spred nas, а mi smo morali da ih streljamo. Branio sam se, opirao sam se, ali ako bi mi bilo zao ovih ljиdi, to bi znacilo da zelim da stanem и red sa njima. Znao sam da nije nikakva prazna pretnja da си zbog toga biti streljan". Neki drиgar, prica ovaj vojnik, mislioje kao i оп - ali se nije иsиtlivао da izиsti nijеdnи rec otpora bar nе и tom trеnиtkи ... "Nisam vise mogao drиkсijе do da исеstvијет и иЬijаnји" - obraca se Erdemovic zаklinјиCi se sиdiji. "А i da sam se иsиdiо da se sирrоtstаvim, to nе bi nista promenilo njiho­vu sиdЬinи. Ти sи ipak ЬЉ drиgi nada тnот koji sи vec оdlисili sta се sa njima biti " .. . м еаиtim, па krаји tog letnjeg dana оп se ipak jos jednom podigao. Kada sи svi аиtоЬиsi ispraznjeni i zemljiste ьао prezasiceno lesevima, voaa grире је najavio: "И gradskoj hali и РЉсата ceka vas jos posao - 500 тиsliтаnа. " - "Tada sam rekao da nisam robot za streljanje i ostali drиgаri sи se slozili samnom " ...

100

Za svoj otpor Erdemovic се jedva izbeCi smrt - hvalisavac Stankovic се рисаti па njega i naneti ти teske povrede, tako da ти је zivot spasla samo intervencija pretpostavljenog koji ga је poslao па ореrасijи и Zagreb, "Da li znate zasto sи рисаli па vas" - ирitао је najzad tиzilас Erdemovica, "Da, vеrијет da је voaa тоје jedinice obavestio komandira о тот роnаsаnји ,

Pretpostavljam da sи se plasili da bih mogao иCiniti ovo sto da­nas ovde Cinim,' da govorim protiv роаnааса pokolja, "21

Gospoda Stelcenmiler ocigledno nijednogjedinog sekunda nije posumnjala и istinitost onoga sto se odigravalo iza zastit­nog stakla па "Mestu istine", Zasto Ьј trebalo? Ona izvestava korektno i doslovno, od reci do reci, о onome sto је videla i СиЈа. Samo јој se ipak potkrala greska kad је zapisala daje njen tragicni junak otisao па operaciju и Zagreb. Krunski svedok је sasvim jasno i nedvosmisleno rekao da је odveden па operaci­ји и vojnu bolnicu и Beogradu (УМА). U Beogradu је, dakle, trebalo da se izleci i oporavi ranjeni Hrvat? МоЫа је gospoda Stelcenmiler pogresno сиЈа а precutno тоЫа i tacno postavila, posto је od Beograda napravila Zagreb.

О svom otporu streljanju muslimanskih zarobljenikaa Er­demovic је pricao i па pretresima 31. таја 1996. i 22. таја 1996. kao svedok optuzbe и procesu Mladicu i Karadzicu. Оп se navodno па kraju, ipak, suprotstavio streljanju па sta ти је Gojkovic (,,zapovednik grupe, zapovednik ро opunomocstvu komandanta Milorada Pelemisa"), kako је sam Erdemovic re­kao, zapretio da се ga dati streljati: "Ako ti је zao, stani и red sa njima i тј сето te streljati" (1.S.32). U guilty-plea saslusa­nju 19. novembra 1996. ova pretnja је izgledala nesto drukcije - Erdemovic је navodno trebalo da preda pusku i stane medu zarobljenike. "Ako neces ti njih - mozes jednostavno da ides i

21 Constanze Ste1zenmueller: "Der Genera1 war иеЬегаll", Die Zeit, Ьг. 2911996.

101

sa stanes sa njima и red. Mozes da nат das pusku" (3, S.185). Dan kasnije 20. novembra 1996. Erdemovic ponavlja ovu pret­nји koja, medutim, dobija karakteristican i cudan novi sadrzaj koji nije sasvim razumljiv: "Ako ti neces da ubijas njih, stani medu njih, medu оnе koji su preostali, i predaj im pusku da bi oni mogli tebe da streljaju" (4, S.23). ("Ifyou don't wish to do it, stand in the line with the rest of them and give others your rifle so that саn shoot уои"). Nesto kasnije Erdemovic se ро tre6i put vraca па svog navodnog komandanta, ali se tu рој avljuj и dva alternativna momenta: ili си ја pucati па tebe, ili си dati pusku njima, zarobljenicima, i oni се ubiti tebe. Qvo mesto glasi:

"Ljudi, rekao sam, nе zelim ја to vise radim, jeste li vi jos uopste normalni?" Nista. "Gospodine Erdemovicu, rekao mi је Brano Gojkovic, ako ti nе йеЫ ја ubijas njih, stani и red sa njima, tako ја ја, tako ја mi mойеmо ја ubijemo tebe, ili јај oruzje njima kako bi oni mogli ја tebe streljaju. " (4. S. 293)

U procesu generalu Krsticu iznetaje 22. таја 2000. godine jos jedna verzija njegovog navodnog protivljenja, ali је ovoga puta Gojkoviceva pretnja Erdemovicu poprimila izvesno роте­ranje naglaska:

Таја је Brano meni rekao: "Ako ti nе йеЫ ја to uCinis, stani и red sa njima ili јај tvoju pusku njima i tada ces videti ја li се te ubiti ili nе. " (7, S.3125)

Da lije to jos pretnja? Kako bi trebalo zamisliti nјеnо prak­ticno izvrsenje? Sa jos vise reci Erdemovic се ovu istu recenicu ponoviti и procesu Milosevicu 25. avgusta 2003. Prema ovoj verziji, Gojkovic је rekao:

" 'Stani ti и stroj tamo s njima i јај njima svoju pusku, ра ces ја vidis ја li се oni ја рuсајu и tebe', i tako ... " (8а S.25154, 8Ь S.301)

То је pretnja koja nе pruza nikakav smisao. 1 ako se izgovo­ri, nе bi mogla da se uzme ozbiljno. Као i 31. таја 1996. kadaje Gojkoviceva pretnja glasila: "Ako ti је zao, stani и red sa njima

102

i oni се pucati па tebe", а 22. таја 2000. godine ista pretnja је nasuprot tome glasila: "Stani u red sa njima i daj im pusku i onda ces videti da li nесе da te streljaju". То је ocigledno nатеrnа razlika i niko nije zeleo da suoci Erdemovica sa ovom novom varijantom njegove price. Ovde vise nе preti naredbodavac da се dati da se strelja оnај ko odbije naredenje, vec је vise rec о sa­тој situaciji u kojoj nedostaje vojni redosled cinova u kojem se jedan koji zeli da izbegne solidarnost grupe nalazi pod pritiskom da preda pusku onima koje treba da strelja, kako bi video sta се se "tada" dogoditi! Od saslusanja do saslusanja, od pretresa do pretresa, Erdemoviceva prica doZivljava razvoj koji pokazuje da u nјети ucestvuju kako sam pripovedac, tako i tuZilac.

Zbog pruzanja otpora, sef cete Pelemis је navodno naru­cio smrtonosni napad па Erdemovica. 1 Konstanca Stelcenmiler izvestava da је vojnik iz grupe pocinilac pokolja Stanko Sava­novic рисао па Erdemovica, zbog toga sto је neko dojavio sefи cete о njegovom ponasanju i otporu i da је to ucinio iz straba da се Erdemovic kad-tad dati iskaz о оnоте sta su pocinioci zloci­па ucinili (2, S.853, s.0.S.66).

Erdemovic dalje prica da оп nije bio jedini па kogaje Stan­ko рисао. Рисао је па jos druga dva pripadnika njegove jedinice koji su se takode, kako tvrdi, opirali naredenjima komandanta. Вlize о tome saznaje se iz intervjua sa krunskim svedokom od 24. aprila 1996, iz jedne vrste pripremnog saslusanja za iskaz svedoka u procesu Mladicu i KaradZicu. U ovom intervjuu Erde­movic, medutim, najzad tvrdi da uopste nе zna zasto је па njega рисаnо. Iz daljeg toka intervjua proizilazi sledeca varijanta nа­vodnog smrtonosnog napada:

Zrtve smrtonosnog napada su bile tri osobe - kaze Erdemo­vic: оп, koji se najzesce suprotstavljao masakru, zatim Radoslav Kremenovic, koji se suprotstavljao kao porucnik i zamenik sefa cete Pelemisa da se izvede masakr, i najzad Zijad Zigic, musli­тan koji је pripadao Kremenovicevoj grupi i zajedno se sa njim

103

suprotstavljao izvrsenju naredbe. Posle masakra па farmi Bra­njevo 16. јиЈа 1995. Erdemovi6 је najvise vremena proveo kod ku6e sa zenom i detetom. Dvadesetdrugog јиЈа napusta stan da Ы se, kako kaze, и gradu таЈо psihicki opustio. Istog dana stigla је и Bijeljinu grupa kojaje odbila izvodenje akcije о kojoj Erde­movi6 nе zna nista blize. Prisutan је Ыо i Kremenovi6 sa kojim se dobro sprijateljio. Svi su otisli и jednu diskoteku i tu ти је Kremenovi6 ispricao о skupu и Vlasenici i sta se sve па nјети dogodilo: da је doslo do suprotstavljanja izvodenju akcije, da је iznet zahtev da se odvoje od ljudi и Vlasenici i da nе treba ciniti stvari kakve su uradene и Srebrenici. U diskoteci је Ыо i Savanovi6 sa drugarima па zabavi. Mnogo se pilo. Posle pono6i napustili su diskoteku i posto su bili napiti, krenuli su usput и jedan no6ni bar da Ы nastavili razgovor. Iznenada posle таnје od роЈа sata, Savanovi6 је izvadio revolver i росео da риса nај­pre па Zigi6a, zatim па Kremenovi6a i па kraju па Erdemovi6a. То је sve naravno sasvim drukcija slika od nekakvog, ocigledno izmisljenog, smrtonosnog napada. Dok su Zigi6 i Kremenovi6 prosli sa lakim ranarna, Erdemovi6 је dobio tri metka. Medutim, nате6е se pitanj е zasto ј е Savanovi6 рисао па drugu dvoj icu ako је smrtonosni napad Ыо nатеnјеn Erdemovi6u. Zatim se ispostavlja da је jos otvorena i uzvratna vatra. Prijatelj Zigi6ev, ро imenu Mladen, takode је izvukao revolver i pogodio Sava­novi6a metkom и stomak. 1 ovaj је preZiveo ranjavanje, kako је Erdemovi6 saopstio.

1 sada varijanta koju su sudije сиЈе па pretresu 20. novem­bra 1996: posle masakra 16. јиЈа 1995. Erdemovi6 је росео da pije. Nije provodio mnogo vremena kod ku6e sa porodicom. (Prema prethodnoj varijanti, оnје navodno sedeo kod ku6e kod zene i deteta.) Dvadesetdrugog јиЈа vra6a se njegov prijatelj Radoslav Kremenovi6, porucnik i zamenik sefa cete Pelemisa sa grupom posle izvrsene akcije koju је Erdemovi6 navodno od-

104

Ыо. Erdemovic је takode rekao da је i Kremenovic odbio da ucini оnо sto је uradeno и Srebrenici. "Nece те povesti - nесе

те iskoristiti za svoje prljave poslove" ("They are not going to take те - they are not going to use те for ther dirty busine­ss"), rekao ти је Kremenovic. Erdemovic, medutim, nе zna nista blize о ovoj akciji. (Kremenovic је imao nalog da digne и vazduh jednu branu, sto је Erdemovic znao i izjavio jos па saslusanju и Novom Sadu.) Posle toga Erdemovic је zapisao: "Bio sam zloupotrebljen" (,,1 have Ьееn abused!"). Kremenovic тије dalje poverio da се sledeceg dana biti napravljen dogovor prema kome се iz Vlasenickog voda biti udaljeni svi nacionali­sti i od Pelemisa zatraziti istraga. (Prema prethodnoj varijanti, ovaj skup је Ыо vec ranije odrzan.) 1pak, iste no6i Savanovic је рисао па njega, Kremenovica i jos jednog kolegu, izjavio је Erdemovic, da Ы se mogla videti veza sa predstoj e6im neslaga­nјет sa Pelemisom. Kada su napustili kafanu, vec је Ыlа роnос. Erdemovic је Ыо poprilicno pijan i zeleo је da ide ku6i, dok је Kremenovic hteo da nastave razgovor. Ко zna, rekao је, sa mracnim predosecanjem, sta se moze jos sve dogoditi sledeceg dana. Dakle, rezimirao је Erdemovic 20. novembra 1996, Stan­ko Savanovic је рисао па jednog Hrvata, jednog muslimana i jednog Srbina. Kako to moze biti nekakav nacionalisticki smrto­nosni napad! (4,S.233) (Gde se zapravo dogodila ova pucnjava, и ovoj varijanti nije sasvim jasno, cak se cini kao da је to Ыlо па ulici.) Dan pre toga Erdemovic se cak poigravao sa sudijama izvodenjem malog performansa. Kada ga је sudija Riad upitao zasto jednostavno nije odbio da риса па farmi Branjevo, оп је rekao: "Vasa visosti, moram sada da se izvinim, posebno prisut­nim darnama, pokazacu vam sta sarn dobio za svoje odbijanje naredenja и Pilici." Tadaje Erdemovic ustao i otvorio kosulju i pokazao па svom telu." То је to!", rekao је i pokazao oZiljak od metka. Sudije su ostale bez reci. (3, S.197)

105

А, kako glasi prva varijanta price о smrtonosnom napadu koju је Erdemovi6 ispricao 6. marta 1996. srpskom istraznom sudiji и Novom Sadu:

Erdemovic: "Dana 22. jula 1995. godine uvece dolazi sa drugog zadatka zamenik komandanta Kremenovic sa svojom grupom kojom prilikom smo se sreli и gradu а па mоје nиаnје da li su zivi, samo је rekao da su zivi da zadatak nisu hteli da iz­vrse. О kakvom zadatku se tacno radilo nе znam, znam daje ьао reCi da је trebalo da uniste nеku branu. Posle toga, otiSli smo и diskoteku и Bijeljini gde smo konzumiral alkohol, а и kojoj smo ostali do 24 casa, kada smo preSli и nocni bar и Bijeljini, tu и nосnоm baru и Bijeljini nе znam zasto doslo је do svшlе izmeau Savanovic Stanka i МЊС Zivka. Zaista nе znam sta је bio razlog toj svatli. И jednom trenutku МЊС је polozio svoj pistolj pred­lazuCi Savanovicu da se obracunaju sakama, раје cak sta vise i gurnuo Stanka, meautim, Stanko vadi pistoljpuca u Micic Zivka, mеnе i Kremenovica. Svu trojicu nas је ranio. S tim sto su MiCic i Kremenovic ranjeni и ruku, а sam dobio tri ustrelne rane и predelu trbuha i pluCa." (S.7, S.7)

Ni srpskom istraznom sudiji Erdemovi6 nije nista rekao о tome da је navodni napadac Stanko Savanovi6 takode dobio metak и stomak. 8to se ovog Zivka Mi6i6a tice, rec је и stvari о Zijadu Zigi6u koji se spominje tek и varijanti о smrtonosnom napadu koju је Erdemovi6 izneo haSkim istraziocima. Za vre­те gradanskog rata Zijad Zigi6 је privremeno uzeo srpsko ime Zivko i imao stan и Bije1jini. Zijad Zigi6, a1ijas Zivko Mi6i6, kasnije se, prema izvestajima и stampi, aktivno рој av1juj е и kri­mina1nom podzem1ju. Smatra se odgovornim za nајтanје deset ubistava, kako је javio beogradski 1ist Вlic 13. februara 2008. godine. Sve to и svakom slucaju nije Ы10 dovo1jno da se pojavi pred Тribuna10m, iako је Ы10 dovo1jno uporisnih tacaka. Stanko Savanovi6, naprotiv, uhapsen је i osuden 2004. и Beogradu па

106

tri i ро godine zbog trgovine ljudima, silovanja i drugih delikta. Medutim, i оп ima isto tako таlо razloga da se brine da bi mogao biti izveden pred sud zbog исе86а и maskru па farmi Branjevo 1995. Sve је to bilo samo uzgred. Kako је Erdemovi6 ovu kavgu i oruzani okr8aj nekoliko pijanih pla6enika preokrenuo i pred­stavio kao smrtonosni napad па njega, navodno zbog njegovog suprotstavljаnја naredenju za vreme streljanja muslimanskih za­robljenika, zaista је vredno paznje i takav njegov postupak iza­zvao је cudenje cak i same gospode Konstance Stelcenmiler.

PROTfVRECNOSTIUOCIМASAКRA

Prost vojnik Brano Gojkovi6 је navodno 16. јиlа 1995. iz­davao naredenje streljackom odredu, ali је to bio samo izuze­tak. Ovoj grupi pripadali su izmedu ostalih porucnik Franc Kos i vodnik Drazen Erdemovi6. Neverodostojnost takve slike Erde­movi6 је pokU8ao da ucini podn081jivom tako 8to је ispricao da ти је neposredno pred ovaj zlocin oduzet cin i 8to је pre6utao oficirski cin Franca Kosa. Prema protokolima saslU8anja, istra­zioci i tuZilac su vrlo brzo znali koji cin i kakvu fиnkcijuje imao Franc Kos. U sudskoj dvorani, medutim, о tome nisu nijednom prilikom izustili nijednu jedinu rec i па taj nacin su prakticno nе samo potvrdili ve6 su i saucestvovali и Erdemovi6evom pred­stavljanju dogadaja. Оnо 8to је Ыо cilj Erdemovi6evog laznog prikazivanja stvari vi8e је nego jasno: kao prost vojnik, bez ika­kvog cina, оп se nije mogao suprotstaviti naredenju navodnog zapovednika Gojkovi6a. А, kakvi su bili interesi organa optuzbe Тribunala da pre6utno podrzavaju i podupiru takvo lazno prika­zivanje dogadaja? Zeleli su, razumljivo, da ocuvaju i odrze ve-

107

rodostojnost svog krunskog svedoka. Оnо sto su, medutim, jos zeleli da odrze i sacuvaju, bila је pre svega slika о jedinici koja је delovala pod komandom najviseg naredbodavnog vojnog organa - Generalstaba. Dakle, ova jedinica је izvela streljanje muslimanskih zatvorenika ро naredenju koje ро komandnom lаnси neposredno potice iz Generalstaba и Нan Pijesku. То sto, medutim, jedan vodnik i jedan porucnik stoje pod komandom prostog vojnika bez ikakvog cina, nе uklapa se ni и kakvu vojnu komandnu strukturu. Cak ni kao izuzetak.

Erdemovi6 nije bio posebno govorljiv kada se radilo о nа­cinu па koji је odreden sastav ove streljacke jedinice. Dogadaji koji su prethodili 16. јиlи 1995. godine mogli bi se па osnovu Erdemovi6evih iskaza sazeto izneti па slede6i nacin: 16. јиlа Erdemovi6 kre6e "nа posao", drukcije receno, pojavljuje se, и skladu sa propisima, и 08.00 casova и kasarni и Bijeljini. Sef voda Franc Kos ти saopstava da treba da se pripremi, jer pred­stoji akcija koju treba izvesti. Sta оп kao оЫсаn vojnik moze da ucini, objasnjava Erdemovi6. Uzima pusku i kre6e па zadatak. U dosad poslednjem iskazu и svojstvu svedoka 4. таја 2007. go­dine, kada је nastupio kao svedok optuzbe и procesu Popovi6u, Erdemovi6 је ispricao da је па brzinu otisao ku6i da Ы obukao potrebnu unifonnu i uzeo neophodan pribor za "licnu higijenu". Polazi, а da nе zna kuda ide, jer оЫсаn, prost vojnik nе zna nista о tome kakav ти zadatak predstoji, uveravao је cesto Erdemo­vi6 (9, S.10939). Desetje sati navece kada se stize и sume kraj Srebrenice i tu su preno6ili. Narednog jutra odlaze sa drugim jedinicama и grad и blizini koji је Ыо potpuno prazan. Nikakav otpor, skoro da nij е Ыlо stanovnistva, тоЫа najvise 200 starih ljudi, koji su izaSli iz ku6a. Komandu је obavljao sef cete Реlе­mis koji је izricito upozoravao svoje vojnike da ni и kom slucaju nе otvaraju vatru па civilno stanovnistvo:

108

Meklovski: "Da li је оп (Pelemis) vama davao ьао kakva druga specijalna uputstva za ponasanje prema civilima?"

Erdemovic: "Da, rekao пат је da nikako nе рuсато па civile i da ih vodimo ispred sebe do stadiona", (9, S.10944)

Тrenutak kasnije Erdemovi6 ponav1ja ono sto је Pe1emis na­redio: "Da ne smemo bez raz10ga da рисато, da pozivamo 1jude da izadu iz svojih ku6a. Rekao nam је takode da ne рисато па civi1e" (9, S.10945). Ubrzo zatim iz ku6e је istrcao jedan covek i Pe1emis nare duj е jednom vojniku da ти prereze grk1jan. Jedno­stavno zato sto је bio mus1iman sposoban da nosi oruzje - rekao је Erdemovi6. Vojnik, izvesni Zoran Ma1ji6 pos1usno је to uradio nozem па 1icu mesta. Ovaj Pe1emis, ocig1edno, nije bio mnogo dos1edan, pomis1io bi posmatrac и prostoriji za posmatrace и Тribuna1u. Nije 1i upozoravao uvek iznova svoje vojnike da ро­stede civi1no stanovnistvo! Steta sto niko nije ze1eo, niti ze1i da о tome sas1usa samog Pe1emisa. Pos1e osvajanja grada ocekivao se do1azak genera1a Ratka M1adi6a i Pe1emis se navodno obratio Erdemovi6u recima: "DraZene, uzmi sa sobomjos cetiri coveka i vrati se sa njima и juzni deo grada. А, kada и grad stigne gene­ra1 M1adi6, obavesti nas о tome radio stanicom!" U jednoj vrsti epske samozaboravnosti ovaj navodno degradirani Erdemovi6 iznenada se ponovo pojav1juje kao vodnik koji prima i sprovodi na10ge svog pretpostav1jenog, sefa cete kojoj је pripadao. Ubrzo se, medutim, osvestio i isprav1ja se: "Ne, ne, nisam to bio ја, ve6 neko drugi!" (4, S.290). Ко је to inace treba10 da bude, nije 1i тоЫа postojao neki drugi Drazen? Sudije su sve to slusa1e pri-1icno bezvo1jno i uopste nisu obrati1e paznju па ovaj ma1i 1apsus krunskog svedoka. Ubrzo Erdemovi6 ug1eda tri vozi1a i и jed­nom od njihje navodno prepoznao genera1a M1adi6a i to odmah radio stanicomjavio sefи svoje cete. Zadatak izvrsen.

Inace, и Erdemovi6evom vidokrugu toga dana se и Srebre­nici nije dogodi10 nista posebno. Је 1i to grad koji је bio tako

109

dugo opsednut? Erdemovic nе moze to da shvati. Mora da је Ыlо 16.00 casova kada је Pelemis ponovo okupio svoju ekipu da Ы јој saopstio da је akcija okoncana. U Srebrenici се se jos preno6iti а narednog jutra krenuli su natrag и Vlasenicu. Usput do tamo, to је 12. juli 1995, pokvarice se vozilo и kojem је Ыо Erdemovic sa svojom grupom. Kada su sa velikim zakasnjenjem stigli и Vlasenicu, Erdemovic се saznati da se transporter и ko­јет se nalazio Pelemis sa jos dvojicom drugih vojnika usput prevrnuo i tom prilikom је jedan vojnik izgubio Zivot. Erdemo­vic је imao dobre odnose sa poginulim vojnikom Draganom Koljivratom i stoga је, kako је ispricao, zeleo da ga isprati па njegov poslednji put. Osim toga, Koljivrat је pripadao istoj gru­pi kojoj је Erdemovic Ыо "vodnik". Тrinaestog јulа Erdemovic је sa jos sest vojnika otputovao da roditeljima poginulog pre­nesu ostatke 25-godisnjeg poginulog vojnika и ТreЫnje, rodno mesto poginulog, koje se nalazi па granici sa Hrvatskom, па 20 kilometara udaljenosti od Dubrovnika. Put do ТreЫnja i natrag је dug i zamoran, posebno zbog toga sto se zbog ratnih uslova islo zaobilazno, preko planina. Vratili su se и Vlasenicu и bazu 15. јulа и pet casova ujutru, spavali celog dana а 16. јulа rano dosao је Brano Gojkovic i pozvao Erdemovica da se pripremi za specijalnu akciju.

Ovu poslednju scenu pre masakra upoznacemo и nekoliko varij anti i sa znatnim pomeranj ет naglaska. Srpskom istraZnom sudiji и Novom Sadu Erdemovicje 6. marta 1996. ispricao daje Pelemis licno naredio pripadnicima grupe da se jave vojnoj poli­ciji и Zvorniku. Komandir grupe је navodno Ыо Brano Gojkovic i samo је оп znao kakav је Ыо nalog za akciju.

Erdemovic: "Rano ujutru 20. jula kada smo ustali, dobili smo od Pelemisa nareaenje za novu akciju u vojnoj policiji u Zvorniku, tj. trebalo је da se javimo vojnoj policiji u Zvorniku. Komandant grupe је Ыо Gojkovic Brano i оп је znao о kakvoj se akciji radilo." (S.5, S.5)

110

То sto је srpskom istrainom sudiji naveo 20. juli umesto 16. јиlа kao datum akcije osta6e sve do kraja neobicna, karak­teristicna protivrecnost. Haskim istraZiocima Erdemovi6 је 24. aprila 1996. ispricao nesto drukciju pricu. Vojnik ро imenu Bra­по Gojkovi6 је 16. јиlа 1995. rano ujutru dosao kod njega i rekao ти da postoji naredba da оп i jos sest vojnika obave specijalan zadatak. Erdemovi6 i drugi navodno nisu imali ројта о сети se radilo:

Erdemovic: ,,16-og ujutru, kad sam ustao, dosao је јејап vojnik Gojkovic Brano iz Vlasenice i rekao mi ја sam odreaen ја idem па zadatak zajedno s njim i jos seest drugova. "

Rues: "Gojkovic?" Prevodilac: "Da. " Erdemovic: "И tom trenutku nisam znao, ni tada nisam

znao, niti је ьао ko ој vojnika znao gd;e se ide. " (S.5,S.4) U pricu koju је Erdemovi6 ispricao и procesu KaradZi6u i

Mladi6u 5. таја 1996. naglasak se pomera па "naredenja i za­povednika" ("order and commander"), opet ј е rec о komandiru Branu Gojkovi6u koji је izdavao naredenja, ali su sada ta nare­denja dolazila iz centra za obavestavanje i izvidanje pri General­stabu и Нап Pijesku. То se izricito naglasava, jer је sada najzad rec о medunarodnoj poternici protiv Mladi6a i KaradZi6a:

Harmon: "Gospodine Erdemovicu, ieleo bih sada ја vasu райпјu usmerenim па 16. juli 1995. i ја Vas upitam ја li ste vi i drugi vojnici Vase jedinice toga јапа јОЬШ nareaenje ја ucestvujete и specijalnoj akciji.

Erdemovic: "Ne, пе. Meni licno пие bila poznata nikakva naredba, vec komandantu, koji је и tom periodu imao ovlascenje ја nareauje, mogao је ьао ko ја izda nareaenje za ovaj speci­jalni zadatak. "

Harmon: "Da li ste vi uopste toga јапа јОЬШ ој ьао koga nareaenje koje se odnosilo па zadatak ili akciju koju ste vi ko­паспо i izveli?"

111

Erdemovic: "Da . .. Harmon: "Od koga ste dobili to nareaenje?" Erdemovic: .. Od zapovednika grире Brana Gojkovica. " Harmon: .. Da li је оп za to imao normalan slиZbепi ап?

(Was he о! normal rank?) Izvinite. ја си рrеЈоrтиlisаti pitanje. Da li је to bila normalna stvar da оп izdaje Vasoj jedinici па­reaenje da izvrsi izvesne akcije ili је to bio izиzеtаk. samo za ovaj slисај?"

Erdemovic: .. Da. to је bio izиzеtаk. .. (..) Harmon: "Gospodine ЕrdетоviСи. odakle sи normalno

dolazile naredbe za vas i vаsи јеdiпiси? Mislim nareaenja koja sи ириCivапа Vasojjedinici?"

Erdemovic: .. Dolazila sи iz Centra za obavestavanje pri GепеrаlStаЬи и Нап Рijеskи . .. (2, S.839f.)

U gui1ty-p1ea pretresu 20. novembra 1996. komandni 1anac vise nije Ыо vazan.U prici kojuje tada Erdemovi6 ispricao, и pr­vom redu је rec о njegovom izvinjenju zbog tuznog stanja stvari oko naredenj а:

Erdemovic: "Kada sam se 16. јиlа rano ијиtrи vratio sa pogreba, rekao sam vam vec, nije mi Pelemis direktno vec је Brano Gojkovic dosao i rekao: 'Erdemovic, Kos Franc i Goro­пја Zoran, pripremite se, idete и јеdпи аkсiји '. Dakle, sta smo mogli da иrаdiто? uриао sam kada сет о se vratiti kиCi. Опје rekao: 'Jdete и аkсiји, о kakvoj kиCi naklapas ti tи?' Dakle, ја sam morao da idem и аkсijи, morao sam. "( 4.S.292)

U prici koju је ispricao 22. таја 2000. godine па sudenju Krsti6u, Erdemovi6 prvi put spominje sluZbeni cin Franca Kosa i ublazava ton о komandi Gojkovi6a.

Erdemovic: "Brano Gojkovic је dosao i rekao паm, rekao је meni, Frапси Коsи i Zоrапи Goronji da treba da se pripre­mimo za zadatak. А, kada smo ga ирitаli ko је to rekao da mi treba da idemo, odgovorio је da nareaenje potice od Pelemisa ". (7,S.36)

112

Upadljivo је da ovom prilikom Gojkovi6 vise nije nazvan komandirom ili komandantom. "Brano је sve organizovao, re­kao пат је sta da spakujemo, kakva oprema пат је potrebna za izvrsenje operacije." Оп је bio "voda" (the leader), rekao је Erdemovi6 (7,S.3118). То se, medutim, nе slaze sa onim sto је svedok Dragan Todorovi6 kasnije rekao, naprotiv, sasvim је suprotno njegovom tvrdenju, а оп је takode neko ko је mogao znati. N aime, оп ј е licno grupi izdao opremu iz skladista i dao па potpis nе Gojkovi6u ve6 porucniku Francu Kosu za prijem izdate opreme (12, S.14037). 1 и Milosevi6evom procesu 25. av­gusta 2003. godine Brano Gojkovi6 vise nije bio nista vise do posrednik. "Sesnaestog јиlа Branko Gojkovi6 vas је obavestio о novim uputstvima, zar nе" - glasilo је pitanje tuzioca Dzefri Najsa. "Konkretno receno, Brano Gojkovi6 је rekao samo da је Pelemis rekao da idemo и akciju" - dopunio је Erdemovi6 (8a,S.25150, 8Ь, S.259).

JEDANAEST GODINA КASNIJE

Cetvrog таја 2007.godine DraZen Erdemovi6 је и svojstvu svedoka izneo zasad poslednju varijantu svoje price. Njegova predaja Hagu i prva varijanta njegove price bili su stari ve6 11 godina i od tada оп ve6 sedam godina Zivi sa novim "zasti6enim" identitetom negde и severozapadnoj Evropi. Prilikom poslednjeg istupanja и svojstvu svedoka pred Тribunalom и Hagu ponovo је Ыlо reci о optuzbi za genocid, а о сети Ы inace, ovoga put и megaprocesu protiv sedmorice visokih oficira bosansko-srpske vojske (VRS): Vujadina Popovi6a, Ljubise Beare, Vinka Pandu­revi6a, Draga Nikoli6a, Ljubomira Borovcanina, Milana Gve-

113

ra i Radivoja Mi1eti6a. Optuzbu је vodio Peter Meklovski koji је poznavao Erdemovi6evu pricu u svim varijantama. Оп је jos 1996. bio prisutan kada је voden prvi razgovor sa Erdemovi6em i vodio ga svih ovih godina od procesa do procesa, kadgod је Erdemovi6 Ыо svedok optuzbe u Hagu za genocid. U meduvre­теnи је pros1o sedam godina od kad је Erdemovi6 stekao novi identitet i oslobodio se grize savesti, tako da је росео novi nor­та1an Zivot negde u Evropi. Njegovi iskazi u svojstvu svedoka odvija1i su se opusteno i nekako bezvo1jno, posta1i su rutinski. Sve kako је i treba10 da bude: komandna struktura njegove је­dinice i komandni 1аnас koji је vodio do Нan Pijeska - iznosio је krunski svedokjasno i preg1edno, nedvosmis1eno. Iz1et u Sre­brenicu 10. i 11. ји1аје takode isprican, navedeno је daje Franc Kos predvodio Bije1jinski odred, da је u Srebrenici komandu preuzeo Mi10rad Pe1emis, koji је zabranio da se иЫјаји civi1i, a1i је ipak naredio da se zako1je jedan m1adi mus1iman. No6 па 12. ju1i provedenaje u dve ku6e па periferiji grada а rano ujutru kre­nu1i su u V1asenicu. Usput se pokvario auto, Erdemovi6 је zaka­snio u vojnu bazu i tek 13. ји1а ujutru saznao је da se transporter, u kojem se na1azio voda njegove cete, neda1eko od V1asenice, prevrnuo i da је jedan vojnik tom pri1ikom stradao. Zatim sledi prica о dugom putu u ТreЫnje sa posmrtnim ostacima Dragana Ko1jivrata, zatim sahrana 14. ји1а i povratak rano ujutru u 05.00 sati 15. ји1а u V1asenicu. Najzad, mrtav umoran, Erdemovi6 је mogao da krene u krevet.

Kako је jos 24. apri1a 1996. rekao istraZiocima Zanu Reneu Ruesu i Peteru Niko1sonu, cim su 15. ји1а rano ujutru stig1i, otis-1i su sva sedmorica da spavaju (S.4,S5). Оп је navodno morao da spava 24 sata, jer је od 10. do 15. ји1а prakticno neprekidno Ыо па zadatku. Na jednom drugom mestu u istom intervju Er­demovi6 је rekao daje 15. ји1а u kampu u V1asenici spavao do 07.00 casova. Osim toga, istog dana се1а jedinica, Bije1jinski

114

vod, kome је pripadao i Erdemovi6, i V1asenicki vod, Ьј1ј su и v1asenickom kampu. 1 sef cete Pe1emis.

Rues: "ZnaCi, proveli ste obican dan и Vlasenici, nista ni­ste culi о tome staje prethodnih dana bilo?"

Erdemovic: "Pazite, ја sam spavao negdje navece do 5 sati, bio sam umoran od puta, od svega. "

Rues: "Da li је сео vas vod bio tog dana и Vlasenici?" Erdemovic: "Da. " Rues: "Da li је Citava jedinica bila tu?" Erdemovic: "Citava jedinica, da. " Nikolson: "Da li to znaCi da su tu ЬШ i vas komandir Pele­

misa i njegovog zamenik Kremenovic?" Erdemovic: "Pelemis jest bio, Kremenovic nije. Kremeno­

vic uopste nije bio и Srebrenici. " (S.1 9, S.13) Sve sto је ovde receno treba drzati и se6anju i povezati sa

kasnijim iskazima svedoka pukovnika Sa1apure i Dragana То­dorovi6a.

Cetvrtog таја 2007. godine и svom dosad pos1ednjem nа­stupu и svojstvu svedoka optuzbe и procesu protiv Vujadina Ро­povi6a i drugih oficira, Erdemovi6 је, и grubim crtama uzeto, ostao pri svom prethodnom predstav1janju dogadaja. Na dan 15. ји1а 1995. оп је rano ujutru stigao и V1asenicu posto је od 10. ju1ajedva uopste spavao. Zbogtogaje prespavao сео dan do 16. ju1akadaje Brano Gojkovi6 dosao и prostoriju za spavanje i ро­zvao: "Тi, Franc Kos i Zoran Goronja, uzmite oruzje i pripremite se za zadatak!" (9,S.10962f). Nije 1ј karakteristicno i cudno da izvesni Gojkovi6 izdaje ovakve tri naredbe, pri сети је Franc Kos ve6 spomenut kao komandant voda? Sudijama to nјје Ы10 nista cudno. А, sta se zatim dogodi10 - upitao је tuZilac Mek10v­ski. "Мј smo to uradi1i, rekao је Erdemovi6, i pos1e ро1а sata nа­pusti1i smo V1asenicu i krenu1i и pravcu Zvornika". Tada роnо­vo navodi јтеnа svojih sedam saucesnika и masovnom ubistvu.

115

Karakteristicno је da se niko nе pita, niti cudi kada Erdemovic navodi Franca Kosa kao jednog od saucesnika. Pritom је cak па pitanje tuZioca Mekloskija odgovorio da је Franc Kos Ыо komandant njegovog voda, "in charge of our detachment"! (9, S.1041). Ovaj nesklad izgleda nikome nije padao и oci. Umesto toga postavljeno је pitanje ko је imao komandu nad ovom stre­ljackom grupom:

Mekloski: "Ко је imao komandu? (Who was in charge?) " Erdemovic: "Brano Gojkovic. " Mekloski: "Koji је bio njegov cin, da li је оп uopste

јmао Сјn?"

Erdemovic: "Koliko ја znam, nije imao nikakav." (9.S.10963)

Cudan је ovaj oprezan odgovor Erdemovicev па pitanje о Gojkovicevom cinu: koliko оп zna, Gojkovic nije imao nikakav cin. Као da nе iskljucuje da Ы Gojkovic eventualno ipak mogao imati neki tajni cin. Jos је cudnije sto је prost vojnik, bez ika­kvog cina, navodno imao komandu nad jednim porucnikom i vodom odreda i, da Ы apsurd Ыо jos ve6i, to nе smeta ni tuZiocu, ni sudiji. Medutim, nijedan od tuzilaca sedam optuzenih nесе ni kasnije, и unakrsnom ispitivanju krunskog svedoka, zauzeti stav prema tome! Verodostojnost krunskog svedoka kao da је svima lezala па srcu. Tada pred sudijama istupa Meklovski i objasnja­va nista таnје problematicnu stvar sa degradacijom Erdemovi­са, ciji sluZbeni cin sada па engleskom nije vise "sergeant", vec "korporal" :

Meklovski: "Kakav аn ili kakvu poziciju ste imali и to vre­те ujedinici?"

Erdemovic: "Ranije sam bio vodnik (korporal) Vojske Re­publike Srpske. Bio sam vodnik i и Desetoj diverzantskoj jedi­nici а zbog sukoba sa komandandom nase jedinice Miloradom Pelemisem, оп mi је oduzeo аn. И stvari, ја sam bio zapovednik

116

jedne grupe Bijeljinskog voda, ali и ovo vreme (16 jula 1996) Ыо sam samo obican vojnik, " (Ibid)

Da li се se sluzbeni cin "sergeant" ili ,,korporal" prevesti kao vodnik, svejedno је. Pada и oci, medutim, da se vise ne spo­minje pukovnik Salapura, iako је navodno, prema prethodnim iskazima, оп licno degradirao neposlusnog vodnika Erdemovi­са. 1 ovo odstupanje krunskog svedoka od ranijih iskaza izgleda nikome ne smeta. Da li је Erdemovic tada znao kako је obican vojnik Gojkovic dobio pravo da komanduje ovomjedinicom ko­јој је оп pripadao, pitao је dalje tuZilac:

Meklovski: "А, znate li vi ko је dao Branu Gojkovicu ko­mandu nad ovom jedi ni сот? "

Erdemovic: "Оп је samo rekao da је Pelemis dolazio i re­kao da treba da budemo spremni, dakle, pretpostavljam da је Pelemis taj koji је Branu rekao sta da se radi. " (Ibid)

Na ovoj slaboj osnovi znanja Erdemovic ipak tvrdi da је Gojkovicu nalog dao sef cete Pelemis da preuzme komandu nad streljackim odredom, kao i da је narednogjutra kadaje streljacki odred krenuo па put prema Pilici, Pelemis licno boravio и vla­senickom kampu:

Meklovski: "Da li ste, pre nego sto ste otiSli па zadatak, videli ьао kog oficira, па primer, Pelemisa ili nekog drugog sa visim polozajem, и Vlasenici gde ste boravili?

Erdemovic: Toga jutra Pelemis је bio tu, ali preko nоа kada smo se vratili iz Srebrenice и Vlasenicu, ьао је to 12. jula nосu, major Ресаnас је Ыо tu ". (Ibid)

Toga jutra Pelemis је bio tu, rekao је Erdemovic. Da li је to odgovor па konkretno pitanje о tome da li је оп "video" Pelemi­sa? Izgleda da о tome niko nista nije zeleo da zna.

117

DALJE PROTIVRECNOSТI UOCI МASAКRA

Dan pre masakra па [аrшј Branjevo 15. јu1а 1995. navod­по је ce1ajednica Ьј1а и v1asenickom kampu, dokje Erdemovi6 proveo сео dan spavaju6i, а kada је od njega zatrazeno da se pripremi za akciju, Pe1emis је jos Ьјо tu i Erdemovi6 ga је nа­vodno video.

То је Erdemovi6 izjavio 4. таја 2004. kao svedok и proce­su protiv Vujadina Popovi6a. Уеота је zanim1jivo, medutim, sta је Erdemovi6 sve rekao и intervju 25. јunа 1996. istraziocima. U tom re1ativno kratkom razgovoru istrazioci su ze1e1i da ra­zjasne pitanje kada је i ko1iko puta Erdemovi6 video sefa svoje cete и periodu izmedu 12. i 16. јu1а 1995, tj, izmedu saobra6ajne nesre6e koju је Pe1emis doZiveo i od1aska stre1jackog odreda и Рј1јсu. Erdemovi6 је tada rekao da је video Pe1emisa i 15. јu1а. IstraZilac Zan Rene Rues nјје и to ze1eo da potpuno poveruje i upitao је ponovo Erdemovi6a: Dak1e, vide1i ste ga 15. јu1а? Da, popodne, kada је Erdemovi6 ustao, posto је rano tog jutra stigao iz Тrebjnja i sve vreme mrtav umoran proveo spavaju6i. Tada је navodno video Pe1emisa. Nosio је zavoj па glavi, iako nјје uopste ЬјО tesko povreden, dopunio је Erdemovi6. Da 1ј је izg1edao dobro, da 1ј је govorio nоrша1nо, da 1ј se ponaSao nor­та1nо? IstraZioci su и meduvremenu, izg1eda, dobi1i informa­сјје о stvarnom stanju i mestu boravka Mi10rada Pe1emisa. Da, izg1edao је norma1no, uopste nјје ЬјО tesko povreden, ponovio је Erdemovi6.

Rues: "Da li se secate da ste videli Pelemisa tog dana, 15-0g?" Erdemovic: "Ne mogu da se sjetim, ali nе vjerujem da sam

ga vidio, da, da kad sam se vratio, ра posle mozda dva-tri sata,

118

kad sam иstао, tad sam ga video, posto smo doSli ијиtrо rano, oko 5 casova smo dosli iz Trebinja, 5-6 casova, "

Rues,' "ZnaCi, videli ste ga 15-0g?" Erdemovic,' "Da, ali poslije podne, kad sam иstао, " Rues,' "Kako је jizic!d izgledao?" Erdemovic,' "Normalno, " Rues,' "Da li је imao flastere?" Erdemovic,' "Da, da, Nije оп imao teze povrede," Rues,' "Normalno је govorio, normalno se ponasao?" Erdemovic,' "Da, "(S,4f, S,4) Na istom saslusanju Erdemovi6 tvrdi da је video Pelemisa

jos pre nego sto је otputovao и Тrebinje rano 13. јиlа da bi prisu­stvovao sabrani и nesre6i stradalom Koljivratu. Tada је Pelemis nosio beli povez oko glave, а inace ти nista nije falilo:

Rues: "Da li znate da li је Pelemis bio povreaen и toj nе-sreCi? "

Erdemovic: "Da, malo и glavi. " Rues: "Da li ste ga videli posle nesrece?" Erdemovic: "Da. " Rues: "Kako је izgledao?" Erdemovic: "Bio је povreaen, imao је neke flastere па glavi. Rues: "То је, vec је neko ти иkаzао ротос, kada ste ga

videli? " Erdemovic: "Da. Раја sam dosao poslije toga, mi smo ka­

snili za kolonom, pokvarilo se nase vozilo. Kasnili smo, mozda sedam sati. "

Rues: "Ali kada ste doSli и Vlаsеniси i kad ste videli Pele­misa, izgledao је и rеdи? "

Erdemovic: "Da, samo је imao flastere i сио sam sta se dogodilo. "

Rues: "I posle toga ste iSli па sаhrаnи и Trebinje" Erdemovic: "Da. " (Ibid)

119

Iznesimo sada ukratko: Erdemovic tvrdi da је izmedu 12. 1 16. јu1а 1995.godine tri puta video Pe1emisa: Prvi put pos1e saobracajne nesrece kojuje imao transporter 12. јu1а и 16.00 са­sova i pre od1aska za Тrebinje rano ujutru 13. јu1а; zatim, drugi put, 15. јu1а posto је ustao pos1e povratka iz ТreЫnja; i tre6i put 16. јu1а pre nego sto је stre1jacki odred krenuo и Pi1icu. Steta, zaista steta sto о tome nije sas1usan Pe1emis, niti се izg1eda ikad biti sas1usan. U intervjuu 1istu N ezavisne novine 21. novembra 2005. godine оnје naime izjavio:

"Nekako oko podneva 12. јиlа krеnиli smo za Vlаsеniси, nas tridesetak, gdje smo imali centar za оьиku. Риtоvаli smo transporterom holandskog UNPROFOR-a, koji smo роkирili и Srebrenici. Na nekoliko stotina metara od nase baze и Vlasenici jedan sleper је skrеnио prema nата. Vjerovatno је, zbog tran­sportera, mislio da smo иnрrо[оrСi, njegova prikolica је skre­nиlа и nasem рrаvси i иdаrilа и transporter. И nјети sam Ыо ја sa jos dva vojnika. Sиrvаli smo se и рrоvаliји. Ти је роginио vojnik Dragan Koljivra iz Trebinja, vojnikMladen је, takode ро­vrijeaen, imao otvorene prelome noge, а ја sam polomio rebra, zadobio povrede ро glavi od prevrtanja .. . То је ьао 12. јиlа, oko 16 casova. И besvjesnom stаnји sam odvezen и Ьоlniси и Vlase­niси. Posto је milicka bolnica ьаа риnа ranjenika, iz Vlasenice sam istи пос prebacen и Sekovice i tи sam ostao do 21. јиlа, kad sam otisao и Beograd па kисnи nјеgи. Dva dana kasnije, теаиtim, vojskaje napravilajedan incident и Bijeljini i pozvali sи те da doaem. Dvadeset i trесеgјиlа sam рrеюnио bolovanje i vratio se и јеdiniси. " 22

U Srebrenicije kup1jen ho1andski transporter, izjavio је Ре-1emis. То mora da је sa1a, jer se ocig1edno radi о zap1enjenom

22 "Bili srno profesionalci, а пе placenici", Nezavisne novine, Banjaluka, 21. поуетЬаг 2005

120

transporteru kojije pripadao holandskom bataljonu "Dutchbat". Pelemis је sam vozio bez dovoljno iskustva. Оп tvrdi dalje da su istra.Zioci Тribunala imali uvid и bolnicku dokumentaciju i detaljno istraZili gde se оп stvarno nalazio 16. јulа.

Dakle, ako је sve to tako, Erdemovic ni и kom slucaju nije mogao videti Pelemisa 16. јulа. Ni 15. јulа takode, kadaje nа­vodno сео dan prespavao. Ni neposredno posle saobracajne nе­srece, niti pred odlazak и Тrebinje, jer Pelemis је и besvesnom stanju prevezen и bolnicu.

МоЫа ipak la.Ze i sam Pelemis, jer је nesto kasnije и istom intervjuu neoprezno izjavio da је poslednji put video Erdemovi­са 12. јulа kadaje и 16.00 casova odredu dao deset dana slobod­по . Erdemovica је video ponovo tek и oktobru kada se vratio iz bolnice.

PelemiS: "Sto se tice Srebrenice vidio sam ga (Erdemovica) posljednjiput 12.jula и 16 casova, kad sam im dao slobodno, i и oktobru, kad se vratio и jedinicu sa bolnickog lijecenja. Оп је 23. jula 1995. ranjen и kafanskom obracunu и Bijeljini, nakon cega је uрuсеn па VМA и Beograd па ЩеСеnје. " (Ibid)

Da lije, dakle, Pelemis 12. јulа и 16.00 casova bio bez sve­sti ili nije? Ко od dvojice govori istinu, mi naravno nе znamo. То Ы se ipak moglo razjasniti sasvim jednostavno.

Тrebalo Ы samo medusobno suprotstaviti njihove iskaze kako је to uоЫсајеnо и traganju za istinom и svakom regular­nот krivicnom postupku. Ко, medutim, zna sta Ы se sve iz toga moglo izvu6i? Ili se, тоЫа, vec zna i zbog toga se nе zeli saslu­sanje i Pelemisa?

121

SVEDOK DRAGAN TODOROVIC 1 ZAGONETNI 15. JULI 1995.

МоЫа bi i Pe1emis ze1eo da ostane sakriven masakr koji su pocini1i njegovi vojnici. U tom ci1ju moze se manipu1isati i Ьо1-nickim dokumentima. Postoje, medutim, i drugi svedoci koji bi mog1i potvrditi prisustvo odnosno odsustvo Pe1emisa us10v1je­по bo1nickim 1есеnјет: vodnik za 10gistiku Desetog stre1jackog odreda Dragan Todorovi6, kojije dva meseca pos1e Erdemovi6a, 21. avgusta 2007. godine dao iskaz и svojstvu svedoka optuZbe protiv Vujadina Popovi6a i drugih oficira. Оnје svojim iskazima nаnео znatnu stetu prici koju је Erdemovi6 ispricao о stvaranju stre1jacke jedinice i regrutaciji njenih pripadnika. Iskaz Dragana Todorovi6a је inace bio znatno ubed1jiviji nego sto su to ze1e1i i p1anira1i organi optuZbe. Uto1iko vise sto је dosao kao nusproi­zvod iskaza koji је dao и odgovoru па pitanje da 1i је optuzeni и ovom procesu Vujadin Popovi6 15. јu1а 1995. bio i1i nije bio и v1asenickom kampu. Todorovi6 је izg1eda dobro poznavao Dra­zena Erdemovi6a. Kada је tuzi1ac Mek10ski jos па pocetku pre­tresa iznenada upitao о Erdemovi6u, ovaj svedokje о krunskom svedoku znao da isprica mnogo toga. Tako se mog10 saznati da su v1asenicki vojnici oduvek gaji1i sumnju prema Bije1jinskom vodu kome је pripadao i Erdemovi6, posto је ovaj odred bio ug1avnom sastav1jen od Hrvata i mus1imana. Oni nisu nesto ро­sebno mari1i jedni za druge:

Mekloski: "Da li пат mozete reCi ko је bio Franc Kos?" Todnrovic: "Оп је pripadao grupi и Bijeljini, Bijeljinskom

vodu. Nisam imao mnogo posla sa njim. И stvari ga nisam ni poznavao. Ova jedinica је imala mesovit sastav. Govorim о Вi­jeljinskom vodu. Оп se sastojao od muslimana, Hrvata. Bio је jedan Slovenac, ЬШ su i ljudi iz Srbije, dok smo mi и Vlasenici

122

predstavljali srpski vod, svi su nosili srpska imena i stoga nismo imali mnogo poverenja и njih ", (13, S.3998f)

Ukratko, od Todorovica smo saznali: 10. јulа 1995. i оп је sa nekoliko vojnika iz grupe za logistiku dosao и Srebrenicu i ucestvovao ll. јulа и zauzimanju ovog vec uveliko napuste­nog grada. Вјlо је to kao setnja kroz park, jednostavno rece­по, smesno, rekao је Todorovic (It was just а walk in the park, that would Ье ridiculous" (12, S.10965). Noc па 12. јulј оп је proveo sa grupom za logistiku izvan grada, а narednog jutra su krenuli rano natrag. U vlasenickom kampu, koji se nalazio и mestu Dragasevac kraj Vlasenice, morali su da pravovremeno pripreme sve za povratak jedinice: toplo јеlо, toplu vodu i sve sto inace tu spada. Sa drugim vojnicima logistike Todorovic је vec oko podne Ыо и kampu i prionuo па posao. Nekoliko sati kasnije stigla је vest da se nedaleko od Vlasenice prevrnulo jed­по od onih vozila koja su se vracala iz Srebrenice i da је jedan vojnik poginuo а dva su povredena. Jedan od povredenih Ыо је zapovednik cete Pelemis. Todorovic је pozurio па mesto nesre­се, gde su vec Ыlј drugi vojnici koji su se brinuli oko povrede­nih, dok је оп odvezao stradalog Dragana Koljivrata и bolnicu, gde је zvanicno potvrdena njegova smrt. Posle toga, Todorovic је telefonirao roditeljima poginulog i organizovao sve sto је Ыlо potrebno za njegovu sahranu. Narednog dana, to је vec Ыо 13. јulј, sedam vojnika, medu kojima i Todorovic i Erdemovic, kre­nuli su сrnјт "folksfagen" kombijem па put za Тrebinje, rodno mesto poginulog, gde su Ziveli njegovi roditelji. Posmrtni ostaci 25-godisnjeg Koljivrata su Ыlј и hladnjaci kojaje isla za njima. Todorovic је i opsirnije i impresivnije od Erdemovica ispricao о ovom dugom putovanju, о pogrebu 14. јulа, ocajnim roditeljima i о povratku и Vlasenicu, gde su stigli 15. јulа izmedu 10.00 i ll.OO sati (12, S.40ll). Dakle, ne и 04.00 јlј 05.00 sati ujutru kako је Erdemovic tvrdio (7, S.3ll5). Vozilo је parkirano, voj-

123

nici su dobili slobodno i Todorovi6 је krenuo и potragu za sefom cete Pelemisem, jer је imao nekakve stvari od roditelja unesre-6enog koje је роnео sa sobom. 1, tadaje konstatovao:

Todnrovic: "Pelemis nije bio tu, риао sam vojnike па ulazu gde је Pelemis i oni su mi saopstili da је оп ili и Bijeljini, ili и bolnici." (1З, S.14011f)

Pelemis, dakle, uopste nije Ыо tu, tvrdi Todorovi6. То је Ыо 15. juli 1995. i Erdemovi6 је isto kao i Todorovi6 i drugi vojnici stigao iz ТreЫnja и vlasenicki kamp i dobio slobodno kao i svi drugi. Ubrzo posle toga - kako dalje izvestava svedok Todorovi6 - stigao је major Dragomir Ре6аnас. Todorovi6 ga је poznavao povrsno kao jednog od oficira bezbednosti cija ти fиnkcija nije Ыlа sasvim ј asna. U svakom slucaju, Ре6аnас se uvek mogao videti и blizini generala Ratka Mladi6a. Todorovi6 је kratko vreme zatim Ыо svedok zestoke svade izmedu ovog Ре6аnса i vojnika Desete diverzantske jedinice koji su zvao Zoran Obreno­vi6. Ре6аnас је vikao па Obrenovi6a i zahtevao od njega da ти obezbedi nekoliko vojnika za izvodenje izvesnog zadatka. То је Todorovi6a veoma zacudilo. Major Ре6anас, naime, nije imao nikakva ovlas6enja da izdaje naredenja Desetoj diverzantskoj је­dinici. Samo је Pelemis mogao da salje svoju cetu и akciju i niko drugi (12, S.14028f). Pored Obrenovi6a, Ре6аnас је vikao i па vojnika Brana Gojkovi6a. 1 od njega је traZio da ти stavi па ras­polaganje nekoliko vojnika. Todorovi6 је pokusao da ublazi ovu svadu, ali kada је upitao о сети su se raspravljali, Ре6аnас ga је jednostavno ignorisao i napustio kamp. Branko Gojkovi6 је Ыо taj kojije od nekoliko prisutnih vojnika sastavio grupu i То­dorovi6 је izdao iz skladista иоЫсајеnи opremu za akciju: dva raketna Ьасаса "zolja", puskomitraljez М-84, sanduk municije, Ьосе za vodu i hranu za 48 casova. Priznanica koju је potpisao Franc Kos stajala је pred sudijama. Zasto је оnа data Kosu па potpisivanje, upitao је tuZilac. Zbog toga sto је оп imao sluzbeni

124

cin za tako nesto, odgovorio је Todorovic. Pos1e toga grnpa је и jednom kombiju napusti1a kamp, njih sedam do osam 1judi sa vozacem. Voda cete nije Ыо prisutan, а bez njegovog pristanka nikome nije Ы10 dozvo1jeno da napusta kamp, a1i је Ресаnас ocig1edno preuzeo па sebe odgovornost za to - izvestavao је Todorovic (12, S. 14039). Ко је sve pripadao ovoj grupi, upitao је tuZi1ac, i Todorovic се svojim odgovorom ozbi1jno uzdrmati verodostojnost krunskog svedoka Erdemovica:

Mekloski: "И redu. М ozete li пат navesti imena nekoliko vojnika koji su otputovali kombijem tog 15. jula? "

Todnrovic: "Franc Kos је, mislim, preuzeo komandu, duz­nost voae (Гhe duty о! the leader), iako је оnај (Ресаnас) vi­kao па Branu Gojkovica, ali ovaj nije imao nikakav аn. Оп је bio obican, prost vojnik rJoot soldier). Tada је, mislim, tu bio Gojkovic, Selanovic, Boris Popov, Marko Boskic i gospodin Drazen Erdemovic, koji se nesto kasnije prikljuCio grupi. " (13, S.14040)

Komandu је imao, dak1e, Franc Kos, mis1i Todorovic, koji zatim navodi imena Gojkovic, Se1anovic, Boris Popov, Marko Boskic i Drazen Eredemovic, koji se kasnije prik1jucio grnpi. Grupa је napusti1a kamp и istom crnom "fo1ksvagen" kombiju kojim se is10 па pogreb Ko1jivratu и ТreЫnje.

ТиЬ1ас izg1edanije Ыо sasvim zadovo1jan ovim svedokom. Ко је па koga vikao? Zasto su se i oko cega svada1i, mogao Ы svedok da nesto vise i blize objasni sudijama. 1 svedok је to pokusao. Се1а vika Ы1а је oko naredenja о kojem је nesto blize znao samo РеСanас. Sve se okreta10 oko sakup1janja neko1iko vojnikakojije treba10 da budu upuceni negde па izvrsenje zadat­ka. Kakav је, medutim, ovaj zadatak Ыо, to оп nije znao. МоЫа је treba10 negde izvesti nekakvu operaciju, cuvati neku vodecu 1icnost i1i su тоЫа mora1i da obezbeduju nekome pro1az. Niti ти је neko nesto о tome rekao, niti је Ы10 dozvo1jeno da se о

125

tome postavljaju bilo kakva pitanja. U to vreme тоЫа је trebalo obaviti nekakav zadatak и vezi sa velikom ofanzivom bosansko­muslimanske vojske. Tadaje svedok izneo sasvim konkretno sta ј е znao i sta nij е znao:

Todnrovic: .. Ја samo znam da su oni napustili kamp. da su ЬЉ opremljeni za izvrsenje nekakvog zadatka. ali ја nisam znao kuda su oni otisli. Znam da gospodin Gojkovic nие imao nika­kva ovlascenja da izdaje nareaenja. da nие imao nikakav аn. da nije mogao da komanduje nijednom jedinom pripadniku diver­zantske jedinice. Nije mogao da nareauje. nие bio и poziciji da izdaje naredbe." (13, S.14042)

Jedanaest godina је dug vremenski period. Ко se jos osim Mekloskija и sudskoj dvorani se6ao sta је krunski svedok Dra­zen Erdemovi6 sve ispricao о komandiru Gojkovi6u. Kako ga је, па primer, па farmi Branjevo hteo da strelja zbog odbijanja naredenja? Mekloski је и svakom slucaju saslusao iskaz svog novog svedoka nepomicno i ponavljaju6i pitanje koje је ve6 ra­nije postavio svom krunskom svedoku Erdemovi6u: "Ко је Ыо zaduzen za ovu grupu" ("Who was in charge ofthe group"), pi­tao је ponovo Mekloski, ko је imao odgovornost za ovu grupu? Odgovor kojije dobio ponistio је iskaz Drazena Erdemovi6a, ali ko se jos mogao 2007. godine zbog toga da zabrine :

Todnrovic: "Franc Kos, koji је bio potporucnik (second lieutenant), potpisao је priznanicu za opremu koju је jedinica dobila. А, da оп nие bio prisutan, tada bi dokument kakav је bio ovaj morao da potpise Drazen ErdemoviC." (13,S.14041)

Jer, tako Ы se moglo dodati, Drazen Erdemovi6 је Ыо drugi и grupi koji је imao cin. Оп nije Ыо degradiran kako је tvrdio и svim svojim iskazima. Mekloski је pokusao da ovakvo pred­stavljanje svoga svedoka izvuce izvan svake sumnje, sto је Ыlо veoma problematicno posto је Todorovi6 upravo Ыо "njegov svedok", svedok optuZbe. Da је zeleo da ga posle и unakrsnom

126

ispitivanju ispita tako da dovede и pitanje njegovu verodostoj­nost, morao gaje najpre proglasiti "nenprijateljskim svedokom". Tako је iziskivala procedura и sudskom procesu. Medutim, to је moglo dovesti i do nepozeljnih posledica. Tako је bar pokusao da dobije potvrdu da se Erdemovi6 prikljucio grupi pod prinu­dom, alije i и tome postigao suprotno:

Mekloski: "Vi ste sротеnиli da se Drazen Erdemovic pri­klјиCiо grирi nesto kasnije. Da li пат mozete reCi sta vi znate о tome kako је doslo do toga da оп postane pripadnik te grире?"

Todnrovic: "Раа, dobro, nие imao nikаkvи zеljи da osta­nе sam и kатри. Diverzantska grира је vec ьаа otisla. Neko­liko vojnika је Ы 10 па оdтоrи. Umesto da sam ode и Bijelji­nи, оп se рridrиziо grирi kojaje ирrаvо nариstаlа kamp. "(13, S.14061f)

Da bi izbegao dalju stetu, Mekloski је samo ukazao па to da је Drazen Erdemovi6 Ыо jedini iz ove grupe koji је imao iza sebe dug put и ТreЫnje. Erdemovi6 је proveo сеlu n06 па putu i morao ј е biti veoma umoran, dakle, verovatno su ga prinudili da se ukljuci и ovu akciju. Erdemovi6, ipak, nije morao da prenosi kamenje, odgovorio је па to Todorovi6, dodaju6i da Drazen nije licno Ыо za volanom, da su и grupi Ыlа dva vozaca i daje Erde­movi6 sve vreme и autu spavao. Mekloski preduzima poslednji pokusaj da od svedoka dobije podnosljiv odgovor, ali ponovo doZivljava neuspeh:

Mekloski: "Erdemovic је ipak bio jedini koji је риtоvао и Trebinje а zatim 15. јиlа otisao па ovaj zadatak. "

Todnrovic: "Оп је otisao dobrovoljno, hteo је da izbegne da ostane sam и kатри. Niko ga nие izabrao, niko ga nие prisi­lio, оnје dobrovoljno krеnио sa ostalima." (13, S.14042)

Da Ы se predocio ovaj raskorak, ova diskrepancija, potreb­по је podsetiti па samo dva Erdemovi6eva iskazakojaje jedan za drugim, и roku od samo jednog sata, dao 20. novembra 1995:

127

" Vratio sam se navece 15. jula. ја i тоје kolege koji su sa тnот i!Ш па sahranu. 1 rano ujutru 16. ustao sam i Gojkovic Brano. koji је и to vreme bio zapovednik odreda. rekao пат је da uаето и vozilo kako bismo krenuli па izvrsenje zadatka. "( ... ) (4.S.228)

"Kada sam se 16.(1) rano ujutru vratio sa sahrane. rekao sam vam vec (sudijama) da mi nие direktno rekao Pelemis. vec је dosao Brano Gojkovic i saopstio: .. Erdemovic. Kos Franc i Goronja Zoran. spremite se. idete па zadatak". Dakle. sta smo mogli uCiniti? Upitao sam kada сет о se vratiti kuа. Оп је па to rekao: .. О kakvoj kuCi ti tu naglabaS?" Dakle. morao sam krenuti и ovu akciju. morao sam ... .. (4.S.292)

О akciji od 15. ји1а dak1e Erdemovi6 nije rekao nista. Ni и jednom od svojih desetak iskaza оп о tome nije izustio nijednu jedinu rec. Iskljucivo govori о akciji 16. ји1а kada је navodno stre1jano 1.200 zarobljenika па farmi Branjevo. Petnaesti ји1 оп је, kako kaze, prespavao. Jednom је Erdemovi6 nagovestio i re­kao da se tek 16. ји1а rano ujutru vratio sa pogreba и Тrebinju. Izg1eda da тије 15. јиl1995. sve vreme predstav1jao problem. Nije, medutim, tuZiocima i sudijama па "mestu istine".

Problem, medutim, ostaje - svejedno је da 1i su sudije to ignorisa1e i1i nisu, a1i stvari izg1edaju ovako: 21. avgusta 2007. Dragan Todorovi6 је kao svedok optuzbe morao da potvrdi da se optuzeni Vujadin Popovi6, zamenik sefa bezbednosti Drin­skog korpusa bosansko-srpske vojske, na1azio 15. ји1а 1995. и v1asenickom kampu Desetog diverzantskog odreda. Iskaz ovog svedoka је, medutim, samo indirektno imao nekakve veze sa Er­demovi6em. ТиZilас је bio Mekloski kojije Ыо najbo1je upu6en и Erdemovi6evu stvar. Petnaestog ји1а 1995. Todorovi6 је Ыо svedok jednog neobicnog okup1janja vojnika Desetog diver­zantskog odreda radi od1aska и akciju и odsustvu komandanta jedinice. U ovoj akciji ucestvovao је i Erdemovi6, dobrovo1j-

128

по, posto se, sa zakasnjenjem, bukvalno trce6i, prikljucio ve6 okupljenoj grupi. Todorovi6, doduse, nе zna sta је bio zadatak ove okupljene grupe, ali se se6a njenog sastava, naoruzanja i opreme, se6a se takode da је dan kasnije 16. јulа 1995. izvrsila masakr па farmi Branjevo. Samo је, dakle, Erdemovi6 tvrdio da је 15. јulа 1995. spavao celog dana i ni и jednom od svojih desetak iskaza nе spominje nijednu jedinu rec о izvedenoj akciji 15. јulа. Ni 4. ni 7. таја 2007. kadaje Erdemovi6, tri meseca pre Todorovi6evog nastupa и svojstvu svedoka optuzbe, dao iskaz и istom sudskom postupku. Ко је od njih dvojice rekao istinu 015. јulu 1995? Da lije Erdemovi6 тоЫа dan pre masakra па farmi Branj evo ucestvovao i и nekom drugom masakru? Da li ј е тоЫа Todorovi6 pogresio datum i mislio па 16. juli 1995?

МоЫа se resenje za ovaj problem moze nаСј и izvestaju novinske agencije SENSE koja ima svoje sediste и samom Тri­Ьunаlu. Sa finansijskom podrskom Evropske komisije, "Instituta otvoreno drustvo" Dzordza Sorosa, holandske vlade, Savezne Republike N emacke i drugih darodavaca, sef redakcij е ove nо­vinske agencije Mirko Кlarin od 1998. ispunjava zadatak da svakog dana па engleskom i srpskohrvatskom jeziku izvestava о teku6im sudskim procesima и Тribunalu. U izvestaju о procesu Vujadinu Popovi6u od 21. avgusta 2007. citamo:

"Da li је optuzeni Vujadin Popovic ucestvovao и osnivanju i sastavljanju Streljac"kog odreda koji се streljati preko hiljadu bosanskih zatvorenika па farmi Branjevo 16. jula 1995?

Dragan Todorovic је posle letnje pauze bio prvi svedok и procesu sedmorici bosansko-srpskih armijski h i policijskih ofi­cira, kojima se па teret stavlja zloCin и Srebrenici i Zepi. И julu 1995. оnје Ыо и Desetom diverzantskom odredu Vojske Repu­blike Srpske (VRS).

Todorovic је bio и Vlasenic"kom vodu i imao је zadatak da obezbetluje logistic"ku podrsku Desetom diverzantskom odredu,

129

koji је direktno bio pod GeneralStabom VRS. Drugi vod Desete diverzantske jedinice bio је iz Bijeljine i bio је sastavljen od ljudi razliCitog etnickog porekla - od Slovenaca, Bosnjaka, Hrvata i Srba, Vlasenicko odeljenje "nije prema Bijeljinskom gajilo neko posebno poverenje ", rekao је Todorovic, Drazen Erdemovic је takoae bio и Desetom diverzantskom odredu, Оп је vise puta и svojim iskazima govorio о ulozi Desetog diverzantskog odreda и streljanju oko hiljadu bosnjackih zatvorenika nafarmi Branjevo 16jula 1995, Erdemovicje priznao krivicu zbog ucesca и ovom zloCi nu i za to odlezao petogodi snju kaznu,

Danas је Todorovic potvrdio da је 16 jula grupa od se­dam ili osam pripadnika diverzantske jedinice, ukljucujuCi Er­demovica, dovedena iz mesta Dragasevac (Vlasenicki vod) ро nalogu majora Dragomira Ресаnса, sefa licnog Mladicevog obezbeaenja ",23

Todorovi6 је pogresio и datumu, mislio је Mirko Кlarin kada је sastavljao ovaj izvestaj 21. avgusta 2007. Todorovi6 је, doduse, uvek govorio samo о 15. јиlи 1995, misle6i verovatno па 16. juli, jer to је datum pokolja о kojem је Erdemovi6 svedo­cio. Stoga је Mirko Кlarin jednostavno "ispravio" datum i ve6 и naslovu umesto 15. stavio 16. juli. 1 za englesku i za srpskohr­vatsku verziju svoga izvestaja. Todorovi6 је jednostavno, prema Mirku Кlarinu, posmatrao pripremu za masakr 16. јиlа 1995. i utoliko је potvrdio Erdemovi6ev iskaz. Da li Ы sada тоЫа trebalo и skladu s tim ispraviti i sudski protokol i umesto 15. staviti 16. juli? Tada Ы Ыlа otklonjena svaka opasnost ро vero­dostojnost iskaza krunskog svedoka Drazena Erdemovi6a. Da li neko jos uopste zeli da zna zasto se uopste finansira nezavisna novinska agencija kakvaje SENSE i za staje ona uopste dobra, i сети namenjena?

23 http/:www.sense-agency.com. od 21.8.2007.

130

Ukratko: Todorovic је posmatrao kako је 15. јиlа 1995. u kampu Vlaseniea, па podstieaj izvesnog тајога Dragomira Ре­саnеа, sakuplj еnа grupa od sedam do osam ljudi za angazovanj е i istog dana sa nepoznatim nalogom napustila kamp u етот "folksvagen" kombiju. 24

Todorovic smatra daje ovu grupu predvodio Frane Kos,jer је Ыо najstariji ро cinu i stoga је upravo оп тогао da potpise priznanieu za uzetu оргети. Ovoj grupi su dalj е pripadali Dra­zen Erdemovic i Вгаnо Gojkovic. Todorovic, medutim, iznosi jos dva imena koja Erdemovic nikada nije spomenuo : nekakvog Selanovica i izvesnog Borisa Popova.

Grupa koju је video da napusta 15. јиlа kamp u Vlaseniei izgleda nije identicna sa grupom pocinilaea masakra od 16. јиlа koje је Erdemovic ро imenima navodio u svojim iskazima. То­dorovic је zatim otisao u Srebrenieu da Ы nabavio hranu. Kada se kasno u пос vratio iz Srebreniee, primetio је da se grupa sa Franeom Kosom, kako se izrazio, u meduvremenu vratila sa za­datka, јег је erni kombi Ыо uredno parkiran.

Vojnike, medutim, nije video. Todorovic pretpostavlja da su otisli u grad јег su sve kafane Ыlе otvorene. Ni sledeceg jutra, dakle, 16. јиlа, isto tako nije video nikoga iz ove grupe. То ga nije uopste cudilo јег је ееlа jediniea imala slobodno do 18. ili 19. јиlа. Оп пета ројта staje ova diverzantska grupa radila 16. јиlа, Ьаг tako tvrdi.

24 General Dragomir Pecanac, nekadasnji adutant generala Ratka Mladica i sef njegovog kabineta и Generalstabu vojske bosanskih Srba, danas, ргета izvestajirna u rnedijirna, zivi и Beogradu, gde vodi agenciju za obezbedenje. Оп bi sasvim sigurno rnogao uneti viSe svetlosti и rasvetljavanje ovih dogadaja, па primer, kakve је vrste bio odred kome је оп kao, тајor Drago­mir Pecanac, izdavao naredenja 15. јиlа 1995. Za to, medutim, ocigledno и Tribunalu za zloCine и bivsoj Jugoslaviji пета ni interesa, ni potrebe.

131

Prema Todorovi6u, Draien Erdemovi6, dakle, nije prespa­vao 15. ји1а сео dan do kasno ujutru narednog dana, nije, dak1e, mogao videti odsutnog Pe1emisa, Brano Gojkovi6 nije, dak1e, Ыо zapovednik ove grupe i, konacno, niko nije Erdemovi6a pri­nudio da se prik1juci ovoj stre1jackoj jedinici.

Osim toga, и ovo vreme nije се1а jedinica Ы1а и kampu У1а­senica kako је Erdemovi6 to tvrdio. Mnogi su bi1i па odmoru, ima1i su slobodne dane, tvrdi Todorovi6, а Erdemovi6 је trcao za "grupom Franca Kosa" koju је sacinio Gojkovi6, jer Ы inace ostao sam и kampu, а оп to nije ze1eo.

Da 1i jos iko zna zasto se па "Mestu istine" nе ze1i nista da zna о saucesnicima krunskog svedoka Drazena Erdemovi6a? N а kraju, jos nesto: 7. таја 2007. advokat Nenad Petrusi6 је ро­сео unakrsno ispitivanje Erdemovi6a, kojije nastupio и svojstvu svedoka optuzbe и procesu protiv Vujadina Popovi6a. Sasvim neposredno ze1eo је ve6 па pocetku svojim prvim pitanjem da sazna da 1i svedok Erdemovi6 poznaje Dragana Todorovi6a.

Da 1i ти је poznato ime Dragan Todorovi6, da 1i ти to ime nesto kazuje, da 1i mozda poznaje osobu sa takvim imenom.

"Ne", glasio је Erdemovi6ev odgovor. "Toga imena se иор­ste nе mogu setiti" (10.S.0999).

Steta. Ovaj beskrajno naporni put и ТreЫnje, ocajni rodi­te1ji Dragana Ko1jivrata i се1е no6i povratak и V1asenicu, dva dana i no6i njih sestorica и "fo1ksvagen" kombiju, и kome su bi1i i Drazen Erdemovi6 i Dragan Todorovi6. Sve uza1ud. Pos1e svega toga, nе poznaju se vise, odnosno Erdemovi6 nе poznaje Todorovi6a.

132

PUKOVNIK PETAR SALAPURA 1 POKOLJ U SLOBODNOM VREМENU

Vidi se stajedanjedini svedok moze uciniti sa pricom Dra­zena Erdemovi6a. Pritom је rec о svedoku koji је sa izvesne dis­tance posmatrao dogadaj 15. јuЈа i uopste nije bio saslusavan и slucaju Erdemovi6, а kako bi tek bilo kada Ы Ыо saslusan neko ko је Ыо saucesnik и tom dogadaju? Sta Ы tek tada ostalo od сеЈе ove price Erdemovi6eve? О tome se moze, па sre6u Тribu­nаЈа, samo nagadati.

Drazen Erdemovi6, dakle, nе poznaje nikakvog Dragana Todorovi6a, kako је sam rekao, iako је pripadao njegovoj jedi­nici i tri dana proveo па putu и vozilu zajedno sa njim. Pukov­nika Petra Salapuru оп, medutim, poznaje i to nе samo zbog toga sto ga је ovaj kao "big boss" njegove jedinice svojerucno degradirao. Zanimljivo је, medutim, daje ovaj pukovnik Petar Salapura и Hag dosao kao svedok, а nе kao optuzeni. Salapu­ra је Ыо svedok odbrane и procesu protiv Vidoja Вlagojevi6a i Dragana Joki6a, dva visoka oficira bosansko-srpske vojske. U vise navrata је krunski svedok Erdemovi6 tvrdio da Salapura snosi direktnu komandnu odgovornost za masakr па farmi Bra­njevo. То izgleda ipak nije imalo nikakvog uticaja. Kada gaje и intervjuu od 24. aprila 1996. istraZilac Zan Rene Rues pitao da li Erdemovi6 uopste moze zamisliti da Pelemis i Salapura nisu znali о masakru nad muslimanskim civilima, krunski svedok ј е sasvim decidirano odgovorio: "Niko narn nе Ы mogao mimo Salapure izdavati naredenje" (S.47, S.30)."

25 То је Erdernovic rekao prerna srpskohrvatskoj verziji, а и verziji па engleskom jeziku stoji: "Nobody else could give us any orders" ("Niko drugi ne bi пат mogao izdavati bilo kakvo naredenje " ).

133

Ako је Erdemovi6 govorio istinu, onda nе postoji nikakvo objasnjenje za to sto Salapura uopste nije optuzen, niti cak samo saslusan. Оп nikako nije "таlа riba" kako је organ optuzbe и vezi sa Markom Boski6em izjavio kadaje odbio da se оп prebaci iz SAD и Hag. А, ako Erdemovi6 nije rekao istinu о Salapu­ri, njegova prica predstavlja lazan iskaz. Medutim, ova prica se uvek iznova pojavljivala и nekoliko sudskih procesa и Тribunalu kao kljucni dokaz za genocid nad bosanskim muslimanima. Sa nј от ј е obrazlozena i medunarodna poternica za KaradZi6em i Mladi6em. Pukovnik Salapura, medutim, izgleda ovom pricom nije dovoljno "optere6en"? Nije li to zaista zanimlijvo?

Osmog i 9. јиnа 2004. godine Petar Salapura је nastupio и Hagu kao svedok odbrane и jednom drugom procesu: и procesu protiv Vidoja Вlagojevi6a i Dragana Joki6a, dvojice visokih ofi­cira bosansko-srpske vojske. Njegov iskaz је pred ovim sudom imao samo daleku vezu sa pricom Drazena Erdemovi6a. Оп је naime сио о ovoj prici tek kada se оnа pojavila и medijima, tvrdio је и svom iskazu nekadasnji sef sluzbe izvidanja i obave­stavanja bosansko-srpske vojske. 8to se tice akcije Desetog di­verzantskog odreda, оnје samo mogao и svojoj fиnkciji kao sef obavestavanja i izvidanja da iznosi predloge i daje preporuke. Inace, оп kao obavestajni oficir ove jedinice nije mogao da izda­је nikakva naredenja. Коте treba sada verovati? Salapura gaje navodno licno degradirao - и vise navrata izjavio је Erdemovi6. Оп nije imao nikakvu nadleznost da izdaje naredenja ovoj jedi­nici, kaze Salapura. Оnје sarno mogao da daje predloge i naloge za izvidacke akcije ove specijalne jedinice (11, S.10524). Sada se, medutim, Salapura nalazi pod zakletvom па "Mestu istine" i niko ти nе postavlja pitanje о ovome ili оnоте. Da li је оп zaista degradirao vodnika Erdemovi6a zbog toga sto је ovaj и avgustu 1994. pustio da pobegne jedan uhva6eni hrvatski voj­ni policajac? Ili iz nekog drugog razloga? Desetak puta krunski

134

svedok Erdemovi6 је tvrdio da ga је Sa1apura 1icno degradirao i da је njegova jedinica Ы1а direktno podredena nјети: takav Er­demovi6ev iskaz је и pet krivicnih postupaka Ыо vazan dokazni materija1 i sada nikome па pamet nе pada da suoci svedoka Sa-1apuru sa takvim tvrdenjima Erdemovi6a kao krunskog svedoka. Kako је uopste mogu6no da niko to1iko stvari nе ze1i da sazna? Cudan neki sud, zaista.

Izg1eda da је i advokatu Mihai1u Karnavasu samom Ы10 cudno sto organi optuZbe dosad nisu pokaza1i nikakvo zanima­nје za svedoka Petra Sa1apuru da Ы10 sta сији od njega. Kar­navas је Ыо brani1ac Вlagojevi6a i upitao svog svedoka da 1i organi optuzbe uopste znaju ista о nјети, da 1i su ikada ze1e1i da saznaju sta оп ima da, па osnovu fиnkcije kojuje obav1jao, kaze о Srebrenici i о Desetom diverzantskom odredu. Ne, odgovorio је Sa1apura, isticu6i da nad1ezni organi uopste nisu pokaza1i ni­kakvo zanimanje za njega (11.S.10520).26

Sa1apura zatim izvestava о tome sta ти је poznato о и10-zi Desete diverzantske jedinice и zauzimanju Srebrenice. Sve и svemu, nista posebno. 1 о saobra6ajnom udesu transportera и ko­јет se na1azio sef cete Pe1emis оп zna takode nesto da kaze. Jer, vojnikje poginuo, to тије poznato, neko1iko је njih povredeno, jedan od njih је Ыо i sam sef cete. Тrinaestog ји1а Sa1apura је te1efonirao v1asenickom kampu. Ze1eo је da razgovara sa sefom cete Pe1emisom, a1i uza1ud. Zbog povreda Pe1emis је morao па 1есеnје, tako ти је па te1efonu rekao jedan vojnik. U kampu su

26 Sаlарша se pokazuje kao skroman. Naravno, оп та da ga organi optuzbe svrstavaju u bosansko-srpski "zajednicki zloCinacki poduhvat", ujedno krim­inalno udruzenje koje se, sa generalorn Ratkorn Mladicern па celu, navodi и nekoliko optuZnica i nastavlja kao "work in progress" . Ко jednom pripada toj grupi, irna status ОSШ11пјiсепоg i da li се se ili пе jednog dana pojaviti kao optuzeni, та оп isto tako rnalo kao i izvesni gospodinK. и [оrnапu "Proces" Franca Kafke.

135

bili samo straiari, svi vojnici su bili odsutni, dobili su slobodno, svi su imali deset dana odmora (11.S.522f).

тиыlсc Peter Mekloski nе moze da veruje. Kada је slede­ceg dana dobio rec u unakrsnom ispitivanju, vec prvim pitanjem је hteo da uhvati svedoka u klje8ta: da li оп tvrdi da su pripadnici Desetog diverzantskog odreda, koji su ucestvovali u masovnom ubistvu па farmi Branjevo, dobili slobodno, da su, u stvari, bili па odmoru kada su ubijali. Da, potvrdio је svedok. Otkuda оп to zna, upitao је Mekloski . Verovatno је tuZilac ocekivao da се se svedok ponovo pozvati па telefonski razgovor sa nekim od vojnika. Bila Ы to laka igra. Medutim, Salapuraje imao za svoje tvrdenje i jedan drugi izvor:

Salapura: "Kada sam se vratio па svoj komandni polozaj u Нап Pijesak, doznao sam da su delovi jedinice koji su ucestvo­vali u borbama oko Srebrenice dobili slobodno i imali dozvolu da Ьеnи па dopust. Komandant (Desetog diverzantskog odreda) bio је povreaen i nedostajao је zbog bolesti а ostatak jedinice је dobio slobodno. Samo su strazari ostali па polozaju. "

Mekloski: "А, kada ste dо!Ш do ove informacije?" Salapura: "Trinaestog, trinaestogjula ujutru."

(12, S.10582) Mekloski cini sve mogucne napore da Ы pokolebao svedo­

ka i ucinio ga nesigurnim kako Ы ga naveo da relativizuj е svo­је tvrdenje, ali ovaj odgovara najtacnije 8to је mogao па svako pitanje i tuZilac mora da se s tim pomiri: па dan 16. јиlа 1995. osmorica koji su bili prisutni u Pilici, vec su nekoliko dana ima­li odmor, kao i ostali pripadnici Desetog diverzantskog odreda koji su ucestvovali u zauzimanju Srebrenice.

Uostalom pukovnik Salapuraje па taj nacin u svojstvu sve­doka potvrdio оnо 8to је 8ef cete Milorad Pelemi8 2005. vec izjavio u intervjuu listu Nezavisne novine: "Ujutro 12. јиlа do-

136

bili smo naredenje da smo slobodni do 22. јиЈа i da ljudi idu па odmor, posto smo bili anga.zovani vec 15-20 dana."27

1 svedok Dragan Todorovic, iako sasvim uopsteno, spomi­nје da је 15. јиЈа 1995. nekoliko vojnika otislo posto је dobilo slobodno i jedinica је trebalo ponovo da se okupi 18. ili 19. јиЈа

(13, S.14045). Cudno је da krunski svedok Erdemovic и svojih desetak

iskaza odlazak па odmor nе spominje ni jednom jedinom reci, nijedanjedini put. ТиЬоси Mekloskiju mora daje to раЈо и oci, jer ipak је Ыо prisutan ve6ini Erdemovicevih saslusanja. Kako је mogao sebi da objasni to cutanje Erdemovica о odlasku па od­mor i anga.zovanjujedinice 15 . јиЈа 1995. и kojemje оп, prema Todorovicu, ucestvovao, dan pre masakra па farmi Branjevo? Da li се konacno posumnjati и verodostojnost svog krunskog svedoka? Ne, to se nесе dogoditi.

Sta ј е, medutim, proisteklo iz svih ovih cudnih stvari, da li је trebalo sve to usaglasiti i kako? Kako se mogla okupiti ova grupa, ovih osam pocinilaca pokolja, koji su pripadali, doduse, Desetom diverzantskom odredu, ali su па dan zlocina imali od­mor i bili slobodni cak deset dana? Pogledajmo sada pazljlivo

tablu па kojoj сето poredati sva saznanja do kojih se moze do6i па osnovu iskaza svedoka Todorovica i Salapure i iz kasnijih priznanja samog krunskog svedoka Erdemovica:

Izvesni Dragomir Ресаnас, major bezbednosti и pratnji ge­nerala Mladica, pojavljuje se 15. јиЈа 1995. popodne и kampu Vlasenica. Sef cete Pelemis је odsutan. Ресanас пета nikakve nadleznosti da izdaje naredenja Desetom diverzantskom odredu. Ipak, zahteva od Zorana Obrenovica i kasnije Brana Gojkovi­са, od obojice obicnih, prostih vojnika, da ти stave па raspola-

27 "Bili srno profesionalci, а пе placenici", Nezavisne novine, 21. поуеrn­bar 2005.

137

ganje nekoliko vojnika za izvrsenje neke akcije. U kampu ima samo таЈо vojnika posto su па odmoru. Posle zestoke rasprave, и toku koje је Obrenovi6 odbio zahtev, Gojkovi6 је prihvatio nalog i sakupio jednu grupu od sedam-osam vojnika. Iako nije imao nikakav cin, morao је nekako da ih okupi. Jedan od njih је bio voda odreda Franc Kos koji је kao najstariji ро cinu и grupi potpisao priznanicu о prijemu uobicajene opreme - oruz­ја, municije i provijanta. Sa izvesnim zakasnjenjem, ovoj grupi se prikljucio i Erdemovi6. Grupa ulazi и "folksvagen" kombi i napusta kamp. Cini se da bi to mogla biti ista grupa pocinilaca pokolja koju poznajemo iz Erdemovi6eve price. 1 tuZilac usme­rava saslusanj е svedoka и tom pravcu. Doduse, Erdemovi6 ј е и svom iskazu govorio о maslinastozelenom kombiju а Todorovi6 о стот minibusu, alije mogu6no da је bilo jedan, bilo drugi ро­gresio. Oprema koja је izdata Francu Kosu, ukljucuju6i tu i pus­komitraljez М-86, izgleda daje ista kojomje raspolagala grupa pocinilaca pokolja па farmi Branjevo. S druge strane, rec је о standardnoj opremi, smatra Todorovi6, koji to svakako moze da zna. Ipak, izgleda da ova ekipa nije identicna sa grupom pocini­Јаса posto је Todorovi6 naveo imena dva vojnika koja Todorovi6 uopste nije spomenuo. 1 ovde bi Todorovi6 тоЫа bio taj kojije pogresio. Kad nе bi samo postojala ta razlika. КотЫ sa Kosom i Erdemovi6em, koji је Todorovi6 posmatrao, napustio је kamp 15. јиЈа 1995. popodne. Erdemovi6, medutim, ulazi и kombi koji ga odvozi па [arши Branjevo 16. јиЈа 1995. ujutru. Ти nе рота­ze ni redakcijska intervencijajednog Mirka Кlarina.

Sta se, dakle, desilo sa grupom od osam vojnika koji se nа­laze па dopustu i, uprkos tome, zaputili su se и kamp i, kao иnај­mljeni, okupili se, и odsustvu vode njihove jedinice, ро nalogu nekakvog majora, radi nekakve akcije и slobodnom vremenu? Da li majora Ре6аnса, koji nije Ыо pretpostavljeni ovih vojnika i kojije danas kao и zemlju propao?

138

Kako Ыlо da Ыlо, iako је Ыо slobodan, па dopustu, Erde­movic је dosao и kamp umesto da ode ku6i i obide zenu i dete? Da li је тоЫа и pitanju Ыо nekakav prekovremeni rad, prilika da se nesto vanredno zaradi? 1, kakvaje to ceta и kojoj је ukinut redosled cinova, и koju spadaju jedan porucnik i jedan vodnik, а glavnu rec и nјој ima prost vojnik bez ikakvog cina, koji је, uz sve to, jos i grupu okupio? Kakve uopste jos ova grupa ima veze sa vojnom komandom, sa strukturom komandovanja i sa komandnim lanсет? Nikakve. U pitanju је ocigledno gomila kriminalnih placenika. Kako se, medutim, moze znati da је оnа delovala па osnovu naredenja generala Ratka Mladica? ZaSto Ы uopste morala da deluje па osnovu necije komande, uz to jos и slobodno vreme, takore6i? Da li uopste neko jos zeli da to sazna i razjasni? Ako zeli, gde su onda drugi pripadnici ove placenicke gomile? Zasto niko nе zeli dajednom i njih saslusa?

PRVIIPOSLEDNJIPUT

Pitanje gde su saucesnici Drazena Erdemovica i kada се biti izvedeni pred sud, prvi putje postavljeno па pretresu 19. nо­vembra 1996. Bice to, medutim, i poslednji put da jedan sudija postavlja takvo pitanje. Pogledajmo sada, stoga, ovu stvar nesto podrobnije.

Pred sudijama Кlod Dzorda (predsedavaju6i), Elizabet Odio Benito i Fuad Riad iznose tuZioci Erik Ostberg i Mark Наrшоn, и prisustvu advokata Jovana ВаЫса, dokaze koje imaju da izne­su protiv Drazena Erdemovica и guilty-plea postupku. Njihov najvazniji svedok је istraZilac Zan Rene Rues. Predmet njego­vog iskazaje priznanje iskamceno od Erdemovica, kao i rezulta-

139

ti njegove istrage па mestu dogadaja opisanog и priznanju. Као dokazni materijal podneo је izve8taj sa obdukcije 153 ekshu­mirana lе8а, fotografije i nekoliko satelitskih snimaka americke tajne sluzbe koji Ы trebalo da imaju nepobitnu vrednost. Rues ukratko iznosi Erdemovi6evo priznanje i obja8njava dokazni materijal. Sudije, medutim, zele da saznaju vi8e, postavljaju pi­tanja о razlicitim detaljima i kao odgovor dobijaju izjave i оЬја8-nјеnја kao 8to је ovo:

Rues: "Koliko sam mogao saznati па osnovu nalaza и istrazi i па osnovu onoga sto smo inace uаnш и ovom slucaju, secam se, osnova za ovu informaciju jeste оnо sto пат је rekao Erdemovic. То је nas jedini izvor. " (3,S.150)

Predsedavaju6i sudija se raspituje za pojedinosti о vrsti De­setog diverzantskog odreda i ponovo dobija takav odgovor:

Rues: "Sve sto vam mogu ја reCi о ovoj jedinici zasniva se па iskazima Erdemovica. Ја nе znam da li је ovaj odred bio sastavljen od dobrovoljaca ili da li su ti ljudi prinudno тоЬШ­sani za ovujedinicu. Drazen Erdemovic nатје samo ispricao о svojoj vlastitoj situaciji ". (3, S.152)

Zapanjuju6e је и kojoj meri Rues kao istrazilac optuZbe nе zeli da sazna ni8ta drugo osim onoga 8to Erdemovi6 zeli da ispri­са. Da li оп, па primer, zaista nе zna da је, kad је о Desetom diverzantskom odredu Vojske Republike Srpske rec, и pitanju pla6enicka jedinica? Za sudij е zaista nij е to sve jednostavno, ј er prvi put vode guilty-plea postupak, и kojem kao jedinu osnovu za presudu moraju da imaju samo i jedino priznanje optuzenog. Stoga је sudijama dobrod0810 uveravanje istraZilaca koje im pruza umesto odgovora. Оп nе misli daje Erdemovi6 pred njim sakrio Ыlо kakvu informaciju - kaze Rues (3, S.153). Otkuda

оп to zna, mozda Ы mogao neko da ga pita, ali оп svakako to nе zna, ve6 samo veruj е. "N ета nikakve protivrecnosti izme­du onoga 8to је Erdemovi6 rekao i onoga 8to smo, nezavisno

140

od toga, otkrili и toku nа8е istrage. Nema nicega 8tO protivreci оnоте 8tO је оп rekao. Na sve teme koje smo naceli оп nатје pruzio риnи informaciju" (Ibid).

Bilo kako Ыlо, te8ko da Ы sudije igde tako brzo napustile ideju da priznanje jednog jedinog pocinioca zlodela moze biti dovoljan dokaz. Utoliko pre 8tO је rec о jednom tako te8kom i velikom zlocinu. МоЫа Ы, dakle, predsedavaju6i sudija iz opre­znosti mogao pozeliti da sazna nisu li тоЫа и toku i neke druge istrazne radnje koje se odnose па Erdemovi6a i njegove pret­postavljene. "Medutim, vaSa visosti, potvrduje tuZilac Наrшоn, nа8е su istrage sasvim sigurno Ыlе sveobuhvatne" (3.S.154). Qve istrazne radnje, istice dalje tuZilac, Ыlе su usredsredene па nekoliko najistaknutijih pojedinaca odgovornih za streljanja и Srebrenici i okolini. Predsedavaju6i sudija se zahvaljuje i izgle­da da је njegova radoznalost smirena. Tada se, medutim, za rec ј avlj а sudija Riad koji pokazuje hrabrost da samo trenutak kasni­је postavi dalje pitanje. Sta је sa neposrednim Erdemovi6evim pretpostavljenim, zeleo је оп da sazna. Sa onim kojije kontroli­sao zbivanja па poljoprivrednom dobru Branjevo (3 , S.160). Su­

dija misli, naravno, па Brana Gojkovi6a о kojem је Erdemovi6 uvek iznova govorio kao о komandantu. Istrazilac nе odgovara sudiji па pitanje koje ти је оп postavio ve6 dolazi do slede6eg razgovora:

Istrazilac Rues: "Iтеnа poCinilaca su navedena vec и toku javnog pretresa и julu. Drazen Erdemovic је uvek navodio ime­па ucesnika и ovom zloCinu, tj, navodio пат је imena svojih drugara, imena ljudi koji su ucestvovali и zloCinu. "

Sudija Riad: "А, kako stoji stvar sa pretpostavljenima, da li vam је rekao ko su ЬЉ njegovi pretpostavljeni? "

Istrazilac Rues: "Da, оп је naveo imena voae streljackog odreda kao i sedam drugih pripadnika ove jedinice. "

141

Sudija Riad: " Sef ove jedinice, gde је оп? Sta mi znamo о nјетu? "

Istrazilac Rues,' "Bice da је sada jos и Bijeljini, " Sudija Riad,' " Zar nе bi trebalo pokrenuti istragu о tome?

Mozda gospodin Harmon тойе da пат odgovori, Mogu li da ponovim риаnје? "

Tuzilac Harmon,' "Da, molim, vasa visosti , " Sudija Riad,' "Kad је rec о Erdemovicevim pretpostavlje­

nima ili о njegovom neposrednom pretpostavljenom, da li imate ьао kakvu informaciju о njima i da li је pokrenuta istraga?"

Tuzilac Harmon,' "Na osnovu informacije koju пат је pru­zio gospodin Erdemovic, mogli smo da identifikujemo neke od pretpostavljenih i koncentrisemo nasu istragu па ova lica kao i па druga, Kako sam vec ranije rekao, vasa visosti, nase istraz­nе radnje о ovim dogaaajima su и toku, Jos nisu okoncane, " (3,8,160)

Sudija Riad se zahva1juje i tuZi1ac mis1i da је па ovaj nacin izbegao da pruZi adekvatan odgovoc Predsedavaju6i sudija је, medutim, oprezan i ze1i da dopuni pitanje svog ko1ege. U ime svog ko1ege оп ze1i da istakne da su iznenadeni 8to ј08 nikakva optuzba nije podignuta protiv ovih 1judi, па primer, protiv vode stre1jackog odreda.

Sudija Dzоrdл: "Zeleo ьљ da dopunim pitanje mog kolege, gospodine tuzioce. Ipak је prilicno cudno sto ovde sedi samo gospodin Drazen Erdemovic па optuzenickoj klupi posto је sam priznao zloCin koji је poCinio, ali vi sada и krajnjoj liniji izjava­та Drazena Erdemovica pridajete veliku vaznost i ovaj pretres poCiva velikim delom па njegovim izjavama, nие li zaista prilic­по cudno sto, uprkos optuZbama, ni protiv jednog od ovih ljudi, па primer, protiv komandira streljacke jedinice, nisu preduzete nikakve sudske mere. Dosad sam iskljuCivo govorio о potporuc­niku. Moglo bi se iCi znatno dalje i sire (и komandnom lancu). То

142

је vas posao, to nije posao sudija, Meautim, kadje rec о pripad­nicima streljackog odreda, о drugim poCiniocima, Drazen Er­demovic је tu, mi сето ga osuditi i to је normalno da се оп biti osuaen, ali sta је sa drugim clanovima streljacke druzine? vi ste zaista pridavali suvise vaznosti i verodostojnosti izjavama Dra­йеnа Erdemovica kadje оп davao iskaze protiv sebe, nije li cud­по - vise nе govorim samo о potporucniku - jer и vezi s tim vi ste vec dali odgovarajuCi odgovor, ali kad је rec о drugim clanovi­та streljacke komande - о komandi ru streljacke druzine, da li је оп identifikovan? Da li је njegovo ime poznato? Tribunal mora da postavi ova риаnја, Jos jednom, gospodine tuzioce, to sto postavljam takva pitanja uopste пета nikakve veze sa kritickim pogledom па nааn rada vaseg odeljenja, ali mi moramo suditi tim ljudima, А, da bi se jednom coveku sudilo, moramo ти suditi и celokupnom kontekstu onih dogaaaja koji su se odigrali, (3, S, 174f), (http:/www.un.org/icty/transf22/961109.IТ.htm. S.165)

Skoro ponizno mo1i sudija tuzioca da obav1ja svoju duz­nost i optuZi druge pocinioce poko1ja i time izaziva tuZioce da razjasne sta se ovde zapravo dogada. ТиЬ1ас smatra da bi, па osnovu podnetih dokaza, mog10 da se vidi ko је bio Erdemo­vi6 i kakva је bi1a njegova u10ga u се10т dogadaju bez ikakvih da1jih istraZivanja njegovih odnosa sa drugim osobama. 8to se tice samog pitanja kada organi optuZbe nameravaju da podignu optuzbe protiv drugih 1ica, onje morao da kaze da se u njegovim organima, samo se ро sebi razume, о tome rasprav1ja. Medutim, оп Ы vise vo1eo da se о tome zasad javno ne govori - izjavio је gospodin Harmon. То se sve javnosti uopste ne tice! Upravo tako se mog10 cuti.

Njegov odgovor treba zabe1eZiti, kaZe predsedavaju6i su­dija Кlod Dzorda tuziocu Marku Harmonu (3.S.175). То је 19. novembar 1996. Da 1ije njegova be1eznicajos sacuvana?

143

PRESUDA

Na dan 29. novembra 1996. godine sudije prvog krivicnog ode1jenja Тribuna1a, Кlod Dzorda kao predsedavaju6i, E1izabet Odio Benito i Fuad Riad, bosanskom Hrvatu DraZenu Erdemo­vicu su zbog ,,zlocina protiv covecnosti" izrekli kaznu od deset godina zatvora. Mora da se Erdemovic uzasno osecao. Priznao је sam da је svojerucno иЫо izmedu 70 i 1 ОО zatvorenika, sto znaci da је za svakih sedam do deset 1icno stre1janih dobio ро jednu godinu zatvora. Drazen Erdemovic se, medutim, za1io ро­sto ти navodno nisu bi1i dovo1jno razjasnjeni moda1iteti и ро­stupku izjasnjavanja о v1astitoj krivici (gui1ty-p1ea) i stogaje оп pogresno, и zabludi, priznao krivicu da је pocinio "zlocin protiv covecanosti". То је priznanje krivice koje eksp1icitno uk1jucuje i krivicu za ubistvo. Medutim, оп је mogao da bira da 1i се se oprede1iti daje kriv za "zlocin protiv covecnosti" i1i "za krsenje zakona i оЫсаја vodenja rata".

Sa obraz10zenjem da Drazen Erdemovic nije Ыо korektno i dovo1jno obavesten о svojim pravima, njegova odbrana је 23. decembra 1996. godine и10Zilа zalbu па presudu i zalbeno vece је 7. oktobra 1997. od1uci10 da predmet vrati prvoj instanci, kako Ы Drazen Erdemovic mogao da se izjasni za priznanje prave krivice. U toku novog pretresa tuZilac је povukao tacku optuz­Ье zbog "zlocina protiv covecnosti" i 14. januara 1998. godine Drazen Erdemovic se izjasnio daje kriv za tacku optuznice koja glasi da је odgovoran za "krsenje zakona i оЫсаја vodenjа rata". Petog marta 1998. izrecena ти је presuda i odredena kazna za­tvora od pet godina. Za nekoga kome је и izg1ed stav1jen то­gucni krivicnopravni imunitet, kako se mog10 razabrati iz c1anka Reno Zirara и 1istu Le Figaro, i ova neverovatno blaga presuda mora1a је biti razocaranje.

144

Presuda и drugoj istanci od 5. marta 1998. godine sudije F10rans Ndepe1e Mvahande (Mwachande) МuтЬа, Mohameda Sahabudena (Shahabuddeen) i Vanga Тieja (Wanga Тiey) osta­је zanim1jiva 1ektira, posebno pog1av1ja 16 i 17: "Oko1nosti za ublazavanje kazne" i "Prinuda". Cak i za pravno nеuрu6еnе, za 1aike, ova cudnovato blaga presuda obraz1aze se па neobican nа­cin. U obraz10zenju se cak moze procitati i ovo:

"Optuzeni је svrseni bravar i uvucen је и vrtlog nasilja koje је preplavilo nekadasnju Jugoslaviju. Оп је bio opredeljen za miroljubiva uverenja i izjasnjavao se protiv rata i nacionalizma. Izjavio је da је morao da stupi и bosansko-srpsku vojsku da bi mogao da prehrani svoju porodicu. И julu 1995. bio је obican vojnik и Desetom diverzantskom odredu и kojem nие imao ni­kakav komandni polozaj. IzuzimajuCi dvomesecni period kada је bio vodnik и ovoj jedinici, Erdemovic је bio obican vojnik koji se drzao па distanci i odbijao da zauzme stranu Ы 10 koje etnicKe grupe dokazujuCi to Cinjenicom daje protiv volje bio cas pripadnik Vojske Republike BiН, cas pripadnikHrvatskog vijeca odbrane (HVO), cas Vojske Republike Srpske (VRS). Mogucnost da se kod njega radi о vojniku koji је vojevao za novac, " vojnik srece" (soldier offortune), о placeniku, nemapotvrde ni sajed­nе strane. "

Uvucen и vrt10g nasi1ja (sudije su se ocig1edno cuva1e toga da upotrebe izraz gradanski rat) ovaj "pacifista iz ubedenja", Drazen Erdemovi6, nije znao ni8ta Ьо1је da ucini do da isproba­va jednu za drugom vojske svih zara6enih strana. То opet nikako nе treba da znaci da је Ыо "vojnik sre6e" (p1a6enik). Kakva rec za p1a6enika, 8to је оп nesum1jivo Ыо! Da1je, sudije kao oko1-nost za ublazavanje kazne prihvataju da је Erdemovi6 ucestvo­vao и poko1ju kao оЫсаn, prost vojnik (а private), p08to је nа­vodno samo dva meseca imao sluzbeni cin vodnika. Citava prica о degradaciji ostaje па taj nacin, iz tog ug1a posmatrana, samo

145

lера prica. Jer, kako је obican, prost vojnik mogao da se иор­ste suprotstavi naredenju komandanta Gojkovi6a da иЫја. "Sud nalazi da је postojala realna opasnost da optuzeni bude иЫјеn ukoliko nе Ы postovao naredenje pretpostavljenog. Оп је izneo stav i priznao da и ovakvoj situaciji nije imao nikakav drugi iz­bor: morao је da иЫја ili Ы sam Ыо иЫјеn" . Dalja ublazavaju6a okolnost је sam karakter optuzenog. Krivicni sud navodi stav odbrane prema kojem је Erdemovi6 zapravo zrtva ratnog vihora i zrtva vlastitih dela ("а victim of the whirlwind of war and а victim of his own deeds") i moralo Ы se imati srce od kamena ра da ти se takvo drzanje nе odobrava. Da li Ы, medutim, i bez Erdemovi6a i njegovih drugara Ыlо ovakvog "ratnog vihora" i ovakvih "vrtloga" и bosanskom gradanskom ratu? Ко zeli to da sazna ako nе sudije? Medutim, оnо sto sudije dalje zele da znaju jeste da је Erdemovi6 spasavao srpske civile iz regiona Tuzla i prebacivao ih и Republiku Srpsku, dokazuju6i па taj nacin da је dobar covek. Pruzanjem ovakve vrste pomo6i и bosanskom gradanskom ratu takvi dobri ljudi па svim stranama su dobro zaradivali, i to је istina. Da nije mogao dobro da zaradi, dobri Erdemovi6 svakako nе Ы ni dosao и ovaj vihor, ve6 Ы zaradivao negde и nekom drugom ratll.

Оnо sto se najvise uzima kao ublaZavaju6a i 01aksavaju6a okolnost za izricanje kazne jeste saradnja optuzenog sa orga­nima otpuzbe. U tome se pohvale sudija potpuno poklapaju sa pohvalama tuZioca:

"Spremnost Drazena Erdemovica па saradnju ьаа је apso­lutno izvanredna ".

То su reci koje tuzilac retko izrice о jednom optuzenom. Sudije pokusavaju koliko је jos uopste mogu6e cak da pre­

vazidu i samog tuZioca posto pohvalno spominju daje optuze­ni identifikovao kako svoje pretpostavljene, tako svoje sarad­nike (his commanders and fellow executioners). Covek moze

146

samo da se upita, сети sve to. Da mozda oni nесе biti slucajno uhapseni i izruceni Тribunalu? Sedmije oktobar 1998. i godina dana је prosla otkad је sudija Кlod Dzorda zabeleZio и svoj notes da bi uskoro protiv identifikovanih saucesnika trebalo podi6i optuzbe.

FRANCUSКA VEZA

Dvadesetpetog avgusta 2003. DraZen Erdemovic је svedok optuzbe и procesu protiv poslednjeg jugoslovenskog predsedni­ka Slobodana Milosevica. Као i obicno, krunski svedok је svo­jim iskazom teretio osobe optuzene za genocid. Оп sam, kao neposredni ucesnik и masovnom ubistvu, koje је и Тribunalu proglaseno za genocid, uopste nije optuzen za genocid, niti za ubistvo, iako је prema licnom priznanju streljao izmedu 70 i 1 ОО zarobljenika, vec samo za ,,krsenje zakona i obicaja ratovanja". Medutim, оп је smeo da tereti licnosti kao sto su general Krstic, Milosevic i druge da su krivi za genocid, а oni о njegovom zlo­delu па farmi Branjevo nisu ni znali.

Iz razloga koji su razjasnjeni па zatvorenoj sednici saslu­sanje krunskog svedoka и sudskom procesu Milosevicu 25. av­gusta 2003. brzo је okoncano. Ova zurba izgleda ima veze sa njegovom aktivnoscu, kako smo mogli cuti, pre nego sto је sli­ka па monitoru и sudskoj dvorani zatamnjena, sa bilo kakvom aktivnoscu и Ыlо kojoj zemlji и kojoj је оп sa novim identi­tetom i rasterecenom savescu ziveo kao slobodan covek, kako se to kaze, vodio novu egzistenciju i tu i tamo dolazio и Hag па "Mesto istine", gde је nајЬоlје mogao da iznosi svoju pricu sa elektronski izopacenim glasom, zasticen iza spanskog zida.

147

Jer, Drazen Erdemovic је zasticeni svedok i mi prepoznajemo njegovo iskriv1jeno 1ice samo zahva1juju6i pretresima па kojima је nastupao kao optuzeni. Da 1i и ovoj svojoj drugoj, novoj egzi­stenciji, zaraduje novac kao bravar, sto ти је profesija, koju је stekao и propa10j Jugos1aviji i nikada је nije upraznjavao, jer је kao p1acenik и gradanskom ratu mnogo Ьо1је pro1azio?

ТиЬ1ас Dzefri Najs brzo pre1azi па stvar. Zacudujuce, те­dutim, glasi njegovo prvo pitanje о tome sta krunski svedok mi­sli о tvrdenju da је francuska tajna sluzba ima1a nekakve veze sa ubistvima и Srebrenici. Optuzeni Mi10sevic је, naime, nago­vestio takvu mogucnost. Ne, rekao је Erdemovic od1ucno, tvr­de6i da оп о tome nista nе zna, i time је ova iznenadujuca tema apso1virana (8а, S.2512Зf). U svojim da1jim pitanjima Najs se bavio rutinskim stvarima, stav1jaju6i nag1asak па poznate teZis­nе tacke price krunskog svedoka. Ovaj је pak isto tako rutinski odgovarao па pojedina pitanja i1i samo uzvracao da оп to nе zna. Ci1j tuzioca је da izvuce od krunskog svedoka iskaze koji bi ukaziva1i па ucesce Beograda и ratnim zbivanjima и Bosni, jer је smisao ce10g pretresa da se obezbede dokazi da је Mi10sevic saucesnik i sukrivac za genocid nad bosanskim mus1imanima. Rezu1tat је ipak veoma mrsav i slab. Nigde и Bosni nije video vojnike i1i po1icajce i1i pripadnike tajne sluzbe iz Srbije, izjavio је Erdemovic. Razna podrska druge vrste iz Beograda Srbima и Bosni, koju оп ze1i da potvrdi, jedva da је vredna spomena. Naj­visu tacku njegovo sas1usanje dostize и glavnom pretresu kada ти је glavni tuZilac Najs predocio ugovor о angaZovanju krun­skog svedoka kao p1acenika iz koga se vidi da је imao sluzbeni cin vodnika (8а, S.25166).28

Tada је optuzeni Slobodan Mi10sevic dobio pri1iku za veoma kratko unakrsno ispitivanje. Оnо се pre svega ostati и

28 Videti poglavlje "Cin i тогаl".

148

ратсеnји ро pitanjima koja оп krunskom svedoku nije smeo da postavlja. Medutim, i pitanja па koja krunski svedok nije ze­Јео da odgovori - vredna su paznje. U secanju се ostati kako је predsedavaju6i sudija Ricard Меј intervenisao svaki put kada Ы pitanje optuzenog navodno islo suvise daleko ili ugrozavalo verodostojnost krunskog svedoka.

Slobodan Milosevic је vec imao iza sebe ЬоЈја unakrsna ispitivanja и kojima zastitna ruka sudije nije mogla da spreci blamazu svedoka optuzbe. Znacajno mesto и unakrsnom ispi­tivanju zauzima и meduvremenu и zaborav раЈа afera koja је uoci Milosevicevog rusenja ЫЈа па prvim stranicama medija - spijunska afera poznata pod imenom "Pauk". Mnoga pitanja krunskom svedoku imala su veze sa ovom aferom i Milosevic ј е mnogo vremena posvetio и unakrsnom ispitivanju upravo nјој, iako ти је vreme ЫЈо veoma ograniceno. Ipak, nije mogao тnо­go posti6i sa ovim svedokom.

Na dan 11. novembra 1999. и Beogradu su uhapseni Jugo­slav Petrusic, Milorad Pelemis, Branko УЈасо, Rade Petrovic i Slobodan Orasanin. Rec је о оnот istom Pelemisu koji је Ыо sef cete Desetog diverzantskog odreda bosansko-srpske vojske i, prema Erdemovicevom iskazu, izdavao naredenja za masov­по ubistvo па poljoprivrednom dobru Branjevo. Pod imenom "Pauk" ova grupa је, prema isto tako nekoliko varijanti, pripre­таЈа atentat па predsednika SRJ Slobodana Milosevica. Osim toga, pripadnici ove grupe su, navodno ро nalogu francuske tajne sluzbe, и proteklom desetogodisnjem periodu sprovodili teroristicke akcije, napade, ubistva i druge zlocine, па primer и Srebrenici, па Kosovu i drugim mestima. Као tadasnji ministar informisanja Goran Matic је па konferenciji za stampu 25. nо­vembra 1999. saopstio daje ova grupa boravilaza vreme NATO rata protiv SRJ па Kosovu i pocinila mnoge zlocine nad аlbаn-

149

skim civilnim stanovnistvom da bi krivica bila svaljena па jugo­slovensko rukovodstvo. Prema Mati6u, uhapseni pripadnici De­setog diverzantskog odreda Vojske Republike Srpske, pripadnici jedne multietnicke jedinice, snose odgovornost za ratne zlocine и Srebrenici 1995. i nalaze se pod kontrolom francuske obave­stajne sluzbe. Konkretno, Mati6 је spomenuo ubistvo 1.200 ти­slimanskih civila upravo kako је Erdemovi6 priznao.29

Jugoslav Petrusi6, poznat jos kao "СоЈоnе! Yugo Dominik", nekadasnji је pripadnik Legije stranaca, ima dvostruko, francu­sko-jugoslovensko drzavljanstvo. Petrusi6 tvrdi da је Ыо и sluz­Ы francuske tajne sluzbe "La Direction generale de Ја securite exterieur" (DST), sto је veoma verovatno, iako to Francuska ni­kad nije zvanicno роtvгdilа. ЗО

Kako Mati6 dalje navodi, Petrusi6 је 1996, dakle, posle okoncanja ratnih zbivanja и Bosni, ро nalogu francuske tajne sluzbe i и saradnji sa Miloradom Pelemisom, okupio oko 80 рЈа-6enika и Bosni i odveo ih и Zair (Kongo) da Ы se tamo и gradan­skom ratu borili па strani tadasnjeg predsednika Mobutua. СеЈи stvar је navodno finansirala francuska telekomunikaciona firma "Geolink" о сети vlada и Beogradu ima dokaze 31

СеЈа afera, poznata jos i pod imenom "Francuska veza", и stvari је neprozirno klupko istina, poluistina i fantazija, kao

29 Uporedi izmedu ostalog "Cudesni svet spijunaze, Afera 'Pauk''', u ne­deljniku Vreme, Беоgгаd, 4. decembar 1999. 30 U procesu nekadasnjem predsedniku Srbije Milanu Milutinovicu, 7. septembra 2007, svedok Бгаnkо Gajic, nekadasnji zamenik bivseg sefa ји­goslovenske kontraobavestajne sluzbe, potvrdio је da је, prerna samanju пје­gove sluzbe, Jugoslav Petrusic od 1986. radio za francusku tajnu sluzbu. 31 О ucescu Petrusica i Pelernisa i drugih placenika iz Desetog diver­zantskog odreda и ratnirn akcijarna и Коngu, u organizaciji francuske tajne sluzbe, izvestavalo је nekoliko francuskih listova kao sto su Le Monde 30.novembra 1999. i Liberation 3.decembra 1999.

150

sto је uvek slucaj u situacijama u koje su umesani prsti tajnih sluzbi. Sta је sve Beograd zeleo da naduvavanjem ove "francu­ske veze" odnosno "francuskog traga" signalizira Parizu? Koli­ko је pouzdana osnova za tvrdenje da su bivsi legionari Legije stranaca ро nalogu francuske tajne sluzbe inscenirali ubistvo u Srebrenici? Da li Ы saslusanje svih poznatih pocinilaca тоЫа moglo da baci vise svetlosti па postoj е6и tamu, sto sve dosad nije Ыо, nitije sada slucaj. Ostaju, dakle, samo dostupna sudska dokumenta i оnо sto se iz njih moze izvu6i:

Dvanaestog таја 2000. godine Okruzni sud u Beograduje podigao pet optuznica. Optuzenima је izmedu ostalog па teret stavljana spijunaZa u korist francuske tajne sluzbe za vreme rata па Kosovu, kao i ubistvo dvoj ice neidentifikovanih kosovskih Аlbanаса. О navodnom atentatu па Milosevi6a vise nije Ыlо reci. Ni о ubistvima u Srebrenici. Presuda је usledila 13. nо­vembra 2000. godine, dakle, ubrzo ро obaranju Milosevi6a 5. oktobra. Jugoslav Petrusi6 (38), Milorad Pelemis (36), Slobo­dan Orasanin (44), Branko Уlасо (38) i Rade Petrovi6 (26) su oslobodeni od optuzbe za spijunazu protiv SRJ. 1 optuzba za dvostruko ubistvo koja је podignuta protiv Petrusi6a, Pelemisa i Petrovi6a, otpala је zbog nedostatka dokaza. Orasanin је osu­den па godinu dana zbog nosenja oruzja bez dozvole а Pelemis па godinu i ро zbog nosenja oruzja bez dozvole i iznude. Sud је, dakle, dokazao samo iznudu u kojoj su ucestvovali Petrusi6, Pelemis, Уlасо i Petrovi6, koji su od dvojice kosovskih Аlbа­паса pretnjama i maltretiranjem iznudili 20.000 DM. Presuda је objavljena tacno godinu dana posle hapsenja optuzenih, tako da su odmah oslobodeni. Kasnije је, medutim, visa sudska in­stanca ponistila ovu presudu zbog nenadleznosti suda i predala krivicni postupak Уојnот sudu. Medutim, па kraju se i ovaj sud proglasio nenadleznim i, kako to ve6 birokratija cini, tek mnogo godina kasnije dolazi do novog krivicnog postupka pred Уој-

151

nim ode1jenjem beogradskog Okruznog suda. Tada је ve6 Ы10 reci о novom dokaznom materija1u. 1 22. januara 2009. Jugos1av Petrusi6, Mi10rad Pe1emis, Branko У1асо, Rade Petrovi6 i Slo­bodan Orasanin su se ponovo nas1i па optuzenickoj k1upi zbog spijunaze, dvostrukog ubistva, iznude i posedovanja oruzja bez dozvo1e. Ubistvo и Srebrenici, medutim, ni ovoga puta nije Ы10 predmet sudske istrage.

Mi10sevi6 је izg1eda Ыо cvrsto ubeden и to da se iza srebre­nickog ubistva krije zavera tajnih obavestajnih sluzbi. ZaSto da nе? Prema optuzbi kojaje protiv njega podignuta, оnје navodno predvodio ve1ikosrpsku zaveru i sudije su ovu optuZbu uzima-1е sasvim ozbi1jno. Isto tako i da је оп iz Beograda kao voda ove ve1ikosrpske zavere vukao konce za genocid и Bosni, sto sudijama uopste nije izg1eda10 smesno. Naprotiv, tuzi1ac Dze­fri Najs је и glavnom pretresu neko1iko casova ispitivao svog krunskog svedoka Drazena Erdemovi6a kako Ы dosao do do­kaza za optuzbu za genocid protiv Mi10sevi6a. Sada, medutim, kadaje Mi10sevi6 и unakrsnom ispitivanju postav1jao krunskom svedoku pitanja о osobama sa francuskim pasosima i о tajnim sastancima tih osoba sa francuskim genera1ima, sudije na1aze da је to sve ire1evantno, da nije ozbi1jno i da predstav1ja najcistije tra6enje vremena. U stvarnosti, ni sam Mi10sevi6 nije ocekivao da Erdemovi6 moze da kaZe nesto blize о Jugos1avu Petrusi6u i1i izvesnom Fi1ipu Rondou i1i uopste о francuskoj te1ekomuni­kacionoj firmi "Geo1ink". Njegova pitanja treba10 је da se сuјu da1eko izvan sudnice, cak и Parizu, па primer, i da pretnju koju је и vise navrata izneo ucine verodostojnom da 6е jednom kada za to dode trenutak, razjasniti bez ostatka mahinacije tajnih sluz­Ы koje su и Bosni inscenira1e genocid.

1pak, predsedavaju6em sudiji Ricardu Мејu Ы10 је izg1eda toga svega dosta i оп vise nije hteo da о tome slusa. Na to је optuzeni Mi10sevi6 reagovao veoma uznemireno: "Gospodine

152

Меј, ја си dokazati, nе moram to s ovim svedokom, sta је poza­dina ovoga i da jeste umesana i francuska i druge sluzbe, а da su pocinioci zlocina ... ОЬесаnо im ... " Sudija Меј ga ovde ponovo prekida i skoro pomirljivo kaze: "Mi сето saslusati sve vase dokaze kad za to dode vreme, ali sada zelimo da, molim vas, okoncamo sa ovim svedokom" (8а, S.25216, 8Ь, S.342).

Vremena da to sto је najavio, Milosevic stvarno i ucini vise пета, а пета vise ni sudije Меја da bi to mogao da saslusa, i da ти и odgovarajucem trenutku iskljuci mikrofon. 32

OSVETAI NOVAC?

Ovo unakrsno ispitivanje, ipak, nije bilo bez rezultata kako Ы moglo izgledati prema svemu dosad iznetom, naprotiv. Da Ы se, medutim, otislo dalje, morali Ы da budu saslusani svi koji su ucestvovali и masakru и Srebrenici, sto se upravo nije dogodilo, niti се se verovatno dogoditi. U tome nista nije mogao promeniti ni Milosevic. Ovoga puta је и unakrsnom ispitivanju ukazano па to da prica DraZena Erdemovica ima svoju pozadinu, а nјеnа neverodostojnost је od samog pocetka izbijala па videlo. Milo­sevic је isticao da је saslusao sta је sve rekao svedok и glavnom pretresu. Ako dobro razume, izvesni Brano Gojkovic, pripadnik iste jedinice kojoj је, kako tvrdi svedok, naredivao, primao је naredenja od nekog nepoznatog potporucnika Drinskog korpu­sa. Da lije to tacno? Da, potvrdno је odgovorio krunski svedok. Da li је njegova jedinica pripadala Drinskom korpusu, pitao је dalje Milosevic. Ne, rekao је krunski svedok, па sta је optuzeni

32 Ricard Меј је posle iznenadne bolesti umго 1. jula 2004. а zatim i Slo­bodan Milosevic 11. marta 2006.

153

retorickim pitanjem izneo риnи apsurdnost ovakve situacije па videlo:

Milosevic: "DoZazi neki neidentifikovani pukovnik iz Drin­skog korpusa da vam naredi da pobijete 1.000 ljudi. а vi izvr!Ше to nareaenje. је Z· to hocete da tvrdite? Da Zi neko normaZan mойе to da poveruje?·· (8а, S.25185,8b, S.321) зз

Svedok cini sve napore i sa velikom mukom nastoji da и vrtlogu svih ovih izjava ucini ovu apsurdnost prihvatljivom: Verovatno је, ka.ze оп konfuzno, Gojkovi6 dobijao naredenja preko Pelemisa od ovog potpukovnika и Zvorniku, dakle, nije ovaj dolazio k nата, ve6 upravo obrnuto. Krunski svedok se sve vise zapli6e и nerazumljivu recenicu dok ти sudija nе priskoci и рот06: "Slede6e pitanje, molim". Pitanje о motivu ovog zlocina nе pusta, medutim, optuzenoga па miru, оп bi izgleda zeleo i za sebe samog da nade objasnjenje za ovaj sam ро sebi potpuno besmisleni masakr. Da li је тоЫа motiv Ыlа osveta? Krunski svedok је jos 5. јиlа 1996. dao iskaz prema kojem se jedan od pocinilaca, izvesni Savanovi6, hvalisao da је svojerucno streljao 250 zatvorenika, jer је zeleo da se osveti jednom od muslimana koji тије иЫо brata. Da lije тоЫа и pitanju osveta? "Da lije тоЫа neko izdao naredbu da se иЫја iz osvete?", upitao је pakosno Milosevi6 (8а, S.25194). Krunski svedok је govorio, posr6u6ijezikom, kolebljivo, umesto da iznosijasne odgovore. "Razmislite, insistirao је Milosevi6, sta је mogao biti razlog da se ucini takva jedna suluda i besmislena stvar! МоЫа ipak imate za to nekakvo objasnjenje?" - "Ne, nетат za to nikakvo objasnjenje", odgovorio је krunski svedok (8а, S.25194, 8Ь, S.326f.). 1, tuZilac ти zuri ирот06: "Vasa visosti, nalazim da

33 U engleskoj varijanli Milosevic је rekao: "Can а nonnal person do that?" ("Moze li noгmalna osoba da 10 шаdi?"). То тога da је greska, јег па srpskohrvatskorn Milosevic rekao: "Moze li и to jedan norrnalan covek da роуеruје?" ("Da li neko nonnalan moze и 10 da роуеruје?").

154

је svedok па izvestan nacin bio nedosledan и svojim odgovo­rima, da postavljena pitanja ni па koji nacin nisu obrazlozena i potpuno su nekorektna. Nisam siguran da li ste nasli deo iz koga је ovaj navod". Tada se па brzinu traga za doticnim delom i tuzilac ga cita:

"М ойето videti kako је doslo do odgovora svedoka па koji se poziva optuzeni. Pitanje "Sta је bio stav drugih clanova vase specijalne jedinice koja је ucestvovala и ovom streljanju?" dovelo је do odgovora: "Ра, stav pojedinih clanova bio је sko­ro isti kao i то], naime, da sve to nije trebalo da se dogodi. Ја nе znam. Pojedinci su, naprotiv, иаnш to sto su иаnш iz neke vrste osvete ". Na риаnје da li је ьао jos nekoga ko se hvalisao, svedok је odgovorio da је ьао takvih. "Mozete li to navesti?" Na to је svedok ukazao па onoga koji је rekao da su ти bosanski muslimani иЬШ 17-godisnjeg brata. Na taj nааn proizaslo је, i proizilazi, da ni najedno pitanje nije bilo nikakve nedoslednosti па strani svedoka. "(8а, S.25196)

Тасnо ovo mesto је citirao, zestio se optuzeni Milosevi6. Оп је samo traZio od svedoka da zauzme prema tome stav. Medu­tim, sada ти је predsedavaju6i sudija Меј ve6 ponovo iskljucio mikrofon. Оп moze i sam о svemu tome da se obavesti i procita, rekao је gospodin Меј i dao pauzu.

Da li bi тоЫа novac mogao biti motiv kod pocinilaca ро­kolja? Na osnovu dokaznog materijala koji је tuZilac stavio па raspolaganje, Milosevi6 је mogao zakljuciti da је и nekoliko nа­vrata bilo reci о novcu koji је оЬе6аn pociniocima i nekima od njih ispla6en posle masakra. Erdemovi6 је izgleda pritom ostao praznih ruku. Prvi put оп је о tome govorio и intervjuu istra­ziocima Тribunala 24. aprila 1996. godine: "Оn је сио kako је zapovednik njegove cete Pelemis оЬе6ао zlato iz Srebrenice" pocinocima za uces6e и streljanju:

155

Erdemovic: "Тih dana сио sam и Bijeljini kako neki рriсаји koliko је ljиdi иЬijеnо i zasto, i tada sam dosao do saznanja, је­dan vojni k, blizak kоmаndаntи mi је rekao da је nas komandant оЬесао nekakvo zlato iz Srebrenice ljиdimа kao nаgrаdи za ovo streljanje, Nisam to video svojim оаmа, samo sam сио od nekih iz nase jedinice koji sи to prica!i, Nekoliko dana kasnije и вие­ljini, tacnije, 22 па пос, jedna osoba iz nase jedinice и kafani је ispalila па mеnе tri hica, Ne znam zasto, niko mi nие objasnio, Оnје rekao da to nие bilo nаmеrnо, alija to nе znam", (S,7, S.5f)

Zaista је velika steta sto и Тribunalu nisu zeleli da saznaju nesto vise о kakvom је zlatu rec. Pelemis bi, па primer, svakako znao da kaze nesto blize о tome, samo niko nikada nije zeleo, niti zeli, da ga о tome saslusa, а da se ne govori о tome da zeli ga optuZi. Milosevi6 је dotakao ovu osetljivu temu pitanjem kakva је bila plata krunskog svedoka kao vojnika Desetog diverzant­skog odreda, ali па to pitanje nije dobio nikakav odgovor:

Milosevic: "Jeste vi primali рlаtи?" Erdemovic: "Jesam, ponekad. Nekad nismo dobijali. " Milosevic: "Kolika је ьаа vasa plata?" Erdemovic: "Ne mоgи da se sjetim sada. " Milosevic: "Ni otprilike?" Erdemovic: "Ni otprilike. " Milosevic: "Neverovatno da nе mozete da se setite cak ni

koliko vam је Ы la plata. " Erdemovic: "Nije prilicno nevjerovatno, ја govorim istinи.

Ne mоgи da se sjetim, nеси da kazem nesto, а kasnije da ispadne da sam rekao pogresno. Da znam, rekao bih vam. " (8а, S.25205, 8Ь, S.334)

Izgleda da је Erdemovi6 Ыо dobro pripremljen za unakrsno ispitivanje. Оп vise ne zna kakva ти је Ыlа plata, cak ni otprili­ke, i tu se nista ne moze. Najzad, zar nije proslo sedam godina od

156

tada kada је bio и redovima Desete diverzantske jedinice. Tada Milosevi6 pokusava ponovo sa ,,francuskom vezom", о kojoj svedok nista nе zna da kaze. Njemu је , medutim, stalo da svojim pitanjem koje izgleda deplasirano pokusa da najzad sazna da li svedok тоЫа nesto zna о dogovoru koji је postignut sa pred­stavnikom muslimanske vlade i francuskim generalom Zanvije­от о tome da se Srebrenica bez borbe preda. Prilikom takvog dogovora bilo је reci i о novcu za Deseti diverzantski odred koji Ы Ыо ispla6en za "ovaj prljavi posao", kako је rekao Milosevi6; Sta о tome zna svedok? "Ја to prvi put sad сијет", odgovorio је, prema ocekivanju, svedok (8а, S.25210, 8Ь, S.338). Ipak, Milo­sevi6 nastavlja da Ы ga namamio tamo gde zeli: zar је mogu6no da svedok zaista nista nе zna о Ыlо kakvom novcu, о Ыlо ka­kvom zlatu i tome slicno? Da, о tome је оп nesto сио, odgovorio је, па iznenadenje, Erdemovi6. Sta је сио, zeli optuzeni, i sam iznenaden, da sazna, i Erdemovi6 objasnjava:

Erdemovic: "Сио sam da, da sи posle Pelemis i pojedinci iz Vlasenice podjelili neki novac i da sи nаЊ neko zlato, sad da lije to istina,ja to nе znam. То sam сио dok sam bio jos и bolnici и ИvfА" (8а, S.25210, 8Ь, S.338f)

"А od koga su dobili taj novac, koji, kazete, da su podelili?" - pita Milosevi6 dalje. Erdemovi6 to nе zna, i Milosevi6 igra па svoj poslednji adut:

Milosevic: "Dobro, ја hоси da vas podsetim da ste Vanesi Vasic Janekovic, novinarki Ej-Bi-Si Nјиzа (АВе News) svoje­vremeno dali izјаvи gde ste rekli da је pokolj и РЉсаmа иrа­аеn zbog novca. Cak ste rekli da је neko Реlеmisи оЬесао 12 kilograma zlata za pokolj ovaj, и РЉсаmа". (8а, S.25210, 8Ь, S.339)

Lice Erdemovi6evo se nе vidi. "Ја sam rekao da sam, zapli­tao је оп jezikom, ја sam rekao sto sam i sad rekao vama da sam to сио posle, dok sam Ыо и bolnici. Ја to nе znam tacno. Da sam сио to sve."

157

Vanesa Vasi6-Jenekovi6, cija је video kaseta sa intervjuom koji је vodila sa Erdemovi6em 2. marta 1996. nestala sa pokret­nе trake za prtljag па beogradskom aerodromu, izgleda daje jos 8. marta 1996. razgovarala sa haSkim istraziocima i da је nјеn iskaz dostavljen optuzenome. Tada је оп citirao jedno upadljivo mesto: "Оn (Erdemovi6) mije upravo tacno izjavio daje izvesni Pelemis оЬе6ао 12 kilograma zlata za masakr и Pilici i da је Pelemis znao о tom оЬе6аnји pre nego sto је doslo do masakra". Tada najzad intervenise predsedavaju6i sudija Меј. Da li је Er­demovi6 zaita to rekao novinarki? Da li se jos moze ili nе toga setiti? "Da", odgovorio је Erdemovi6 (8а, S.25211, 8Ь, S.339). Оп је, kako se i moglo ocekivati, mogao isto tako re6i ,,ne", ali оп vise nе zna nista о tome, ocigledno је prevideo ruku spasa su­dije Меја. Da li је, и stvari, rekao da је Pelemis оЬе6ао zlato za ovaj masakr, ponavlj а ироlа siguran gospodin Меј: Da, о tome је оп сио. Tek kada је lezao и bolnici, сио је о tome, ali pre toga о tome navodno nije znao nista. U meduvremenu, Milosevi6 se, medutim, ponovo snalazi, citira drugi iskaz Erdemovi6ev и ko­јет govori о poseti svoje supruge bolnici. Оnа ти је tada rekla da је slucajno, usput, Ыlа sa Pelemisevom prijateljicom i da јој је ova ispricala kako su Pelemis i njegovi prijatelji iz Vlasenice narucili kod jednog zlatara velike zlatne lаnсе, kako se sele od hotela do hotela ро Beogradu, kako su kupili nove automobile; о zlatu је Ыlо zapravo reci. 1, tada izvlaci kljucno pitanje:

Milosevic: "Dakle, sta znate о tome, gospodine Erdemo­viси? Јеsи li ti ljиdi pobijeni tako sto је izvrsiocima placeno da izvrse tajpokolj?"

Erdemovic: "Ја sad nе znam kako da odgovorim па to риа­nје? М eni nие nista placeno а ... Ali osobama koje sam ја sada naveo, to sto ste vi sada procitali, ја sam to sve сио da sи to oni radili i vjerovatno је sve to istina. "

158

Milosevic: "Dobro, znaCi oni sи dobili novac, а to sи vasi pretpostavljeni,je l'tako?Dobro, oni sи, dakle, svi dobili novac, Vasi pretpostavljeni, zar nе?"

Erdemovic,' "Da, Pelemis i pojedinci iz Vlasenice, " (8а, S.25213, 8b.S.340)

Ovaj odgovor krunskog svedoka zasluzuje paznju. Uopste, rezultat ovakvog unakrsnog ispitivanja је dostojan da ти se ро­sveti paZnja i podstice па slede6e razmisljanje: Grupa pocinilaca sastoj аlа se od cetiri pla6enika iz Vlasenickog voda i cetiri iz Bijeljinskog. Pla6enici Vlasenickog voda, pretezno Srbi, nisu imali neko posebno poverenje и svoje kolege iz Bijeljine posto su pretezno bili Hrvati i muslimani. То, па primer, saznajemo od svedoka Dragana Todorovi6a. Novac odnosno zlato koje је moz­da ispla6eno pociniocima masakra, verovatno su medusobno ро­delili sa Pelemisom cetvorica iz Vlasenice. То је stvorilo zlu krv i тоЫа objaSnjava razlog zbog kojeg је doslo do pucnjave 20. јиlа 1995. и n06nom klubu и Bijeljini kada је Erdemovi6 tesko ranjen. Pritomje Savanovi6 iz Vlasenickog voda, kojije рисао, isto tako zaradio hitac и stomak.

U daljem unakrsnom ispitivanju Milosevi6 је dosao i do pitanja о ovoj pucnjavi. Zamolio је svedoka da ти objasni za­sto је Stanko Savanovi6 рисао па njega i koji је Ыо razlog ove pucnjave, i tada је doslo do slede6eg trijaloga koji је okoncan ponovo karakteristicnim intervencijama sudije Меја koje zaslu­zuju svaku paznju:

Erdemovic: "Ne mоgи da se setim sto је рисао. То оп zna zasto је рисао, nе mоgи da kazem, opet samo pricam оnо sto ја znam.

Milosevic: "Рисао је па vas, to znate, to ste sad rekli. Sto је рисао па vas? "

Sudija Меј: "Upravo Vam је rekao da se vise nе mойе setiti. " Milosevic: "Gospodine Ме}, оп орisије dogaaaj и kаfiси

159

gde sedi, oCigledno, jedan broj pripadnika tih, tog, takozvanog, ]О, diverzantskog odreda kojije izvrsio taj zloCin ijedan od njih, kolega znaCi, koga оп, svedok, pominje kao jednog od izvrsioca, рuса па njih trojicu i ја ga pitam zasto, М ora daje postojao neki razlog, "

Sudija Меј,' "Samo uludo trosite vreme, Оп Vam је upravo rekao da nе mойе da se seti, Jdemo dalje, " (8а, S.25222, 8Ь, S.348)

Bi10 kako bi1o, sudija Меј ocig1edno nije ze1eo da sazna sta Erdemovi6 krije iza gubitka pam6enja? Njegovo prvo objasnje­nje 5. јu1а 1996. и procesu protiv Karadzi6a i M1adi6a g1asi1o је da је verovatno bi1a rec о smrtonosnom napadu koji је aranZirao Pe1emis da se оп, Erdemovi6, ne bi nasao pred Тribuna10m i svedocio protiv njega (2, S.853). То је potpuno neverovatno jer, kada је pos1e teskog ranjavanjа ponovo mogao da stane па noge, Erdemovi6 se upravo ponovo vra6a Pe1emisu и Bije1jinu, gde је ucestvovao па jubi1arnoj pros1avi njegove jedinice i navodno ga је upravo tada Pe1emis cak unapredio (8а, S.25164, 8Ь, S.308). Sta Ы onda mogao biti pravi raz10g za ovu pucnjavu?

Ipak, sudija Ricard Меј nije ze1eo da osvezi Erdemovi6evo se6anje posto nije na1oZio da se sas1usa Stanko Savanovi6 kojije рuсао па Erdemovi6a i koji se kasnije nesmetano kretao ро Ве­ogradu i bavio krimina1nim pos10vima? Dak1e, nj egovo mesto boravka је Ы1о poznato Тribuna1u, uopste nije Ы1о potrebno da se traga za adresom.

Kadaje Ricard Меј ponovo krunskog svedoka Erdemovi6a uzeo и zastitu od da1jih pitanja optuzenog Mi1osevi6a, и Okruz­nom sudu и Beogradu se upravo odvijao proces protiv Stanka Savanovi6a i drugih zbog i1ega1nog transfera devojaka iz Мо1-davije и Ita1iju, gde su Ы1е prisi1jene da se bave prostitucijom. Savanovi6 је takode Ыо optuzen i za iznudu i si1ovanje. Kako se mog1o saznati iz stampe, Savanovi6 se branio od optuznice

160

za silovanje tvrdenjem da је upravo zbog ranjavanja и stomak i genitalije ostao imроtеntаn.З4

Radilo se, dakle, о hicu и stomakkojije dobio 22. јulа 1995. prilikom iste pucnjave и kojoj је bio ranjen i Erdemovi6. Osim toga, Savanovi6 bi takode mogao ispricati svoju verziju о masa­kru 16. јulа 1995. па poljoprivrednom dobru Branjevo и kojem је ucestvovao zajedno sa Erdemovi6em. Као i о tome da li је za to nagraden novcem i delom od 12 kilograma zlata. Isto tako moglo bi se saznati da li је upravo prilikom podele ovog novca i zlata doslo do obracuna izmedu Erdemovi6a i drugih njegovih drugara. Ricard Меј, medutim, nije zeleo da sazna uzrok i razlog ove pucnJave.

S obzirom па to da Тribunal nije zeleo da ulazi dublje и stvari i istrazuje uzrok i razlog ovog vatrenog obracuna, osta­је da se zakljucuje па osnovu zvanicno nepotvrdenih glasina о tome da su krivci za masakr 16. јulа 1995. bili nagradeni nov­сет i zlatom, da su neki od pocinilaca zlocina varali prilikom podele i da је upravo to dovelo do pucnjave и n06nот klubu 22. јulа. Sa sigurnos6u to, naravno, nе moze niko znati i umesto sigurnosti moze se samo nagadati da је to Ыо jedini razlog, ali da о tome jednostavno niko nе zeli da saslusa Savanovi6a i nје­gove drugare. U intervjuu od 6. novembra 1996. kojije obavljen и okviru priprema za pretres od 19. novembra Erdemovi6 је, medutim, istraZiocima rekao nesto sto Ы moglo rasvetliti sva ova nagadanja:

Erdemovic: "Znate kakav sam ја covek? Ја sam potpisao ovu izjavu и Novom Sadu. Меnе su mogli samo da jedino da иьии daja nе doaem da svjedoCim. Ја sam reSijo da си svjedoCit protiv Pelemisa i Salapure i to је gotovo. Ја sam takav covek. Dobar sam. Ја mislim da sam pomogao i vama и dosta stvari.

34 Uporedi: Glasjavnosti, Beograd, 3. juli 2003.

161

Ako vidim da те neko zavlaCi ili da izvinete sada па izrazu, zajebava, isto sam, mogu da se naljutim i da mi bude svejedno, Jer menije stvarno svejedno sada," (S,8, S.8)

NAREDENO LUDILO

U Тribunalu, dakle, nisu zeleli da saznaju da li su novac i zlato igrali neku ulogu и masakru па fanni Branjevo. Ukoliko bi indicije koje govore и prilog tome Ыlе potvrdene, odmab se na­тесе pitanje ko је platio i ko је mogao imati interesa da se izve­de ovo ludilo, kako ga је Milosevic nazvao. Jer, и bosanskom gradanskom ratu, kojije sam ро sebi vec Ыо ludilo, i pored svih uzasa, obavljana је razmena zarobljenika, dakle, oni nisu strelja­ni. Streljati toliko zarobljenika Ыlо Ы, medutim, i и prakticnom smislu suludi poduhvat: usred velike i uspesne ofanzive musli­manskih i bosansko-hrvatskih snaga nisu bosanski Srbi imali da ucine nista Ьоlје nego da uludo trace i onako slabe i таlе izvore kojima su raspolagali, da streljaju па hiljade zarobljenika, zatim da ih pokopavaju i, па kraju, da njihove leseve prevoze i uЬасuјu и blize ili dalje masovne grobnice. Тrenutak posto је и unakr­snom ispitivanju ukazao па bezumlje koje predstavlja izvrsenje naredenja nekakvog neidentifikovanog potporucnika ("Moze li neka nonnalna osoba и to da poveruje?"), Milosevic је ponovo zeleo da sazna ko је kome ovo ludilo navodno naredio i izjave krunskog svedoka postajala su sve mucnije:

Milosevic: "Recite mi, gospodine Erdemovicu, pod cijom komandomje bila vasa Deseta diverzantskajedinica?"

Erdemovic: "Pod komandom GeneralStaba, odeljanja za pitanja bezbednosti i izviaanja. "

162

Milosevic: "Recite mi, gospodineErdemovicu, pod сиотје komandom bio taj vas 1 О, diverzantski odred?"

Erdemovic,' "Pod komandom Glavnog staba, Odsjek za si­gurnost i bezbjednost i inteligence (obavestajni poslovi), "

Milosevic,' "Dobro, Recite mi је li neko iz tog Odseka ili Glavnog staba vama naredio da pobijete te ljude? "

Erdemovic,' "Rekao sam prije, kazem i sada, meni licno је naredio Brana Gojkovic, "

Milosevic,' "Vi ste objasnili da је to neki nepoznati potpu­kovnik dosao ра vam naredio, naredio Brani Gojkovicu" "

Erdemovic,' "Da, ја govorim za sebe licno ko је meni nare­dio, а isto takoznam da nата tajpotpukovnik nие mogao nare­diti ako Pelemis to nие dozvolio ili neko iz Glavnog staba, "

Milosevic,' "Ako dobro razumem Pelemis је bio komandant vaseg odreda, а nе iz Glavnog staba, Hocete da kazete daje neki potpukovnik koga nе poznajete, bio posrednik izmeau Pelemisa i njegove jedinice и kojoj ste ЬШ vi?"

Erdemovic,' "Ја nе znam tacno ko је taj potpukovnik bio i sta је оп bio, Da li је оп bio posrijednik ili је оп trazio od nase jedinice ili sta, to nе mogu da objasnim zato sto ја to nе znam, " (8а, S.25199, 8Ь, S.329)

Sazeto izneto: Nekim vojnicimanepoznati potporucnik, koji nije imao nikakvo pravo da nareduje Desetom diverzantskom odredu, izdao је naredenje da se izvrsi ovaj uzasan ratni zlocin i pritom nije direktno izdao ovo naredenje, ve6 preko obicnog, prostog vojnika Gojkovi6a koji nije imao nikakav cin, а uz to su ovi vojnici, kako је и vise navrata spomenuto, ima1i regu1arno naredenje da ne smeju da рuсајu па civi1e. 1, uprkos tome, oni su izvrsi1i ovu su1udu naredbu kojaje do njih stig1a preko posredni­ka! Prosto Ы covek poze1eo sudiju koji Ы па ovom mestu inter­venisao i upitao svedoka za kakve glupake i slepce оп zapravo drZi sudije. U Тribuna1u za zlocine и bivsoj Jugos1aviji izg1eda da se takav sudija ne moze na6i.

163

U procesu KaradZi6u i M1adi6u 5. ји1а 1996. Erdemovi6 је, odgovaraju6i па pitanje od koga је potekla naredba da se izvrsi poko1j, pruzio dokaz па osnovu kojeg је obraz10zena meduna­rodna poternica protiv dvojice zlikovaca. Bi10 је dovo1jno da se kaze da је naredba Desetoj diverzantskoj jedinici stig1a iz Gene­ra1staba bosansko-srpske vojske. Unakrsno ispitivanje па ovom pretresu nije odrzano. Sada, medutim, krunski svedok, doveden и unakrsnom ispitivanju и bezi1aznu situaciju, iznosi jasno i gla­sno оnо sto stvarno zna, naime, da ти је и vreme kada је onjos imao cin vodnika naredbe davao оЫсаn, prost vojnika bez ika­kvog cina ро imenu Brano Gojkovi6. Ze1i 1i neko jos uopste da zna zbog cega је Mi10sevi6u unapred dato samo krajnje ograni­сеnо vreme za unakrsno ispitivanje? МоЫа se odgovor па ovo pitanje moze dobiti iz ovog dija10ga:

Milosevic: "Ја onda moram, zaista, krajnje kategoricno da protestvujem jer ovde se radi о svedok:u koji је, ро svom spostve­пот kazivanju, uЫо 1 ОО ljudi, pripisuje to raznim pozadinama, а пета vremena da se unakrsno ispita i nе тойе da ostane. Ne mogu da shvatim to objasnjenje, а mislim da ni javnost nе тойе da shvati takvo objasnjenje. "

Sudija Меј: "Vi ste culi odluk:u, culi ste njegov (Erdemovi­cev) iskaz и svojstvu svedoka, vi dosad niste mnogo od toga оро­vrglii. То је kljucna tacka, nе pozadina svedoka, vec koliko ste vi uspeli da opovrgnute od onoga sto је оп izneo и svom iskazu. Dosad ste veoma malo uаnш и tom pravcu. Pedeset minuta је vise nego primereno. Stoga nетојто da traCimo vreme па dalje rasprave о tome. "

Milosevic: "Ра ја pretpostaavljam da је i vama i svakom drugom jasno da niti Srbija nШ ја imamo ikakve veze s ovim dogaaajima и Srebrenici, gospodineMej. Ako vama to nije nika­kvo osporavanje, to је onda vasa stvar, kao i, uostalom i sve ovo drugo dalje. "(8а, S.25198, 8Ь, S.329)

164

Ako bi posmatrac stekao utisak da је u unakrsnom ispitiva­nји Milosevi6 nаnео verodostojnosti krunskog svedoka opasnu stetu, mora da је u zabludi, i gresi - smatrao је predsedavaju6i sudija Меј.

NEDOZVOLJENO PIТANJE

Medutim, unakrsno ispitivanje krunskog svedoka Dra.zena Erdemovi6a, koje је izveo optuzeni Slobodan Milosevi6, pruZilo је najvise mogu6nosti za donosenje zakljucka u prvom redu па оnа pitanja па koja је predsedavaju6i sudija Ricard Меј zabranio da se dobije odgovor.

Milosevi6u је рао u oci cudan iskaz krunskog svedoka koji је dao 5. јиlа 1996. u procesu Mladi6u i Karadzi6u. Kada su ga upitali kako su se ponasali vozaci autobusa za vreme strelja­nја muslimanskih zarobljenika па farmi Branjevo, Erdemovi6 је rekao da su bili zaprepas6eni i uzasnuti, jer su mislili da su ove putnike u autobusu vozili па razmenu zarobljenika. Da li је istina da vozaci autobusa nisu uopste znali sta se dogadalo sa zarobljenicima - pitao је Milosevi6. Oni su mislili da su vozili ljude па razmenu zarobljenika, da lije оп to dobro shvatio, pitao је Milosevi6. Erdemovi6 nije mogao da odgovori па ovo pitanje, ve6 је samo rekao da оп "nе zna". Na to је posle nekoliko trenu­taka traganja Milosevi6 pronasao i procitao odgovaraju6e mesto: "Dozvolite mi, gospodine Erdemovi6u, da Vas upitam kakvo је Ыlо misljenje vozaca autobusa koji su dovozili zrtve па [аrши kod Pilice. Vas odgovor, koji ste upravo dali, da niste znali, da nе znate, glasio је: "Oni (vozaci autobusa) su bili zaprepas6eni

165

i uzasnuti, jer mislim da ovi ljudi nisu znali da su zarobljenike vozili па streljanje. Verovatno su mislili da се ih odvesti па raz­теnи zarobljenika kako im је оЬесаnо, sto mi је rekao jedan covek izmedu 50 i 60 godina sa kojim sam razgovarao"." Ovaj navedeni citat poprilicno је zbunio krunskog svedoka i razgovor se dalje odvijao ovako:

Erdemovic: "Da, ја sam ... Sad ste proCitali. То, ја sam re­kao, da samja to mislio, ја to nisam znao sigurno."

Milosevic: "Ali sami kazete da, ро tome sto ste stekli uti sak, oni nisu znali gde ih voze, da su ьш zgrozeni. "

Erdemovic: "Da, to је тоје misljenje. Ја to nisam mogao, niko mi nие definitivno rekao daja, mi smo mislili da oni idu па razmenu. М eni је ta osoba, koja је ьаа stara 60 godina, rekla da su oni mislili da idu па razmjenu. " (8а, S.25224, 8Ь,S.З49)

Na to је Milosevic sasvim otvoreno rekao sta је zapra­vo zeleo da sazna: Nije li sasvim jasno da su vozaci autobusa mislili da voze zarobljenike па razmenu, da su Erdemovic i njegovi drugari, medutim, zaustavljali ove autobuse i streljali zarobljenike?

Erdemovic: "То nие tacno. " Milosevic: "Dakle ovo sto ste rekli, nие taCno ... " Erdemovic: "Ne. То sto ste vi rekli nие tacno. " Milosevic: "Ра, dakle, sad proizilazi da su ti vozaCi znali

da te ljude dovoze da budu streljani, а kazete da su ьш ... " RicardMej: "Vi samo zbunjujete svedoka. Оп vamje sada

rekao sta је imao da kaze, idemo dalje sa nеат drugim sada (Let's move оп to another point)." (8а, S.25225, 8Ь , S.350)

Pitanje zbog cega su vozaci autobusa bili uzasnuti samo је zbunilo svedoka, te sudije vise nisu zelele da сији bilo sta о ovom pitanju.

Dalje pitanje koje је predsedavaju6i sudija ocenio kao nеи­mesno bilo је povezano sa presudom krunskom svedoku. Оп је

166

26. februara 1996. godine dosao и Jugos1aviju i samo neko1iko dana kasnije po1icija ga је uhapsi1a, doduse, zbog istog zlocina kojije sada bio predmet njegovog iskaza. Da 1ije to tacno, pitao је Mi10sevi6. Svedokje potvrdio. Оnје priznao daje ucestvovao и stre1janju 1.200 1judi pri сетије sarn 1icno stre1jao oko stoti­nи . Da 1i svedok to ze1i da potvrdi? Svedokje to ucinio. Dak1e, gospodine Erdemovi6u, insistirao је da1je Mi10sevi6, uopste se nе dovodi и pitanje cinjenica da ste Vi 1icno ubi1i stotinu 1judi i da ste ucestvova1i и stre1janju vise od hi1jadu i da ste za to dobi1i pet godina zatvora? Da, rekao је Erdemovi6. Sudija Меј prekida unakrsno ispitivanje i ze1i da od tuZioca Najsa sazna kako је g1asi1a optuzba protiv Erdemovi6a.

Najs nе moze odmah da nade optuznicu protiv Erdemovi6a, a1i smatra da је bio optuzen i osuden za "krsenje zakona i obi­саја ratovanja". Tada је Mi10sevi6 ponovo dobio rec i ponovo upitao: "Gospodine Erdemovi6u, dakle, gospodine Erdemovi6u nije sporno da ste vi 1icno ubi1i 1 ОО 1judi i ucestvova1i и ubistvu vise od 1.000 1judi,je l' tako?" Na 1icu gospodina Меја mog10 se procitati da ти optuzeni ve6 po1ako ide па nerve. Оп nikada nije osporavao da је to ucinio, Ыо је odgovor svedoka izrecen tako kao da је nesto uvreden. 1, tek sada Mi10sevi6 pokazuje jasno sta ze1i da razotkrije: "Као sto smo cu1i od gospodina Najsa, vi ste ovde bi1i optuzeni za krsenje оЫсаја rata, cak nе ni za ubistvo. Је l' tako, gospodine Erdemovi6u?"

Pre nego sto је svedok i mogao da odgovori, intervenise sudija Меј 1aganim, a1i nekako svecanim glasom. Оп nе mis1i da Ы svedok mogao и ovom pitanju biti od Ы10 kakve pomo6i. Nije ovde rec о pravnim formu1acijama, isticer sudija Меј (8а, S.25176, 8Ь, S.317). U meduvremenu, gospodin Najs је prona­sao optuznicu protiv Erdemovi6a i nagodbu о priznanju krivice, podnosi ih gospodinu Меји, nesto strp1jenja, mo1im. Optuzeni, medutim, nе ze1i da bude nima10 strp1jiv, ve6 ze1i da sto pre su-

167

dijamajasno istakne potpunu besmislenost ovakvog stanja stva­ri i ovakvog ponasanja: U licnosti Erdemovica, dakle, imamo svedoka koji protiv njega, Milosevica, svedoci i tereti ga za оnо zbog cega је protiv Erdemovica vec и Jugoslaviji bio pokrenut sudski postupak!

Ocigledno је da је ovde rec о nесети besmislenom, о ар­surdu, ljutito i uzbudeno istice Milosevic. Kako se uopste neko ovde usuduje da izvede svedoka, koji ... Dalje nije mogao, jer takve izraze оп sebi nе sme da dozvoli, ka.ze gospodin Меј. Ako optuzeni ima pitanje za svedoka, onda treba i da ga postavi. 1, Milosevic postavlja pitanje: "Dakle, и vasem sporazumu, gos­podine Erdemovicu, ovo, takozvano, TuZilastvo, iako ste vi rekli da ste ubili preko 100 ljudi, odustalo је od optuznice za ubistvo. Sta mislite, iz kojih razloga?"

Umesto odgovora, rec ponovo preuzima sudija Меј i to, doduse, sa jednim argumentom koji се ти и vise navrata biti od pomo6i: "Nije njegova stvar da odgovara па takvo pitanje, to је stvar optuzbe" (8а, S.25179, 8Ь, S.318). Milosevic, medu­tim, nе moze da obuzda svoje negodovanje: "Dobro, gospodine Меј, mislim da је i па vama, verovatno. Ovo је neverovatno da vi ovakvog svedoka ovde izvedete kojije ро sporazumu ... " Ne, kaze jos uvek uctivo gospodin Меј, optuzeni treba da se, molim vas, ogranici па to da postavlja pitanja. Dobro, kaze Milosevic, ali se uprkos tome jos zestio zbog toga sto је Erdemovic priznao krivicu, dok najzad nije postavio pitanje:

Milosevic: "Recite mi koliko ste vi ukuрnо proveli и zatvoru za sve ovo za sta ste optuzeni i osuaeni? "

Erdemovic: "Ne mogu da se sjetim. " (8а, S.25181, 8Ь,

S.319) Svedok vise nе zna sta је zaradio sluze6i и Desetom diver­

zantskom odredu, nе zna vise zbog cega је Stanko Savanovic рисао па njega, а sudija Меј ga podrzava и njegovom neznanju

168

kako ve6 moze. А, оп to moze. Svedok se ose6a dobro zasti6en od sudije Меја. Zasto nе bi onda odgovorio ni to da nе zna vise koliko dugo је odsedeo и zatvoru?

S druge strane, ni to nije nikakvo ispravno pitanje posto Mi-10sevi6 tacno zna koliko је dugo Erdemovi6 odlezao, naime, sve и svemu tri i ро godine. Ipak, оп zeli da iskali svoj bes uprkos svemu i iznese svetu pred oci sta је sve mogu6no pred ovim Тri­Ьunаlот. Sve dok ga sudija Меј nije zaustavio svojim udarnim argumentom:

Milosevic: "Ра, dobro. Zar nije svakome jasno da ste za nајтаsоvnijи еgzеkисiји dobili pet godina samo pod иslоvот da okrivite drиgе, је l' tako? Nije ovde problem и svеdосеnји, vec и lаgаnји. "

Erdemovic: "Lаgаnји о сети?" Milosevic: "Ра, и tome da је to иrааеnо ро nekoj naredbi

Glavnog staba Vojske Rериblikе Srpske. То је оnо sto vi tvrdite. " Sudija Меј: "Оп nе тойе па to pitanje da odgovori. Sve­

dok nе тойе па to da da nikakav odgovor." (8а, S.25181f, 8b,S.319)

Da digne ruke sasvim uprkos svemu, Milosevi6 nе zeli, to nije njegov nacin. Dakle, pokusava sasvim па kraju unakrsnog ispitivanjajos jednom па brzinu da izvuce od svedoka odgovor. Sudija Меј, medutim, reaguje brzo i kategoricki:

Milosevic: "Molim vas, da li bi ste vi, s obzirom da znate sta ste иrаdili, и Srbiji ili ьао pred kojim sиdот и svеtи koji vi mozete da zamislite, za ovo masovno иЬistvо koje ste sami ovde naveli da ste izvrsili, mogli da dobijete tаkvи kаznи kаkvи ste ovde dobili?"

Sudija Меј: "То nije nikakvo primereno риаnје za ovog svedoka. "(8а, S.25238, 8Ь, S.357)

То је Ыlо ve6 tre6e Milosevi6eve pitanje koje је sudija Меј svojim gvozdenim argumentom proglasio za nedopustivo, iako

169

је и sustini rec samo о pitanju koje је vec jednom jedan sudija tuziocu postavio i па koje ти је оЬесаnо, kako је sudija zabe­lezio и svoj notes, da to оЬесаnје nесе ostati nikako prazna rec. Sudija se zvao Кlod Dzorda, tuZilac Mark Наrшоn, а pitanje је postavljeno 19. novembra 1996. па pretresu па kojem је saslu­san tadasnji optuzeni Drazen Erdemovic.

Sada, sest godine kasnije, optuzeni Slobodan Milosevic је upitao kljucnog svedoka Drazena Erdemovica:

Milosevic: "А dobro, ја li vam је poznato ја је ьао ko ој ucesnika ovog zloCina и Srebrenici odgovarao ili otvorena istra­ga protiv njih ili suaen ili trazen, osim vas?"

Erdemovic: "Nije mi poznato. Ја nе mogu to ја govorim, to ... Nisam ја ја odlucujem ko се bit suaen, trazen i gdje. "

Milosevic: "А Cini li vam se prilicno providnom Cinjenica ја jedino vi koga је uhapsila jugoslovenska policija ... "

Sudija Меј: "Nije stvar svedoka ја odgovara па takva pi­tanja. "(8а, S.2525, 8Ь, S.342)

То је, dakle, pitanje koje Milosevic nе sme da postavlja i па koje Erdemovic nе sme da odgovori. Pitanje koje ocigledno nijedan sudija па "Mestu istine" nе zeli, niti се ga tuZiocu vise postaviti. 1 dok se javnost i dalje redovno uzbuduje zbog izve­staja iz Haga, pozivanjem Mladica i KaradZica da se predaju ili da budu uhapseni, Franc Kos, Marko Boskic, Zoran Goro­nја, Stanko Savanovic, Brano Gojkovic, Aleksandar Cvetkovic i Aleksandar Golijan mogu i dalje mirno da spavaju. Niko od njih nе treba da ugrozi pricu Drazena Erdemovica.

170

PROTIVPRICA

Osam pocini1aca је navodno za таnје od pet casova stre1ja-10 1.000 do 1.200 zatvorenika i to ро grupama od ро deset - pri­hvatiti ve6 samo to kao nesto sto је mogu6no, signa1izira da ovde uopste nije rec о tome da se sazna i otkrije stvarno zbivanje. Bez ikakve muke sudije su, dak1e, poverova1e и pricu о tome da је Erdemovi6 Ыо prisi1jen da ucestvuje и ovom stre1janju i zara­сиnа1е ти ovu navodnu prinudu kao ublazavaju6u oko1nost pri izricanju kazne. Као оЫсаn vojnik, koji је navodno Ыо degradi­ran, morao је и stvari vodnik Erdemovi6 da izvrsava naredenje obicnog vojnika bez ikakvog cina ро imenu Brano Gojkovi6. Sudije su jasno ostav1ja1e utisak da su zadovo1jne usk1adenos6u i povezanos6u price Drazena Erdemovi6a и svim njenim varijan­tama. Tacnije receno, oni su time smatra1i da је dovo1jno da оп samo opise masovno stre1janje i nisu dozvo1i1i da nijedanjedini od druge sedmorice pocini1aca potvrdi ovakav prikaz stvari. Ni­sta nе sme da dirne и verodostojnost ove price kojomje obraz10-zena medunarodna poternica za M1adi6em i KaradZi6em.

Ako se, medutim, paz1jivo procitaju svi dostupni doku­menti za slucaj Erdemovi6, па vide10 iz1azi krajnje protivrec­па i neverodostojna prica. Nijednom nije sa sigurnos6u utvrden datum masakra, jer и svim dokaznim materija1ima jugos10ven­skog pravosuda uvekje rec samo о 20. ји1и 1995. godine. Kako Erdemovi6, tako Kremenovi6, govore о ovom datumu nе samo па sas1usanju и Novom Sadu ve6 i и intervjuima novinarima Vanesi Vasi6-Jenekovi6 i Reno Ziraru. Haskim istraZiocima је Erdemovi6, medutim, naveo novi datum - 16. ju1i 1995, а nје­govo obraz10zenje za to ni и kom slucaju nije ubed1jivo. Da 1i Ы drugi pocinioci potvrdi1i ovaj datum? То, medutim, niko и sudu nije ze1eo da sazna. Svedok Dragan Todorovi6 izvestava i

171

о akciji izvedenoj 15. ји1а 1995. koju Erdemovi6 nigde nе spo­тјnје nijednom jedinom reci i koja protivreci svim njegovim iskazima о razvoju dogadaja toga dana. U prvoj presudi sudije jos konstatuju da nijedanjedini dokument nе pruza razjasnjenje о sluzbenom сјnи DraZena Erdemovi6a. Medutim, 25 . avgusta 2003. godine tuZilac Dzefri Najs iznenada podnosi Erdemovi6ev ugovor sa bosansko-srpskom vojskom (VRS) и kojem se navodi njegov сјn vodnika. Nepotvrdeno i sporno ostaje samo оnо sto је Erdemovi6 ispricao о svojoj degradaciji. To1iko о koherentnosti koju i sudije, i tuZioci potvrduju za njegovu pricu.

Stoga је konacno dozvo1jeno izneti jednu kratku protiv­pricu. Bosanski Hrvat Drazen Erdemovi6 uk1jucuje se 1992. и gradanski rat. Poziv za uk1jucivanje и Jugos10vensku narodnu arшјји (JNA) оп odbija а и ји1и 1992. oprede1juje se konacno za bosansko-mus1imansku vojsku (АВјН) и kojoj је sluZio и mortirskoj jedinici. U oktobru 1992. pre1azi iz ove vojske и Ьо­sansko-hrvatsku vojsku (НУО) и kojoj kao vojni ро1јсајас vise nјје Ыо па frontu i koja ти је ponudi1a Ьо1је us10ve. Као vojni ро1јсајас dobio је pri1iku da dodatno dobro zaraduje posto је krijumcario srpske civi1e sa de1a teritorije pod kontro10m mus1i­тanа i Hrvata и srpski deo Bosne.

То su ти kasnije sudije prizna1e kao 01aksavaju6u oko1nost za ublazavanje kazne, jer је navodno и svakoj pri1ici "pomagao" 1judima. NaZa10st, njegovi pretpostav1jeni su ga zatekli pri jed­пој takvoj akciji и ovoj "trgovini 1judima" i pokrenuta је istraga. Kratko vreme dok је cekao rezu1tat istrage, iskoristio је da sa suprugom Srpkinjom prebegne и novembru 1993. и Republiku Srpsku, gde se pos1e izvesnog 1utanja ponudio bosansko-srpskoj vojsci (VRS). U apri1u 1994. dode1jen је jednoj та10ј р1а6еnјс­koj jedinici koju је и Вјје1јјnј formirao izvesni Zoran Маnој-10vi6. Ova jedinica Ы1а је sastav1jena od Hrvata, mus1imana i jednog Slovenca ј, s obzirom da је Ы1а sastav1jena od iskusnih

172

pla6enika koji su dobro poznavali sredinu и kojoj su delovali, izvodila је ро nalogu Generalstaba VRS diverzantske akcije и neprijateljskoj pozadini. Sta su pri tom ovi pla6enici zaradili, ostaje nejasno. Prema nepotvrdenim izjavama, zajednu izvede­nи akciju zarada se kretala izmedu dve i cetiri hiljade nemackih maraka, и zavisnosti od trajanja i teZine аkсiје. З5

Pristupanjem nekoliko Srba ova diverzantska jedinica је и oktobru 1994. prerasla ро brojnoj snazi и cetu а nјеnи komandu preuzima porucnik Milorad Pelemis. Prvog februara 1995. svi pripadnici zakljucuju zvanican ugovor sa Vojskom Republike Srpske. Iz ugovora Drazena Erdemovi6a vidi se da је njegov sluzbeni cin bio vodnik i da је obavljao ulogu vodnika, tj. zapovednika grupe. Njegova navodna degradacija nije nista drugo do pokusaj da se pricom о nјој rastereti krivice i Erde­movi6 је kasnije pokusao па razne nacine da ovu pricu ucini verodostojnom, kako bi pokazao da је и trenutku streljanja muslimanskih zatvorenika bio vojnik bez ikakvog cina i da је delovao pod prinudom.

Nekoliko dana posle zauzimanja Srebrenice bilo је vise masovnih streljanja muslimanskih zatvorenika. Jedinica koja је 16. јиlа 1995. izvela streljаnје па farmi Branjevo sastojala se od pla6enika koji su se za ovaj posao dobrovoljno prijavili. Vojni redosled је bio ukinut, zvanicno, pripadnici ove jedinice su cak bili van sluzbe, па odmoru, i streljali su zarobljenike zbog toga sto su, pretpostavlja se, za to bili dobro pla6eni. О nekakvoj pri­nudi vodnika Drazena Erdemovi6a pod navodnom komandom

35 Jedini izvor о tome predstavlja casopis BosniaReport, koji izdaje lon­donski "Bosnian Institute". U svesci za septernbar-novernbar 2005. оуај

casopis је objavio pod naslovorn "Mladicevo cudoviste konacno govori", razgovor sa anonirnnirn placenikorn iza Cijeg se nadirnka Ziad Zigic, kako se pretpostavlja, skriva Zivko Micic. Njegova tvrdenja, rnedutirn, treba uzirnati sa velikorn opremoscu posto su и rnnogirn detaljirna oCigledno neisitinita.

173

obicnog, prostog vojnika bez ikakvog cina Brana Gojkovica, nе moze, dakle, biti ni reci. Ipak, Erdemovic је osporavao da је postojao neki visi nalog za streljanje koji Ы navodno poticao od misterioznog potpukovnika. Erdemovic је navodno ovom visem oficiru jednostavno rekao "nе", posto nije zeleo vise da cini оnо sto је do tada cinio, navodno se suprotstavio naredenju. Potpu­kovnik ga је ostavio da sedi а streljanje zatvorenika и Domu kulture и Pilici Ыlо је prepusteno drugima.

Nekoliko dana posle masakra izmedujednog broja placeni­ka и nосnот baru и Bijeljini dolazi do pucnjave. Erdemovic ovaj dogadaj predstavlja kao smrtonosan napad па njega koji su nа­rucili Salapura i Pelemis kako оп nikada nе Ы mogao da и Hagu svedoci protiv njih. Verovatno је da su se prilikom isplate novca za masakr neki od placenika osetili prevarenim ili izigranim i da је do otvaranja vatre doslo и pregrejanoj atmosferi и kojoj su и pijanom stanju potegli revolvere. Glasine о 12 kilograma zlata i velikim sumama novca и vezi sa srebrenickim ubistvima ро­javljuje se и vise navrata и prici Drazena Erdemovica, pri сети оп tvrdi da nije nikada nista dobio za ucesce и streljanju. Tesko povreden i potisten Erdemovic је navodno odlucio da se ponudi kao svedok Тribunalu о zlocinima па tlu Jugoslavije, posto је saznao za program Тribunala о zaSticenim svedocima. Da li је оп zaista dobio оЬесаnје о imunitetu, о oslobadanju od krivice, kako је pisao Reno Zirar и tekstu za list Liberasion, mi naravno nе znarno. Medutim, mora da ти је tako nesto ispricano, jer zasto Ы Reno Zirar tako nesto isisao iz malog prsta. Praksa da se svedoku pruza imunitet i оп oslobada krivicne odgovornosti oduvekje postojala и Тribunalu. Sa timje racunao i Erdemovic. То sto ти racun nije sasvim ispao kako је ocekivao,jednostavno ima veze sa cinjenicom da gaje uhapsilajugoslovenska policija i da је protiv njega pokrenut krivicni postupak и jugoslovenskom pravosudu pre nego sto је mogao da se stavi па raspolaganje

174

Тribunalu, da bi ga Тribunal upotrebio kao jednog od mnogih anonimnih i krivice oslobodenih zasti6enih svedoka. Stoga је morao biti optuzen i osuden za ubistvo 70 do 100 ljudi koje је sam priznao i zbog toga osuden па samo 3,5 godine zatvora koje је odlezao и norveskoj 6eliji.

ZAVRSNAREC

Тraganje za istinom i iznalazenje istine nетаји и Тribunalu za zlocine па tlu bivse Jugoslavije najvisi prioritet. Nisu imali ni и slucaju Drazena Erdemovi6a. Kako Ы inace moglo da se objasni da se njegova prica sa svim ociglednim protivrecnosti­та i neuskladenostima prihvati kao pouzdana osnova za neve­rovatno blagu presudu da Ы se kasnije kao dokazni materijal upotrebila и nekoliko drugih sudskih postupaka и Тribunalu? Sve је, medutim, jos mnogo gore. Do danaSnjeg dana Тribunal nije pokazao nikakvo zanimanje za saucesnike Drazena Erde­movi6a, i ve6 sama ta cinjenica nате6е pitanje da li Тribunal uzima ozbiljno zadatak koji ти је utvrden и Rezoluciji 827 Sa­veta bezbednosti OUN od 25. таја 1993: krivicno proganjanje osoba koje su izvrsile teske zlocine od 1991. па teritoriji bivse Jugoslavije. Obrazlozenje kojim se, па primer, odbija izrucenje Marka Boski6a nemogu6no је uzeti ozbiljno. Ili obrnuto, moze se uzeti ovo odbijanje veoma ozbiljno i kao znak za to da pri proganjanju ratnih zlocinaca za zlocine izvrsene па tlu bivse Ји­goslavije, Тribunal UN za ratne zlocine ima druge prioritete od onih koji ти proizilaze iz Rezolucije 827. Које i kakve - о tome se moze samo nagadati.

Pre nego sto se slegla prasina oko nје, bivsa glavna tuZite­ljica Тribunala Karla del Ponte, prema vise izvestaja и medijima,

175

zalila se da traganje za ratnim zlocincima i njihovo proganjanje и modernom svetu predstavlja и osnovi politicku stvar. Niz go­dina, medutim, upravo је sarna gospoda Del Ponte kao glavna tuziteljica Тribunala bila ta koja је sprovodila politicku instru­mentalizaciju medunarodnog krivicnog pravosuda. Bilo Ы lеро da se jednom о tome saslusa sama glavna tuZiteljica Тribunala, iako se usudila da daje takve izjave tek kada јој је mandat iste­kao. Sarno: Nije li оnа sarna licno odgovorna za to sto saucesni­ci Drazena Erdemovi6a sve do danaSnjeg dana nijednom nisu saslusani? Nije li тоЫа i to imalo nekakve veze sa politickim nalozima i interesima? О tome sve dosad ova kao "andeo pra­vednosti" i "glas zrtava" slavljena glavna tuZiteljica Тribunala nije izustila nijednu jedinu rec. Cak ni и svojoj spornoj knjizi "Lov" и kojoj је nastojala da sebe predstavi kao nezavisnu kri­vicnu pravnicu koja је smogla snage da se suprotstavi politickim m06nicima ovoga sveta.

Ako Ы se prica DraZena Erdemovi6a uzela kao istinita - а

tako proizilazi па osnovu akata Тribunala - tesko se oteti utisku da su и ovom slucaju и zastitu uzete osobe koje su pod ogromnom sunmjom da su 16. јulа 1996. godine ucestvovale и ubistvu 1.200 ljudi. Sa svim svojim poluistinama i neistinama, роlu i celim nе­verodostojnostima, prica Drazena Erdemovi6a izgleda pre skriva istinu о zbivanjima па farmi Branjevo i pozadini dogadaja nego sto ta zbivanja otkriva. 1, kao da su sarni tuzioci i sudije bili za­interesovani za ovakvo skrivanje, posto su se pobrinuli da niko drugi osim Erdemovi6a nе pruZi iz prve ruke Ыlо kakav iskaz i dokaz. Sta је, dakle, trebalo i treba sakriti, о tome se moze sarno nagadati. Glasine о novcu i mahinacijarna tajnih sluzbi iza ubistva и Srebrenici pruzaju za to dovoljno materijala.

Da је Тribunal о zlocinima па tlu bivse Jugoslavije, uprkos svim svojim uveravanjima, radio i radi ро politickom nalogu, postaje jasno svakome ko dublje i nepristrasno ude и nacin rada

176

suda и Hagu. Odluke о tome ko treba da bude optuzen, а ko nе, izgleda da nisu krivicnopravno vec politicki motivisane, kao uostalom i oslobadanje od optuZbi. Za ovakvo saznanje nije ро­trebno nikakvo kasnije priznanje jedne Karle del Ponte i nјеnе predstavnice za stampu Florans Hartman, dovoljno је bilo nа­brojati niz dokaza. То sto su profesionalne sudije i tuZioci prista­li па to, predstavlja isto tako tuznu cinjenicu kao i neosetljivost naseg javnog тnјеnја па to sto se и Hagu iza kulisa, umesto nezavisnog medunarodnog pravosuda, skrivaju politicki interesi i оblасе и ruho navodnog pravosuda.

Da li se, dakle, iza odbij аnј а da se progone ili samo saslusa­ји saucesnici Drazena Erdemovica krije politicki interes? Da li Тribunal odbija da saslusa ili progoni druge pripadnike streljac­kog odreda zbog toga sto Ы njihovo saslusanje nе samo nasko­dilo vec Ы i ponistilo verodostojnost iskaza krunskog svedoka о Srebrenici, ili pak sud zeli da izbegne da se otkriju politicke та­hinacije i mahinacije tajnih sluzbi iza celog slucaja Srebrenica, iza masovnih ubistava и Srebrenici? Nesto od toga је vec izbilo па videlo и poglavlju "Francuska veza" i unakrsnom ispitivanju krunskog svedoka Erdemovica koje је па sve nacine pokusavao da osujeti predsedavaju6i sudija Ricard Меј и postupku protiv Slobodana Milosevica, kada је postalo jasno da se krunski sve­dok vise nicega nе moze da seti! МоЫа се buduca istraZivanja baciti vise svetlosti па ove dogadaje. U ovoj knjizi ogranicili smo se samo па slucaj Erdemovica - izolovan, pojedinacan slu­сај, koji тоЫа predstavlja samo kap и moru, kap koja Ы - da upotrebimo poznatu Кlopstokovu metaforu - mogla da odslika svet. Lepi novi svet novog medunarodnog krivicnog pravosuda, kako је odluceno 1993. godine stvaranjem krivicnog suda OUN za bivsu Jugoslaviju.

177

SUDSKI DOKUMENTI FAKSIMILI

... ...........

, ВОЈСк! српскЈ

\

Кио.6р.

KRI-lБЗ/9Б

\ ЗAIIИСНИКО ИСПИТИВАЊУОКРИВЉЕНОГ

~ Саста.8љендаиа 6.marta 1996. 199 __ предистражнимсуднјом Тomislayom Уојпоујееш Okrufno CYд;l.y _ NOyom SAdu

: ~ивичномп~ущютив_~онk~r~Е~RD~ЕuNnО~V~1kС~DшR~А~ZLFНN~~~ __ ~ _ _________ __ г основане суиње даЈе извршио · ла • кривнчно дело из чл. __ 1:..:4:.:2c.:.~st~.,-I~.~K~Z~J-.:.:.:.-.:-,=-, _ _ _____ _ _

ША

.ЦИЈА

178

ПРИСУТНИ СУ ,

Истражни судијОј.

Tomi sl ау Vo"j_no_y_i_t ___ _

Окривљени

Erdenoy i t Drazen

3anисничар

Verica Вој i t

Испитиваљу окривљеног · не • присуствују

l)Јавннтужилац zamenik ОЈТ -Knezeyjt Dи~an 2)БрOнилau ___ _____ _ ____________ _

З) Заступних оштеЬене радне орraни:wtИје ___ ____ ___ _

Залочето у ~_ _ часова

1) Име и лрезиме ЕгdеliЮvi Drafen

2) надИмак "Dћпа"

3)

') ј)

5)

7)

3)

~)

Ј)

') Z)

3)

Имеи~экме~~ља_~Е~r~d.::em=О~v~i~t~v~ik~t~о~r _____ ____________ __ ДевојаЧЈ(О презиме majkc -,-"Оf,",u' o,!i,-"t,-::-J'I-' 1/,~'&'-:: __ -:-_______ _ ________ _ Гдeje~I)eH-a' SO Tuzla, selo Оопја Dragunja ГдеЖК8Н 8ijeljina Milo~a ОЬјЈј е а Ьг 144

дан, месец н година~l)eња _~-"2,,,57-. .'.11 .... "'1~9'.!.7..!.lf'.g.,o"d!..!i.!!n"'e,..,..,,_---------------Нцюдн~Ти~~~о_~Н~r~ус.:ас.:t ~.~S=_r.::р=sk=_а~r~е.::р=uЬ~I~i~k:.:а~ ____________ ___ Заиимање bravar bez posla ПО~ЩRНепритае '_о=z'_е=п~ј~е=п~,~о~t~а~с_Ј~'е~d~п~о~g_m~ld~Ь~.~d~et~e~t~a~o~d~I.~5~g~o~d~in~e~ ____________ _

~::jj: ::::еН~ши-о-'~"':'-а-.-_-_-_-...:-z:;а;;;п=а~t;-...:-z;;а~~Ь;;;r.::.а-.:.;v-а;;"~a~;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;.:: да ли је, где и Када служио војсЈСУ. односно, да ли НМii чин резервног по.оофкцира или војног службениха

1990. gOd i пе u Beograd Да ЛИ се води у војној свиденцкјн и у коме војном одсеку _~U:....::В=i,,-ј e~l:..,j'-'ic::nc.:i _________ _

S) ДалијСОllЛИXован-а· _--'n:ue~ _______________________ _

6) Кахвог је ИМQВНОГстања uПеЈеm"'а>---------------... О"О .... зrТ19n9"'9"6,..-,'].----

• Непотребно npcupтати

17) да JD1je, када И зашто осуђиван - а' _ -.!.n!.!;e'--__________________ -I

, 18) да ли је н хада иэре1fСНУ казну издржао - ла • -

19) Да ли се против њега - ње • воnи поступак за које дрyro kpИВИ'ШО дело _ пе

20) Законски застУПНИЈС ако је окривљени малолетан

Окри:вљсни - а • је поучен - на • у сwмслу 1UIaНa 61. став 2. ЗЮ1. да има право да узме браниоца, који можс

прису ствовати љеговом -љено'м • испитивању.

Окривљеном - ој .. је саОПUJТСН захтев Јавнос уУ)КИоца тужил awтвa Кт. бр. ОД 199 _ за спровођење истрare за дело ИЗ чл. ______ _ __ као и ОСНОВИ сумље који стоје против њсп. -

Окривљеном - ој • је c:aOJUUТeHO да У смислу ЧJL 218. ст. 2. зкп, није дужан - на • да изнесе своју одбрану, н

да oдroвapa на постављена пктања, па ymrraн - а • шта има да изнесе у своју одбрану. нэјави:

Po~to sam upoznat sa sadrzinom krivitne ргјјауе Ministarstva unutra~njih poslQva- Centra resora Drzavne bezbednosti u Ноуom 5adu, Ьг. 2028 od б.maгtа 199б.gоdiпе. као i sa tinjenicom da nisam duzan davati svoju odbranu, niti odgovarati па postavljena ·pitanja. као ~! sa ~јпјепјсom da u smislu ~1.70.ZKP vet rpilikom prvog saslu~anja тогат imati branioca iz reda advokata izjavljujem: da sam ја spreman da dam svoj i skaz. аЈ! nisam u mogutnosti materljalnih. da angazujem branioca te stoga moЈјт da т! se branilac postavl ро sluzbenoj duznostl .

Konstatuje se da је okrivljenom ERDENOVIC DRAZENU posta­уЈјеп bran i lac ро sluzb .duznosti u osobi Babit Јоуапа. advokata iz N.Sada КОјl је prisutan mom saslu~anju.

Накоп ~to sam se konsultovao sa mojim bran iocem kojeg prihvatam као Ьгапјоса izjavljujem. da sam spreman da dam svoju odbranu.

Potom izjavljuj em : Rodjen sam 25 . поуетЬга 1971.godine u selu Doпја Dragunja ·

50 TUZLA. а sa poslednjim mestom prebivali~ta ziveo sam u Bjeljini. Ро nacionalnosti sam Hrvat . Ozenjen sam i u braku imam jedno dete staro 1 godinu i 4 meseca. Ро zanlmanju sam Ьгауаг bez zaposlenja. Zavr~io sam SUP. Vojsku sam sluzio 1990.godine u Beogradu . vodim se рг! уојпom odseku u Bjeljini. od imovine neposedujem n i ~ta. оо sada nisam osudjivan niti se protlv тепе vodi bilo какау drugi kr iv.postupak. Iпа~е. kada sam Ыо u~enik III razreda o.~.bolovaso sam od zarazne zutice . а sada u оуom ratu 1995.godine гапјеп sam u stomak i pluta. Alkohol nekonzumiram . drogu takodje пе konzumiram .

" ь m F А ј i В $' м;

1: Г;

Jugoslovensku narodnu агтјји stupio. sam 19 .decembra 1990. o~ godine u kasarnu M.Tito u Beogradu. gde sam ra~poredjen u vojnu polic!ju . јЕ Tu sam Ьјо па obuci do jula meseca 1991.god!ne . kada sam pгe~ao па rati~te јЕ u УиКоуаг . gde sam u Vukovaru Ыо sve do njegovo oslobodjenja 18.поуетЬга Ма 1991.godine. Накоп oSlobodjenja Vukovara odlazim па krat ! odmor kuti u Tuzlu . оЬ Odakle se vratam 15.decembra 1991.godine u kasarnu u Beograd . gde sam s IkkO obzi гom odsi.uzio уојПI ГОК rasporedjen као rezerv i sta i Ыо u aksarni !е " ~.juli" u Beogradu. Kada sam Ыо u Vukovaru пакоп dva dana ро dolasku 1.0 u vukovar ја sam Ыо tu sme~ten U УОјпој policiji u Komandi obezbedjenja ~e u selu Petrovci. а пакоп toga odlaz!m u selo Маг!псе па obezbedjenje ~o i sturenog komandnog mesta . Kr.ajem marta 1992 .godine Оdlаz!з ~~b~ bUl;l~ ~т,

Stamparija .SEТ -OFP А · .... .......,.Т.'___ ~tf'1 Q~ ~' t.... ар o-о.fСt?-r-/

179

- з -

gde ostajem do З.поvemЬга 199З.godiпе. Dok sam Ьогаујо u Tuzll dolazila :1:е musllтanska policija uglavnom ekstremne stranke, ра su те proganjali zbog toga ~to sam ја Hrvat i pod njihovom stavu stavio sam se па tetnitku stranu u Vukovaru. маја тeseca 1992 . godine , dobio sam poziv da stupim u musllmansku vojsku ~to ја nisam ~eleo da х utinim ра sam se iz tih razloga КгјјО kod rodjaka i prijatelja da пе Ы stupio u muslimansku vojsku. Negde decembra meseca 1992.godine НУО u Tuz1i formira se а ја se vodim као уојпј ро1јсајас НУО-а i ако to nisam ЬјО. јег sam pomagao srbima da se spasu. Ја sam poku~ao da prevedem 76 srpskih сјуј1а oktobra тeseca 199З.godiпе. па Мајеујсl. gde те НУО hvata . Т! сјујlј nisu п! prevedeni а угасепј su kucama а mu~karci su odvedeni u istra~n i zatvor. Pos1e toga hvatanja тепе

I vode u komandu НУО-а tu sam Ыо pod10zen ispitivanjima davao sam izjave ~ gde su muslimani vodi1i glavnu ret i опј su Ы1ј ti којј su tra~i1i da те ~ НУО isporuti u njihov zatvor. Та maltretiranja mus1imana Ы1а su utesta1a. ~ Preti1i su т! da се т! pobiti fami1iju uko1iko пе kazem ко1јКО sam ргеуео : srpskih сјујlа. I tuk1i su те i ma1tretira1i. Pos1e 20 dana provedenih u

ИЈ muslimanskom zatvoru natelnik НУО пј ihove уојпе РОliсјје ::ро iтenu НјКО Juric inate pozoanik moga оса , podnosi zahtev mus1iтanskoj ро1јсјј! da те vrate u zatvor НУО-а ~to mus1imani i tine. Тај НјКО Jurit па moju mo1Ьи i mo1bu moје supruge daje тј dopust od 5 dana da odem па vikend кисј , tako

. da ја i od1azim па vikend kucl. Koristim tu situaciju i tada be~jт u Repu-

\

' bliku Srpsku. Уојпа komanda као i уојпјс! R.Srpske prlhvati1i su те као dobrog toveka. МEgjutim. pos1e 7 dana tpotinju ma1tretiranja zbog toga ~to sam Hrvat preti1i su т! ubistvom od strane је sve to dopira10 рагауо­

, jnih jedinica. Меп! је тој prijate1j Ni~andzit Zoran pomogao da tada рге­~ djem u Titov Vrbas tu u Vojvodinu kod njegove тајке, kod које sam i рго­. уео od decembra тeseca 199З.gоdiпе ра do ро10ујпе februara 1994.godine.

Nisam јтао sredstava za .zivot. Tada sam stupio u kontakt ргеко svoje supruge sa пјепјт tetkom Ognjenovic Nenada u Foti koga sam takodje spasl0. U dogovoru od1azim u Fotu kod Ognjeno~it Nenada. Tu u Foti od1azim kod 1јса које је Ы10 zaduzeno za bezbednost Fote . Inate, tu su Ы1ј isk1jutivo srbi. U razgovoru sa tim Zoranom кome istina пе znam prezime. оп т! kroz razgovor savetuje da је tisto srpsko тesto , da Ы Ы10 Ьо1је da ја predjem u пеко тe~ovito mesto gde јта i mus1imana i hrvata, јег те оп пе moze garantovati bezbednost u Foti i pred10zio т ! је da idem u Вјеlјјпи. S .ж~i obzirom da т! је i supruga Ьј1а trudna pristao sam па to i pos1e 7 dana provedenih u Foti od1azim u Вјје1јјпи , gde sam oti~ao do rodjice zenine tj. njenoga muza Arsenovit Miodraga u se10 Ba1atun. Tu sam i tuo za formiranje specija1ne jedinice od Hrvata кој! su uspeli da pobegnu i izbegnu mus1imanski teror. iz Tuzle, а ti Hrvati su isto pomagali srbima. Posle toga idem sa dva druga u Вјје1јјпи , na1azim ih u gradu i to su Ы1ј Рауlоујс Zoran i МгкопјјС магко. Sve sam lmispritao ~ta т! se desi10. Njih .dvojica РаУ10ујс Zoran i МГКОПјјс Магко геК1! su т! da се оп! popritati sa соуекom кој! formira tu jedinicu. lstom ргјlјкот sam јт гекао da т! је zena trudna. {паСе. tu jedinicu formi­гао јеп маПОј10ујс Zoran. Рауlоујс Zoran i МГКОПјјс магко геК1! su т! da ostanem раг dana kod njih, dok оп! пе dobiju rezu1tate od toga соуека кој! је cxf. formirao tu jedinicu. мапој10ујс Zoran је i od1ucio da те ргјт! u tu jedinicu. А to је ucinio па osnovu preporuke РаУ10ујс Zorana i Мгкопјјс Магка tako da sam i ргјт1јеп u tu diverzantku ~jedinicu u којој sam oetao па Ьис! do ЗО . аргilа 1994.godine . Ргуи аКсјји оуе dirvenzantske jedinice u Ојој sam ја ucestvovao Ыlа је ЗО.аргilа te godine, а to је Ыlо podтetanje ksp10ziva u fabrici mus1imanskoj која је proizvodila granate u Tuzli а u ој аКсјј! ucestvovalo је nas osmorica. Та аКсјја је uspe~no izvedena 1 1z е аксјје svi smo se vrat11i zivi. Tada је мапој10ујС Zoran ispunio оЬесапје оје је оЬесао da се т! dati finansijsku рomoс da moји suprugu iz Foce dovedem Вјјеlјјпи, ра sam је zaista posle 10 dana i doveo iz Foce u Вјје1ј1пи i

mest10 је kod moga poznanika Teofi10vit Ljube. Pos1e toga ја se РОПОУО угасат

180

&0399966 п I ј.. ~ \' с' p~ с"..., с) !А...- ' ' ''

- 4 -

па obuku za sledecu akciju која је Ьј1а ju1a meseca 1994.godine kada ја zajedno sa Simic Antom i NEKIM V1adim!rom zv."Ciga" сјје preziтe пе mogu da se setim. idemo па uni~tenje neprijate1jske тјпоЬасаске jedinice. IX.K~X~KrIJ. Odnosno. па uni~tenje neprijate1jskih тјпоЬасаСа. 1 оуа аксјја је uspe~no zavr~ena i iz оуе аксјје smo se sva trojica vrati1i zivi. Potom septembra meseca 1994.godine treba10 је da se izvr~i поуа Касјја. s tim ~to smo j~lj па teren па obuku i pripremu za tu akciju. gde smo osta1i око 15 dana. Na~ zadatak је Ыо da izvr~iemo rusenje mosta Zenickog-Tuz1a­nskog korpusa tj. izmedju Zenickog i Tuz1anskog korpusa preko reke Krivaje. Ovu akciju nismo mog1i izvr~iti. Vracamo se пеоЬаУ1јепа posla u vezi оуе акс!је ! ја 1.oktobra 1994.god!ne ропоуо odlazim kuci da Ь! па пекј пасјп obezbedio suprugu jer је uskoro trebala da se porodi. а оуо odobrenje za odlazak kuci dobio sam od Мanojlovic Zorana. Ро povratku doslo је do pro­тепе u оуој jedinici. ра је umesto Мanojlovic Zorana do~ao поуј СоуеК. а to је Ыо potporucnik Milorad Peleni~. Na njega је pre~la obaveza па пек! пассјп da тј оп pomogne око sme~taja. sto је оп i ucinio. ра т! је 18. oktobra 1994.godine i п~рЬ smestaj u Bijeljini za moju suprugu i тепе. S obzirom da је to Ыо поу соуек sada u jedinici uтesto Мапој10ујс Zorana. logicno је Ы10 da је jedinica izvesno vreme mirova1a dok nisu unutar је­dinice izvrsene пеке promene. које је vrsio taj поуј соуек Pe1enis. Znam da . ХХХ хх su Ы1ј raspisani oglasi da su se 1judi iz R.Srpske prijav1jiva1i u tu jedinicu. ali је nju bilo te~ko formirati jer је treba1a da broji 60-70 1juci. 1.februara 1995 .godine. potpisujem profesiona1ni уојп! ugovor i od tog 1.februara krecemo па obuku s tim. sto sam ја dobio сјп vodnika i јтепоуап za komandira 1 diverzantske grupe. Тај ugovor sam potpisao sa Srpskom vojskom. ОАпа 7.marta 1995.godine dobio sam zadatak azjedno sa Kos Francom. Kalinic Sreckom i Sa1amic Darkom da 1ikvidiramo obave~tajce 11 mus1!manske brigade. Odnosno samo obave~tajca 11 mus1imanske brigade кој! је znao sve аксјје па reonu ~~jeyjce. te тепј као komandiru daju ро­datke о tom obavestajcu. daju т! podatke о njegovom kretanju. Мј od1azimo radi izvrsenja оуе аксјје i bili smo u blizini Tuz1e u se1u zvanom Bre~ka gde је Ы1а KOmanda te obavestajne sluzbe. Tu smo ostali 2 dana. prat!li kretanje njegovog vozi1a. prati1i situaciju i tada smo zaista utvrd!li da је nemoguce izversiti ovu akciju. jer је frekvencija i broj civila па tom delu Ыо kud i каmo уесј по sto је to теп! prikazano. Zbog svega toga. аксјја пјје п! uspela. ра se тј ! vratamo u Bijeljinu а da аксјји nismo izvrsi1i. Sigurno је ро mom mis1jenju da smo ovu akciju izvr~ili пе Ы se zivi пј vratili. Ро povratku ја као komandir podnosim izve~taj i tada i па­vodim da su пат dati netacni podaci о delu puta gde је tvrdjeno da пета civila. jer sam izneo da је па tom delu puta suprotno опome ~to је тепј predoceno bilo mnogo civila. Izneo sam da аксјја пјје п! izvr~ena. Мedjutim. ја sam taj izve~taj podneo tom поуот coveku Pelenisu. Мedjutim. Manojlovic MZoran odmah tom prilikom rekao da nas tj. moј izve~taj кој! sam ја podneo u vezi sa tom аКСОјom пјје istinit. Upravo od tada i pocinju moјј konflikti sa PelenBom i od toga vreтena росјпје njegovo nepoverenje prema тепј. Ја sam zaboravio da zame da је februara 1995.godine do~10 do zamenika ко­mandira. tj. da је za zamenika komandanta Х diverzantske jedinice do~ao Kremenovit Radoslav јпасе porucnik. Оп је као zamenik komandanta Х si di­verzantske jedinice Ыо zaduzen za vodjenje аксјје оуе jedinice dok је И.к.! Peleni~ Ыо zaduzen za nabavku hrane i оргете. te је Ьјо dogovor izmedju Pe1enisa i zamenika КгетепоујСа. Pod vodjstvom Кгетепоујс RAdo­slava ргуа аксјја је bila apri l a 1995.godine. au toj аксјј! ucestvova1i smo Kremenovit zamenik komandanta. ја. Магјпоујс Mlade. Boskit Магко. Zigit Zijad. кој! se pokrstio као musliman u ~licjC ћука i т! smo Bli za DoЬој gde smo trebali da zarobimo dva muslim.vojnika. U DoЬоји пат se prikljucio па~ УОјПјк кој! је Ыо tada па odsustvu Ozren Bozit. Nas pokusaj zarobljavanja dva muslim. уојпјка пјје uspeo. јег su nas primetili. osuli па nas pa1jbu. medjutim пјко пјје гапјеп. ра је zamenik komandanta а ujedno i komandir te grupe Кгетепоујс i doneo odluku da se vratimo u jedinicu sto smo тј i ucinili i vratili se u jedinicu. U jedinici sam ostao duze угете

00399967 . л 'l

-G ~ а., ~~ VI-V" .2-to t>- 2R'

181

- 5 -

Тек juna meseca 1995.godine ~itava оуа diverzantska jedinica која је Ьгојаlа nas око 60, па ~elu sa Peleni~om i Kremenovitem u~la је u Sre­brenicu, па taj пасјп sto smo kroz rudnik u~li u Bratunac, а potom kroz jedan tunel око 7 кт usli u Srebrenicu. Ulaskom u Srebrenicu т! smo па mus1imane izvr~iti fakti~ki jedan psihi~ki pritisak ispaliv~i

I jednu kolicinu pucnjeva iz zolja па zgrade, da Ы isprepadali stanovi~to. То је Ы1а naredba od Ре1епј~а. Napominjem da ја u ОУОј аКсјјј која је Ы1а u Srebrenici vet nisam Ыо komandir grupe јег sam smenjen pos1e опе аксјје која пјје izvr~ena, а to је ЫЈо иргауо kada је za zamenika komandira do~ao Kremenovit. Vrati1i smo se u Вјје1јјпи. Ти u Вјје1јјп! ostaqjemo do poziva па izvrsenje novog zadatka, поуе аКсјје. То је Ы10 14.ju1a 1995.godine, kada dolazimo u Srebrenicu i nas 30 predvodio nas је Ре1епј~. 14.ju1a 1995.godine ujutro s obziromd а је оуа diverzantska jedinica Ы1а najspremnija dobijamo naredjenje о zauzimanju grada Sre­Ьгепјсе. Odlazimo u Grad Srebrenicu bez јкакујЬ te~kol.ta u1azimo u grad јег је tamo osta10 та10 mus1imana јег su Ы1ј i slabije naoruzani, ра smo fakticki bez nekog pravog otpora уг10 brzo u~li u Srebrenicu. U1askom u Srebrenicu zene i starci su se bez ikakvog otpora i predavali. Ра smo te zene i starce, а to su Ьј1! muslimani ро Naredjenju Ре1епј~а ih uputiva1i па fudbalsko igraliste u Srebrenici. Pe1enis је tom ргјЈјкот Јј~по naredio jednom vojniku za koga znam samo nadimak "Ма1ј it", da zako1je jednog musli­тапа кој! је Ыо sposoban za vojsku star око 30 godina, ~to је taj уојПјК "Мaljit" ро naredjenju РеЈепВа тогао i da и~јПј. На tome se sve i zavrsilo. ТЛdа se posumnja10 da је jedan deo muslimana u~ao u опај tune1 ргета Bratu­пси, ра је zahtevano od па~е diverzantske grupe da to ргоуегјто, da vidimo da 1! tu јта muslimana, аЈ! smo т! to odbi1i da Сјпјmo. Osta1i smo jos је­dnu not u Srebrenici radi Obezbedjenja grada. Sutra dan ро podne, spakovali smo se i vrti1i se u nasu bazu br.II u V1asenici. Ја sam Ыо u jednom уо­zilu па кome је Ыо куаг, ра su dva vozila i zakasni1a da stignu u bazu u V1asenicu tako da smo stigli tek око 0,30 casova. Ро do1asku u bezu u Vlasenicu cu1i smo da se komandant Pelenis prevrnuo sa transporterom ргј­l1Кom povratka, da је Pelenis tada 1akse povredjen, da је u tom prevrtanju poginuo УОјПјК Koljivrat Dragan, а da је tesko povredjen УОјПјК Fi1ipovit M1aden. Оапа 17.jula 1995.godine ujutro kada sam ustao saopsteno пат је da tu ја zajedno sa jos 6 drugova iti па sahranu poginulog УОјПјка Коlјј­vrat Dragana КОја је treba1a biti u Trebinju. Ја sam zajedno sa dva druga i vozacem trebao predhodno da obezbedim пеке zivotne патјгпјсе za fami1iju pokojnog Koljivrata. Tada sam i saznao da је Pelenis izdao dvojici УОјпјка naredjenje da idu do zatvora u Vlasenici, gde te iz zatvora u V1asenici uzeti jednog mus1imana ро K.iiakKX~X imenu Мujo, кој! је јпасе пата pomagao и izvidjanju u Srebrenici i naredio је da ga ubiju "tiho" пе pu~kom. Та dva

. druga to su moга1а i uciniti а to su Ыlј Ra~eta Zoran i каlаЬа ii а to mu ; је nadimak, dok mu se јтепа i prezimena пе setam. Pos1e х toga dogadjaja ја I odlazim zamedno sa drugovima do mrtvacnice u којој је lezao Ko1jibrat noseti

odelo da ga obuku. Po~to smo odneli ode10 vratam se u V1asenicu gde т! је , saopsteno tu u bazi, da temo SKt toga dana ро podne u 14 casova itio za , ТгеЫпје т! kombijeg u pratnji а da te Koljibrat biti ргеЬасеп h1adnjacom. ТАКо је i Ы10. Otis1i smo u ТгеЫпје gde је Ko1jivrat i sahranjen. SA sahrane smo se vraytili 19.jula u 5 casova u Vlasenicu. ВјЈ! smo umorni , leg1i smo па spavanje. Ujutro 20.ju1a 1995.godine kada smo ustali dobili smo naredjenje od Pelenisa da idemo па поуј zadatak u Vojnu po1iciju u Zvornik odnosno, trebalo је da se јаујmo u У.Р. u Zvornik. Komandri grupe Ыо је Gojkovit Вгапо

I i оп је znao kome 8t treba da se јаујmo u УР i о какуот se zadatku radllo. U grupi pored Gojkovit Вгапе као komandira ЫЈ! su vozac Cvetkovit A1eksandar, Boskit Магко, Goгопја Zoran, Savanovit Stanko, Go1јјап Vlastimir, Kos Franc i ја. 00399968

Gfc;.~~L~ ~~~

182

- 6 -

Kada smo dosli u Zvornik, komandant оуе grupe Gojkovic Вгапо i Cvetkovic aleksandar izasli su iz vozila otisli u УР gde su se кгасе угете zadrzali, ubrzop su se vratili а zajedno sa пјјта dosao је jedan potpukovnik i dva уојпа роlјсајса сјја јтепа пе znam . Тај potpukovnik гекао је da тј seoamo u nase vozilo i da кгепето za njegovim vozilom . Тако је i Ьјlо. Krenuli smo iz ргауса Zvornika i isli smo u pravcu Вјјеlјјпе, ta voznja је trajala око 20 minuta. Stigli smo па jednu farmu , рге ulaska u mesto Рјlјсе. Tu smo iza s li, ра је tada taj potpukovnik сјје јте пе znam, пат i saopstio da treba za 15-20 minuta da prist igne ргуј autobus sa zarobljenim muslimanima. Ја i Goronja Zoran i Kos Franc smo odmah shvatili sta се se desiti. Сјт пат је potpukovnik to saopstio da се ubrzo sti t i I ргуј autobus sa zarobljenim muslimanima, оп је i oti sao. Zaista, пакоп njegovo odlaska pros lo је mozda 10-15 minuta kada је strigao ргуј autobus u коте је Ьјlо mozda 60 ао 70 mu s limana , sve su Ьјlј mu skarci оо 17 do 60 gOd i na starosti , to su Ьјlј tezno сјујlј. Jedan је samo od njih јтао УОјпјске IR pantalone . Kada је sti gao autobus sa tim muslimanima котапојг te grupe Gojkovic Вгапо nas ostale iz grupe r asporedio је tako sto smo jedan оо orugog Ьјlј u razmaku 5 Zajeono u autobusu sa muslimanima Ьјlа su i dva naoruzana уојпа роlјсајса. Upravo ta оуа роlј сајса iz autobusa izvooili su muslimane njih 10 ро 10. Upuc ivao ih је taj роlјсајас odnosno ta оуа роlјсајса ао Gojkovi c Бгапе којј ih је dalje sprovodio па livadu. Tu па livadi muslimani su stajali okrenuti lеојјта , ра smo па komandu koju је izdao Gojkovi c Вгапо јег је оп iskljuc ivo naredio da se ti muslimanima puca u g lavu i ledja. Tu кота­ndu smo i izvrs ili, tako da smo тј ostali iz napred navedene grupe i z automatskih pusaka i pucali u muslimane i иЬјјаlј ih. Ukoliko Ьј пеко od musl јтапа prez iveo davao znake zivota, tada Ы Savanovic Stапkо sa pi sto­lјет 7, 62 mm i dotukao. Могат napomenuti da su pojedinci iz оуе na se diverzantske grupe psovali i vredjali muslimane, da su ih tukli , istina ја tako nisam postupao. Вјlо је slucajeva da wsu pojedinci iz te grupe pucali јт u noge. Тако је i s lo grupa ро grupa. lzvodjenje iz autobusa ро 10 mu-

xl~i slimana којј su ubijani , i tako su poubijani svi којј su Ьјlј u Ubrzo је stigao i drugi autobus i sa пјјта је postupano па isti пас јп lnace, ' moram napomenuti da su pojedinci iz оуе na se diverzantske grupe stili alkohol. Na osnovu svega toga, i ix оуа druga grupa КОја је stigl autobusu па isti па с јп је likvidirana. Ја пе znam како, аlј пеко Х ' је dosao па ideju da Ьј ubistva trebalo vrs iti mitraljezom -М-74 јег automatskim pu skama ide sporo i da се ubijanje mitraljezom biti brze. је i Ьјlо . Росеlа је i pucnjava iz mitraljeza . Medjutim , samo ј е dolaz гаПјауапја а пе do ubijanja, ра је unutar nase grupe nas 8 zbpg toga do svadje i ргерјгке, ра је пакоп toga izbacen mitraljez као s redstvo кој su streljani muslimani i nastavilo se i dalje ubijanje automatskim puakama sa izuzetkom sto је Savanovi c Stanko као sto sam гекао, опе којј su davali ' znake z ivota dotukao pi stoljem. U tom su pristizali i drugi autobusi i је postupak Ьјо i sa svim drugim lјсјта - muslimanima којј su dovozeni busom. Sve ОУО trajalo је od 10 , 15 casova do 16 casova. zeleo bih da i jedan slucaj u vez i jednog muslimana којј је ЬјО u jednom od autobusa , пат se јаујо i којј ј е гекао da је оп lј с по izbavio пеке Srbe којј su i s li ptoom posto ih је izbavio u SRJ ра тј је4 pokazivao njihove Ьгојеуе lefona. Ја sam toga muslimana izdvojio, sa пјјте роргјсао, dao mu da zapal cigaretu , ргј сао тј је sta ј е sve Ьјlо u Srebrenici, а тепе је pitao како ја mogu to оа с јпјт, misleti па streljanje, ра sam mu odgovorio da ја to MORAM da С јПјт . Tada је pri sao i Go lijan Vlastimir i toga mu s limana odveo i гекао mu оа оп пес е da јта svedoka za оуај zlocin. 1 taj musliman је Рге по s to је zavrseno streljanje оуе grupe mu s limana i to ргј kraju , ј е јеdпа grupa 10-tak уојпјка iz RS iz Br atunca , којј su паstаvili sa lјапјет i ta jedini ca је isto vrsila stre ljanje О О Ьј пата па пеki пасiп mogli . lпасе , ukupno је dos l o 15-20 autobusa u КОј јта su Ь јl ј mu s limani. Ne mogu tacno da z п аm ксlјКо ih ј е taoa st reljano, аlј ро тојој ргосепј taj Ьгој se mogao kretati око 1200 muslimana. Каоа smo < ~'(j~99'1J69ao

~ (f с"" >G C--L.. d F

183

- 7 -

sa streljanjem ропоуо је dosao potpukovnik iz Zvornika tije ime пе znam i data пат је гекао i naredio da u Oomu kulture u Selu Pilice nalazl se zatvoreno 500 muslimana koji hoce da ргоуаlе prostoriju Oomа i da treba da odemo tamo i da ih роЫјеmo. Мl smo to odbili da utinimo. Inate. ја zaista пе mogu biti precizan koliko sam ја litno tom prilikom иЫо muslimana. ali moglo se kretati Ьгојка od 80 do 100 iako ih nisam Ьгојао. јег to mi је Ыlо mutno. Svi ubijeni muslimani ostali su tu па lediilni i пе znam gde su sahranjeni. S obzirom da smo nasa grupa diverzantska која је vrsila оуа streljanja odbila da ode u Рl1lсе i роиЫја jos 500 muslimana koji su bili pritvoreni. znam da su to utinili опа grupa која је dosla iz ~ratunca i da su ih oni poubijali. Isti taj potpukovnik кome пе znam ime. naredio је da dodjemo u kafanu u Centru Pilice. Jos dok smo bili па li~adi gde је

I izvrseno streljanje. tuli smo pucnjavu iz sela Pilica. а to је sve bilo jos dok smo bili па farmi. Kada smo usli u Pilice. da Ы usli u tu kafanu tada smo i videli da su па ulici lezali poubijani ti muslimani. U toj kafani kada &тО dosli sedeli smo ОКО 30 minuta gde mi је potpukovnik па­rutio pice. а пакоп toga сеlа grupa sela је иКОlа i vratili se u Vlasenicu. U Vlasenici smo ostali око 2 tasa. kada smo u jutarnjlm ~asovima dobili dozvolu da odemo кисата u Bijeljinu. Тако da sam kod kuce i ostao 5 dana. Potom sam se ропоуо vratio u Vlasenicu. Dапа 22.јиlа 1995.godine uve~e dolazi sa drugog zadatka zamenik komandanta Kremenovic sa svojom grupom којom prilikom smo se sreli u gradu а па тоје pitanje da li su zivi. samo је гекао da su zivi da zadatak nisu hteli da izvrse. О какуom zadatku se ta~no radilo пе znam. znam da је Ыlо re~i da је trebalo da uniste пеки Ьгапи. Posle toga. otisli smo u diskoteku х u Bijeljini gde smo konzumirali alkohol. а u којој smo ostali do 24 ~asa. kada smo presli u nocni Ьаг u Bijeljini. tu u поспom baru u Bi jeljini пе znam zasto doslo је do svadje izmedjuSavenovic Stanka i Micic Zivka. Zaista пе znam sta је bio razlog tOj svadji. U jednom trenutku Micic је polozio svoj pistolj predlazuci Savanovicu da se obratunaju sakama. ра је tak sta vise i gurnuo Stanka. medjutim. Stanko vadi pistolj puca u Micic Zivka. тепе i Kremenovica. Svu trojicu nas је ranio. Stim sto su Micic i Kremenovic ranjeni u гиКи. ја sam dobio tri ustrelne гапе u predelu trbuha i pluca. Bio sam u teskom stanju i prebaten sam u bolnicu u Bijeljini. Dок Micic i Х Kremenovic nisu п! prenoseni u bolnici. Ти u bolnici Bijeljina sam operisan. ali operacija nije uspela. ра sam па intervenciju Кгетепоујса prebaten па VМA u Beograd 23.јиlа 1995.godine. gde sam bio па letenju do б.sерtеmЬга 1995.godine. U poseti dok sam Ыо па VМA jedino mi је Ыо Kremenovit od drugova i jednom prilikom doveli su тј u posetu suprugu i dete. Ро islasku iz Ьоlпјсе 26. septembra 1995.godine otisao sam kuci u Bijeljinu. Nisam imao materijalnih sredstava da kupim lеКоуе. ра sam se obratio za рomoс komandantu Pelenisu koji mi је odgovorio da jedinica пета поуаса. а тепј је za lекоуе trebalo u jednom ciklusu 120 DЕМ. Jednostavno ге~епо Pelenls је odbio da mi pruzi tu finansijsku рomoс. Tada sam se odlutio i otisao do Мanojlovic Zorana da zatrazim od njega pomос . za lеКоуе. 100 DЕМ . sto т! је оп i dao. Тако је рго­lazilo угете. а тепј su trebali поу! lekovi. ра sam se ропоуо obratio ко­mandantu Pelenisu koji me је opet odbio sa zahtevom za finansijsku роmoс govoreci mi da idem kod маПОјlоујса da т! ех оп da рomoс. rekavsi mi da prvo donesem ratune. ра си onda dobiti pare za lеКоуе. 1 doneo sam га~ипе. ali mi opet nije dao nikakvu materijalnu finansijsku рomoс. Jednostavno ја sam stekao utisak da su pojedinci iz jedinice prosto zalili sto sam ostao ziv. U Вјјеlјјпј sam ziveo zajedno sa suprugom i detetom gde sam Ыо izlozen maltretiranjima i pretnjama. U tim pretnjama posebno se isticao Ророујс$ Velimir i KOvatevic Vitomir inate srbi. којј su uporno govorili како se kretem ро Вјјеlјјпј као ustasa. pred n.godinu dobio sam vojnitku platu za septembar mesec u iznosu od 280 dinara. Posto је prosla Ноуа Godina. u је­dinicu dolazi neki Slaven јпа~е karatista. којј је iz Vojvodine. tj. којј је Ыо u Vojvodini а Ыо је iz tuzle. а koga је doveo u jedinicu Pelenis. Тај Slaven litno dolazi u moju kucu preti тепј i porodici . Ja{ter"~~~~O

Ь(-' q а.. r-v~ l. ~ Q.:.tP C~ pr(

~.

184

- 8 -

(ја је situacija ро тепе sve gora i gora. Shvatio sam svu ozbiljnost рге­tnji јег su као sto sam геКао. Коуасеује i Ророује govorili како se ustasa seta ро Вlјеlјјпј. Tada odlucujem (ја moju suprugu i dete ргеЬаСјт u Tuzlu kod mojih i njenih roditelja. јег su moј! zivell u Doпјој Dragi­пјј а пјепј roditelji u selu Bukinje. Inace. moja supruga је srpkinja. Upravo u to угeme dosla је moја i пјепа тајКа. ра ја koristim to i moju suprugu i dete sa Пјlта saljem kod njlh. Posle nienog i decijeg odlaska ја odlucujem (ја bezim u SRJ. Ьојееl se (ја ако ostanem (ја ее те ubiti, pogotovo kada saznaju da sam ргеЬасlо suprugu i dete. Tada posto sam odluclo da bezim u SRJ, telefonom nazlvam zaтenika Кгemeпоује Radoslava telefonom којј је Ыо u Beceju, • Ја sam јпасе јтао zakazanu novu орега­clju za 21.februar 199б.godiпе odnosno to је х trebao biti pregled pred operaciju. Кгетепоује se saglaslo (ја dodjem kod njega u Весеј, tako (ја sam ја 1 dosao kod КгemeПОУlеа u Весеј Iб.fеЬгuага 199б.godlпе i kod njega sam ostao do 19.februara 199б.ghodlпе kada odlazim па УМА radi pregleda. Тom ргјlјкom nisam zadrzan па УМА zbog toga sto је trebal0 (ја рГlкирјт тedlcinsku dokumentaciju iz Ьоlпјсе u Вјјеlјјпј. Tada se ропоуо vrata kod Кгетепоујеа u ВеСеј. Iz Весеја zovem telefonom moju tetku u Вјјеlјјпl Ognjenovit Slobodanku, tj. to је zenina tetka. Pitam како se komentarise moј odlazak da l! те traze u В ј јеlјјпј. ра т! опа saopstava da su те trazili, da т! prete, da ее ubiti i тепе i dete i zenu, (ја te ubitl 1 njenu decu, ако јт пе kaze gde se nalazim. ОА ее те оп! pronati. REkla т! је da su те trazili Ророује Уеlјтјг i Коуасеује 111Х. Vitomlr i Slaveox~ којј su т! pretili dok sam jos Ыо u Вјјеlјјпј . Rekla тl је zenina tetka da јт је to naredio И.хх Pelenis. Тom ргјlјкom kada sam razgovarao sa zeninom tetkom, гекlа т! је jos (ја ukoliko zelim da ostanem ziv moram otiti u Inostranstvo. Као sto sam rekao moj pregled па УМА Ыо је odlozen za 12.mart. Posto saт se ропоуо vratio kod Кгетепоујеа u Весеј ја sam КгетеПОУlеа zamolio (ја nadje nekog stranog novinara којl Ы тl pomogao da па svakl пасјп Izadjem iz Jugoslavlje. Оп т! је 1 Izasao u susret, ра тl је nasao (јуе novlnarke , (јуе sestre које su Ыlе sтestene u hotelu "Inter kontinental " u Beogradu, jedna se zvala Duda, а druga ОЛdа. Оп је sa пјlта kontaktlrao ра је оп пјlта ostavio njegov ЬГОј telefona. а опе su njemu (јаlе njlhov ЬГОј telefona uz dogovor (ја ее se ропоуо cuti . 1 zalsta neznam коllко је prosl0 vremena ta DAda pozvala је telefonom Kreme­novtta I ~ dogovorila se sa пјјт da ее (јоеl u N.Sad i (ја treba (ја se па­(јјето u hotleu Рагк, (ја ее sa пјom (јое! jedna novlnarka. (ја јој (јат intervju (ја Ы to опа јтаlа као dokaz za obezbedjenie postupka ОКО izlaska iz zemlje. REkla је (ја је to novinarka ро lтenu Natasa. (ја ее to istina tesko Iеl. Za­ista smo ја 1 КгетеПОУlе otisll u N.sad. gde smo se u Нotelu Park nasli ја i КгетеПОУlе sa Dadom i tom ПОУlпагкom Natasom. Коllко se setaт . гекlа је (ја је to ПОУlпагка пеке дmeгlcKe agenclje пеке novinske kute АIХ AВS- Ја sam јој ispricao sta је sve radjeno u Srebrenlcl , Ispricao sam јој о оујт streljanjlma о КОјlта sam i danas govorlo, а па пјепо pitanje da 11 saт ја svestan (ја tu zbog toga odgovarati ukoliko to пјепа agencijaska kuta оЬјауј, ја sam јој 1 odgovorio da sam ја spreman da za to idem u sud u Hag. 1 (ја zato odgovaram. rekavsl јој da tu otlti 1 u Hag samo da ziv ostanem. Sve to ta novinarka је snlmlla па vldeo kaseti. То sam ucinio 1 zbog toga ~ sto пl ја пl Kremenovlt vlse nlsmo lтаl1 sredstava da паЬаУlт lеКоуе. ра је сак sta vise Dada 1 kuplla тепl lекоуа u vrednostl od 500 dlnara које тl је i (јопеlа . Као sto sam гекао taj razgovor sa поуlпагкom Natasom а u prlsustvu КгетеПОУlеа 1 DAde vodjen је u sobi hotela " РагК". gde је х сео razgovor snlmljen па vldeo trecl. Posle tog razgovora vratlll smo se ја 1 Кгemeпоује u ВеСеј. (јок su Dada 1 Natasa otlsle za Beograd. Ргlllкom tog razgovora u hotelu Рагк joS sam zahtevao od te Natase (ја опа ubrza moju operaciju ~IX negde u Inostranstvu. sto је опа 1 оЬееаlа. Posle (јуа (јапа ta ПОУlпагка Hatasa nazvala је ропоуо telefonom Кгетепоујеа i tom prllikom saopstila је (ја ее (јоеl u Весеј (ја Ы se nasl1 КгетеПОУlе . ја • опа sa пеКlт

185

- 9 -

francuskim поујпагет. 1 zaista, ро dogovoru dosli su MXI.~X Dada i taj francuski поујпаг . Не znam ти јте , јтат njegovu vizit kartu . Ispravljam se utollko sto пјје zvala Natasa уес DAda. Као sto sam гекао taj francusk! поујпаг i Dada dosli su u Be~ej пе znam ta~no КОј! је Ыо dan . Sastali smo se u hotelu Fantast u Be~ejи. Ти smo Ыlј prisutni DAda, taj francuski поујпаг, ја i КгетепоујС. Тom prilikom taj francuski novinar је rekao da njegova agencija zna za masovne grobnice u Srebrenici i da се po~eti оЬеlо­danjivanje о tim grobnicama kada se otopi sneg. Тom prilikom taj francuski поу~јпаг niti је snimao razgovor кој! sam sa Пјјт vodio ni t i је pravljen пек! zapisnik. Ја sam govorio srpski а Dada је prevodila. Тај razgovor пјје Ыо opsiran, nisam nista govorio о оујт streljanjima јег те za to пјје п! pitao. Ubrzo smo se rastali. Ја i Kremenovit vratili smo se u njegovu kucu u Be~ej izmedju 23 i 24 ~asa . Odmah ро dolasku кис! ubrzo dosli su radnici миРА Srbije iz zBe~eja, а рге nego sto su опј dosli supruga Kreme­поујса је гекlа da је Natasa par puta zvala i ostavila broj telefona па КОј! treba da јој se јаујто , ра јој је КгетепоујС па taj Ьгој i nazzvao , te ти је опа tada rekla da јој је па aerodromu nestala tasna sa video kasetom i da treba da se obratimo Ameri~koj ambasadi, а da se ја negde sklonim. Као sto sam rekao, posle toga ubrzo, stigli su radnici миР-а Srbije, te negde izmedju 23-24 ~asa, liseni smo slobode ја i Кгетепоујс , te smo odvedeni dana 3.marta 199б.gоdiпе u zatvor u Ноуј Sad. Ustvari inspektori su nas ОЬОјјси odveli па ispitivanje u Be~ej. Эdе је posle odveden Кгетепоујс ја пе znam. Samnom је оЬауlјеп razgovor od strane inspektora i u Be~ejи а potom i u Ноуот Sadu. Zahtevali su od тепе inspe­ktori da јт jednostavno sve ispri~am. Ја sam јт is sve dobrovoljno

. ispri~ao. lspricao sam sve опо sto i sada uvde u prisustvu branioca којј т! је postavljen ро sluzbenoj duznosti, zamenika ОЈТ. Ја sam ЬјО u pritvoru u N.Sadu, prema теп! se u pritvoru ponasalo krajnje korektno.

: Нјје Ьјlо nikakvih prinuda, nikakvih pretnji, niti maltretiranja. Ргета : тепј пјје ргјтепјјуапа пјкакуа sila, niti је nesto iznudjeno. ёак sta vise ' mogu da kazem da su se ргета теп! i islednici ponasali кгајпје korektno, da su т! i obezbedjivali potrebne lеКоуе. Jedino sto sam od islednika ја

Izahtevao to је Ыlо da те пе vrate natrag u Вјјеlјјпи, sto su оп! i uslisili. : Sve to sto sam danas ovde ispri~ao pred sudom ispricao sam i islednicima . ' Sve је to istina, sto sam izneo. Zbog svega ovoga sto sam росјпјо теп! је zao , аl! tvrdim da nisam jedini. 1 da nisam svojevoljno to иСјпјо. Sve sam

. izvrsavao ро naredbi Pelen i sa i komandira koga т! је оп postavljao.

Pitanja пета, primedaba пета.

Okrivljeni nahnadno izjavljuje: петат nikakvih primedaba па po~tupanje suda i postupajuceg sUdije niti јтат primedaba па postupanje z~n1~a . OJT u Ноуom Sadu, niti рак primedabas па postupanje moga branioca КОЈ1 т1 Је postavljen ро sluzbenoj duznosti.

Нетат vise sta da izjavim,

Zapisnik sam slusao prilikom diktiranja пе trazim da т! se cita, te ga bez primedbe potpisujeт као svoju izjavu.

иКОlјко protiv тепе bude odredjen pritvor ја тоlјт da se о tome пјко пе izvestava, jer је jednostavno nemogute mislim па suprugu i r?d~t~lje izvestiti, аl! jednostavno i пе trazim da se Ьјlо ко о toj сјпје ­П1С1 1zvestava.

Dovrseno u 22 ~asa.

186

TRANSКRIYf INТERVJUA IZMEDU КANCELARlJE TUZIOCA 1 DRAZENA

ERDEMOVICA, ОВА VLJENOG 24.04.1996. U SCHEVENINGENU

00860401 DE: Poslije toga, mi smo odbili da uradimo to, da idemo i da strijeljamo te ljude

sto su Ыlј и domu, medutim otisla је ta grupa iz Bratunea sto је dosla. Tada smo rni sjeli и svoje vozil0 i otisli па mjesto gdje пат је rekao potpukovnik da treba da dodemo па пею sastanak. Kad smo doSli па mjesto gdje је Brani rekao (ај potpиkovnik, to је Ыl0 preko puta doma, и jednoj kafani, vidio sam napolju ljude koje su strijeljali ti iz Bratunea.

Ј8 : Је lј оп уЫјо ljude koji streljaju јlј је vidio ljude streljane? DE: Ljude strijeljane. Poslije nekoliko, тоЫа роlа sata, otisli smo ропоуо и bazu

и Vlasenici i tad smo, tad је receno da idemo, тј, nas vod iz Вјјеlјјпе, da se усаса ропоуо и Вјјеlјјпи i da idemo kuCi па odmor. Otisli smo и Вјјеlјјпи. Da lј ја da pricam sta se desavalo?

JRR Iprevod/: Da. DE: Tih dana и Вјјеlјјпј сио sam price od, kako su пею pricali koliko su ubili ljudi

i zasto, i tad sam saznao, rekao тј је jedan vojnik koji је Ыо blizak sa nasim komandantom, da је za (о strijeljanje ljudi оЬес5ао nas komandant neko zlato iz Srebreniee, пе znam, neka poruka. Ја to nisam vidio, samo sam сио od jednog covjeka koji to prica, iz nase jedinice. Poslije nekoliko dana и Вјјеlјјпј, (аспјје 22-og и поеј.. . .

Ј8 : 22. jula. DE: ... jedan covjek iz jediniee и jednom kaficu је рисао U тепе 3 metka. Ne znam

zasto, niko rni пјје objasnio. Оп kafe da пјје патјеmо, пе znam. Posto sam јтао teske povrede, оресаејја koja rni је uradena и Вјјеlјјпј пјје uspjela i prebacili su те и уојпи Ьоlпјси и Beograd. U Beogradu тј је ропоуо uradena operacija, ali Ыо sam и teskom stanju zato sto sam јтао velike povrede. Iz Ьоlпјсе izlazim 6. septembra 1995. Dolazim kuCi gdje su rni zivjeli samo supruga i mali, таl0 dijete, sin. Od tada роејпји тоја maltretiranja od strane pojedinih ljudi iz jediniee, пјје rni objasnjeno zasto, nisu rni htjeli ротоб da kupim lijekove, da тј pomognu. Cak sta vise prijetili su da се те likvidirati zato sto sam Нrva! i sta ја znam, Tako da sam тосао trafiti роmое, pozajmljivati поуае od pojedinih ljudi koji nisu bili, kojim nista nisam pomogao и zivotu, koji nisu bili ni farnilija, za lijekove. Poslije tih prijetnji tih pojedinih iz јоојпјсе, ја odlucujem da suprugu i dijete posaljem и Tuzlu, roditeljima, ја sam zatrazio ротос, da rni pomogne Кгетепоујс da izadem iz zemlje. ТсзZјо sam da dam intervju novinarki, da hoeu da svjedoeim и Hagu о tome i svemu sta se desavalo. Dao sam intervju novinarki, ја rnislim АВС-а, zove se Vanessa. Poslije nekog vremena, тепе i Кгетепоујса su uhapsili и Jugoslaviji.

JRR Iprevod/: Hoeete li da парсаујто pauzu рсе nego sto nastavimo? ОЕ: Mogli Ы. JRR Iprevod/: Sad сето iskljuciti video. PN Iprevod/: Sada је 11 :51, парсаујсето pauzu.

ЈВ: Jel' te poeetak malo smirio, ovako? PN Iprevod/: Sada је 12:58, nastavljamo intervju sa g. Erdemovicem i isti ljudi koji

su jutros bili, ovde su i ovog popodneva.

187

TRANSКRIPТ INTERVJUA IZМEDU КANCELARUE TUZIOCA 1 DRAZENA

ERDEMOVI(~A. ОВА VLJENOG 24.04.1996. U SCHEVENINGENU

00860403 JRR /prevodl: Kad ste se vratili u Vlasenicu, da li ste culi da ljudi nesto komentarisu

о vojnoj орегасјјј u Srebrenici? DE: Dosli smo ujutro rano. Мј smo otisli па spavanje, nas 6, 7, koliko nas је јБl0,

ne znam tacno sta se desavalo. ВШ smo иmотј od puta. JRR /prevodl: А uvece, da li је neko nesto komentarisao о tome sta se desavalo

prethodnih dana, da li vas је neko obavestio о tome?

DE: Onako su pricali, mislim, nije nista pricano sta se desavalo tih dana. Ја ne znam stvamo sta se, tada nisam znao sta se desavalo dok sam ја Ыо и Trebinju.

JRR /prevodl: ZnaCi, proveli ste obican dan и Vlasenici, nista niste culi о tome sta је prethodnih dana bilo?

DE: Pazite, ја sam spavao negdje пауесе do 5 sati, Ыо sam stvamo urnoran od puta, оо svega.

JRR /prevodl: Da li је сео vas vod Ыо tog dana и Vlasenici? DE: Da. JRR /prevodl: Da li је Citava jedinica bila tu? DE: Citava jedinica, da. PN /prevodl: Da li to znaci da su tu Ыlј i vas komandir Реlетј!; i njegov zamenik

Кreтenoyjc?

DE: Pelemis jest Ыо, Кremenovic nije. Кremenovic uopste nije Ыо u Srebrenici. JRR /prevodl: Da li znate gde је Ыо u tom periOOu? DE: Ne znam, оп је Ыо sa пеют ljudima iz naSe jedinice па nekom drugom

zadatku. Mislim, ја saт vojnik, otkud ја znam gdje је оп Ыо? Takve informacije su Ыlе u nasoj jedinici tajne . Nista se nije zna10 dok пе dodes па mjesto gdje treba da dodes.

PN: /оЬгаса se JRRI Vrijeme је da promijenimo traku. JRR /prevodl: Da. PN /prevodl: Da napravimo pauzu da se prorneni traka.

TrakaB PN /prevodl: Sad је 13:51, stavili srno traku broj 2 za intervju sa g. Erdernovicem.

Svi od jutros su prisutni. JRR /prevodl: Pre nego sto nastavirno sa hronologijom, vratili bismo se па 13-ti i

zaтolili Ы vas za mаlо ујБе detalja о tome kako је ubijen Musliman koji је delovao sa vasom jedinicom. Mozete li пат о tome dati neke podrobnije podatke?

DE: Тај covjek је uhapsen prije pada Srebrenice, па dva tri mjeseca, ne znaт tacno. 1 dOOijeljen је nasoj jedinici da sa komandnim kadrom objasni i ide па izvidanja grada Srebrenice, da objasni gdje su linije Muslirnana i tako. Koliko ја znam, njemu је kornandant Pelernis garantovao da се ga ostaviti u zivotu zato sto pomaZe u izvidanju nasoj jedinici. Medutim, 13-og ujutro је naredio da ga иЫји dvojica.

188

TRANSKRIPТ INТERVJUA IZMEDU КANCELARIJE ТUZЮСА 1 DRAZENA

ERDEMOVICA, ОВА VLJENOG 24.04.1996. U SCНEVENINGENU

00860412 DE: Ра Ыо је оо nме jedinice. Vojni. JRR /prevodl: Znaci, koliko vas је bilo ukupno? DE: Osam. JRR /prevodl: Da li ste imali oruzje sa sobom u kombiju? DE: Da. JRR /prevodl: Kakvo oruzje? DE: Ја sam јmао kalasnjikov, neki su imali kalasnjikove i pistolje, а imali su i

mitraljez 84-orku. JRR /prevodl: Koliko ste imali municije u kombiju tog dana? DE: Ne znam, ne znam broj . Ne mogu [ееј tacno. JRR /prevodl: Da li је neko u toj grupi Ыо posebno zaduzen za donoSenje municije? DE: Ne, tu је Ыlа municija s nama, u kombiju. Nije niko Ыо zaduzen. JRR /prevodl: Da li је uobicajeno kad taj kombi se negde krece da tu bude i mitraljez

sa municijom? DE: Ра, pazite. Sad, nasa jedinica, taj voo u Bijeljini, nije koristio mitraljeze i to,

zato sto smo bili kao diverzantska. А u Vlasenici, posto su oni isli па napadanje, па linije i to, па rovove, oni su imali mitraljeze sa sobom. Sve zavisi оо zadatka.

JRR /prevodl: Уј ne znate nista о nekim specijalnim pripremama koje su Ыlе vrsene za tu misiju tog dana?

DE: Ne. JRR /prevodl: Znaci, kada је potpukovnik otisao, Brano Gojkovic је preuzeo

komandu? DE: Da. JRR /prevodl: Znate li imena ostalih iz grupe sto su bili? DE: Da, znaт. Kos Franc, Goronja Zoran, Savanovic Stanko, Boskic Marko,

Golijan Vlastimir. ЈВ: Оуај komandir? Gojkovic i јо;; jedan? DE: Brano ... JRR /prevodl: Jedan пат fa1i . Nista, mozda cete se kasnije setiti. ЈВ: Stevanovic Stanimir, је lј? DE: Stevanovic Stanko ... Marko Boskic, Zoran, Franc, ko jejos Ыо? Eto, sad se ne

mogu ... JRR /prevodl: zar nije Brano Gojkovic obicno, da li је njemu naredivao Franc Kos? DE: Ne, Brano Gojkovic је Ыо iz Vlasenice, u vlasenickom vOOu. Ја ne znaт zasto

је оп tada postavljen za komandira. 1 ko ga је postavio i zasto. JRR /prevodl: А svi ostali su obicno Ыlј pod komandom Franca Kosa? DE: Samo ја, Zoran i Stanko smo bili pod komandom, i Marko Boskic poo

komandom Franca Kosa. Cvetkovic Aleksandar је jos Ыо. ЈВ : Zoran, Marko ј? Kako se zove оуај posljednji? Cvetkovic Aleksandar? DE: Оп nije Ыо poo naSom komandom. Оп је Ыо u Vlasenici . PN /prevodl: Ко је Ыо pod komandom Kosa? JRR /prevodl: Zoran ... Ш: Zoran, Stanko, Marko i Drazen. Ostali su iz vlasenickog voda.

189

JRR Jprevodl: Da li је potpukovnik razgovarao samo sa Branom ili i sa Francom? DE: Samo sa Branom. JRR Jprevodl: Znaei, kad је otisao potpukovnik, Brano уam је davao instrukcije.

Kako је оп to formulisao? Kako је formulisao naredenja za taj dan? DE: Ја ne znam kako је isformulisao, ali naredio пат је, kad је dosao prvi autobus,

rekao пат је da stanemo и stroj, dva policajca su iz autobusa upuCivala ро deset ljudi. Brano је, jos i Golijan dolazili s njima. Мј smo pucali и ljude.

JRR Jprevodl: Rekli ste пат jutros da vaт је Brano dao neke detalje, da vam је rekao da eekate civile koji su se predali и Srebrenici, kako уатје to objasnio?

DE: Ра tako, eto, tim rijecima. Svima пат је to rekao. JRR /prevodl: Da li уam је ista rekao о tome zaSto te ljude treba ubiti? DE: Ne.

\ .

JRR /prevodl: Koliko ste dugo cekali prvi autobus? DE: Ne znaт sad, пе znam taeno, nisaт јmао sat. Ne mogu reci, тоМа 20 minuta

mozda pola sata, ne znaт. JRR /prevodl: Kada је stigao prvi autobus, gde se parkirao, gde se zaustavio? DE: Qvdje, па livadu. JRR /prevod/: Gde је streljacki odred stajao? DE: Iza ove garaZe, dole. Ти. Sad пе znaт ... da li је to ista slika? JRR /prevodl: Jeste. То је iza garaze. DE: Ти negdje smo тј ЬШ. Ти . Sad su tu ljudi dolazili . JRR /prevodl: Jeste li уј ЬШ okrenuti ledima garaZi? DE: Da. JRR /prevodl: Znaei, ledima ste Ыli okrenuti garazi. PN /prevodl: ОУО је garaza, је li mozete da пат nacrtate gde ste, kako ste bili

postrojeni? DE: Iza garaze dole је to bilo. Evo ovako smo bili postrojeni, okrenuti ledima

ovako.

190

0О860394А ОЕ: Na zalost пе, niјООпо. Prezime, пе.

JRR Iprevod/: U redu. Posljednja stvar - da se vratimo, da se vratimo па 12. juli '95,

kada ste napustili podrucje Srebrenice. Bila је jedna nesreca jednog oklopnog

vozila, gde је jedan vojnik poginuo.

ОЕ: Оа.

JRR Iprevodl: Оа li ste bili prisutni u blizini nesrece i da li ste vid~lj ~~s~ dogo~llo: .. ОЕ: Ne, dosao sam poslije nekoliko sati ...

JRR /prevodl: ... Ш su vam kasnije ispricali sta se dogodilo?

DE: Da, prevmulo se vozilo, transporter.

JRR /prevod/: Da lј znate ko se nalazio u vozilu?

DE: Nalazio se taj komandant nMe jedinice i ta dvojica vojnika. Jedan је smrtno

nastradao, а jedan је Ыо u bolnici.

JRR /prevodl: Kad kazete 'komandir nase ј edi niсе " па koga se to odnosi?

DE: Milorad Pelemis, komandant пме jedinice.

JRR /prevodl: Da lј znate da li је Pelemis Ыо povreden u toj nesreCi?

DE: Оа, таlо u glavu.

JRR /prevod/: Da li ste ga videli posle nesrece?

ОЕ: Da.

JRR /prevodl: Кзkо је izgledao?

DE: Bio је povrijeden, imao је neke-flastere па glavi.

JRR /prevodl: То је, vec је neko mu ukazao ротое, kada ste ga videli?

ОЕ: Da. Ра ја sam dosao poslije toga, mi smo kasnili za kolonom, pokvarilo se

naSe vozilo. Kasnili smo, mozda, sedam sati.

JRR /prevod/: A1i kada ste dosli u Vlasenicu i kad ste videli Pelemisa, izgledao је u

redu?

ОЕ: Оа, samo је јтао flastere i сио sam sta se dogodilo.

JRR /prevodl: 1 posle toga ste isli па sahranu u Trebinje?

ОЕ: Оа.

JRR Iprevod/: 1 kada ste se vratili, poslednji put ste рјtanј, u posljednjem razgovoru,

da lј su svi iz vase jedinice ЬШ prisutni, i odgovorili ste: 'da'.

ОЕ: Оа.

JRR /prevodl: Dali se secate da ste videli Pelemisa tog dana, 15-og?

ОЕ: Ne mogu da se sjetim, ali пе vjerujem da sam ga vidio, tada kad sam se vratio,

ра posle mozda dva-tri sata, kad sam ustao, tad sam ga vidio, posto smo dosli

ujutro rano, oko 5 casova smo qosli iz Trebinja, 5-6 casova.

191

0О86027Г) Trlln,<kripl

JRR. Jean-Rene Ruez РМ. Peter McClosky

ОЕ. Drakn Erdemovic svjedoeim. Ја sam rjesio da си svjedoCit protiv Pelemisa i Salapure i to је gotovo. Ја sam takav covjek. Dobar sam. Volim ротоСј. Ја mislim da sam pomogao i vama u dosta stvari. Лkо vidim da те neko zavlaci ili da izvinete sada па izrazu, zajebava, isto sam, mogu da se naljutim i da budem, da тј bude sve svejedno. Jer meni је stvamo sve svejedno sada. Drugi su те unistili skroz, zivot su тј unistili drugi. Razumijete? Ја to nisam zelio. Ја sam natjeran па tu stvar. Вјо sam u ratu. ОоСј се svjedok kojem sam spasio zivot. Njemu sam mogao spasiti. Spasio sam time &to sam ја Ыо komandir grupe. То sto sam mogao ucinio sam, da sam mogao sto god za ljude iz Srebrenice, ucinio Ы. Kad nisu mogli vojnici UN-a nista uCinit da ја, sto sam ја kao pojedinac mogao ucinit? Cak su i njih maltretirali, pretresali јт auta, nam sta јт nisu radili .

РМ: Мј razumijemo situaciju nalazite ...

pokusavamo razumijeti situaciju u kojoj se

ОЕ: Rat је tu. Јеl bolje sto smo nas petorica, sestorica ne znam koliko, digli skladiste nego da smo ubili covjeka?

РМ: Samo da prodemo kroz ovaj dio. Ne zanima nas dizanje skladista u zrak,

ОЕ: Ра dobro, kafem. То је mizemost sta se pita. То је mizernost sta se desilo. Нiljadu Ijudi је ubijeno.

РМ: Ili cak ubijanje ovog operativca.

DE: Ne ubijanje nego hvatanje.

РМ: Na to sam se htio vratiti jer је to bitno. ок "Zoran Manojlovic ... "

ОЕ: Zoran Manojlovic.

РМ: " .. . rni је tada dao obecanje da се mi financijski ротоСј kako Ы mogao dovesti svoju zenu iz Foee u Bijeljinu."

ОЕ: Оа. То је ono sto sam vam ја pricao da smo ја i rena bili rastavljeni. Ona је bila trudna.

РМ: "Deset dana kasnije odveo sam svoju zenu iz Foce u Bijeljinu i smjestio је kod mog prijatelja Ljube Teofilovica."

ОЕ: Оа. 1 tada nisam dobio stan, tacno.

Prev: Niste dobili stan?

ОЕ: Nisam јтао gdje suprugu nego morao kod prijatelja а ја sam Ыо u kasami. Eto, takav тј је zivot Ыо.

РМ: Prema Соте ovo је istina?

ОЕ: Ра istina.

192

КRATAK НRОNОLОSЮ PREGLED

April 1994: Bosanski ЉYat Drazen Erdernovic (1971) stupa и sluZbu и specijalnoj jedinici Vojske bosanskih Srba koja је bila kao Deseti diverzantski odred pod kontrolorn Generalstaba bosansko-srp­skevojske.

16. juli 1995: Erdernovic i јо, sedarn pripadnika njegove jedi­nice па farrni severno od Sarajeva streljaju navodno 1.200 rnuslirnan­skih civila.

3. rnart 1996: Jugoslovenska policija и Novorn Sadu hapsi Dra­"епа Erdernovica.

6. rnart 1996: Jugoslovenski pravosudni organi saslusavaju Er­dernovica i prvi put оп iznosi svoje priznanje.

30. т art 1996: Jugoslovenski pravosudni organi izrucuju Erde­rnovica Тribunalu и Hagu.

31. тај 1996: Prvi pretres и sudskorn postupku и kojern se Dra­"еп Erdernovic izjasnjava о svojoj krivici (guilty-plea) pred Haskirn tribunalorn i Citanje optuznice. Drazen Erdernovic se izjasnjava kri­vim za ,,zlocin protiv covecnosti".

27. јипј 1996: Odlaganje daljeg sudenja па osnovu psihijatrij­skog nalaza о zdravstvenorn stanju optuzenog. Drazen Erdernovic proglasen do daljega za nesposobnog za saslusanje.

5. juli 1996: Uprkos nesposobnosti Drazen Erdernovic kao optu­zeni nastupa и svojstvu svedoka optuZbe и postupku protiv Radovana Karadzica i Ratka Мladica. Na osnovu njegovog iskaza Tribunal о zlocinirna па tlu bivse Jugoslavije zasniva i obrazlaze rnedunarodnu poternicu protiv Karadzica i Мladica.

19. i 20. novern Ьаг 1996: Drugi pretres и postupku protiv Draze­па Erdernovica и kojern se optuzeni izjasnjava о krivici (guilty-plea).

29. novernbar 1996: Drazen Erdernovic osuden zbog ,,zloCina protiv covecnosti" па deset godina zatvora; optuzeni ulaze "аЈЬи posto ти navodno nisu dovoljno razjasnjene rnogucnosti za izjasnjavanje.

193

5. mart 1998: Novo pretresno vece usvaja "аЈЬи i osuduje Dra­"епа Erdemovica па pet godina zatvora zbog ,,krsenja zakona i obicaja ratovanja".

22. тај 2000: Erdemovic nastupa kao svedok optuZbe и procesu protiv generala Radovana Кrstica.

25. avgust 2003: Erdemovic nastupa и svojstvu svedoka optuZbe и procesu protiv Slobodana Мilosevica.

4. тај 2007: Erdemovic kao svedok optuZbe nastupa и proce­su protiv Vujadina Popovica i drugih visokih oficira bosansko-srpske vojske (VRS).

194

SPISAK IZVORA

1 Sndski protokoli па Internet-sajtn Mednnarodnog kri­vicnog snda za zlocine па tln bivse Jngoslavije: http://www. nn.org/icty/

1. Prvo saslnsanje Drazena Erdernovica 3. rnаја 1996: http://www.un.org/icty/transe2219605311D.htrn

2. Drazen Erdernovic kao svedok optnZbe п postupku protiv Ra-dovana Karadzica i Ratka Мladica 5. јпlј 1996:

http://www.nn.org/icty/transe5&18/960705IТ.htrn

3. Drugi pretres Drazenn Erdernovicn 19. novernbra 1996: http://www.nn.org/icty/transe2219669IТ.htrn

4. Nastavakdrugogpretresa 20. novernbra 1996: http://www.un.org/icty/transe22/961120ED.htrn 5. Presnda п prvoj istanci 29. novernbra 1996: http://www. пп. orgl icty I erdernovic/trialcl ј ndgernen tl erd­

tsj9612ge.htrn 6. Presnda п drugoj instanci 5.rnart1998. http:// www.nn.org/icty/erdernovic/trialc/jndgernentlerd-tsoj­

sha980 305e.htrn 7. Drazen Erdernovic kao svedok optnZbe п procesn generaln

Radislavn Кrsticn 22.rnај 2000: http://www. nn.org/icty/transe3 3/0005 22it(htrn 8. Drazen Erdernovic kao svedok optnZbe п procesn Slobodann

Мilosevicn 25.avgust 2003: 8а па engleskorn: http://www.un.org/icty/transe54/030825 ED.htrn 8Ь па srpskohrvatskorn:

http://www.hic-rdc.org/np loadsl editorlfile/transkriptil Мilosevicl transkripti%20po%20danirnaIНT%20Vll%20Milosevic%2039/39-

07.Ponedeljak, %2025. %20avgust%202003. %20-%Svеdоk%20Dга­zen%20Erdernovic. pdf

195

9. Drazen Erdernovic kao svedok optuZbe u procesu Vujadinu Popovicu i drugirn visokirn oficirirna VRS 4. rnај 2007:

http://www.un.org/icty/transe88/070504ED.htrn 10. Nastavak iskaza 7. rnаја 2007: http://www.un.org/icty/transe88/070507IТ.htrn

11. Pиkovnik Petar Salapura kao svedok odbrane u procesu Vi-doju Blagojevicu i Draganu Jokicu 8. juli 2004:

http://www.un.org/icty/transe60/040608IТ.htrn

12. N astavak iskaza 9. јиlа 2004: http://www.un.org/icty/transe60/040609ED.htrn 13. Dragan Todorovic kao svedok optuZbe u procesu Vujadinu

Popovicu i drugirn visokirn oficirirna 2. avgust 2007: http://www.un.org/icty/transe88/07082ED.htrn

11 Dalji dokurnenti u hronoloskorn redosledu iz kojih poticu navodi:

06. 03. 1996: Zapisnik о ispitivanju okrivljenog pred istraznirn sudijorn Tornislavorn Vojinovicern OkruZnog suda u Novorn Sadu.

24. 04. 1996: Transkript razgovora izrnedu predstavnika kance­larije tuzioca i Drazena Erdernovica u Sheveningu.

25. 06. 1996: Transkript intervju sa Drazenorn Erdernovicern, za­tvor u Sheveningenu, Hag.

6. 11.1996: Transkript razgovora izrnedu predstavnika kancelari­је tuzioca i Drazena Erdernovica.

13. 02. 2002: Inforrnativni izvestaj

196

SADRZAJ

UWD .................................................................. .•• ...................... 5 "ВILI SMO РRОFЕSЮNАLСI. А NE PLACENICI" ..............••............... 11

PRICA DRAZENA ERDEMOVICA .................................... .•• ............. 16

HAPSENJE 1 IZRUCENJE ............................................................ 22

SТVAR •• GRIZE SAVESТI" ..........................•••.........••..........•••........ 29

U HAG RADI RASTERECENJA SAVESТI ...... .•• ..................... .•• ......... 31

OPTUZBA .................................................................................. .35

POVUCENO PRIZNANJE KRIVICE ........... .•• ......... .•• ......... .•• ............ .40

OD VOJSKE DO VOJSKE .............................................................. .43

POREMECENI REDOSLED CINOVA 1 ............................................... 50

SASLUSANJE PROGLASENOG NESPOSOBNIM ZA SASLUSANJE .......... 53

OPTUZENI КАО SVEDOK OPTUZBE. ............................................... 56

NAREDENJE OВICNOG VOJNlКAZAMASOVNO STRELJANJE ............ 61

DELO .......................................................................................... 65

MALA ARIТMEТIKA ................. .•• ..................... .•• ......................... 72

NA MESTU ISТINE .....................•••.........••..........•••.........••........... 77

KOLIKO ЈЕ STRELJANO? ............................................................... 80

POREMECENI REDOSLED CINOVA 11 ................. ••• ......... ••• ............. 83

CIN 1 MORAL .........................................••..........•••.........••........... 87

OTPOR 1 SMRTONOSNI NAPAD ......................... .•• ......................... 99

PROТIVRECNOSТI UOCI MASAKRA ..........••..........•••.........••......... 107

JEDANAEST GODINA КASNIJE ....................... •• ......... .•• ............... 113

DALJE PROТIVRECNOSТI UOCI MASAKRA ................................... 118

SVEDOK DRAGAN TODOROVIC 1 ZAGONENTNI 15. JULI 1995 .......... 122

PUKOVNIK PETAR SALAPURA 1 POKOLJ U SLOBODNOM VREMENU.133

PRVI 1 POSLEDNJI PUT ............................................................... 139

197

PRESUDA. ................... .• ....... .• ...... .• ....... .• ...... .• ....... .• ...... .• ........ 144 FRANCUSКA VEZA ........ .•• ........ .•• ......... .•• ......... .•• ......... .•• ........... 147 OSVETA 1 NOVAC? ..........••.........•••.........••..........•••.........••......... 153 NAREDENO LUDILO ................. .•• ..................... .•• ....................... 162 NEDOZVOLJENO PIТANJE .............•••.........••..........•••.........••......... 165 PROТIVPRICA ..................... . .. . .... . .. . .. . .... . .. . .... . .. . .. . .... . ...... 171 ZA VRSNA REC ..... ... ...... ... ........... ... ...... ... ............ ... ...... ... ........... 175 SUDSКI DOKUMENТI (FAKSIMILI) ...........••..........•••.........••......... 178 ККАТАК HRONOLOSКI PREGLED ....................... .•• ....................... 193 IZVORI .... .. .. .. ..... .. ... . ...... . ... . ...... .. .. .. ..... .. ... . ...... . ... .. ..... .. .. .. .... 195

198

200

IMPRESSUM

Biblioteka Chronogram

sa nemackog preveo Zivota Ivanovic

likovna i grajicka oprema Aleksandra Ље

Лаmра

izdavac Albatros plus

septem Ьаг 2009.

tiraz 500 primeraka