Dr Vojislav [e{eq

SVEDOK ODBRANE SLOBODANA MILO[EVI]A U HA[KOM PROCESU

Srpska radikalna stranka Beograd 2005.

Dr Vojislav [e{eq

SVEDOK ODBRANE SLOBODANA MILO[EVI]A U HA[KOM PROCESURecenzenti Elena Bo`i}Talijan Zoran Krasi} Direktor izdava~kog sektora Ogwen Mihajlovi} Redakcija Ivana Borac, Qubinka Bo`ovi}, Qubica Davidovi}, Vesna Zobenica, Zorica Ili}, Vesna Mari}, Qiqana Mihajlovi}, Biqana Mi~i}, Severin Popovi}, Zlata Radovanovi}, Zlatija Sevi}, Brankica Terzi}, Dragica Tomi}, Milica [e{eq Izdava~ Srpska radikalna stranka Trg pobede 3, Zemun Za izdava~a Dr Vojislav [e{eq [tampa [tamparija Dragi}, Zrewanin Za {tampariju Mom~ilo Dragi} Tira` 3000 primerakaCIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 343 . 143 : 341.645(093.2) [E[EQ, Vojislav Dr Vojislav [e{eq, svedok odbrane Slobodana Milo{evi}a u ha{kom procesu Zemun : Srpska radikalna stranka, 2005 (Zrewanin : Dragi}) - 1000 - str. ; 23 cm (Sabrana dela Vojislava [e{eqa ; 62) Na nasl. str. mesto izdawa: Beograd. Tira` 3000. Str. 3-4: Predgovor / Marina Ragu{. Sadr`i i: Druga izmewena optu`nica protiv Slobodana Milo{evi}a. Komentari povodom svedo~ewa dr Vojislava [e{eqa u emisiji Proces TV na Televiziji B 92. ISBN 86-83451-85-2 a)Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju (Hag) Svedo~ewa Istorijska gra|a b) Milo{evi}, Slobodan (1941 ) Su|ewe Istorijska gra|a COBISS.SR-ID 126843148

PredgovorPostoje qudi koji svojim delima rezervi{u vreme za sebe Postoje mesta koja se okade identitetima heroja i `rtava Postoji vreme pro{lo vreme sada{we i vreme budu}e! Izvan svih tih granica koje odre|uju vreme, postoje opet, qudi koji su prevazi{li sve te granice i upisali se u ve~nost! Qudi koji su uo~ili onu retko vidqivu me|u, preko koje ruke postaju krila; preko koje po~iwe ve~nost u koju tek poneki mogu da stanu! Ovo je jedna od tih pri~a Pri~a o ~oveku koji je zbog svoje vizije i hrabrosti da je glasno izgovori i kao najte`u istinu uglavi u u{ne {koqke svih onih koji }e sa velikim nemirom kukavi~ki `iveti ostatak svog intelektualnog `ivota. Ovo je pri~a o ~oveku koji je nedvosmisleno i do kraja jasno pokazao sva lica pomahnitalih savremenih hegemona i zbog toga platio najvi{om cenom -sopstvenom slobodom! Ne}e pro}i dugo, ve} }e se Sarajevo oktobra 1954. u~iti kao mesto ro|ewa jednog od najistaknutijih ideologa srpske slobodarske misli kojeg su savremenici bezuspe{no poku{avali na najrazli~itije na~ine da poni{teizbri{uda mu zatru svaki trag. Uskoro }e se svaki intelektualni poku{aj utemeqewa prava na istorijsku istinu pozivati na delo ovoga ~oveka. Uskoro }e svi koji budu krenuli u potragu za srpskim nacionalnim bi}em, sti}i do iste one police do koje u ovoj potrazi dolazi i autor ovih redova. Do police u biblioteci na kojoj su: Pravo na istinu, Disidentski spomenar Veleizdajni~ki proces, Zato~enik savesti, Hajka na jeretikaIdeologija srpskog nacionalizma! Ukoliko se tu saberete od naleta prezira i uspete da povratite makar, toliko snage da mu glasno priznate da je imao pravo imate {ansu da vas se deca ne zastide kad u nekom budu}em momentu, neko usput bude pomenuo i va{e ime. Pokatkad, kada i autoru ovih redova, koji strpqivo i pomno prati sve te {arene stakli}e kaleidoskopa srpske nacionalne istorije, zaglavi misao u nekoj od malobrojnih sinapsi i okrane sam proces promi{qawa naopakojedan pasus, savr{eni sled nekoliko, tako qudski, jednostavno satkanih re~enica protr~i tim prostorom kojim, prema definiciji na{eg nasle|a, treba da ple{e srpska slobodarska misao. Autor ovih redova je ve} odavno na~isto s tim kakva ga sve odricawa, `rtve i najte`e `ivotne neda}e ~ekaju, te sam egzistencijalni rizik koji se nadvio nad wim i wegovom porodicom, zbog odlu~nosti da do kraja istrajeImam pri tom, u vidu da }utati sve vi{e zna~i i u~estvovati u zlo~ina~kim divqawima. Slaba je uteha ako postoji samo teorijska mogu}nost da oni koji danas }ute i prave se neve{ti jednog dana i progovore, ako tada bude suvi{e kasno, ako se u potpunosti promeni demografska karta Bosne i Hercegovine ako srpski etnos bude iz we definitivno proteran. Ako ve} mostarski proces Risti Radivijevi}u i drugima, tuzlanski Obrenu Jovi}u i drugima, sarajevski Radomiru Kova~evi}u, oni raniji @arku Aleksi}u, @ivojinu Luki}u i Ne|i Jawi}u, su|ewa i {ikanirawa sve{tenika Srpske pravoslav3

ne crkve, progon bawalu~kih univerzitetskih profesora nisu dovoqno re~iti i alarmantni, ako dokumenta koja se ovde prezentuju nisu dovoqno ubedqivo, onda je to dokaz da na{ narod realno i ne zaslu`uje boqu sudbinu od ove koja ga je zadesila. Onda i daqe treba da trpi i da slu`i, da ~eka da ga neke misti~ne i magijske, iracionalne sile oslobode od zla jer sam nije dovoqno sposoban da se uspravi i strese sa sebe trule, ali lepqive i qigave, mre`e kominternovsko-vatikanske zavere. Onda }e se on i daqe kroz pesme zakqinati da ne}e skrenuti sa puta jednog od glavnih ovovekovnih krivaca za sve wegove neda}e i nesre}edr Vojislav [e{eq, Veleizdajni~ki proces. Dakle, prozor koji je dr [e{eq otvorio i sa kojeg govori o vremenu budu}em koje se sada pi{e, je isti onaj prozor sa kojeg su prozorqivi srpski igumani i patrijarsi davali na uzbunu pred opsadom nekrsta u nekom pro{lom vremenu koje je utvrdilo zakonitost istorije da se ponavqa! Ko sa tog prozora makar i jednom pogleda i u daqini ugleda taj svetli srpski hram, zauvek promeni kurs svog `ivota i pridru`i se onima koji su se drznuli da utvrde istinu i wom probude slobodarski duh u naroda koji je osu|en da u krajwem zbiru dobije zbog svoje hristolike prirode. To {to trenutno gubi tek jednu od bitakagubio je i ranije. Ali bi se dizao iz ni{tavila ja~i i ve}i, podupiru}i se na `ivote cara Lazara, Milo{a Obili}a.... Dakle, na `ivotne pri~e onih ~ija je glasno izgovrena istina, `rtva, bila ta energija koja je u bitnim istorijskim (onim prekretnim) momentima popuwavala praznine u duhu naroda koji je nekada davno polo`io zakletvu da }e braniti i odbraniti svaki poku{aj amputacije sopstvenog slobodarskog duha. Nekada Kosovo, danas Hag, jesu istorijska mesta koja }e nesumwivo u}i u srpski ep i dizati mnoge budu}e srpske vojnike na noge kao najsve~anija pesma od koje krv krene da vri u `ilama. Nekada na Kosovu, danas u Hagu srpska istorija pi{e stranice pred kojima }e svaka majka ridati pred sudbinom svog nero|enog sina delom `ele}i da joj zasvetli kao i oni i uznese prezime u nebeske visine; a delom ne daju}i svoje ~edo da prinese `rtvu sopstvenog `ivota za neko vreme koje dolazi, u ime naroda koji ih je iz neznawa razapeo na krst! Tako, sada ukoliko i najmawa sumwa izjeda vas koji boja`qivo, pipkaju}i po ovom mraku, tra`ite pravi put; sumwa u to jesu li svi oni koji se nalaze iza memqivih zidina ha{kih pritvorskih jedinica bili u pravu-prosto, zamenite mesta. Jeste li spremni na tu `rtvu? NisteEto, vam odgovora! Stranice koje }e se re|ati pred va{im o~ima svakako, su svedo~anstvo jednog vremena na prostoru koje je neko odredio da postrada za primer svakome ko pomisli da ima pravo na sopstvenu istinu! Re~i izgovorene tokom dela svedeo~ewa u istorijskom procesu nakada{wem {efu ponosne srpske dr`ave, Slobodanu Milo{evi}u ve} odjekuju u ve~nosti daju}i odgovore koji }e, sasvim smo sigurni, pokrenuti neke druge procese i dovesti ipak ovaj narod u istorijski tok koji mu po genomu pripada. Jedino tako `rtva ha{kih pritvorenika ima smisla. Jedino tako i mi stajemo u red onih koji su se opredelili da kupe kartu za vi{wi `ivot Na kraju, ili na po~etku iz smisla ve~nosti dolaze i u ve~nost odlaze samo oni koji se izbore za pravo na istinu a mi, ostali o nama }e govoriti da smo `iveli u vreme dr [e{eqa. Marina Ragu{4

ME\UNARODNI KRIVI^NI SUD ZA BIV[U JUGOSLAVIJU PREDMET BR. IT-99-37-PT

TU@ILAC ME\UNARODNOG SUDA PROTIV SLOBODANA MILO[EVI]A, MILANA MILUTINOVI]A, NIKOLE [AINOVI]A, DRAGOQUBA OJDANI]A, VLAJKA STOJIQKOVI]A,DRUGA IZMEWENA OPTU@NICATu`ilac Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju, u skladu sa svojim ovla{}ewima iz ~lana 18 Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (daqe u tekstu: Statut Me|unarodnog suda), optu`uje: SLOBODANA MILO[EVI]A MILANA MILUTINOVI]A NIKOLU [AINOVI]A DRAGOQUBA OJDANI]A VLAJKA STOJIQKOVI]A OPTU@ENI: 1. Slobodan MILO[EVI] ro|en je 20. avgusta 1941. godine u Po`arevcu u dana{woj Republici Srbiji (daqe u tekstu: Srbija). Godine 1964. diplomirao je pravo na Univerzitetu u Beogradu i zapo~eo karijeru kao privredni rukovodilac i bankar. Slobodan MILO[EVI] je do 1978. godine bio zamenik direktora, a zatim generalni direktor preduze}a Tehnogas, velikog preduze}a za proizvodwu gasa. Zatim je postao predsednik Beogradske banke (Beobanke), jedne od najve}ih banaka u biv{oj Socijalisti~koj Federativnoj Republici Jugoslaviji (daqe u tekstu: SFRJ), i na tom radnom mestu je ostao do 1983. godine.5

2. Svoju politi~ku karijeru Slobodan MILO[EVI] je zapo~eo 1983. godine. Postao je predsednik Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda 1984. godine. Za predsednika Predsedni{tva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije izabran je 1986, i ponovo 1988. godine. Savez komunista Srbije i Socijalisti~ki savez radnog naroda Srbije ujedinili su se 16. jula 1990; nova stranka je nazvana Socijalisti~ka partija Srbije (daqe u tekstu: SPS), a za wenog predsednika izabran je Slobodan MILO[EVI]. I na dan podizawa ove optu`nice na funkciji je predsednika SPS-a. 3. Slobodan MILO[EVI] je izabran za predsednika Predsedni{tva Srbije 8. maja 1989. godine, i ponovo 5. decembra iste godine. Posle usvajawa novog Ustava Srbije 28. septembra 1990. godine, na vi{estrana~kim izborima odr`anim 9. i 26. decembra 1990. godine, Slobodan MILO[EVI] je izabran na novoustanovqenu funkciju predsednika Srbije; ponovo je izabran 20. decembra 1992. godine. 4. Po isteku dva mandata na funkciji predsednika Srbije, Slobodan MILO[EVI] je 15. jula 1997. izabran za predsednika Savezne Republike Jugoslavije (daqe u tekstu: SRJ), a zvani~no je stupio na du`nost 23. jula 1997. godine. Posle poraza na predsedni~kim izborima odr`anim u septembru 2000. godine, Slobodan MILO[EVI] je 6. oktobra 2000. godine prestao da obavqa ovu funkciju. Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, Slobodan MILO[EVI] je bio na polo`aju predsednika SRJ. 5. Milan MILUTINOVI] ro|en je 19. decembra 1942. godine u Beogradu u dana{woj Srbiji. Milan MILUTINOVI] je diplomirao pravo na Beogradskom univerzitetu. 6. Tokom ~itave svoje politi~ke karijere, Milan MILUTINOVI] je obavqao brojne visoke dr`avne funkcije u Srbiji i SRJ. Milan MILUTINOVI] je bio poslanik u Dru{tveno-politi~kom ve}u i ~lan Odbora za spoqnopoliti~ke odnose Savezne skup{tine; bio je sekretar za obrazovawe i nauku Srbije, ~lan Izvr{nog ve}a Skup{tine Srbije i direktor Srpske narodne biblioteke. Milan MILUTINOVI] tako|e je bio ambasador u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove i ambasador SRJ u Gr~koj. Na du`nost ministra spoqnih poslova SRJ postavqen je 15. avgusta 1995. godine. Milan MILUTINOVI] je ~lan SPS-a. 7. Milan MILUTINOVI] je izabran za predsednika Srbije 21. decembra 1997. godine. Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, Milan MILUTINOVI] je bio na polo`aju predsednika Srbije. 8. Nikola [AINOVI] ro|en je 7. decembra 1948. godine u Boru, Srbija. Diplomirao je na Qubqanskom univerzitetu 1977. godine i ima titulu magistra tehnologije. Politi~ku karijeru je zapo~eo u op{tini Bor, gde je na du`nosti predsednika Skup{tine op{tine Bor bio od 1978. do 1982. godine. 9. Tokom ~itave svoje politi~ke karijere, Nikola [AINOVI] je bio aktivni ~lan Saveza komunista, odnosno SPS-a. Bio je na funkciji predsednika Op{tinskog komiteta Saveza komunista Bora. Za ~lana Glavnog odbora SPS-a i wegovog Izvr{nog odbora Nikola [AINOVI] je iza6

bran 28. novembra 1995. godine. Imenovan je i za predsednika Odbora za pripremu Tre}eg redovnog kongresa SPS-a (odr`anog u Beogradu 2-3. marta 1996. godine). Dana 2. marta 1996. godine Nikola [AINOVI] je izabran za jednog od nekoliko potpredsednika SPS-a. Na tom polo`aju nalazio se do 24. aprila 1997. godine. 10. Nikola [AINOVI] je obavqao vi{e funkcija u vladi Srbije i SRJ. Godine 1989. bio je ~lan Izvr{nog ve}a Skup{tine Srbije i sekretar za industriju, energetiku i tehnologiju Srbije. Za ministra za rudarstvo i energetiku Srbije postavqen je 11. februara 1991. i ponovo 23. decembra 1991. godine. Dana 23. decembra 1991. godine imenovan je i na funkciju potpredsednika Vlade Srbije. Nikola [AINOVI] postavqen je za ministra privrede SRJ 14. jula 1992. i ponovo 11. septembra 1992. godine. Na tu funkciju dao je ostavku 29. novembra 1992. godine. Dana 10. februara 1993. godine Nikola [AINOVI] je izabran za predsednika Vlade Srbije. 11. Dana 22. februara 1994. godine Nikola [AINOVI] je postao potpredsednik Vlade SRJ. Ponovo je imenovan na ovu du`nost u tri naredne vlade: 12. juna 1996, 20. marta 1997. i 20. maja 1998. godine. Slobodan MILO[EVI] je odredio Nikolu [AINOVI]A za svog predstavnika za Kosovo. Nikola [AINOVI] je bio predsednik Komisije za saradwu sa Verifikacionom misijom Organizacije za evropsku bezbednost i saradwu (daqe u tekstu: OEBS) na Kosovu i zvani~ni ~lan srpske delegacije na mirovnim pregovorima u Rambujeu februara 1999. godine. Nikola [AINOVI] prestao je da obavqa du`nost potpredsednika Vlade SRJ na dan ili pre 4. novembra 2000. godine, kada je formirana nova savezna vlada. Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, Nikola [AINOVI] je bio na polo`aju potpredsednika Vlade SRJ. 12. General-pukovnik Dragoqub OJDANI] ro|en je 1. juna 1941. godine u selu Ravni kod U`ica u dana{woj Srbiji. Zavr{io je Pe{adijsku podoficirsku {kolu 1958. godine, a 1964. godine je diplomirao na Vojnoj akademiji kopnene vojske. General-pukovnik Dragoqub OJDANI] je 1985. godine zavr{io Komandno-{tabnu akademiju i [kolu narodne odbrane sa titulom magistra vojnih nauka. Svojevremeno je obavqao du`nost sekretara Saveza komunista u 52. korpusu Jugoslovenske narodne armije (daqe u tekstu: JNA), prete~i 52. korpusa Oru`anih snaga SRJ (daqe u tekstu: VJ). 13. General-pukovnik Dragoqub OJDANI] je 1992. godine bio komandant 37. korpusa JNA, kasnije VJ-a, u U`icu u Srbiji. Dana 20. aprila 1992. godine unapre|en je u ~in general-majora i postao je komandant U`i~kog korpusa. Pod wegovom komandom U`i~ki korpus je anga`ovan u vojnim operacijama u isto~noj Bosni u vreme rata u Republici Bosni i Hercegovini (daqe u tekstu: Bosna i Hercegovina). General-pukovnik Dragoqub OJDANI] je 1993. i 1994. godine slu`io kao na~elnik General{taba Prve armije VJ. Od 1994. do 1996. godine bio je komandant Prve armije. Godine 1996. postao je zamenik na~elnika General{taba VJ-a. Slobodan7

MILO[EVI] je 24. novembra 1998. godine postavio general-pukovnika Dragoquba OJDANI]A za na~elnika General{taba VJ-a, gde je zamenio generala Mom~ila Peri{i}a. General-pukovnik Dragoqub OJDANI] imenovan je za saveznog ministra odbrane 15. februara 2000. i tu funkciju je obavqao do 3. novembra 2000. Penzionisan je iz vojne slu`be predsedni~kim dekretom od 30. decembra 2000. godine. Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, general-pukovnik Dragoqub OJDANI] nalazio se na du`nosti na~elnika General{taba VJ-a. 14. Vlajko STOJIQKOVI] ro|en je 1937. godine u Maloj Krsni u Srbiji. Diplomirao je pravo na Univerzitetu u Beogradu, a zatim se zaposlio u op{tinskom sudu. Nakon toga je postao na~elnik Me|uop{tinskog sekretarijata unutra{wih poslova u Po`arevcu. Vlajko STOJIQKOVI] je bio direktor PIK-a Po`arevac, potpredsednik i predsednik Privredne komore Jugoslavije i predsednik Privredne komore Srbije. 15. Do aprila 1997. godine, Vlajko STOJIQKOVI] je postao potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutra{wih poslova Srbije. Srpska skup{tina je 24. marta 1998. godine izabrala novu vladu, a Vlajko STOJIQKOVI] je imenovan na funkciju ministra unutra{wih poslova Srbije. Tako|e je ~lan Glavnog odbora SPS-a. Vlajko STOJIQKOVI] je 9. oktobra 2000. dao ostavku na funkciju ministra unutra{wih poslova Srbije. Poslanik je u Ve}u Republika u Saveznoj skup{tini. Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, Vlajko STOJIQKOVI] nalazio se na du`nosti ministra unutra{wih poslova Srbije. INDIVIDUALNA KRIVI^NA ODGOVORNOST ^lan 7(1) Statuta Me|unarodnog suda 16. Svaki od optu`enih individualno je odgovoran za zlo~ine za koje se tereti u ovoj optu`nici shodno ~lanovima 3, 5 i (7)1 Statuta Me|unarodnog suda. Optu`eni su planirali, podsticali, naredili, po~inili ili na drugi na~in pomagali i podr`avali planirawe, pripremu ili izvr{ewe tih zlo~ina. Kad u ovoj optu`nici koristi re~ po~inili, tu`ilac nema nameru da sugeri{e da je ijedan od optu`enih li~no fizi~ki po~inio bilo koji od zlo~ina za koji se terete. Re~ po~initi se u ovoj optu`nici odnosi na u~e{}e u zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu u svojstvu saizvr{ioca. Ciq ovog zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata bio je, inter alia, isterivawe znatnog dela albanskog stanovni{tva Kosova sa teritorije pokrajine Kosovo u nastojawu da se obezbedi trajna srpska kontrola nad ovom pokrajinom. Da bi ostvarili ovaj zlo~ina~ki ciq, svaki od optu`enih, deluju}i sam ili u sprezi me|usobno i sa drugim znanim i neznanim licima, zna~ajno je doprineo zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu, koriste}i de jure i de facto ovla{}ewa kojima je raspolagao. 17. Ovaj zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat nastao je najkasnije u oktobru 1998. godine i trajao kroz ceo period u kome su se desili zlo~ini navedeni u ta~kama od 1 do 5 ove optu`nice: po~ev od pribli`no 1. januara 1999. pa do8

18.

19.

20.

21.

20. juna 1999. godine. Vi{e pojedinaca u~estvovalo je u ovom zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu za sve vreme wegovog postojawa, ili, alternativno, u nekom trenutku tokom wegovog postojawa, ukqu~uju}i optu`ene Slobodana MILO[EVI]A, Milana MILUTINOVI]A, Nikolu [AINOVI]A, Dragoquba OJDANI]A, Vlajka STOJIQKOVI]A i druga znana i neznana lica. Zlo~ini nabrojani u ta~kama od 1 do 5 ove optu`nice bili su deo ciqa zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata. Alternativno, zlo~ini nabrojani u ta~kama od 3 do 5 bili su prirodne i predvidive posledice zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata, a optu`eni su bili svesni toga da su takvi zlo~ini verovatni ishod zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata. Uprkos tome {to su bili svesni predvidivih posledica, Slobodan MILO[EVI], Milan MILUTINOVI], Nikola [AINOVI], Dragoqub OJDANI], Vlajko STOJIQKOVI] i druga znana i neznana lica, u~estvovali su u ovom zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu sa znawem i htewem. Svaki od optu`enih i drugih u~esnika u zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu delio je nameru i stawe svesti potrebno za po~iwewe svakog od krivi~nih dela za koje se terete u ta~kama od 1 do 5. Po tom osnovu, prema ~lanu 7(1) Statuta, svaki od optu`enih i drugih u~esnika u ovom zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu snosi individualnu krivi~nu odgovornost za zlo~ine koji se navode u ta~kama od 1 do 5. ^lan 7(3) Statuta Me|unarodnog suda Slobodan MILO[EVI], Milan MILUTINOVI], Nikola [AINOVI], Dragoqub OJDANI] i Vlajko STOJIQKOVI], za vreme dok su se nalazili na polo`ajima nadre|ene vlasti, tako|e snose individualnu krivi~nu odgovornost za dela i propuste svojih podre|enih, u skladu sa ~lanom 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Nadre|eni je odgovoran za krivi~na dela svojih podre|enih ako je znao ili je bilo razloga da zna da se wegovi podre|eni spremaju da po~ine takva dela ili su ih ve} po~inili, a nadre|eni nije preduzeo neophodne i razumne mere da spre~i takva dela ili da kazni wihove po~inioce. Slobodan MILO[EVI] izabran je za predsednika SRJ 15. jula 1997. godine, a na du`nost je stupio 23. jula 1997. godine. Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica bio je na polo`aju predsednika SRJ. Kao predsednik SRJ, Slobodan MILO[EVI] je bio i predsednik Vrhovnog saveta odbrane SRJ. Vrhovni savet odbrane ~ine predsednik SRJ i predsednici republika-~lanica federacije, Srbije i Crne Gore. Vrhovni savet odbrane utvr|uje nacionalni plan odbrane i donosi odluke vezane za VJ. Kao predsednik SRJ, Slobodan MILO[EVI] je imao ovla{}ewa da nare|uje sprovo|ewe nacionalnog plana odbrane i komandovao je VJ-om u ratu i miru u skladu sa odlukama donesenim na Vrhovnom savetu odbrane. Slobodan MILO[EVI], kao vrhovni komandant VJ-a, vr{io je ove du`nosti putem zapovesti, nare|ewa i odluka.9

22. Po Zakonu o odbrani SRJ, Slobodan MILO[EVI], kao vrhovni komandant VJ-a, imao je i komandna ovla{}ewa nad jedinicima republi~ke policije koje su u vreme neposredne ratne opasnosti ili ratnog stawa podre|ene VJ-u. Progla{ewe neposredne ratne opasnosti objavqeno je 23. marta 1999. godine, a ratnog stawa 24. marta 1999. godine. 23. Pored svojih de jure ovla{}ewa, sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica Slobodan MILO[EVI] je imao {iroku de facto kontrolu nad brojnim institucijama koje su bile od su{tinskog zna~aja ili su u~estvovale u vr{ewu krivi~nih dela koja se ovde navode. Slobodan MILO[EVI] je imao {iroku de facto kontrolu nad saveznim institucijama koje su nominalno u nadle`nosti Skup{tine ili Vlade SRJ. Slobodan MILO[EVI] je tako|e imao de facto kontrolu nad funkcijama i institucijama koje su nominalno u nadle`nosti Srbije i wenih autonomnih pokrajina, ukqu~uju}i policijske snage Srbije. Pored toga, Slobodan MILO[EVI] je imao de facto kontrolu nad brojnim aspektima politi~kog i privrednog `ivota SRJ, a posebno nad sredstvima javnog informisawa. Od 1986. godine do po~etka 90-tih godina, Slobodan MILO[EVI] je progresivno sticao de facto kontrolu nad ovim saveznim, republi~kim, pokrajinskim i drugim institucijama. 24. De facto kontrola Slobodana MILO[EVI]A nad dr`avnim organima Srbije, SFRJ, SRJ i drugim delimi~no je proisticala iz wegovog vode}eg polo`aja u dve glavne politi~ke stranke koje su vladale Srbijom od 1986. do 2000. godine, a SRJ-om od 1992. do 2000. godine. Od 1986. do 1990. godine, bio je predsednik Predsedni{tva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, tada vladaju}e stranke u Srbiji. Godine 1990, izabran je za predsednika Socijalisti~ke partije Srbije, stranke koja je nasledila Savez komunista Srbije i Socijalisti~ki savez radnog naroda Srbije. Tokom ~itavog periodadok je bio predsednik Srbije, od 1990. do 1997. godine, i predsednik SRJ, od 1997. do 2000. godine, Slobodan MILO[EVI] je bio i vo|a SPS-a. 25. Najkasnije od oktobra 1988. godine i sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, Slobodan MILO[EVI] je vr{io de factokontrolu nad vladaju}im i rukovode}im institucijama Srbije, ukqu~uju}i MUP. Najkasnije od oktobra 1988. godine, vr{io je de facto kontrolu nad dvema autonomnim pokrajinama Srbije - Kosovom i Vojvodinom - i wihovim predstavnicima u saveznim organima SFRJ i SRJ. Najkasnije od oktobra 1988. godine do sredine 1998. godine, Slobodan MILO[EVI] je tako|e vr{io de facto kontrolu nad vladaju}im i dr`avnim institucijama Republike Crne Gore (daqe u tekstu: Crna Gora), ukqu~uju}i i wihove predstavnike u svim saveznim organima SFRJ i SRJ. 26. Na zna~ajnim me|unarodnim pregovorima, sastancima i konferencijama od 1989. godine i sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, Slobodan MILO[EVI] je bio glavni sagovornik sa kojim je pregovarala me|unarodna zajednica. On je u~estvovao u pregovorima koji su zakqu~eni me|unarodnim sporazumima i kasnije sprovedeni u Srbiji, SFRJ, SRJ i dru10

27.

28.

29.

30. 31.

gde na prostoru biv{e SFRJ. Slobodan MILO[EVI] je, izme|u ostalog, bio glavni predstavnik SFRJ i SRJ na slede}im konferencijama i me|unarodnim pregovorima: na Ha{koj konferenciji 1991. godine; Pariskim pregovorima u martu 1993. godine; Me|unarodnoj konferenciji o biv{oj Jugoslaviji u januaru 1993. godine; pregovorima o Vance-Owenovom mirovnom planu od januara do maja 1993. godine; @enevskim mirovnim pregovorima u leto 1993. godine; sastanku Kontakt grupe juna 1994. godine; pregovorima o prekidu vatre u Bosni i Hercegovini od 9. do 14. septembra 1995. godine; pregovorima o prekidu bombardovawa Severnoatlantskog saveza (NATO) u Bosni i Hercegovini vo|enim od 14. do 20. septembra 1995. godine; i Dejtonskim mirovnim pregovorima u novembru 1995. godine. Kao predsednik SRJ, vrhovni komandant VJ-a i predsednik Vrhovnog saveta odbrane, a u skladu sa svojim de facto ovla{}ewima, Slobodan MILO[EVI] je krivi~no odgovoran za postupke svojih podre|enih u snagama SRJ i Srbije, koje su ukqu~ivale, me|u ostalim, VJ, Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije (daqe u tekstu: MUP), vojne teritorijalne jedinice, jedinice civilne za{tite i druge naoru`ane grupe koje su delovale sa ovla{}ewem, ili sa znawem, petorice optu`enih ili wihovih podre|enih koji su po~inili zlo~ine navedene u ta~kama od 1 do 5 ove optu`nice. Slobodan MILO[EVI], kao predsednik SRJ, vrhovni komandant VJ-a i predsednik Vrhovnog saveta odbrane, tako|e je, ili alternativno, krivi~no odgovoran za dela svojih podre|enih, u skladu sa ~lanom 7(3) Statuta Me|unarodnog suda, ukqu~uju}i me|u ostalim pripadnike VJ i gorepomenute pripadnike drugih snaga SRJ i Srbije, za zlo~ine navedene u ta~kama od 1 do 5 ove optu`nice. Pored toga, shodno svojim de facto ovla{}ewima, Slobodan MILO[EVI] je tako|e, ili alternativno, krivi~no odgovoran za dela svojih podre|enih, u skladu sa ~lanom 7(3) Statuta Me|unarodnog suda, ukqu~uju}i me|u ostalim pripadnike VJ-a i zaposlene u MUP-u, za zlo~ine navedene u ta~kama od 1 do 5 ove optu`nice. Milan MILUTINOVI] je izabran za predsednika Srbije 21. decembra 1997. godine, a na du`nosti predsednika nalazi se i na dan podizawa ove optu`nice. Kao predsednik Srbije, za sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, Milan MILUTINOVI] je bio {ef dr`ave. On predstavqa Srbiju i vodi wene odnose sa stranim dr`avama i me|unarodnim organizacijama. On organizuje pripreme za odbranu Srbije. Kao predsednik Srbije, sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, Milan MILUTINOVI] je bio ~lan Vrhovnog saveta odbrane SRJ i u~estvovao u odlukama vezanim za upotrebu VJ-a. Kao predsednik Srbije, sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, Milan MILUTINOVI] je, zajedno sa Skup{tinom Republike Srbije, imao ovla{}ewa da tra`i izve{taje kako od Vlade Srbije, o pitawima iz wene nadle`nosti, tako i od MUP-a u vezi sa wegovim delatnostima i bezbed11

32.

33.

34.

35.

36.

nosnom situacijom u Srbiji. Kao predsednik Srbije, Milan MILUTINOVI] je raspolagao ovla{}ewem da raspusti Skup{tinu Republike Srbije, a sa wom i Vladu na predlog Vlade, kada za to postoje opravdani razlozi, mada se ovo ovla{}ewe primewuje samo u miru. U slu~aju progla{ewa ratnog stawa ili neposredne ratne opasnosti, Milan MILUTINOVI], kao predsednik Srbije, mogao je da donosi mere koje ina~e spadaju u nadle`nost Skup{tine Republike Srbije, ukqu~uju}i i dono{ewe zakona; te mere mogle su obuhvatati i reorganizaciju Vlade i ministarstava, kao i ograni~ewe odre|enih prava i sloboda. Pored svojih de jure ovla{}ewa, sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, Milan MILUTINOVI] je vr{io zna~ajan de facto uticaj ili kontrolu nad brojnim institucijama koje su bile od su{tinskog zna~aja ili su u~estvovale u vr{ewu zlo~ina koji se ovde navode. Milan MILUTINOVI] je vr{io de facto uticaj ili kontrolu nad funkcijama i institucijama koje su nominalno u nadle`nosti Vlade Srbije i Skup{tine Srbije i wenih autonomnih pokrajina, ukqu~uju}i, me|u ostalim, i policijske snage MUP-a. Na zna~ajnim me|unarodnim pregovorima, sastancima i konferencijama od 1995. godine i za sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, Milan MILUTINOVI] je bio jedan od glavnih sagovornika sa kojim je me|unarodna zajednica vodila pregovore. Milan MILUTINOVI] je, me|u ostalim, bio jedan od glavnih predstavnika SRJ na slede}im konferencijama i me|unarodnim pregovorima: preliminarnim pregovorima o prekidu vatre u Bosni i Hercegovini od 15. do 21. avgusta 1995. godine; sastancima u vezi sa prekidom vatre u Bosni odr`anim u @enevi 7. septembra 1995. godine; nastavku pregovora o prekidu vatre u Bosni i Hercegovini od 9. do 14. septembra 1995. godine; pregovorima o prekidu NATO bombardovawa u Bosni i Hercegovini odr`anim od 14. do 20. septembra 1995. godine; sastanku ministara spoqnih poslova balkanskih zemaqa u Wujorku 26. septembra 1995. godine; i na Dejtonskim mirovnim pregovorima u novembru 1995. godine. Milan MILUTINOVI] je prisustvovao i pregovorima u Rambujeu u februaru 1999. godine. Po Zakonu o odbrani SRJ, Milan MILUTINOVI], kao ~lan Vrhovnog saveta odbrane, imao je i komandna ovla{}ewa nad jedinicama republi~ke policije koje su u vreme neposredne ratne opasnosti ili ratnog stawa podre|ene VJ-u. Progla{ewe neposredne ratne opasnosti objavqeno je 23. marta 1999. godine, a ratnog stawa 24. marta 1999. godine. Kao predsednik Srbije i ~lan Vrhovnog saveta odbrane, Milan MILUTINOVI] je tako|e, ili alternativno, krivi~no odgovoran za dela svojih podre|enih, u skladu sa ~lanom 7(3) Statuta Me|unarodnog suda, ukqu~uju}i, me|u ostalim, pripadnike VJ-a i gorepomenute pripadnike drugih snaga SRJ-a i Srbije, za zlo~ine koji se navode u ta~kama od 1 do 5 ove optu`nice. Pored toga, shodno svojim de facto ovla{}ewima, Milan

12

37.

38.

39.

40.

41.

42.

MILUTINOVI] je krivi~no odgovoran za dela svojih podre|enih, u skladu sa ~lanom 7(3) Statuta Me|unarodnog suda, ukqu~uju}i, me|u ostalim, pripadnike VJ-a i zaposlene u MUP-u, za zlo~ine koji se navode u ta~kama od 1 do 5 ove optu`nice. Nikola [AINOVI] je, 20. maja 1998. godine, ponovo izabran za potpredsednika Vlade SRJ. U tom svojstvu bio je ~lan vlade SRJ koja je, izme|u ostalih zadataka i odgovornosti, formulisala unutra{wu i spoqnu politiku, sprovodila savezno zakonodavstvo, rukovodila i koordinisala rad saveznih ministarstava i organizovala odbrambene pripreme. Pre decembra 1998. godine, Slobodan MILO[EVI] je odredio Nikolu [AINOVI]A za svog izaslanika za Kosovo. Vi{e diplomata i drugih me|unarodnih funkcionera koji su trebali da razgovaraju sa nekim predstavnikom vlade u vezi sa doga|ajima na Kosovu upu}eno je na Nikolu [AINOVI]A. On je imao aktivnu ulogu u pregovorima o uspostavqawu Verifikacione misije OEBS-a za Kosovo, a u~estvovao je i na mnogim drugim sastancima u vezi sa kosovskom krizom. Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, Nikola [AINOVI] je nastupao kao ~ovek za vezu izme|u Slobodana MILO[EVI]A i raznih vo|a kosovskih Albanaca. Na osnovu svog polo`aja potpredsednika Vlade SRJ i uloge odabranog predstavnika Slobodana MILO[EVI]A za Kosovo, Nikola [AINOVI] je vr{io efektivnu kontrolu nad brojnim pojedincima i institucijama koje su bile odsu{tinskog zna~aja, ili u~estvovale, ili bile odgovorne za vr{ewe krivi~nih dela koja se ovde navode. Shodno svojim de facto ovla{}ewima, Nikola [AINOVI] je krivi~no odgovoran za dela svojih podre|enih, u skladu sa ~lanom 7(3) Statuta Me|unarodnog suda, ukqu~uju}i, me|u ostalim, pripadnike VJ-a i zaposlene u MUP-u, za zlo~ine koji se navode u ta~kama od 1 do 5 ove optu`nice. General-pukovnik Dragoqub OJDANI] je imenovan za na~elnika General{taba VJ-a 24. novembra 1998. godine. Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica nalazio se na polo`aju na~elnika General{taba VJ-a. Kao na~elnik General{taba VJ-a, general-pukovnik Dragoqub OJDANI] je komandovao, nare|ivao, izdavao uputstva, donosio propise i na druge na~ine rukovodio VJ-om, na osnovu akata predsednika SRJ i u skladu sa zahtevima komandovawa VJ-om. Kao na~elnik General{taba VJ-a, general-pukovnik Dragoqub OJDANI] je utvr|ivao organizaciju, plan razvijawa i formirawa komandi, jedinica i ustanova VJ-a u skladu sa prirodom i potrebama VJ-a i na osnovu akata donetih od strane predsednika SRJ. Na svom polo`aju vlasti, general-pukovnik Dragoqub OJDANI] je tako|e utvr|ivao plan regrutacije i popune unutar VJ-a i raspored regruta; donosio propise u vezi sa obukom VJ-a; utvr|ivao plan obrazovawa i obuke profesionalnih i rezervnih oficira; i obavqao druge zadatke predvi|ene zakonom.13

43. Kao na~elnik General{taba VJ-a, general-pukovnik Dragoqub OJDANI] ili drugi oficiri koje je on ovlastio raspore|ivao je aktivne oficire, podoficire i vojnike i unapre|ivao podoficire, rezervne oficire i oficire do ~ina pukovnika. Pored toga, general-pukovnik Dragoqub OJDANI] je imenovao predsednika, sudije, tu`ioce i wihove zamenike i sekretare na slu`bu u vojnim disciplinskim sudovima. 44. General-pukovnik Dragoqub OJDANI] je sprovodio pripreme za pozivawe gra|ana na vojnu obavezu i za mobilizaciju VJ-a; sara|ivao sa MUP-om i sa Ministarstvom odbrane SRJ na mobilizaciji organa i jedinica MUP-a, pratio i predlagao mere za re{avawe problema i obave{tavao Vladu SRJ i Vrhovni savet odbrane o sprovo|ewu mobilizacije. 45. General-pukovnik Dragoqub OJDANI], kao na~elnik General{taba VJ-a, po Zakonu o odbrani SRJ imao je i komandna ovla{}ewa nad jedinicama republi~ke policije podre|enim 3. armiji VJ-a u vreme neposredne ratne opasnosti ili ratnog stawa. Progla{ewe neposredne ratne opasnosti objavqeno je 23. marta 1999. godine, a ratnog stawa 24. marta 1999. godine. 46. Kao na~elnik General{taba VJ-a, general-pukovnik Dragoqub OJDANI] je tako|e, ili alternativno, krivi~no odgovoran za dela svojih podre|enih, u skladu sa ~lanom 7(3) Statuta Me|unarodnog suda, ukqu~uju}i, me|u ostalim, pripadnike VJ-a i gorepomenute pripadnike drugih snaga SRJ i Srbije, za zlo~ine navedene u ta~kama od 1 do 5 ove optu`nice. Pored toga, shodno svojim de facto ovla{}ewima, general-pukovnik Dragoqub OJDANI] je tako|e, ili alternativno, krivi~no odgovoran za dela svojih podre|enih, u skladu sa ~lanom 7(3) Statuta Me|unarodnog suda, ukqu~uju}i, me|u ostalim, pripadnike VJ-a i zaposlene u MUP-u, za zlo~ine koji se navode u ta~kama od 1 do 5 ove optu`nice. 47. Vlajko STOJIQKOVI] je imenovan za ministra unutra{wih poslova Srbije 24. marta 1998. godine. Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica Vlajko STOJIQKOVI] je bio na polo`aju ministra unutra{wih poslova Srbije. Kao rukovodilac jednog od dr`avnih ministarstva Srbije, Vlajko STOJIQKOVI] je bio odgovoran za sprovo|ewe zakona, propisa i op{tih akata koje donese Skup{tina, Vlada ili predsednik Srbije. 48. Kao ministar unutra{wih poslova Srbije, Vlajko STOJIQKOVI] je rukovodio radom MUP-a i wegovih slu`benika. On je utvr|ivao strukturu, mandat i obim operacija organizacionih jedinica u okviru MUP-a. Bio je ovla{}en da poziva pripadnike rezervnog sastava MUP-a na vr{ewe du`nosti u vreme mira, i da spre~i aktivnosti koje ugro`avaju bezbednost Srbije. Nare|ewa koja su on i vi{a slu`bena lica MUP-a izdavali pripadnicima MUP-a morala su se obavezno izvr{avati osim u slu~aju da predstavqaju krivi~no delo.14

49. Kao ministar unutra{wih poslova Srbije, Vlajko STOJIQKOVI] je imao ovla{}ewa da preispituje odluke i postupke predstavnika MUP-a. On je razmatrao `albe protiv prvostepenih odluka koje su donosili rukovodioci organizacionih jedinica MUP-a. [tavi{e, bio je ovla{}en da donosi odluke po `albama pojedinaca koje je pritvorila policija. 50. Dana 8. aprila 1999. godine, ovla{}ewa Vlajka STOJIQKOVI]A, kao ministra unutra{wih poslova Srbije, za vreme ratnog stawa pro{irena su te su od tada obuhvatala i raspore|ivawe slu`benika MUP-a na drugu du`nost u okviru MUP-a sve dok za to postoji potreba. 51. Kao ministar unutra{wih poslova Srbije, Vlajko STOJIQKOVI] je bio odgovoran za odr`avawe reda i mira u Srbiji. 52. Kao ministar unutra{wih poslova Srbije, Vlajko STOJIQKOVI] je tako|e, ili alternativno, krivi~no odgovoran za dela svojih podre|enih, u skladu sa ~lanom 7(3) Statuta Me|unarodnog suda, ukqu~uju}i, me|u ostalim, zaposlene u MUP-u i gorepomenute pripadnike drugih snaga SRJ i Srbije, za zlo~ine navedene u ta~kama od 1 do 5 ove optu`nice. Pored toga, shodno svojim de facto ovla{}ewima, Vlajko STOJIQKOVI] je tako|e, ili alternativno, krivi~no odgovoran za dela svojih podre|enih, u skladu sa ~lanom 7(3) Statuta Me|unarodnog suda, ukqu~uju}i, me|u ostalim, zaposlene u MUP-u, za zlo~ine koji se navode u ta~kama od 1 do 5 ove optu`nice. OPTU@BE 53. Nakon {to je zapo~et zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat, po~ev od 1. januara 1999. ili otprilike od tog datuma pa do 20. juna 1999, Slobodan MILO[EVI], Milan MILUTINOVI], Nikola [AINOVI], Dragoqub OJDANI], Vlajko STOJIQKOVI] i druga znana i neznana lica planirali su, podsticali, naredili, po~inili ili na drugi na~in pomagali i podr`avali hotimi~nu i {iroko rasprostrawenu ili sistematsku kampawu terora i nasiqa uperenu protiv albanskog civilnog stanovni{tva koje `ivi na Kosovu u SRJ. 54. Ovu hotimi~nu i {iroko rasprostrawenu ili sistematsku kampawu terora i nasiqa uperenu protiv kosovskog albanskog stanovni{tva vr{ile su snage SRJ i Srbije, postupaju}i po uputstvu, na podsticaj ili uz podr{ku Slobodana MILO[EVI]A, Milana MILUTINOVI]A, Nikole [AINOVI]A, Dragoquba OJDANI]A, Vlajka STOJIQKOVI]A i drugih znanih i neznanih lica. Snage SRJ i Srbije preduzele su operacije usmerene protiv kosovskih Albanaca sa ciqem da se znatan deo kosovskog albanskog stanovni{tva protera sa Kosova u nastojawu da se obezbedi daqa srpska kontrola u pokrajini. Radi postizawa tog ciqa, snage SRJ i Srbije, deluju}i u sprezi, preduzele su dobro planirane i iskoordinirane operacije kao {to je opisano u paragrafima od 55 do 61 u daqem tekstu.15

55. Snage SRJ i Srbije, na na~in koji je bio hotimi~an i {iroko rasprostrawen ili sistematski, silom su proterale stotine hiqada kosovskih Albanaca iz wihovih domova {irom cele pokrajine Kosovo i raselile ih unutar Kosova. Da bi omogu}ile ova proterivawa ili raseqewa, snage SRJ i Srbije su namerno stvarale atmosferu straha i pritiska primenom sile, pretwe silom i delima nasiqa. 56. [irom Kosova, snage SRJ i Srbije vodile su hotimi~nu i {iroko rasprostrawenu ili sistematsku kampawu uni{tavawa imovine albanskih civila na Kosovu. To je postignuto {iroko rasprostrawenim granatirawem gradova i sela; spaqivawem i uni{tavawem imovine koja ukqu~uje ku}e za stanovawe, poqoprivredna gazdinstva, privredne objekte, kulturne spomenike i verske objekte; i uni{tavawe li~ne imovine. Usled tih usagla{enih aktivnosti, sela, gradovi i ~itave oblasti postali su nenastawivi za kosovske Albance. 57. Pored hotimi~nog uni{tavawa imovine u vlasni{tvu albanskih civila na Kosovu, snage SRJ i Srbije su ~inile {iroko rasprostrawena ili sistematska dela brutalnosti i nasiqa nad albanskim civilima na Kosovu da bi odr`ale atmosferu straha, stvorile haos i podstakle stalni strah od smrti. Snage SRJ i Srbije i{le su od sela do sela, a u gradovima i mestima od jednog do drugog dela grada ili mesta, prete}i i proteruju}i stanovnike kosovske Albance. Kosovski Albanci su ~esto zastra{ivani, napadani ili ubijani pred o~ima drugih, ~ime se wihove porodice i kom{ije htelo prisiliti na odlazak. Mnogi kosovski Albanci koji nisu direktno proterani iz svojih mesta pobegli su zbog klime terora koju su stvarala {iroko rasprostrawena ili sistematska batinawa, maltretirawe, seksualno zlostavqawe, protivpravno li{avawe slobode, granatirawe i pqa~ka {irom cele pokrajine. Snage SRJ i Srbije konstantno su kosovske Albance izlagale uvredama, rasnim pogrdama, poni`avaju}im postupcima i drugim oblicima fizi~kog i psihi~kog maltretirawa na osnovu wihove rasne, verske i politi~ke pripadnosti. Raseqavani su kosovski Albanci iz svih delova dru{tva, ukqu~uju}i `ene, decu, i stare i nemo}ne. 58. Hiqade kosovskih Albanaca koji su be`ali iz svojih domova zbog postupawa snaga SRJ i Srbije i hotimi~no stvarane klime terora koja se pro{irila na celu teritoriju Kosova, prikqu~ili su se konvojima prema granici sa Republikom Albanijom (daqe u tekstu: Albanija) i biv{om jugoslavenskom republikom Makedonijom (daqe u tekstu: Makedonija). Du` puta prema grani~nim prelazima, snage SRJ i Srbije dr`ale su kontrolne punktove na kojima su raseqeni kosovski Albanci bili podvrgavani daqim batinawima, otima~ini, razbojni{tvu, maltretirawu, napadima, protivpravnom li{avawu slobode i ubijawu. Ponekad su snage SRJ i Srbije pratile grupe proteranih kosovskih Albanaca do granice. Tim metodama su snage SRJ i Srbije dr`ale pod kontrolom kretawe proteranih kosovskih Albanaca do granica. Raseqeni kosovski Albanci su ~esto do granice Kosova dolazili pe{ice u kolonama od po nekoliko hiqada lica, ili na traktorima, kamionima i prikolicama, kao i vozovima,16

autobusima ili kamionima koje su organizovale i obezbedile snage SRJ i Srbije. 59. Pored toga, hiqade kosovskih Albanaca koji su pobegli iz svojih domova, i na taj na~in bili prisilno preme{teni, zbog postupawa snaga SRJ i Srbije i hotimi~no stvorene klime terora koja se pro{irila celom teritorijom Kosova, morali su potra`iti skloni{te za dane, nedeqe i mesece koje }e provesti u drugim gradovima i selima i/ili po {umama i planinama {irom pokrajine. Neka od tih interno raseqenih lica ostala su unutar pokrajine Kosovo tokom ~itavog perioda na koji se odnosi ova optu`nica, a mnogi su umrli usled te{kih vremenskih uslova, nedovoqnih koli~ina hrane, neadekvatne medicinske nege i iscrpqenosti. Drugi su na kraju pre{li preko neke od granica Kosova sa Albanijom, Makedonijom, Crnom Gorom, ili su pre{li granicu pokrajine prema Srbiji. Snage SRJ i Srbije kontrolisale su i koordinirale kretawe mnogih kosovskih Albanaca raseqenih unutar Kosova sve dok i oni napokon nisu bili proterani sa Kosova. 60. [irom Kosova, u {iroko rasprostrawenom ili sistematskom nastojawu da se proterane kosovske Albance odvrati od povratka svojim domovima, snage SRJ i Srbije harale su i pqa~kale li~nu imovinu i privredne objekte kosovskih Albanaca. Snage SRJ i Srbije su pomo}u masovnih racija, pretwi silom, i nasiqem kosovskim Albancima pqa~kale novac i dragocenosti, a na na~in koji je bio {iroko rasprostrawen ili sistematski, vlasti na grani~nim prelazima SRJ krale su li~na vozila i drugu imovinu kosovskih Albanaca koji su deportovani iz pokrajine. 61. Pored toga, {irom Kosova, snage SRJ i Srbije sistematski su oduzimale i uni{tavale dokumenta za li~nu identifikaciju i saobra}ajne dozvole za vozila koja su pripadala albanskim civilima na Kosovu. Kako su kosovski Albanci isterivani iz svojih domova i upu}ivani ka granicama Kosova, na odabranim punktovima na putu ka grani~nim prelazima i na grani~nim prelazima prema Albaniji i Makedoniji od wih je tra`eno da predaju li~na dokumenta. Ove radwe su preduzimane kako bi se izbrisao svaki trag prisustva deportovanih kosovskih Albanaca na Kosovu i kako bi im se uskratilo pravo na povratak domovima. TA^KA 1 DEPORTACIJA 62. Pozivom na paragrafe od 55 do 61, tu`ilac ih ponovo navodi i uvr{tava u ovu ta~ku. 63. Po~ev od 1. januara 1999. godine ili pribli`no od tog datuma pa sve do 20. juna 1999, snage SRJ i Srbije, postupaju}i po uputstvu, na podsticaj ili uz podr{ku Slobodana MILO[EVI]A, Milana MILUTINOVI]A, Nikole [AINOVI]A, Dragoquba OJDANI]A, Vlajka STOJIQKOVI]A i drugih znanih i neznanih lica, po~inile su dela navedena u paragrafima od 55 do 61, {to je imalo za posledicu prisilnu deportaci17

ju pribli`no 800.000 civila kosovskih Albanaca. Da bi omogu}ile ta proterivawa i raseqavawa, snage SRJ i Srbije su hotimi~no stvarale atmosferu straha i pritiska upotrebom sile, pretwi silom, i nasiqem, kao {to je opisano u paragrafima od 55 do 61 gore. [irom Kosova, snage SRJ i Srbije sistematski su granatirale gradove i sela, palile ku}e za stanovawe i gazdinstva, nanosile {tetu i uni{tavale kulturne i verske ustanove kosovskih Albanaca, ubijale civile kosovske Albance i seksualno zlostavqale kosovske Albanke. Te radwe su vr{ene u svim krajevima Kosova i ta sredstva i metode su kori{}eni {irom pokrajine, ukqu~uju}i i slede}e op{tine: a. Orahovac/Rahovec: Ujutro 25. marta 1999. godine, snage SRJ i Srbije opkolile su selo Celina/Celine tenkovima i oklopnim vozilima. Nakon granatirawa sela, snage SRJ i Srbije u{le su u selo i sistematski harale i pqa~kale iz ku}a sve {to je imalo ikakvu vrednost, palile ku}e i radwe i uni{tile staru yamiju. Ve}ina me{tana kosovskih Albanaca pobegla je u obli`wu {umu pre nego {to su stigle vojska i policija. Na dan 28. marta 1999. snage SRJ i Srbije prisilile su hiqade qudi koji su se skrivali u {umi da iza|u. Po{to su te civile naterali da otpe{a~e do obli`weg sela, mu{karci su odvojeni od `ena, pretu~eni i opqa~kani, i oduzeta su im sva li~na dokumenta. Mu{karci su naterani da otpe{a~e do Prizrena, a na kraju prisiqeni da odu u Albaniju. (i) Dana 25. marta 1999. godine, jedna velika grupa kosovskih Albanaca oti{la je na planinu u blizini sela Nogavac/Nagavc, tako|e u op{tini Orahovac/Rahovec, tra`e}i spas od napada na obli`wa sela. Snage SRJ i Srbije su ih opkolile i narednog dana naredile da 8.000 qudi koji su tu potra`ili skloni{te ode s planine. Kosovski Albanci su prisiqeni da odu u obli`wu {kolu, a zatim su prisilno raspr{eni po obli`wim selima. Tri ili ~etiri dana kasnije, snage SRJ i Srbije u{le su u sela, i{le od ku}e do ku}e i isterivale qude iz ku}a. Na kraju su ih ponovo naterali da u|u u ku}e i rekli im da ne izlaze. Oni koji nisu mogli da se smeste u ku}e morali su da ostanu u automobilima i traktorima koji su bili parkirani nedaleko odatle. Dana 2. aprila 1999. godine, snage SRJ i Srbije po~ele su da granatiraju sela i ubile pritom jedan broj qudi koji su spavali u traktorima i automobilima. Pre`iveli su se uputili ka albanskoj granici. Dok su prolazili kroz druga sela kosovskih Albanaca koja su bila uni{tena, pripadnici snaga SRJ i Srbije su im se rugali. Kada su ovi seqani stigli na granicu, oduzeta su im sva li~na dokumenta. Tokom ovih proterivawa, na celoj terito-riji op{tine Orahovac/Rahovec, snage SRJ i Srbije sistematski su pa-lile ku}e, radwe, kulturne spomenike i verske objekte kosovskih Albanaca. Uni{teno je nekoliko yamija, ukqu~uju}i yamije u Beloj Crkvi/Bellacrk, Brestovcu/Brestovc, Velikoj Kru{i/Krush e Madhe i druge.18

b. Prizren: Dana 25. marta 1999. godine snage SRJ i Srbije opkolile su selo Pirane tenkovima i raznim vojnim vozilima. Selo je granatirano i jedan broj me{tana je poginuo. Nakon toga, snage SRJ i Srbije u{le su u selo i palile ku}e kosovskih Albanaca. Posle napada, preostali me{tani su napustili Pirane i oti{li u susedna sela. U mestu Landovica/Landovice snage SRJ i Srbije zapalile su i te{ko o{tetile staru yamiju. Neki kosovski Albanci koji su be`ali prema mestu Srbici/Serbica ubijeni su ili raweni snajperima. Snage SRJ i Srbije su zatim zapo~ele ofanzivu u okolini Srbice/Serbica i granatirale sela Dowe Retimqe/Reti e Ulet, Retimle/Reti i Randubrava/Randobrave. Seqani, kosovski Albanci, isterani su iz svojih domova i poslati na albansku granicu. Od 28. marta 1999. godine, u samom gradu Prizrenu, snage SRJ i Srbije su i{le od ku}e do ku}e nare|uju}i stanovnicima, kosovskim Albancima, da odu. Bili su prisiqeni da se prikqu~e konvojima vozila i qudi koji su i{li pe{ice do albanske granice. Putem su snage SRJ i Srbije tukle i ubijale mu{karce kosovske Albance, izdvajale iz konvoja kosovske Albanke i te `ene seksualno zlostavqale. Na granici su snage SRJ i Srbije oduzimale sva li~na dokumenta. c. Srbica/Sknderaj: Po~ev od 25. marta 1999. godine ili pribli`no od tog datuma, snage SRJ i Srbije napale su i razorile sela Vo}wak/Vojnike, Leo~ina/Leine, Kladernica/Klladernic, Turicevac/Turiec i Izbica/ Izbic granatirawem i paqewem. Uni{tene su mnoge ku}e, radwe i yamije, ukqu~uju}i yamiju u centru sela ]irez/Qirez. Snage SRJ i Srbije su odvele neke `ene i decu i dr`ale ih u jednoj {tali u ]irezu/Qirez. @ene su podvrgnute seksualnom zlostavqawu, i ukrali su im novac i drugu imovinu. Najmawe osam `ena je prvo seksualno zlostavqano a zatim ubijeno, a wihova tela su ba~ena u tri bunara u selu ]irez/Qirez. Dana 28. marta 1999. ili pribli`no tog datuma, grupa od najmawe 4.500 kosovskih Albanaca iz ovih sela okupila se u selu Izbica/Izbic, gde su pripadnici snaga SRJ i Srbije od ovih kosovskih Albanaca tra`ili novac i odvojili mu{karce od `ena i dece. Veliki broj mu{karaca je zatim ubijen. Pre`ivele `ene i deca prisilno su u grupi preba~eni prema Klini/Klin, \akovici/Gjakov i na kraju do albanske granice. d. Suva Reka/Suhareke: Ujutro 25. marta 1999. godine, snage SRJ i Srbije opkolile su mesto Suva Reka/Suhareke. Tokom narednih dana policajci su i{li od ku}e do ku}e, pretili, napadali i ubijali stanovnike kosovske Albance i pod pretwom oru`ja odveli mnoge qude iz wihovih domova. Mnoge ku}e i radwe koje su pripadale kosovskim Albancima zapaqene su, a o{te}ena je yamija u Suvoj Reci/Suharek. Policija je oterala `ene, decu i starce, a tada su snage SRJ i Srbije ubile odre|eni broj mu{karaca. Kosovski Albanci bili su prisiqeni da be`e, probijaju}i se u kamionima, traktorima i prikolicama prema granici sa Albanijom. Dok su prelazili granicu, oduzeta su im sva dokumenta i novac.19

(i) Dana 31. marta 1999. godine, otprilike 80.000 kosovskih Albanaca raseqenih iz sela u op{tini Suva Reka/Suhareke okupilo se u blizini mesta Belanica/Bellanice. Slede}eg dana, snage SRJ i Srbije granatirale su selo Belanica/Bellanice, prisiqavaju}i raseqena lica da be`e prema albanskoj granici. Pre nego {to su pre{li granicu, oduzeta su im sva li~na dokumenta. e. Pe}/Pej: Dana 27. i 28. marta 1999. godine ili pribli`no tih datuma, u gradu Pe}/Pej, snage SRJ i Srbije i{le su od ku}e do ku}e prisiqavaju}i kosovske Albance na odlazak. Neke ku}e su zapaqene, a u vi{e qudi je pucano iz vatrenog oru`ja. Vojnici i policajci bili su razme{teni du` svake ulice i usmeravali kosovske Albance ka centru grada. Kada su qudi stigli do centra grada, oni koji nisu imali kola ili vozila bilu su prisiqeni da u|u u autobuse ili kamione kojima su odvezeni u grad Prizren. Pred Prizrenom su kosovski Albanci prisiqeni da iza|u iz autobusa i pe{a~e oko 15 kilometara do albanske granice, gde im je nare|eno da predaju svoja dokumenta snagama SRJ i Srbije pre nego {to pre|u granicu. f. Kosovska Mitrovica/Mitrovic: Po~ev od 25. marta 1999. ili pribli`no od tog datuma pa sve do polovine aprila 1999. godine, snage SRJ i Srbije po~ele su se sistematski kretati kroz grad Kosovska Mitrovica/Mitrovice. Ulazili su u ku}e kosovskih Albanaca i nare|ivali stanarima da odmah iza|u iz ku}e i idu na autobusku stanicu. Neke ku}e su zapaqene pa su stanari bili prisiqeni da pobegnu u druge delove grada. Spaqena je i o{te}ena najmawe jedna yamija u gradu. U periodu od tri nedeqe snage SRJ i Srbije nastavile su da proteruju kosovske Albance, stanovnike tog grada. Tokom tog perioda je imovina u vlasni{tvu kosovskih Albanaca uni{tavana, kosovskim Albancima je otiman novac, vozila i druge vrednosti, a kosovske Albanke su seksualno zlostavqane. Sli~no se ponovilo i u drugim selima u op{tini Kosovska Mitrovica/Mitrovic, u kojima su snage SRJ i Srbije isterale kosovske Albance iz wihovih domova a sela razorile. Kosovski Albanci, stanovnici ove op{tine, prisiqavani su da se prikqu~e konvojima koji su i{li prema albanskoj granici prolaze}i kroz mesta Srbica/Skenderaj, Pe}/Pej, \akovica/Gjakov i Prizren. Na putu do granice, pripadnici snaga SRJ i Srbije pqa~kali su im dragocenosti i oduzimali im li~na dokumenta. g. Pri{tina/Prishtin: Po~ev od 24. marta 1999. ili pribli`no od tog datuma pa sve do kraja maja 1999. godine, srpska policija je obilazila ku}e kosovskih Albanaca u gradu Pri{tina/Prishtin i prisiqavala stanare na odlazak. U toku ovih prisilnih proterivawa jedan broj qudi je ubijen. Mnogi od onih koji su isterani iz svojih domova oti{li su direktno na `elezni~ku stanicu, dok su drugi potra`ili skloni{te u obli`wim naseqima. Stotine etni~kih Albanaca, koje je na svakoj raskrsnici usmeravala srpska policija, okupili su se na `elezni~koj stanici, a20

zatim su, posle dugog ~ekawa bez hrane i vode, ukrcani u pretrpane vozove ili autobuse. Oni koji su ukrcani u vozove stigli su do sela \eneral Jankovi}/Hani i Elezit u blizini makedonske granice. Za vreme putovawa vozom mnogim qudima su oduzeta li~na dokumenta. Kada su si{li iz voza, snage SRJ i Srbije su kosovskim Albancima rekle da do Makedonije pe{a~e hodaju}i prugom po{to je okolni prostor miniran. Oni koji su poku{ali da se sakriju u Pri{tini/Prishtin na kraju su isterani na sli~an na~in. Tokom ovih prisilnih proterivawa, jedan broj qudi je ubijen, a nekoliko `ena je seksualno zlostavqano. (i) U istom periodu, snage SRJ i Srbije ulazile su u sela u op{tini Pri{tina/Prishtine gde su pretukle i ubile mnoge kosovske Albance, otele im novac, opqa~kale wihovu imovinu i spalile im ku}e. Mnogi seqani su kamionima odvezeni u grad Glogovac/Gllogoc u op{tini Glogovac/Gllogoc. Odatle su vozom preba~eni do mesta \eneral Jankovi}/Hani e Elezit i nastavili pe{ke do makedonske granice. Drugima su, nakon {to su se probili do grada Uro{evac/Ferizaj, snage SRJ i Srbije naredile da se ukrcaju na voz za \eneral Jankovi}/Hani e Elezit, odakle su pe{ice pre{li granicu i u{li u Makedoniju. h. \akovica/Gjakov: Do marta 1999. godine broj stanovnika u gradu \akovica/Gjakov zna~ajno je porastao zbog velikog broja interno raseqenih lica koja su napu{tala svoja sela be`e}i pred hotimi~nim granatirawem od strane snaga SRJ i Srbije tokom 1998. godine, i be`e}i od oru`anog sukoba izme|u tih snaga i Oslobodila~ke vojske Kosova. Stalno kretawe tih interno raseqenih lica poja~ano je nakon 24. marta 1999. kad su se, nakon nasilnih proterivawa u gradu \akovica/Gjakov, mnoga interno raseqena lica vratila iz grada \akovica/Gjakov u okolna sela, iz kojih }e ih snage SRJ i Srbije ponovo proterati. Srpske snage su kontrolisale i koordinirale kretawe ovih interno raseqenih lica na putu iz ovih sela u grad \akovica/Gjakov i natrag, a na kraju i do granice izme|u Kosova i Republike Albanije. Oni koji su i{li pe{ice poslati su iz grada \akovica/Gjakov direktno na jedan od nekoliko grani~nih prelaza. Oni koji su putovali motornim vozilima usmeravani su tako da pre granice i prelaska u Republiku Albaniju skrenu prema gradu Prizrenu. (i) Po~ev od 24. marta 1999. ili pribli`no od tog datuma pa sve do 11. maja 1999, snage SRJ i Srbije po~ele su da prisiqavaju stanovnike grada \akovica/Gjakove na odlazak. Snage SRJ i Srbije rasporedile su se po gradu i idu}i od ku}e do ku}e nare|ivale kosovskim Albancima da napuste svoje domove. U nekim slu~ajevima qudi su ubijani, a mnogima je pre}eno smr}u. Mnoge ku}e i radwe koje su pripadale kosovskim Albancima zapaqene su, dok su radwe Srba bile za{ti}ene. Dana 24. marta 1999. godine, stara yamija u Rogovu/Rogov i istorijska ~etvrt u \akovici/Gjakov, gde je bio i bazar, yamija Hadum i islamska biblioteka pored we, bili su me|u nekoliko kulturnih objekata koji su veli21

kim delom i/ili potpuno uni{teni. U periodu od 2. do 4. aprila 1999. godine, na hiqade kosovskih Albanaca koji su `iveli u gradu \akovica/Gjakove i susednim selima prikqu~ili su se velikoj koloni, bilo pe{ice ili kolima, kamionima i traktorima, i krenuli prema granici s Albanijom. Snage SRJ i Srbije usmeravale su qude koji su be`ali na unapred odre|ene pravce, a putem su na kontrolnim punktovima ve}ini kosovskih Albanaca oduzimani li~ni dokumenti i automobilske tablice. U nekim slu~ajevima, za prevoz lica do granice s Albanijom kori{}eni su kamioni jugoslovenske vojske. (ii) Pored toga, krajem marta i u aprilu 1999. godine, snage SRJ i Srbije silom su proterale kosovske Albance, stanovnike mnogih sela u op{tini \akovica/Gjakov, izme|u ostalog iz sela Dobro{/Dobrosh, Korenica/Korenic i Meja/Mej. Mnogim stanovnicima je zatim nare-|eno, ili im je bilo dozvoqeno, da se vrate u svoja sela, da bi ih snage SRJ i Srbije ponovo odatle proterale. U ranim jutarwim ~asovima 27. aprila 1999. ili otprilike u to vreme, snage SRJ i Srbije krenule su u veliku ofenzivu na doline Carragoj, Eerenik i Trava (op{tina \akovica/Gjakov), i na preostale stanovnike gorepomenutih sela, u nameri da isteraju stanovni{tvo iz tog kraja. Ovde je raspore|en veliki broj vojnika i policajaca, i postavqeno nekoliko kontrolnih punktova. U mestima Meja/Mej, Korenica/Korenic i Meja Orize/Orize, veliki ali jo{ uvek neutvr|eni broj kosovskih Albanaca, civila mu{kog pola, izdvojen je iz mase seqana koji su be`ali, odveden i pogubqen. Tokom celog tog dana su seqani, pred direktnim pretwama snaga SRJ i Srbije, napu{tali svoje ku}e i prikqu~ivali se nekom od nekoliko konvoja izbeglica na traktorima, kowskim zapregama i u kolima, i na kraju pre{li u Albaniju. Mnogim kosovskim Albancima snage SRJ i Srbije su pre nego {to }e pre}i granicu oduzele li~na dokumenta. i. Gwilane/Gjilan: Snage SRJ i Srbije u{le su u mesto Prilepnica/Perlepnice dana 6. aprila 1999. godine ili pribli`no tog datuma i naredile stanovnicima da ga napuste rekav{i im da }e slede}eg dana to mesto biti minirano. Me{tani su oti{li i poku{ali da odu do drugog sela, ali su ih snage SRJ i Srbije vratile. Stanovnici Prilepnice/Perlepnice su 13. aprila 1999. godine ponovo obave{teni da se grad do slede}eg dana mora evakuisati. Slede}eg jutra me{tani, kosovski Albanci, oti{li su konvojem u kome je bilo otprilike 500 vozila. Ubrzo po{to su me{tani oti{li, ku}e u Prilepnici/Prlepnic su zapaqene. [irom op{tine Gwilane/Gjilan snage SRJ i Srbije sistematski su palile i uni{tavale ku}e, radwe, kulturne spomenike i verske objekte kosovskih Albanaca, me|u ostalim yamiju u Vla{tici/Vlashtic. Kosovski Albanci iz drugih sela u op{tini Gwilane/Gjilan tako|e su isterani iz svojih domova. Na hiqade raseqenih lica iz sela kao {to su @egra/Zhegr, Nosaqe/Nosal i Vladovo/Lladov sklonilo se u selo Dowa Stubla/Stublle e Poshtme u op{tini Vitina. Mnoga od tih raseqenih22

lica iz Gwilana/Gjilan pre{la su granicu pokrajine sa Srbijom, gde su bili `rtve {ikanirawa i maltretirawa sli~nih onim koje su do`iveli na Kosovu, pre nego {to su u{li u Makedoniju. Drugi su putovali direktno u Makedoniju. Kad su kosovski Albanci stigli na granicu sa Makedonijom, snage SRJ i Srbije oduzele su im li~na dokumenta. j. Uro{evac/Ferizaj: U periodu od 24. marta do 14. aprila 1999. godine, snage SRJ i Srbije granatirale su i napadale sela u op{tini Uro{evac /Ferizaj, ukqu~uju}i sela Biba/Bibe, Muhayer Prelez/Prelez i Muhaxherve, Raka/Rakaj i Staro Selo, ubiv{i odre|eni broj wihovih stanovnika. Nakon granatirawa, snage SRJ i Srbije su ulazile u neka sela, me|u ostalima Papaz i Sojevo/Sojev, i nare|ivale stanovnicima da ih napuste. Drugi kosovski Albanci, iz sela Varo{ Selo/Varosh i Mirosavqe/Mirosal, pobegli su iz sela kad su u wih u{le srpske snage. Nakon {to su stanovnici napustili svoje ku}e, vojnici i policajci su ih zapalili. Raseqena lica su oti{la u grad Uro{evac/Ferizaj, gde se ve}ina ukrcala na vozove kojima su odvezeni na grani~ni prelaz za Makedoniju u mestu \eneral Jankovi}/Hani i Elezit. Srpske snage su qude iz voza uputile da po pruzi otpe{a~e do granice. Drugi su do istog grani~nog prelaza iz Uro{evca/Ferizaj putovali u konvojima. Na granici su im srpske snage oduzele sva dokumenta. k. Ka~anik/Kaanik: U periodu izme|u marta i maja 1999. godine, snage SRJ i Srbije napale su sela u op{tini Ka~anik i sam grad Ka~anik. Napad je imao za posledicu razarawe ku}a i verskih objekata izme|u ostalog i yamije u Kotlini/Kotline i Ivaji/Ivaje. (i) Dana 8. marta 1999. ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije napale su i delimi~no spalile selo Kotlina/Kotlin. Dana 24. marta 1999, snage SRJ i Srbije ponovo su napale Kotlinu/Kotlin iz te{kog naoru`awa i vojnicima. Mnogi mu{ki stanovnici Kotlina/Kotlin pobegli su tokom tog napada u obli`we {ume, a `enama, deci i starcima su snage SRJ i Srbije naredile da se ukrcaju na kamione kojima su odvezeni u grad Ka~anik. Oni koji nisu stali u kamione morali su za wima pe{a~iti prema Ka~aniku/Kaaniku. U tom napadu je ubijen odre|eni broj mu{kih stanovnika Kotline/Kotlin, ukqu~uju}i najmawe 17 mu{karaca ~ija tela su ba~ena u bunare. Pre nego {to }e oti}i iz Kotline/Kotlin, snage SRJ i Srbije su spalile ostatak sela. Mnogi od onihkoji su pre`iveli prebegli su u Makedoniju. (ii) Dana 27. i 28. marta 1999. ili pribli`no tih datuma, snage SRJ i Srbije napale su grad Ka~anik. Pripadnici snaga SRJ i Srbije {ikanirali su, zatvarali, tukli i pucali u mnoge stanovnike Ka~anika, kosovske Albance. Hiqade lica pobeglo je u obli`we {ume i na kraju pe{ice pre{lo granicu sa Makedonijom. Druga raseqena lica iz grada Ka~anika i okolnih sela pe{ice su oti{la do sela Stagovo/Stagov, gde su se ukrcali na vozove kojima su odvezeni do makedonske granice.23

(iii) Dana 13. aprila 1999. ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije opkolile su selo Slatina/Sllatin i zaseok Vata. Nakon {to su granatirali selo, pe{adija i policija su u{li u selo i pqa~kali i palili ku}e. U toj akciji je iz vatrenog oru`ja ubijeno 13 civila. Nakon ovog napada ve}ina stanovnika Slatine/Sllatin prebegla je u Makedoniju. (iv) Dana 25. maja 1999. ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije napale su selo Dubrava/Lisnaj u op{tini Ka~anik. Tokom napada, snage SRJ i Srbije ubile su nekoliko kosovskih Albanaca, stanovnika Dubrave/Lisnaj. Mnogi stanovnici Dubrave/Lisnaj okupili su se u konvoju na traktorima i prikolicama i prebegli u Makedoniju. Drugi me{tani su pobegli u druga sela ili u {ume pre nego {to }e naposletku pre}i makedonsku granicu. l. De~ani/Dean: Dana 29. marta 1999. ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije opkolile su i napale selo Beleg i okolna sela u op{tini De~ani/Dean. Snage SRJ i Srbije i{le su od ku}e do ku}e govore}i me{tanima da smesta napuste svoje ku}e. Oko 300 mu{karaca, `ena i dece iseqeno je iz svojih ku}a i okupqeno na obli`woj poqani u selu Beleg. Snage SRJ i Srbije naredile su svim mu{karcima i `enama da skinu ode}u, te im je oduzeta sva li~na imovina. Mu{karci su odvojeni od `ena i dece i odvedeni u podrum jedne nedovr{ene ku}e u blizini tog poqa. @enama i deci je nare|eno da odu u drugu ku}u. Tokom te no}i seksualno su zlostavqane najmawe tri `ene. Slede}eg dana, snage SRJ i Srbije su me{tanima rekle da napuste selo kamionima i traktorima i odu u Albaniju. m. Vu~itrn/Vushtrri: Dana 27. marta 1999. ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije po~ele su da pale ku}e u gradu Vu~itrn/Vushtrri i spalile glavnu gradsku yamiju. Dana 2. maja 1999. ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije napale su vi{e sela severoisto~no od grada Vu~itrna/Vushtrri, ukqu~uju}i sela Skrovna/Skrom, Slakovce/Sllakofc, Ceelija/Ceceli i Gorwa Sudimqa/Studime e Eprme. Me{tani su isterani iz svojih domova, a mnoge wihove ku}e, radwe i verski objekti su potpuno izgoreli. Me{tani, kao i lica koja su ranije raseqena iz drugih mesta u op{tini Vu~itrn/Vushtrri, bili su prisiqeni da oforme konvoj u kome je bilo oko 20.000 qudi i koji se kretao putem kroz kawon Studime prema gradu Vu~itrnu/Vushtrri. Tokom no}i od 2. na 3. maj 1999. godine, snage SRJ i Srbije su maltretirale, tukle i ubile pribli`no 104 kosovska Albanca, a mnogim drugim otele vredne stvari. Snage SRJ i Srbije zato~ile su hiqade kosovskih Albanaca iz ovog konvoja u poqoprivrednoj zadruzi u blizini grada Vu~itrna/Vushtrri. Dana 3. maja 1999. ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije su u poqoprivrednoj zadruzi odvojile mu{karce u dobi za vojsku, kosovske Albance, od `ena, dece i starijih osoba. @ene, deca i starci kosovski Albanci upu}eni su u Albaniju, a odre|eni broj mu{karaca kosovskih Albanaca bio je prisiqen da odveze ta vozila sa `enama, decom i starcima24

do granice sa Albanijom. Snage SRJ i Srbije su prebacile stotine mu{karaca u dobi za vojsku, kosovskih Albanaca, iz poqoprivredne zadruge u zatvor u selu Smrekovrica/Smrakonc. Nakon nekoliko nedeqa zato~eni{tva u ne~ove~nim uslovima, u kome su bili podvrgnuti batinawima, mu~ewu i ubijawu, mnogi od tih mu{karaca kosovskih Albanaca preba~eni su u selo Zur/Zhur, u blizini albanske granice, i prisiqeni da pre|u granicu sa Albanijom. Ovim delima i propustima, Slobodan MILO[EVI], Milan MILUTINOVI], Nikola [AINOVI], Dragoqub OJDANI], Vlajko STOJIQKOVI] i druga znana i neznana lica, planirali su, podsticali, naredili, po~inili ili na drugi na~in pomagali i podr`avali planirawe, pripremu ili izvr{ewe slede}eg dela: Ta~ka 1: Deportacija, ZLO^IN PROTIV ^OVE^NOSTI, ka`wiv po ~lanu 5(d) Statuta Me|unarodnog suda. TA^KA 2 DRUGA NEHUMANA DELA (PRISILNO PREME[TAWE) 64. U odnosu na one kosovske Albance koji su interno raseqeni unutar teritorije Kosova, pozivom na paragrafe 55 61, a naro~ito paragraf 59, tu`ilac ih ponovo navodi i uvr{tava u ovu ta~ku. Ovim delima i propustima, Slobodan MILO[EVI], Milan MILUTINOVI], Nikola [AINOVI], Dragoqub OJDANI], Vlajko STOJIQKOVI] i druga znana i neznana lica, planirali su, podsticali, naredili, po~inili ili na drugi na~in pomagali i podr`avali planirawe, pripremu ili izvr{ewe slede}eg dela: Ta~ka 2: Druga nehumana dela (prisilno preme{tawe), ZLO^IN PROTIV ^OVE^NOSTI, ka`wiv po ~lanu 5(i) Statuta Me|unarodnog suda. TA^KE 3 4 UBISTVO 65. Pozivom na paragrafe 55 63, tu`ilac ih ponovo navodi i uvr{tava u ovu ta~ku. 66. Po~ev od 1. januara 1999. godine ili pribli`no od tog datuma pa sve do 20. juna 1999, snage SRJ i Srbije, postupaju}i po uputstvu, na podsticaj ili uz podr{ku Slobodana MILO[EVI]A, Milana MILUTINOVI]A, Nikole [AINOVI]A, Dragoquba OJDANI]A, Vlajka STOJIQKOVI]A i drugih znanih i neznanih lica, ubile su na stotine civila kosovskih Albanaca. Ta ubistva vr{ena su na na~in koji je bio {iroko rasprostrawen ili sistematski {irom pokrajine Kosovo i imala su za posledicu smrt mnogobrojnih mu{karaca, `ena i dece. Me|u slu~ajevima masovnih ubijawa nalaze se i slede}i:25

a. Na dan 15. januara 1999. godine ili pribli`no tog datuma, u ranim jutarwim ~asovima, snage SRJ i Srbije napale su selo Ra~ak (op{tina [timqe/Shtime). Nakon granatirawa, kasnije istog jutra u selo su u{le snage SRJ i Srbije i po~ele da vr{i pretres idu}i od ku}e do ku}e. Po celom selu pucali su na me{tane koji su poku{avali da pobegnu pred snagama SRJ i Srbije. Grupa od oko 25 mu{karaca poku{ala je da se sakrije u jednoj zgradi, ali su ih otkrile snage SRJ i policije. Tukli su ih, a zatim odveli na obli`we brdo gde su ubijeni iz vatrenog oru`ja. Snage SRJ i Srbije ubile su ukupno oko 45 kosovskih Albanaca u Ra~ku i wegovoj okolini. (Ubijena lica ~ija su imena poznata navedena su u Prilogu A koji je prilo`en kao dodatak ovoj optu`nici.) b. Na dan 25. marta 1999. godine ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije opkolile su i napale selo Bela Crkva/Bellacerke (op{tina Orahovac/ Rahovec). Mnogi me{tani Bele Crkve/Bellacrk be`ali su uz reku Belaja pored sela i bili prisiqeni da se sklone pod `elezni~kim mostom. Pribli`avaju}i se mostu, snage SRJ i Srbije otvorile su vatru na jedan broj me{tana i ubile 12 lica, od kojih su desetoro bile `ene i deca. Jedno dvogodi{we dete je pre`ivelo ovaj incident. Snage SRJ i Srbije su zatim naredile ostalim seqanima da iza|u iz korita potoka, i u tom trenutku odvojili mu{karce i starije de~ake od starih mu{karaca, `ena i male dece. Snage SRJ i Srbije su mu{karcima i starijim de~acima naredili da se svuku, a zatim su im sistematski opqa~kali sve vredne stvari. @enama i deci je tada nare|eno da krenu prema obli`wem selu Zrze/Xrx. Jedan lekar iz Bele Crkve/Bellacrk je poku{ao da razgovara sa komandantom snaga koje su ih napale, ali je ustreqen, kao i wegov ne}ak. Ostalim mu{karcima i starijim de~acima je zatim nare|eno da se vrate u korito potoka. Kada su poslu{ali, snage SRJ i Srbije su na te mu{karce i starije de~ake otvorile vatru i ubile oko 65 kosovskih Albanaca. Jedan broj mu{karaca i starijih de~aka je pre`ivio ovaj incident koji su videla i druga lica sakrivena u blizini. Pored toga, snage SRJ i Srbije ubile su i {estoricu mu{karaca koje su otkrile u wihovom skloni{tu u obli`wem kanalu za navodwavawe. (Ubijena lica ~ija su imena poznata navedena su u Prilogu B koji je prilo`en kao dodatak ovoj optu`nici.) c. Na dan 25. marta 1999. godine ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije napale su sela Mala Kru{a/Krushe e Vogel i Velika Kru{a/Krushe e Madhe (op{tina Orahovac/Rahovec). Me{tani Male Kru{e/Krushe e Vogel potra`ili su zaklon u {umovitom podru~ju pored Male Kru{e/Krushe e Vogel, odakle su mogli da vide kako srpski policajci sistematski pqa~kaju i pale wihove ku}e. Me{tani su se kasnije sklonili u ku}u Sedje Batushe, sme{tenu na ivici sela Mala Kru{a/Krush e Vogel. U toku jutra 26. marta 1999. godine snage SRJ i Srbije otkrile su seqane. Snage SRJ i Srbije su `enama i maloj deci naredili da napuste to podru~je i odu u Albaniju. Snage SRJ i Srbije su zatim zato~ile i pretresle mu{karce i de~ake i oduzeli im li~na dokumenta i vredne26

stvari. Nakon toga su snage SRJ i Srbije naredile mu{karcima i de~acima da, pod pretwom smrti, pe{ice odu do jedne nenaseqene ku}e u Maloj Kru{i/Krush e Vogel. Snage SRJ i Srbije prisilile su ove mu{karce i de~ake da u|u u ku}u. Kada su se mu{karci i de~aci sakupili u ku}i, snage SRJ i Srbije su na ovu grupu otvorile vatru iz mitraqeza. Posle nekoliko minuta paqbe, snage SRJ i Srbije su ku}u zapalile kako bi tela izgorela. U pucwavi i plamenu poginulo je oko 105 kosovskih Albanaca, mu{karaca i de~aka. (Ubijena lica ~ija su imena poznata navedena su u Prilogu C koji je prilo`en kao dodatak ovoj optu`nici.) d. Dana 26. marta 1999. godine ili pribli`no tog datuma, u jutarwim ~asovima, snage SRJ i Srbije opkolile su deo oko kompleksa porodi~nih ku}a porodice Berisha u Suvoj Reci/Suhareke (op{tina Suva Reka/ Suharek). U blizinu ku}a postavqeni su tenkovi, cevi uperenih u ku}e. Snage SRJ i Srbije su stanarima jedne od ku}a naredile da iza|u. Mu{karci su odvojeni od `ena i dece i {est ~lanova ove porodice je ubijeno. Snage SRJ i Srbije su preostale ~lanove porodice poterale u pravcu jednog kafi}a. Ove ~lanove porodice naterale su da, zajedno sa tri druge grupe {ire porodice Berisha, u|u u taj kafi}. Zatim su u kafi} u{le snage SRJ i Srbije i otvorile vatru na qude koji su se nalazili unutra. U kafi} je uba~en i eksploziv. U toj akciji su ubijena najmawe 44 civila, a drugi su te{ko raweni. Tela `rtava su potom izvu~ena iz kafi}a i utovarena u prikolicu jednog kamiona, koji se zatim odvezao u pravcu Prizrena. Tri rawene osobe, koje su bile uba~ene me|u druga tela, isko~ile su iz kamiona na putu za Prizren. Predmeti koji su pripadali najmawe {estoro ubijenih u kafi}u na|eni su u tajnoj masovnoj grobnici na poligonu za ve`be iz ga|awa VJ-a u blizini Koru{e/Korisha. Pored toga, li~na dokumenta koja su pripadala najmawe petoro ubijenih u kafi}u na|ena su na le{evima ekshumiranim iz tajne masovne grobnice u Batajnici, pokraj Beograda, u Srbiji. (Ubijena lica ~ija su imena poznata navedena su u Prilogu K koji je prilo`en kao dodatak ovoj optu`nici.) e. Uve~e 26. marta 1999. godine ili pribli`no u to vreme, u gradu \akovica/Gjakove, snage SRJ i Srbije do{le su u ku}u na broju 134a u ulici Ymer Grezda. @ene i deca koji su bili u ku}i odvojeni su od mu{karaca i nare|eno im je da odu na sprat. Snage SRJ i Srbije su zatim pucale i ubile {est mu{karaca kosovskih Albanaca koji su bili u ku}i. (Imena ubijenih navedena su u Prilogu D koji je prilo`en kao dodatak ovoj optu`nici.) f. Dana 26. marta 1999. godine ili pribli`no tog datuma, u jutarwim ~asovima, snage SRJ i Srbije napale su selo Padali{te/Padalisht (op{tina Istok/Istog). Ulaze}i u selo, snage SRJ i Srbije pucale su na ku}e i me{tane koji su poku{avali da pobegnu. Osam ~lanova porodice Beke Imeraja isterani su i ubijeni ispred svoje ku}e. Drugi me{tani27

sela Padali{te/Padalishte ubijeni su u svojim domovima i u koritu potoka u blizini sela. Snage SRJ i Srbije ubile su ukupno oko 20 kosovskih Albanaca iz Padali{ta/Padalishte. (Ubijena lica ~ija su imena poznata navedena su u Prilogu E koji je prilo`en kao dodatak ovoj optu`nici.) g. Na dan 27. marta 1999. godine ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije napale su selo Izbica/Izbice (op{tina Srbica/Sknderaj) iz te{kog naoru`awa. Najmawe 4.500 seqana iz Izbice/Izbic i okolnih sela potra`ilo je uto~i{te na jednoj poqani u Izbici/Izbice. Dana 28. marta 1999. godine, snage SRJ i Srbije opkolile su seqane, a zatim im pri{le tra`e}i novac. Nakon {to su snage SRJ i Srbije otele seqanima vredne stvari, mu{karci su odvojeni od `ena i male dece. Mu{karci su zatim podeqeni u dve grupe, od kojih je jedna poslata na obli`we brdo, a druga u korito obli`weg potoka. Snage SRJ i Srbije su tada otvorile vatru na obe grupe mu{karaca, pri ~emu je poginulo najmawe 116 mu{karaca, kosovskih Albanaca. Tako|e na dan 28. marta 1999, `ene i deca okupqeni u Izbici/Izbic bili su prisiqeni da napuste to podru~je i pe{ice krenu prema Albaniji. Na jednoj traktorskoj prikolici sedile su dve `ene invalidi koje nisu mogle da hodaju. Snage SRJ i Srbije su traktorsku prikolicu zapalile i te dve `ene su `ive izgorele. (Lica ubijena u Izbici/Izbic~ija su imena poznata navedena su u Prilogu F koji je prilo`en kao dodatak ovoj optu`nici). h. Kasno uve~e 1. aprila 1999. ili pribli`no u to vreme i u ranim jutarwim ~asovima 2. aprila 1999. godine, snage SRJ i Srbije su zapo~ele akciju u delu grada \akovici/Gjakove koji se zove Qerim. Tokom nekoliko sati, snage SRJ i Srbije su silom ulazile u ku}e kosovskih Albanaca u Qerimu, ubijale stanare i zatim palile zgrade. Uni{teno je na desetine ku}a i poginulo vi{e od 50 lica. Na primer, u ku}i u ulici Milo{ Gili}/Millosh Gilic broj 157, snage SRJ i Srbije su pucale u stanare a zatim zapalile ku}u. U pucwavi i po`arima koje su zapalile snage SRJ i Srbije, na toj jednoj lokaciji je poginulo 20 kosovskih Albanaca, od kojih 19 `ena i dece. (Lica ubijena na toj lokaciji ~ija su imena poznata navedena su u Prilogu G koji je prilo`en kao dodatak ovoj optu`nici.) i. U ranim jutarwim ~asovima 27. aprila 1999. ili pribli`no u to vreme, snage SRJ i Srbije krenule su masovno u napad na kosovske Albance, stanovnike dolina Carragojs, Erenik i Trava (op{tina \akovica/Gjakov) u nameri da isteraju stanovni{tvo iz tog podru~ja. Ovde je upotrebqen veliki broj pripadnika snaga SRJ i Srbije i postavqeno nekoliko kontrolnih punktova. Celog tog dana, seqani su napu{tali svoje domove pred direktnom pretwom snaga SRJ i Srbije i prikqu~ivali se nekom od nekoliko konvoja izbeglica na traktorima, kowskim zapregama i u kolima. U Meji/Mej, Korenici/Korenic i Meji Orize/Orize, iz mase seqana koji su be`ali izdvojen je velik i jo{ neutvr|en broj civi28

la mu{karaca, kosovskih Albanaca, i odveden. Mnogi od ovih mu{karaca pogubqeni su po kratkom postupku, a nestalim se jo{ uvek smatra 300 lica. Li~na dokumenta koja su pripadala najmawe sedmoro osoba posledwi put vi|enih kod Meje/Mej 27. aprila 1999, na|ena su na le{evima ekshumiranim iz tajne masovne grobnice u Batajnici, pored Beograda, u Srbiji. (Ubijena lica ~ija su imena poznata navedena su u Prilogu I koji je prilo`en kao dodatak ovoj optu`nici.) j. Dana 2. maja 1999, ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije napale su nekoliko sela severoisto~no od grada Vu~itrn/Vushtrri, ukqu~uju}i sela Skrovna/Skrom, Slakovce /Sllakofc, Ceceli/Cecelija i Gorwa Sudimqa/Studime e Eperm. Me{tani su isterani iz svojih domova, a mnoge wihove ku}e, radwe i verski objekti potpuno su spaqeni. Nakon toga su ih prisilili da se prikqu~e konvoju od oko 20.000 qudi koji se putem kroz kawon Studime kretao u pravcu Vu~itrna/Vushtrri. Tokom tih dejstava, snage SRJ i Srbije maltretirale su, tukle i pqa~kale kosovske Albance koji su putovali u tom konvoju i ubile oko 104 kosovska Albanca. (Ubijena lica ~ija su imena poznata navedena su u Prilogu H koji je prilo`en kao dodatak ovoj optu`nici.) k. Dana 22. maja 1999. godine ili pribli`no tog datuma, u ranim jutarwim ~asovima, jedno uniformisano lice u zatvorskom kompleksu Dubrava/Dubrave (op{tina Istok/Istog) objavio je sa stra`arnice da svi zatvorenici treba da uzmu svoje li~ne stvari i da se postroje na sportskom terenu zatvorskog kompleksa kako bi ih prebacili u zatvor u Ni{u, u Srbiji. Za veoma kratko vreme na sportskom terenu se okupilo na stotine zatvorenika sa torbama u kojima su bile li~ne stvari i postrojilo se u redove da sa~ekaju prevoz. Bez upozorewa, uniformisana lica su na zatvorenike otvorila vatru sa stra`arnice, iz otvora na zidu koji okru`uje kompleks i mitraqeskih gnezda sa druge strane zida. Mnogi zatvorenici su na mestu poginuli, a drugi su raweni. (i) Dana 23. maja 1999. ili pribli`no tog datuma, u popodnevnim ~asovima, snage SRJ i Srbije bacale su ru~ne bombe i pucale u odvodne kanale, kanalizaciju, zgrade i podrume, i na taj na~in ubile i ranile i mnoge druge zatvorenike koji su na tim mestima potra`ili zaklon nakon onoga {to se desilo prethodnog dana. Ubijeno je ukupno oko 50 zatvorenika. (Mnogi od ubijenih jo{ uvek nisu identifikovani, a lica za koja se zna da su ubijena i ~ija su imena poznata navedena su u Prilogu J koji je prilo`en kao dodatak ovoj optu`nici.) l. U periodu od marta 1999. do maja 1999. godine, snage SRJ i Srbije pokrenule su niz masovnih ofanzivnih dejstava na vi{e sela u op{tini Ka~anik/Kaanik, ~iji je ishod bila smrt preko 100 civila. (i) Na dan 24. marta 1999, ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije napale su selo Kotlina/Kotline. U toku napada spaqena je ve}ina ku}a, a najmawe 17 lica je ubijeno. Neki od ubijenih su bili uhva}eni u {umi, pogubqeni i ba~eni u bunare. U te bunare je onda odozgo ba~en eksploziv.29

(ii) Na dan 13. aprila 1999. godine ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije opkolile su selo Slatina/Sllatine i zaseok Vata/Vata. Nakon granatirawa, u selo su u{li pe{adija i policija i opqa~kali i zapalili ku}e. Tokom ove akcije iz vatrenog oru`ja je ubijeno 13 civila. (iii) Na dan 21. maja 1999. godine ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije opkolile su selo Stagovo/Stagove. Stanovnici ovog sela su poku{ali da pobegnu u planine isto~no od sela. Tokom ove akcije je poginulo najmawe 12 lica. Selo je najve}im delom opqa~kano i spaqeno. (iv) Na dan 25. maja 1999. godine ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije opkolile su selo Dubrava/Lisnaje. Kada su ove snage u{le u selo, stanovnicima je nare|eno da se okupe kod {kole i da iza|u iz sela na traktorima. Zatim su mu{karci odvojeni od `ena i dece. Tokom ove akcije ubijena su ~etvorica. Pored toga, ubijena su i ~etiri ~lana porodice Qorri dok su poku{avali da pobegnu u {umu. (Lica ubijena u op{tini Ka~anik ~ija su imena poznata navedena su u Prilogu L koji je prilo`en kao dodatak ovoj optu`nici.) Ovim delima i propustima, Slobodan MILO[EVI], Milan MILUTINOVI], Nikola [AINOVI], Dragoqub OJDANI], Vlajko STOJIQKOVI] i druga znana i neznana lica, planirali su, podsticali, naredili, po~inili ili na neki drugi na~in pomagali i podr`avali planirawe, pripremu ili izvr{ewe slede}eg dela: Ta~ka 3: Ubistvo, ZLO^IN PROTIV ^OVE^NOSTI, ka`wiv prema ~lanu 5(a) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 4: Ubistvo, KR[EWE ZAKONA I OBI^AJA RATOVAWA, ka`wivo prema ~lanu 3 Statuta Me|unarodnog suda i sankcionisano ~lanom 3(1)(a) (ubistvo) @enevskih konvencija. TA^KA 5 PROGONI 67. Pozivom na paragrafe 55 66, tu`ilac ih ponovo navodi i uvr{tava u ovu ta~ku. 68. Po~ev od 1. januara 1999. godine, ili pribli`no tog datuma, pa sve do 20. juna 1999, snage SRJ i Srbije, postupaju}i po uputstvu, na podsticaj ili uz podr{ku Slobodana MILO[EVI]A, Milana MILUTINOVI]A, Nikole [AINOVI]A, Dragoquba OJDANI]A, Vlajka STOJIQKOVI]A i drugih znanih i neznanih lica, koristile su se sredstvima i metodama izlo`enim u paragrafima od 55 do 66 da bi sprovele kampawu progona kosovskog albanskog civilnog stanovni{tva na politi~koj, rasnoj ili verskoj osnovi. Ti progoni su ukqu~ivali, me|u ostalim, slede}a sredstva i na~ine: a. Prisilno preme{tawe i deportaciju od strane snaga SRJ i Srbije pribli`no 800.000 civila kosovskih Albanaca, kao {to je opisano u paragrafima od 55 do 64.30

b. Ubistvo stotina civila kosovskih Albanaca od strane snaga SRJ i Srbije, kao {to je opisano u paragrafima od 65 do 66. c. Seksualno zlostavqawe kosovskih Albanaca, naro~ito `ena, od strane snaga SRJ i Srbije, ukqu~uju}i seksualno zlostavqawe opisano u paragrafima 57 i 63. d. Bezobzirno razarawe ili nano{ewe {tete verskim objektima kosovskih Albanaca. Tokom i nakon napada na gradove i sela, snage SRJ i Srbije sistematski su nanosile {tetu i uni{tavale kulturne spomenike i muslimanska sveta mesta. [irom pokrajine su yamije granatirane, paqene i ru{ene eksplozivom. Ovi incidenti ukqu~uju i slede}e: nano{ewe {tete i/ili uni{tavawe yamija u Vu~itrnu/Vushtrri, Suvoj Reci/Suharek, Celini/Celin, Rogovu/Rogov, Beloj Crkvi/Bellacrk, ]irezu/Qirez, Kotlini/Kotline, Ivaji/Ivaj, Brestovcu/Brestovc, Velikoj Kru{i/Krush e Madhe, Kosovskoj Mitrovici/Mitrovic, Vla{tici/ Llashtic, Landovici/Landovic i \akovici/Gjakov, kao {to je opisano u paragrafu 63. Ovim delima i propustima, Slobodan MILO[EVI], Milan MILUTINOVI], Nikola [AINOVI], Dragoqub OJDANI], Vlajko STOJIQKOVI] i druga znana i neznana lica, planirali su, podsticali, naredili, po~inili ili na neki drugi na~in pomagali i podr`avali planirawe, pripremu ili izvr{ewe slede}eg dela: Ta~ka 5: Progoni na politi~koj, rasnoj ili verskoj osnovi, ZLO^IN PROTIV ^OVE^NOSTI, ka`wiv prema ~lanu 5(h) Statuta Me|unarodnog suda. OP[TI NAVODI 69. Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, na Kosovu u SRJ postojalo je stawe oru`anog sukoba. 70. Sva dela i propusti koji se navode kao zlo~ini protiv ~ove~nosti bili su deo {iroko rasprostrawenog ili sistematskog napada uperenog protiv albanskog civilnog stanovni{tva na Kosovu u SRJ. DODATNE ^IWENICE 71. Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija nalazi se u ju`nom delu Republike Srbije, konstitutivne republike SRJ. Teritorija koju danas ~ini SRJ bila je deo SFRJ. Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija grani~i se na severu i severozapadu sa Crnom Gorom, drugom konstitutivnom republikom SRJ. Na jugozapadu, Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija grani~i se sa Republikom Albanijom, a na jugu sa Makedonijom. Glavni grad Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija je Pri{tina/Prishtine. 72. Godine 1990, Socijalisti~ka Republika Srbija proglasila je novi Ustav kojim su, izme|u ostalog, promeweni nazivi republike i autonomnih pokrajina. Naziv Socijalisti~ka Republika Srbija promewen je u Republi31

73.

74.

75.

76.

77.

ka Srbija, naziv Socijalisti~ka Autonomna Pokrajina Kosovo promewen je u Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija (daqe u tekstu za oba naziva: Kosovo), a naziv Socijalisti~ka Autonomna Pokrajina Vojvodina promewen je u Autonomna Pokrajina Vojvodina (daqe u tekstu: Vojvodina). U istom tom periodu, Socijalisti~ka Republika Crna Gora promenila je naziv u Republika Crna Gora. Godine 1974, novim Ustavom SFRJ je vlast decentralizovana i prenesena sa centralne vlade na {est konstitutivnih republika. U okviru Srbije, Kosovu i Vojvodini data je znatna autonomija, ukqu~uju}i kontrolu nad obrazovnim sistemom, sudstvom i policijom. Tako|e su dobili sopstvene pokrajinske skup{tine i bili su zastupqeni u Skup{tini, Ustavnom sudu i Predsedni{tvu SFRJ. Prema popisu stanovni{tva iz 1981. godine, posledwem na kome je u~estvovalo skoro celokupno stanovni{tvo, Kosovo je ukupno imalo pribli`no 1.585.000 stanovnika, od ~ega su 1.227.000 (77 odsto) stanovnika bili Albanci, a 210.000 (13 odsto) su bili Srbi. Za 1991. godinu postoje samo procene broja stanovnika jer su kosovski Albanci bojkotovali popis sproveden te godine. Prema uop{tenim procenama broj stanovnika na Kosovu u vreme na koje se odnosi ova optu`nica iznosio je izme|u 1.800.000 i 2.100.000, od ~ega su oko 85-90 odsto bili kosovski Albanci, dok su 5-10 odsto ~inili Srbi. Tokom osamdesetih godina, Srbi su izra`avali zabrinutost zbog diskriminacije koju je prema wima sprovodilo pokrajinsko rukovodstvo na ~ijem su ~elu bili kosovski Albanci, dok su kosovski Albanci izra`avali zabrinutost zbog ekonomske zaostalosti i zahtevali ve}u politi~ku liberalizaciju i status republike za Kosovo. Od 1981. godine pa nadaqe, kosovski Albanci su izlazili na demonstracije koje su vojska SFRJ i policijske snage Srbije suzbijale. U aprilu 1987. godine Slobodan MILO[EVI], koji je 1986. godine izabran za predsednika Predsedni{tva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, otputovao je na Kosovo. Na sastancima sa lokalnim srpskim rukovodstvom i u govoru pred skupom Srba, Slobodan MILO[EVI] je podr`ao srpski nacionalisti~ki program. Time je odstupio od partijske i dr`avne politike koja je jo{ od vremena osnivawa Jugoslavije posle Drugog svetskog rata, pod rukovodstvom Josipa Broza Tita, ograni~avala ispoqavawe nacionalisti~kih ose}awa. Od tog trenutka Slobodan MILO[EVI]je koristio rastu}i talas srpskog nacionalizma kako bi oja-~ao centralizovanu vlast u SFRJ. Septembra 1987. godine Slobodan MILO[EVI] i wegovi sledbenici preuzeli su kontrolu nad Centralnim komitetom Saveza komunista Srbije. Slobodan MILO[EVI] je 1988. godine ponovo izabran za predsednika Predsedni{tva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. Sa tog uticajnog polo`aja, Slobodan MILO[EVI] je mogao daqe da ja~a svoju politi~ku mo}.

32

78. Od jula 1988. godine do marta 1989. godine, u Vojvodini i Crnoj Gori do{lo je do niza demonstracija i skupova podr{ke Slobodanu MILO[EVI]U takozvane antibirokratske revolucije. Ovi protesti su doveli do smewivawa pokrajinskog, odnosno republi~kog rukovodstva a nove vlade, koje su bile wegovi du`nici, tada su podr`ale Slobodana MILO[EVI]A. 79. Istovremeno, u Srbiji su se sve ~e{}e ~uli zahtevi da se Kosovo stavi pod ja~u srpsku kontrolu, pa su tim povodom odr`avane brojne demonstracije. Dana 17. novembra 1988. godine visoki albanski politi~ki funkcioneri na Kosovu smeweni su sa rukovode}ih polo`aja u Pokrajini, a umesto wih su imenovani qudi lojalni Slobodanu MILO[EVI]U. Po~etkom 1989. godine, Skup{tina Srbije predlo`ila je amandmane na Ustav Srbije kojima }e Kosovu biti oduzeta ve}ina autonomnih ingerencija, ukqu~uju}i i kontrolu nad policijom, obrazovnom i ekonomskom politikom, izbor zvani~nog jezika, kao i pravo veta na daqe promene Ustava Srbije. Kosovski Albanci su masovno demonstrirali protiv predlo`enih promena. Po~etkom februara 1989. godine, {trajk albanskih rudara na Kosovu doveo je do daqeg zatezawa situacije. 80. Zbog politi~kih previrawa, Predsedni{tvo SFRJ je 3. marta 1989. godine proglasilo da se situacija u Pokrajini pogor{ala i da ugro`ava poredak, integritet i suverenitet zemqe. Vlada je tada uvela specijalne mere kojima je odgovornost za javnu bezbednost sa vlade Srbije prenela na saveznu vladu. 81. Skup{tina Kosova sastala se 23. marta 1989. godine u Pri{tini/Prishtine i izglasala usvajawe predlo`enih ustavnih amandmana, pri ~emu se ve}ina delegata kosovskih Albanaca uzdr`ala od glasawa. I pored toga {to nije postojala potrebna dvotre}inska ve}ina u Skup{tini, predsednik Skup{tine je proglasio da su amandmani usvojeni. Skup{tina Srbije je 28. marta 1989. godine izglasala usvajawe ustavnih promena, ~ime je prakti~no ukinuta autonomija data Ustavom iz 1974. godine. 82. Dok su se na Kosovu de{avale ove promene, Slobodan MILO[EVI] je jo{ vi{e oja~ao svoju politi~ku mo} postav{i predsednik Srbije. Slobodan MILO[EVI] je izabran za predsednika Predsedni{tva Srbije 8. maja 1989. godine, a wegov izbor je zvani~no potvr|en 6. decembra 1989. godine. 83. Po~etkom 1990. godine, kosovski Albanci organizovali su masovne demonstracije tra`e}i ukidawe specijalnih mera. U aprilu 1990. godine, Predsedni{tvo SFRJ ukinulo je specijalne mere i povuklo najve}i deo saveznih policijskih snaga, a Srbija je preuzela odgovornost za sprovo|ewe policijskih mera na Kosovu. 84. U julu 1990. godine, Skup{tina Srbije donela je odluku o raspu{tawu Skup{tine Kosova, ubrzo nakon {to je 114 poslanika od 123 predstavnika kosovskih Albanca u Skup{tini usvojilo nezvani~nu rezoluciju kojom Kosovo progla{avaju ravnopravnim i nezavisnim entitetom u okviru33

85.

86.

87.

88.

89.

90.

SFRJ. U septembru 1990. godine, mnogi od tih istih poslanika kosovskih Albanaca proglasili su ustav Republike Kosovo. Godinu dana kasnije, u septembru 1991. godine, kosovski Albanci odr`ali su nezvani~ni referendum na kome su u ogromnoj ve}ini glasali za nezavisnost. Dana 24. maja 1992. godine, kosovski Albanci odr`ali su nezvani~ne izbore za skup{tinu i predsednika Republike Kosovo. Dana 16. jula 1990. godine, Savez komunista Srbije i Socijalisti~ki savez radnog naroda Srbije udru`ili su se u Socijalisti~ku partiju Srbije (SPS), a Slobodan MILO[EVI] izabran je za wenog predsednika. Kao naslednik Saveza komunista, SPS je postao najja~a politi~ka stranka u Srbiji, a Slobodan MILO[EVI] je kao predsednik SPS-a imao znatnu mo} i uticaj na mnoga podru~ja vlasti, kao i na privatni sektor. Milan MILUTINOVI] i Nikola [AINOVI] zauzimali su istaknute polo`aje u SPS-u. Nikola [AINOVI] je bio ~lan Glavnog odbora i Izvr{nog odbora stranke i wen potpredsednik, a Milan MILUTINOVI] je izabran za predsednika Srbije 1997. godine kao kandidat SPS-a. Posle usvajawa novog Ustava Srbije 28. septembra 1990. godine, Slobodan MILO[EVI] je na vi{estrana~kim izborima odr`anim 9. i 26. decembra 1990. godine izabran za predsednika Srbije; ponovo je izabran 20. decembra 1992. godine. U decembru 1991. godine, Nikola [AINOVI] imenovan je za potpredsednika Vlade Srbije. Nakon {to je Kosovu 1989. godine prakti~no ukinuta autonomija, na Kosovu dolazi do sve ve}ih politi~kih podela. Krajem 1990. godine i tokom cele 1991. godine hiqade kosovskih Albanaca lekara, nastavnika, profesora, radnika, policajaca i dr`avnih slu`benika otpu{teno je s posla. Lokalni sud na Kosovu je ukinut, a mnoge sudije smewene. Nasiqe policije nad kosovskim Albancima poja~ano je. U ovom periodu, nezvani~no albansko rukovodstvo na Kosovu sledilo je politiku nenasilnog gra|anskog otpora i po~elo je da uspostavqa sistem nezvani~nih, paralelnih institucija u oblasti zdravstvene za{tite i obrazovawa. Krajem juna 1991. godine, SFRJ je po~ela da se raspada u nizu ratova koji su usledili jedan za drugim, u Republici Sloveniji (daqe u tekstu: Slovenija), Republici Hrvatskoj (daqe u tekstu: Hrvatska) i Bosni i Hercegovini. Slovenija je 25. juna 1991. godine proglasila nezavisnost od SFRJ, {to je dovelo do izbijawa rata; mirovni sporazum postignut je 8. jula 1991. godine. Hrvatska je svoju nezavisnost proglasila 25. juna 1991. godine, {to je dovelo do borbi izme|u hrvatskih vojnih snaga s jedne strane i JNA, paravojnih jedinica i Vojske Republike Srpske Krajine s druge. Bosna i Hercegovina proglasila je nezavisnost 6. marta 1992. godine, {to je posle 6. aprila 1992. godine dovelo do rata {irokih razmera. Dana 27. aprila 1992. godine SFRJ je rekonstituisana kao SRJ. U to vreme JNA je reorganizovana u VJ. U ratu u Bosni i Hercegovini