ВИСОКА ПОЉОПРИВРЕДНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА - ШАБАЦ

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: СТАТЕГИЈСКО-ПОСЛОВНО ПЛАНИРАЊЕ

Тема: ИНДУСТРИЈСКА ПОЛИТИКА И РЕСТРУКТУРУРАЊЕ

Ментор: Бошко Војиновић Студент: Драгослава Зекановић 228/1

Шабац, 2014

Садржај:

1. Увод ........................................................................................................................................ 12. Шта је индустрија? ................................................................................................................ 2

2.1. Обележја индустрије ....................................................................................................... 2

2.2. Шта је индустријализација? ....................................................................................... 2-3

3. Шта је индустријска политика? ........................................................................................... 43.1. Фаза деиндустријализације .........................................................................................

4-54. Индустријска политика EU ............................................................................................... 5-65. Фазе индустријализације ...................................................................................................... 6 6. Поређење реалне стопе индустријске производње RH S .................................................. 77. Анализа индустријске структуре ......................................................................................... 88. Структура индустријске производње RH према главним индустријским групацијама

у 1998 години ......................................................................................................................... 99. Индустријска производња и број запослених ................................................................... 1010. Индустрија и међународна размена ............................................................................. 11-1211. Реструктурирање ................................................................................................................. 12

11.1. Процес пословног преокрета ............................................................................ 12-1311.2. Финансијско реструктурирање ........................................................................ 13-1411.3. Реструктурирање пословног процеса .................................................................... 14 11.4. Реструктурирање прихода ............................................................................... 14- 1511.5. Реструктурирање производа и цена ....................................................................... 1511.6. Реструктурирање организационог усавршавања и раста .................................... 15

12. Садржина програма реструктурирања .............................................................................. 1613. Закључак ............................................................................................................................... 1714. Литература ........................................................................................................................... 18

1. Увод

Процес реструктурирања индустрије Србије и јачање њене конкурентности на домаћем и страним тржиштима, у условима процеса придруживања EU, намеће потребу за новом индустријском политиком и циљевима. Србија мора дефинисати и хармонизовати циљеве, мере и инструменте индустријске политике новом концепту индустријске политике EU, дефинисаном "Лисабонском стратегијом" и њеним ревизијама. Нова индустријска политика мора да буде прилагођена окружењу, да делује у оквиру тржишног механизма и да непосредно утиче на усмеравање индустријске производње. Индустријска производња је у 2009. години била за 2,9% већа него у 2001, а учешће индустрије у стварању бруто домаћег производа опало је са 21,7% у 2001. на 17,5% у 2008. години.

Према претпоставкама новог модела раста и развоја, просечни годишњи пораст индустријске производње у периоду 2011-2020. пројектован је на 6,9%, а, у оквиру укупне индустрије, прерађивачка индустрија треба да се увећава годишње по просечној стопи од 7,3%. Претпоставља се релативно бржи раст средње и високо технолошких области индустрије (електронска индустрија, производња саобраћајних средстава, хемијска индустрија и производња машина и уређаја). Раст производње ће подржати масивне инвестиције с тим да се удео прерађивачке индустрије у укупном приливу страних директних инвестиција (СДИ)са постојећих 30% у наредној декади мора подићи на око 40% (укупан прилив СДИ у прерађивачкуиндустрију би у том случају морао да премаши девет милијарди евра). Активности којима се може подстаћи реиндустријализација и којима се могу достићи постављени циљеви разврставамо у тригрупе: побољшање пословног амбијента, индиректне и директне државне мере. Индиректне мересу гаранције и осигурање, техничка помоћ, специ � чни организациони облици подршке пословању, иновативна мобилизација нансијских� средстава. Директне мере подразумевају кредитирањепривреде кроз одговарајуће развојне институције према јасно постављеним принципима. У институционалном смислу, потребно је превођење дисперзованих развојних активности државе уједну институцију.

2. Шта је индустрија?

Индустрија је производна делатност или скуп производних делатности (скуп грана производње) у којима се предмети одвојени од природе или на други начин расположиви различитим усмераваним и контролисаним процесима уз примену техничких, технологијских, организацијских и других људских достигнућа трансформишу у добра и вредности којима уз високу ефикасност задовољавају различите производне потребе и потребе у финалној потрошњи.

Према актуалној националној класификацији делатности (NKD), усклађеној с класификацијом EU, појам индустрија је синоним за индустријски сектор привреда с делатностима: "C - рударство и вађење", "D- Прерађивачка индустрија", "C – Снабдевање електричном енергијом, плином и водом".

2.1. Обележја индустрије

Производња темељена на развоју и примени науке, технике и технологије; Велика подела рада, специјализација, кооперација, колективни рад, огромна

производња, велике серије, континуирани рад, висока производност рада, разноврсни предмети рада, бројни финални производи уједначених квалитета и трајања;

Искључиво тржишна производња; Доминантан утицај на привредни и друштвени развој; Ширење индустријског деловања на подручје услуга.

Земља мора задовољити барем један од три критерије да бих се сматрала индустријализованом:

да око 25% народног дохотка изворно остварује у индустријском сектору да око 60% укупне индустријске производње остварује у прерађивачкој индустрији да је око 10% укупног становништва запослено у индустрији

2.2. Шта је то индустријализација?

Индустријализација значи:

развијање индустрије, развијање индустријског начина производње и пословања у целокупној

националној економији и друштву.

производност рада прерађивачке индустрије неупоредиво је већа него оне у традиционалној пољопривреди;

индустријски развој има велику улогу у политици запошљавања.

Слика бр.1.

приказ индустр

ије

3. Шта је то индустријска политика?

Индустријска политика је део шире економске и развојне политике усмерена на развој индустрије и индустријског начина производње и деловања у привредним и изван привредним делатностима.

Ако је економска политика свесна активност, тј. укупност средстава, инструмената и мера у одређеном друштву (држави) усмерених на остваривање развојних циљева онда је део тако широко схваћене економске политике и политика развоја (свесна активност усмерена на укупни развој и развој појединих подручја и делатности (сектора) привреде. Разумљиво да је онда и индустријска политика део такве шире економске политике и политике развоја.

Чињенице да индустрија, индустријализација и индустријска политика имају комплекснопривредно, развојно и друштвено деловање често индустријска политика изискује прилагођавање укупне развојне политике.

Слика бр.2. развој индустрије

Слика бр.3.

приказ индустр

ије

Удeo индустрије у структури друштвеног производа и запослености након почетка индустријализације расте и то различито у појединим фазама;

Брзим развојем сектора услуга овај се удeo релативно смањује, али задржава велику важност у целини развоја и пољопривредне структуре.

3.1. Фаза деиндустријализације

раст индустријске производње је спорији од укупног раста у чијој структури производње углавном постаје доминантан сектор услуга;

води земље према постиндустријском друштву; у већини индустријских развијених земаља удео индустрије у друштвеном производу

досегнуо је свој максимум седамдесетих година прошлог века, а након тога се смањује те наступа фаза деиндустријализације.

Удео појединог сектора у привредном развоју националне економије

4. Индустријска политика EU

Индустрија још увек чини једну од главних полуга раста готово сваке економије, а њен развитак гледано кроз традиционалну теоријску основу чине:

пораст акумулације физичког капитала и знања; помак рада и капитала према секторима, где је њихово кориштење ефикасније и који

су праћени изнадпросечним растом потражње; диверсификација економске структуре која утиче на мању ниво изложености

променама услова трговања и помацима потражње; диверсификација уз наглашену специјализацију на начин да се остварују

компаративне и конкурентске предности.

EU је следом своје стратегије индустријскога развитка дефинисала индустријску политику којој је циљ структурним прилагођавању и активним реструктурирањем осигурати водећу позицију у глобалним размерама. Ипак, уочава се да се циљеви о сустизању главних конкурената - САД и Јапан - у потпуности не остварују.

Основна је сврха имплементација структурних прилагођавању којима би се омогућио пораст конкурентности индустрије. Мерама економске политике покушава се повећати производност рада као основнога фактора конкурентности. Простор за то види се у мерама повећања нивоа људског капитала и истраживачко-развојној делатности као кључним елементима повећања нивоа додане вредности европске индустрије.

Индустрија EU успела се добрим делом репозиционирати тако да је процес реструктурирања омогућио напуштање великога дела радно интензивних активности у прилог онима с већим нивоем додане вредности. Трошак тих прилагођавања одразио се на пораст незапослености, при чему ниско квалификована радна снага остаје по свему судећи трајним губитником.

У EU оквиру развијене земље старе Европе исказују поларизацију у променама структуре прерађивачке индустрије. Старе, релативно радно интензивне индустријске делатности премештају се према регијама доступнијих ресурса и јефтиније радне снаге, а у таквим индустријама ЕУ-а постаје нето увозник.

Са друге стране, индустрије с високим садржајем додане вредности засноване на развојно-истраживачкој делатности, односно на иновацијама, развијају се убрзано под утицајем глобализације. Убрзани раст нових економија ствара потражњу за опремом и трансфером знања. Такве тенденције прате одговарајући трансфери капитала, па се оне одражавају у новој структури међународне размене.

5. Фазе индустријализације

1. фаза: Почетна индустријализација

2. фаза: Квантитативна експанзија индустрије

3. фаза: Уравнотежење развоја индустрије

4. фаза: Специјализација индустрије

5. фаза: Међусекторска диверзификација индустрије

Заједничка обележја и нове смернице индустријске политике транзитних земаља

ОСНОВНИ ПРОБЛЕМ:

алокација ресурса у прошлом се систему одвијала по принципу планске, а не тржишне економије;

непостојање или делимично постојање тржишта; нужност државне интервенције; нужност усклађивања целокупне економске политике с концептима националне

индустријске политике.

6. Поређење реалне стопе промене индустријске производње RH S непондерираним просеком транзитних земаља

Главни разлози пада индустријске зоне, који је наступио након увођења економских реформи у транзитним земљама, су:

рестриктивне макроекономске политике, екстерни шокови којима су биле изложене земље у транзицији (распад тржишта

бивших социјалистичких земаља), дугорочне потешкоће с којима су се морала суочити предузећа услед прилагођавања

радикално новом окружењу.

У таквим околностима средишњи је приоритет индустријске политике пораст продуктивности, задатак индустријске политике транзитних земаља је унапређење кориштења људских и других ресурса путем бољег менаџмента.

Примена индустријске политике првенствено је усмерена на постизање микроекономских циљева:

раст извоза индустријских производа, стимулирање процеса иновација. то пре или касније има утицај на остваривање макроекономских циљева.

7. Анализа индустријске структуре

Кретање индекса индустријске производње RH , 1980=100

Анализирамо раздобље од 1989. године до 1999. године где је индустријска производња највише смањена у:

машиноградњи, бродоградњи, металопрерађивачкој делатности, производњи текстила, кожне обуће и галантерије.

У структури друштвеног производа индустрије смањени су удели:

прехрамбене индустрије, машиноградње, производње моторних возила, медицинских и оптичких инструмената, радиотелевизијских и комуникацијских апарата

Производња је највише смањена у гранама и групацијама које су носиоци технолошког и дугорочног економског развоја, односно у тзв. касним индустријама.

8. Структура индустријске производње RH према главним индустријским групацијама у 1998 години

Ова структура резултат је следећег:

споре мере у прилагођавању понуде,неразвијеност финансиског тржишта,скромна директна страна улагања,висока цена капитала и недовољно коришћење све повољнијих увозних инпута.

Раст незапослености као последица смањења запослености у индустрији

Индекси производње, запослених и производности рада у индустрији , 1990=100

9. Индустријска производња и број запослених

производност рада у индустрији расте (посматрано раздобље од 1991.-1999.) –али као последица смањивања посла запослених;

број запослених се од 1990. године континуирано смањује; ради се о одсуству утемељене индустр. политике.

Производна структура BDP у раздобљу између година 1995-2004

10. Индустрија и међународна размена

Споразумима о придруживању средином деведесетих година 20.века, либерализован је трговински режим између земаља бившега Источнога блока, што је створило прилике за снажан раст међународне размене. Транзитне земље које су биле најбрже и најуспешније у спровођењу реформи истовремено су и најбоље успевале искористити новонастале прилике за експанзију размене.

Структура увоза и извоза производа према делатностима у години 2004

Кретање извоза и увоза производа прерађивачке индустрије у раздобљу од 1993 до 2004

Распад бивше Југославије, политика курса и значајна либерализација домаћег тржишта значајним делом условљавају експанзију увоза индустријских производа у

посматраном раздобљу. Притом је увоз индустријских производа повећан око 4 пута. Извоз, међутим, стагнира све до године 2001, након чега долази до одређених позитивних помака који су резултат пре свега појачане размене с бившим југославенским републикама. Истовремено извоз индустријских производа на тржиште EU стагнира.

11. Реструктурирање

Реструктурирање је реорганизација компаније у оквиру свих 360 степени пословања а у циљу постизања веће ефикасности и адаптације на нова тржишта и услове пословања. У суштини, то је покушај да се оствари преокрет у пословању.Овај захват мора обухватити много више од реструктурирања дуговања и структуре капитала јер ови кораци сами за себе не доносе ништа више од привременог олакшања јер не решавају суштинске проблеме пословања тј. неефикасности које су довеле до финансијског проблема на првом месту. Потенцијални купци морају обратити пажњу на ово! Реструктурирању се обично прибегава када компанија има проблема са отплатом/сервисирањем дуга што прети њеним колапсом.

Ако је компанија запала у такве проблеме да се реструктурирање сматра за најбоље решење, тешко је поверовати да ће стари руководећи тим који је довео фирму у ту ситуацију моћи да је самостално изведе из ње. Њима ће сигурно бити потребна помоћ са стране – било новог руководиоца који има искуства у креирању и управљању променама да предводи освежен руководећи тим или консултаната који ће пренети знање и усмерити постојећи тим на путу промена или чак и једног и другог у комбинацији.

Мисија консултаната је да помогне клијентима у стварању јединствене и одрживе конкурентске предности на трзишту која се заснива на успешном пословању, унутар и изван фирме. Консултанти ће сарађивати са клијентима на утврђивању могућности развоја и примене нових и успешнијих стратегија, пословних процеса, знања и система који креирају вредност како за власнике тако и за купце и запослене. Зато сто не постоји идеални начин трансформације применљив на све организације, консултант ће прилагодити заједнички приступ развоја трансформационог програма који најбоље одговара вашој организационој култури, потребама и нивоу процењене организационо-стратешке способности.

Процесу пословног преокрета такође помаже заједнички рад и активна интеракција између консултаната и менаџмента током свих његових фаза као и теоријска подлога и искуство из сличних пословних ситуација. Консултанти поседују вештину да подстакну све учеснике трансформације да се активно укључе у промене.

11.1. Процес пословног преокрета

Процес реструктурирања подразумева свеобухватну анализу и формулацију нове стратегије за преокрет бизниса, вредновање компаније, њених делова и основних средстава и разматрање различитих финансијских алтернативе које стоје на располагању. Следи спровођење реструктурирања или преокрета у пословању/ положају фирме где се уводе значајне измене структуре дуга, стратегије, пословања и организационе структуре. Између осталих, ово су неки од задатака које треба испунити:

Ситуациона анализа која укључује профитабилност оперативног пословања и динамику обрта новчаних средстава.

Стабилизација пословања и отклањање финансијске кризе. Реструктурирање финансијских обавеза како би се уклопиле са расположивим обртом

новчаним средстава. Разматрање и поновно формулисање стратегије укључујући маркетинг и одговарајуће

планове. Реконструкција пословног модела у циљу веће конкурентности укључујући

рационализацију пословних јединица, дистрибуционих канала и нивоа у руководећој структури.

Развој плана за преокрет компаније и његово извршење. Анализа расположивих алтернатива за финансирање. Финансијско реструктурирање.

Реструктурирање доноси како нове могућности тако и изазове. Док се неки пословодни одбори концентришу на преживљавање, смањење трошкова и отпуштање вишка запослених, они успешнији гледају изван економског оквира ка трајном начину за побољшање пословања и освајања нових тржишта. Право је време да се истраже све могућности. Међутим, да би се то урадило, прво мора да се изврши темељна и ефикасна процена сопствених слабости, врлина и спољних могућности разматрајући више сценарија. Почните тако што ћете формирати “кризни комитет” (неки ће желети да се уздрже од речи “криза” и да уместо ње користе “реструктурирање” или “стратешки”). Изаберите звезде у вашој фирми то јест појединце који су се већ доказали али још увек чекају на ону “шансу каријере” да озбиљно утичу како на будућност фирме тако и на сопствену каријеру. Ако сматрате да је овој групи потребан неко да балансира различита мишљења и саветује је о могућим алтернативама онда доведите спољне консултанте који вам могу представити одговарајуће теорије из менаџмента, алате за успешно одлучивање, описе пословних случајева из ваше индустрије али са разних страна света као и сопствено мишљење о опцијама за разрешење кризе.

Немојте игнорисати унутрашње проблеме као што су слаба продуктивност или неефикасни пословни системи јер они могу да буду прави узроци ваших проблема. Концентришите се на приход, маркетиншки план, продајну праксу, структуру трошкова, квалитет пословног модела и вашу структуру капитала. Током овог процеса можете открити да су многе претпоставке и устаљене праксе неодрживе. Дакле, нова перспектива базирана на брзој и одрживој промени ће бити од критичног значаја. Све то значи даљи дијагностички рад на дефинисању ваших врлина, слабости, спољних могућности и претњи у поређењу са истим код ваших главних конкурената. Морате заиста да схватите стварне потребе како крајњих корисника ваших производа и услуга тако и директних купаца. Уз све то морате детаљно расчланити пословање вашег доставног ланца, ваших добављача и њихових добављача.

11.2. Финансијско реструктурирање

Новац има највећи утицај у пословању и основни је предуслов за преживљавање. Због тога, повећајте праћење обрта новчаних средстава да би сте извукли што је више могуће из њих. Није довољно да једном месечно прегледате изводе из банака што је вероватно била ваша претходна пракса јер се ради о већ застарелим подацима који се не могу више употребити за активно управљање новчаним обртом. Компанија под реструктурирањем ће морати да ово ради барем једном недељно а можда и свакога дана. Свака исплата се мора претходно помно проверити и одгодити што је више могуће. Ваше кредитно одељење ће можда морати да

измени свој начин рада и правила службе. Такође ћете вероватно морати да централизујете контролу над расположивим новцем тј. повучете га из основних предузећа/радних јединица.

Наравно, следећи критичан корак је да се оптимизује структура капитала. Са успорењем и смањењем продаје и добити, многе компаније имају проблема са плаћањем камата тј. сервисирањем текућег дуга; побаљшање на билансу стања би свакако било од користи. Ваше одељење за финансије ће можда размотрити смањење неких дугова са једне стране а са друге ће покушати да осигура нове изворе кредитирања. Најважније је да имате добре и чисте односе са вашим потражиоцима и даваоцима капитала. Дужник у принципу треба да искрено и на време објасни врсту проблема у које је запао јер потражиоци не воле изненађења. Они који успеју да убеде своје потражиоце да још увек имају бизнис под контролом вероватно ће обезбедити повољно репрограмирање дугова.

11.3. Реструктурирање пословног процеса

Када се скупе олујни облаци над фирмом, смањите неискоришћене производне капацитете, одложите све планове о експанзији који нису неопходни и елиминишете непотребне трошкове где год је то могуће. То ће вам омогућити да будете у стању да уграбите и најмање, историјски нископрофитабилне послове који су сада довољно велики да обезбеде неопходна средства за живот без драстичног смањивања производних капацитета.

Гледајте шта се прво може и у што краћем времену побољшати, на пример елиминишите све (дугогодишње) активности које не доносе неку видљиву корист/добит и сједините неке радне функције где ћете ослободити вишак кадрова. У следећем кораку приступите детаљној анализи свог добавног ланца и потражите скривене а непотребне трошкове. Анализирајте садашње добављаче и своју набавну праксу. Биће вам потребне до-у-детаља прецизне информације о временима испоруке, квалитету, трошковима дизајна, набавке и сервисној историји робе коју купујете. Можда ћете открити да су постојећи добављачи итекако спремни да поново преговарају о ценама у тренутку кад их мало притиснете тј. покажете да имате више опција.

Простудирајте језгро свог производног процеса и смањите залихе путем детаљне контроле над производњом и набавкама. Ја обично пронађем превише незавршене производње у фабричкој хали као резултат лошег планирања, на пример честих измена у производним плановима за фабричке машине због хроничног недостатка материјала и компоненти за њихов рад. Поставите нове производне норме и мотивишите запослене за нова радна достигнућа. Ако већ немате формални систем контроле управљања производним кадровима онда је крајње време да то и уведете.

11.4. Реструктурирање прихода

Поново започните пројекте који ће резултирати одбраном постојеће базе муштерија а са друге стране коригујте искоришћење и начин награђивања ваших продаваца на тај начин што ћете потстаћи мерење њиховог директног доприноса продаји појединих производа, пенетрацији тржишних сегмената и освајању индивидуалним муштерија а не само продаје у целини и тиме спречити разбацивање са претераним попустима. Уверите се да је продајно особље обучено за узлазно-продајне технике.

Маркетинг треба схватити као инвестицију а не као трошак. Међутим, потребна је промена да би се прилагодило тежим условима пословања. Добра предузећа ће увек бити сигурна у пристојан повраћај на средства уложена у маркетинг, али када је фирма под притиском онда

се ова очекивања удвостручују. Концентришите се на податке као што је проценат остварења продаје из иницијалних упита или трошак по једном купцу у свакој продавници или департману пре него користите податке о укупној продаји на нивоу целе фирме.

У једној тачци се већина стручњака за маркетинг слаже а то је да треба бити опрезан у примени стратегија које се базирају на давању агресивних попуста у циљу увећања обима продаје у тешким временима. Боље је да размотрите давање повољнијих услова финансирања у замену за више цене. Друге тактике укључују лансирање јефтинијег али и једноставнијег производа и/или побољшање перформанси или века трајања. Имајте у виду да смањење продајне цене које није праћено смањењем трошкова производње или набавке обично води ка контранападима конкуренције који резултирају у смањењу ваше профитабилности.

Ако ваша конкуренција има проблема током економске кризе, ви можете брзо да се окористите тиме што ћете им преотети муштерије – али то ће се десити само ако је ваш бренд у добром стању.

11.5. Реструктурирање производа и цена

Треба да поново размислите о вашој стратегији која се тиче палете производа и продајних цена а као одговор на промене у захтевима/потребама купаца и померања у њиховој куповној моћи. Обратите пажњу и упоредите добит коју вам доноси сваки поједини производ као и на трошкове маркетинга за исте. Чак можете и да позовете муштерије да посете ваш бизнис и да вам помогну око ревизије палете производа.

Већина стручњака верује да је политика цена која се базира на вредности – тј. економској или психолошкој користи коју доноси ваш производ или услуга – много ефикаснија него политика цена (стратегија) која се базира на конкуренцији, трошковима или самим купцима. Најчешћа грешка је да се за производе или услуге високе вредности користи цена као конкурентска предност тиме што се део услуга не наплаћује или се дају попусти најбољим муштеријама. Много је боље да понудите јефтиније верзије постојећих врхунских производа.

11.6. Реструктурирање организационог усавршавања и раста

Потребно је да данас уложите у развој производа и информационих ситема или производних технологија иако ће вам то донети плодове много касније. Такође уложите у људе то јест побољшајте квалитет ваших руководећих тимова.Нове технологије за сарадњу и социјално повезивање као што су инстант поруке, блогови, твитови и мреже омогућавају тренутни приступ експертизи и знањима која постоје како унутар тако и изван фирме. Потстицањем партнера, добављача и купаца да вам дају своје мишљење и тиме укажу на будуће пословне могућности вам може помоћи да смањите трошкове и останете конкурентни. Такође можете прибећи опортунистичким и трансформационим преузимањима и спајањима са другим компанијама.

12. Садржина програма реструктурирања

Подаци о предузећу и његовом пословању: адресни подаци, подаци о управи и организовању, повезаност са другим правним лицима, стање средстава и обавеза, подаци о запосленима, о производима и услугама, структура трошкова и прихода вредност капитала и имовине, оцена могућности успешног реструктурирања.

Програм статусно-организационих промена: спајање, подела, промена облика, повећање или смањење капитала, продају дела или целине предузећа, пренос имовине на други правни субјект, споразумно или принудно поравнање са повериоцима, санацију путем преузимања дуга, конверзију дуга у основни капитал, напуштање непрофитабилних послова, промена броја запослених. Циљ ових промена је Укидање непрофитних пословних јединица и реорганизација профитних центара

Програм регулисања дужничко поверилачких односа: О почетку реструктурирања се обавештава Трговински суд , а повериоци се јавно обавештавају да пријаве своја потраживања предузећу у року од 30 дана. Презадуженост предузећа, неажурност књиговодства и неусаглашени дужничко поверилачки односи налажу поступке усаглашавања стања потраживања са свим повериоцима. Ако дође до спора он се решава у редовном поступку пред судом али треба учинити све да се парничење избегне због високих трошкова.

Када пристигну пријаве потраживања оне се упарују са евиденцијом предузећа, евентуална неслагања се отклањају и формира се прелиминарна листа повериоца.Када се изврши усаглашавање потраживања се класификују на обезбеђена и необезбеђена, доспела и недоспела. Зависно од степена презадуженодсти неопходно је извршити мањи или већи отпис потраживања. На програм сагласност даје већински поверилац или више њих ако да им вердност потраживања прелази 50% укупног дуга-тада се сматра да је програм усвојен. Ако се не постигне сагласност Агенција може да наложи други поступак реструктурирања, предложи измену програма, покрене стечај или самостално спроведе реструктурирање.

Социјани програм: Агенција надгледа израду социјалног програма од стране предузећа, Републичког завода за тржиште рада, Министарства за привреду и приватизацију, и Министарства за рад и запошљавање. Предузеће треба да оцени које његове целине је још могуће ревитализовати и да да реалну процену потреба за радницима. За раднике који остају без посла треба сагледати старосну и квалификациону структуру ради избора правих мера за решавање статуса, дефинисати технолошке вишкове који ће се јавити у будућности као резултат модернизације производње.

13. Закључак:

Индустрија Србије оптерећена је бројним структурним слабостима, њена структура не може да одговори на глобалне захтеве савременог тржишта XXI века ослањајући се на образовне идеологије из прошлог века. Корени структурних неусклађености индустријског система су вишеструки и дубоки. Вишедеценијски колективистички уређен систем државне интервенционистичке стихије, створио је привредни несклад, индустријски систем био је у нескладу са тржиштем, није био способан да реагује на тржишне сигнале. Транзициони процеси и глобална рецесија само су оголили структурни проблем индустрије Србије. Економска политика се суочила са немогућом мисијом: како истовремено не смањивати запосленост и мењати индустријску структуру. У условима минималне секторске реалокације запослених и високе транзиционе цене социјалног мира и даље имамо индустријске секторе неефикасне и нереструктуриране. У теорији је потврђено да што су дужи периоди привредних несклада са тржиштем увозна зависност се повећава. Због тога је данас Србији потребан један овакав развојни документ, да би се јасно сагледали путеви остваривања основног циља, а то је стварање нове конкурентне одрживе индустријске структуре Србије. Концепт нове индустријске политике је оријентисан ка извозној конкурентности индустријских производа, усмерен на процес конзистентног спровођења структурних реформи и усклађивања.

14. Литература:

1. http://poslovnastrategija.rs/restrukturiranje/ ; Приступ 03.06.2014 11:002. file:///C:/Users/PC/Downloads/02-03-15.pdf ; Приступ 03.06.2014 11:023. http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?query=ISSID%26and

%266248&page=7&sort=8&stype=0&backurl=%2Fissue.aspx%3Fissue%3D6248 ; Приступ 02.06.2014 16:20

4. http://www.fren.org.rs/sites/default/files/074_003%20Restrukturiranje%20i%20Izvozna %20Orijentacija%20Privrede.pdf ; Приступ 02.06.2014 17:03

5. http://www.mingo.hr/default.aspx?id=27 ;Приступ 03.06.2014 11:066. http://www.euinfo.rs/plac/wp-content/uploads/2014/04/Preduzetnistvo%20i

%20industrijska%20politika.pdf; Приступ 03.06.2014 11:087. http://www.kombeg.org.rs/Slike/CeEkonPolitikaPrestrIRazvoj/Ekonomska%20politika/

StrategijaipolitikarazvojaindustrijeRepublikeSrbijeod2011-2020godine.pdf; Приступ 03.06.2014. 16:10