Универзитет у Нишу

Факултет заштите на раду у Нишу

ПРЕДМЕТ: ОСНОВИ СИСТЕМА ЗАШТИТЕ

СЕМИНАРСКИ РАД:

Незгоде, повреде и професионална обољења

Ментор: Студент:

Ниш, 2014

УВОД

Човек своју радну активност обавља у конкретном простору, са конкретним средствима за рад и у оквиру конкретних друштвених односа које успоставља са другим учесницима процеса рада, дакле, у конкретној радној средини. Према томе радна средина се може дефинисати као ''укупност материјалних чинилаца конкретног процеса рада и међуљудских односа које успостављају учесници у том конкретном процесу рада''.Овако дефинисана радна средина, указује на то да радну средину чине две врсте елемената, и то:- материјални чиниоци и- друштвени односи.Материјални чиниоци, како они који нису производ људског рада, тако и они који то јесу, чине елементе физичке радне средине ( географска средина, природна околина, ваздух, бука, оруђа за рад, сировине и др. ).Друштвени односи које људи успостављају повезивањем својих понашања у процесу рада представља елементе социјалне радне средине.Елементи физичке радне средине и социјалне радне средине чине јединство и међусобно су повезани и условљени.Међусобни утицај свих елемената процеса производње доводи до усавршавања производних искустава људи, повећања општег нивоа сазнања, доприноса развоју личности, усавршавају се и средства за рад. Значи постоји позитиван утицај процеса рада на човека. Међутим, поред позитивног, постоји и негативни утицај елемената радне средине на човека. Ти негативни утицаји јављају се првенствено као повређивање и нарушавање интегритета човека као телесно-органског, психичког и социјалног бића, а испољавају се најчешће као повреде на раду и професионалне болести.

1

1. НЕЗГОДЕ И ПОВРЕДЕ НА РАДУ

Појмовно одређивање повреда на раду почело је тек у 19. веку, кад су се, због нагле индустијализације и неприлагођености радника новој индустријској радној средини повреде, почеле масовно да јављају. Увођењем осигурања за случај несреће на послу ( Здравствено-правна служба социјалног осигурања у Немачкој 1884 године) први пут је дефинисано да је повреда на раду '' телесно или психичко оштећење здравља, настало под утицајем егзотерних фактора у кратком временском периоду (најдаље у току једне радне смене ), који одједном проузрокује оштећење организма телесне или психичке природе''.Број дефиниција повреда на раду временом се увећавао, како је расло интересовање за изналажење и откривање основних узрока повређивања. Дефинисали су их лекари, психолози, правници, социолози и др., зависно од потребе регулисања ове материје.Уопштено, незгода на послу представља неочекивани, изненадни догађај који има за последицу оштећење здравља, повреду дела тела или смрт радника. Незгода се појављује против човекове воље. Човек је хтео да обави посао и постигне постављени циљ не повредивши се. Међутим, стицајем околности у којима учествују сви елементи радне средине ( матријални и социјални ) дошло је до незгоде. Незгода на послу подразумева незгоде које су се догодиле на самом радном месту као и: - саобраћајне незгоде везане за радне задатке који се догађају на службеним путовањима или током транспорта,- при обављању посла на које радник није распоређен, али које обавља у интересу послодавца код кога је запослен,- при доласку на посао или повратку с посла ако при томе користи најкраћи пут,- у акцијама спасавања или одбране од елементарних непогода или несрећа,- у војној вежби или у вршењу других обавеза одбране земље утврђених савезним Законом, - на производном или спортском такмичењу и- другим пословима и задацима који су утврђени Законом.Повреде на послу представљају физичка оштећења ткива изазвана незгодом на послу. Незгоде на послу и њима изазване повреде и смрт имају многобројне узроке и присутне су код великог броја радника различитих занимања и професија. Многобројни ризици и фактори доприносе повредама на раду. Велики број теорија које су покшавале да објасне настајање незгода и повреда на раду, нису дале јединствено тумачење које може да објасни настајање сваке повреде и незгоде. Полазећи од потребе да се обезбеди обештећење човеку који се повредио на раду и нарушио своје здравље, повреде на раду су дефинисане правним и другим друштвеним прописима. Њихово дефинисање је подешено и за потребе социјалног

2

осигурања, јер се њиме прецизира случај када осигураник стиче право на надокнаду у случају повреде на раду.

1.1. КЛАСИФИКАЦИЈА ПОВРЕДА НА РАДУ

Према начину настанка:- пад лица,- пад предмета,- ходање по...,- удар о....,- судар са предметом,- укљештење у једном или између два предмета,- претерана напрезања,- излагање нечему или додир са нечим.

Према локализацији:- глава,- врат,- стомак,- горњи удови,- доњи удови,- више места,- опште повреде,- неодређена локализација.

Према природи повреде:- преломи,- исчашења,- уганућа и натегнућа,- ампутације,- површинске повреде,- контузије,- пригњечења,- опекотине,- акутна тровања и интосинација,-спољни фактори ( промрзлине, топлотни удар, оштећење слуха ),- повреде због струје,- штетне последице радијације,- остале ране.

3

2. ПРОФЕСИОНАЛНЕ БОЛЕСТИ

Поред повреда на раду, које су проузроковане углавном телесним дејствима елемената радне средине, постоје и професионалне болести које су проузроковане дужим непосредним утицајем процеса и услова рада на радним местима. Узроке професионалних обољења можемо поделити на:- она које настају услед дејства физичких фактора ( прашине, слабог осветљења, буке, радијације и др. ),- услед дејства хемијских фактора ( разна испарења, хемијски активне прашине, димови и сл. ),- услед биолошких фактора ( инфективни агенси-бактерије, вируси и др. ), - услед неповољних општих санитарних услова на радном месту и слабе организације посла.Запажено је да се највећи број професионалних обољења јавља на органима дисања, услед загађености ваздуха, гасова, дима и других испарења у индустрији и рударству (силикоза, азбестоза, алуминоза ).Разликују се специфична и неспецифична професионална обољења.У специфична професионална обољења спадају она која се редовно јављају међу припадницима одређених професионалних група и то само за време радног процеса (силикозе, пнеумокозе, кесонска болест, тровање извесним отровима и др. ).У неспецифична професионална обољења спада одређен број општих обољења, каоја су везана за вршење одређене професије, тако да тај штетни утицај не мора да потиче само из производног процеса. То су на пример, астма код пекара, млекара, фризера; катаракт код дувача стакла; заразна жутица код медицинског особља, обољење вена код конобара, поштара и сл.Дефинисање професионалних обољења јавља се као резултат настојања да се одређеним друштвеним прописима обезбеди право накнаде раднику, али и да се направи разлика између професионалних обољења и повреда на раду и између професионалних и непрофесионалних обољења. У медицини професионална болест у најширем смислу речи обухвата обољења или оштећења здравља, хроничног или акутног тока, која су проузрокована на раду за време вршења редовног занимања.

3. РИЗИК И ЊЕГОВА ПРОЦЕНА

4

Унапређење безбедности и здравља на раду заснива се на процењивању ризика од настанка повреда и оштећења здравља, као и на унапређивању и спровођењу превентивних мера за контролу ризика.Ризик на радном месту и у радној околини дефинише се као вероватноћа настанка повреде, обољења или оштећења здравља запосленог услед утврђене опасности и штетности. Принципи процене ризика утвђени су Правилником о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини.У циљу препознавања и утврђивања опасности и штетности на радном месту и радној околини сагледавају се:- организација рада, - радни процеси,- средства за рад,- сировине и материјали који се користе у технолошким и радним процесима, - средства и опрема за личну заштиту на раду као и други елементи.На основу процењених ризика послодавац утврђује мере за спречавање и отклањање ризика на најмању могућу меру. Превентивне мере укључују:- одржавање у исправном стању и вршење прегледа и испитивања средстава за рад,- обезбеђивање прописаних услова за безбедан и здрав рад,- оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад,- обезбеђивање средстава и опреме за личну заштиту на раду, њихово одржавање и испитивање,- упућивање запослених на предходне и периодичне лекарске прегледе у складу са оценом службе медицине рада и др. Примену превентивних мера свакодневно прати и контролише лице за безбедност и здравље на раду.

4. УЗРОЦИ ПОВРЕДА НА РАДУ

Узроке повреда на раду можемо сврстати у две групе:- људски фактор и- факторе из радне и животне средине.Људски фактор обухвата елементе везане за самог човека као што су телесни, психофизиолошки и психолошки недостатци и карактеристике личности, животно доба, радно искуство, тренутна расположења.Фактори из радне и животне средине обухватају:- међуљудске односе (социјална клима, поштовање личности ),- организацију рада ( замор, премор ),- факторе радне околине ( стање машина), - услове рада (осветљеност, бука, вибрације ),- мере заштите,- алкохолизам.

4.1. ЉУДСКИ ФАКТОР КАО УЗРОК ПОВРЕДА НА РАДУ

5

У човеку је присутан цео комплекс безусловних рефлекса, којима он инстиктивно, нагонски, одговара на различите опасности које угрожавају његов организам. Тако при појави опасности од повреде затвара се око, трза се рука. Ове и многе друге заштитне реакције организма, природно, потпомажу повећању заштићености човека од различитих опасности. Ово је чисто биолошка способност. Човек се супроставља опасностима и на тај начин што може да се прилагоди новим условима околине.Други фактор који изазива реакцију човека на опасност су психофизичка својства и стање човека. Ова својства се испољавају у осетљивости човека у откривању сигнала опасности, у његовој могућности да брзо реагује на такве сигнале, у његовим емоционалним реакцијама на опасност. То реаговање зависи од његових индивидуалних својстава и нарочито од његовог нервног система. На понашање човека у опасној ситуацији утиче и његово психичко и физичко стање. Узнемиреност, узрујаност, узбуна обично доприноси бржем откривању опасности, а стање умора, напротив смањује могућност човека за откривање опасности и супростављање тој опасности.Способност човека да се супроставља опасности на раду зависи и од трећег фактора – његових професионалних ( стручних ) особина и искуства. Овде се не мисли на навике и знање потребних за обављање радне операције, већ пре свега, на навике и умеће да се задаци испуне без опасности. То знање, да се ради у безбедности, зависи углавном од знања своје радне професије и прописа безбедности рада, од животног искуства, што даје могућност да се еластично користе ови фактори за успешно и безбедно решавање различитих радних задатака.Четврти фактор који условљава могућност човека да се супроставља опасности одређује се степеном његове мотивације за рад и његове безбедности, јер је код разних људи ниво мотивације за извршавање рада и обезбеђење његове безбедности различит.

4.2. РАДНА СРЕДИНА И ЊЕН УТИЦАЈ НА РАДНИКА

Као што је речено под радном средином подразумевамо целокупност материјалних фактора и друштвених односа у којима људи остварују радну и осталу активност.Материјални фактори обухватају физичке и техничке услове радне средине, а друштвени фактори обухватају односе између људи.Најважнији физички услови радне средине су климатски услови и услови који делују на чула човека. Климатски услови су ваздух, температура и влажност а услови који делују на чула човека су осветљење, боје, бука и вибрације.Карактер ових фактора битно утиче на кретање продуктивности рада, на радну способност, на степен замарања, на повреде на раду, на појаву професионалних болести.

Ваздух као неопходни услов живота, као природни део радног амбијента и природни фактор радне средине, трпи одређене промене у свом саставу под

6

дејством техничких и вештачких фактора радне средине. Те промене имају своје последице на човека и његову радну способност, па тиме и на његове радне учинке.Састав ваздуха у радној средини требало би да одговара нормалном атмосферском саставу ( 20% кисеоника, 79% азота, 0,13% угњен-диоксида ). Свако одступање од оваквог састава представља загађеност ваздуха која је штетна по организам човека. Услед загађености ваздуха долази до смањења продуктивности рада, замора, малаксалости, опадања радне способности, хроничних обољења и општег погоршања здравља радника.Присуство гасова, испарења разних једињења, бактерија и микроба, као и прашине може бити веома опасно по живот и здравље радника, изазивајући отежано дисање, оштећења слузокожа органа за дисање, разна алергична обољења или чак непосредно оштећење коже и слузокоже.

Температура доста утиче на расположење и став људи. Оптимална температура за рад је од 17 до 19 степени Целзијусових. На ниској температури интензитет виталних активности опада а на високим температурама расте.При знатно нижим спољним температурама интензитет виталних органа опада и долази до кочења. Зато је потребно температуру радне средине прилагођавати. Тамо где је то немогуће због технолошких карактеристика процеса рада користе се разна средства заштите.Рад у условима високих температура има за последицу појачано знојење, чиме организам настоји да спречи повећање температуре тела. Радник на таквом послу може да пије одговарајуће количине течности. Услед поремећаја у билансу течности јављају се и поремећаји у билансу соли у организму. Поремећај концентрација соли има за последицу поремећаје у централном нервном систему. Јављају се стања раздражљивости, људи постају расположни за свађу а да не знају зашто.

Влага је у радној средини присутна из спољних атмосферских услова и из потреба технолошког процеса. Влажност се оцењује према количини водене паре коју ваздух садржи у себи.Недовољна влажност ваздуха ствара поремећаје у организму и доводи до лакших обољења.Повећана влажност уз повећану темпетатуру отежава знојење и спречава хлађење организма, а повећана влажност уз снижену температуру, смањује отпорност организма и доводи до разних обољења. Сматра се да је најповољнија релативна влажност ваздуха између 35% и 55% односно да је максимална дозвољена доња граница 30% а горња 70%.Организам радника реагује на одступање степена влажности радне средине од оптимума. Та одступања са одговарајућим реакцијама организма, имају своје дејство на радну способност радника. Негативно дејство тих одступања се испољавају у томе што она - изазивају функционалне поремећаје у организму и принудне одбрамбене реакције организма и- стварају услове потенцијалних болести.

7

Осветљење представља веома важан фактор радне средине и неопходан услов за обављање рада, и све професионалне активности у већој или мањој мери, захтевају учешће чула вида. Неприлагођено светло делује не само на вид, већ и на психолошко стање човека и преко тога на продуктивност, повреде на раду и сл. Најбоље је ако се рад одвија уз дневну светлост. Међутим, пошто то није могуће обезбедити свуда и увек, мора се користити и вештачко светло.Савремена цивилизација намеће оку веома тешке задатке за које оно није довољно прилагођено. О тој неприлагођености ока, говоре велики број поремећаја вида и обољења ока, као и других органа, главобоље, сузне очи, преосетљивост на јаче изворе светлости и др.

Боје су у уској вези са осветљењем просторија зато што су у физичком смислу светлосни талас одређених фреквенција. Јављају се као посебан фактор организације радне средине, јер на радну снагу делују:- својим физичким квалитетом и - својом способношћу да у човеку изазову одређена афективна стања.Физички квалитет боја има утицај на организацију отуда што различите боје неједнако апсорбују, па зато неједнако рефлектују светлост.Афективно дејство боја је њихово дејство на осећања људи.Боје у радној средини треба подешавати природи и тежини посла, и осећајном стању у којима се налази радна снага у вези са дневним задацима. Топле боје, као што су црвена, наранџаста и жута делују узбуђујуће и стимулишу активност, док хладне боје као што су плава, зелена, сива и љубичаста делују смирујуће.

Бука је редован пратилац сваког индустриског града. Она има негативно дејство на радну снагу која се налази у радној средини у којој је бука високог интензитета. Као последица буке настају:- физиолошке и психолошке промене код радника и- опадање продуктивност рада.Физиолошке и психичке промене код радника се манифестују кроз замор , унутрашњу напетост, нерасположење, несаницу, нервозу а у крајњем случају настају психичка и нервна обољења, теже оштећење органа слуха или настанак тоталне глувоће. Радници окружени буком често пате од кашља, болова у грлу и промуклости због напора које говор у буци намеће. Већи број радника се жали на проблеме везане са циркулацијом и срчаним радом.Опадање продуктивности као и повећање степена повређивања настаје због тога што бука деконцентрише раднике, смањује моћ запажања, онемогућава нормално комуницирање и споразумевање што за последицу има веће губитке.

Вибрације радне површине, изазване радом машине на којима се, или са којима се ради, често иде уз буку. Услед дуже изложености радника таквом дејству вибрација, настају разна обољења и поремећаји као што су: разна обољења зглобова, мишића и костију, појачан рад срца, повећан крвни притисак који изазива неуровегетативна обољења.

8

4.3. ОСТАЛИ ФАКТОРИ КАО УЗРОК ПОВРЕДА

Производња представља општи извор опасности са средствима за рад, предметима рада и самом радном средином која окружује радника. Безбедност радника зависи од организације саме производње, исправности машина и средстава за рад, од степена поштовања правила о безбедности рада, примени средстава личне заштите и обуци радника за безбедност рада као и од свеукупне организације радног колектива.Социјална средина, као извор психичких траума је такође битан фактор који може да утиче на безбедност рада. Она мора бити тако уређена да не погодује стварању конфликтних ситуација, које могу довести до нарушавања психичког интегритета личности. То треба да буду односи у којима се поштује индивидуална личност. Тиме се умањује могућност појаве стреса, модерне болести савременог друштва, који смањује продуктивност рада, узрокује несаницу и повреде на послу, повећава ризик од болести а може водити и у насиље.Међу најуобичајене стресоре на послу спадају осећај немоћи, неразумни захтеви надређених, недостатак комуникације и сигурности за своје радно место, ноћне смене, прековремени радни сати, дуга пословна путовања која људе одваја од породице.Стресу су изложени и они који мисле да висина плате не одговара нивоу одговорности коју имају, затим они који не знају шта надређени мисли о њиховом раду. Стрес узрокују и мобинг или друге врсте злостављања, нереална очекивања, негативна осећања и ставови.

5. ПРЕВЕНЦИЈА ПОВРЕДА НА РАДУ

Здравствена служба има значајну улогу у безбедности на раду, примарним третманом повређених радника и у идентификацији ризика на радном месту.Анализирајући узроке повреда на раду, здравствене службе раде на раном откривању потенцијалних ризичних операција и технолошких процеса. Здравствени радници могу бити значајан део тима који ради на изради програма превенције повредана раду. Незгоде на послу, и њима изазване повреде и смрт имају многобројне узроке и присутне су код великог броја радника различитих занимања и професија. Различите су мере превенције и оне зависе, пре свега, од радног места. Оне подразумевају:- контролу радних места од стране инжињера заштите на раду, - технолошка решења и улагање у манаџмант, - правилну организацију рада,- здравствено превентивни рад, - професионални тренинг и стицање вештине,

9

- неговање добрих међуљудских односа,- социјалне мере.

6. ЗАШТИТА НА РАДУ

Због свих негативних утицаја елемената радне средине на човека, човек је желео да се заштити и очува свој нтегритет, јер је ''чињеница да повреде и професионалне болести у савременом индустријском друштву доводе до веома штетних последица. Оне се испољавају, пре свега, у патњи коју доживљава оштећени или породица, а затим и кроз велике економске гибитке које трпи друштво због изгубљених радних дана, трошкова лечења, опоравка и др''. Тако се јавља дисциплина заштита на раду која је у оквиру свог предмета проучавања обухватила узроке и изворе услед којих долази до повреда и предлагала најадекватније заштитне мере.Заштита на раду представља скуп техничких, здравствених, правних, психолошких и других делатности помоћу којих се откривају и отклањају опасности које угрожавају живот и здравље особа на раду и утвђују мере, поступке и правила да би се отклониле или смањиле те опасности. Сврха заштите на раду је стварање сигурних радних услова како би се спречиле повреде на раду, професионалне болести и незгоде на раду.Најчешће се појам заштите на раду везивао за техничку заштиту, јер је ''техничка заштита'' прерасла из термина ''хигијенско-техничка заштита''. Овај термин је имао врло уско значење и односио се само на техничке, хигијенске и медицинске мере заштите у радној средини.Техничка заштита обухвата све мере техничке и просветне природе, којима је циљ спречавање несрећа на раду и професионалних обољења до којих долази услед контакта које радник има у свом раду са средствима и предметима рада. Мере техничке заштите су мере за обезбеђење средстава за рад ( зграде, уређаји, машине и алати ), на такав начин да се смањи или уклони ризик несрећа или обољења и мере којима се непосредно штити тело радника. Хигијенска заштита обухвата мере хигијене којима је циљ да се заштити здравље и здравствена кондиција радника и да се отклоне евентуални узроци могућих обољења. Мере хигијенске заштите су мере опште и мере личне хигијене.Медицинска заштита представља мере медицинске превентиве и медицинске помоћи које су намењене радницима. Ове мере се углавном састоје из: обавезних лекарских прегледа, пред заснивање радног односа, с циљем да се утврди да ли здравствено стање будућег радника одговара захтевима радног места, и систематских прегледа свих запослених ради заштите њиховог здравља и пружања благовремене лекарске помоћи оболелима. Ови прегледи обухватају личну, породичну и социјалну анализу, лабораторијске анализе и преглед плућа. Термин ''заштита на раду'' први пут је званично прихваћен код нас Уставом СФРЈ из 1963. године, одакле га преузима Основни закон о заштити на раду ( 1965 ), где

10

се под заштитом на раду подразумевају: хигијенске, техничке, социјалне, васпитне, организационе, правне и друге мере у циљу отклањања узрока који доводе до повреда на раду и професионалних обољења.Међутим, заштита на раду не обухвата само заштиту од повреда и професионалних болести него и ширу заштиту у радној средини. Мере заштите на раду обухватају и услове рада као што су: радно време, одмори, услови потребни за рад у одређеним делатностима, плате, одмори, исхрану, превоз и др. услове.Заштита на раду укључује и посебну заштиту одређених категорија лица као што су: деца, омладина, жене, инвалиди. Свакако да услови рада подразумевају и зараду која чини основу економске и социјалне заштите па и основ стварања културе рада.

7. РЕГИСТРОВАЊЕ РЕГИСТРА ПОВРЕДА НА РАДУ И РЕГИСТРА ПРОФЕСИОНАЛНИХ БОЛЕСТИ НА

ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ

Актуелни концепт регистрације повреда на раду у Србији датира из шездесетих година прошлог века и током предходних педесет година није било значајних измена у концепту, које би пратиле промене у друштву које су се у међувремену десиле, а ни промене које је донео нагли развој информатике. Поред застарелог концепта у пријављивању повреда на раду, постоји и проблем лоше регистрације повреда на раду, односно непријављивања као и пријављивање стања која не припадају повредама на раду.Поред лоше регистрације, постоји и доста административних проблема, па све то резултује да је број повреда на раду у Србији изражен на милион запослених далеко мањи него у земљама Европске Уније. ( 2001 године у Немачкој 34.670 повреда на милион запослених, а у Србији 13.184; 2002 године у Немачкој 32.003 повреда на милион запослених, а у Србји12.802; 2003 у Немачкој 28.852 повреде, а у Србији11.444 ). Услед промена у систему од 2005 године нема података о укупном броју повреда на раду у Србији. Министарство рада и социјалне политике располаже само бројем смртних, тешких и колективних повреда на раду које су пријављене Инспекцији рада.Актуелни систем утврђивања, пријављивања и регистрације професионалних обољења заснива се на Правилнику о утврђивању професионалних болести од 28. 10. 2003 ( Правилник је уствари преписани Правилник о утврђивању професионалних болести из априла 1997 ).У правилнику се налази 56 болести и како Правилником није остављена могућност да се под одређеним условима признају и болести које се не налазе на листи, наш концепт се сврстава у концепт затворених листи. Правилник само грубо регулише услове за признавање професионалне болести, а при томе уопште не регулише процедуру признавања професионалних болести.Овај део проблема је резултовао да је у Србији у 2000 години регистровано 231 професионално обољење, 2001 године 205, 2002 године 148, 2003 године 93, 2004

11

године 79 професионална обољења. По прерачунавању на милион запослених, број професионалних болести је 12-15 пута мања него у развијеним земљама ЕУ.У случају да се у догледно време не израде концепти и не угради систем за регистрацију повреда на раду у систему здравствене заштите, нећемо имати потпуне податке о броју повреда на радним местима и професионалних болести, њиховим узроцима настајања па нећемо ни бити у могућности да предузмемо мере за њихово смањење.

ЗАКЉУЧАК

Безбедност и здравље на раду је саставни део живота сваког радника, део опште културе и онога што се дешава у сваком предузећу и друштву уопште. Ефикасност безбедности и заштите здравља на раду зависи од степена ангажованости свих фактора у друштву. Не може се очекивати да ће једна особа, или једна служба у предузећу, без обзира на познавање проблематике, стручности и оспособљености, моћи да створи безбедне и здраве услове рада ако успешно не функционише цео систем безбедности и здравља на раду.Нажалост, у нашем друштву у великом броју предузећа тај систем још увек није заживео. Многи послодавци нису свесни значаја заштите на раду, сматрајући је непотребним трошком а не инвестицијом за будућност.

12

ЛИТЕРАТУРА

Анђелковић Бранислав; Увод у заштиту, Ниш, 2005 Мр Миљковић Јелка; Мотивација за рад и остваривање безбедних услова

рада, Ниш, 1984 www.zasve.net/oglasi/ www.datoteka.com ./ www . zdravlje . gov . rs ./ www . medfak . ni . ac . rs . www.bg.ac.yu .

13

САДРЖАЈ:

УВОД..................................................................................................................................11. НЕЗГОДЕ И ПОВРЕДЕ НА РАДУ..............................................................................21.1. КЛАСИФИКАЦИЈА ПОВРЕДА НА РАДУ.............................................................32. ПРОФЕСИОНАЛНЕ БОЛЕСТИ..................................................................................43. РИЗИК И ЊЕГОВА ПРОЦЕНА...................................................................................44. УЗРОЦИ ПОВРЕДА НА РАДУ....................................................................................54.1. ЉУДСКИ ФАКТОР КАО УЗРОК ПОВРЕДА НА РАДУ.......................................54.2. РАДНА СРЕДИНА И ЊЕН УТИЦАЈ НА РАДНИКА............................................64.3. ОСТАЛИ ФАКТОРИ КАО УЗРОК ПОВРЕДА.......................................................85. ПРЕВЕНЦИЈА ПОВРЕДА НА РАДУ..........................................................................96. ЗАШТИТА НА РАДУ.................................................................................................107. РЕГИСТРОВАЊЕ РЕГИСТРА ПОВРЕДА НА РАДУ И РЕГИСТРА ПРОФЕСИОНАЛНИХ БОЛЕСТИ НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ.................................11ЗАКЉУЧАК.....................................................................................................................12ЛИТЕРАТУРА..................................................................................................................13

14