ПРОРОК ЈОИЛ ( יולא )(Joel) (Јахве je Бог)

( Ιωήλ) (ΚΝйΓΛ пророкΛ ІWйлΛ)

1. Књига пророка Јоила и ο животу пророка

У јеврејском канону књига пророка Јоила налази ce у збирци 12-рице малих пророка, на другом месту, а у преводу LXX она је на четвртом месту.Њен наслов je дат у Јл 1,1. Поред пророковог имена, Јоил, истиче се и да je "син Фатуила״ (

בן פתולא )(ben РеtиеІ). Навод очевог имена служио je да се докаже даje аутор стварно историјска личност. Иначе, име Јоил сусрећемо у више старозаветних списа, нпр. 1 Сам 8,2.Из књиге видимо да je са својим суграђанима доживео тешку најезду скакаваца која je опустошила земљу, и тο такву да су помишљали ο скором Дану Јахвеову. Стога je тражио да се наложи пост и кајање. Има се утисак да пророк стоји наспрам својих суграђана, као некада Амос, Осија, Исаија и Јеремија, да ce бори за другачији однос према Јахвеу него што то већина народа чини.Пророк Јоил спада у групу најмлађих пророка, одн. међу пророке IV века. Називамо га пророком Духа Светога", jep je ο Њему пророковао. Његово име као пророка спомиње се само״у овој књизи у Старом завету, и нигде више. Из ње видимо да je деловао после вавилонскога ропства. Он најављује да ће дар Духа примити сав Божји народ (Јл 2,28-29). Старозаветни истраживачи га понекад називају ״култним пророком".Његова књига има 3 главе и дели се на два дела, на Јл 1-2 и Јл 3. У првоме делу (Јл 1,2 - 2,27) пророк описује најезду скакаваца, налагање поста и молитве. Да je Јахве услишио свој народ, приказано je У Jл 2,18-27. У другоме делу, Јл 3, описује се ново доба и Дан Јахвеов. To су пророчанства месијанскога доба, мада се знаци Јахвеовог Дана неће односити на Изабрани народ (Јл 3,3-5). Затим следе пророчанства ο суду над свим народима у долини Јосафатовој (Јл3,1.12). На крају je пророчанство ο обнови Јерусалима (Јл 3,18-21).Могуће je да књига управо потиче од двојице писаца, али у погледу времена настанка свих глава ове књиге, оне потичу из времена блиског пророку, пошто књига преузима мисли и податке из касних списа Старога завета. Тезу ο двојици писаца ове књиге заступао je још В. Duhm (Anmerkungen zu den zwölf Propheten, X, Buch Joel, ZAW 31, 1911, 184-188), и његово мишљење cy касније прихватили неки истраживачи као Hölscher, Eissfeldt, Baumgartner, и др.Новији старозаветници сматрају да je књига настала у доба персијске власти, дакле, после егзила, а свакако пре макавејскога устанка 167. године.У књизи се примећује да je култ централизован. Израиљ je поистовећен са Јудом и Јерусалимом, што такође указује на послеегзилски период. Не спомиње се цар, нити висока грађанска управа, али се спомињу свештенство (уп. Јл 1,14; 2,16), зидови града (Јл 2,7.9), а то je време после Немијине обнове. У књизи се спомињу Тир и Сидон (Јл 3,4), као и то да су онисинове״ Јудине и синове јерусалимске продавали синовима грчким" (Јл 3,6). С обзиром на то даje Артаксеркс порушио Сидон око 345. год., значи да је пророк je деловао око 400-350. год.

2. Месијанска пророчанства

Пророчанство ο изливу Светога Духа на свако тело(Јл 2,28-32)

Мојсијева жеља je била да се дар Духа Божјега излије на сав народ, а не само на старешине (уп. Бр 11,24-28; Понз 1,9-18). Како je тο објаснио ап. Петар, ово се десило на дан Педесетнице када je Свети Дух у виду огњених језика сишао на апостоле, и они почели пророковати и говорити различитим језицима (уп. Дап 2,16-21).Пророк Јоил je видео дан када ће Божји Дух бити изливен не само на свештенике и пророке, него и на обичне људе без обзира на узраст и пол мада, при томе, вероватно није помишљао да Јахве ово говори не само Израиљу, него и свима народима, као што се то испунило на Светим Апостолима.

Пророчанство ο Дану Јахвеову (Јл 3)

Ово je пророчанство ο Последњем суду који ће ce догодити у долини Јосафатовој (Јл 3,2). Има више покушаја идентификација овога места: да je тο долина јужно од Витлејема у пустињи Текуји (Ибн Езрак према рави Кимхи, то je једна локација у близини Јерусалима; неки мисле да je тο долина поред Мртвога мора, али je највероватнија традиција (св. Кирило Александријски) која идентификује ово место са долином потока Кедрона која се налази источно од Јерусалима, како се од IV века пре Христа назива кланац овога потока. Долина у којој je цар Јосафат победио Моавце, Амонце и Сиријце (2 дн 20) названа je именом ״emeq ha-

beraka" (Долина благослова, ст. 26), а то je Wadi Bereikut код Текује. Несигурност традиције причињава ознака ״emeq", jep топоним ״nahal Kidron“ не може бити замењен изразом ״emeq".Традицију да ће ce у близини Јерусалима догодити суд народима, сусрећемо код пророкаЈезекиља (Јез 38), такође код Зах (9,24-16; 12,1-9), Дан (11,45), а исто тако и код Ис(10,12;12,24-27; 66,6).Има и мишљења да je у питању игра речи. Наиме, Јл 3,26 и 12 и друго име ״emeq he- haruc" (Јл 3,14) дају значење имена ״Јосафат" (= Јахве суди) (К. Marti, Das Dodekapropheten, Tübingen 1904, 138).Ипак, и хришћанима и Јеврејима je ближи традиционални став и лоцирање места у близини Јерусалима.