Основа газдовања шумама Склопови Соколица

I PLANOVA GAZDOVANJA

GJ”Sklopovi-Sokolica” 1

S A D R Ž A J

0. U V O D.......................................................................................................................................5

I Uvodne informacije i napomene ..................................................................................................5

1.0.OPŠTI OPIS GEOGRAFSKIH, POSEDOVNIH I PRIVREDNIH PRILIKA..................................6

1.1. Topografske prilike.................................................................................................................6 1.1.1. Geografski položaj gazdinske jedinice............................................................................6 1.1.2. Granice...............................................................................................................................6 1.1.3. Površine.............................................................................................................................6

1.2. Imovinsko - pravno stanje .......................................................................................................7 1.2.1. Državni posed...................................................................................................................7 1.2.2. Privatni posed .................................................................................................................11

1.3. Opšte karakteristike područja na kome se prostire gazdinska jedinica .................................11

1.3.1. Organizacija i materijalna opremljenost šumske uprave koja gazduje šumama gazdinske jedinice ...................................................................................................................................11

1.3.2. Mogućnost plasmana drvnih proizvoda ..............................................................................12

1.3.3. Dosadašnji zahtevi prema šumama gazdinske jedinice i dosadašnji načini korišćenja šumskih resursa ......................................................................................................................12

2.0. BIOEKOLOŠKA OSNOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA .............................................................13

2.1. Reljef i geomorfološke karakteristike ....................................................................................13

2.2. Geološka podloga i tipovi zemljišta.......................................................................................13

2.3. Hidrografske karakteristike...................................................................................................13

2.4. Klima .....................................................................................................................................13

2.5. Opšti faktori značajni za stanje šumskih ekosistema..........................................................15

3.0. UTVRĐENE FUNKCIJE ŠUMA - NAMENE..............................................................................16

3.1. Osnovne postavke i metode pri prostorno - funkcionalnom reoniranju šuma i šumskih staništa u gazdinskoj jedinici..................................................................................................16

3.2. Funkcije šuma i namena površina u GJ .................................................................................16

3.3. Gazdinske klase ......................................................................................................................16

4.0. STANJE ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA.....................................................................................18

4.1. Stanje šuma po nameni ...........................................................................................................18

4.2. Stanje šuma po poreklu i očuvanosti ......................................................................................18

4.3. Stanje sastojina po smesi........................................................................................................20

4.4. Stanje sastojina po vrstama drveća........................................................................................21

JP „SRBIJAŠUME“ - BEOGRAD ŠG “Južni Kučaj” - Despotovac

2

4.5. Stanje sastojina po debljinskoj strukturi ................................................................................21

4.6. Stanje sastojina po starosti ....................................................................................................24

4.7. Stanje veštački podignutih sastojina ......................................................................................27

4.8. Stanje neobraslih površina.....................................................................................................27

4.9. Stanje šuma po gazdinskim klasama ......................................................................................28

4.10. Zdravstveno stanje sastojina ................................................................................................29

4.11. Stanje zaštićenih prirodnih dobara......................................................................................29

4.12. Stanje semenskih sastojina...................................................................................................29

4.14. Ostali šumski proizvodi ........................................................................................................31

4.15. Stanje šuma visoke zaštitne vrednosti (HCV).......................................................................31

4.16. Stanje retkih, ranjivih i ugorženih vrsta (RTE) ....................................................................32

4.17. Opšti osvrt na zatečeno stanje šuma ....................................................................................33

5.0.STANJE ŠUMSKIH SAOBRAĆAJNICA ......................................................................................34

5.1. Otvorenost šumskog kompleksa saobraćajnicama (spoljna i unutrašnja).............................34

6.0. ANALIZA I OCENA GAZDOVANJA U PREDHODNOM UREĐAJNOM PERIODU ..............34

6.1. Promene šumskog fonda.....................................................................................................34 6.1.1. Promene šumskog fonda po površini ...............................................................................34

6.2. Odnos planiranih i ostvarenih radova u dosadašnjem periodu...........................................35 6.2.1. Dosadašnji radovi na obnovi i gajenju šuma ..................................................................35 6.2.2. Dosadašnji radovi na zaštiti šuma..................................................................................36 6.2.3. Dosadasnji radovi na korišćenju šuma............................................................................36 6.2.4. Ostali radovi ....................................................................................................................38 6.2.5. Opšti osvrt na dosadašnje gazdovanje šumama ..............................................................38

7.0. UTVRĐIVANJE POSEBNIH CILJEVA I MERA ZA NJIHOVO OSTVARIVANJE ....................39

7.1. Moguć stepen i dinamika unapreñivanja stanja i funkcija šuma u toku ureñajnog perioda39

7.2. Ciljevi gazdovanja šumama .................................................................................................39 7.2.1. Opšti ciljevi gazdovanja...................................................................................................39 7.2.2. Posebni ciljevi gazdovanja...............................................................................................40

7.3. Mere za postizanje ciljeva gazdovanja.................................................................................42 7.3.1. Uzgojne mere ...................................................................................................................43 7.3.2. Ureñajne mere ................................................................................................................44 7.3.3. Izbor rekonstruktivnog i konverzionog razdoblja ............................................................45

8.0. PLANOVI GAZDOVANJA ŠUMAMA.......................................................................................46

8.1. Plan gajenja šuma...............................................................................................................46 8.1.1. Plan obnove i podizanja šuma ........................................................................................46 8.1.2. Plan proizvodnje sadnog materijala...............................................................................46 8.1.3. Plan nege šuma ..............................................................................................................47

8.2. Plan zaštite šuma.................................................................................................................49 8.2.1. Plan zaštite od požara.....................................................................................................49



8.2.2. Plan zaštite od protivpravnog korišćenja........................................................................50 8.2.3. Plan zaštite šuma od drugih šteta ...................................................................................50

8.3. Plan korišćenja šuma..........................................................................................................50 8.3.1. Plan seča obnavljanja šuma (glavni prinos)....................................................................50 8.3.2. Plan prorednih seča šuma (prethodni prinos) .................................................................51 8.3.3. Ukupan prinos od seče šuma............................................................................................52 8.3.4. Plan korišćenja ostalih šumskih proizvoda..................................................................53

8.4. Odnos planiranih radova na gajenju i korišćenju šuma prema radovima.............................54

planiranim u OOGŠ......................................................................................................................54

8.5. Plan unapreñivanja stanja lovne divljači ..........................................................................54

8.6. Plan izgradnje šumskih saobraćajnica i drugih objekata u šumi..................................55

9.0. SMERNICE................................................................................................................................56

9.1. Smernice za realizaciju plana gajenja....................................................................................56 9.1.1. Seče kao mere nege visokih sastojina ..............................................................................56 9.1.1.2. Seče kod mere nege u izdanačkim šumama...................................................................57 9.1.1.3. Prorede kao mere nege u šumskim kulturama ..............................................................59 9.1.2. Prirodno obnavljanje bukovih šuma ................................................................................60 9.1.3. Veštačko obnavljanje četinarskih sastojina .....................................................................62 9.1.4. Osnovne mere održavanja, nege i zaštite šumskih kultura...............................................62

9.2. Smernice za sprovoñenje radova na zaštiti šuma...................................................................66

9.3. Smernice za korišćenje šuma..................................................................................................67 9.3.1. Priprema proizvodnje.......................................................................................................67 9.3.2. Metode seče u sastojinama...............................................................................................67 9.3.3. Predlog važnijih mera za unapreñenje tehnologije iskorišćavanja šuma........................69 9.3.4. Privlačenje i transport drveta ..........................................................................................69

9.4. Uputstvo za izradu godišnjeg izvoñačog projekta gazdovanja šumama ...............................70

9.5. Uputstvo za voñenje evidencije gazdovanja šumama.............................................................71

9.6. Smernice za formiranje zaštitnih zona pored vodotoka, javnih puteva i naselja ...................72

9.7. Smernice za identifikaciju i upravljanje šuma visoke zaštitne vrednosti HCV ......................73

9.8. Smernice za postavljanje oznaka............................................................................................74

9.9. Smernice za praćenje (monitoring) retkih, ranjivih i ugroženih vrsta ...................................75

9.10. Smernice za ostavljanje suvovrhih i odumrlih stabala u šumi .............................................76

9.11. Smernice za upravljanje otpadom ........................................................................................76

10.0. EKONOMSKO-FINANSIJSKA ANALIZA...............................................................................77

10.1. Obračun vrednosti šuma.......................................................................................................77 10.1.1. Kvalitativna struktura drvne mase .................................................................................77 10.1.2. Vrednost drveta na panju ...............................................................................................77 10.1.3. Vrednost mladih sastojina (bez mase)............................................................................78 10.1.4. Ukupna vrednost šuma..................................................................................................79

10.2. Ekonomska analiza stanja ....................................................................................................79 10.2.1. Prihodi............................................................................................................................79


4

10.2.2. Rashodi ..........................................................................................................................80

10.3. Bilans stanja.........................................................................................................................82

11.0. OČEKIVANI REZULTATI U GAZDOVANJU ŠUMAMA NA KRAJU UREĐAJNOG PERIODA...........................................................................................................................................82

12.0. NAČIN IZRADE OSNOVE......................................................................................................82

12.1. Prikupljanje terenskih podataka ..........................................................................................82

12.2. Obrada podataka..................................................................................................................83

12.3. Izrada karata ........................................................................................................................83

12.4. Izrada tekstualnog dela osnove ............................................................................................83

13.0. ZAVRŠNE ODREDBE.............................................................................................................84

13.1. Evidencija izvršenih radova u osnovi za gazdovanje šumama ...........................................84

13.2. Vreme seče............................................................................................................................84

13.3. Trajanje osnove za gazdovanje šumama..............................................................................84

13.4. Ostale odredbe .....................................................................................................................84



0. U V O D

I Uvodne informacije i napomene

Gazdinska jedinica “Sklopovi-Sokolica” je u sastavu Južnokučajskog šumskog područja, čijim šumama gazduje Javno preduzeće za gazdovanje šumama “Srbijašume” - Beograd, preko svog dela, Šumskog gazdinstva “Južni Kučaj” - Despotovac odnosno, Šumske uprave u Despotovcu. Osnovu gazdovanja šumama ove gazdinske jedinice je izradio Odsek za izradu osnova i planova gazdovanja pri Službi za šumarstvo ŠG”Južni Kučaj” - Despotovac, koristeći se terenskim podacima prikupljenim u toku leta 2012. godine, a uz stručnu pomoć i na osnovu uputstava od strane Odeljenja za planiranje gazdovanja šumama Sektora za šumarstvo i zaštitu prirode JP”Srbijašume”- Beograd. Osnova je urañena u skladu sa odredbama Zakona o šumama (Sl.gl. R Srbije br.30/10), u daljem tekstu Zakon o šumama i Pravilnika o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvoñačkog plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama (Sl.gl. R Srbije br. 122/ 03 od 12.12.2003. godine), u daljem tekstu: Pravilnik o sadržini osnova.

Ovo je šesto ureñivanje ove gazdinske jedinice. Prvo ureñivanje ovih šuma izvršeno je 1952. godine, drugo ureñivanje je bilo 1972. god., treće 1983. god. , četvrto 1991. god i peto 2001. godine. Ova osnova izrañena je u skladu sa odredbama sledećih zakona:

� Zakon o zaštiti prirode (Sl.gl. RS br. 36/09, 88/10) � Zakon o planiranju i izgradnji (Sl.gl. RS br. 72/09, 81/09, 64/10 i 24/11) � Zakon o reproduktivnom materijalu šumskog drveća (Sl.gl. RS br. 135/04, 8/05) � Zakon o zaštiti bilja (Sl.gl. RS br. 101/05) � Zakon o zaštiti od požara (Sl.gl. RS br. 111/09) � Zakon o divljači i lovstvu (Sl.gl. RS br. 18/10) � Zakon o vodama (Sl.gl. RS br. 46/91, 53/93, 48/94, 54/96, 101/05 i 30/10) � Zakon o iskorišćavanju i zaštiti izvorišta vodosnabdevanja (Sl.gl. RS br. 27/77, 24/85, 29/88,

49/89 i 46/91) � Zakon o javnim putevima (Sl.gl. RS br. 101/05) � Zakon o odbrani (Sl.gl. RS br. 116/07, 88/09 i 104/09) � Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Sl.gl.RS 135/04) � Uredba o zaštiti prirodnih retkosti(Sl.gl.RS.br. 50/93, 93/93), � Ispravka Uredbe o zaštiti prirodnih retkosti(Sl.gl.RS.br. 93/93od 16.11.1993.god.), � Konvencija o meñunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje faune i flore – CITES konvencija(Sl.

gl. SRJ – Meñunarodni ugovori br. 11/2001 od 09.11.2001.god.), � Ukaz o proglašenju Zakona o potvrñivanju Konvencije o meñunarodnom prometu ugroženih vrsta

divlje faune i flore(Sl. gl. SRJ – Meñunarodni ugovori br. 11/2001 od 09.11.2001.god.), � Uredba o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune(Sl.gl.Rs.br. 31/2005,

45/2005 i 22/07),

Odredbe ove osnove u skladu su sa odredbama važeće Opšte osnove gazdovanja šumama za Južnokučajsko šumsko područje, na koju je Vlada Republike Srbije dala saglasnost svojim Rešenjem 05 broj 322-1131/2007-1 dana 05.07.2007. godine (Sl.gl.RS br. 62/07 od 06.07.2007.god.).


6

1.0.OPŠTI OPIS GEOGRAFSKIH, POSEDOVNIH I PRIVREDNIH PRILIKA

1.1. Topografske prilike

1.1.1. Geografski položaj gazdinske jedinice

Gazdinska jedinica “Sklopovi - Sokolica” po svom geografskom položaju nalazi se izmeñu 21° 34' i 21° 42' istočne geografske dužine i izmeñu 44° 04' i 44° 07' severne geografske širine. Administrativno se ova gazdinska jedinica nalazi na teritoriji političke opštine Despotovac, na području katastarskih opština Strmosten, Sladaja i Jelovac.

1.1.2. Granice

Gazdinska jedinica “Sklopovi – Sokolica” graniči se sa državnim zemljištem koje ulazi u sastav sledećih gazdinskih jedinica: sa severne strane G.J.”Sladajska Bučina – Rečke” i šume Severnokučajskog šumskog područja, sa istočne strane G.J. „Jelova Kosa“ i “Vinatovača – Vrtačelje”; sa južne strane G.J. „Klo čanica“. Delom južne strane i sa zapada, ova gazdinska jedinica se graniči sa privatnim posedom sela Strmosten, Jelovac i Sladaja. Ova gazdinska jedinica se sastoji iz nekoliko celina. Granica najveće celine kreće se, na severu od Ponikvi prema istoku, preko Dugačke bare, Sokolice i ispred vrha Beljanica skreće ka jugu. Odatle ide preko Čemernice i Guva, pa prelazi na levu stranu reke Resave i izbija na Oštrič. Odatle skreće na zapad, preko Vite Bukve i Loma izbija na sastavke reke Resave i Kločanice, gde lučno skreće na zapaddo Bigra i ide preko Golovršca i izbija na Ponikve ispod Grabara. Drugu celinu čine odeljenja od 1. do 4. koja se nalaze na prostoru izmeñu sela Strmosten, Sladaja i mesta Vodna. Ova celina je sa svih strana okružena zemljištem u privatnom vlasništvu. I treća celina koju čine 43.,44. odeljenje i delovi odeljenja 13 i 18 okružena je privatnim zemljištem, a nalazi se na padini zvanoj Osoje, neposredno iznad sela Strmosten. Ukupna dužina spoljnih granica iznosi 42 km, a dižina unutrašnjih granica iznosi 81 km. Sve granice u ovoj gazdinskoj jedinici su propisno obeležene.

1.1.3. Površine Površina ove gazdinske jedinice iznosi 2.124,74 ha pod zemljištem u državnom vlasništvu. Od ukupne površine ove gazdinske jedinice, obraslo je 1.409,85 ha (66,4 %), od čega visoke šume zauzimaju 160,05 ha (7,5 %), izdanačke šume se prostiru na 162,97 ha (7,7 %), veštački podignute sastojine (starije od 21 god.) na 31,32 ha (1,5 %) i šibljaci na 1055,51 ha (49,7 %). Neobraslo zemljište zauzima 714,89 ha (33,6 %), od čega je 400,12 ha (18,8 %) šumsko zemljište, neplodno 296,44 ha (14,0 %), zemljište za ostale svrhe 7,39 ha (16,6 %) i zauzeća na 10,94 ha(0,5%). Imajući u vidu strukturu neobraslog zemljišta, može se reći da je šumovitost ove gazdinske jedinice optimalna i ne planira se pošumljavanje goleti u narednom periodu. U ovoj gazdinskoj jedinici nalazi se i 44,48 ha enklaviranog zemljišta u tuñem vlasništvu.



Struktura površina prema obraslosti:

Redni Površina

broj Kategorija

ha % 1. Visoke šume 160.05 7.5 2. Izdanačke šume 162.97 7.7 3. Veštački podignute sastojine 31.32 1.5 4. Šibljaci 1055.51 49.7

OBRASLO 1,409.85 66.4 5. Šumsko zemljište 400.12 18.8 6. Neplodno 296.44 14.0 7. Za ostale svrhe 7.39 16.6 9. Zauzeća 10.94 0.5

NEOBRASLO 714.89 33.6

UKUPNO ZA GJ “Sklopovi-Sokolica” 2,124.74 100.0 10. Enklavirano tuñe zemljište 44.48

1.2. Imovinsko - pravno stanje

1.2.1. Državni posed

Ova gazdinska jedinica obuhvata šume u državnom vlasništvu, a administrativno pripada političkoj obštini Despotovac (Kat. opoštine: Strmosten, Sladaja i Jelovac).

Šumama Južnokučajskog šumskog područja, koje obuhvata i šume GJ “Sklopovi-Sokolica” gazduje Javno preduzeće za gazdovanje šumama “Srbijašume” - Beograd preko svog dela Šumskog gazdinstva “Južni Kučaj” – Despotovac, odnosno Šumske uprave u Despotovcu.

Uvidom u list nepokretnosti za ovaj deo površina kojima gazduje JP Srbijašume došlo je do odreñenih izmena u katastarskoj opštini Srrmosten gde je JP u suvlasničkom odnosu sa privatnim licima i koje će biti detaljno prikazane u tabeli.U ovim odsecima neće biti planirani nikakvi radovi (28e,28-7,44a i 42-2). Neophodno je da se u toku ovog ureñajnog razdoblja izvrši razgraničenje i preparcelacija.

Ova gazdinska jedinica je karakteristična po tome što se na njenoj teritoriji nalazi više zaštićenih

prirodnih dobara i to : - Strogi prirodni rezervat “Klisura reke Resave” (zaštićen rešenjem SO Despotovac br. 322-13/74-04

od septembra 1974.godine) - Strogi prirodni rezervat “Vodopad Lisine” (zaštićen rešenjem SO Despotovac br. 322-13/74-05 od

09.10.1974. godine). U sastavu rezervata je i “Veliko Vrelo”. - “Radoševa pećina” (zaštićena rešenjem Zavoda za zaštitu i naučno proučavanje prirodnih retkosti

15.11.1949.god.) - „Bušan kamen“ (zaštićen rešenjem SO Despotovac 21.07.1978.godine)


8

Spisak katastarskih parcela za G.J. “Sklopovi-Sokolica”

KO Br.parcele podbroj kultura Površina JELOVAC 2435-deo 1 PAŠNJAK 7.klase 32651 JELOVAC 2435 2 PAŠNJAK 7.klase 220 JELOVAC 811-deo 1 ŠUMA 5.klase 152602 JELOVAC 811 4 PAŠNJAK 7.klase 7320 JELOVAC 811 5 ŠUMA 8.klase 6820 JELOVAC 811 9 PAŠNJAK 7.klase 280 JELOVAC 811-deo 10 ŠUMA 8.klase 11849

UKUPNO KO Jelovac 211742 SLADAJA 647 2 ŠUMA 6.klase 1578 SLADAJA 2066 ŠUMA 6.klase 12765 SLADAJA 2067 PAŠNJAK 8.klase 552654 SLADAJA 2096-deo ŠUMA 7.klase 1206 SLADAJA 2104-deo ŠUMA 7.klase 44 SLADAJA 2105-deo PAŠNJAK 8.klase 102097 SLADAJA 2107-deo PAŠNJAK 8.klase 1408520 SLADAJA 2957 PAŠNJAK 7.klase 56140 SLADAJA 3026 PAŠNJAK 7.klase 2040 SLADAJA 3057 PAŠNJAK 7.klase 1840 SLADAJA 3058 PAŠNJAK 7.klase 53100 SLADAJA 3181 PAŠNJAK 7.klase 1430 SLADAJA 3186 PAŠNJAK 7.klase 2470 SLADAJA 3203 1 ŠUMA 6.klase 3720 SLADAJA 3206 1 PAŠNJAK 7.klase 3115 SLADAJA 3206 2 PAŠNJAK 7.klase 400 SLADAJA 3206 3 PAŠNJAK 7.klase 1170 SLADAJA 3206 5 PAŠNJAK 7.klase 2115 SLADAJA 3206 8 PAŠNJAK 7.klase 270 SLADAJA 3206 9 PAŠNJAK 7.klase 480 SLADAJA 3402 ŠUMA 6.klase 5120 SLADAJA 3679 2 ŠUMA 5.klase 1836

UKUPNO KO Sladaja 2214110 STRMOSTEN 53 21 NJIVA 8.klase 1775 STRMOSTEN 1395 PAŠNJAK 7.klase 2942 STRMOSTEN 1489-deo PAŠNJAK 7.klase 31342 STRMOSTEN 1490 ŠUMA 7.klase 667000 STRMOSTEN 1968 ŠUMA 8.klase 2602105 STRMOSTEN 1969-deo 1 ŠUMA 8.klase 6685305 STRMOSTEN 1973 NJIVA 8.klase 6330 STRMOSTEN 1974 ŠUMA 7.klase 30765 STRMOSTEN 1981 ŠUMA 6.klase 3892 STRMOSTEN 1988 ŠUMA 5.klase 2688 STRMOSTEN 1989 ŠUMA 5.klase 160 STRMOSTEN 2040 ŠUMA 6.klase 1565 STRMOSTEN 2326 ŠUMA 5.klase 3070 STRMOSTEN 2340 ŠUMA 5.klase 1224 STRMOSTEN 2351 PAŠNJAK 6.klase 1645 STRMOSTEN 2352 VOĆNJAK 6.klase 6570 STRMOSTEN 2400 Ost VEŠTAČKI STVORENO NEPL. 1356 STRMOSTEN 2531 2 PAŠNJAK 7.klase 180 STRMOSTEN 2663 PAŠNJAK 7.klase 11359 STRMOSTEN 2675 ŠUMA 6.klase 7599 STRMOSTEN 2676 ŠUMA 5.klase 5271 STRMOSTEN 2702 ŠUMA 6.klase 28697



STRMOSTEN 2723 ŠUMA 6.klase 908 STRMOSTEN 2724 NJIVA 7.klase 7005 STRMOSTEN 2725 LIVADA 8.klase 8442 STRMOSTEN 2726 ŠUMA 6.klase 22152 STRMOSTEN 2727 ŠUMA 6.klase 2495 STRMOSTEN 2728 PAŠNJAK 7.klase 17942 STRMOSTEN 2729 1 ŠUMA 7.klase 585190 STRMOSTEN 2730 PAŠNJAK 8.klase 1923 STRMOSTEN 2731 PAŠNJAK 8.klase 11747 STRMOSTEN 2733 PAŠNJAK 8.klase 33891 STRMOSTEN 2734 PAŠNJAK 8.klase 445906 STRMOSTEN 2736 LIVADA 8.klase 2084 STRMOSTEN 2742 PAŠNJAK 7.klase 6776 STRMOSTEN 2767 LIVADA 7.klase 30352 STRMOSTEN 2769 ŠUMA 7.klase 84364 STRMOSTEN 2952 1 ŠUMA 6.klase 6481 STRMOSTEN 297 1 ŠUMA 6.klase 1813 STRMOSTEN 297 2 NJIVA 8.klase 1464 STRMOSTEN 2995-deo 1 ŠUMA 6.klase 3874 STRMOSTEN 309 NJIVA 7.klase 5999 STRMOSTEN 3279-deo 1 ŠUMA 7.klase 2700022 STRMOSTEN 3279 9 ŠUMA 7.klase 1000 STRMOSTEN 3279 33 ŠUMA 7.klase 6719 STRMOSTEN 3279 10 LIVADA 8.klase 2250 STRMOSTEN 3279 21 ŠUMA 7.klase 3860 STRMOSTEN 3279 22 ŠUMA 7.klase 4420 STRMOSTEN 3279 32 ŠUMA 7.klase 2561 STRMOSTEN 3279 23 PAŠNJAK 7.klase 1260 STRMOSTEN 3279 25 LIVADA 8.klase 8530 STRMOSTEN 3279 26 LIVADA 8.klase 17500 STRMOSTEN 3279 27 LIVADA 8.klase 7340 STRMOSTEN 3279 28 LIVADA 8.klase 9950 STRMOSTEN 3279 29 ŠUMA 7.klase 4320 STRMOSTEN 3279 34 ŠUMA 7.klase 5330 STRMOSTEN 3282 1 ŠUMA 6.klase 2396471 STRMOSTEN 3282 27 ŠUMA 6.klase 19520 STRMOSTEN 3442 ŠUMA 7.klase 23548 STRMOSTEN 345 1 ŠUMA 5.klase 4031 STRMOSTEN 345 2 ŠUMA 5.klase 700 STRMOSTEN 3468 LIVADA 7.klase 7464 STRMOSTEN 3469 ŠUMA 6.klase 10513 STRMOSTEN 3472 ŠUMA 7.klase 63710 STRMOSTEN 3483 PAŠNJAK 7.klase 8883 STRMOSTEN 3484 ŠUMA 7.klase 150689 STRMOSTEN 3586 PAŠNJAK 8.klase 39577 STRMOSTEN 3588 ŠUMA 7.klase 175983 STRMOSTEN 3598 PAŠNJAK 8.klase 14170 STRMOSTEN 3599 PAŠNJAK 8.klase 14414 STRMOSTEN 365 ŠUMA 5.klase 3127 STRMOSTEN 3709 ŠUMA 5.klase 140 STRMOSTEN 3725 NJIVA 6.klase 276 STRMOSTEN 3726 LIVADA 5.klase 10954 STRMOSTEN 3731 ŠUMA 5.klase 1101 STRMOSTEN 3737 ŠUMA 5.klase 8508 STRMOSTEN 3765 ŠUMA 5.klase 44686 STRMOSTEN 3808 ŠUMA 6.klase 1107 STRMOSTEN 3811 PAŠNJAK 8.klase 31045


10

STRMOSTEN 3861 ŠUMA 6.klase 9349 STRMOSTEN 3867 ŠUMA 6.klase 984 STRMOSTEN 3873 ŠUMA 7.klase 5758 STRMOSTEN 3916 1 ŠUMA 8.klase 127010 STRMOSTEN 3916 3 ŠUMA 8.klase 10000 STRMOSTEN 392 PAŠNJAK 6.klase 830 STRMOSTEN 3925 ŠUMA 6.klase 1264 STRMOSTEN 3942 LIVADA 8.klase 3306 STRMOSTEN 3943 ŠUMA 6.klase 47003 STRMOSTEN 3944 ŠUMA 8.klase 5845 STRMOSTEN 3945 ŠUMA 6.klase 250 STRMOSTEN 4131 LIVADA 7.klase 36552 STRMOSTEN 4174 PAŠNJAK 8.klase 19539 STRMOSTEN 4176 Ost PRIRODNO NEPLODNO ZEMQ. 24142 STRMOSTEN 4177 PAŠNJAK 7.klase 62180 STRMOSTEN 419 1 PAŠNJAK 8.klase 506240 STRMOSTEN 4197 1 PAŠNJAK 7.klase 58625 STRMOSTEN 429 ŠUMA 6.klase 1526 STRMOSTEN 470 ŠUMA 5.klase 2562 STRMOSTEN 471 1 PAŠNJAK 7.klase 22215 STRMOSTEN 472 VOĆNJAK 6.klase 4343 STRMOSTEN 50 3 PAŠNJAK 7.klase 43548 STRMOSTEN 51 NJIVA 8.klase 3019 STRMOSTEN 52 3 ŠUMA 6.klase 16395 STRMOSTEN 53 1 Ost VEŠTAČKI STVORENO NEPL. 579357 STRMOSTEN 53 5 ŠUMA 5.klase 6460 STRMOSTEN 53 19 PAŠNJAK 8.klase 1230 STRMOSTEN 53 20 PAŠNJAK 8.klase 1730 STRMOSTEN 55 NJIVA 7.klase 1325 STRMOSTEN 660 Ost PRIRODNO NEPLODNO ZEMQ. 21202 STRMOSTEN 661 NJIVA 5.klase 3800 STRMOSTEN 878 1 PAŠNJAK 6.klase 3284 STRMOSTEN 878 2 PAŠNJAK 6.klase 856 STRMOSTEN 878 3 PAŠNJAK 6.klase 520

UKUPNO KO Strmosten 18821576 UKUPNO PO Despotovac 21247428

UKUPNO GJ 21247428

Suvlasničke:

KO Br.parcele podbroj kultura Površina STRMOSTEN 2767 LIVADA 7.klase 30352 STRMOSTEN 1489-deo PAŠNJAK 7.klase 31342 STRMOSTEN 4131 LIVADA 7.klase 36552

Ukupno suvlasničke 98246



1.2.2. Privatni posed

Na teritoriji gazdinske jedinice “Sklopovi-Sokolica” enklavirano je 44,48 ha u privatnom vlasništvu. Uvidom u katastar nepokretnosti zaključuje se da najveći deo privatnog poseda spada u kategoriju livada i pašnjaka, manji deo predstavljaju šume u privatnom vlasništvu i jedan neznatni deo su njive i voćnjaci.

1.3. Opšte karakteristike područja na kome se prostire gazdinska jedinica Šume obuhvaćene ovom gazdinskom jedinicom nalaze se na teritoriji opštine Despotovac.

Opština Despotovac spada u kategoriju srednje razvijenih opština u Republici. Prostire se na površini od 62.278 ha i sastoji se od 31 naselja sa ukupno 33.177 stanovnika (53 stanovnika po km2).

Šumovitost opštine iznosi 32.9% (pod šumom je 26.688 ha). U opštini je 4.488 zapošljenih od čega 3.229 u preduzećima i ustanovama, a 1.256 samostalno

obavlja delatnosti. Od privrednih organizacija u ovoj opštini Pomoravskog okruga najzastupljenije su iz oblasti

industrije nemetala, zatim slede poljoprivreda, uslužne delatnosti, šumarstvo, prerañivačka industrija, trgovina i sl. (Podaci su uzeti iz statističkog pregleda za 2011. godinu).

1.3.1. Organizacija i materijalna opremljenost šumske uprave koja gazduje šumama gazdinske jedinice

Šumama koje obuhvata gazdinska jedinica „Sklopovi-Sokolica“ gazduje Šumska uprava Despotovac, koja posluje u sastavu Šumskog gazdinstva “Južni Kučaj” – Despotovac, kao deo Javnog preduzeća za gazdovanje šumama “Srbijašume” – Beograd. Šumska uprava ima 32 radnika u stalnom radnom odnosu. Pregled kadrova po kvalifikacijama:

� visoka stručna sprema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 radnika � srednja stručna sprema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 radnika � kvalifikovani radnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 radnika U K U P N O . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 radnika

Svi radnici sa visokom i srednjom stručnom spremom imaju položen stručni ispit. - Sredstva rada Najveći deo poslova u šumi u ovoj gazdinskoj jedinici je mehanizovan. Seču i izvlačenje, u većini slučajeva, uslužno vrše privatne firme, a prisutna je i prodaja drvne mase na panju. U primeni je sortimentna


12

metoda, debla se kroje i prerezuju kod panja, a zatim se zglobnim traktorima (LKT) izvlače na privremeno stovarište. Prevoz drvnih sortimenata se vrši kamionima šumske uprave, ili privatnim kamionima, do kupaca ili glavnog stovarišta u Dvorištu.

Šumska uprava u Ćupriji raspolaže sa sledećom opremom:

� motorne testere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 kom. � buldozer (TG – 110, TG – 90) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 kom. � zglobni traktor (LKT 80 i LKT 81) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 kom. � kamion (FAP 13 ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 kom. � kamion (FAP 16 – 21) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 kom. � autodizalica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 kom. � lada niva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4 kom. � mini bus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 kom. � kamion (TAM 2000) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2 kom.

Na području ove gazdinske jedinice Šumska uprava nema objekte za smeštaj radnika.

1.3.2. Mogućnost plasmana drvnih proizvoda Drvni sortimenti iz ove gazdinske jedinice realizuju se prvenstveno, po planu Direkcije šumskog gazdinstva u Despotovcu. Poslednjih godina prisutna je prodaja drvne mase na panju firmama koje izvode seču u sopstvenoj režiji, a deo posečene drvne mase se prodaje raznim privatnim i državnim firmama.

1.3.3. Dosadašnji zahtevi prema šumama gazdinske jedinice i dosadašnji načini korišćenja šumskih resursa

Šume obuhvaćene gazdinskom jedinicom “Sklopovi - Sokolica” naslanjaju se na veći kompleks šuma na obroncima Kučajskih planina.

Ovo je peto ureñivanje ove gazdinske jedinice. Prvo ureñivanje ovih šuma izvršeno je 1952. godine, u sklopu gazdinske jedinice Resava. Prilikom drugog ureñivanja 1972. godine ove šume su izdvojene u posebnu gazdinsku jedinicu. Naredna ureñivanja su rañena 1983. i 1991. godine.

Prilikom ureñivanja iz 1972. godine propisano je grupimično gazdovanje sa slobodnom tehnikom gajenja i kao takvo zadržano je i prilikom narednih ureñivanja. Za period od 1982. – 1991. god. radovi na gajenju šuma planirani su na površini od 719,27 ha, a izvršeni su na 249,00 ha (34,62%). Za isti period realizovani prinos je 454.86 m3 što čini 32,49% od planiranog prinosa za navedeni period (1.400 m3). U periodu od 1992. – 2002. godine nije bilo nikakvih radova na gajenju i korišćenju ovih šuma, uprkos planu gajenja na površini od 37,73 ha u prostoj i 224,88 ha u proširenoj reprodukciji i planu korišćenja od 6.604 m3. Ovakav izostanak gazdovanja može se opravdti jedino time što je gro šuma u ovoj gazdinskoj jedinici zaštitnog karaktera i izuzeto od gadovanja te investiranje u otvaranje ovih šuma, kako bi se došlo do delova u kojima je planiran odreñeni etat, nema ekonomskog opravdanja.

U periodu od 2001. do 2012. godine realizovani prinos je 398 m3 što čini 16,6% od planiranog za navedeni period. Radovi na gajenju nisu planirani u proteklom period.



2.0. BIOEKOLOŠKA OSNOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA

2.1. Reljef i geomorfološke karakteristike

Gazdinska jedinica “Sklopovi - Sokolica” se nalazi u severozapadnom delu Južnog Kučaja. Osnovni pravac protezanja ove gazdinske jedinice je istok – zapad. Teren je veoma strm i najvećim delom južne ekspozicije. Severna granica gazdinske jedinice leži na krečnjačkoj gredi na Beljanici i odatle se teren strmo spušta prema reci Resavi. Na pojedinim mestima, u donjem delu gazdinske jedinice, bliže reci dolazi do obrazovanja sipara. Na celoj površini jedinice nalazi se veći broj raznih pukotina i pećina. Najviši vrh je na Beljanici, u severoistočnom delu gazdinske jedinice, sa nadmorskom visinom od 1.260 m, a najniža kota je u koritu reke Resave, sa nadmorskom visinom od 280 m.

2.2. Geološka podloga i tipovi zemljišta

Geološka podlogu čini, uglavnom, krečnjak (151), osim odeljenja broj 1,2,3,4,i delova odeljenja broj 14,16,17,18 i 21, gde su prisutni peščari. Zemljište je rendzina (06) na krečnjaku i crveno smeñe kiselo zemljište (11) na permskom peščaru. Rendzine su najzastupljenije i javljaju se u svim oblicima, preko skeletne i skeletoidne, tipične do posmeñene. Predstavljaju heterogeno i nedovoljno razvijeno zemljištekoje se mahom sastoji od sitnih čestica neraspadnutog skeleta. Najčešće ima A-C profil dubine 30 do 40 cm, a na izraženijim nagibima je erodirano i pliće (do 10 cm dubine). A horizont je sivo smeñe boje, rastresit i ilovast slabo izražene strukture sa dosta sitnog skeleta. Po hemijskim karakteristikama ova zemljišta su neutralne do slabo kisele reakcije, jače zasićena bazama.

Crveno smeñe kiselo zemljište na permskom peščaru karakteriše se A-(B)-C profilom. Humusni sloj je smeñe boje sa crvenkastom nijansom, koja je potencirana kod plićih profila. Po teksturi, ovo zemljište pripada ilovastim peskušama ili peskovitim ilovačama, obzirom da sadrži preko 70% ukupnog peska. Po hemijskoj reakciji ovo su beskarbonatna i kisela zemljišta, slabo zasićena bazama

Sva zemljišta vrtačastih terena, koji su prisutni u ovoj gazdinskoj jedinici imaju sledeće zajedničke karakteristike:

- Na rubovima vrtača i grebenima izmeñu njih, zemljište je skeletno, vrlo plitko i suvo što uz poroznu geološku podlogu, propustljivost i visoku temperaturu površinskog sloja, stvara nepovoljne uslove za prirodnu obnovu šuma, koje su u ovakvim uslovima, po pravilu, slabog uzrasta, kvaliteta i zdravstvenog stanja.

- U vrtačama i uvalama, zemljište je dublje rastresitije, svežije sa više humusa i obzirom na smanjenu insolaciju i zaklonjenost od vetrova i isušivanja stvaraju se povoljni uslovi za obnavljanje šuma, koje su kvalitetnije i dobrog uzrasta.

2.3. Hidrografske karakteristike Ova gazdinska jedinica pripada slivu reke Resave, koji predstavlja najveće slivno područje u okviru sliva Velike Morave. Važniji vodotoci u ovoj gazdinskoj jedinici, pored reke Resave su Čemernički potok, Lalin potok i Jelovačka reka.

2.4. Klima


14

Gazdinska jedinica “Sklopovi-Sokolica” se nalazi u području koje karakteriše umereno kontinentalna klima sa slabim uticajem mediteranske klime. Godišnja doba su izražena sa relativno velikim kolebanjima temperature u toku dana, meseca i godine..

- Vodeni talozi Pod vodenim talozima podrazumevamo sve vrste kondenzovane i sublimirane vodene pare u atmosferi, koje padaju na zemlju u tečnom ili čvrstom stanju. Godišnje količine padavina, uglavnom, iznose nešto preko 600 mm. Najsuvlji mesec je januar. Najmanja količina padavina je u januaru i martu, a najveća u junu i aprilu. ( mm )

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Σ.g.

33,1 37,3 33,4 67,0 61,2 70,3 59,0 39,0 56,2 53,0, 42,1 62,5 614,0

- Relativna vlažnost vazduha

Relativna vlažnost vazduha je veoma značajan faktor za razvoj šuma i javlja se kao opredeljujući faktor transpiracije biljaka i površinskog isparavanja. Vlažnost zemljišta najviše zavisi od relativne vlage vazduha. Relativna vlaga vazduha je u obrnuto-proporcionalnom odnosu sa temperaturom vazduha. Srednja mesečna relativna vlažnost vazduha data je u sledećoj tabeli. ( % )

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII s.g.

81 75 69 68 68 68 66 64 70 75 78 82 72

- Temperatura vazduha

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII s.g.

0,4 1,8 5,7 11,0 16,2 20,0 21,4 21,5 16,5 11,3 5,7 0,8 11,1

Najtopliji mesec je avgust, a najhladniji januar. Apsolutni maksimum temperature iznosi 42,4°C. Apsolutni minimum temperature iznosi -21,0°C. Apsolutna godišnja amplituda iznosi 63,4°C. Datumi pojave prvog i poslednjeg mraza su 24.10. i 21.04.

- Vetar

Vetar je značajan element koji utiče na formiranje klime odreñenog područja. Na ovom području su najčešći vetrovi koji duvaju iz severnog kvadranta, kada se hladne vazdušne mase kreću u ovom pravcu. Uticaj košave nije toliko izražen, ali se ona ipak javlja kao hladan i suv vetar u toku jeseni i zime.



2.5. Opšti faktori značajni za stanje šumskih ekosistema Šuma je složena biogeocenoza koju karakterišu specifi čni odnosi, kako izmeñu pojedinih komponenti šumskog ekosistema, tako i izmedju same šume i njene okoline. Kao takve, šume se odlikuju brojnim i veoma značajnim osobinama koje imaju trajan i veliki posredan i neposredan značaj u obezbeñenju potreba društva. Na taj način osobine, odnosno dejstva šuma možemo posmatrati u smislu odreñenih funkcija ovog složenog prirodnog kompleksa. Šume, svojim osobinama, odnosno, funkcijama, neposredno i posredno utiču ne samo na mogućnosti i uslove za odvijanje brojnih privrednih grana i delatnosti, već i na ukupne uslove za razvoj, pa i opstanak, pojedinih područja i širih prirodnih i društvenih celina. Pored produkcije organske materije (na šumske ekosisteme dolazi 67% prosečne godišnje produkcije kopnenih ekosistema), šume imaju značajnu ulogu u regulisanju padavina, sunčevog zračenja, vazdušnih strujanja i uticaja na susedna područja.

- Biljne zajednice

U ovoj gazdinskoj jedinici prisutna su dva kompleksa i to kserotermofilnih sladunovo cerovih i drugih tipova šuma (2) i mezofilnih bukovih tipova šuma (4). U okviru prvog kompleksa zastupljene su grupe ekoloških jedinica: - (212) - Tipična šuma sladuna i cera (Quercetum frainetto-cerris typicum) Uglavnom nastanjuju niže delove jedinice blago nagnute terene, znači čine pojas ispod bukve, zauzimaju toplije ekspozicije karakteristične za hrastove šume. Pretežno su rezreñene i otvorenog sklopa zbog sušenja. U spratu drveća, pored sladuna i cera, kao osnovnih edifikatora zajednice, javlja se grab. U spratu zbunja, ima gloga, drena, grabića i dr. - (241) – Šume grabića (Carpionion orientalis moesiacum) Javlja se u vidu osiromašene varijante – šibljaka, kao trajnog stadijuma na strmom terenu. Grade je grabić, crni jasen, glog i razne žbunaste vrste.

U okviru drugog kompleksa prisutne su grupe ekoloških jedinica: - (421) - Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum)

Planinske bukove šume su najzastupljenije i zauzimaju veći deo glavnog kompleksa ove gazdinske jedinice.

Bukva je najzastupljenija vrsta, a ima i graba, javora, klena i divlje trešnje. Četinari su u ovoj gazdinskoj jedinici uneti veštačkim putem, sadnjom sadnica.

- Fauna Na ovom području zastupljene su sledeće životinjske vrste: srna, divlja svinja, lisica, i pernata divljač.


16

- Delovanje čoveka

Jedan od najvažnijih faktora koji utiču na šumu je delovanje čoveka. Od nekada izrazito negativnog

delovanja čoveka prekomernim sečama krčenjem i sprečavanja prirodnog podmlañivanja ispašom stoke, danas se došlo do pozitivnog delovanja čoveka na šumu njegovim racionalnim ponašanjem i sečama prilagoñenim uzgojnim potrebama šuma, izvoñenjem radova na pošumljavanju, popunjavanju i nezi šuma, što ima za posledicu povećanu obraslost, veću ukupnu zapreminu i bolju sortimentnu strukturu, a samim tim i sve kvalitetniji i vredniji šumski fond.

3.0. UTVRĐENE FUNKCIJE ŠUMA - NAMENE

3.1. Osnovne postavke i metode pri prostorno - funkcionalnom reoniranju šuma i šumskih staništa u gazdinskoj jedinici

Struktura površina šuma G.J.”Sklopovi-Sokolica” prema globalnoj nameni je podeljena :

• (11) – površine pod šumom sa proizvodno – zaštitnom funkcijom • (12) – šume sa prioritetnom zaštitnom funkcijom

Područje Južnog Kučaja koje se nalazi u sklopu balkanskog planinskog sistema istočne

Srbije, zajedno sa svojom okolinom poznato je po svojoj prirodnoj lepoti kao i mnogobrojnim spomenicima prirode.

Iz ove slike ne odstupa ni površina koja se nalazi na teritoriji GJ”Sklopovi-Sokolica”.

3.2. Funkcije šuma i namena površina u GJ

Najveća površina pod šumama ove gazdinske jedinice pripada namenskoj celini sa prioritetnom funkcijom – proizvodnja tehničkog drveta (10), koja zauzima prostor od 300,85 ha ili (21,3 %) od ukupno obrasle površine. Šume iz namenske celine strogi prirodni rezervat – I stepen zaštite (61) zauzimaju površinu od 284,93 ha sa masom od 7.280,2 m3. Pored ove dve namenske celine prisutne su i namenska celina (62) -strogi prirodni rezervat – II stepen zaštite na površini 3,76 ha.

Šumske površine sa osnovnom namenom stalno zaštitne šume (66) rasprostiru se na površini od 823,54 ha tj. 58,3 % obrasle površine.

3.3. Gazdinske klase

Prilikom ovog ureñivanja gazdinske klase su formirane na osnovu namene površina, sastojinske celine i pripadnosti grupi ekoloških jedinica (stanište). Ovakvo formiranje gazdinskih klasa predstavlja prelaz izmeñu klasične i tipološke klasifikacije šuma.

U gazdinskoj jedinici “Sklopovi-Sokolica” izdvojene su sledeće gazdinske klase: - 10.195.212 – izdanačka šuma cera na staništu šuma sladuna i cera (Quercetum frainetto- cerris

typicum) na smeñim zemljištima, sa prioritetnom namenom proizvodnje tehničkog drveta;



- 10.325.212 – izdanačka šuma bagrema na staništu šuma sladuna i cera (Quercetum frainetto-cerris

typicum) na smeñim zemljištima, sa prioritetnom namenom proizvodnje tehničkog drveta;

- 10.351.421 - visoka (jednodobna) šuma bukve na staništima planinske šume bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima, sa prioritetnom namenom proizvodnje tehničkog drveta;

- 10.360.421 – izdanačka šuma bukve na staništima planinske šume bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima, sa prioritetnom namenom proizvodnje tehničkog drveta;

- 10.470.212 – veštački podignuta sastojina smrče na staništima šuma sladuna i cera (Quercetum

frainetto-cerris typicum) na smeñim zemljištima, sa prioritetnom namenom proizvodnje tehničkog drveta; - 10.470.421 – veštački podignuta sastojina smrče na staništima planinske šume bukve (Fagetum

moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima, sa prioritetnom namenom proizvodnje tehničkog drveta;

- 10.475.212 – veštački podignuta sastojina crnog bora na staništima šuma sladuna i cera (Quercetum

frainetto-cerris typicum) na smeñim zemljištima, sa prioritetnom namenom proizvodnje tehničkog drveta;

- 10.477.421 – veštački podignuta sastojina borovca na staništima staništima planinske šume bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima, sa prioritetnom namenom proizvodnje tehničkog drveta;

- 10.479.212 – veštački podignuta sastojina ariša na staništima šuma sladuna i cera (Quercetum

frainetto-cerris typicum) na smeñim zemljištima, sa prioritetnom namenom proizvodnje tehničkog drveta;

- 61.267.241 – šibljak grabića na staništima šuma grabića (Carpionion orientalis moesiacum) na crnicama i različitim erodiranim zemljištima, sa prioritetnom namenom strogog prirodnog rezervata I stepena zaštite.

- 61.195.212 – izdanačka šuma cera na staništu šuma sladuna i cera (Quercetum frainetto-cerris typicum) na smeñim zemljištima, sa prioritetnom namenom strogog prirodnog rezervata I stepena zaštite ;

- 61.351.421 - visoka (jednodobna) šuma bukve na staništima planinske šume bukve (Fagetum

moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima, sa prioritetnom namenom strogog prirodnog rezervata I stepena zaštite;

- 61.360.421 - izdanačka šuma bukve na staništima planinske šume bukve (Fagetum moesiacae submontanum) na kiselim smeñim i drugim zemljištima, sa prioritetnom namenom strogog prirodnog rezervata I stepena zaštite;

- 62.267.241 – šibljak grabića na staništima šuma grabića (Carpionion orientalis moesiacum) na crnicama i različitim erodiranim zemljištima, sa prioritetnom namenom strogog prirodnog rezervata II stepena zaštite.

- 66.267.241 – šibljak grabića na staništima šuma grabića (Carpionion orientalis moesiacum) na

crnicama i različitim erodiranim zemljištima, sa prioritetnom namenom stalne zaštite šuma.


18

4.0. STANJE ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA

4.1. Stanje šuma po nameni (pod šumom)

Površina Zapremina Zapreminski prirast Namenska celina ha % m3 m3/ha % m3 m3/ha ip

10 298.24 21.2 47004.8 157.6 86.6 1339.4 4.5 2.8 61 284.93 20.2 7280.2 25.6 13.4 202.7 0.7 2.8 62 3.76 0.3 66 822.92 58.4

Ukupno GJ 1,409.85 100.0 54,285.0 38.5 100.0 1,542.1 1.1 2.8

U GJ “Sklopovi-Sokolica” najveće je učešće namenske celine „66“ – stalna zaštita šuma, na površini

od 822,92 ha (58,4 % obrasle površine). Za njom slede po površini namenska celina „10“- proizvodnja tehničkog drveta na 298,24 ha ( 21,2%), zapreminom od 47004,8 m3 i prirastom 1339,4 m3 . Namenska celina „61“ zauzima površinu od 284,93 ha (20,2%) sa zapreminom od 7280,2 m3 (13,4 % od ukupne zapremine). Namenska celina “62” – strogi prirodnog rezervata II stepena zaštite, identifikovana je na 3,76 ha ili 0,3 % od ukupne površine. U sledećoj tabeli biće prikazano stanje namenskih celina i u neobraslom zemljištu gde postoji još jedna celina sa namenom strogi prirodni rezervat – III stepen zaštite „63“ koja ima površinu od 61,27ha.

Površina Zapremina Zapreminski prirast Namenska celina ha % m3 m3/ha % m3 m3/ha ip

10 298.24 17.72 47004.8 157.61 86.59 1339.4 4.491 2.8 61 496.71 29.52 7280.2 14.657 13.41 202.7 0.408 2.8 62 3.76 0.223 63 61.27 3.641 66 822.92 48.9

Ukupno GJ 1,682.90 100.0 54,285.0 32.3 100.0 1,542.1 0.9 2.8

4.2. Stanje šuma po poreklu i očuvanosti

Očuvanost Površina Zapremina Prirast gazdinska klasa Poreklo ha P% m3 m3/ha % m3 m3/ha

Iv

Visoke šume

očuvane 61.27 4.3 11706.4 191.1 21.5 300.2 4.9 2.6 razreñene 59.15 4.2 9962.0 168.4 18.3 151.9 2.6 1.5 10,351,421 Svega 120.42 8.5 21668.4 179.9 39.7 452.1 3.8 2.1 očuvane 9.78 0.7 1399.0 143.0 2.6 38.4 3.9 2.7 razreñene 29.85 2.1 3507.2 117.5 6.4 97.3 3.3 2.8 61,351,421

Svega 39.63 2.8 4906.2 123.8 9.0 135.7 3.4 2.8

Visoke očuvane 71.05 5.0 13105.4 184.5 24.0 338.6 4.8 2.6 Visoke razreñene 89.00 6.3 13469.2 151.3 24.7 249.2 2.8 1.9 Svega visoke 160.05 11.3 26574.6 166.0 48.7 587.8 3.7 2.2

Stanje šuma gazdinske jedinice “Sklopovi-Sokolica” po poreklu je sledeće: visoke šume su

zastupljene na 11,3 % (160,05 ha) od ukupno obrasle površine, sa prosečnom drvnom masom od 166.0 m3/ha i prirastom od 3,7 m3/ha;



Očuvanost Površina Zapremina Prirast gazdinska

klasa Poreklo ha % m3 m3/ha % m3 m3/ha Iv

Izdanačke šume

očuvane 57.95 24.3 10089.2 174.1 26.2 309.2 5.3 3.1 razreñene 2.70 1.1 158.2 58.6 0.4 4.2 1.6 2.7 10.195.212

Svega 60.65 25.5 10247.4 169.0 26.6 313.4 5.2 3.1 očuvana 35.94 2.5 1515.6 42.2 2.8 87.0 2.4 5.7

10.325.212 Svega 35.94 2.5 1515.6 42.2 2.8 87.0 2.4 5.7 očuvane 34.42 2.4 6182.9 179.6 11.4 155.5 4.5 2.5 razreñene 15.49 1.1 1751.4 113.1 3.2 44.0 2.8 2.5 10,360,421 Svega 49.91 3.5 7934.3 159.0 14.6 199.5 4.0 2.5 očuvane 10.25 0.7 1241.8 121.2 2.3 39.0 3.8 3.1

61.195.212 Svega 10.25 0.7 1241.8 121.2 2.3 39.0 3.8 3.1 očuvane 6.22 0.4 1132.2 182.0 2.1 27.9 4.5 2.5

61,360,421 Svega 6.22 0.4 1132.2 182.0 2.1 27.9 4.5 2.5

Izdanačke očuvane 144.78 10.3 20161.7 139.3 37.1 618.6 4.3 3.1 Izdanačke razreñene 18.19 1.3 1909.6 105.0 3.5 48.2 2.6 2.5 Svega izdanačke 162.97 11.6 22071.3 135.4 40.7 666.8 4.1 3.0

Očuvanost Površina Zapremina Prirast gazdinska

klasa Poreklo ha % m3 m3/ha % m3 m3/ha Iv

Veštački podignute sastojine očuvane 0.79 0.1 117.3 148.5 0.2 5.5 7.0 4.7 10,470,212 Svega 0.79 0.1 117.3 148.5 0.2 5.5 7.0 4.7 razreñene 9.16 0.6 400.6 43.7 0.7 20.2 2.2 5.0

10.470.421 Svega 9.16 0.6 400.6 43.7 0.7 20.2 2.2 5.0 očuvane 7.30 0.5 1993.3 235.1 3.7 101.9 14.0 5.1

10.475.212 Svega 7.30 0.5 1993.3 273.1 3.7 101.9 14.0 5.1 očuvane 5.42 0.4 1684.5 310.8 3.1 82.3 15.2 4.9

10.477.212 Svega 5.42 0.4 1684.5 310.8 3.1 82.3 15.2 4.9 očuvane 6.80 0.5 1046.9 154.0 1.9 56.9 8.4 5.4

10.477.421 Svega 6.80 0.5 1046.9 154.0 1.9 56.9 8.4 5.4 očuvane 1.85 0.1 396.5 214.3 0.7 20.6 11.1 5.2

10.479.212 Svega 1.85 0.1 396.5 214.3 0.7 20.6 11.1 5.2

Vešt.pod. očuvane 22.16 1.6 5238.5 236.4 9.6 267.3 12.1 5.1 Vešt.pod. razreñene 9.16 0.6 400.6 43.7 0.7 20.2 2.2 5.0 Ukupno VEŠT.POD.SAST. 31.32 2.2 5639.1 180.0 10.4 287.5 9.2 5.1 61.267.241 šibljaci 228.83 16.2 62.267.241 šibljaci 3.76 0.3 66.267.241 šibljaci 822.92 58.4 Svega šibljaci 1055.51 74.9 Ukupno očuvane NC 10 211.74 15.0 34732.6 164.0 64.0 1119.2 5.3 3.2 Ukupno očuvane NC 61 26.25 1.9 3773.0 143.7 7.0 105.3 4.0 2.8 UKUPNO OČUVANE 237.99 16.9 38505.6 161.8 70.9 1224.5 5.1 3.2 Ukupno razreñene NC 10 86.50 6.1 12272.2 141.9 22.6 220.3 2.5 1.8 Ukupno razreñene NC 61 29.85 2.1 3507.2 117.5 6.5 97.3 3.3 2.8 UKUPNO RAZREĐENE 116.35 8.3 15779.4 135.6 29.1 317.6 2.7 2.0 UKUPNO šibljaci NC 61 228.83 16.2 UKUPNO šibljaci NC 62 3.76 0.3 UKUPNO šibljaci NC 66 822.92 58.4 UKUPNO šibljaci 1055.51 74.9 UKUPNO GJ 1409.85 100.0 54285.0 246.3 100.0 1542.1 1.1 2.8


20

Na 11,7 % površine (162,97 ha) nalaze se izdanačke šume sa 40,7 % od ukupne drvne mase

(22.071,3 m3). Veštački podignute sastojine zauzimaju 31,32 ha ili 2,2% od ukupne površine gazdinske jedinice, sa zapreminom od 5.636,1 m3 (180,0 m3/ha ) i prirastom 9,2 m3/ha. Šibljaka ima na 1.055,51 ha ili 74,9 % od ukupno obrasle površine. Po očuvanosti stanje je sledeće: očuvane sastojine su na 16,9 % površine (237,99 ha), odnosno 70,9 % zapremine (38.505,6 m3), razreñene sastojine se nalaze na 116,35 ha (8,3 %) površine sa 29,1 % zapremine (15.779,4 m3).

Sa gledišta porekla i očuvanosti sastojina u ovoj gazdinskoj jedinici, moze se zaključiti da stanje nije najidealnije, što će biti korigovano tako što će se gazdovanje u razreñenim sastojinama vršiti vrlo pažljivo u cilju povećanja sklopljenosti ovih sastojina.

4.3. Stanje sastojina po smesi

Gazdinska klasa, NC Površina Zapremina Zapreminski prirast Iv Mešovitost ha % m3 m3/ha % m3 m3/ha % % 10.195.212 34.59 2.5 5,887.2 170.2 10.8 173.8 5.0 11.3 3.0 10.325.212 34.50 2.4 1,372.7 39.8 2.5 81.3 2.4 5.3 5.9 10.351.421 117.88 8.4 21,418.9 181.7 39.5 446.6 3.8 29.0 2.1 10.360.421 35.10 2.5 5,041.4 143.6 9.3 127.9 3.6 8.3 2.5 10.470.212 0.79 0.1 117.3 148.5 0.2 5.5 7.0 0.4 4.7 10.470.421 2.94 0.2 58.2 19.8 0.1 3.7 1.3 0.2 6.4 10.475.212 6.20 0.4 1,603.8 258.7 3.0 85.7 13.8 5.6 5.3 10.477.421 6.80 0.5 1,046.8 153.9 1.9 56.9 8.4 3.7 5.4 10.479.212 1.85 0.1 396.5 214.3 0.7 20.6 11.1 1.3 5.2

Svega čiste NC 10 240.65 17.1 36,942.7 153.5 68.1 1,001.9 4.2 65.0 2.7 61.351.421 39.63 2.8 4,906.2 123.8 9.0 135.7 3.4 8.8 2.8 61.360.421 0.53 0.0 103.1 194.5 0.2 2.2 4.2 0.1 2.1

Svega čiste NC 61 40.16 2.8 5,009.3 124.7 9.2 137.9 3.4 8.9 2.8

ČISTE SASTOJINE 280.81 19.9 41,952.0 149.4 77.3 1,139.8 4.1 73.9 2.7 10.195.212 26.06 1.8 4,360.2 167.3 8.0 139.7 5.4 489.9 3.2 10.325.212 1.44 0.1 142.9 99.2 0.3 5.7 4.0 361.9 4.0 10.351.421 2.54 0.2 249.5 98.2 0.5 5.5 2.2 198.0 2.2 10.360.421 14.81 1.1 2,892.9 195.3 5.3 71.6 4.8 442.0 2.5 10.470.421 6.22 0.4 342.4 55.0 0.6 16.5 2.7 242.5 4.8 10.475.212 1.10 0.1 389.6 354.2 0.7 16.2 14.7 1,346.5 4.2 10.477.212 5.42 0.4 1,684.5 310.8 3.1 82.3 15.2 1,388.3 4.9

Svega meš. NC 10 57.59 4.1 10,062.0 174.7 18.5 337.5 5.9 535.7 3.4 61.195.212 10.25 0.7 1,241.8 121.2 2.3 39.0 3.8 347.9 3.1 61.360.421 5.69 0.4 1,029.2 180.9 1.9 25.8 4.5 414.6 2.5

Svega meš. NC 61 15.94 1.1 2,271.0 142.5 4.2 64.8 4.1 371.7 2.9

MEŠ. SASTOJINE 73.53 5.2 12,333.0 167.7 22.7 402.3 5.5 26.1 3.3 61.267.241 228.83 16.2 62.267.241 3.76 0.3 66,267,241 822.92 58.4 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0

ŠIBLJACI 1,055.51 74.9 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 UKUPNO GJ 1,409.85 100.0 54,285.0 38.5 100.0 1,542.1 1.1 100.0 2.8

U gazdinskoj jedinici “Sklopovi-Sokolica” čistih sastojina ima na 19,9 % od površine obraslog zemljišta, odnosno 280,81 ha, sa zapreminom od 41.952,0 m3 što predstavlja 77,3 % od ukupne zapremine. Mešovite sastojine zauzimaju 5,2 % površine obraslog zemljišta (73,53 ha) sa 12.333,0 m3 zapremine, odnosno, 22,7 % drvne mase.



4.4. Stanje sastojina po vrstama drveća

Ukupna zapremina Zapreminski prirast Vrsta drveća

m3 % m3 ip bukva 34953.3 64.4 801.6 2.3 cer 9529.4 17.6 279.4 2.9 bagrem 1582.2 2.9 89.5 5.7 sladun 951.4 1.8 32.1 3.4 OTL 984.8 1.8 29.5 3.0 grab 695.3 1.3 24.0 3.5 c.jasen 66.3 0.1 2.4 3.6 klen 45.1 0.1 1.2 2.7 kitnjak 2.0 0.0 0.1 5.0 Ukupno lišćari 48809.8 89.9 1,259.8 2.6 c.bor 2553.5 4.7 133.9 5.2 b.bor 2083.5 3.8 104.6 5.0 smrča 441.7 0.8 23.2 5.3 ariš 212.9 0.4 6.6 3.1 borovac 183.6 0.3 14.0 7.6 Ukupno četinari 5475.2 10.1 282.3 5.2 Ukupno za GJ 54,285.0 100.0 1,542.1 2.8

Ovo područje je dobrim delom lišćarsko, što se iz predhodne tabele može i videti. Lišćari u ukupnoj

masi učestvuju sa 48.809,8 m3 (89,9 %) i to najviše bukva sa 64,1 %, dok su ostale vrste znatno manje zastupljene (grab,OTL).

Četinari u ukupnoj zapremina učestvuju sa 5.475,2 m3 (10,1 %). Najzastupljenije vrste četinara su crni bor sa ukupnom zapreminom 2.553,5 m3 , zatim beli bor sa ukupnom zapreminom 2.083,5 m3 dok su ostale četinarske vrste zastupljene u manjem procentu ( smrča,ariš,borovac).

4.5. Stanje sastojina po debljinskoj strukturi Stanje sastojina po debljinskoj strukturi prikazano je na narednoj strani po gazdinskim klasama, namenskim celinama i zbirno za gazdinsku jedinicu.


22

ZAPREMINA PO DEBLJINSKIM RAZREDIMA

do 10 cm 11 do 20 21 do 30 31 do 40 41 do 50 51 do 60 61 do 70 71 do 80 81 do 90 iznad 90

O I II III IV V VI VII VIII IX

Ukupna zapremina Gazdinska klasa

m3 % m3 % m3 % m3 % m3 % m3 % m3 % m3 % m3 % m3 % m3 %

Namenska celina "10" - proizvodnja tehničkog drveta

10,351,421 8,599.9 15.8 1,551.6 2.9 3,841.2 7.1 3,629.4 6.7 1,631.6 0.0 709.3 1.3 960.4 1.8 682.6 1.3 39.0 0.1 23.4 0.0 21,668.4 39.9

Ukupno visoke 8,599.9 15.8 1,551.6 2.9 3,841.2 7.1 3,629.4 6.7 1,631.6 3.0 709.3 1.3 960.4 1.8 682.6 1.3 39.0 0.1 23.4 0.0 21,668.4 39.9

10,195,212 317.4 0.6 4,050.8 7.5 4,486.1 8.3 1,081.0 2.0 200.9 0.4 111.3 0.2 10,247.5 18.9

10,325,212 230.2 0.4 1,114.5 2.1 138.8 0.3 20.4 0.0 5.6 0.0 6.2 0.0 1,515.7 2.8

10,360,421 95.2 0.2 1,051.4 1.9 2,531.5 4.7 1,990.7 3.7 1,086.2 2.0 638.7 1.2 401.6 0.7 106.4 0.2 25.5 0.0 7.0 0.0 7,934.2 14.6

Ukupno izdanačke 642.8 1.2 6,216.7 11.5 7,156.4 13.2 3,092.1 5.7 1,292.7 2.4 756.2 1.4 401.6 0.7 106.4 0.2 25.5 0.0 7.0 0.0 19,697.4 36.3

10,470,212 82.7 0.2 34.6 0.1 117.3 0.2

10,470,421 232.1 0.4 151.1 0.3 17.4 0.0 400.6 0.7

10,475,212 367.3 0.7 1,191.3 2.2 425.3 0.8 9.4 0.0 1,993.3 3.7

10,477,212 487.4 0.9 1,010.3 1.9 175.4 0.3 11.5 0.0 1,684.6 3.1

10,477,421 485.0 0.9 536.8 1.0 25.0 0.0 1,046.8 1.9

10,479,212 217.2 0.4 159.0 0.3 20.3 0.0 396.5 0.7

Ukupno vešt.pod. 1,871.7 3.4 3,083.1 5.7 663.4 1.2 20.9 0.0 5,639.1 10.4

Uk. za NC"10" 9,242.7 17.0 9,640.0 17.8 14,080.7 25.9 7,384.9 13.6 2,945.2 5.4 1,465.5 2.7 1,362.0 2.5 789.0 1.5 64.5 0.1 30.4 0.1 47,004.9 86.6

Namenska celina "61" - Strogi rezervat prirode I stepen zaštite

61,351,421 1,073.0 2.0 2,434.6 4.5 982.4 1.8 320.8 0.6 95.4 0.2 4,906.2 9.0

Ukupno visoke 1,073.0 2.0 2,434.6 4.5 982.4 1.8 320.8 0.6 95.4 0.2 4,906.2 9.0

61,195,212 89.6 0.2 507.9 0.9 587.3 1.1 56.9 0.1 1,241.7 2.3

61,360,421 10.6 0.0 119.7 0.2 485.9 0.9 349.5 0.6 127.4 0.2 19.3 0.0 16.3 0.0 3.5 0.0 1,132.2 2.1

Ukupno izdanačke 100.2 0.2 627.6 1.2 1,073.2 2.0 406.4 0.7 127.4 0.2 19.3 0.0 16.3 0.0 3.5 0.0 2,373.9 4.4

Uk.za NC"61" 100.2 0.2 1,700.6 2.0 3,507.8 4.5 1,388.8 1.8 448.2 0.6 114.7 0.2 16.3 0.0 3.5 0.0 7,280.1 13.4

UkupnoGJ 9,342.9 17.2 11,340.6 20.9 17,588.5 32.4 8,773.7 16.2 3,393.4 6.3 1,580.2 2.9 1,378.3 2.5 792.5 1.5 64.5 0.1 30.4 0.1 54,285.0 100.0



Iz tabele se može videti da je drvna masa rasporeñena po kategorijama na sledeći način: kategorija

tankog materijala (30 cm prsnog prečnika) u količini od 38.271,9 m3 (70,5 %), kategorija srednje jakog materijala (31 do 50 cm) sa 12.167,1 m3 (22,4 %) i kategorija jakog materijala (preko 50 cm) sa 3.845,9 m3 (7,1 %).

U najzastupljenijoj gazdinskoj klasi (10.351.421 – visoka jednodobna šuma bukve na staništima planinske šume bukve) najviše drvne mase je u kategoriji tankog materijala sa 13.992,7 (64,6 %) zatim sledi kategorija srednje jakog materijala sa 5.261,0 m3 (24,3 %), i kategorija jakog materijala sa 2.414,7 m3 (11,1 %). Ovakav raspored masa po debljinskoj strukturi ukazuje da je gro mlañih srednjedobnih sastojina u kojima će se nastaviti sa negom, prvenstveno izvodeći selektivne prorede. U delu zrelih sastojina neophodno je otpočeti (nastaviti) sa obnovom.


24

4.6. Stanje sastojina po starosti U narednim tabelama dat je prikaz starosne strukture po gazdinskim klasama i namenskim celinama posebno za visoke šume (širina dobnog razreda - 20 godina), izdanačke i veštački podignute sastojine (širina dobnog razreda - 10 godina). VISOKE ŠUME (širina dobnog razreda - 20 godina)

P D O B N I R A Z R E D I

V Gazdinska

klasa Zv

Ia Ib II III IV V VI VII VIII

Namenska celina “10” – Proizvodnja tehničkog drveta 120.42 111.81 8.61

21669 19917 1752 10,351,421

452 414 38

120.42 111.81 8.61 21669 19917 1752

Ukpno za

N.C."10" 452 414 38 Namenska celina “61” – Strogi rezervat prirode I stepen zaštite

39.63 39.63

4906 4906 61,351,421

136 136

39.63 39.63 4906 4906

Ukpno za

N.C."61" 136 136 160.05 151.44 8.61

26575 24823 1752 Ukupno visoke šume

588 550 38

Većina visokih sastojina nalazi se u IV dobnom razredu na 151,44 ha sa zapreminom od 24.823 m3 i prirastom od 550 m3.

Najzastupljenija i jedina gazdinska klasa kod visokih jednodobnih šuma u ovoj gazdinskoj jedinici je 10.351.421 - visoka jednodobna šuma bukve na staništu planinske šuma bukve na smeñim zemljištima, sa prioritetnom namenom proizvodnje tehničkog drveta. Njena najveća količina drvne mase se nalazi u IV dobnom razredu sa zapreminom 19.917 m3 na površini od 111,81 ha.



IZDANA ČKE ŠUME (širina dobnog razreda - 10 godina)


V Gazdinska

klasa Zv


Namenska celina “10” – Proizvodnja tehničkog drveta

60.65 5.41 34.49 18.39 2.36

10248 808 5984 3003 453 10,195,212

313 26 182 94 11 49.91 15.65 23.66 10.6

7934 1642 4335 1957 10,360,421

200 46 107 47

110.56 5.41 50.14 42.05 12.96 18182 808 7626 7338 2410

Ukupno za N.C. "10"

513 26 228 201 58 Namenska celina “61” – Strogi rezervat prirode I stepen zaštite

10.25 10.25 1242 1242 61,195,212

39 39

6.22 6.22 1132 1132 61,360,421

28 28

16.47 6.22 10.25 2374 1132 1242

Ukupno za N.C. "61"

67 28 39 127.03 5.41 56.36 52.30 12.96

20556 808 8758 8580 2410 Ukupno izdanake

šume 580 26 256 240 58

Najveći deo izdanačkih sastojina se nalazi u V dobnom razredu na površini od 56,36 ha sa zapreminom 8.758 m3 . Najveći udeo ima gazdinska klasa 10.195.212 (izdanačka šuma bukve) која imа zapreminu od 10.248 m3

VEŠTAČKI PODIGNUTE SASTOJINE (širina dobnog razreda - 10 godina)


V Gazdinska

klasa Zv



0.79 0.33 0.46

117 40 77 10,470,212

5 2 3 9.16 9.16

401 401 10,470,421

20 20 7.30 1.28 6.02

1992 352 1640 10,475,212

102 17 85


26

5.42 5.42 1685 1685 10,477,212

82 82 6.80 3.64 3.16

1046 374 672 10,477,421

57 23 34 1.85 1.85

397 397 10,479,212

21 21

31.32 13.13 7.73 4.44 6.02

5638 815 2159 1024 1640 Ukupno za N.C. "10"

287 45 106 51 85

31.32 13.13 7.73 4.44 6.02

5638 815 2159 1024 1640 Ukupno veš. pod. sastojine

287 45 106 51 85

Najviše veštački podignutih sastojina po zapremini ima u IV dobnom razredu, na površini od 7,73 ha sa zapreminom od 2.159 m3 i prirastom od 106 m3.

Najzastupljenija gazdinska klasa po drvnoj masi je 10.475.212 (veštački podignuta sastojina crnog bora, na staništu staništima šuma sladuna i cera (Quercetum frainetto-cerris typicum) na smeñim zemljištima, sa prioritetnom namenom proizvodnje tehničkog drveta). Od 7,30 ha pod ovom gazdinskom klasom, 6,02 ha je u VI dobnom razredu, sa drvnom zapreminom od 1.640 m3. SASTOJINE BAGREMA (širina dobnog razreda 5 godina)


V Gazdinska

klasa Zv



35.94 5.38 8.39 20.49 1.44 0.24

1516 1349 143 24 10,325,212

87 80 6 1

35.94 5.38 8.39 20.49 1.44

1516 1349 143 Ukupno sastojine bagrema

87 80 6

Najviše sastojina bagrema po zapremini ima u IV dobnom razredu, na površini od 20,49 ha sa

zapreminom od 1.349 m3 i prirastom od 80 m3.



4.7. Stanje veštački podignutih sastojina

- Stanje veštački podignutih sastojina starih do 20 godina (kultura).

Veštački podignutih sastojina (kultura) u ovoj gazdinskoj jedinici nema.

- Stanje veštački podignutih sastojina starijih od 20 godina (šuma).

Površina Zapremina Zapreminski prirast Gazdinska

klasa ha % m3 m3/ha % m3 m3/ha iP

10,470,212 0.79 2.5 117.3 148.5 2.1 5.5 2.2 1.9 10,470,421 9.16 29.2 400.6 43.7 7.1 20.2 2.2 5.0 10,475,212 7.30 23.3 1,993.3 273.1 35.3 101.9 14.0 5.1 10,477,212 5.42 17.3 1,684.5 310.8 29.9 82.3 15.2 4.9 10,477,421 6.80 21.7 1,046.9 154.0 18.6 56.9 8.4 5.4 47,479,212 1.85 5.9 396.5 214.3 7.0 20.6 11.1 5.2

U k u p n o : 31.32 100.0 5,639.1 180.0 93.0 287.4 9.2 5.1

Veštački podignutih sastojina starijih od 20 godina (šume), ima na 31,32 ha, sa ukupnom zapreminom od 5.639,1 m3. Shodno tome, nega ovih sastojina sastojaće se od proreda na većem delu površine i tehnička ophodnja na oko jedne četvrtine površine.

4.8. Stanje neobraslih površina Pregled neobraslih površina, po vrstama zemljišta, biće dat u narednoj tabeli: - Šumsko zemljište . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 400.12 ha - Neplodno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296.44 ha - Za ostale svrhe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.39 ha - Zauzeća . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10.94 ha

U K U P N O . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 715.48 ha

Neobraslo zemljište zauzima 33,6% u odnosu na ukupnu površinu gazdinske jedinice “Sklopovi - Sokolica”. Najveći deo ove površine je pod šumskim zemljištem (400,12 ha, odnosno 18,8% ukupne površine). Ovo zemljište čine, pretežno zemljišta sa namenom „63“,zatim pašnjaci srednje pogodni za pošumljavanje, većih površina, plitkog i delom skeletnog zemljišta, sa lošim vodnim režimom, obzirom na krečnjačku podlogu, a dobrim delom se nalaze na teritoriji zaštićenog prirodnog dobra „Klisura reke Resave“ i izuzeti su iz gazdovanja.

Kao neplodno zemljište klasifikovani su kamenjari, dosta česti u delu gazdinske jedinice (otud naziv „Sklopovi“). Zauzeća predstavljaju poseban problem, s’ obzirom da se gazdinska jedinica graniči sa zemljištem u privatnom vlasništvu, u neposrednoj blizini naselja. Rešenje ovih problema je jedno od primarnih u ovom ureñajnom razdoblju.


28

4.9. Stanje šuma po gazdinskim klasama

U ranijem tekstu (poglavlje 3.3.) navedene su gazdinske klase izdvojene u ovoj gazdinskoj jedinici, a ovde će biti dat prikaz zatečenog stanja istih, po namenskim celinama i zbirno za celu gazdinsku jedinicu.

Površina Zapremina Zapreminski prirast Iv Gazdinska klasa

ha % m3 m3/ha % m3 m3/ha % %

Namenska celina "10" - Proizvodnja tehničkog drveta

10,351,421 120.42 8.5 21668.4 179.9 39.9 452 3.8 29.3 2.1

Svega visoke 120.42 8.5 21,668.4 179.9 39.9 452.0 3.8 29.3 2.1 10,195,212 60.65 4.3 10,247.4 169.0 18.9 313.5 5.2 20.3 3.1 10,325,212 35.94 2.5 1,515.6 42.2 2.8 87.1 2.4 5.6 5.7

10,360,421 49.91 3.5 7,934.3 159.0 14.6 199.4 4.0 12.9 2.5

Svega izdanačke 146.50 10.4 19,697.3 134.5 36.3 600.0 4.1 38.9 3.0

10,470,212 0.79 0.1 117.3 148.5 0.2 5.5 7.0 0.4 4.7

10,470,421 9.16 0.6 400.6 43.7 0.7 20.2 2.2 1.3 5.1

10,475,212 7.30 0.5 1,993.3 273.1 3.7 101.9 14.0 6.6 5.1

10,477,212 5.42 0.4 1,684.5 310.8 3.1 82.3 15.2 5.3 4.9

10,477,421 6.80 0.5 1,046.9 153.9 1.9 56.9 8.4 3.7 5.4

10,479,212 1.85 0.1 396.5 214.3 0.7 20.6 11.1 1.3 5.2

Svega vešt.podignute 31.32 2.2 5,639.1 180.0 10.4 287.5 9.2 18.6 5.1 UKUPNO NC 10: 298.24 21.2 47,004.8 157.6 86.6 1,339.5 4.5 86.9 2.8

61,351,421 39.63 2.8 4,906.2 123.8 9.0 135.7 3.4 8.8 2.8

Svega visoke 39.63 2.8 4,906.2 123.8 9.0 135.7 3.4 8.8 2.8

61,195,212 10.25 0.7 1,241.8 121.2 2.3 39.0 3.8 2.5 3.1 61,360,421 6.22 0.4 1,132.2 182.0 2.1 27.9 4.5 1.8 2.5

Svega izdanačke 16.47 1.2 2,374.0 144.1 4.4 66.9 4.1 4.3 2.8 61,267,241 228.83 16.2

Svega 228.83 16.2

UKUPNO NC 61: 284.93 16.2 7,280.2 25.6 13.4 202.6 0.7 13.1 2.8

Namenska celina "66"-Stalna zaštita

62,267,241 3.76 0.3

UKUPNO NC 62 3.76 0.3 66,267,241 822.92 58.4

UKUPNO NC 66 822.92 58.4

UKUPNO GJ 1,409.85 100.0 54,285.0 38.5 100.0 1,542.1 1.1 100.0 2.8

U gazdinskoj jedinici “Sklopovi – Sokolica, po površini je najzastupljenija gazdinska klasa

66.267.241 – šibljak grabića na staništima šuma grabića (Carpionion orientalis moesiacum) na crnicama i različitim erodiranim zemljištima, sa prioritetnom namenom stalne zaštite šuma. Ova gazdinska klasa učestvuje sa 58,4% površine obraslog zemljišta. Po učešću u drvnoj masi dominantne su gazdinske klase 10.351.421 sa 39,9% (21.668,4 m3), 10.195.212 sa 18,9% (10.247,4 m3) i 10.360.421 sa 14,6% (7.934,3 m3).



4.10. Zdravstveno stanje sastojina

Površine koje pripadaju odreñenim stepenima ugroženosti od požara su :

Iz prikaza stepena ugroženosti od požara, može se videti da je prostor ove gazdinske jedinice slabo

ugrožen požarima, obzirom da je samo oko 10% površine svrstano u I i II stepen ugroženosti od požara. Što se tiče lišćarskih sastojina, u delu jedinice postoji manji broj stabala, koja su usled prestarelosti

fiziološki oslabljena i podložna napadu štetočina, ali ukupno uzevši nije zapažena pojava sušenja ili suhovrhosti, a napred navedena stabla biće uklonjena izvoñenjem redovnih mera nege sastojina, predviñenim planovima gazdovanja za naredni period.

U delu jedinice postoji manji broj stabala, koja su usled prestarelosti fiziološki oslabljena i podložna napadu štetočina, ali, ukupno uzevši nije zapažena pojava sušenja ili suhovrhosti, a napred navedena stabla biće uklonjena izvoñenjem redovnih mera nege sastojina, predviñenim planovima gazdovanja za naredni period.

4.11. Stanje zaštićenih prirodnih dobara Na teritoriji ove gazdinske jedinice ima više zaštićenih prirodnih dobara. - Strogi prirodni rezervat „Klisura reke Resave“ (Rešenje S.O. Despotovac br. 322-13/74-04 od septembra 1974. godine), deo predela naročite prirodne lepote “Gornja Resava” na kom se nalazi klisura reke Resave, zaštićen je kao strogi prirodni rezervat i obuhvata odeljenja: 32.; 33.; 35.; 36.; 37. i 41. i delovi odeljenja 28.( d, 5, i 6); 31. (a, b, 1, 2, 3 i 4); 34. (a, b, c, d, e, 1 i 6); 38. b i 2; 39. a, b, 1, 3 i 4; 40. (a i 1) i 42. (b, c, 1 i 2) na ukupnoj površini od 501,03 ha.

- Strogi prirodni rezervat “Vodopad Lisine” (Rešenje S.O. Despotovac br. 322-13/74-05 od 09.10.1974. godine). Deo prirodnog područja na kome se nalazi ovaj vodopad, zaštićen je kao strogi prirodni rezervat. Ovaj vodopad se nalazi u 21. odeljenju (čistina 2), na potoku Veliko Vrelo, na mestu zvanom Lisine, udaljen oko 250 m od izvorišta, sa karakterističnim naslagama bigra, staloženog u obliku terase. Dimenzije vodopada su (u pravcu istok – zapad) oko 200 m, a u pravcu sever – jug oko 150 m.

- “Veliko Vrelo”, hidrološki prirodni spomenik (Rešenje S.O. Despotovac br. 322-13/74-05 od 09.10.1974. godine), nalazi se na južnom podnožju planaine Beljanica, ispod impozantnog krečnjačkog odseka “Sokolica”, na NV 430 m i zauzima površinu od 3,64 ha u 21. odeljenju odsek b . Pripada slivu reke Resave i predstavlja njenu desnu pritoku.

Pored strogog prirodnog rezervata, definisana je i zaštitna zona sa namenom “63”-Strogi prirodni rezervat III stepena zaštite koja čine delovi odeljenja 22-1 i 25-1 na površini od 61,27 ha,gde se nalaze:

- Spomenik prirode “Radoševa pećina” (zaštićen Rešenjem Zavoda za zaštitu i naučno proučavanje prirodnih retkosti 15.11.1949. godine), nalazi se u 22. odeljenju.

- „Bušan Kamen“, geološki spomenik prirode (zaštićen Rešenjem S.O. Despotovac 21.07.1978. godine). Pored opštih uslova zaštite (obeležavanje spoljnih granica rezervata u skladu sa Pravilnikom o načinu obeležavanja zaštićenih prirodnih dobara – Sl.gl. RS br. 30/92; detaljni opis i premer sastojina; posebno prikazivanje Rezervata u osnovama i sl.), od strane Zavoda za zaštitu prirode Republike Srbije,

• I stepen ugroženosti (sastojine borova i ariša)............................... 21,37 • II stepen ugroženosti (sastojine smrče)................................................. 9,95 • IV stepen ugroženosti (sastojine hrastova i graba)................................ 70,90 • V stepen ugroženosti (bukve i drugih lišćara)....................................... 252,12 • VI stepen (šibljaci i čistine).................................................................... 1770,40

U K U P N O................................................................................................. 2124,74


30

posebno je propisano da je u granicama Rezervata zabranjeno planirati i izvoditi bilo kakve radove koji bi mogli da ugroze ili oštete prirodno dobro i spontani razvoj zajednica u Rezervatima. (Uslovi zaštite za prirodno dobro Strogi prirodni rezervat “Klisura reke Resave br.03-652/11 od 25.08.1993.god. i Uslovi zaštite za prirodno dobro Spomenik prirode “Radoševa pećina” br. 03-894/30 od 10.01.1994.god.)

4.12. Stanje semenskih sastojina U okviru gazdinske jedinice “Sklopovi-Sokolica” ne postoje semenske sastojine. 4.13. Fond i stanje divljači

Šume ove gazdinske jedinice obuhvaćene su Lovištem “Orlovica” kojim gazduje Lovački savez Srbije

preko Lovačkog udruženja iz Resavice za koje postoji važeća lovna osnova, kojim su regulisana sva značajna pitanja iz domena lovstva. Na osnovu prebrojavanja divljači izvršenog 01.04.2012. godine, utvrñeno je sledeće brojno stanje gajenih vrsta divljači u ovom lovištu: A. – Krupna dlakava divljač: B. – Sitna dlakava divljač

brojno stanje [[[[kom.]]]] vrsta M ž ukupno

jelen 3 14 17 srna 48 53 101 divlja svinja 10 36 46

C. – Sitna pernata divljač


fazan 74 74 148 jarebica 125 125 250

Kapacitet lovišta je funkcija boniteta lovišta i rada lovo-uzgajivača. U lovnoj praksi razlikujemo

biološki i ekonomski kapacitet. Biološki kapacitet lovišta za krupnu divljač predstavlja optimalan broj divljači na 100 ha lovno-

produktivne površine pri čemu kod divljači ne dolazi do opadanja osnovnih karakteristika jedinki u kvalitetu trofeja, telesnoj težini, prirastu i zdravstvenom stanju.

Ekonomski kapacitet lovišta za krupnu divljač predstavlja broj krupne divljači na 100 ha lovno produktivne površine, pri kome je osigurana zdrava i normalno razvijena divljač koja obezbeñuje postizanje ekonomske koristi, a staništu ne pričinjava, ekonomski značajnije štete.

Izračunavanje kapaciteta lovišta vrši se na taj način što se lovno-produktivna površina (100 ha) množi kapacitetom lovišta u odgovarajućem bonitetnom razredu.

Ukupan ekonomski kapacitet lovišta dat je u narednoj tabeli:

Red br.

gajena vrsta divlja či

bonitetni razred kapacitet

1. jelen III 60 2. srna III 300 3. divlja svinja III 40 4. zec III 1.500 5. fazan II 400 6. poljska jarebica II 300


zec 107 109 216



4.14. Ostali šumski proizvodi

U ovoj gazdinskoj jedinici ima dosta mogućnosti za korišćenje sporednih šumskih proizvoda. Od lekovitog bilja na ovom području ima dosta kantariona (Hypericum perforatum), vranilove trave

(Origanum vulgare), hajdučke trave (Achillea millefolium), nane (Mentha sp.), matičnjaka (Melissa officinalis), kamilice (Matricaria hamomilla), omana (Inula helenium), valerijane (Valeriana officinalis), medveñeg luka (Allium ursinum) i drugih.

Od gljiva ima vrganja, lisičara, bukovača, škripaca i drugih. Od šumskih plodova zastupljene su : divlja jagoda, kupina, lešnik, orah, dren, glog, šipurak, trnjina,

divlja kruška, divlja jabuka, divlja trešnja...

4.15. Stanje šuma visoke zaštitne vrednosti (HCV)

U okviru sprovoñenja procesa sertifikacije šuma u Javnom preduzeću “Srbijašume” jedna od obaveza je i izrada Pregleda šuma visokih zaštitnih vrednosti.

Šume ove GJ su svrstane u drugu od ukupno šest kategorija koje je definisao FSC standard:

HCV – 1 Područja koja na globalnom, regionalnom ili državnom nivou sadrže važne koncentracije biodiverziteta

HCV – 4 Područja koja pružaju osnovne prirodne koristi u kritičnim situacijama

Način gazdovanja u šumama odreñenim kao HCV šuma ne menja se u odnosu na trenutni način

gazdovanja. Razlika je jedino u tome da se prate atributi karakteristični za te šume i da se aktivnosti gazdovanja u HCV šumama moraju održavati ili poboljšavati karakteristike koje ih definišu.

Pregled HCV šuma

Odelenje Odsek HCV

21 b 1 22 1 1 25 1 1 28 d,6 1 31 a,b,2 1 32 a 1 33 a,1 1 34 a,e,b 1 35 a,b,c,d,e 1 36 a,1 1 37 a,b,c,1,2 1 38 b,2 1 39 a,1 1 40 a,1,2,3,4,5 1 41 a,1,2 1 42 b,1 1 1 b,e,f 4 2 a,g 4 5 c,d,e 4 6 b 4


32

9 c,e 4 10 f 4 11 a 4 12 a,b,c 4 13 a,b 4 14 a 4 15 c 4 16 a 4 17 a,c 4 18 a,d 4 19 a 4 20 a,b 4 21 a,d 4 22 a,b 4 23 a 4 24 a,d 4 26 a 4 27 a 4 28 b,e,c 4 30 c,f 4 34 c 4 38 c,f,g 4 42 c 4 43 a,b,c,d,e 4 44 a 4

4.16. Stanje retkih, ranjivih i ugorženih vrsta (RTE)

U okviru sprovoñenja procesa sertifikacije šuma u Javnom preduzeću “Srbijašume” jedna od obaveza je i izrada pregleda retkih, ranjivih i ugroženih vrsta (RTE). Pregled će biti dat tabelarno. U narednoj tabeli će biti dat pregled retkih, ranjivih i ugroženih vrsta u gazdinskoj jedinici „Sklopovi-Sokolica”po odelenjima i odsecima.

RTE vrsta

odeljenje

biljke 1 Corylus avellana-leska 3.4 2 Corylus coltina-mecija leska 3.4 3 Taxus baccatta-tisa 35.36.37.38.39 4 Origanum vulgare opitana-vran.trava 2 Insekti 1 Lucanus cervus-jelenak 1.2 2 Oryctes nasiocornis-nosorog 1.2 3 Othoplagus furcutus-mali balegar 2.3 4 Cerambyx cerdo-hrastova strižibuba 5 Papilio machaon-lastin repak 1.2.3.4.5.6.7.8.9



Gmizavci 1 Vipera berus-sarka 6.7.9 2 Vipera amodytes-poskok 11.12.13.14.15.16.17 Ptice 1 Aquila chrusaetos-suri orao 40 Sisari 1 Lacerta praticola-šumski gušter 1.2.3.4 2 Helix lucormi-šumski puž 1.12.17

4.17. Opšti osvrt na zatečeno stanje šuma

Na osnovu napred iznetog može se zaključiti:

Od ukupne površine gazdinske jedinice (2,124.74 ha) obraslo je 66,4 % (1.409,85 ha).

• U gazdinskoj jedinici dominira namenska celina 66 –zaštita zemljšta I stepena (58,4% od obrasle površine), a za njom slede šume namenjene proizvodnji tehničkog drveta (NC 10) su zastupljene sa samo 21,2% obrasle površine sa masom od 47.004,8 m3 (86,6%) i prirastom od 1.339,4 m3. namenska celina 61 – Strogi rezervat prirode I stepena zaštite (20,2% od obrasle površine), sa drvnom masom od 7.280,2 m3 (13,4%) i prirastom od 202,7 m3; šume namenjene Strogi rezervat prirode II stepena zaštite (NC 62) su zastupljene sa samo 0,3% obrasle površine.

• Po poreklu su najzastupljeniji visoke šume po zapremini sa 49,0 % od ukupne drvne mase tj. (26.574,6 m3), po površini čine 11,4 % od obrasle površine tj. (160,05 ha); izdanačke sastojine zauzimaju površinu od 11,6 % (162,97 ha) od ukupno obrasle površine, sa zapreminom 22.071,3 m3 (40,7 %); veštački podignute sastojine sa 2,2 % površine (31,32 ha) i 10,4 % drvne mase (5.639,1 m3) i šibljaci sa 74,9 % površine (1.055,51 ha).

• Po stepenu očuvanosti, očuvane šume obuhvataju 16,9 % obraslog zemljišta (237,99 ha),a razreñene 8,3 % (116,35 ha) i šibljaci zauzimaju 1.055,51 ha (74,9%).

• Gledano po mešovitosti, čiste sastojine zauzimaju 19,9 % površine (280,81 ha) i 77,3 % drvne mase (41.952,0 m3), dok mešovitih sastojina ima na 5,2 % površine (73,53 ha) sa 22,7 % drvne mase (12.333,0 m3).

• Po debljinskoj strukturi najviše drvne mase skoncentrisano je u kategoriji tankog materijala po Bioleju sa 70,5 %, za njom sledi kategorija srednje jakog materijala sa 22,4 % i kategorija jakog materijala sa 7,1 %.

• Najzastupljenija gazdinska klasa je 10.351.421 koja obuhvata 8,5 % površine obraslog zemljišta (120,42 ha) sa učešćem u ukupnoj drvnoj masi od 39,9 % (21.668,4 m3).

• Najzastupljenija vrsta je bukva, sa zapreminom od 34.953,3 m3 (64,4 %). • Ova gazdinska jedinica ima solidan potencijal u ostalim šumskim proizvodima. • Otvorenost šuma u ovoj gazdinskoj jedinici iznosi 7,36 m/ha. • Zdravstveno stanje je dobro, redovno se prate i kontrolišu eventualne pojave štetočina. Ugroženost

od požara u ovoj gazdinskoj jedinici nije posebno izražena i redovno se sprovode sve preventivne mere na zaštiti šuma od požara.

• Stanje zaštićenih prirodnih dobara je stabilno i ispunjavaju se svi uslovi zaštite.

U celini se stanje u ovoj gazdinskoj jedinici može smatrati zadovoljavajućim i primerenim nameni.


34

5.0.STANJE ŠUMSKIH SAOBRAĆAJNICA

5.1. Otvorenost šumskog kompleksa saobraćajnicama (spoljna i unutrašnja)

Za uspešno i intezivno gazdovanje kao i sprovoñenje svih ureñajnih i uzgojnih mera za pojedinu gazdinsku jedinicu, neophodna je i odreñena mreža puteva, kako tvrdih kamionskih, tako i mekih puteva.

Na području ove gazdinske jedinice postoje sledeći putevi:

� Strmosten – Rampa (asfaltni) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6,5 km � Rampa - Resava (tvrdi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4,5 km � Sladaja – Rečke (tvrdi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4,2 km U K U P N O . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15,2 km

Ukupna dužina puteva u ovoj gazdinskoj jedinici iznosi 15,2 km, od čega je tvrdih kamionskih puteva 8,7 km, a asfaltnih 6,5 km. Otvorenost ove gazdinske jedinice iznosi 7,36 m/ha, što je otvorenost koja, s’obzirom na namenu površina u ovoj gazdinskoj jedinici, može zadovoljiti potrebe gazdovanja.

6.0. ANALIZA I OCENA GAZDOVANJA U PREDHODNOM UREĐAJNOM PERIODU

6.1. Promene šumskog fonda

6.1.1. Promene šumskog fonda po površini

PROMENE ŠUMSKOG FONDA PO POVRŠINI ( ha )

Površina Šuma Šumske kulture

Šumsko zemljište

Neplo. Ostalo

zemljišt. Zauzeća Godina

ureñivanja ha ha ha ha ha ha ha

2003 2066.48 1296.82 16.45 403.61 207.4 4.65 154.0

2012 2124.74 1409.85 400.12 296.44 7.39 10.94 Razlika -58.26 -113.03 16.45 3.49 -89.04 -2.74 143.06

U izdvajanju sastojina, njihovom kartiranju i odreñivanju površina korišćene su savremene metode u šumarstvu; GPS ureñaji, ortofoto snimci, satelitski snimci i napredni GIS softver za odreñivanje površina. Ovakav rad je doveo do odreñenih promena u granicama odelenja i odseka, prirodnih i veštački podignutih sastojina, obraslog i neobraslog zemljišta. Što je dovelo do promene u površinama u odnosu na prethodnu osnovu.

U svim kategorijama površina došlo je do odreñenih promena. Razlika u ukupnoj površini gazdinske jedinice je objašnjena u poglavlju 1.2.1.



6.1.2. Promene šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu

2003. 2012. Prinos Razlika

V ZV V ZV E V ZV Vrsta drveća

m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3

bukva 41,216.1 975.3 34,953.3 801.3 -16,015.8 -174.0 grab 986.6 31.4 695.3 24.0 -605.3 -7.4 hrast 557.7 13.7 951.4 32.1 256.7 18.4 cer 9,709.6 273.2 9,529.4 279.4 119.0 -2,793.2 6.2

bagrem 524.9 24.2 1,582.2 89.5 279.0 1,094.3 65.3 ostali lišćari 1,098.2 33.6 1,098.2 33.6

smrča 269.9 13.1 441.7 23.2 40.8 10.1 crni bor 1,540.0 99.6 2,553.5 133.9 17.5 34.3 beli bor 512.2 27.8 2,083.5 104.6 1,293.3 76.8

ostali četinari 181.9 13.1 396.5 20.5 83.6 7.4

ukupno 55,498.9 1,471.4 54,285.0 1,542.1 398.0 -15,529.9 70.7

Kalkulacija je vršena tako što je očekivana zapremina dobijena na osnovu predhodno premerene, koja je uvećana za periodični prirast i umanjena za ostvareni prinos u periodu. Ovako prikazana razlika je velika (22,24 %) , a i očekivana, ako se ima u vidu da je veći deo površine GJ rezervat , šibljaci i čistine.

U ovom ureñivanju koristeći preciznije i savremenije metode na terenu i u kancelariji, znatno kvalitetnije su definisane granice tih površina što u kombinaciji sa greškom koju je davalo odreñivanje boniteta manje preciznim mehaničkim ureñajima izaziva razliku koja je nastala izmeñu dva ureñivanja.

6.2. Odnos planiranih i ostvarenih radova u dosadašnjem periodu

6.2.1. Dosadašnji radovi na obnovi i gajenju šuma

Prosta reprodukcija

planirano ostvareno izvršenje Vrsta rada

ha ha %

Rahljanje zemljišta (216) Obnavljanje bagrema (301) 4.69 5.53 117.9 Popunjavanje vešt.pod.sastojina sadnjom (804) 12.18 0.00 0.0 Prorede u visokim šumama (927) 64.70 100.0 Prorede u izdanačkim šumama (926) 84.78 11.88 100.0 Prorede u veštački pod.sastojinama (925) 18.17 0.0

U K U P N O 184.52 17.41 9.4


36

Proširena reprodukcija

planirano ostvareno izvršenje Vrsta rada

ha ha %

Priprema zemljišta za pošumljavanje (222) Pošumljavanje goleti (313) 40.61 0.00 0.0 Popunjavanje vešt.pod.sastojina sadnjom (804) Okopavanje i prašenje u kulturama (915)

U K U P N O 40.61 0.00 0.0

Iz predhodnih prikaza vidi se da u predhodnom ureñajnom periodu, u ovoj gazdinskoj jedinici radovi

na obnovi i gajenju šuma izvršeni u simboličnom obimu. Ova gazdinska jedinica je s’obzirom na preovlañujuću osnovnu namenu (zaštitne šume) bila, malte ne van gazdinskog tretmana u predhodnom period.Problemi oko plasmana sortimenata iz proreda u četinarima su uzorkovali da je izvršenje plana gajenja u ovom delu dosta malo.

6.2.2. Dosadašnji radovi na zaštiti šuma

Pitanja zaštite šuma od požara, biljnih bolesti i štetočina regulisana su odgovarajućim zakonskim aktima i propisima. U predhodnom periodu nije bilo potrebe za značajnijim intervencijama u cilju preventivne i represivne zaštite šuma.

Sprovoñenjem aktivnih dežurstava osmatranjem sa protivpožarne osmatračnice i obilaskom terena preventivno se deluje u sprečavanju, blagovremenom otkrivanju i lokalizovanju požara. Aktivna dežurstva se naročito inteziviraju u periodu povećane opasnosti od požara

Redovno su sprovoñene sve aktivnosti na preventivnoj zaštiti šuma od biljnih bolesti. Zaštita šuma od čoveka (bespravne seče i sl.) redovno se sprovodi preko organizovane i opremljene čuvarske službe i proverava se redovnim kontrolama reona.

6.2.3. Dosadasnji radovi na korišćenju šuma

Plan korišćenja šuma u predhodnom periodu je izvršen sa 16,50 % (od planiranih 2.401 m3 posečeno je 398 m3).

Evidentno je da plan korišćenja nije ostvaren u potpunosti, najveći deo neiskorišćenog etata se nalazi u odsecima malih površina, gde nije postojala ekonomska isplativost za izgradnju vlaka, i korišćenje uopšte kao i u veštački podignutim sastojinama četinara gde plan nije ispunjen zbog problema sa plasmanom sortimenata iz takvih sastojina.

Bespravnih seča u ovom području gotovo da nema. U tabeli na narednoj strani prikazan je pregled dosadašnjih radova na korišćenju šuma.



Dosadašnji radovi na korišćenju šuma

IZVRŠENO U GODINI VAŽENJA OSNOVE Planirani desetogodišnji

prinos 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

UKUPNO izvršeni prinos Vrsta rada

Vrsta drveća

ha m3 ha m3 ha m3 ha m3 ha m3 ha m3 ha m3 ha m3 ha m3 ha m3 ha m3 ha m3

Seča obnavljanja bagrem 4.69 410 5.53 279 5.53 279

GLAVNI PRIN. 4.69 410 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 5.53 279 0.00 0 0.00 0 5.53 279

c.bor 0.00 0 Pror. u sast. čet.

Ukupno 19.85 430

0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0

cer 11.88 119 11.88 119 Pror. u sast. lišć.

Ukupno 154.33 1561

0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 11.88 119 0.00 0 0.00 0 11.88 119

PRETHODNI PRIN. 174.18 1991 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 11.88 119 0.00 0 0.00 0 11.88 119

UKUPNO REDOVNI PRIN.

178.87 2401 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 17.41 398 0.00 0 0.00 0 17.41 398

c.bor 0.00 0

bukva 0.00 0 Vanredni glavni

Ukupno 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0

c.bor 0.00 0

bukva 0.00 0 Vanredni predhodni

Ukupno 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0

UKUPNO VANREDNI 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0

UKUPNO GJ 178.87 2401 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 0.00 0 17.41 398 0.00 0 0.00 0 17.41 398


38

6.2.4. Ostali radovi

U toku predhodnog ureñajnog razdoblja nije bilo posebnih radova na korišćenju sporednih šumskih proizvoda.

6.2.5. Opšti osvrt na dosadašnje gazdovanje šumama Na osnovu napred iznetog može se zaključiti da su u prethodnom periodu planirani radovi delimično

izvršeni. Plan korišćenja šuma realizovan je sa 16,50 %. Što se tiče plana gajenja šuma on je realizovan sa 9,4 % u prostoj reprodukciji. Redovno je vršena kontrola stanja i zaštita šuma od oboljenja entomološke i fitopatološke prirode,

kao i preventivna zaštita od požara.



7.0. UTVRĐIVANJE POSEBNIH CILJEVA I MERA ZA NJIHOVO OSTVARIVANJE

7.1. Moguć stepen i dinamika unapreñivanja stanja i funkcija šuma u toku ureñajnog perioda

Na osnovu definisanih prioritetnih funkcija, ove šume su podeljene u pet grupa i to:

• šume sa osnovnom namenom proizvodnje tehničkog drveta (“10”), na površini od 298,24 ha (17,7 % ukupne površine),

• šume sa osnovnom namenom-Strogi rezervat prirode I stepen zaštite (“61”), na površini od 496,71 ha (29,5 % ukupne površine),

• šume sa osnovnom namenom- Strogi rezervat prirode II stepen zaštite (“62”), na površini od 3,76 ha (0,2 % ukupne površine),

• šume sa osnovnom namenom-Strogi rezervat prirode III stepen zaštite (“63”) sa površinom od 61,27 ha odnosno 3,6 %.

• šume sa osnovnom namenom- Stalna zaštita šuma (izvan gazdinskog tretmana) („66“), na površini od 822,92 ha (48,9 % ukupne površine),

• Po poreklu su najzastupljenije visoke šume po zapremini sa 49,0 % od ukupne drvne mase tj. 26.574,6 m3.

• Po stepenu očuvanosti, šibljaci obuhvataju 74,9 % obraslog zemljišta (1.055,51 ha),a očuvane 16,9 % (237,99 ha) i razreñene zauzimaju 116,35 ha (8,3 %).

Ovakvo stanje moguće je korigovati pažljivim gazdovanjem u razreñenim sastojinama, čime će se

omogućiti ispunjenje prioritetnih funkcija šuma u ovoj gazdinskoj jedinici.

7.2. Ciljevi gazdovanja šumama

Ciljevi gazdovanja šumama su, u skladu sa Pravilnikom o sadržaju osnova, definisani u važećoj opštoj osnovi gazdovanja šumama Južnokučajskog šumskog područja, ali ćemo ih i ovde navesti.

7.2.1. Opšti ciljevi gazdovanja

Opšti ciljevi gazdovanja šumama proizilaze iz Zakona o šumama: šume kao dobro od opšteg interesa

moraju da se održavaju, obnavljaju i koriste tako da se očuva i poveća njihova vrednost i opštekorisne funkcije, obezbedi trajnost, zaštita i stalno povećanje prinosa i prirasta.

Prema pravilniku o sadržini osnova, opšti ciljevi su:

• zaštita i stabilnost šumskih ekosistema; • sanacija opšteg stanja degradiranih šumskih ekosistema; • obezbeñivanje optimalne obraslosti; • očuvanje trajnosti i povećanje prinosa; • očuvanje i povećanje ukupne vrednosti šuma; • razvijanje i jačanje opštekorisnih funkcija šuma; • povećanje stepena šumovitosti.


40

7.2.2. Posebni ciljevi gazdovanja

Polazeći od opštih ciljeva, a uvažavajući poznate kriterijume za ocenu ekoloških vrednosti i karakteristika prostora i polazeći od sadašnjeg zatečenog stanja šuma, definisani su posebni ciljevi gazdovanja.

S obzirom na vremenski period u kome se ovi ciljevi mogu ostvariti oni se dele na: • dugoročne, čije se ostvarenje proteže na više ureñajnih razdoblja • kratkoročne, koji se ostvaruju u toku jednog ureñajnog razdoblja

U skladu sa odredbama Pravilnika o sadržini osnova posebni ciljevi se odreñuju za svaku namensku

celinu i gazdinsku klasu u njoj.

Namenska celina "10" - gazdinska klasa: 10.351.421

- Dugoročni ciljevi gazdovanja

• biološka stabilizacija sastojina; • očuvanje visokog uzgojnog oblika; • plansko kontrolisanje prirodnog podmlañivanja sastojina i preduzimanje potrebnih intervencija

ka tom cilju; • sprovoñenje preventivne i represivne zaštite šuma. • obezbeñivanje maksimalne proizvodnje kvalitetnih trupaca, tehničkog drveta za upotrebu u

grañevinarstvu kao i tehničkog oblog i cepanog drveta za industrijsku preradu i proizvodnja prostornog drveta za lokalnu upotrebu (ogrev) u skladu sa potencijalom staništa;

• proizvodnja divljači i ostalih šumskih proizvoda u skladu sa potencijalom staništa; • održavanje saobraćajnica koje služe gazdovanju šumama; • očuvanje svih zaštitnih i opštekorisnih funkcija šuma. • oslobañanje podmlañenih površina nepoželjnog zastora stabala stare sastojine • sanacija degradiranih sastojina • povećanje površine pod šumom

- Kratkoro čni ciljevi gazdovanja

• poboljšanje strukture šuma i povećanje drvne mase po jedinici površine; • obnova sastojina koje su dostigle kraj ophodnje i nastavak obnove u sastojinama u kojima je

započet proces obnavljanja; • nega šuma u svim fazama razvoja (posebno mladih i srednjedobnih sastojina);

- gazdinske klase: 10.195.212, 10.325.212, 10.360.421; - Dugoročni ciljevi gazdovanja

• biološka stabilizacija sastojina; • prevoñenje u visoki uzgojni oblik putem indirektne konverzije; • nega šuma u svim fazama razvoja (posebno mladih i srednjedobnih sastojina);



• sprovoñenje preventivne i represivne zaštite šuma; • obezbeñivanje maksimalne proizvodnje u skladu sa potencijalom staništa; • proizvodnja divljači i ostalih šumskih proizvoda u skladu sa potencijalom staništa; • održavanje saobraćajnica koje služe gazdovanju šumama; • očuvanje svih zaštitnih i opštekorisnih funkcija šuma;


• poboljšanje strukture šuma i povećanje drvne mase po jedinici površine (nega)

- gazdinske klase: 10.470.212, 10.470.421, 10.475.212, 10.477.212, 10.477.421, 10.479.212


• biološka stabilizacija sastojina; • formiranje kvalitetnih sastojina koje će obezbediti stvaranje povoljnih stanišnih uslova za

postepeno vraćanje autohtonih lišćarskih vrsta; • sprovoñenje preventivne i represivne zaštite šuma. • obezbeñivanje maksimalne proizvodnje u skladu sa potencijalom staništa; • proizvodnja divljači i ostalih šumskih proizvoda u skladu sa potencijalom staništa; • održavanje saobraćajnica koje služe gazdovanju šumama; • očuvanje svih zaštitnih i opštekorisnih funkcija šuma.


• poboljšanje strukture šuma i povećanje drvne mase po jedinici površine; • nega šuma u svim fazama razvoja; • obnova šuma u delu sastojina koje su dostigle kraj ophodnje.

Namenska celina "61" - gazdinske klase: 61.351.421, 61.195.212, 61.360.421, 61.267.241; - Dugoročni ciljevi gazdovanja

• biološka stabilizacija sastojina; • zaštita Strogog prirodnog rezervata; • zaštita zemljišta od erozije; • sprovoñenje preventivne i represivne zaštite šuma. • očuvanje svih zaštitnih i opštekorisnih funkcija šuma.


• očuvanje strukture šuma i povećanje drvne mase po jedinici površine; • očuvanje zaštitne funkcije šuma u cilju zaštite Rezervata.


42

.

Namenska celina "62" - gazdinska klasa: 62.267.241;


• zaštita dela prirode i posebnih prirodnih vrednosti; • očuvanje reprezentativnih sastojina primarne šumske vegetacije; • zaštita biodiverziteta; • zaštita genofonda; • stvaranje uslova za vršenje obrazovne funkcije i naučno-istrživačkog rada; • očuvanje svih zaštitnih i opštekorisnih funkcija šuma.


• očuvanje posebnih prirodnih vrednosti; • zaštita genofonda i prisutnih vrsta flore i faune.

Namenska celina "66"

- gazdinske klase: 66.267.241; - Dugoročni ciljevi gazdovanja

• zaštita zemljišta od erozije; • sprovoñenje preventivne i represivne zaštite šuma. • očuvanje svih zaštitnih i opštekorisnih funkcija šuma.

U posebne ciljeve gazdovanja šumama spadaju još i: zaštita biodiverziteta; stvaranje uslova za vaspitno-obrazovnu funkciju i naučno-istraživački rad; korišćenje prostora za rekreaciju i turizam.

Svi navedeni ciljevi su dugoročni i jednakog reda značaja u okviru prioritetne funkcije i pripadajuće osnovne namene pojedinih delova kompleksa ovog područja.

7.3. Mere za postizanje ciljeva gazdovanja

Sve mere su obuhvaćene u okviru dve osnovne kategorije: uzgojne i ureñajne prirode i odreñuju se u skladu sa namenom šuma. Mere za ostvarivanje ciljeva gazdovanja šumama bilo da su uzgojne bilo da su ureñajne prirode, odreñuju se za gazdinsku klasu ili za grupu srodnih gazdinskih klasa.



7.3.1. Uzgojne mere

Osnovne mere za ostvarenje ciljeva gazdovanja šumama uzgojne prirode su:

• izbor sistema gazdovanja • izbor uzgojnog i strukturnog oblika sastojina • izbor vrsta drveća i razmera smese • izbor načina seče - obnavljanja i korišćenja • izbor načina nege sastojina

U visokim šumama u ovoj gazdinskoj jedinici za gazdinsku klasu 10.351.421 dugoročni ciljevi su

održavanje visokog uzgojnog oblika, stabilizascija stanja u cilju povećanja kvaliteta i obezbeñenja maksimalne proizvodnje tehničkog drveta kao i opštekorisnih funkcija šuma. Kratkoročan cilj u ovom ureñajnom periodu je izvoñenje selektivnih proreda u cilju poboljšanja strukture šuma i povećanje drvne mase po jedinici površine.

U izdanačkim sastojinama (gazdinske klase 10.195.212; 10.325.212; 10.360.421) dugoročni cilj je prevoñenje u visoki uzgojni oblik, putem indirektne konverzije, a kratkoročni je izvoñenje selektivnih proreda u cilju poboljšanja kvalitativnog i kvantitativnog stanja i obezbeñenja stabilnosti ovih sastojina.

U veštački podignutim sastojinama (gazdinske klase 10.470.212; 10.470.421; 10.475.212; 10.477.212; 10.477.421 i 10.479.212; ) dugoročni cilj su zrele sastojine sa postizanjem maksimalnih kvalitativnih i kvantitativnih vrednosti,koje će obezbediti stvaranje povoljnih stanišnih uslova za postepeno unošenje autohtonih lišćarskih vrsta, a kratkoročni cilj je nega već oformljenih kultura i sastojina (popunjavanje, čišćenje, prorede).

Strogi rezervat prirode I stepen zaštite

U gazdinskim klasama 61.351.421 i 61.195.212, 61.360.212 i 61.267.241 ( Strogi rezervat prirode I stepen zaštite) cilj je očuvanje stabilnosti i zaštita Strogog prirodnog rezervata „Klisura reke Resave“.

U gazdinskoj klasi 62.267.241 (Strogi rezervat prirode II stepen zaštite) ciljevi su prilagoñeni osnovnoj nameni. U gazdinskim klasama 66.267.241 (sa osnovnom namenom zaštita zemljišta I stepena) dugoročni cilj je očuvanje stabilnosti sastojina, i konzervacija i očuvanje zemljišta i preduprećivanje pojave erozionih procesa.

- Izbor vrsta drveća U ovoj gazdinskoj jedinici izbor vrste drveća u celini se može oslanjati na njihovu ekološku

komponentu.

Osnovna vrsta drveća je bukva. Druge autohtone vrste lišćara (javor, jasen, kitnjak,divlja trešnja), koje su konstatovane kao edifikatori ili su prateće vrste u pojedinim tipovima šuma. Četinarske vrste (smrča i crni bor) unete su u ranijem periodu.

Uzgojnim merama treba na adekvatnim mikrostaništima, pomagati i povećavati učešće svih autohtonih prirodno interesantnih lišćara i naročito voćkarica kao što su divlja trešnja, oskoruša, divlja kruška i druge, kao i plemenitih lišćara javora, jasena i sl.

U sastojinama četinara u kojima je planirana tehnička ophodnja izvršiće se zamena vrsta

pošumljavanjem sa bukvom, javorom, divljom trešnjim, eventualno u zavisnosti od situacije na tržištu i dostupnosti sadnica alternativnim autohtonim lišćarskim vrstama.


44

- Izbor i način seča obnavljanja i korišćenja i nege sastojina

S obzirom na osnovne namene kompleksa i karakteristike šumskih ekosistema propisuje se kao način seče obnavljanja:

• oplodna seča kratkog perioda za obnavljanje u jednodobnim sastojinama gazdinske klase

10.351.421, i u svim gazdinskim klasama veštački podignutih sastojina u namenskoj celini 10; • prorede u visokim, izdanačkim sastojinama i kulturama (od faze kasnog mladika do za seču

zrelih sastojina); • čista seča u sastojinama za rekonstrukciju, u sastojinama u kojima je planirana tehnička

ophodnja i u sastojinama bagrema u kojima je planirano obnavljanje vegetativnim putem;

- Izbor načina nege sastojina

Prema zatečenom stanju sastojina i postavljenim ciljevima gazdovanja utvrñuju se sledeće mere nege šuma:

• okopavanje i prašenje u prve dve godine od podizanja kultura, • uklanjanje korova kao pomoćna mera nege mladih novopodignutih kultura, • čišćenje u mladim kulturama i čišćenje u mladim prirodnim sastojinama, • prorede u visokim, izdanačkim sastojinama i kulturama (od faze kasnog mladika do za seču

zrelih sastojina),

7.3.2. Ureñajne mere

Mere ureñajne prirode za šumsko područje jesu dužina trajanja ophodnje u jednodobnim šumama, odreñivanje dužine podmladnog razdoblja, odreñivanje konverzionog razdoblja u izdanačkim šumama i rekonstrukcionog u devastiranim sastojinama.

- Odreñivanje ophodnje i dužine podmladnog razdoblja Ophodnja za pojedine vrste drveća (imajući pri tom u vidu pored bioloških osobina drveća i ciljeva

gazdovanja kao i osnovne (specifične) karakteristike staništa) orijentaciono je utvrñena i iznosi:

• bukva visokog porekla - 120 godina, • kitnjak visokog porekla – 120 godina • cer visokog porekla – 120 godina • izdanačke sastojine – 80 godina • veštački podignute sastojine smrče - 80 godina • veštački podignute sastojine borova - 80 godina • bagrem – 30 godina

Obzirom da je gazdinska jedinica „Sklopovi-Sokolica“ izrazito lišćarsko stanište, a i na osnovu

potrebe za odreñenim sortimentima, u skladu sa dugoročnim ciljevima vraćanja autohtonih vrsta, odreñenom broju veštački podignutih sastojina crnog bora i smrče (gde su postignute odgovarajuće dimenzije i sortimentna struktura) propisuje se tehnička ophodnja, čista seča i pošumljavanje autohtonim vrstama lišćara.

Tehnička ophodnja je planirana u odelenjima/odsecima: 1g i 2b ;sve sastojine spadaju u gazdinsku klasu 10.475.212 .



Okvirna tehnička ohodnja za sastojine crnog bora je 60 godina. Sastojine u kojim je planirana

tehnička ophodnja su starosti izmeñu 58 i 65 godina, ove varijacije u starosti se objašnjavaju time, da se u različitim stanišnim i sastojinskim uslovima dimenzije željenih sortimenata postižu sa različitom starošću, tako da je i sam pojam tehničke ophodnje okviran a ne egzaktan.

S obzirom na opredeljanje pri izboru tipa gajenja za visoku šumu kratkog perioda za obnavljanje, usvaja se opšte podmladno razdoblje od 20 godina.

7.3.3. Izbor rekonstruktivnog i konverzionog razdoblja

Za očuvane izdanačke sastojine koje ćemo konverziom prevesti u visoki uzgojni oblik, potreban je odreñen je vremenski period za koji će se to ostvariti, odnosno - konverziono razdoblje.

Polazeći od bioloških osobina vrsta drveća (početka obilnog plodonošenja semena dobrog kvaliteta iz kojeg možemo dobiti dovoljno kvalitetan ponik koji će stvoriti buduću sastojinu), a s’obzirom na vitalnost satojina sa dobrim prirastom, bez vidljivih znakova fiziološkog slabljenja ili slabe otpornosti na entomološke ili fitopatološke činioce, ophodnju izdanačkih sastojina moramo produžiti na najmanje 80 godina.

Tek nakon ove starosti treba započeti prirodno obnavljanje sastojina oplodnim sečama kratkog perioda za obnavljanje. Prema tome starost stare sastojine u momentu završnog seka iznosiće oko 100 godina. Na osnovu iznetog, starosti (razmera dobnih razreda) i površine koju zauzimaju izdanačke sastojine u ovom šumskom području, utvrñuje se konverziono razdoblje u trajanju od 80 godina.

- Odreñivanje optimalne šumovitosti

Ukupna površina ove gazdinske jedinice iznosi 2.124,74 ha, od toga je 1.409,85 ha obraslo što predstavlja šumovitost od 66,4 %. Prema iskazu površina registrovano je 400,12 (18,8 %) ha šumskog zemljišta.

Neobraslo zemljište zauzima 33,6 % u odnosu na ukupnu površinu gazdinske jedinice “Sklopovi-Sokolica”. Najveći deo ove površine čini zemljište sa namenom “61“ i kamenjari.

Optimalna šumovitost za Južnokučajsko šumsko područje je 90% odreñena važećom OOGŠ. Obzirom da je šumovitost za ovu gazdinsku jedinicu optimalna nisu planirani radovi na pošumljavanju

neobraslih površina.

- Ostale mere

Od ostalih mera ovde treba posebno napomenuti važnost neprestanog preventivnog delovanja u zaštiti šuma od svih uzročnika biotske i abiotske prirode.

Prilikom izvoñenja radova (u sastojinama iz namenske celine „10“ ) treba težiti primenjivanju savremenih tehničkih postupaka i metoda i upotrebi savremene mehanizacije u onoj meri u kojoj to konkretna situacija dozvoljava.


46

8.0. PLANOVI GAZDOVANJA ŠUMAMA

8.1. Plan gajenja šuma Planom gajenja šuma obuhvaćeni su radovi iz oblasti nege, obnove i podizanja šuma. 8.1.1. Plan obnove i podizanja šuma

- Prosta reprodukcija

Iz domena podizanja i obnove šuma ovim planom su predviñeni sledeći radovi : • obnavljanje oplodnim sečama (311) u gazdinskoj klasi 10.351.421 na površini od 2,92 ha • veštačko pošumljavanje sadnjom (317) u gazdinskoj klasi 10.475.212 na površini 5,90 ha • vegetativno obnavljanje bagrena (328) u gazdinskoj klasi 10.325.212 na površini od 1,68 ha • popunjavanje prirodno obnovljenih površina setvom (411) u gazdinskoj klasi 10.351.421 na

površini od 0,58 ha

- Proširena reprodukcija Iz domena proširene reprodukcije u ovoj osnovi nema planiranih radova. 8.1.2. Plan proizvodnje sadnog materijala

Imajući u vidu planirani obim radova na pošumljvanju i popunjavanju u narednom periodu, u ovoj

gazdinskoj jedinici, biće potrebno obezbediti :

Za potrebe proste reprodukcije:

• sadnice trešnje . . . . . . . . . . . . . 2.950 kom. • sadnice javora . . . . . . . . . . . . . . 2.950 kom. • sadnice bukve. . . . . . . . . . . . . . . .8.850 kom.

Potrebe za sadnicama delom mogu biti obezbeñene iz sopstvenih kapaciteta Šumskog gazdinstva, kojima raspolaže rasadnik u Ćupriji. Eventualno dodatno potrebna količina sadnica nabaviće se u okviru JP “Srbijašume”.

Sve sadnice koje se upotrebljavaju (na pošumljavanjima i popunjavanjima novopodignutih kultura) trebaju biti starosti 2 +1 (samo kod crnog bora može i 2+0). Pored navedenih vrsta, ukoliko bude mogućnosti na tržištu, dozvoljava se, tamo gde to stanišni uslovi dozvoljavaju, upotreba i ostalih autohtonih, pre svega lišćarskih vrsta (lipa, lužnjak, sladun, kesten).



8.1.3. Plan nege šuma

Planom nege šuma obuhvaćeni su sledeći radovi:

Iz domena proste reprodukcije: • Prorede u visokim sastojinama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47,77 ha, • Prorede u izdanačkim sastojinama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84,66 ha, • Prorede veštački podignutih sastojina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15,40 ha, • Seča izbojaka i uklanjanje korova ručno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2,95 ha, • Okopavanje i prašenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11,80 ha,

Na narednoj strani, biće dat tabelarni prikaz plana gajenja šuma, po vrstama radova i gazdinskim

klasama.


48

P L A N G A J E Nj A Š U M A

Nega šuma Obnova šuma Podizanje šuma

Seča izboj. i uklanj. korova ručno

Okopav. i praš.

Prorede Svega Obnavlj.

oplod. sečama

Obnova bagrema

veg.

Popunj.prir.obn.površ. setvom Svega

Veštačko pošumlj. sadnjom

Popunj.veš.pod.kult. sadnjom

Svega SVEGA

Gazdinska klasa

513 518 ha 311 328 411 ha 317 414 ha ha

Prosta reprodukcija

10,195,212 54.78 54.78 0.00 0.00 54.78

10,325,212 0.00 1.68 1.68 0.00 1.68

10,351,421 47.77 47.77 2.92 0.58 3.50 0.00 51.27

10,360,421 29.88 29.88 0.00 0.00 29.88

10,470,212 0.79 0.79 0.00 0.00 0.79

10,475,212 2.95 11.80 1.45 16.20 0.00 5.90 5.90 22.10

10,477,212 5.42 5.42 0.00 0.00 5.42

10,477,421 5.89 5.89 0.00 0.00 5.89

10,479,212 1.85 1.85 0.00 0.00 1.85

Ukupno prosta 2.95 11.80 147.83 162.58 2.92 1.68 0.58 5.18 5.90 0.00 5.90 173.66


0.00 0.00 0.00

Ukupno proširena 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

Ukupno 2.95 11.80 147.83 162.58 2.92 1.68 0.58 5.18 5.90 0.00 5.90 173.66



8.2. Plan zaštite šuma

Zakonom o šumama regulisana su pitanja zaštite šuma od požara, biljnih bolesti, insekata i drugih štetočina.

Organizacija koja gazduje šumama i sopstvenici šuma dužni su da preduzimaju mere radi zaštite šuma od požara i drugih elementarnih nepogoda, biljnih bolesti i drugih raznih štetočina. Organizacija je dužna da propiše mere radi održavanja i uspostavljanja šumskog reda, kao i način i vreme sprovoñenja tih mera u šumama sa kojima se gazduje. Svi radovi u šumama se organizuju i izvršavaju u vreme i način koji je u skladu sa utvrñenim šumskim redom.

Pod održavanjem šumskog reda podrazumeva se takvo stanje koje obezbeñuje uslove za održavanje i unapreñivanje šuma, a naročito zaštitu od požara, biljnih bolesti, insekata, zaštita zemljišta pod šumom od nastajanja i razvijanja erozionih procesa, zaštitu podmladka, sprečevanje oštećenja stabala prilikom seče i izvlačenja i dr.

Blagovremeno sprovoñenje planiranih mera nege šuma, naročito održavanja optimalnog stanja u kulturama i mladim i srednjedobnim sastojinama, redovnim i stručno izvedenim proredama, doprineće jačanju njhove otpornosti prema štetnim uticajima.

Naročitu pažnju posvetiti zaštiti šuma od čoveka. Mere zaštite od čoveka moraju se istovremeno sprovoditi na dva glavna koloseka, a to su zaštita šuma od požara i zaštita od protivpravnog korišćenja (bespravnih seča). 8.2.1. Plan zaštite od požara

Preventivne mere zaštite šume od požara treba usmeriti prvenstveno na:

• strogu primenu važećih zakonskih propisa zaštite od požara kako u ukupnom ponašanju unutar preduzeća, tako u odnosu na sve druge subjekte,

• posebno zabraniti loženje otvorene vatre u šumi i u njenoj neposrednoj blizini, izuzev na zato odreñenim mestima,

• u delovima šuma posebno ugroženim od požara (pored javnih puteva na ulazu u šumu, u izletištima i mestima zadržavanja većeg broja ljudi i sl.) treba postaviti table sa oznakama zabrane loženja vatre i opreznost usled rizika izazivanja požara,

• u izletištima treba uklanjati zapaljivi materijal, odrediti i urediti (obezbediti) mesta za loženje vatre, uvesti službu dežurstva radi kontrole kretanja i ponašanja svih lica i upozoravanja na rizik,

• treba kontrolisati ponašanje čobana, lovaca, šumskih radnika i stalno ukazivati na opasnost od loženja vatre,

• sve ove mere posebno se pooštravaju u vreme sušnih perioda, kada su rizici od požara veći, • u to vreme treba organizovati i službu osmatranja i dojave, kao i pripravnost vatrogasne službe i

svih radnika zaduženih za organizaciju akcije gašenja požara, treba na vreme obezbediti potreban alat i pribor za gašenje požara, specijalne mlatilice, krampove, lopate, sekire, testere, kante i druge posude za vodu, ručne aparate za gašenje požara i dr.,

• treba unapred razraditi organizaciju gašenja požara, odrediti zaduženja i obučiti ljudstvo – mobilnu grupu za hitne intervencije,

• za zaštitu šuma od požara, kako preventivu tako i na gašenju uključujući i nabavku opreme (pribor, alat) treba obezbeñivati sredstva u godišnjim proizvodno-finansijskim planovima (amortizacija šuma i dr.),

• neophodno je redovno održavanje postojećih protivpožarnih pruga, • najzad, preduzeće je dužno da ima svoj plan zaštite od požara (na nivou celog preduzeća) koji se

usklañuje sa planom zaštite od požara na nivou opštine.


50

8.2.2. Plan zaštite od protivpravnog korišćenja

Planom zaštite šuma od protivpravnog korišćenja (bespravne seče) osim adekvatno organizovane i teritorijalno zastupljene čuvarske službe (lovočuvari, lugari), daju se i sledeće preporuke:

• čvršća saradnja službe zaštite šuma (lovočuvarska služba) sa službom unutrašnjh poslova u

otkrivanju počinioca prekršaja – krivičnih dela, • efikasnije sankcije počinjenih krivičnih dela, • opremanje službe sa odgovarajućim sredstvima i efikasnom radio vezom.

8.2.3. Plan zaštite šuma od drugih šteta

U sastojinama četinara treba uklanjati materijal na kom se mogu razviti potkornjaci, surlaši i drugi sekundarni insekti i obratiti pažnju na pravilno uspostavljanje šumskog reda prilikom radova na nezi i iskorišćavanju šuma, vršiti kontrolu brojnosti savijača i borovih zolja i u slučaju veće brojnosti ovih insekata preduzeti odgovarajuče mere borbe. U cilju praćenja razvoja i brojnosti potkornjaka i surlaša svake godine je obavezno postavljanje kontrolnih stabala gde ima sastojina četinara.

U gazdinskoj jedinici “Sklopovi-Sokolica” planom praćenja populacije potkornjaka potrebno je postaviti četiri lovna stabla u grupaciji odelenja gde pretežno postoje četinarske sastojine, u vreme izrade ove osnove još nisu konkretizovane lokacije za postavljanje istih.

8.3. Plan korišćenja šuma

Prilikom izrade plana korišćenja šuma za jednodobne šume prinos je kalkulisan primenom metoda umereno sastojinskog gazdovanja. Odreñuje se za svaku sastojinu ponaosob, a u zavisnosti od vrste seče, prosečne zapremine po hektaru, zapreminskog prirasta, rasporeda zapremine po debljinskim stepenima, zdravstvenog stanja, ciljeva gazdovanja, potreba samih sastojina i dr.

Plan korišćenja šuma u ovoj OGŠ je urañen za celokupnu površinu gazdinske jedinice, iako jedan deo gazdinske jedinice potpada pod Zakon o restituciji crkvene imovine (procedura je u toku). Kako još nije donešeno izvršno rešenje ova osnova je rañena kao jedna celina sa faktičkim stanjem vlasništva u godini isteka važenja osnove. U dogovoru sa Upravom za šume resornog Ministarstva, planovi su urañeni, ali se radovi u ovom delu neće obavljati do konačnog rešenja imovinsko-pravnih odnosa, te će u daljem tekstu biti dat i plan za deo gazdinske jedinice koje ostaju u drzavnom vlasnistvu a i za deo koji se vraća SPC.

8.3.1. Plan seča obnavljanja šuma (glavni prinos)

Ovom osnovom planiran je glavni prinos samo na teritoriji Opštine Despotovac i na delu gazdinske jedinice koji ostaje u državnom vlasništvu i to samo kao prosta reprodukcija.

Obuhvaćene su sastojine iz gazdinske klase 10.325.212 na ukupnoj površini od 1,68 ha ,sastojine iz

gazdinske klase 10.351.421 na površini od 2,92 ha i sastojine iz gazdinske klase 10.475.212 na površini od 5.90 ha.



U narednoj tabeli prikazan je glavni prinos i njegov intezitet po gazdinskim klasama i vrstama seče. Zbirna tabela glavnog prinosa je prikazana i po vrstam a drveća.

Intenz.seče Površina Zapremina Zapreminski prirast Prinos

V ZV Gazdinska

klasa Vrsta seče

ha m3 m3/ha m3 m3/ha iP m3 %

10,325,212

33 - Obnova bagrema

vegetativnim putem

1.68 167.0 99.4 46.1 27.4 27.6 213.2 127.7 46.2

10,351,421

39-oplodna seča (završni sek) krat.per.

za obn.

2.92 375.6 128.6 18.2 6.2 4.8 393.8 104.8 216.4

10,475,212 31 - čista seča 5.90 1,517.8 257.3 204.9 34.7 13.5 1,722.6 113.5 84.1

U K U P N O 10.50 2,060.4 196.2 269.2 25.6 13.1 2,329.6 113.1 86.5

Vrsta drveća Prinos %

Bukva 393.8 16.9 Cer 75.9 3.3 Grab 0.8 0.0 Sladun 1.4 0.1 Bagrem 157.2 6.7 OTL 13.9 0.6 Crni bor 1591.5 68.3 Beli bor 95.1 4.1

UKUPNO: 2329.6 100.0

Glavni prinos će biti realizovan na površini od 10,50 ha. Ukupni etat u glavnim sečama je 2.329,6 m3.

"Realizacija glavnog prinosa u odnosu na sastojinu (odsek) obavezna je po površini, a po zapremini može da odstupi ±10%, osim u slučaju realizacije prinosa završnim sekom oplodne seče, kao i čistom sečom. " (član 46. stav 1. Pravilnika o izradi osnova)

8.3.2. Plan prorednih seča šuma (prethodni prinos)

Prikaz planiranog prethodnog prinosa po vrstama drveća : Najzastupljenija vrsta u prorednom etatu je bukva sa 1.759,1 m3, što čini 47,2 % od planiranog prethodnog prinosa.

Vrsta drveta Prinos % grab 30.1 0.8 bukva 1,759.1 47.2 cer 1,145.6 30.8 otl 93.7 2.5 smrča 21.0 0.6 crni bor 212.1 5.7 beli bor 391.4 10.5 borovac 36.0 1.0 ariš 35.1 0.9

UKUPNO 3,724.1 100.0


52

Prethodni prinos po gazdinskim klasama: Planirani prethodni prinos od seče šuma i njegovo učešće u odnosu na zapreminu i zapreminski

prirast sastojina u kojima je planiran, prikazan je u narednoj tabeli:


V ZV Gazdinska klasa


10,195,212 54.45 9,699.7 178.1 299.5 5.5 3.1 1288.0 13.3 43.0 10,351,421 47.77 10,014.5 209.6 243.6 5.1 2.4 1119.7 11.2 46.0 10,360,421 29.88 5,569.6 186.4 140.4 4.7 2.5 614.2 11.0 43.7 10,470,212 0.79 117.3 148.5 5.5 7.0 4.7 21.0 17.9 38.0 10,475,212 1.40 475.7 339.8 20.0 14.3 4.2 88.6 18.6 44.3 10,477,212 5.42 1,684.5 310.8 82.4 15.2 4.9 341.5 20.3 41.5 10,477,421 5.89 936.5 159.0 50.1 8.5 5.3 180.0 19.2 36.0 10,479,212 1.85 396.5 214.3 20.5 11.1 5.2 71.1 17.9 34.6

UKUPNO 147.45 28,894.3 196.0 862.1 5.8 3.0 3,724.1 12.9 43.2

Najzastupljenija je gazdinska klasa 10.195.212 sa 1.288 m3 planiranog prinosa. Površina koju zauzima ova gazdinska klasa je 54,45 ha sa ukupnom zapreminom od 9.699,7 m3 i zapreminskim prirastom od 299,5 m3, intenzitet proreñivanja po zapremini je 13,3 % a po prirastu 43 %.

"Realizacija planiranog prethodnog prinosa (u sastojini - odseku) po površini je obavezna, a po zapremini može da odstupi ±10." (član 46. stav 3. Pravilnika o izradi osnova)

8.3.3. Ukupan prinos od seče šuma

Ukupno planirani prinos od seče šuma po vrstama drveća dat je u sledećoj tabeli:

Vrsta drveta Prinos %

grab 30.9 0.5

bukva 2,152.9 35.6

cer 1,221.5 20.2

otl 108.9 1.8

bagrem 157.2 2.6

smrča 21.0 0.3

crni bor 1,803.6 29.8

beli bor 486.5 8.0

borovac 36.0 0.6

ariš 35.1 0.6

UKUPNO 6,053.7 100.0

Dominantno učešće u ukupnom prinosu ima bukva sa 2.152,9 m3 što čini 35,6 % ukupnog prinosa.



Ukupan prinos po gazdinskim klasama: Planirani ukupni prinos od seče šuma i njegovo učešće prema zapremini i zapreminskom prirastu

sastojina u kojima je planiran, prikazan je u narednoj tabeli.


V ZV Gazdinska klasa


10,195,212 54.45 9,697.5 178.1 299.5 5.5 3.1 1288.0 13.3 43.0 10,325,212 1.68 167.0 99.4 46.1 27.4 27.6 213.2 127.7 46.2 10,351,421 50.69 10,390.1 315.0 574.5 11.3 5.5 1513.5 14.6 26.3 10,360,421 29.88 5,569.6 186.4 140.4 4.7 2.5 614.2 11.0 43.7 10,470,212 0.79 117.3 148.5 5.5 7.0 4.7 21.0 17.9 38.0 10,475,212 7.30 1993.5 597.0 65.7 9.0 3.3 376.9 18.9 57.4 10,477,212 5.42 1684.5 310.8 82.4 15.2 4.9 341.5 20.3 41.5 10,477,421 5.89 936.5 159.0 50.1 8.5 5.3 180.0 19.2 36.0 10,479,212 1.85 396.5 214.3 20.5 11.1 5.2 71.1 17.9 34.6

UKUPNO 157.95 30,954.7 196.0 1,131.3 7.2 3.7 6,053.7 19.6 53.5

Gazdinska klasa 10.351.421 - visoka (jednodobna) šuma bukve, na staništu planinske šume

bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima, sa prioritetnom namenom proizvodnje tehničkog drveta učestvuje u ukupnom prinosu sa 1.513,5 m3 Ostale gazdinske klase su zastupljene u manjem obimu.

Ukupno planirani prinos u gazdinskoj jedinici iznosi 6.053,7 m3 . 8.3.4. Plan korišćenja ostalih šumskih proizvoda Od ostalih šumskih proizvoda u ovoj gazdinskoj jedinici potrebno je obratiti dužnu pažnju otkupu svih vrsta: gljiva, šumskih plodova, lekovitog bilja i sl. U ovom periodu treba u saradnji sa Generalnom direkcijom JP ''Srbijašume'' ispitati mogućnosti za organizovanje otkupa ostalih šumskih proizvoda, način formiranja otkupnih cena i formiranje službe.


54

8.4. Odnos planiranih radova na gajenju i korišćenju šuma prema radovima planiranim u OOGŠ

Planirana radna površina

Razlika

OOGŠ POGŠ OOGŠ-POGŠ

OOGŠ-POGŠ /OOGŠ Vrsta rada

ha ha % %

311 2.92 -2.92

317 4.00 5.90 -1.90 -47.50

321 10.48 10.48 100.00

328 1.68 -1.68

801 (411) 0.58 -0.58

802 (412) 0.00

804 (414) 0.00

913 (513) 2.95 -2.95

915 (518) 11.80 -11.80

923 (527) 0.00

20 0.00

Ukupno prosta: 14.48 25.83 -11.35 -78.38

222 0.00

313 0.00

Ukupno proširena: 0.00 0.00 0.00 0.00

Ukupno Š.P. 14.48 25.83 -11.35 -78.38

Iz prethodne tabele se može videti da, ukupno gledano, u odnosu izmeñu radova na gajenju i nezi šuma planiranih ovom osnovom i adekvatnih radova planiranih važećom OOGŠ postoji razlika.

Najveći deo razlike u plana gajenja u OOGŠ i ove osnove je u tome što je veći deo radova na gajenju koji planira OOGŠ odrañeno u periodu važenja prethodne osnove, pa se u ovoj ne planiraju.

POGŠ OOGŠ RAZLIKA Vrsta prinosa

ha m3 ha m3 ha m3 glavni prinos 10.50 2,329.6 4.69 410.7 5.81 1,918.9

prethodni prinos 147.45 3,724.1 174.18 1,990.7 -26.73 1,733.4

UKUPNO 157.95 6,053.7 178.87 2,401.4 -20.92 3,652.3

Kod plana korišćenja šuma postoji razlika u planiranom glavnom prinosu izraženom kroz površinu i kroz zapreminu, ovo se objašnjava time da je ovom osnovom planirana obnavljanje oplodnim i čistim sečama (izdvojene su zrele sastojine ili sastojine koje su prišle kraju ophodnje).

8.5. Plan unapreñivanja stanja lovne divljači

Gazdinska jedinica “Sklopovi - Sokolica “ nalazi se u okviru lovišta “Orlovica” kojim gazduje Lovački savez Srbije preko Lovačkog udruženja iz Resavice za koje postoji važeća lovna osnova, kojim su regulisana sva značajna pitanja iz domena lovstva.



8.6. Plan zaštite zaštićenih prirodnih dobara Ova gazdinska jedinica karakteristična je po velikom učešću zaštićenih prirodnih dobara. - Klisura reke Resave, deo predela naročite prirodne lepote “Gornja Resava” na kom se nalazi klisura reke Resave, na površini od 501,03 ha, zaštićen je kao strogi prirodni rezervat, rešenjem SO Despotovac br. 322-13/74-04, od septembra 1974. godine, a uveden u registar zaštićenih prirodnih dobara pod brojem 272. Pored strogog prirodnog rezervata, istim Rešenjem je definisana i zaštitna zona, na površini od 67,70 ha.

- Vodopad Lisine, deo prirodnog područja na kome se nalazi ovaj vodopad, zaštićen je kao strogi prirodni rezervat rešenjem SO Despotovac br. 322-13/74-05 od 09.10.1974, a upisan je u Registar zaštićenih objekata prirode pod brojem 271.

- Veliko Vrelo, hidrološki prirodni spomenik zaštićen Rešenjem SO Despotovac od 02.10.1981.godine, a upisan u Registar zaštićenih delova prirode pod brojem 345. - Radoševa pećina, speleološki spomenik prirode, zaštićen Rešenjem Zavoda za zaštitu i naučno proučavanje prirodnih retkosti NR Srbije br.13 od 15.11.1949. godine, upisan u Registar zaštićenih delova prirode pod brojem 17.

- Bušan Kamen, geomorfoški spomenik prirode, zaštićen Rešenjem SO Despotovac od 21.07.1978. godine, upisan u Registar zaštićenih delova prirode pod brojem 306. Za sva ova zaštićena prirodna dobra u cilju očuvanja prirodnih vrednosti izdati su uslovi zaštite od strane Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Ovim uslovima se u granicama zaštićenih prirodnih dobara zabranjuju bilo kakve delatnosti i radnje koje bi mogle da ugroze ili oštete isto, te su shodno tome sve ove površine stavljene van gazdinskog tretmana. Granice zaštićenih prirodnih dobara propisno su obeležene na terenu (shodno odredbama Pravilnika o načinu obeležavanja zaštićenih prirodnih dobara Sl. gl. R Srbije br.30/92) i moraju se stalno čuvati i obnavljati.

8.7. Plan izgradnje šumskih saobraćajnica i drugih objekata u šumi

U toku važenja ove osnove nije planirana je izgradnja šumskih saobraćajnica.


56

9.0. SMERNICE Smernice koje se ovde navode, pored detaljnih uputstava za sprovoñenje svih planiranih radova,

detaljnije se bave i odreñenim specifičnostima u sprovoñenju odredaba ove osnove u gazdinskoj jedinici “Sklopovi-Sokolica”.

U odelenjima 1g i 2b u kojima je planirana tehnička ophodnja vršiće se čista seča i sklanjanje stare sastojine, nakon toga će se vršiti pošumljavanje sadnicama autohtonih vrsta lišćara u skladu sa planom gajenja, gustina sadnje i razmeštaj sadnica u svakom konkretnom slučaju odreñuju se zavisno od stanišnih uslova i izabranih vrsta drveća. Bukva i plemeniti lišćari sade se sa gustinom od 2.500 kom./ha. Način sadnje isti je kao kod pošumljavanja goleti.

Javno preduzeće za gazdovanje šumama Srbiješume je dobila sertifikat FSC (Forest Stewardship Councul) i time prihvatilo set od 10 principa i 56 vezanih kriterijuma za odgovorno gazdovanje šumama. Cilj je očuvanje šumskih resursa, odgovorno gazdovanje tako da se podmire socijalne, ekonomske i ekološke potrebe.

Na osnovu preporuka FSC standarda i dobijenog sertifikata, ovde dajemo odreñene smernice sa namerom da se u skladu sa prihvaćenim principima odgovornog gazdovanja, bolje razumeju novine koje će biti uvedene ovom osnovom.

9.1. Smernice za realizaciju plana gajenja

Osnovni uzgojni zahvati koji se moraju preduzeti za ostvarivanje postavljenog cilja gazdovanja

sastoje se u sledećem: - proredne seče - "pozitivno odabiranje" - seče prirodne obnove - popunjavanje veštački podignutih sastojina - popunjavanje prirodno obnovljenih sastojina setvom semena - okopavanje i prašenje u kulturama - seča izbojaka i uklanjanje korova ručno

9.1.1. Seče kao mere nege visokih sastojina

9.1.1.1. Proredne seče Prorede - nega kasnog mladika i srednjedobnih bukovih sastojina S obzirom na činjenicu da bukva, kao sciofilna vrsta, gradi guste mlade sastojine, sa velikim brojem

stabala po ha, izraženom diferenciranošću stabala po visini, meñusobna konkurencija "borba" u značajnoj meri utiče na smanjivanje broja stabala. Zbog toga je to odlučujući period razvoja sastojine, kada se uzgojnim zahvatima u podjednakoj meri utiče na osnovne ciljeve gazdovanja bukovim sastojinama - na kvalitet stabala, stabilnost, strukturu sastojine, stvaranje dobre genetske osnove za prirodno obnavljanje sastojine. Do navedenih ciljeva se dolazi prorednim sečama, kojima se reguliše izgrañenost i razvijenost krune. Proredni zahvati treba da budu takvi da sastojina bude stabilna, sa pravilno razvijenim i vitalnim stablima, odgovarajućih dimenzija. Stepen vitkosti u srednjedobnoj sastojini mora biti nešto iznad 100, a kasnije, u fazi zrelosti sastojine, ispod 100, da kruna zahvata oko polovine visine stabala a da je njena dužina oko 2 puta veća od širine i da je udeo krune svetlosti oko 40 % njene dužine.



Cilj prorednih seča je da se do kraja ophodnje odgaji 200-300 kvalitetnih stabala po hektaru, čistih od donjih grana do visine 12-15 m, odnosno 50 po ha veoma kvalitetnih i ravnomerno rasporeñenih po površini.

U bukovim sastojinama se ne preporučuju šematske prorede. Meñutim, u savremenoj tehnologiji izvoñenja prorednih seča, radi olakšane primene mehanizovanog tehničko - tehnološkog postupka izvlačenja posečenog prorednog materijala, sastojina se može linijama za izvlačenje, širine 3-3,5 m, podeliti na radna polja širine 60-80 m. U okviru radnih polja, od linija za izvlačenje projektuju se linije za privlačenje širine 1,5-2 m. One se postavljaju u vidu riblje kosti, pod uglom od 45º, na meñusobnom rastojanju 10-15 m.

U zavisnosti od stanišnih uslova i sastojinskog stanja u periodu starijeg mladika, početak izvoñenja prorednih seča u bukovim sastojinama je obično u trećoj deceniji života sastojine. Pošto u ovim sastojinama najčešće nisu izvoñene seče osvetljavanja podmlatka, a često ni seče čišćenja, sa proredom treba početi što ranije. Na najboljim staništima prvu prorednu seču treba izvesti oko 15-20. godine starosti, a na najlošijim oko 25-30. godine. Ako sečama čišćenja nije regulisano pitanje sastava i zdravstvenog stanja sastojine i dr., prvom prorednom sečom se i ti ciljevi ostvaruju. Prelaskom sa negativne na pozitivnu - individualnu selekciju, u sastojini se odreñuju najkvalitetnija stabla - kandidati za stabla budućnosti i seče se vrše u njihovu korist, u cilju obezbeñivanja njihovog pravilnog razvoja. Njihov broj je 600-900 po ha, odnosno 2-3 puta veći od potrebnog broja stabala budućnosti.

Oko 40. godine starosti, u sastojini se od kandidata biraju stabla budućnosti. Njihov broj po ha iznosi 200-300. Stabla budućnosti izdvajaju iz dominantnog sprata i preporučuje se da imaju 25-50 % veći prečnik od srednjeg sastojinskog stabla.

Jačina (intenzitet) prorednog zahvata je 15-20 % po zapremini, odnosno sklop sastojine posle seče ne treba da bude ispod 0,7 -0,8. U ovim sastojinama najpovoljnija je visoka selektivna proreda umerene jačine zahvata - 15-25 % po broju stabala i zapremini. Od toga da li je izvršenim zahvatom postignut željeni cilj u datom periodu na većem delu površine, zavisi i vreme izvoñenja naredne prorede na istoj površini. U zavisnosti od gustine sastojine (broja stabala po ha), starosti sastojine i staništa, proredni interval iznosi u mladim i srednjedobnim sastojinama 5-6 godina, a posle 50 godine 8-10 godina.

9.1.1.2. Seče kod mere nege u izdanačkim šumama

Prorede u kvalitetnim (negovanim) sastojinama Razlika izmeñu kavlitetnih izdanačkih sastojina i sastojina semenog porekla najčešće je mala. Stabla

su pretežnim delom izdanci iz žila, ili su izbojci iz zdravih relativno mladih panjeva. Jedinke su dobrim delom pravih debala, visoko očišćenih od grana, sa umereno razvijenim krunama. Visinom i habitusom stabla glavnog sprata su veoma slična stablima semenog porekla.

Zbog svega navedenog se nega u ovakvim već negovanim i vrednim sastojinama izvodi na sličan način kao i u visokim šumama istog uzrasta. Primenjuje se selektivna proreda sa pozitivnim individualnim odabiranjem stabala (nosilaca proizvodnje).

Trajno se odaberu i obeleže najkvalitetnija stabla, boljih dimenzija od ostalih sa dobro očuvanom, vitalnom krunom, sposobna da reaguju na proredne zahvate, preuzimajući na sebe prirast odstranjenih konkurenata. U zavisnosti od starosti sastojine, broj izabranih stabala kreće se izmeñu 250 i 400 po jednom hektaru. Ovaj broj je osetno veći nego u visokim šumama jer je ophodnja u izdanačkim šumama znatno kraća.

Nadalje je sve podreñeno razvoju izabranih stabala. Pri svakoj proredi uklanjaju se stabla koja svojim krunama neposredno ugrožavaju ili ometaju izabranike, bez zahvatanja proredom meñu ostala stabla koja su na drugi način korisna ili indiferentna, a koja ne utiču na razvoj izabranih stabala. Iz ovog pravila izuzimaju se jače oštećena, gljivama napadnuta ili na drugi način propadanju izložena stabla. Ne seku se stabla divlje trešnje, gorskog javora, belog jasena, brekinje i drugih ekonomskih vrednih vrsta, koja služe kao semenjaci pri podmlañivanju.

Moguće je sprovoñenje prvih selektivnih proreda jačeg inteziteta (30-40 %), ako su ranijim merama nege izdanačke sastojine dovedene u dosta stabilno stanje, zavisno od stepena vitkosti stabala, odnosno od visine i gustine glavnog sprata.


58

Pri prejakim zahvatima proredom može doći do izbijanja takozvanih vodenih izbojaka (iz uspavanih pupoljaka duž debla), kao i do zakorovljavanja tla drvenastom i zeljastom vegetacijom, što kasnije otežava podmlañivanje, ova negativna pojava je karakteristična za bukvu, jer ona brzo i energično reaguje na razmicanje kruna, popunjavajući nastale praznine, dok su reakcije hrastova dosta usporene,. Ako su pak sastojine usled slabih zahvata suviše guste, sa jako izduženim i vitkim stablima, prorede moraju biti slabijeg intenziteta (15-20 %), s tim da se ponavljaju često, u razmaku 5-6 godina.

Prorede pregustih nenegovanih sastojina Glavne karakteristike nenegovanih, jako zgusnutih izdanačkih sastojina jesu: - izrazita izduženost stabala sa koeficijentom vitkosti preko 100, a često i znatno više; - rigorozna redukovanost kruna, koja se u većine stabala završavaju bičasto ili u vidu metlice,

meñusobno jako stešnjenih; - prigušen debljinski prirast stabala, pa time i ukupan tekući zapreminski prirast usled redukcije

asimilacione površine kruna; - zastupljenost bokora sa više izbojaka iz panja; - prisutnost prestarelih i drugih deformisanih vidova ostataka stare sastojine; - opšta labilnost sastojine, posebno osetljivost na pritisak vlažnog snega, leda, inja, kao i na jake

udare vetra, koja je jače izražena što je visina stabala veća. Prioritetni cilj prorede u ovakvim sastojinama je postizanje postepene stabilizacije. To se postiže

postepenim oslobañanjem stabala jačih prečnika sa vitalnijom krunom, koja preuzimaju ulogu nosilaca proizvodnje i stabilizatora sastojine. Svako stablo nadprosečnog kvaliteta sa makar i skromnom, ali još uvek vitalnom krunom, oslobaña se (u 2-3 navrata) od suseda koji svojom krunom stešnjavaju njegov razvoj. Stabla koja favorizujemo se ne obeležavaju, već se kao takva identifikuju (kao zamišljena jedra prorednih ćelija) pri svakoj proredi, sve dok im se ne obezbedi uzgojna prednost, da se sama mogu uspešno suprostavljati svakoj novoj konkurenciji. Pri provoñenju prve proredе izvrši se prosecanje proseke za privlačenje drveta širine najčešće 9-15 metara. Ujedno se izvrši i seča prevršenih i prezrelih stabala zaostalih iz stare sastojine. Ako bi pri tom nastale veće praznine (usled grupne zastupljenosti prezrelih stabala), onda se stara stabla seku samo ukoliko ometaju razvoj perspektivnim stablima.

Ako se iz bilo kojih razloga ne uspe sa stabilizacijom sastojine, te ako nastanu prelomi ili izvale većih razmera, treba se opredeliti na neposrednu konverziju, čistom sečom i sadnjom (rekonstrukcijom).

Postupak sa jače proreñenim sastojinama Sledeće pojave su prepoznatljive za jako razreñene sastojine: - manje ili više isprekidan sklop sastojine; - u prizemnom spratu došlo je do pojave gustog korova (drvenaste, poludrvenaste i zeljaste

vegetacije); - u hrastovim panjačama masovno je izražena pojava vodenih izbojaka duž debla; - pojavljuju se novi izbojci na panjevima i u pridancima stabala; - krune mnogih stabala su jako uvaćene, sa debelim granama.

Prvo što treba učiniti u ovakvom slučaju jeste obustava prorede dok se ne uspostavi približno

normalan sklop sastojine, što će u bukovim panjačama biti znatno lakše i brže, nego u hrastovim. Veće progale teba uobličiti sečom rubnih jako granatih stabala i na njima zasaditi vrste kojima

odgovaraju konkretni stanišni uslovi, a koje mogu podneti izvesnu lateralnu zasenu. U hrastovim šumama je znatno teže postići da se sastojina sklopi prirodnim putem u doglednom

vremenu, zato treba pristupiti rekonstrukciji takvih delova šuma, pre nego što bi došlo do još jače biološke degradacije staništa (zakorovljavanjem).

Na delovima sastojina gde je se sklop normalizovao, treba započeti sa postepenim proredama u korist kvalitetnijih i perspektivnijih stabala.



9.1.1.3. Prorede kao mere nege u šumskim kulturama

Prve prorede, šematske ili kombinovane U gusto zasnovanim kulturama (sa preko 3.000 stabala po hektaru), visine do oko 10 metara, prva

proreda je izrazito šematskog karaktera. Ona se ne bavi selekcijom, već joj je glavni cilj razgušenje i stabilizovanje sastojine prostom reprodukcijom broja stabala.

Ako je sadnja obavljena u redove koji teku približno linijom glavnog pada terena, onda se proredom vadi svaki drugi red, pri visini sastojine do oko 8. metara i broju stabala iznad 4.000/ha, odnosno svaki četvrti red pri većoj visini. Ovo važi samo ukoliko je razmak izmeñu redova manji od 2 m. Pri razmaku redova od 2 do 3 metra, već prva proreda je kombinovanog tipa. Vadi se svaki 6-8 red, a izmeñu proseka sprovodi se selektivna proreda doznakom za seču defektnih i fiziološki slabih stabala. Ako je razmak redova 3 m. i više, šematska proreda se ne primenjuje, jer se izmeñu ovako širokih redova mogu kretati mehanizacija. Zato se odmah izvadi selektivna proreda sa masovnim odabiranjem (vañenjem loših stabala).

Ako radovi nisu dovoljno izraženi ili se svojim smerom ne poklapaju sa nagibom terena, prva šematska proreda se sastoji u prosecanju pruga (proseka) širine 2,5 - 3m. koje teku približno upravo na izohipse. Razmak izmeñu proseka treba da je, po pravilu, 2-3 puta veći od širine pruge zavisno od visine sastojine. Na prostoru izmeñu pruga, po pravilu se u prvoj proredi ne vrši seča, ili se vade izrazito defektna, fiziološki slaba stabla.

U slučaju da je visina glavnog sprata kulture izmeñu 10 i 15 metara, onda, zavisno od njene gustine, primenjuje se najčešće jedan od sledećih postupaka:

Ako je visina stabala 10-12 m. njihov broj po hektaru veći od oko 2.500, sprovodi se neka vrsta kombinovane prorede, to jest šematska proreda, vañenjem svakog četvrtog reda, odnosno prosecanjem proseka širine oko 3 m. sa razmakom tri do šest puta većim od širine proseka, uz negativnu selekciju, vañenjem defektnih stabala izmeñu proseka.

Ako je visina stabala iznad 12 m, onda se primenjuju takoñe kombinovana proreda, to jest, proreda sa osobinama šematske i selektivne sa pozitivnim odabiranjem. Nakon otvorenih proseka prema gore opisanom postupku, na preostalom delu sastojine sprovodi se selektivna proreda sa pozitivnim odabiranjem, na način koji će kasnije biti prikazan.

Iskustva govore da izvoñenje proreda racionalnije ako je mreža proseka gušća i što su ove bolje usklañene sa nagibom terena. Dokazano je da pri širini proseka od oko tri metra, a praktično nema gubitaka u proizvodnji. Sklop kruna nad prosekom se praktično ne prekida ili se ubrzo uspostavlja, tako da je celokupna površina po krunama stabala i ukonponovana u proizvodnju. Uz to, dolazi do pojačanog debljinskog prirasta rubnih stabala. I najzad, što su proseke gušće, manje su štete na dubećim stablima.

Pri sledećoj proredi, u kulturama visine oko 10-12 metara, u kojima je u prethodnoj proredi bio odstranjen svaki četvrti red, seče se srednji unutar preostala tri reda. Ako je prethodna proreda izvršena šematski, primenom proseka, onda se sada izmeñu proseka sprovodi proreda sa masovnim negativnim odabiranjem i vañenjem približno 1/4 do 1/3 stabala, uzimajući u obzir prvenstveno defektna (rakljasta, zakrivljena) i uopšte lošija stabla.

Individualnu selekciju sa pozitivnim odabiranjem stabala se vrši već pri drugoj proredi u kulturama visine preko 10 metara.

Selektivna proreda sa pozitivnim odabiranjem Selektivna proreda sa individualnim (pozitivnim) odabiranjem po pravilu, se primenjuje u kulturama

visine iznad 12 metara, pošto je prethodnim proreñivanjem (šematskom ili masovnom negativnom selekcijom), broj stabala po hektaru redukovan na približno 1.500- 2.000.

Ovakva proreda se može sprovesti i u starijim kulturama, ako je to propušteno da se uradi na vreme, sve dok je prečnik srednjeg sastojinskog stabla ispod 20 cm. Kasnije se malo može uticati na formiranje izabranih stabala, te nema smisla da se ova obeležavaju.

Prorede sa individualnim pozitivnim odabiranjem u osnovi se sastoje u tome da se u sastojinama (kulturama) odabere odreñen broj kvalitetnih stabala ravnomerno rasporeñen po celoj površini. Ova stabla su nosioci stabilnosti sastojine i kvalitetne proizvodnje, sa susednim stablima čine prorednu ćeliju, čiji nukleus


60

je izabrano stablo. Izabrana stabla se nazivaju stabla budućnosti ili nosioci funkcija. Pozitivno usmeravanje formiranja i razvoja izabranih stabala postiže se posrednim putem, zahvatanjem meñu stablima iz njegove najbliže okoline (unutar proredne ćelije).

Nakon odabiranja odmah se vrši izbor i obeležavanje za seču konkurentnih stabala koja svojim krunama neposredno ugrožavaju ili ometaju razvoj stabala budućnosti. Praktično, sa dva do tri prolaza proredom, stabla budućnosti su dovedena u sasvim povoljan položaj, u odnosu na svoju okolinu i mogu se neometano dalje razvijati. Sve dok se ovo ne postigne, sa sečom se, po pravilu, ne zadire meñu stabla izvan proredne ćelije (koja ne vrše nikakav uticaj na izabranike), izuzev neophodnih sanitarnih intervencija. Kasnijim proredama se i na dalje pogoduje razvoju izabranika, ali se, po potrebi, sa sečom zalazi i meñu ostala (indiferentna) stabla, prvenstveno uklanjanjem lošijih u korist boljih.

Stabla budućnosti, kao nosioci kvalitetne proizvodnje, treba očistiti od suvih i polusuvih grana, kako ove ne bi urastale u debla, praveći crne, natrule (ispadajuće) čvorove koji drastično umanjuju kvalitet i vrednost rezane grañe. Čišćenje se obavlja obično do visine oko 2-3 metra, koliko se sa zemlje može dohvatiti.

U pogledu broja stabala budućnosti po jednom hektaru, treba imati u vidu sledeće: - Izabrana stabla, po pravilu, ostaju do kraja ophodnje, a znamo da broj stabala u zreloj sastojini

zavisi od boniteta staništa, i kreće se uglavnom od 200 do 400 po hektaru za crni i beli bor, odnosno 250 - 500 za smrču.

- Treba računati sa tim da sečivo doba doživljavaju ne samo stabla budućnosti već i ne manji broj pratećih (ostalih korisnih) stabala, koja ispunjavaju prostor izmeñu izabranika.

Sa izloženog, jasno proizilazi da se optimalni broj stabala budućnosti po jednom hektaru kreće oko 200 za crni i beli bor, odnosno oko 250 za smrču.

Ako bi se uzeo veći broj, recimo 400-600 stabala po hektaru, onda sva ona ne bi mogla dočekati zrelost, jer bi se uzajamno konkurisala. Vañenjem pojedinih meñu njima, nastale bi velike praznine koje se ne mogu nadoknaditi susednim stablima, što bi rezultiralo znatnim proizvodnim gubicima. U stvari, uvek je bolje ako se uzme manji broj stabala budućnosti od optimalnog nego veći. Prostor izmeñu jače razmaknutih izabranika popunjavaju ostala korisna stabla koja u ovom slučaju imaju šansu da daju značajne prinose.

U pogledu kvaliteta izabranih stabala, kriterijumi su različiti u svakom konkretnom slučaju, već prema kvalitetu sastojine (kulture) u celini, što najviše zavisi od genetske vrednosti polaznog reprodukcionog materijala (kvaliteta semenskog izvora) i vremena kada se počelo sa proredom, te načinom izvoñenju prvih proreda. Ukoliko je sastojina kvalitetnija, strožiji su kriterijumi i obrnuto, u kulturi lоšijeg kvaliteta moramo se zadovoljiti i sa stablima osrednje vrednosti, ali koja su, ipak, najbolja u svojoj sredini.

Najvažnije je da su stabla zdrava, što pravija i što punodrvnija, nadprosečnih dimenzija i dobro očuvane krune, sa što tanjim granama. Vitalnost krune je od posebnog značaja jer samo stabla sa dubokom, gustom krunom mogu energično reagovati na proredne intervencije, da preuzimanjem na sebe prirasta odstranjenih konkurenata, snažno povećavaju sopstveni debljinski prirast.

Važno je da jе raspored izabranih stabala što ravnomerniji, na približno jednakom rastojanju, da se ne bi meñusobno konkurisala ili pak da se izmeñu njih ne ostavljaju velike praznine. Nekad se, radi dobrog rasporeda, moraju učiniti ustupci na kvalitetu stabala budućnosti.

9.1.2. Prirodno obnavljanje bukovih šuma

Vrlo često, usled nepravilnog, neblagovremenog pa i nestručnog izvoñenja seča prirodne obnove dolazi do zakorovljavanja zemljišta i izostanka pojave podmlatka. Velika površina u visokim bukovim šumama je neobnovljena, čija je neposredna posledica delimično korišćenje proizvodnog potencijala staništa, usled čega se gubi značajan deo proizvodnje drvne mase, kao i sve druge opšte korisne funkcije šuma.

Prilikom izvoñenja seča prirodne obnove, u svakoj konkretnoj sastojini, mora se u znatnoj meri pristupiti izmeni metoda planiranja i realizacije počevši od izbora načina obnove do vremena i jačine zahvata kod svake uzgojne intervencije. Uspeh obnavljanja u velikoj meri uslovljen je dobrim poznavanjem sastojinskog stanja, uslova sredine, bioloških karakteristika bukve u konkretnim stanišnim prilikama. Izrada izvoñačkog plana mora biti stručna i blagovremena, kako bi se u godišnje planove gajenja i korišćenja šuma



ušlo sa konkretnim podacima, a ne samo sa podacima iz šumske osnove.Tek na osnovu prethodno stečenih saznanja može se sa sigurnošću odlučivati koji će se način prirodne obnove izvesti, kada će koja intervencija ili sek biti izvršen, a sa kojim intenzitetom zahvata. Često se u praksi seče obnove izvode neusklañeno sa vremenom punog uroda semena, već isključivo u skladu sa opštim planom seča iz osnove, a bez neophodnih parametara za uspešnu obnovu šuma.

Svakoj prirodnoj obnovi prethodi izrada "izvoñačkog plana" - projekta, odnosno potrebno je da se primenom biološkog inženjeringa prethodno isplaniraju sve faze rada u vremenu i prostoru, kao neophodnom preduslovu uspešne obnove šume. Bez svega navedenog i dalje će spontano obnavljanje visokih bukovih šuma, pre svega, blagodareći pogodnim prirodnim uslovima ovog podneblja, predstavljati dominanntan način obnove. U mnogim slučajevima, ako izostane spontana prirodna obnova, doći će do zakorovljavanja zemljišta ili u najboljem slučaju do pojave novih šuma manje vrednih vrsta drveća, koje se prirodnim putem lakše obnavljaju.

Sve ovo znači da sastojine koje su predviñene za prirodnu obnovu, u okviru perioda od 10 godina, u skladu sa periodom važenja šumske osnove, treba obnoviti, odnosno izvoditi odgovarajuće seče obnove u godinama koje su najpovoljnije za prirodno obnavljanje konkretne sastojine.

Poboljšanje stanja naših šuma neposredno je uslovljeno daljim unapreñenjem sistema planiranja u šumarstvu, naročito u oblasti gajenja šuma.

U podmlañenim sastojinama sa zaostalim starim stablima - semenjacima, mlada sastojina često može biti i u fazi ranog mladika, osnovna i neodložna uzgojna potreba i mera je oslobañanje mlade sastojine uklanjanjem "semenjaka" a seča ima karaktere završnog seka oplodne seče. Ove seče su najvećeg stepena hitnosti, jer svako odlaganje seče samo pogoršava situaciju i otežava uklanjanje starih stabala jer se u mladoj sastojini prave velike štete. Prilikom seče ova stabla treba obarati i sortimente izvlačiti na onu stranu gde će se neizbežne štete na podmlatku svesti na najmanju moguću meru. Ako su semenjaci veoma loši, granata stabla lošeg kvaliteta i ugroženog zdravstvenog stanja celishodnije je, a i ekonomski svakako opravdanije takva stabla uopšte ne seći, već ih samo ostaviti da istrule. Seču semenjaka treba vršiti u godini njihovog obilnog uroda radi osemenjavanja površine ispod stabala. Ako podmlañivanja na ovaj način ne uspe otvore treba popunjavati potsejavanjem, ako se radi o većoj površini.

Na osnovu biološko - ekoloških osobina bukve, poznavanja sastojinskog stanja i uslova sredine u odreñenim tipovima bukovih šuma, omogućava se prirodno podmlañivanje ove vrste, na osnovu izbora optimalnog načina seča.

Prema tome odreñuje se i način obnavljanja za čiste bukove šume i to: - gazdovanje jednodobnim sastojinama - oplodne seče; - gazdovanje raznodobnim šumama - grupimično - postupni sistem gazdovanja femelschlagbetreib ;

9.1.2.1.Oplodne seče

Zbog bioekoloških osobina bukve, oplodna seča je najpovoljniji i najvažniji metod prirodnog obnavljanja, koja je kao metod obnavljanja i razreñena u bukovim šumama. Prilikom obnavljanja čistih ili mešovitih bukovih šuma, mogu se, u zavisnosti od stanišnih uslova i sastojinskog stanja, uspešno primenjivati svi oblici oplodne seče ili u kombinaciji sa ostalim metodima obnavljanja. Izvodi se u jednodobnim srednje i visokoproduktivnim sastojinama.

U normalnim uslovima, u sastojinama sklopa iznad 0,7; oplodna seča se izvodi u tri (četiri) seka - pripremni, oplodni i završni. Često se, ako je sastojina nenegovana ili pregusta, izmeñu oplodnog i završnog seka ubacuje naknadni sek.

P r i p r e m n i s e k, izvodi se nekoliko godina pre obilnog uroda semena. U negovanim šumama ili ako je šumska prostirka na površini humificirana, on se može i izostaviti. U nenegovanim šumama pripremni sek se izvodi čak u dva slabija zahvata svake 3-4 godine. Jačina zahvata iznosi oko 20 do 25 % od postojeće drvne mase i uklanjaju se, prvenstveno stabla od kojih bi podmladak bio nepoželjan (primese neželjenih vrsta ili fenotipski loša stabla).


62

O p l o d n i s e k, izvodi se u prvoj godini punog uroda posle pripremnog seka, ravnomerno po čitavoj površini, a ako je sastojina pravilno negovana, to je prvi obnovni zahvat. Uklanja se toliko stabala da se krune preostalih stabala ne dodiruju, sa ciljem da se površina ravnomerno osemeni, da do zemljišta i podmlatka dopre dovoljno svetlosti, toplote i vlage, ali da se spreči zakorovljavanje obnovne površine do pojave podmlatka. Obično se oplodnim sekom uklanja oko30 do 50 % zapremine preostale posle pripremnog seka, odnosno sklop sastojine se svodi na 0,6. Uklanjaju se prvenstveno najkrupnija i najgranatija stabla, koja bi najviše zasenjivala podmladak. U sastojinama gde se nalazi više generacije stabala, sa velikim učešćem prestarelih stabala (iznad 150 god.), njihovo uklanjanje se vrši postepeno da se previše ne razredi sklop. U slučaju potrebe vrše se i neophodne pomoćne mere prirodnom obnavljanju.

Z a v r š n i s e k, izvodi se kada je konstatovano uspešno obnavljanje, a podmladak je dovoljno odrastao da mu više nije potrebna zaštita matične sastojine, čije bi dalje zadržavanje predstavljalo smetnju njegovom pravilnom razvoju. Kriterijumi za odreñivanje vremena izvoñenja završnog seka su izgled (stanje) i visina podmlatka. Zaostajanje u rastu, zakrivljenost u pravcu dopiranja svetlosti, kišobranast izgled podmlatka, mozaičan - horizontalan raspored listova i bledo - zelenkasta boja lišća su pouzdan znak da treba podmladak osloboditi zasene. U povoljnim uslovima se završni sek obično izvodi 6-8 godina posle oplodnog seka, kada podmladak dostigne visinu 1,0 m.

U delovima šume gde postoji opasnost od ekstremnih temperatura vazduha, može se u cilju osvetljavanja podmlatka izvršiti naknadni sek oplodne seče. Izvodi se 4-6 godina posle oplodnog seka, pri visini podmlatka 0,5-0,6 m, čime se sklop svodi na 0,3-0,4, jer podmladak treba osloboditi prevelike zasene (uklanja se 40-50 % drvne zapremine), a u isto vreme pružiti dalju zaštitu podmatku.

Podmladno razdoblje (period podmlañivanja) bukovih šuma, u povoljnim uslovima sredine traje 10 (12) -15 (20) godina.

U sastojinama sklopa 0,5 -0,6 oplodna seča se izvodi u dve faze. Oplodnim sekom se uklanja 30-40 % zapremine (sklop se svodi na 0,3-0,4). Završni sek se vrši posle 3-5 godina pri visini podmlatka 0,6-1,0 m.

Oplodna seča na velikim površinama je najuobičajeniji način prirodnog obnavljanja bukve, ali se vrši i na malim površinama (u vidu pruga ili krugova) u cilju smanjenja oštećivanja podmlatka, ili kombinacija ovih načina.

N a k n a d n i s e k U nekim sastojinama je planiran naknadni sek, odnosno "seča oslobañanja podmlatka". Za ove

odseke je karakteristično da se podmladak formirao na 30 - 60 % površine, po površini gledano postoje delovi sastojina u kojima nije došlo do prekidanja sklopa, samim tim u zaseni tih stabala nema povoljnih uslova za pojavu podmladka.

Naknadnim sekom u ovoj osnovi je planirano izvoñenje praktično „ponovljenog oplodnog seka“ u delovima sastojina gde se krune stabala noseće sastojine dodiruju i zasenom ometaju pojavu podmladka.

Tek nakon konstatacije da je izvršeno uspešno obnavljanje na celoj površini može da usledi uklanjanje matične sastojine završnim sekom.

9.1.3. Veštačko obnavljanje četinarskih sastojina

U ovoj gazdinskoj jedinici evidentirano je 5,90 ha veštački podignutih sastojina crnog bora koje planirane za tehničku ophodnju.Starost ovih sastojina 60 godina a koje su počele da se suše po vrhovima te se moraju skloniti.Pošumljavanje će se vršiti isto kao i kod pošumljavanja goleti. . Za pošumljavanje koristiti kvalitetne sadnice sa dobro razvijenim korenovim sistemom. Posebno je potrebno obratiti pažnju na uspostavljanje šumskog reda na sečini.

9.1.4. Osnovne mere održavanja, nege i zaštite šumskih kultura

Okončanjem radova na sadnji nije završen posao na pošumljavanju odnosno na melioraciji šuma na

tretiranoj površini. Predstoji još jedna ne manje važna faza na održavanju (nezi i zaštiti) osnovanih kultura, koja se sastoji iz niza sukcesivnih zahvata i mera, različitog vida, intenziteta i trajanja, već prema ispoljenim potrebama u svakom konkretnom slučaju.



Cilj je da se stvore neoplodni, ako ne i optimalni uslovi za preživljavanje i razvoj zasada, naročito u kritičnoj fazi opstanka, u prvim godinama nakon sadnje. To se postiže odgovarajućim intervencijama kojima se ublažuju nepovoljni edafski i klimatski uslovi sredine i regulišu i usklañuju meñusobni odnosi izmeñu postojeće vegetacije na jednoj i zasañenih biljaka na drugoj strani. U daljem tekstu daju se neke praktične preporuke u vezi sa izvoñenjem osnovnih mera održavanja šumskih kultura u našim uslovima.

9.1.4.1. Okopavanje i prašenje u kulturama

Šumske kulture osnovane na prisojnim goletima na plitkom, skeletnom, kao i na dubljem nestrukturnom, glinovitom i takoñe suvom zemljištu, posebno su izložene riziku sušenja, naročito u vreme dužih suša. Ako je pre sadnje izvršena dobra priprema zemljišta podrivanjem ("riperovanjem"), preoravanjem na trake, ili na drugi odgovarajući način, prekopavanje zemljišta na terasice (parcelice) i sl., onda su biljke obezbeñene neophodnom vlagom za duži sušni period. Obrada zemljišta omogućuje da voda, koja pri plahim kišama površinski otiče, infiltrira se u zemljište i akumulira na dubini pristupačnoj korenu sadnica. Popravljena struktura obrañenog zemljišta smanjuje intenzitet gubljenja vode iz zemljišta kapilarnim tokovima i isparavanjem. Gubitak vode isparavanjem je osetno smanjen i eliminisanjem travnog pokrivača, obradom zemljšta.

Meñutim, ako je sadnja obavljena u relativno male i plitke jame ili na još nepovoljniji način, sadnice ostaju bez neophodne vlage često već tokom kraćeg sušnog perioda, pogotovu u ekstremno nepovoljnim edafskim uslovima (plitko kamenito ili zbijeno glinovito zemljište, na jako insoliranim i vetru izloženim položajima). U ovakvim slučajevima, prašenje (okopavanje) kultura se nameće kao neizbežna mera pomaganja zasada u kritičnoj fazi razvoja.

Prašenje ima za cilj da prekidanjem kapilarnosti umanji isparavanje zemljišne vlage iz dubljih slojeva i da ascedentne tokove vode zaustavi u zoni zakorenjavanja sadnica. Razbijanjem pokorice oko sadnica povećava se infiltracija vode i pri slabijim, a pogotovu pri plahim kišama. Osim toga, prašenjem se odstranjuje konkurentska vegetacija koja crpi vodu iz istog horizonta zemljišta odakle se i sadnice ovom snabdevaju.

Prašenje se obavlja uglavnom u prve dve, a u nepovoljnim stanišnim uslovima i tri, godine nakon sadnje i to najbolje pri kraju ili odmah posle izrazitog kišnog perioda, tj. u drugoj polovini juna pa do polovine jula.

Zemlju ne treba suviše sitniti, jer se u tom slučaju brže povezuje u pokoricu posle kiše a i brzina infiltracije vode slabi sa stepenom usitnjenosti zemljišta.

9.1.4.2. Seča izbojaka i uklanjanje korova ručno

Intenzitet zakorovljavanja direktno je povezan sa ekološkim i proizvodnim karakterisikama zemljišta. Ukoliko je proizvodna snaga zemljišta jača, utoliko je veći i rizik od štetnog delovanja kako zeljaste, tako i drvenaste vegetacije, te ako se zanemari održavanje dolazi do ometanja razvoja pa i ugušivanja kultura. Za intenzitet razvoja izbojaka, pored plodnosti zemljišta, presudna je i izbojačka snaga panjeva koja, opet, zavisi od vrste drveća, starosti posečene šume i panjeva, od vremena i načina izvoñenja seče i načina pripreme zemljišta za sadnju, klimatskih i drugih faktora.

Štetnom delovanju korova i izbojaka može se dosta uspešno parirati ako se koriste snažne, dobro ožiljene sadnice i vrste koje brzo startuju i porastu. Preporučljiva je rana jesenja sadnja, nakon prve jače kiše, kako bi sadnice koristeći jesenji porast korena obezbedile jači porast u prvoj godini.

Borba protiv korova se najčešće može uspešno i ekonomično sprovesti mehaničkim putem. Koriste se kosiri ili još bolje kratke i ojačane (putarske) kose kojima se saseca konkurentska vegetacija okolo sadnica, u prečniku 0,70-1,00 m. Na ostalom (većem) delu prostora izmeñu sadnica korov i izbojci se ne diraju. Ovo prvenstveno u cilju redukcije radne površine, a zatim što ovaj vegetacioni omotač štiti sadnice od suviše toplih kao i ledenih vetrova, mraza i pripeke, a smanjuje i štete od zečeva i srneće divljači.

Oslobañanje se, prema potrebi, obavlja u drugoj i trećoj vegetaciji nakon sadnje, a samo izuzetno i u prvoj odnosno i u četvrtoj godini. U prvom vegetacionom periodu sadnicama pogoduje zasena koja utiče na smanjenje transpiracije i povećava procenat prijema i preživljavanja sadnica. Izuzetno, visoka paprat može prekriti sadnice i pod teretom snega ih oboriti na tlo ili polomiti.


64

Zato u septembru, oktobru treba osloboditi prekrivene sadnice, pre nego što doñe do snegoloma. Već u drugom vegetacionom periodu sadnice su se zakorenile i teže bržem porastu, u čemu ih konkurentska vegetacija ometa ili ih potpuno potiskuje i guši. Zato ih tada treba energično osloboditi, omogućujući im da maksimalno rastu u visinu, kako bi što pre prerasle kritičnu zonu.

9.1.4.3. Zaštita od stoke i divljači

Zabrana paše i brsta je obavezna u svim šumskim kulturama, sve dok one ne prerastu kritičnu visinu, kada im ovde i goveda ne mogu oštećivati vrhove i gornje delove kruna. Kasnije, paša može biti i korisna, naročito na jako zatravljenim površinama, jer se time sprečava gomilanje suve trave koja predstavlja veliku opasnost za nastanak i brzo širenje požara. Posebno u proreñenim, jače zatravljenim kulturama pored puteva i u blizini naselja, treba dozvoliti pašu čim pre, za ovce već 4-6 godina posle sadnje, a za goveda 6-10 godina, zavisno od uzrasta zasada.

Kozama treba trajno zabraniti pristup u šumu, pa i u šumske kulture. Zečevi i srne mogu pričiniti ozbiljne štete presecanjem terminalnih izbojaka, a pogotovu gulenjem kore na stabalcima. Posebno su ugroženi zasadi duglazije, jele, borovca, zatim lišćara i gotovo svih vrsta koje se prvi put unose u jedan predeo, te privlače pažnju divljači dok se na njih ne navikne.

Dva načina za suzbijanje šteta od divljači koji se najčešće primenjuju u praksi su: Prvi je da se brojno stanje divljači svede na snošljivu meru, tako da ova ima dovoljno raznolike

hrane i ne oseća potrebu da poseže za kultivisanim drvećem. Drugi je da se organizovano poboljša ishrana divljači ostavljanjem livada i travnatih proplanaka nezasañenih. Zimi, naročito za vreme obilnijih i dugotrajnijih snegova, treba organizovati prihranjivanje srneće divljači ostavljanjem sena na hranilištima.

Najveće štete od divljači nastaju u zimskom periodu, za vreme najveće oskudice hrane, prihranjivanjem se ove štete mogu znatno smanjiti. Štete od puhova, voluharica i miševa, koji gule koru i prstenuju stabalca, naročito četinarska, teško je preduprediti smanjenjem travnog tepiha pašom ili košenjem, odvraćaju se miševi od kultura, te su i štete manje.

9.1.4.4. Zaštita od biljnih bolesti i štetnih insekata

Zaštita od fitopatoloških oštećenja sastoji se u pravilnom izboru vrsta, dobrom izvoñenju radova i uopšte u osnivanju stabilnih kultura, otpornih na napade bolesti i insekata. Izbegavanje osnivanja monokultura na velikim površinama i korišćenje zdravog sadnog materijala čine elementarne mere preventive.

Veliki je broj insekata koji napadaju šumske kulture, počev od onih koje oštećuju, presecaju i oštećuju koren, pa preko onih koji oštećuju stabla, do štetočina koje napadaju pupoljke ili se hrane četinama (lišćem). Ako se budno ne prati pojava i dinamika razvoja štetnih insekata, može doći do njihovog prenamnožavanja kalamitetskih razmera i do pravog pustošenja kultura.

Potrebno je stalno pratiti vitalnost i zdravstveno stanje kulture, te u slučaju da se primete znaci oboljenja ili napada insekata, treba hitno početi sa merama odbrane. Od posebne je važnosti da se obolenje ili napad otkriju u samom začetku, dok su štete manje i dok postoje mogućnosti za lakše i efikasnije suzbijanje uzročnika.

9.1.4.5. Zaštita od požara

Požarom su posebno ugrožene kulture crnog bora a zatim i ostalih četinara. Ovo zato jer se podižu na najsuvljim staništima gde se trava rano suši za vreme letnje suše i veći deo godine ostaje u tako zapaljivom stanju, kao i zato što su borovi bogati smolom, odnosno jako zapaljivim terpentinom. Osim toga, borove kulture se podižu na isturenim položajima izloženim pripekama i vetrovima, što sve pogoduje brzom širenju požara. Zato se posebna pažnja mora obratiti upravo zaštiti od požara borovih kultura, pogotovu kada se radi o većim pošumljenim kompleksima.

Treba izbegavati osnivanje borovih monokultura na velikim kontinuiranim površinama. Na površinama pod kulturama treba zadržati i ostatke autohtone lišćarske šume, kompletirajući ih po potrebi gore navedenim vrstama.



Da bi se odbrana od požara učinila lakšom i efikasnijom, pri osnivanju kultura postavlja se mreža protivpožarnih pruga (koridora, pojaseva). Najpre se ovim prugama ograniči (uokviri) kultura spolja, a zatim se trasiraju i obeleže unutrašnje vatrobrane pruge, kojima se ceo kompleks izdeli na manje delove (parcele).

Pruge se koriste i kao putevi za intervenciju protiv požara a i za evakuaciju prorednog mateijala. I obratno, postojeći ili novoizgrañeni putevi koriste se kao protivpožarne pruge. Ovo važi i za vodotoke, a posebno za grebene, kojima se obavezno pružaju nepošumljeni koridori.

Uopšte, poželjno je da se za razbijanje većih pošumljenih površina što više koriste samonikle šume. Za to se koriste ne samo pruge, već i parcele različitog oblika koje se meñusobno povezuju prugama.

Koridori sa poljoprivrednom vegetacijom su u stvari poljoprivredne kulture koje razdvajaju velike komplekse četinarskih kultura. Ako postoje odgovarajući uslovi najfunkcionalnije je gajenje okopavina, a u manje povoljnim uslovima dobro doñu i livade, pa i pašnjaci. Ove površine ne moraju imati oblik pruga. Koriste se lokacije sa boljim zemljištem u dolinama, uvalama i na zaravnima, te je njihov oblik najčešće uslovljen konkretnom reljefskom plastikom.

9.1.4.6. Popunjavanje kultura

Uobičajena je praksa da se pojedinačno uginule (posušene) sadnice ne zamenjuju novim, ako njihovo učešće ne prelazi 15 % od ukupnog broja zasañenih sadnica. Meñutim, ako je pošumljavanje izvršeno retkom sadnjom (sa manje od 2.000 sadnica po 1. ha) onda se popunjavanje izvodi bez obzira na procenat posušenih zasañenica. Ovo isto važi i za slučaj da je uginuće sadnica grupimično izraženo.

Popunjavanje se izvodi najdalje 2 godine iza osnivanja zasada, jer kasnije zasañene biljke su u neravnopravnom položaju u odnosu na starije susede te obično potonu u konkurentskoj utakmici. U popunjavanju se koriste dobro razvijene i bogato ožiljene presañenice, odnosno biljke iz krupnijih kontejnera, po uzrastu bliske preživelim zasañenicama.

Dobro je da se popunjavanje iskoristi za unošenje i drugih vrsta u monokulturu, pogotovu lišćara u četinare. Ako stanišni uslovi dozvoljavaju (zakorovljena duboka i sveža zemljišta) treba koristiti vreste bržeg rasta (na primer ariš ili duglaziju u kulturi smrče):

Ne treba gubiti iz vida da do uginuća zasañenih biljaka može doći i nekoliko godina posle sadnje, pa i posle popunjavanja izvršenog u prve dve vegetacione periode. To se najčešće dešava na jako zakorovljenim površinama (paprat, kupina, izbojci i sl.), ako je izostala briga oko održavanja (oslobañanja) kultura. Takoñe se to dešava i u kulturama na ekstremno nepovoljnim staništima pri dugotrajnim letnjim sušama. U oba slučaja sušenje je grupimičnog karaktera; bilo da je uslovljeno lokalitetima sa jačim zakorovljavanjem, ili sa plićim, kamenitim zemljištem. Popunjavanje je ovde neophodno, ali zahteva posebnu pažnju kod izbora uzrasta i kvaliteta sadnica i tehnike sadnje, kako bi se što uspešnije pariralo nepovoljnim činiocima koji su i doprineli sušenju kulture.

9.1.4.7. Popunjavanje prirodno obnovljenih površina setvom Ovaj vid rada planiran je u sastojinama nakon izvoñenja završnog seka. Za pretpostaviti je da će prilikom izvoñenja same seče i u fazi privlačenja drvnih sortimenata, uprkos najpažljivijem radu doći do izvesnog oštećenja na podmlatku i pojave praznina u podmlañenoj površini. Na ovakvim mestima, gde nedostaje podmladak ili ga ima nedovoljno, izvršiće se popunjavanje setvom semena. Setva se vrši u zasek (pod motiku) na način što se motikom zaseče zemlja i mlo se podigne, kako bi se pod njom posejalo nekoliko (4-5) semenki. Posle toga se motika vadi, zemlja se opušta i lagano pritisne nogom. Razmak izmeñu dva zaseka, ili udaljenost od postojećeg podmlatka ne bi trebao da bude veći od 0,5m i poželjno je da se setva izvrši u jesen.


66

9.2. Smernice za sprovoñenje radova na zaštiti šuma

Osnovni zadatak zaštite šuma je da se u gazdovanju šumama eliminiše u što većoj meri štetni faktori. U tom smislu gazdovanje se mora obaviti stručno uključujući preduzimanje preventivnih mera zaštite.

Savremeni zahtevi preventivne zaštite šuma su: - Na staništu preventivno osigurati vrstu kojoj to stanište odgovara. - Isključiti podizanje monokultura (posebno četinara). - U svim prilikama gde to uslovi staništa omogućuju podizati gajiti raznodobne i mešovite sastojine. - Čiste sastojine svih vrsta drveća, ukoliko to prilike staništa omogućavaju, prevoditi u mešovite i

raznodobne. - Blagovremeno uvoñenje i dosledno sprovoñenje svih mera nege, kojima se postiže mnogobrojni

pozitivni efekti po: zemljište (moguće poboljšanje humifikacije i nastanak zemljišta povoljnih fizičkih, hemiskih i

bioloških osobina); sastojinu (nastankom jačih kruna većeg asimilacionog i prirodnog potencijala, nastaju i stabla i

sastojine veće vitalnosti, kao povoljnijeg odnosa visine i debljine odnosno manjeg stepena vitalnosti, te prema tome i otpornosti na sve negativne uticaje iz spoljne sredine - vetra, leda, snega).

Strogo uspostaviti šumski red u užem i širem smislu: - pod šumskim redom u širem smislu podržava se održavanje povoljnijeg zdravstvenog stanja šuma,

koje se postiže blagovremenim i radikalnim izvoñenjem sanitarnih seča, odnosno uklanjanjem sušika, "umirućih stabala", izvala, vetroloma, kao i svih stabala za koje se može oceniti da su umanjene vitalnosti;

- u suštini sanitarne seče i mere nege su najefikasniji način preventivnog delovanja na zaštiti šuma. - najstrožijim sprovoñenjem (uvoñenjem i održavanjem) šumskog reda u užem smislu, pod kojom

podrazumevati uvoñenje šumskog reda posle seče (slaganje otpatka - granjevine i sl. na propisan način), prekraćivanjem visokih panjeva, korenja panjeva i debljih žila, obradom izvala cepanjem žila radi sprečavanja obrazovanja karpofila, tretiranjem zdravih panjeva biopreparatima ili boraksom, itd.

- preventivne mere mogu biti uspešne samo ukoliko se biljne bolesti ili štetni insekti na vreme otkriju, što je jednostavan stručni posao, ali koji zahteva izveštajnu službu i osposobljenost stručnog kadra da utvrdi stanje (dijagnozu) i proceni dalji razvoj (prognozu), kao i sve eventualne mere suzbijanja.

U cilju zaštite od požara treba: - postaviti table upozorenja o opasnostima od požara, - dosledno sprovoditi zakonske propise od požara, - osigurati nadzornu službu i kontrolu kretanja mogućih izazivača požara (čobani, turisti), - osigurati stalnu protivpožarnu službu u sezoni najveće ugroženosti od požara, - smanjiti na najmanju meru površine livade koje se ne kose, - vaspitnim delovanjem preko sredstava informisanja delovati na javnost u celini u smislu povećanja

svesti o velikoj opasnosti od šumskih požara. U cilju smanjenja oštećenja od šumske paše i stoke treba: - obeležiti površine na kojima je paša dozvoljena odnosno zabranjena, - utvrditi progonske puteve do ispašišta i pojila, - osigurati kontrolu pašarenja.

Zaštita od snega, leda i jakih vetrova se najpotpunije obezbeñuje negovanjem sastojina, a od jakih

vetrova još i oblikovanjem raznodobnih sastojina prilagoñenih pojedinačnih stabala ili grupe stabala za opstanak na slobodnom položaju, kao i oblikovanjem i zaštitom ivičnih (rubnih) delova sastojina.

Mere neposredne zaštite su: Suzbijanje potkornjaka izvoditi pomoću lovnih stabala. Populaciju gubara pratiti i po potrebi, ako doñe do gradacije primeniti neki od savremenih

insekticida, imajući u vidu potrebu obezbeñenja saglasnosti od Zavoda za zaštitu prirode.



Sva oštećenja stabala (loženjem vatre u šupljinama i uz pridanke, i sl.) je teško suzbiti. Jedino je moguće na taj način oštećena stabla ukloniti sečom.

Za gašenje požara neophodno je planom o zaštiti od požara imati pripremljeno, obučeno i spremno jezgro, odnosno grupe za gašenje sa posebno osposobljenim voñstvom grupe (inženjeri, tehničari, predradnici). Grupe za gašenje požara mora biti opremljena odgovarajućom opremom, koja je po količini i strukturi utvrñena planom zaštite i suzbijanja požara.

9.3. Smernice za korišćenje šuma

9.3.1. Priprema proizvodnje

Priprema proizvodnje u uslovima gazdovanja u ekonomskim šumama, kao i u šumama sa posebnom

namenom, dobija veći i složeniji značaj. Dobra priprema proizvodnje garant uspešnog toka proizvodnog procesa, kao i ostvarenja rezultata koji su projektovani.

Pripremu proizvodnje u iskorišćavanju šuma čine: projektovanje i izgradnja sekundarne mreže šumskih komunikacija, definisanje gravitacionih i radnih polja i transpotnih granica, izbor tehnološke i transportne šeme i sl.

Završni dokument koji je rezultat pripreme je izvoñački projekat. Ovim dokumentom se stvaraju uslovi za realizaciju gazdinskih mera utvrñenih Osnovom gazdovanja šumama. Njime se, pored rečenog, utvrñuje sečiva drvna zapremina i njena struktura, normativi za sve faze rada, transportne distance, veličina finansijskih sredstava koja se ulaže u infrastrukturne objekte i dr.

Osnova za projektovanje tehnologije iskorišćavanja šuma je doznaka stabala za seču. Na osnovu podataka doznake, ustanovljava se količina drvne zapremine, njena struktura, utvrñuju osnovni elementi za norme seče i izrade, a dobijaju se i drugi značajni podaci, pod uslovom da se prikupljanje podataka u toku doznake radi tako da je u potpunosti u funkciji planiranja.

Na osnovu rečenog, proizilazi da se pripremom proizvodnje, uz odgovarajuća projektovanja, stvaraju uslovi za stručno i profesionalno realizovanje svih zadataka i gazdinskih mera predviñenih starijim planskim dokumentima. Iz tih razloga je nužno da se ovakvi planski dokumenti rade timski, od strane specijalista za pojedine oblasti. Ovo se naročito odnosi na izvoñačke planove koji se rade za objekte čija funkcija nije prevashodno ekonomska.

Osnovni cilj koji se želi dostići, a kojim se rukovodi pri izboru ili projektovanju tehnoloških metoda iskorišćavanja šuma i izboru tehnike rada za izvoñenje uzgojnih ili zaštitnih mera sečom naročito u parkovima prirode je minimum šteta na preostalim stablima u sastojini, zemljištu i dr.

U vremenu koje dolazi, nužno će se nametnuti potreba za uvoñenjem tehnoloških rešenja u oblast seče i izrade kao i u prvu fazu transporta, koja će u svojoj suštini imati potrebni nivo karakteristika koje imaju puno ekološko opravdanje, bez obzira na povećane troškove koje takva rešenja rezultuju. Takve, može se reći ekološke tehnologije, ukoliko želimo punu zaštitu šuma kao resursa prvog reda u nacionalnoj ekonomiji, postaće nužne ne samo u šumama zaštićenih objekata prirode, već i u šumama sa pretežno ekonomskom funkcijom.

9.3.2. Metode seče u sastojinama

Za realizaciju projektovanih uzgojnih mera sečom, primenjuju se različite metode. Njihov izbor uslovljava veliki broj faktora. Meñu njima karakter i funkcije šuma igraju prvorazrednu ulogu. Ne obrazlažući zasebno svaki od tehnoloških metoda seče, ukazaće se na osnovne karakteristike metoda čija se primena na području Južnokučajskog šumskog područja preporučuje.

Takoñe će se istaći glavni razlozi koji su opredelili izbor ovih metoda. Obzirom na istaknute karakteristike i namenu šuma Južnokučajskog šumskog područja, kao i visok nivo zahteva za zaštitom preostalih stabala u sastojini u toku seče i prve faze transporta, kao i potrebe za zaštitom podmladka i zemljišta, izbor tehnoloških metoda se značajno sužava.


68

Za uslove gazdovanja šumama Južnokučajskog šumskog područja se predlaže primena klasičnog sortimentnog metoda i metoda delova debala. Svakako, svaki od ovih metoda treba primeniti u adekvatnim terenskim i sastojinskim situacijama, kao i u zavisnosti od uzgojnog zahvata koji se izvodi.

Svaki od predloženih metoda ima prednosti, ali i nedostataka u odnosu na druge tehnološke metode. Predloženi su zbog što će u uslovima ovog područja njihova primena, ukupno uzev, dati najpovoljnije efekte.

Metod delova debala treba primenjivati u toku izvoñenja prorednih seča, kako u prirodnim šumama, tako i u veštački podignutim zasadima. Takoñe, ovaj metod treba primeniti pri realizaciji svih seča u fazi obnove, izuzev završnog seka. Prilikom izvoñenja završnog seka, treba primeniti sortimentni metod, u njegovom izvornom ili u izvesnoj meri modifikovanom obliku. Ovaj metod treba primeniti i u svim sastojinskim situacijama u kojima je znatnije izražena potreba za zaštitom u bilo kom obliku.

9.3.2.1. Metod delova debala

Primena metoda delova debala se predlaže iz razloga svoñenja jediničnih troškova proizvodnje na najmanju moguću meru. Ovo se postiže maksimalnim racionalisanjem troškova u prvoj fazi transporta. Naime, privlačenjem delova debala iz šume do privremenog stovarišta, unifikuje se prva faza transporta.

Metod delova debala, kao metod koji treba pretežno primenjivati pri sečama ovom području, kako u zaštitnim tako i u šumama koje su izvan režima zaštite, treba u potrebnoj meri prilagoditi u uslovima povećanih zahteva za zaštitom. Iz tih razloga, pored usmerene seče, kojom se sva stabla usmeravaju tako da se na najlakši način mogu prići sredstvom u prvoj fazi transporta, prilikom izrade delova debala, odnosno prilikom prethodnog krojenja, delovi debala nesmeju prelaziti dužine veće od 8 metara. Na taj način će se pričiniti samo neizbežne štete na preostalim stablima, podmlatku i zemljištu.

Ovo ograničenje će kao rezultat imati unekoliko više troškove po jedinici proizvoda u odnosu na uobičajeno prethodno krojenje, ali će istovremeno broj i stepen oštećenja biti značajno smanjen. No i pored relativno malih dužina delova debala, što bi se moglo okarakterisati kao izvestan nedostatak u odnosu na uobičajeni način rada, zadržaće se sve prednosti koje ovaj metod ima u odnosu na druge. Ovo se najpre odnosi na već rečenu unifikaciju sredstava u prvoj fazi transporta.

Prilikom izrade delova debala, nužno se moraju obrubiti njihova čela na onoj strani za koju će se u prvoj fazi transporta kačiti užetom traktorskog vitla. Ovo podrazumeva i razdvajanje čela delova radi njihovog lakšeg mimoilaženja u toku privlačenja od mesta izrade, do mesta na kome će biti formiran traktorski tovar. Neobrubljeni obli sortimenti oštećuju žile preostalih stabala, kao i stabala u pridanku, zatim podmladak i zemljište. Pored toga i režim vuče je nepovoljniji, jer su povećani utroškom vremena na obrubljivanje u toku radne operacije obrada oblog drveta.

U realizaciji prorednih seča u prirodnim šumama, kao i u veštački podignutim zasadima, predlaže se takoñe primena metoda delova debala.

Sva stabla se seku i obaraju strogo po unapred odreñenom opštem smeru obaranja stabala. Mogu biti obarana tanjim ili debljim krajem prema sabirnoj liniji, što zavisi od dimenzija stabala, sastojinskih uslova i nagiba terena. Prilikom seče stabala na sabirnim linijama, nužno je sve panjeve odseći tako nisko, da ne budu smetnja prilikom privlačenja.

Pri primeni ovog metoda u proreñivanju, pojavljuje se nova radna operacija. To je radna operacija ručno prikupljanje debala. Tom radnom operacijom, sekač i njegov pomoćnik prikupe, vučom po zemlji ili nošenjem, sve delove debala na trasu sabirne linije. Pri tome koriste specijalna klešta ili kuke za ovu namenu. Da li će se delovi debala privlačiti ili iznositi zavisi od dimenzija i mase komada. Sve delove debala treba složiti u snopove na rubove sabirnih linija u simetričnom rasporedu. Snopove treba slagati tako da se prilikom privlačenja po sistemu sabirnog užeta, svi oni kreću po rezultujućoj putanji koja ide sredinom sabirne linije.

Prilikom slaganja snopova, delove debala u jednom snopu treba slagati ili tanjim ili debljim krajem napred. U protivnom će se prilikom privlačenja pojedinačni komadi izvlačiti, što može praviti dodatne probleme. Takoñe delove debala treba slagati na kraću oblicu podmetnutu pod prednji kraj snopa, na udaljenosti od oko pola metra od njegovog čela. Na taj način će se značajno olakšati vezivanje tovara prilikom privlačenja, a i pokretanje tovara će to biti znatno olakšano. Ovo zbog toga što će se umesto otpora trenja klizanja tovara o podlogu, u početku vuče pojaviti trenje kotrljanja. U toku slaganja snopova, njihove zadnje krajeve treba okretati od sabirne linije, pa čak ostaviti jednim delom izvan nje, da bi se izbeglo zapinjanje tovara jednog o drugi u toku privlačenja.



9.3.2.2. Sortimentni metod

Ovaj tehnološki metod, kako je već rečeno, treba primenjivati u svim sastojinskim situacijama u kojima postoji potreba za naglašenijim nivoom zaštite po bilo kom osnovu. Ovo se pre svega odnosi na tzv. završene seče pri sečama obnavljanja.

Pri primeni ovog metoda, takoñe se u potpunosti mora vršiti usmerena seča. Svi sortimenti iz kategorije tehničkog oblog drveta se moraju obrubiti na onoj strani za koju će u prvoj fazi transporta biti kačeni. Njihova se čela takoñe moraju razdvojiti radi lakšeg mimoilaženja u toku privlačenja.

Obzirom da će radove na korišćenju šuma izvoditi treća lica kao usluge, nužno je izvršiti adekvatnu organizaciju u okviru ŠG "Južni Kučaj" da se kroz permanentnu i kompletnu kontrolu osigura potrebna zaštita preostalih stabala, podmlatka i zemljišta u toku izvoñenja radova.

9.3.3. Predlog važnijih mera za unapreñenje tehnologije iskorišćavanja šuma

Obzirom na okolnost da će se radovi na iskorišćavanju šuma ŠG "Južni Kučaj" izvoditi kao usluge, prilikom njihovog ugovaranja treba naročito voditi računa o okolnostima koje će se naznačiti, a sa ciljem obezbeñenja odgovarajuće zaštite šumskih ekosistema u kojima će se ti radovi izvoditi.

Najveći značaj za efikasnu primenu tehnoloških metoda seče i izrade i prve faze transporta otvaranje šuma primarnom i sekundarnom mrežom šumskih komunikacija.

Obzirom da je sredstvo izbora u prvoj fazi transporta u uslovima koji pretežno vladaju na području ŠG "Južni Kučaj" traktor sa vitlom, mrežu šumskih komunikacija treba projektovati i po strukturi i po gustini ovom transportnom sredstvu.

Bez obzira na to ko će vršiti radove na seči i prvoj fazi transporta, puna odgovornost za dosledno poštovanje uslova i obaveza predviñenih planskim dokumentima leži na odgovarajućim službama Šumskog gazdinstva. One su dužne da obezbede adekvatne mehanizme kontrole i spreče nastajanje šteta bilo kog vida koje je moguće izbeći. Ovo se odnosi kako na kontrolu u toku izvoñenja radova, tako i u toku izbora izvršioca radova.

9.3.4. Privlačenje i transport drveta

Kod oba predložena tehnološka metoda seče i izrade, ključna faza rada je prva faza transporta. To je i razlog što seča i obaranje stabala moraju biti u punoj meri u funkciji privlačenja. Sva stabla treba obarati usmereno, tako da se posle njihovog kresanja i potrebnog prerezivanja, delovi debala što je moguće lakše, uglavnom ručno i uz odgovarajuća oruña, privuku do tzv. sabirnih linija. Po sabirnim linijama će se užetom vitla, a po sistemu sabirnog užeta, tovari privući do traktora, a zatim traktorom do privremenog stovarišta.

Sa budućih sabirnih linija treba, prema potrebi, ukloniti poneko stablo koje predstavlja smetnju privlačenju. Tamo gde se ne mogu uočiti ovakve, od prirode formirane trase, treba ih obeležiti (trasirati) u potrebnom broju i na potrebnom rastojanju, i sa njih ukloniti sva stabla. Naravno, ovaj postupak ne treba provoditi šematizovano, već slobodnije. Ukoliko se na planiranoj trasi sabirne linije nañe neka vrednija grupa stabala ili neko stablo budućnosti, celishodno je trasu sabirne linije pomeriti metar ili dva u jednu ili drugu stranu, i na taj način sačuvati iz stabla.

Ovim postupkom se ne uvodi šematizacija u proreñivanje, već se stvaraju uslovi za primenu mehanizovanih sredstava u prvoj fazi transporta.

Obzirom da se prosecanjem sabirnih linija samo stvaraju predpostavke za mehanizovano privlačenje, a da su širine sabirnih linija svega oko 2 metra, one će se veoma brzo zatvoriti. Tako se pri primeni ovakvog tehnološkog metoda može govoriti o potpunom uvažavanju svih biološko ekoloških zahteva uz efikasno i ekonomski profitabilno proreñivanje.

Sabirne linije se pod odgovarajućim uglom ulivaju u traktorske vlake. Ugao ulivanja sabirnih linija u traktorsku vlaku, uslovljen je sastojinskim uslovima i nagibom terena. Veoma je značajno da on bude odgovarajući, jer će se na taj način izbeći zapinjanja i ukleštenja prilikom izvlačenja tovara sa sabirne linije na vlaku.

Mrežu transportnih vlaka treba razvijati, tako da se omogući potpuna primena mehanizacije u prvoj fazi transporta. Ona, kako je već rečeno, zavisi od mogućnosti privlačenja traktorskim vitlom na vlaku. Bez


70

obzira na gustinu, vlake moraju imati odgovarajuće tehničke elemente, koji će biti u funkciji zaštite šumskih ekosistema sa jedne strane, i u funkciji efikasnog korišćenja šuma sa druge.

Najznačajniji tehnički element o kome se mora prilikom trasiranja vlaka voditi računa je uzdužni nagib. On je značajan sa aspekta vuče, ali je naročito važan sa aspekta erozije. Uzdužni nagib vlaka ne sme prelaziti 20 %. Izuzetno, na kraćim deonicama, kojima se vlakom odvaja od kamionskog puta, ovaj nagib može biti maksimum 30 %. Na ovaj način bi se obezbedila zaštita od erozije, a istovremeno obezbedili povoljni uslovi vuče.

Optimalna gustina primarne mreže šumskih komunikacija uslovljena je, pored ostalog, i troškovima privlačenja drvnog materijala po vlakama. Iz tih razloga bi u programima otvaranja svih gazdinskih jedinica trebalo težiti da srednja distanca privlačenja po vlakama ne bude veća od 700 metara, izuzetno na delovima gazdinskih jedinica gde je neisplativo raditi put, srednja distanca privlačenja po vlakama može biti veća i ide do 800 metara. Ovo odgovara gustini vlaka od oko 15m/ha.

Što se tiče gustine mreže traktorskih vlaka ona bi u uslovima obostranog privlačenja traktorskim vitlom, uz uslov da maksimalni dohvat užeta traktorskog vitla bude 50 m, trebalo da iznosi optimalnih 100m/ha, a u uslovima jednostranog privlačenja 200 m/ha.

9.4. Uputstvo za izradu godišnjeg izvoñačog projekta gazdovanja šumama

Godišnji izvoñački projekat gazdovanja šumama definisan ja Zakonom o šumama i Pravilnikom o sadržini osnova i njim se detaljno razrañuju planovi gazdovanja šumama po pojedinim sastojinama utvrñeni posebnom osnovom, usklañuje tehnologija po fazama radova na gajenju, zaštiti i korišćenju šuma i prikazuje ekonomsko - finansijska analiza.

Izvoñački projekat izrañuje se na osnovu podataka iz posebne osnove i podataka neposredno prikupljenih na terenu.

Osnovna jedinica za koju se izrañuje izvoñački projekat jeste odeljenje. Izuzetno, osnovna jedinica za koju se izrañuje izvoñački projekat može biti i odsek (kada

istovremeno izvoñenje radova u svim odsecima jednog odeljenja nije moguće), odnosno dva ili više odeljenja u kojima su planirane ili se planiraju iste uzgojne mere, sa prikazom podataka za svako odeljenje posebno i zbirno za sva odeljenja.

U okviru odseka raznodobnih sastojina, po potrebi, izdvajaju se uzgojne jedinice (u zavisnosti od sastava, sklopa, podmlañenosti, uzrasta, zdravstvenog stanja, kvaliteta drevne zapremine i dr.).

Radi ublažavanje šteta koje u sastojinama, a naročito na podmladku mogu nastati pri seči, izradi i privlačenju šumskih sortimenata, kao i izvoñenju ostalih šumskouzgojnih radova, odeljenje se deli na gravitaciona radna polja koja se odreñuju transportnim granicama.

Radnim poljem smatra se površina odseka koja ima zajednički pravac privlačenja šumskih sortimenata uslovljen konfiguraciom terena ili stanjem sastojina i planiranim uzgojnim merama.

Transportnom granicom smatra se linija uslovljena reljefom terena i stanjem sastojina sa koje se razilaze pravci transporta šumskih sortimenata.

Izvozni putevi ne mogu se graditi kroz kvalitetne delove sastojine koji ostaju za duži period kao nosioci vrednosnog prirasta u toku podmladnog razdoblja.

Izvoñački projekat sastoji se iz tekstualnog dela tabelarnog dela i skica. Tekstualni deo izvoñačkog projekta sadrži obrazloženje planirane tehnologije i organizacije rada na

zaštiti, gajenju i korišćenju šuma. Tabelarni deo izvoñačkog projekta sadrži: opis stanja šuma; ciljeve i mere za sprovoñenje ciljeva;

planove gajenja, zaštite i korišćenja šuma, kao i ekonomsko - finansijsku analizu. Opis stanja šume sadrži podatke o: površini sastojine, stanišnim uslovima i sastojinskim

karakteristikama, zapremini i prinosu po hektaru i ukupno, vrsti rada (seče), kao i prikaz eventualnih razlika stanja sastojine i planiranih radova navedenih u osnovi i ovom projektu.

Uzgojni ciljevi i mere sadrže: dugoročne i kratkoročne ciljeve, mere za sprovoñenje cilljeva, podelu na radna gravitaciona polja i uzgojne jedinice, kao i usklañenost radova na gajenju i korišćenju šuma.

Za svaku sastojinu ili, po potrebi, izdvojenu uzgojnu jedinicu, zavisno od uzgojnih potreba i uslova korišćenja te sastojine, planiraju se:



1) vrste i obim radova na gajenju i zaštiti šuma, sa podacima o načinu, redosledu, dinamici i roku izvoñenja tih radova, odnosno potrebama u sadnicama, semenu, materijalu, radnoj snazi i sredstvima rada, uz prikaz sortimentne strukture doznačenih stabala;

2) uslovi rada, norme, norma - dani na seči i izradi, privlačenju, iznošenju, utovaru i istovaru, slaganju i prevozu šumskih sortimenata.

Ekonomsko - finansijska analiza sadrži podatke o troškovima na zaštiti i gajenju šuma, korišćenju šuma, na izgradnji i održavanju vlaka, stovarišta i dr., zatim podatke o prihodima (od šumskih sortimenata i bioloških investicija) i dobiti.

Izvoñačkom projektu se prilaže skica odeljenja koja se radi u razmeri 1:5.000 ili 1:10.000, sa vertikalnom predstavom terena, u kojoj se kartografski označavaju postojeće i projektovane saobraćajnice (pristupne i unutrašnje), transportne granice, gravitaciona radna polja, pravci privlačenja šumskih sortimenata i njihova povezenost sa postojećim saobraćajnicama, kao i, po potrebi, granice uzgojnih jedinica, sa oznakama navedenih u legendi skice.

Pri utvrñivanju vrste i obima radova na gajenju i korišćenju šuma u odseku vrši se odabiranje i obeležavanje stabala za seču i to u skladu sa odredbama opšte, odnosno posebne osnove.

Doznačna knjiga je sastavni deo izvoñačkog projekta. Izvoñački projekti rade se na obrazcima broj 19-26, oni se arhiviraju i trajno čuvaju.

9.5. Uputstvo za voñenje evidencije gazdovanja šumama

Obaveza evidentiranja izvršenih radova definisana je Zakonom o šumama i Pravilnikom o sadržini osnova.

Evidenciju izvršenih radova vode korisnici šuma. Evidenciju izvršenih radova u privatnim šumama vrše preduzeća koja u njima obavljaju upravne i

stručno - tehničke poslove. Radovi na gajenju šuma (pošumljeno neobraslo zemljište, rekonstruisane, degradirane i devastirane

šume, šikare i šibljaci, pošumljene neobrasle površine nastale čistom sečom ili dejstvom elementarnih nepogoda, pantaže i sl.), izgrañene šumske saobraćajnice i drugi objekti koji imaju karakter ivesticionih ulaganja i infrastrukturnih radova evidentiraju se na osnovu dukumentacije o izvršenom prijemu tih radova (koludacija).

Evidentiranje izvršenih radova na gajenju, korišćenju šuma i ostalih šumskih proizvoda vrši se na obrascima br. 5-9.

Izvršeni radovi šematski se prikazuju i na privrednim kartama sa naznakom površine, količine i godine izvršenja radova.

Pored izvršenih radova, evidentiraju se i drugi podaci i pojave od značaja za gazdovanje šumama kao što su: promena u javnim knjigama, veće šumske štete od elementarnih nepogoda, štete od biljnih bolesti i štetočina, pojava radnih i kasnih mrazeva, početak i kraj vegetacionih perioda, početak listanja, cvetanja, oprašivanja, plodonošenja, plavne vode i dr.

Evidentiranje radova izvršenih u toku godine vrši se za svaku gazdinsku jedinicu po odsecima. U programu evidentiranje izvršenih radova na gajenju i seči šuma vrši se po katastarskim parcelama. Količina posečenog drveta razvrstava se na glavni prinos (redovni, vanredni i slučajni) i prethodni

prinos (redovni i slučajni) uz naznaku načina seče. Glavni prinos obuhvata: 1) Posečenu drvnu zapreminu stabala po planu seča obnavljanja jednodobnih i raznodobnih šuma,

kao i slučajne prinose iz ovih šuma; 2) Posečenu drvnu zapreminu slučajnih prinosa u sastojinama dva najstarija dobna razreda kod

odabrane ophodnje. Prethodni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu koja je predviñena planom prorerdnih seča i

slučajne prinose u sastojinama koje su planirane za proredne seče. Redovni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja je predviñena za seču planom seča

obnavljanja i planom prorednih seča. Vanredni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala sa površina koje će se koristiti za druge

svrhe.


72

Slučajni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu koja nije predviñena za seču planom seča obnavljanja i planom prorednih seča, a potreba za njihovom sečom je slučajnog karaktera i rezultat elementarnih nepogoda, ili drugih nepredvidivih okolnosti.

Bruto zapremina doznačenog drveta unosi se nakon izvršene seče iz doznačnih knjiga, a neto zapremina šumskih sortimenata utvrñena na mestu seče, iz dokumentacije korisnika. Drvna zapremina u doznačnim knjigama obračunava se po istim tablicama po kojima je bila obračunata drvna zapremina sastojina.

9.6. Smernice za formiranje zaštitnih zona pored vodotoka, javnih puteva i naselja

U skladu sa zahtevima SGS QUALIFOR-a, STANDARD ZA GAZDOVANJE ŠUMA U SRBIJI, za

uspostavljanje zaštitnih zona – BUFFER ZONES – pored vodotoka, javnih puteva i naselja donose se smernice, koje su obavezujuće za JP „Srbijašume“. Obzirom da je u toku proces sertifikacije za kompletan sistem JP“Srbijašuma“ tzv. „objedinjavanje sertifikata“ detaljnije smernice za formiranje zaštitnih zona pored vodotoka, javnih puteva i naselja sa konkertnim planovima na nivou gazdinskih jedinica su u izradi i još nisu operativne. Ove smernice iako imaju obavezujući karakter se ipak bave opštim pravilima za uspostavljanje BAFER.

Imajući u vidu dugoročni karakter uspostavljanja zaštitnih zona, potrebno je da se pristupi definisanju moguće strategije i tipova pojaseva, planiranju, izboru tehnologija i obezbeñivanju odgovarajućeg sadnog materijala za uspostavljanje zaštitnih zona.

Formiranje zaštitnih zona je funkciji obezbeñivanja pozitivnih efekata na stabilnost ekosistema, očuvanja odreñenih staništa, biološke predeone raznolikosti i autentičnog izgleda predela.

Zaštitne zone na obodima prirodnih šuma i graničnim pojasevima plantaža, izgrañene prvenstveno od autohtonih vrsta drveća, pored vodotokova, javnih puteva i naselja, uticaće na obnavljanje i očuvanje izvornog izgleda predela, što će obezbediti pozitivan uticaj na očuvanje autentičnih ambijenata, duševnog mira lokalnog stanovništva naviknutog na specifično okruženje i estetskih vrednosti predela.

Podizanje zaštitnih zona predstavlja dugoročan proces, koji se može sprovoditi isključivo planski i postepeno. U dosadašnjoj praksi je pored prirodnih zaštitnih zona pored vodotokova, postojala obaveza ugrañivanja zaštitnih pojaseva u planska dokumenta samo u slučajevima kada je to bilo propisano odgovarajućim aktima o proglašenju zaštićenih prirodnih dobara u uslovim Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Implementacija procesa sertifikacije šuma nameće obavezu očuvanja postojećih i uspostavljanje novih zaštitnih zona na mestima gde one nedostaju, pored vodotokova, javnih puteva i naselja.

Počev od dana stupanja na snagu ove Smernice, u planskim dokumentima, posebnim i opštim osnovama, obavezno se planira i propisuje održavanje i podizanje zaštitnih zona u poglavlju „Smernice za sprovoñenje potrebnih mera i planova gazdovanja šumama“, pri čemu poseban značaj treba dati sledećem:

• definisanju vrsta drveća koje će se primenjivati u zaštitnim zonama, • definisanju širine zaštitnih zona, • propisivanju mera nege koje će biti primenjene u zaštitnim zonama, • odreñivanju vremena obnavljanja zaštitnih zona, • načinu i tehnologiji obnavljanja zaštitnih zona.

Podizanje zaštitnih zona u slučaju plantaža selekcionisanih sorti topola vrši će se prvenstvo autohtonim vrstama drveća, a u skladu sa rezultatima identifikacije stanišnih uslova datog lokaliteta, pri čemu se za pošumljavanje prioritetno preporučuju sledeće vrste drveća: vrbe, bela topola, crna topola, hrast lužnjak, poljski jasen, crna jova i dr.

U ovom planskom periodu, dok se ne obezbedi proizvodnja odgovarajućeg sadnog materijala za ove namene, zaštitne zone će se održavati od postojeće šumske vegetacije.Uzimajući u obzir iskazane zahteve, potrebno je proširiti postojeći asortiman proizvodnje reproduktivnog materijala šumskog drveća i pokrenuti rasadničku proizvodnju neophodnog sadnog materijala za potrebe podizanja zaštitnih zona.

Širina pojaseva definisana je u skladu sa funkcijom i značajem samih pojaseva, a odreñena je sledećim elementima:

• zaštitne zone širine 30 m podižu se duž toka velikih reka, autoputeva i naselja.



• zaštitne zone širine 20 m podižu se duž tokova drugih većih rečnih tokova i magistralnih puteva.

• zaštitne zone širine 10 – 15 m podižu se duž manjih rečnih tokova, rečnih mrtvaja i regionalnih puteva.

Seča i obnavljanje zaštitnih pojaseva neće se vršiti u isto vreme sa glavnom sastojinom. Obnavljanje zaštitne zone vrši će se najranije po isteku vremenskog perioda odreñenog širinom

jednog dobnog razreda. Prema tome, zaštitnim pojasevima će se gazdovati sa produženom ophodnjom, što je uslovljeno održavanjem zaštitnih funkcija ovih zona. Pri tome, mora se imati u vidu da starost stabala u zaštitnom pojasu ne preñe biološku zrelost.

Kao što se može zaključiti, formiranje zaštitnih zona vršiće se u dužem periodu paralelno sa realizacijom posebnih osnova gazdovanja šumama, koje će sadržati odredbe vezane za ovu problematiku.

Godišnji izvoñački projekti, u svom tekstualnom delu, takoñe treba da imaju definisano operativno izvoñenje radova na osnivanju i održavanju zaštitnih zona.

9.7. Smernice za identifikaciju i upravljanje šuma visoke zaštitne vrednosti HCV Šume visoke zaštitne vrednosti prvo su definisane od strane Saveta za upravljanje šumama u cilju

sertifikacije šuma, ali se praktična upotreba ovog koncepta sve više koristi za zaštitu, planiranje i upravljanje prirodnim resursima.

Šume sadrže ekonomske, ekološke i socijalne vrednosti koje mogu biti značajne na globalnom, regionalnom ili lokalnom nivou, ali kada se neka od tih vrdnosti smatra izuzetno važnom, šuma se može definisati kao šuma visoke zaštitne vrednosti.

Šuma visoke zaštitne vrednosti (High Conservation Value Forests – HCVF ili HCV šume) tretira se kao kategorija šume sa posebnom namenom i uslovima gazdovanja, kao i posebnim vrednostima koje poseduju na odreñenim lokalitetima. Aktivnost gazdovanja u HCV šumama moraju održavati ili poboljšavati karakteristike koje ih definišu.

Fores Stewardsship Council (FSC) je definisao sledećih šest kategorija visoke vrednosti: HCV šuma može da bude mali deo velikog šumskog područja ( npr: izvor vode za selo, tresetište,

manja površina nekog drugog retkog ekosistema i sl.) ili može da bude veliko šumsko područje (npr: šume koje sadrže nekoliko ugroženih vrsta koje se rasprostiru na velikoj površini). Bilo koji tip šume može da bude potencijalno HCV šuma. Izbor šume za HCV šumu zasniva se na prisustvu jedne ili više izabranih vrednosti.

Šumsko gazdinstvo koje gazduje odreñenim područjem, treba da identifikuje svaku visoku zaštitnu vrednost koja se nalazi unutar njihovog područja i da gazduje njima u cilju očuvanja ili unapreñenja tih vrednosti uz konsultovanje zainteresovanih strana i kontrolu uspešnosti ovog načina gazdovanja.

U početku, ne treba izdvojiti svaku šumu koja sadrži visoko zaštitnu vrednost. Neka specifična zaštitna vrednost šume može da se izostavi ukoliko je ona značajno prisutna u okolnim područjima. Ipak, i u ovim slučajevima se preporučuje da se sve specifične vrednosti nekog područja obeleže i unesu u planove gazdovanja sa uputstvima o njihovoj zaštiti.

Procena kojom se utvrñuje postojanje atributa karakterističnih za HCV šume u zavisnosti od nivoa i od intenziteta aktivnosti gazdovanja zasniva se na sledećim vrednostima, odnosno prioritetnim funkcijama šuma:

Šumski ekosistemi u zaštićenim prirodnim dobrima. Za šume sa posebnom namenom, kao šume sa prioritetnom funkcijom, mogu da budu odreñene:

• šume odnosno delovi šuma izdvojeni za proizvodnju šumskog semena; • šume koje su pogodne za izletišta i rekreaciju; • šume koje su pogodne za naučna istraživanja i nastavu; • šume koje su od značaja za kulturno – istorijske spomenike; • šume koje su od posebnog interesa za narodnu odbranu.


74

• Za HCV šume, kao šume sa prioritetnom funkcijom, mogu da budu odreñene: • šume koje štite zemljište od erozije; • šume koje neposredno koriste izvorišta vodosnabdevanja, vrela, termomineralna i mineralna

izvorišta; • šume koje štite objekte ( vodne akumulacije, železničke pruge, puteve) i naselja; • šume koje čine poljozaštitne pojaseve.

Za odreñivanje HCV šuma koristi osnovnu namenu šuma ( prioritetne funkcije) iz osnova gazdovanja šumama u skladu sa integralnim gazdovanjem funkcijama šuma.

Sve kategorije šuma treba da budu date pregledno po odeljenjima i odsecima i ucrtane u sastojinske karte gazdinskih jedinica.

Važno je još jednom pomenuti, da se način gazdovanja u šumama odreñenim kao HCV šume ne menja u odnosu na trenutni način gazdovanja. Razlika je jedino u tome da se prate atributi karakteristični za te šume i da aktivnosti gazdovanja u HCV šumama moraju održavati ili poboljšavati karakteristike koje ih definišu.

9.8. Smernice za postavljanje oznaka Postavljanje oznaka u šumama koje su u nadležnosti Javnog preduzeća za gazdovanje šumama „

Srbijašume“ Beograd, vrši se u skladu sa zakonskim propisima. Ovim smernicama se reguliše način postavljanja oznaka u oblasti zaštite šuma i upravljanja

zaštićenim prirodnim dobrima. U cilju zaštite šuma od požara, Šumska gazdinstva mogu , saglasno Zakonu o zaštiti od požara

postavljati ZNAKE ZABRANE i ZNAKE UPOZORENJA . Znaci zabrane ( loženje vatre i bacanje opušaka od cigareta) i znaci upozorenja ( da su šume

ugrožene od šumskih požara, na opasnost od pojave požara i sl.) postavljaju se na lokalitetima koji su vidljivi za posetioce šuma ( potencijalne izazivače šumskih požara).

Znaci zabrane i upozorenja mogu se izraditi od drveta kao posebni znaci ili u vidu informativnih tabli sa sadržajima zabrane ili upozorenja koji su izrañeni u vidu postera i postavljeni na tablu odnosno pano.

Obeležavanje zaštićenih prirodnih dobara – postavljanje oznaka definisano je Zakonom o zaštiti životne sredine.

Izgled i sadržaj oznake ( table) definisan je Pravilnikom o načinu obeležavanja zaštićenih prirodnih dobara.

Postavljanje oznaka zaštićenih prirodnih dobara vrši se u skladu sa propisanim režimima zaštite i uslovima zaštite prirode i životne sredine koje propisuje Zavod za zaštitu prirode Srbije.

Šumska gazdinstva, kao neposredni staraoci zaštićenih prirodnih dobara prilikom postavljanja oznaka postupaju u skladu sa aktima o zaštiti i aktima o načinu obeležavanja zaštićenih prirodnih dobra.

Ureñenje zaštićenih prirodnih dobara podrazumeva postavljanje: informativnih tabli različitih sadržaja (o zaštićenom prirodnom dobru, prirodnim i kulturnim vrednostima, retkim i zaštićenim vrstama, merama zabrane i korišćenja zaštićenog prirodnog dobra, pešačkim, biciklističkim, planinarskim i stazama zdravlja, mestima za odmor, parking i dr.); putokaza (za posebno vredne lokalitete u zaštićenim prirodnim dobrima) i mobilijara (klupe, stolovi, nastrešnice, ljuljaške za decu, kante za otpad, ložišta za roštilj i piknik i sl.).

Ureñenje zaštitnih prirodnih dobara planira se Programima zaštite i razvoja zaštićenih prirodnih dobara (srednjoročnim i godišnjim) u skladu sa propisanim režimima zaštite i uslovima zaštite prirode i životne sredine koje izdaje Zavod za zaštitu prirode Srbije.

Realizacija Programa zaštite i razvoja zaštićenih prirodnih dobara vrši se nakon dobijanja saglasnosti od strane Ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine.

Šumska gazdinstva za oznake zaštićenih prirodnih dobara koriste usvojeni znak i logotip zaštićenog prirodnog dobra.

U cilju zaštite životne sredine i očuvanja šumskih ekosistema Šumska gazdinstva mogu postavljati i znake zabrane odlaganje otpada u šumama i zaštićenim prirodnim dobrima, informativne table o dozvoljenim mestima za parkiranje automobila i dr.

Oznake za obeležavanje izrañivati od drveta i sa sadržajima u skladu sa zakonskim propisima.



9.9. Smernice za praćenje (monitoring) retkih, ranjivih i ugroženih vrsta Očuvanje, zaštita i unapreñivanje prirodnih vrednosti predstavlja deo strategije i jedan od ključnih

ciljeva u poslovnoj politici Javnog preduzeća za gazdovanje šumama „Srbijašume“ Beograd. Za bolje razumevanje obaveza praćenja stanja retkih, ranjenih i ugroženih vrsta, daje se kratak

pojmovnik odnosno definicije (preuzete iz Zakona o zaštiti prirode): • Prirodne vrednosti su prirodni resursi kao obnovljive ili neobnovljive geološke, hidrološke i

biološke vrednosti koji se, direktno ili indirektno, mogu koristiti ili upotrebiti, a imaju realnu ili potencionalnu ekonomsku vrednost i prirodna dobra kao delovi prirode koji zaslužuju posebnu zaštitu.

• Ranjiva vrsta je ona vrsta koja se suočava s visokom verovatnoćom da će isčeznuti u prirodnim uslovima u nekoj srednje bliskoj budućnosti.

• Reliktna vrsta je ona vrsta koja je u dalekoj prošlosti imala široko rasprostranjenje a čiji je današnji areal (ostatak) sveden je na prostorno male delove.

• Endemična vrsta je vrsta čije je rasprostranjenje ograničeno na odreñeno jasno definisano geografsko područje.

• Zaštićene vrste su organske vrste koje su zaštićene zakonom. • Iščezla vrstaje ona vrsta za koju nema sumnje da je poslednji primerak iščezao. • Krajnje ugrožena vrsta je vrsta suočena sa najvišom verovatnoćom iščezavana u prirodi u

neposrednoj budućnosti, što se utvrñuje u skladu sa meñunarodno prihvaćenim kriterijumima.

• Ugrožena vrsta jeste ona vrsta koja se suočava sa visokom verovatnoćom da će iščeznuti u prirodnim uslovima u bliskoj budućnosti što se utvrñuje u skladu sa opšteprihvaćenim meñunarodnim kriterijumima.

• Praćenje stanja ( monotoring) jeste planinsko, sistematsko i kontinualno praćenje stanja prirode, odnosno delova biološke, geološke i predeone raznovrsnosti, kao deo celovitog sistema praćenja stanja elemenata životne sredine u prostoru i vremenu.

• Crvena knjiga je naučnostručna studija ugroženih divljih vrsta rasporeñenih po kategorijama ugroženosti i faktorima ugrožavanja.

• Crvena lista je spisak ugroženih vrsta rasporeñenih po kategorijama ugroženosti. • Crvena knjiga flore i faune Srbije ( I tom – koji sadrži preliminarnu listu najugroženijih

biljaka ) urañena je prema kriterijumima Meñunarodne unije za zaštitu prirode ( IUCN). Pojedine vrste biljaka su istovremeno stavljene i na svetsku i evropsku Crvenu listu čime je ukazano na njihov značaj.

Srbija je 2001. Godine potpisala Konvenciju o meñunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje faune i flore ( CITES konvencija doneta 03.03. 1973. Godine u Vašingtonu; izmenjena i dopunjena 22.06.1979. godine u Bonu; potvrñena u Srbiji 09.11.2001. godine).

Zemlje potpisnice obavezale su se da budu čuvari svoje divlje flore sa ekološkog, naučnog, kulturnog, privrednog, rekreativnog i estetskog stanovišta, uz konstataciju da divlja fauna i flora čini nezamenjiv deo prirodnog sistema zemlje koji mora da se zaštiti za sadašnje i buduće generacije.

Takoñe u cilju očuvanja prirodnih retkosti Srbije, Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o zaštiti prirodnih retkosti (1993. godine), kojom su odreñene divlje vrste biljaka i životinja stavljene pod zaštitu kao prirodne vrednosti od izuzetnog značaja sa ciljem očuvanja biološke raznovrsnosti.

Zaštita prirodnih vrednosti podrazumeva zabranu korišćenja, uništavanja i preduzimanja drugih aktivnosti kojima bi se mogle ugroziti divlje vrste biljaka i životinja zaštićene kao prirodne retkosti i njihova staništa.

U cilju zaštite prirodnih vrednosti urañen je Vodič za prepoznavanje vrsta zaštićenih Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti i Konvencijom o meñunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje flore i faune.

Vodič internog karaktera, namenjen je stručnjacima JP „Srbijašume“ (čuvarima šuma, šumarskim inženjerima i drugim zaposlenim u preduzeću) koji rade na poslovima zaštite, gajenja i održivog planiranja korišćenja šumskih ekosistema i izvoñačima radova u šumarstvu, sa ciljem prepoznavanja, evidentiranja i zaštite prirodnih retkosti.


76

Jedan od osnovnih ciljeva vodiča je da šumarski inženjeri na osnovu njega prepoznaju prirodne retkosti na terenu (lokalitet) i evidentiraju ih u Izviñačkom planu gazdovanja šumama (na karti odeljenja), odnosno sačine Pregled lokaliteta prirodnih retkosti (za nivo gazdinske jedinice i Šumske uprave) i Kartu prirodnih retkosti za svaku gazdinsku jedinicu (koja se svake godine dopunjava novoidentifikovanim lokalitetima prirodnih retkosti).

Na osnovu evidentiranih vrsta odnosno njihovih lokaliteta, a uz pomoć stručnih institucija vršiće se praćenje stanja divljih vrsta flore i faune i predlagati mere njihovog očuvanja.

9.10. Smernice za ostavljanje suvovrhih i odumrlih stabala u šumi

Radi očuvanja biološke raznovrsnosti u sastojinama je potrebno ostavljati dubeća suva i polusuva stabla, kao i pala stabla pojedinačno i u manjim grupama.

Pravilnik o šumskom redu daje mogućnost ostavljanja pojedinih takvih stabala ako se tim štite retke, ranjive i ugrožene vrste i ako je to predviñeno osnovom o gazdovanju šumama.

Pravilnikom objavljenim u Sl. gl. Broj 106 od 18.11.2008. godine po prvi put je ostavljena mogućnost ostavljanja ovakvih stabala. U osnovama urañenim pre donošenja ovog pravilnika nije predviñena ta mogućnost.

Ostavljenje stabala zavisi od stvarnog stanja na terenu, ima li ovakvih stabala i koliko, da li postoje retke, ranjive i ugrožene vrste i u kojem obimu.

Preporučuje se ostavljanje 3-4 stabala po hektaru. Prilikom ostavljenja stabala potrebno je posebno voditi računa u četinarskim sastojinama, da ne bi došlo do prenamnoženja potkornjaka, kad postoji mogućnost da preñu na susedna živa stabla i izazovu njihovo sušenje. Kod izbora stabala koje treba ostaviti, treba voditi računa da ona po mogućnosti budu ravnomerno rasporeñena po sastojini, i koja će bolje doprineti očuvanju biološke raznovrsnosti.

Uglavnom se ostavljaju stabla sa lošim tehničkim karakteristikama od čijeg eventualnog korišćenja bi imalli manju korist, a kvalitetnija se sečom uklanjaju.

Potrebno je istaći da ovakva stabla mogu nastati posle izrade osnove za gazdovnje šumama (prelomi, izvale, sušike i sl.) pa zato i nisu mogla da budu predviñena osnovom, ali uz saglasnost nadležnih republičkih inspektora moguće je ova stabla ostaviti u sastojini.

9.11. Smernice za upravljanje otpadom

Upravljanje otpadom se mora sprovoditi u skladu sa zakonskim propisima. Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja veliku opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Ovim smernicama se reguliše upravljanje otpadom u Javnom perduzeću za gazdovanje šumama “Srbijašume”.

Za vreme izvoñenja seče u šumi, izvlačenja i transporta drvnih sortimenata odnosno na radilištima je potrebno regulisati odlaganje otpada, putem ostavljanja kanti, korpi ili vreća u koje će se odlagati otpad, koji će se iz šume uklanjati kao komunalni otpad.

Za mašine i transportna sredstva koja se koriste u raznim fazama procesa proizvodnje u šumi, potrebno je obezbediti odgovarajuće posude za prihvat goriva i maziva do kojeg može doći pri incidentnom izlivanju kako bi se sprečilo zagañivanje životne sredine.

Za sekače treba obezbediti vrećice sa peskom ili strugotinom za posipanje nekontrolisanog prolivenog maziva i goriva u cilju sprečavanja razlivanja tečnog otpada i zagañenja životne sredine.

Odlaganje otpadnih pneumatika rešiće se putem sakupljanja otpadnih pneumatika u prostorijama mehaničkih radionica i isporukom ovlašćenim institucijama za reciklažu (u Srbiji ovlašćen je EROREC-HOLCIM iz Paraćina).

Motorno ulje koje je korišćeno i postalo otpad sakupljaće se u posebnim posudama u mehaničkim radionicama i isporučivati ovalašćenim institucijama za reciklažu motornih ulja.

Toneri i računarska oprema koje je postala otpad sakupljaće se i bezbedno skladištiti do isporuke ovlašćenim institucijama za prikupljanje i recikliranje ili uništavanje.

Ambalaža od pesticida, neutrošeni pesticidi i pesticidi kojima je prošao rok upotrebe, odnosno prestala važnost upotrebne dozvole, biće skladišteni na bezbedno mesto, obezbeñenom od pristupa dece i ljudi, do isporuke ovlašćenim institucijama za uništavanje opasnih materija.



Prisustvo ilegalnih deponija u šumama rešiće se putem pojačane kontrole čuvarske službe, saradnjom sa nadležnim komunalnim preduzećima i nadležnim inspekcijama.

10.0. EKONOMSKO-FINANSIJSKA ANALIZA

10.1. Obračun vrednosti šuma Na osnovu Pravilnika o načinu utvrñivanja količine drvne mase, kvalitetne strukture i drugih

elemenata za utvrñivanje vrednosti šuma i načinu utvrñivanja te vrednosti (Službeni glasnik SFRJ broj 37/88), utvrñena je vrednost po kategorijama šuma (visoke, veštački podignute sastojine, izdanačke šume i šumske kulture) bez drvne mase.

Sve vrednosti u ekonomsko finansijskoj analizi kalkulisane su na osnovu cenovnika J.P.”Srbijašume” za 2012. godinu.

10.1.1. Kvalitativna struktura drvne mase

Oblo tehničko drvo Prostorno drvo

Vrsta drveća

Bruto zapremina

Otpad Neto

zapremina Ukupno F.L. Trupci

za rezanje

Ostalo tehničko

Ukupno Industrijsko

drvo Ogrev

Visoke sastojine bukva 26,327 2,627 23,700 4,740 4,740 18,960 15,168 3,792 o.t.l. 247 27 220 22 13 9 198 0 198 Visoke 26,575 2,654 23,921 4,762 0 4,753 9 19,159 15,168 3,990

Izdanačke sastojine bukva 8,378 878 7,500 7,500 6,000 1,500 cer 9,480 980 8,500 8,500 8,500 o.t.l. 4,425 425 4,000 4,000 4,000

Izdanačke 22,283 2,283 20,000 0 0 0 0 20,000 6,000 14,000

Veštački podignute sasojine

c.bor 2,340 249 2,091 732 146 586 1,359 1,359 b.bor 2,084 184 1,900 665 133 532 1,235 1,235 ost. 1,004 104 900 180 180 720 720

Vešt.pod. 5,428 537 4,891 1,577 0 279 1,297 3,314 3,314 0 Ukupno 54,285 5,474 48,811 6,339 0 5,033 1,306 42,472 24,482 17,990

10.1.2. Vrednost drveta na panju

Ukupna vrednost sortimenata (dinara)

Vrsta drveća F.L. Trupci za

rezanje Ostalo

tehničko Industrijsko

drvo Ogrev Ukupno

Visoke sastojine bukva 0.00 21543663.60 0.00 57305671.17 14326417.79 93175752.56 o.t.l. 65888.24 30273.10 0.00 748724.04 844885.38 Visoke 0.00 21609551.84 30273.10 57305671.17 15075141.83 94020637.94

Izdanačke sasojine bukva 0.00 0.00 22666488.80 5666622.20 28333111.00 cer 0.00 0.00 0.00 32114511.20 32114511.20 o.t.l. 0.00 0.00 0.00 15110488.80 15110488.80

Izdanačke 0.00 0.00 22666488.80 52891622.20 75558111.00


78

Veštački podignute sasojine c.bor 766576.35 1740129.78 3436775.13 0.00 5943481.25 b.bor 679318.19 1580687.92 3121875.74 0.00 5381881.84 ost. 0.00 535078.88 1820924.56 0.00 2356003.44

Vešt.pod. 1445894.53 3855896.58 8379575.43 0.00 13681366.54 Ukupno 0.00 23055446.38 3886169.67 88351735.39 67966764.03 183260115.48

Troškovi proizvodnje (dinara)

Tehnička oblovina Prostorno Vrsta drveća

din/m³ Svega dinara din/m³ Svega dinara

Ukupnotroškovi dinara

Vrednost šume (dinara)

Visoke sastojine

bukva 1,230.00 5,830,298.40 1,800.00 34,128,576.00 39,958,874.40 53,216,878.16

o.t.l. 1,230.00 27,084.60 1,800.00 356,724.00 383,808.60 461,076.78

Visoke 5,857,383.00 34,485,300.00 40,342,683.00 53,677,954.94

Izdanačke sasojine

bukva 1,230.00 0.00 1,800.00 13,499,100.00 13,499,100.00 14,834,011.00

cer 1,230.00 0.00 1,800.00 15,300,720.00 15,300,720.00 16,813,791.20

o.t.l. 1,230.00 0.00 1,800.00 7,199,280.00 7,199,280.00 7,911,208.80

Izdanačke 0.00 35,999,100.00 35,999,100.00 39,559,011.00

Veštački podignute sasojine

c.bor 1,325.00 969,747.63 1,600.00 2,174,744.00 3,144,491.63 2,798,989.63

b.bor 1,325.00 880,893.13 1,600.00 1,975,480.00 2,856,373.13 2,525,508.72

ost. 1,325.00 238,553.00 1,600.00 1,152,256.00 1,390,809.00 965,194.44

Vešt.pod. 2,089,193.75 5,302,480.00 7,391,673.75 6,289,692.79

Ukupno 7,946,576.75 75,786,880.00 83,733,456.75 99,526,658.73

- vrednost drvnih sortimenata . . . . . . . . . . 183.260.115,48din. - troškovi izrade drvnih sortimenata . . . . . . . 83.733.456,75din. - vrednost drveta na panju . . . . . . . . . . . . . . 99.526.658,73din.

10.1.3. Vrednost mladih sastojina (bez mase)

Starost Površina Troškovi podizanja Faktor Vrednost

Poreklo sastojina (godina) ha po ha Ukupno 1.0 pn (dinara)

1 - 10 5.38 18,900.00 101,682.00 1.1255 114,443.09

11 - 20 8.39 18,900.00 158,571.00 1.6047 254,458.88 Mlade izdanačke sastojine

Svega 13.77 260,253.00 368,901.97

Ukupno 13.77 260,253.00 368,901.97

Vrednost mladih sastojina bez zapremine (na dan 31.12.2012.godine), utvrñena je po formuli Vn = Cx 1,0 pn gde je:

Vn - vrednost mladih sastojina C - troškovi osnivanja mladih sastojina p - stopa rasta, troškovi osnivanja kulture (3%) n - broj godina starosti šumske kulture



10.1.4. Ukupna vrednost šuma

o Vrednost sastojina (drveta) na panju 183.260.115,48 din.

o Vrednost mladih sastojina (bez mase) 368.901,97 din.

o Ukupna vrednost šuma 183.629.017,45 din.

Ukupna vrednost šuma u gazdinskoj jedinici “Sklopovi-Sokolica” iznosi 183.629.017,45 dinara.

10.2. Ekonomska analiza stanja

10.2.1. Prihodi

- Prihodi od drveta U narednoj tabeli data je kvalifikaciona struktura drvne mase prinosa planiranog ovom osnovom (na

godišnjem nivou).

Vrsta drveta SORTIMENTI UKUPNO bukva cer ost.liš. crni bor ost.čet.

bruto sečivi prinos 6,054.0 2,152.9 1,230.7 297.0 1,794.7 578.6

otpad 576.0 212.9 120.7 27.0 166.7 48.6

neto sečivi prinos 5,478.0 1,940.0 1,110.0 270.0 1,628.0 530.0

neto god. seč. prinos 547.8 194.0 111.0 27.0 162.8 53.0

trupci - F 0.0

trupci - L 0.0

trupci - K 0.0

trupci – I kl. 10.0 10.0

trupci – II kl. 24.0 24.0

trupci – III kl. 20.0 20.0

ostalo tehničko drvo 80.0 60.0 20.0

TEHNIKA 134.0 54.0 0.0 0.0 60.0 20.0

drvo za drvne pl.i cel. 227.0 90.0 104.0 33.0

drvo za ogrev 188.0 50.0 111.0 27.0

PROSTORNO DRVO 415.0 140.0 111.0 27.0 104.0 33.0


80

Koli čina Jedinična cena

Ukupno Vrste drveća

Sortimenti

m3 din/m3 din

I 10 5,560.00 55,600.00

II 24 4,545.00 109,080.00

III 20 3,765.00 75,300.00 Bukva

Prostorno drvo 140 3,778.00 528,920.00

Cer Prostorno drvo 111 3,778.00 419,358.00

Ostalo tehničko drvo 3,437.00 0.00 Ostali lišćari Prostorno drvo 27 3,778.00 102,006.00

Ostalo tehničko drvo 60 2,972.00 178,320.00 Crni bor

Prostorno drvo 104 2,528.50 262,964.00

Ostalo tehničko drvo 20 2,972.00 59,440.00 Ostali četinari Prostorno drvo 33 2,528.50 83,440.50

Ukupno 549 1,874,428.50

Prihod ostvaren realizacijom planiranog godišnjeg etata iznosi 1.874.428,50 dinara. - Biološke investicije Prosta reprodukcija: 281.164,28 din. Ukupno: 281.164,28 din.

- Rekapitulacija prihoda

Prosta reprodukcija


Ukupno Vrsta prihoda

dinara dinare dinara

Prihod od prodaje drveta 1,874,428.50 1,874,428.50 Biološke investicije 281,164.28 281,164.28

Ukupno 2,155,592.78 0.00 2,155,592.78

Ukupan prihod na godišnjem nivou iznosi 2.155.592,78 dinara.

10.2.2. Rashodi

- Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata

Tehničko drvo Prostorno drvo

Koli čina Troškovi proizvodnje

UKUPNO Koli čina Troškovi proizvodnje

UKUPNO Vrsta drveća

m3 din/m³ din m3 din/m³ din

Ukupno dinara

lišćari 54.0 1,230.00 66,420.00 278.0 1,800.00 500,400.00 566,820.00 četinari 80.0 1,325.00 106,000.00 137.0 1,600.00 219,200.00 325,200.00

Ukupno 134.0 172,420.00 415.0 719,600.00 892,020.00



- Troškovi gajenja

Površina cena Ukupno Red.

br. Vid rada

ha din. din. 1 Veštačko pošumljavanje sadnjom 0.59 122,860.00 72,487.40 2 Popunjavanje prir.obn.sastojina sadnjom 0.06 109,495.00 6,350.71 3 Seča izbojaka i uklanjanje korova ručno 0.30 15,120.00 4,460.40 4 Okopavanje i prašenje 1.18 19,656.00 23,194.08

A. Prosta reprodukcija 2.12 106,492.59

0.00

B. Proširena reprodukcija 0.00 0.00

Ukupno za GJ 2.12 106,492.59

- Troškovi zaštite šuma

- 10% od prihoda od drveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187.442,85 din.

- Ureñivanje šuma

Troškovi ureñivanja šuma iznose 2.107.274,40 din.

- Naknada za posečeno drvo 1.874.428,50 din x 3 % = 56.232,86 din. - Sredstva za reprodukciju šuma 1.874.428,50 din x 15 % = 56.232,86 din.

- Ukupni troškovi Ukupno

Troškovi din.

Proizvodnja drveta 892,020.00 Gajenje šuma 106,492.59 Zaštita šuma 187,442.85 Ureñivanje šuma 2,107,274.40 Naknada za posečeno drvo 56,232.86 Sredstva za reprodukciju šuma 281,164.28

Ukupno 3,630,626.97

Ukupni rashodi na godišnjem nivou iznose 3.630.626,97 dinara.


82

10.3. Bilans stanja

Vrednost Sredstva

dinara Prihodi 2,155,592.78 Rashodi 3,630,626.97

Bilans -1,475,034.20

Iz odnosa prihoda i rashoda može se videti da će se u ovoj gazdinskoj jedinici u narednom periodu

ostvarivati negativan bilans poslovanja sa -1.475.034,20 dinara.

11.0. OČEKIVANI REZULTATI U GAZDOVANJU ŠUMAMA NA KRAJU UREĐAJNOG PERIODA

Obrasla površina GJ “Sklopovi-Sokolica” iznosi 1.409,85 ha, a površina za obnavljanje je 10.50 ha, što predstavlja 0,7 %. Intezitet seče u odnosu na zapreminski prirast (planiranog ukupnog prinosa od seče šuma) iznosi 53,5 %. Prema tome realna su očekavanja uvećanja drvne mase na kraju ureñajog perioda.

U prilog tome ide konstatacija i da se površine na kojima se vrši nega šuma (prvenstveno prorednim sečama), takoñe pokazuju istu tendenciju. Intezitet seče je ovom slučaju (u odnosu na zapreminu) 15,0% ili 12,9 % u odnosu na prirast , a kod najzastupljenije gazdinske klase - 10.195.212 iznosi 13,3% po zapremini odnosno 43,0 % u odnosu na prirast.

12.0. NAČIN IZRADE OSNOVE Osnova za gazdovanje šumama ove gazdinske jedinice izrañena je tokom 2012. godine, od strane Odseka za izradu osnova i planova gazdovanja ŠG”Južni Kučaj” – Despotovac, uz stručnu pomoć i uputstva Odeljenja za planiranje gazdovanja šumama JP” Srbijašume “ – Beograd . Radovi su izvršeni u četiri faze i to: kancelarijska priprema, izdvajanje sastojina i prikupljanje terenskih podataka, obrada podataka, izrada karata i izrada tekstualnog dela osnove.

12.1. Prikupljanje terenskih podataka Ovom prilikom je definisana pripadnost odseka pojedinim stepenima homogenosti koji su služili kao osnovni parametar za odreñivanje načina premera, potrebnog broja primernih površina i njihove veličine. Taksacioni podaci su prikupljeni sledećim metodama:

• metod totalnog premera; • metod krugova sa konstantnim poluoprečnikom; • metod procene

Ovom prilikom su svi radovi na izdvajanju i premeru sastojina uz pomoć GPS ureñaja. kompletna izrada karata je urañena najsavremenijim Gis softverima, što je dovelo do povećanja preciznosti i kvaliteta izrañenih karata.



12.2. Obrada podataka Svi podaci prikupljeni na terenu šifrovani su po Kodnom priručniku za informacioni sistem o šumama Srbije i unošeni u odgovarajuće obrasce. Nove površine odseka i odelenja računate su uz pomoć GIS programa sa tačnošću od 0.001 m2. Obrada podataka je kompjuterski izvrsena uz pomoć programa za obradu podataka dobijenog od strane Odeljenja za planiranje gazdovanja šumama JP” Srbijašume “ – Beograd. Opis staništa i sastojina je dat tekstualno, a za svaki odsek su dati podaci o zapremini po debljinskim stepenima, prosečnoj zapremini po jedinici površine i zapreminskom prirastu.

Zapremina je odredjivana na osnovu odgovarajućih zapreminskih tablica za svaku vrstu drveća, a zapreminski prirast po metodu procenta prirasta (uz pomoć programa izrañenog na Šumarskom fakultetu u Beogradu).

12.3. Izrada karata Shodno uputstvu za izradu karata, datom od strane Odeljenja za planiranje gazdovanja šumama JP”Srbijašume” - Beograd, a na osnovu katastarskog premera, topografskih planova i detaljnog premera u šumi , izrañene su sledeće karte kao prilog osnovi :

• osnovna karta u razmeri 1:10.000, • osnovna karta sa vertikalnom predstavom u razmeri 1:10.000, • pregledna karta namenskih celina u razmeri 1:25.000, • pregledna karta gazdinskih klasa u razmeri 1:25.000, • pregledna sastojinska karta u razmeri 1:25.000, • karta taksacije u razmeri 1: 10.000, • privredna karta u razmeri 1:10.000, • karta katastarske podloge u razmeri 1:10 000, • pregledna topografska karta u razmeri 1:35.000, • pregledna karta HCV šuma u razmeri 1:25 00

12.4. Izrada tekstualnog dela osnove Tekstualni deo osnove urañen je na osnovu obrañenih terenskih podataka i postojeće evidencije dosadašnjeg gazdovanja, a u skladu sa odgovarajućim uputstvima. Posebno se obratila pažnja na prikaz stanja šuma, analizu dosadašnjeg gazdovanja i planiranje unapreñivanja stanja i optimalnog korišcenja šuma.

Poslove oko izrade Posebne osnove za gazdovanje šumama ove gazdinske jedinice izvršio je Odsek

za izradu osnova i planova gazdovanja ŠG “Južni Kučaj” - Despotovac u sastavu:

• dipl.ing. Nenad Jevtić, samostalni referent, učestvovao u prikupljanju, obradi podataka i izradi planova i tekstualnog dela osnove, (Uverenje o položenom stučnom ispitu br. 152-02-2529/2009-06) ;

• dipl.ing. Gordan Nikolić, referent za lov, učestvovao u prikupljanju i obradi podataka.

Svi radovi su obavljeni uz stručnu pomoć Odeljenja za planiranje gazdovanja šumama JP „Srbijašume” –Beograd.


84

13.0. ZAVRŠNE ODREDBE

13.1. Evidencija izvršenih radova u osnovi za gazdovanje šumama

Organizacija koja gazduje šumama u državnoj svojini dužna je da vodi preciznu evidenciju o gazdovanju šumama, na to je obavezuje Zakon o šumama i Pravilnik o sadržini osnove. Evidentiraju se provereni podaci o izvršenim radovima na gajenju šuma, korisćenju šuma, izgrañenim šumskim saobraćajnicama i ostalim objektima i korišćenju drugih šumskih proizvoda.

13.2. Vreme seče U skladu sa odredbama Pravilnika o šumskom redu (Sl. gl. RS br. 38/11) vreme seče se definiše na sledeći način: - u jednodobnim sastojinama, u kojima se obavljaju oplodne seče (oplodni, naknadni i završni sek), zabranjena je seča drveta za vreme trajanja vegetacije; - u sastojinama u kojima je planiran prethodni prinos seča se obavlja u toku cele godine; - u jednodobnim sastojinama, gde su predviñeni uzgojni radovi nege šuma (seča osvetljavanja i čišćenja), seča se obavlja po pravilu za vreme trajanja vegetacije; - u izdanačkim šumama, za koje se smernicama gazdovanja i dalje odreñuje gazdovanje kao izdanačkim šumama, seča obnavljanja se obavlja isključivo za vreme mirovanja vegetacije; - u kulturama i plantažama, seča se može obavljati tokom cele godine.

13.3. Trajanje osnove za gazdovanje šumama Ova osnova za gazdovanje šumama primenjivaće se od dana donošenja odgovarajućeg rešenja od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, a važi od 01.01.2013.godine do 31. 12. 2022. godine.

13.4. Ostale odredbe

Pri izradi ove osnove vodilo se računa o usaglašavanju ove osnove sa važećim zakonskim propisima i odredbama. Osnova je izrañena u skladu sa odredbama Pravilnika o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvoñačkog projekta i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama (Sl.gl. R Srbije br. 122/ 03 od 12.12.2003.god.). P R O J E K T A N T I D I R E K T O R Nenad Jevtić, dipl.ing.šum Ranko Šikanja, dipl.ing.šum . Nikolić Gordan, dipl.ing.šum.

Documents

Основа газдовања шумама Склопови Соколица