ОСНОВА ГАЗДОВАЊА ШУМАМА ЗА ГЈ Авала (2018-2027) · 9.1.2. ПРОДАЈНА ВРЕДНОСТ ДРВНЕ МАСЕ 86 9.1.3. ВРЕДНОСТ МЛАДИХ

ШГ " Београд" ШУ " Авала"

ОСНОВА ГАЗДОВАЊА ШУМАМА ЗА

ГЈ " Авала" (2018-2027)

БЕОГРАД 2017.ГОД.

С А Д Р Ж А Ј

I УВОДНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

1.0. ПРОСТОРНЕ И ПОСЕДОВНЕ ПРIЛИКЕ 11.1. ТОПОГРАФСКЕ ПРИЛИКЕ 11.1.1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ГАЗДИНСКЕ ЈЕДИНИЦЕ 11.1.2. ГРАНИЦЕ 11.1.3. ПОВРШИНА 11.2. ИМОВИНСКО ПРАВНО СТАЊЕ 21.2.1. ДРЖАВНИ ПОСЕД 21.2.2. ПРИВАТНИ ПОСЕД 21.2.3. СПИСАК КАТАСТАРСКИХ ПАРЦЕЛА 32.0. ЕКОЛОШКА ОСНОВА ГАЗДОВАЊА 112.1. РЕЉЕФ И ГЕОМОРФОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 112.2. ГЕОЛОШКА ПОДЛОГА И ТИПОВИ ЗЕМЉИШТА 112.3. ХИДРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 122.4. КЛИМА 122.5. ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ШУМСКИХ ЕКОСИСТЕМА 133.0. ПРИВРЕДНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 153.1. ОПШТЕ ПРИВРЕДНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПОДРУЧЈА У КОМЕ СЕ НАЛАЗЕ 153.2.1. ЕКОНОМСКЕ И КУЛТУРНЕ ПРИЛИКЕ 163.3. ОРГАНИЗАЦИЈА И МАТЕИРЈАЛНА ОПРЕМЉЕНОСТ ДРЖАВНОГ 163.4. ОТВОРЕНОСТ ШУМСКОГ КОМПЛЕКСА САОБРАЋАЈНИЦАМА 163.5. ДОСАДАШЊИ ЗАХТЕВИ ПРЕМА ШУМАМА И ДОСАДАШЊИ НАЧИН 183.6. МОГУЋНОСТ ПЛАСМАНА ШУМСКИХ ПРОИЗВОДА 184.0. ФУНКЦИЈА ШУМА 194.1. ОСНОВНЕ ПОСТАВКЕ И КРИТЕРИЈУМИ ПРИ ПРОСТОРНОМ 19

ШУМА И ШУМСКИХ СТАНИШТА У ГАЗДИНСКОЈ ЈЕДИНИЦИ

4.2. ФУНКЦИЈЕ ШУМА И НАМЕНА ПОВРШИНА У 19ГАЗДИНСКОЈ ЈЕДИНИЦИ

4.3. ГАЗДИНСКЕ КЛАСЕ 205.0. СТАЊЕ ШУМА И ШУМСКИХ СТАНИШТА 235.1. СТАЊЕ ШУМА ПО НАМЕНИ 235.2. СТАЊЕ ШУМА ПО ГАЗДИНСКИМ КЛАСАМА 245.3. СТАЊЕ ШУМА ПО ПОРЕКЛУ И ОЧУВАНОСТИ 295.4. СТАЊЕ САСТОЈИНА ПО СМЕСИ 365.5. СТАЊЕ САСТОЈИНА ПО ВРСТАМА ДРВЕЋА 415.6. СТАЊЕ САСТОЈИНА ПО ДЕБЉИНСКОЈ СТУКТУРИ 425.7. СТАЊЕ САСТОЈИНА ПО СТАРОСТИ 465.8. СТАЊЕ ШУМСКИХ КУЛТУРА 535.9. ЗДРАВСТВЕНО СТАЊЕ САСТОЈИНА 535.10. СТАЊЕ НЕОБРАСЛИХ ПОВРШИНА 535.11. СТАЊЕ И СТЕПЕН УГРОЖЕНОСТИ-од пожара 545.12. ФОНД И СТАЊЕ ДИВЉАЧИ-услови и могућности развоја 545.13. СТАЊЕ ЗАШТИЋЕНИХ ДЕЛОВА ПРИРОДЕ 545.14. СТАЊЕ ШУМА ВИСОКО ЗАШТИТНЕ ВРЕДНОСТИ(HCV) 565.15. СТАЊЕ РЕТКИХ РАЊИВИХ И УГРОЖЕНИХ ВРСТА(RTE) 565.16. СТАЊЕ СЕМЕНСКИХ САСТОЈИНА 575.17. РАСАДНИЧКА ПРОИЗВОДЊА 585.18. ОПШТИ ОСВРТ НА ЗАТЕЧНО СТАЊЕ ШУМА 58

6.0. ДОСАДАШЊЕ ГАЗДОВАЊЕ 596.1. ПРОМЕНЕ ШУМСКОГ ФОНДА 596.1.1. ПРОМЕНЕ ШУМСКОГ ФОНДА ПО ПОВРШИНИ 596.1.2. ПРОМЕНЕ ШУМСКОГ ФОНДА ПО ЗАПРЕМНИ И ЗАПРЕМИНСКОГ

ПРИРАСТА

59

6.2. ОДНОС ПЛАНИРАНИХ И ОСТВАРЕНИХ РАДОВА УДОСАДАШЊЕМ ПЕРИОДУ

60

6.2.1. ДОСАДАШЊИ РАДОВИ НА ГАЈЕЊУ ШУМА 606.2.2. ДОСАДАШЊИ РАДОВИ НА ЗАШТИТИ ШУМА 616.2.3. ДОСАДАШЊИ РАДОВИ НА КОРИШЋЕЊУ ШУМА 616.2.4. ОСТАЛИ РАДОВИ 626.2.5. ОПШТИ ОСВРТ НА ДОСАДАШЊЕ ГАЗДОВАЊЕ ШУМАМА 627.0. ПЛАНИРАЊЕ УНАПРЕЂИВАЊЕ СТАЊА И ОПТИМАЛНОГ

КОРИШЋЕЊА ШУМА

62

7.1. МОГУЋИ СТЕПЕН И ДИНАМИКА УНАПРЕЂИВАЊА СТАЊА И ФУНКЦИЈА ШУМА У ТОКУ УРЕЂАЈНОГ ПЕРИОДА

62

7.2. ЦИЉЕВИ ГАЗДОВАЊА ШУМАМА 63

7.2.1. ОПШТИ ЦИЉЕВИ ГАЗДОВАЊА 637.2.2. ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ГАЗДОВАЊА 637.3. МЕРЕ ЗА ПОСТИЗАЊЕ ЦИЉЕВА ГАЗДОВАЊА ШУМАМА 667.3.1. УЗГОЈНЕ МЕРЕ 667.3.2. УРЕЂАЈНЕ МЕРЕ 677.4. ПЛАНОВИ ГАЗДОВАЊА 687.4.1. ПЛАН ГАЈЕЊА ШУМА 687.4.1.1. ПЛАН ОБНАВЉАЊА И ПОДИЗАЊА НОВИХ ШУМА 687.4.1.2. ПЛАН РАСАДНИЧКЕ ПРОИЗВОДЊЕ 687.4.1.3. ПЛАН НЕГЕ ШУМА 697.4.2. ПЛАН ЗАШТИТЕ ШУМА 707.4.3. ПЛАН КОРИШЋЕЊА ШУМА 717.4.3.1. ПЛАН СЕЧА ОБНАВЉАЊА ШУМА /главни принос/ 717.4.3.2. ПЛАН ПРОРЕДНИХ СЕЧА /претходни пирнос/ 727.4.3.3. УКУПАН ПРИНОС ОД СЕЧЕ ШУМА 767.4.3.4. ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ У ВЕЗИ СА КОРИШЋЕЊЕМ ПРИНОСА 777.4.4. ПЛАН УНАПРЕЂИВАЊА СТАЊА ЛОВНЕ ДИВЉАЧИ 777.4.5. ПЛАН ИЗГРАДЊЕ ШУМСКИХ САОБРАЋАЈНИЦА 777.4.6. ПЛАН УРЕЂИВАЊА ШУМА 78

ПЛАН УРЕЂИВАЊА ПОВРШИНА ЗА ОДМОР И РЕКРЕАЦИЈУ 787.4.8. ОЧЕКИВАНИ ЕФЕКТИ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПЛАНИРАНИХ РАДОВА 788.0. СМЕРНИЦЕ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПЛАНОВА ГАЗДОВАЊА 798.1. СМЕРНИЦЕ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ШУМСКО-УЗГОЈНИХ РАДОВА 798.1.1. СМЕРНИЦЕ ЗА ВЕШТАЧКО И ПРИРОДНО ОБНАВЉАЊЕ 798.1.1.1. ПРИПРЕМНИ РАДОВИ 798.1.1.2. ОБНАВЉАЊЕ 798.1.1.3. ПОПУЊАВАЊЕ НОВОПОДИГНУТИХ КУЛТУРА И САСТОЈИНА 808.1.1.4. МЕРЕ НЕГЕ КУЛТУРA 808.1.1.5. МЕРЕ ЗАШТИТЕ 818.1.1.6. ПРОРЕДЕ 818.1.1.7. ПОВРШИНЕ ЗА ПРЕЛАЗНО ГАЗДОВАЊЕ 828.2. СМЕРНИЦЕ ЗА ОРГАНИЗОВАЊЕ СЕЧЕ У ШУМИ 82

8.3.УПУТСТВО ЗА ИЗРАДУ ИЗВОЂАЧКОГ ПРОЈЕКТА ГАЗДОВАЊА ШУМАМА

82

8.4. УПУТСТВО ЗА ВОЂЕЊЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ ИЗВРШЕНИХ РАДОВА 838.5. ВРЕМЕ СЕЧЕ 83

8.6.СМЕРНИЦЕ ЗА ИНДЕТИФИКАЦИЈУ И УПРАВЉАЊЕ ШУМАМА ВИСОКЕ ЗАШТИТНЕ ВРЕДНОСТИ

84

8.7.СМЕРНИЦЕ ЗА ИЗРАДУ,РЕКОНСТРУКЦИЈУ И ОДРЖАВАЊЕ ШУМСКИХ САОБРАЋАЈНИЦА

84

9.0. ЕКОНОМСКО-ФИНАНСИЈСКА АНАЛИЗА 849.1. ОБРАЧУН ВРЕДНОСТИ ШУМА 859.1.1. КВАЛИФИКАЦИОНА СТРУКТУРА ДРВНЕ ЗАПРЕМИНЕ 859.1.2. ПРОДАЈНА ВРЕДНОСТ ДРВНЕ МАСЕ 869.1.3. ВРЕДНОСТ МЛАДИХ САСТОЈИНА(без запремине) 879.1.4. УКУПНА ВРЕДНОСТ ШУМА 879.2. ВРСТА И ОБИМ ПЛАНИРАНИХ РАДОВА КОРИШЋЕЊА ШУМА 87

9.2.1. КВАЛИФИКАЦИОНА СТРУКТУРА СЕЧИВЕ ЗАПРЕМИНЕ /просечно годишње/

87

9.3. ВРСТА И ОБИМ ПЛАНИРАНИХ УЗГОЈНИХ РАДОВА 889.4. ОСТАЛИ РАДОВИ 889.5. ЗАШТИТА ШУМА 889.6. УТВРЂИВАЊЕ ТРОШКОВА ПРОИЗВОДЊЕ 88

9.6.1. ТРОШКОВИ ПРОИЗВОДЊЕ ДРВНИХ СОРТИМЕНАТА /просечно годишње/

88

9.6.2. ТРОШКОВИ РАДОВА НА ГАЈЕЊУ /просечно годишње/ 899.6.3. ТРОШКОВИ ОСТАЛИХ РАДОВА/просечно годишње 899.6.4. ТРОШКОВИ ЗАШТИТЕ ШУМА /просечно годишње/ 899.6.5. НАКНАДА ЗА ПОСЕЧЕНО ДРВО 899.6.6. СРЕДСТВА ЗА РЕПРОДУКЦИЈУ ШУМА 899.6.7. ОСТАЛА ПОТРЕБНА СРЕДСТВА 899.7. ФОРМИРАЊЕ УКУПНОГ ПРИХОДА/просечно годишње/ 899.7.1. ПРОДАЈА ДРВЕТА 89

9.7.2.БИЛАНСИРАЊЕ ПОТРЕБНИХ И РАСПОЛОЖИВИХСРЕДСТАВА /просечно годишње/

90

10.0. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ 9111.0. НАЧИН ИЗРАДЕ ОСНОВЕ 9211.1. ПРИКУПЉАЊЕ ТЕРЕНСКИХ ПОДАТАКА 9211.2. ОБРАДА ПОДАТАКА 9211.3. ИЗРАДА КАРАТА 9211.4. ИЗРАДА ТЕКСТУАЛНОГ ДЕЛА ОСНОВЕ 92

ПРИЛОЗИ ШУМСКА ХРОНИКА

УВОДНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

Газдинску јединицу " Авала" чине шуме и земљишта која се налазе на територији административног подручја Београда, градске општине Вождовац. Просторно, шуме припадају Центаралној шумској области , Посавско-подунавском шумском подручју.

Шуме газдинске јединице поверене су на газдовање ШГ“ Београд“ као делу ЈП“Србијашуме“. Решењем о стављању под заштиту природног добра" Авала"( Сл.Лист града Београда, бр.43 од

24. децембра.2007 год., бр. решења 501-678/07-C-24. децембар.2007 год.) проглашено је заштићено природно добро, Предео изузетних одлика" Авала " сврстано у I, II и III категорију заштите. Основа је урађена по Закону о шумама (Сл. Гл. РС. бр. 30/10 ; допуна 93/12;89/15), који је у примени од 01.01.2016 године и Правилнику о садржини основа и програма газдовања шумама, годишњег извођачког плана и привременог годишњег плана газдовања приватним шумама објављен 12.12.2003 године у Сл. Гл. РС. бр. 122/03. Основа је усклађена и са Регионалним Просторним Планом административног подручја града Београда донет 24. маја 2004 године. Прикупљање и обрада података за седмо уређивање извршено је у току 2016 и 2017 године поштујући Решење о условима заштите природе бр.11172/1 од 07.07.2016 год. Основа је урађена за период од 01.01.2018 до 31.12.2027 године.

1

1.0. ПРОСТОРНЕ И ПОСЕДОВНЕ ПРИЛИКЕ 1.1. ТОПОГРАФСКЕ ПРИЛИКЕ 1.1.1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ГАЗДИНСКЕ ЈЕДИНИЦЕ По свом географском положају ГЈ ″Авала" налази се између 44° 42' 05" - 44° 36' 40" северне

географске ширине и 20° 30' 02" - 20° 34' 06" источне географске дужине (источно од Гринича). Према територијалној подели, газдинска јединица се налази на подручју општине Вождовац. Газдинска јединица припада Централној шумској области, Посваско-подунавском шумском подручју.

1.1.2. ГРАНИЦЕ Газдинску јединицу “Авала“ чини један шумски комплекс кога чине две целине, купа Авала и шуме уз пут Београд-Раља. Прво одељење налази се југоисточно од Београда у селу Рипањ, место звано Средњи Прњавор изнад железничке пруге Београд-Лапово. Од 1 до 14 одељења, шуме се простиру претежно на јужним падинама између старог Крагујевачког пута ( пут Београд-Раља) и пруге на запад према Београду. Потом граница се ломи на север на крају 12 одељења, десном страном потока Пречица. Граница наставља десном притоком Пречица, потоком Тасичина јаруга ( граница 14 одељења), пењући се ка Крагујевачком путу. Мањи део 14 одељења издвојен је као енклава на десној страни потока Пречице ( још зван Степашиновачки поток), на месту званом Степашиновачка коса. Ова одељења припадају катастарској општини Рипањ. Граница наставља страном изнад Крагујевачког пута ( 15-19 одељења) на запад ка Београду до источне границе катастарске општине Пиносава. Део газдинске јединице ( 18 одељење) се спушта испод Авалског пута на месту званом Црвени брег и Тучинца низ Крстасти поток према Рипњу. Затим граница наставља ободом купе изнад Пиносаве, границом катастарске општине Бели поток, скрећући на север полулучно ( 20-21 одељење). Потом граница наставља изнад села Бели поток страном на севереоисток-исток. Граница се креће страном изнад пута Бели поток-Зуце, места звана Велико брдо, Каменац и Авалско брдо, до потока Врановац где избија на пут( 21-24 одељење). У 25 одељењу место звано Буковац граница од извора ( чесме) креће узбрдо на југоисток до близу гребена, а потом нагло ломећи на запад и југозапад, пратећи десну страну потока , притоке потока Врановац. Код чворне тачке 25 и 27 одељења , место звано Звечара, граница се спушта поступно ломећи на исток до потока Глађевца, који је и граница катастарске општине Бели поток и Зуце. Граница даље иде 28 одељењем преко потока косом на исток до пута Крагујевачки пут-Зуце. Граница наставља на исток левим краком потока Каменца ( 32 и део 30 одељења). Потом граница нагло ломи у потоку на југ, пењући се косом између шуме и ливаде до пута који је граница катастарске општине Зуце и Врчин. Граница наставља путем до ограде касарне. Од касарне спушта се оградом до потока, па преко до пута за Зуце( 31 одељење). Граница се наставља на југ асфвалтним путем према раскрсници Крагујевачки пут скретање за Зуце (28 одељење). Граница између државног и приватног поседа обележена је једном водоравном линијом. Унутрашње границе одељења обележене су са две паралелне линије дужине 10 cm и са тачкама које се догледају ( кругови 5cm). У години уређивања пре премера и издвајања извршено је обнављање спољних ( 62km) и унутрашњих ( 25km) граница. О ваљаности обележених граница пустоји и ваљани инспекциски записник , приложен у прилогу основе.

2

1.1.3. ПОВРШИНА

Укупна површина газдинске јединице износи 819,51 хектар . СТАЊЕ ПОВРШИНА ОПШТИНА Површина ha %ШУМА 740.21 90ШУМСКА КУЛТУРА 2.56 1УКУПНО ОБРАСЛО 742.77 91ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 6.81 1ЗЕМЉИШТЕ ЗА ОСТАЛЕ СВРХЕ 68.15 8НЕПЛОДНО 1.25 0ЗАУЗЕЋЕ 0.53 0УКУПНО НЕОБРАСЛО 76.74 9ОПШТИНА ВОЖДОВАЦ 819.51 100ТУЂЕ 23.10

Газдинска јединица подељена је на 32 одељење. Број одсека у газдинској јединици је 294 и

180 чистине. Просечно по одељењу има одсека 9 и 6 чистинa. Просечна величина износи 1,73 хектара.

Укупно је обрасло шумом 91 % површине. Необрасло земљиште учествује са 9% површине. Неплодно земљиште ( 1,25ha ) чине каменоломи који нису у функцији експлоатације камена. У земљиште за остале сврхе спадају путеви , трим стазе, далеководи , простор око историских споменика, разни објекти и ливаде које се користе у рекреативно -туристичке сврхе ( 8%). Шумског земљишта , односно земљишта за пошумљавање у газдинској јединици има 1%.

Можемо сматрати да је приказан однос између обраслих и необраслих површина оптималан. Ukupna povr{ina gazdinske jedinice iznosi 819,51 ha u dr`avnoj svojini. Gazdinska jedinica je teritorijalno raspro stire na jednoj op{tini, Вождовцу.

1.2. ИМОВИНСКО ПРАВНО СТАЊЕ 1.2.1. ДРЖАВНИ ПОСЕД Газдинска јединица је формирана од обраслих и необраслих површина у државном

власништву, на територији општина: Вождовац. Део површина је уписан као јавна својина а део као државна својина. Део површина је уписан као јавна својина Град Београд и градске општине Вождовац.

Укупна површина државног земљишта износи 819,51 ha. Законом о шумама, газдинска јединица је дата на управљање и коришћење Ш.Г."Београд", као делу Ј.П."Србијашуме". Уједно је Ј.П."Србијашуме" и управљач заштићеног природног добра "Авала".

Део површине некадашњи паркинг извршено је заузеће на површини од 53 ари, изградњом објекта уз саму границу шуме на више места . Предмети су у поступку. Детаљан положај сваке конкретне површине приказан је у исказу површина.

У односу на претходну основу, по Закону о враћању( реституцији), враћено је приватним лицима 15,54 хектара шума. Ova gazdinska jedinica je formirana od obraslih i neobraslih povr{ina u dr`avnoj svojini na teritoriji op{tine V o`dovac. Povr{ina je dobijena na osnovu katastarskih parcela, koje su po sebnim aktom, Zakonom o {umama, date na upravqawe i kori{}ewe [.G . "Beograd",[.U."Avala", kao delu J.P. "Srbija{ume".

1.2.2. ПРИВАТНИ ПОСЕД

Унутар газдинске јединице регистровано је 23,10 хектара приватног власништва као и других корисника као ЈВП“ Србијаводе“, Министарство одбране, ТУП“ Авала“, Град Београд и градске општине. Детаљан приказ дат у списку катастарских парцела.

3 1.2.3. СПИСАК КАТАСТАРСКИ ПАРЦЕЛА

КО КПБРПОВ.ДРЖА

ВНОПОВ.ТУЂЕ ВЛАСНИК-КОРИСНИК

БЕЛИ ПОТОК 1964/1 9 06 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ И ОПШ.ВОЖДОВАЦ

БЕЛИ ПОТОК 1964/1 76 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ И ОПШ.ВОЖДОВАЦ

БЕЛИ ПОТОК 1964/1 73 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ И ОПШ.ВОЖДОВАЦ

БЕЛИ ПОТОК 1964/1 36 РЕП .СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ И ОПШ.ВОЖДОВАЦ

БЕЛИ ПОТОК 1964/1 31 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ5 И ОПШ.ВОЖДОВАЦ

БЕЛИ ПОТОК 1964/1 31 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ 5 И ОПШ.ВОЖДОВАЦ

БЕЛИ ПОТОК 1964/1 179 23 17 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ И ОПШ.ВОЖДОВАЦ

БЕЛИ ПОТОК 1964/2 6 93 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ


БЕЛИ ПОТОК 1964/4 4 79 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ТУП АВАЛА ДО И ЈП СРБИЈАШУМЕ

БЕЛИ ПОТОК 1964/4 17 44 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ТУП АВАЛА ДО И ЈП СРБИЈАШУМЕ

БЕЛИ ПОТОК 1964/5 1 92 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ТУП АВАЛА ДО

БЕЛИ ПОТОК 1964/6 64 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ

БЕЛИ ПОТОК 1964/6 18 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ









БЕЛИ ПОТОК 1964/11 2 52 РЕП.СРБИЈА,КОР .:ЈП СРБИЈАШУМЕ И КСЕНИЈА

ВАСОВИЋ З.С .

БЕЛИ ПОТОК 1964/11 8 02 РЕП.СРБИЈА,КОР .:ЈП СРБИЈАШУМЕ И КСЕНИЈА

ВАСОВИЋ З.С .

БЕЛИ ПОТОК 1964/12 76 Р.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ И М.МАНДИЋ З:С:

БЕЛИ ПОТОК 1964/12 19 Р.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ И М.МАНДИЋ З:С:

БЕЛИ ПОТОК 1964/12 10 76 Р.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ И М.МАНДИЋ З:С:



БЕЛИ ПОТОК 1964/14 3 64 83 ЈАВНА СВОЈИНА - ГРАД БЕОГРАД



БЕЛИ ПОТОК 1964/16 104 37 99 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ

БЕЛИ ПОТОК 1964/17 2 51 РЕП .СРБИЈА,КОР.: РТС И ЈП ЕМ.ТЕХ.ВЕЗЕ З.С.

БЕЛИ ПОТОК 1964/17 5 РЕП .СРБИЈА,КОР.: РТС И ЈП ЕМ.ТЕХ.ВЕЗЕ З.С.





БЕЛИ ПОТОК 1964/17 46 РЕП .СРБИЈА,КОР.: РТС И ЈП ЕМ.ТЕХ.ВЕЗЕ З.С.

БЕЛИ ПОТОК 1964/17 1 44 30 РЕП .СРБИЈА,КОР.: РТС И ЈП ЕМ.ТЕХ.ВЕЗЕ З.С.

БЕЛИ ПОТОК 1964/18 3 46 РЕП.СРБИЈА,КОР .: ЈП ПТТ САОБРАЋАЈА "СРБИЈА"



БЕЛИ ПОТОК 1964/21 8 71 РЕП.СРБИЈА,КОР .: МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ 4



БЕЛИ ПОТОК 1964/21 8 71 РЕП.СРБИЈА,КОР . : МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ

БЕЛИ ПОТОК 1964/22 3 09 РЕП.СРБИЈА,КОР .: ГО ВОЖДОВАЦ

БЕЛИ ПОТОК 1964/23 2 47 РЕП .СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ

БЕЛИ ПОТОК 1964/23 49 РЕП .СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ








БЕЛИ ПОТОК 2237/1 3 56 44 РЕП .СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ



БЕЛИ ПОТОК 2251 12 37 ПРИВАТНА СВОЈИНА : ИЛИЋ (МИЛОВАН) ДРАГАН

БЕЛИ ПОТОК 2252 33 53 ПРИВАТНА СВОЈИНА : ИЛИЋ (МИЛОВАН) ДРАГАН

БЕЛИ ПОТОК 2253 12 23 ПРИВАТНА СВОЈИНА : РАДОВАНОВИЋ (МИХАИЛО)

ЖИВОЈИН

БЕЛИ ПОТОК 2254 32 57 РЕП.СРБИЈА,КОР.: 5 ПРИВАТНИК КОРИСНИКА

БЕЛИ ПОТОК 2255/1 49 58 ПРИВАТНА СВОЈИНА : МИЈАИЛОВИЋ (ДРАГОМИР)

СЛАВКА


СЛАВКА


СЛАВКА


СЛАВКА

БЕЛИ ПОТОК 2256/1 54 80 РЕП.СРБИЈА,КОР. :3 ПРИВАТНИК КОРИСНИКА


БЕЛИ ПОТОК 2257 83 28 РЕП .СРБИЈА,КОР.:ДИМИТРИЈЕВИЋ МИЛОСАВ И

ДРАГОСЛАВ

БЕЛИ ПОТОК 2258 16 12 РЕП .СРБИЈА,КОР.:ДИМИТРИЈЕВИЋ МИЛОСАВ И

ДРАГОСЛАВ






БЕЛИ ПОТОК 2260/1 95 15 РЕП.СРБИЈА,КОР .: ГО ВОЖДОВАЦ

БЕЛИ ПОТОК 2261 3 90 45 РЕП .СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ





БЕЛИ ПОТОК 2264 27 РЕП .СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ

БЕЛИ ПОТОК 2264 99 85 РЕП .СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ





5









БЕЛИ ПОТОК 2392/1 41 51 ЈАВНА СВОЈИНА - ГРАД БЕОГРАД

БЕЛИ ПОТОК 2393 1 63 30 РЕП .СРБИЈА,ПРАВО КОР.:ЈВП "СРБИЈАВОДЕ"

БЕЛИ ПОТОК 2394 14 21 РЕП.СРБИЈА,КОР .: ГО ВОЖДОВАЦ


БЕЛИ ПОТОК 2400/2 13 01 РЕП .СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ И ЖИВАНОВИЋ
















БЕЛИ ПОТОК 2470 37 РЕП .СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ


УКУПНО КО БЕЛИ ПОТОК 370 08 53 19 19 43 ПИНОСАВА 1402/336 63 РЕП .СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ

ПИНОСАВА 1402/336 74 РЕП .СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ

ПИНОСАВА 1402/336 53 РЕП .СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ

ПИНОСАВА 1402/336 15 90 36 РЕП .СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ

ПИНОСАВА 1494 43 21 РЕП .СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ

ПИНОСАВА 1495 30 РЕП .СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ


ПИНОСАВА 1511 5 63 РЕП.СРБИЈА,КОР .: ГО ВОЖДОВАЦ

ПИНОСАВА 1595/1 14 63 РЕП .СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ

ПИНОСАВА 1595/2 13 79 РЕП .СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ

ПИНОСАВА 1596/74 13 93 74 РЕП .СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ


ПИНОСАВА 1854 3 68 43 РЕП .СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ

УКУПНО КО ПИНОСАВА 35 10 71 5 63 РИПАЊ 59 1 25 48 РЕП .СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ

РИПАЊ 60 1 49 56 РЕП .СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ

РИПАЊ 61/1 74 60 09 РЕП .СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ



6







БЕЛИ ПОТОК 2267 1 96 55 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ

БЕЛИ ПОТОК 2268 33 24 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ

БЕЛИ ПОТОК 2392/1 41 51 ЈАВНА СВОЈИНА - ГРАД БЕОГРАД

БЕЛИ ПОТОК 2393 1 63 30 РЕП.СРБИЈА,ПРАВО КОР.:ЈВП "СРБИЈАВОДЕ"

БЕЛИ ПОТОК 2394 14 21 РЕП.СРБИЈА,КОР .: ГО ВОЖДОВАЦ


БЕЛИ ПОТОК 2400/2 13 01 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ И ЖИВАНОВИЋ ЈОРДАНБЕЛИ ПОТОК 2464/1 1 83 53 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ















БЕЛИ ПОТОК 2470 37 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ


УКУПНО КО БЕЛИ ПОТОК 370 08 53 19 19 43 ПИНОСАВА 1402/336 63 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ

ПИНОСАВА 1402/336 74 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ

ПИНОСАВА 1402/336 53 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ

ПИНОСАВА 1402/336 15 90 36 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ

ПИНОСАВА 1494 43 21 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ

ПИНОСАВА 1495 30 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ


ПИНОСАВА 1511 5 63 РЕП.СРБИЈА,КОР .: ГО ВОЖДОВАЦ

ПИНОСАВА 1595/1 14 63 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ

ПИНОСАВА 1595/2 13 79 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ

ПИНОСАВА 1596/74 13 93 74 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ


ПИНОСАВА 1854 3 68 43 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ

УКУПНО КО ПИНОСАВА 35 10 71 5 63 РИПАЊ 59 1 25 48 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ

РИПАЊ 60 1 49 56 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ

РИПАЊ 61/1 74 60 09 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ

7



РИПАЊ 63 75 09 РЕП .СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ


РИПАЊ 64/2 28 92 РЕП .СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ





РИПАЊ 102 1 50 11 РЕП .СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ




РИПАЊ 216/5 35 РЕП .СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ

РИПАЊ 216/5 34 РЕП .СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ



РИПАЊ 1249 56 РЕП .СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ





РИПАЊ 1250/3 14 30 ЈАВНА СВОЈИНА - РЕПУБЛИКА СРБИЈА

РИПАЊ 1251 11 РЕП .СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ


РИПАЊ 1252/1 1 07 РЕП .СРБИЈА,КОР.: ГО ВРАЧАР


РИПАЊ 1252/1 80 РЕП .СРБИЈА,КОР.: ГО ВРАЧАР

РИПАЊ 1252/1 49 РЕП .СРБИЈА,КОР.: ГО ВРАЧАР




РИПАЊ 1252/3 2 57 ЈАВНА СВОЈИНА - ГРАД БЕОГРАД

РИПАЊ 1252/3 11 ЈАВНА СВОЈИНА - ГРАД БЕОГРАД







РИПАЊ 1252/8 11 ЈАВНА СВОЈИНА - ГРАД БЕОГРАД








8



РИПАЊ 1253/7 12 36 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1253/8 34 82 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1253/9 7 09 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1253/10 32 34 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1253/11 28 87 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1253/12 2 74 93 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1253/13 33 23 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1253/16 5 85 РЕП.СРБИЈА,КОР .: МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕРИПАЊ 1254/1 47 25 52 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1254/2 10 31 30 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1254/3 1 25 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1254/3 5 00 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1254/3 21 60 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1254/4 1 60 90 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1254/5 49 72 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1254/6 10 15 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1254/7 2 01 12 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1254/11 13 50 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1254/12 15 71 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1254/13 9 03 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1254/13 7 61 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1254/14 4 29 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1254/15 3 68 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1254/16 3 47 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1254/18 28 92 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1254/22 57 72 РЕП.СРБИЈА, СВОЈИНА ДРЖАВНА РСРИПАЊ 1255 2 07 09 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1414/1 57 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1414/1 57 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1414/1 56 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1414/1 56 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1414/1 56 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1414/1 56 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1414/1 56 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1414/1 57 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1414/1 89 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1414/1 50 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1414/1 6 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1414/1 5 22 12 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1414/2 1199 ЈАВНА СВОЈИНА - ГРАД БЕОГРАДРИПАЊ 1414/2 21 ЈАВНА СВОЈИНА - ГРАД БЕОГРАДРИПАЊ 1414/3 56 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1414/3 56 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1414/3 56 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1414/3 56 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1414/3 10 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1414/3 50 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1414/3 6 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1414/3 2 35 83 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1414/3 5 00 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1414/4 76 37 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1414/4 27 36 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ

9



РИПАЊ 1414/4 27 36 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1414/6 9 94 ЈАВНА СВОЈИНА - ГРАД БЕОГРАД

РИПАЊ 1415/1 4 37 14 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ 60/64 И 4 Х 1/64

ПРИВ.СВОЈ.

РИПАЊ 1415/2 30 89 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ 120/128 И 8/128

ПРИВ.СВОЈ.

РИПАЊ 1415/3 8 08 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ 60/64 И 4 Х 1/64

ПРИВ.СВОЈ.


ПРИВ.СВОЈ.


ПРИВ.СВОЈ.РИПАЊ 1416/1 45 51 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1533/9 8 83 30 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ГО ВОЖДОВАЦРИПАЊ 1864 24 49 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕРИПАЊ 1933 56 ПРИВАТНА СВОЈИНА : СКАДРИЋ (РАЈКО) ДРАГОСЛАВРИПАЊ 1933 21 ПРИВАТНА СВОЈИНА : СКАДРИЋ (РАЈКО) ДРАГОСЛАВРИПАЊ 1933 5 00 ПРИВАТНА СВОЈИНА : СКАДРИЋ (РАЈКО) ДРАГОСЛАВРИПАЊ 1933 14 29 ПРИВАТНА СВОЈИНА : СКАДРИЋ (РАЈКО) ДРАГОСЛАВРИПАЊ 4145/1 59 79 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ГО ВОЖДОВАЦРИПАЊ 4145/2 7 89 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ГО ВОЖДОВАЦРИПАЊ 4146 11 85 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ГО ВОЖДОВАЦРИПАЊ 4154/9 83 88 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ГО ВОЖДОВАЦРИПАЊ 4154/10 60 45 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ГО ВОЖДОВАЦРИПАЊ 4154/12 1 14 44 РЕП.СРБИЈА, СВОЈИНА ДРЖАВНА РСРИПАЊ 4154/14 10 69 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ГО ВОЖДОВАЦРИПАЊ 9657/2 7 78 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ГРАД БЕОГРАД

УКУПНО КО РИПАЊ 334 86 65 2 74 30 ЗУЦЕ 148 19 54 ЈАВНА СВОЈИНА - ГРАД БЕОГРАДЗУЦЕ 180/1 13 61 РЕП.СРБИЈА,ПРАВО КОР.:ЈВП "СРБИЈАВОДЕ"ЗУЦЕ 1360/1 6 45 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1360/4 8 41 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1360/5 8 20 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1360/6 7 83 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1360/7 8 16 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1360/8 2 48 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1360/9 9 47 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1360/10 9 14 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1360/11 8 49 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1360/12 9 41 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1360/13 8 79 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1360/14 9 73 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1360/15 9 81 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1360/16 8 89 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1360/17 4 02 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1360/18 9 79 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1360/19 9 38 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1360/20 9 56 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1360/21 9 19 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1360/22 8 93 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1360/23 9 11 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1360/24 9 27 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ

10



ЗУЦЕ 1360/24 9 27 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1360/25 8 17 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1360/26 9 27 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1360/27 8 19 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1360/28 9 84 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1361/1 9 74 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1361/2 9 18 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1361/3 10 46 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1361/4 9 03 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1361/5 10 62 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1361/6 11 02 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1361/7 68 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1362 25 70 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1363 2 11 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1364/1 15 75 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ

ЗУЦЕ 1364/2 14 90 ПРИВАТНА СВОЈИНА : МИЛОВАНОВИЋ МИЛКА И

МИЛОСАВ

ЗУЦЕ 1364/3 14 07 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1364/4 45 66 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1364/4 1 56 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1364/5 11 88 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1365 1 82 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1366 15 47 ПРИВАТНА СВОЈИНА : ИЛИЋ (Ј) МИЛОЈКОЗУЦЕ 1367/1 31 27 ПРИВАТНА СВОЈИНА : ИЛИЋ (Ј) МИЛОЈКОЗУЦЕ 1367/2 23 36 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1367/3 4 21 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1367/4 22 81 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1367/5 16 28 ПРИВАТНА СВОЈИНА : ИЛИЋ (Ј) МИЛОЈКОЗУЦЕ 1367/6 3 46 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1368 15 50 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1369 12 09 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1370 1 13 88 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1372/1 16 87 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1372/2 17 79 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1373 48 70 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1380/1 11 13 07 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1380/2 76 19 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1380/3 48 26 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1380/6 1 06 71 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1381/3 41 92 30 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1381/4 10 55 62 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1381/5 5 13 64 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1381/6 1 21 61 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1381/7 81 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1381/7 5 00 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1381/7 2 71 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1381/8 21 69 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕЗУЦЕ 1986 8 81 РЕП.СРБИЈА,КОР.:ЈП СРБИЈАШУМЕ

УКУПНО КО ЗУЦЕ 79 44 35 1 11 07 УКУПНО ГЈ АВАЛА 819 50 24 23 10 43

11

2.0. ЕКОЛОШКА ОСНОВА ГАЗДОВАЊА 2.1. РЕЉЕФ И ГЕОМОРФОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Газдинска јединица“Авала“ налази се у побрђу северне Шумадије. Главни гребен (греда) који ореографски карактерише подручје Београда је Дедиње-Бањичка коса-Авала ( планина Авала)-Мојстова бара-Ковиона-Парцански вис-Космај, одакле се са гребена спушта на реку Саву и Дунав, односно у Панонску низију. Правац пружања овог гребена је S,SZ-J,JI. Газдинска јединица излази на главни гребен у пределу планине Авала, Шупље стене и Голубове греде. Греда истовремено представља и вододелницу Савског и Дунавског слива, прелазећи преко самог виса Авале. Од греде, вододелнице, пружају се косе , југозападно и западно према Топчидерској реци и источно, североисточно и северно према Завојничкој реци. Део газдинске јединице око виса и купе Авале одликује се стрмим и врло стрмим странама. Косе према Топчидерској реци су широке и благо нагнуте, а јаче стрме око корита потока. Косе према Завојничкој реци су благо нагнуте. Највиша тачка је на месту званом “ гроб Незнаном јунаку“, чија је надморска висина 506m (одељење 16), а најнижа у Топчидерској реци, поред пруге где износи 150m ( одељење 6).

2.2. ГЕОЛОШКА ПОДЛОГА И ТИПОВИ ЗЕМЉИШТА Голошка подлога са рељефом, климом и осталим факторима има пресудну улогу на еволуцију земљишта, као и хидрологију супстрата који је веома значајан за биљне заједнице. Геолошка подлога По својој геолошкој грађи, Авала је врло сложена, настала из магматских, седиментних и метаморфних стена. Једна од најстаријих стена сматра се серпетинит. Претпоставља се да је јурске старости. У газдинској јединици појављује се на јужним и источним падинама у сливу Топчидерске реке( 1-14 одељење) и у сливу Завојничке реке ( 27-32 одељења). Основна серпетинитска маса током еволуције претрпела је промене и то под дејством угљенокиселих вода и дејства хидротермалних сила уз депоновања дубинског материјала( са овом активношћу везује се појава живине руде на Авали).

По времену настанка седиментне стене су млађе у формације, које су заступљене као кречњаци , лапорци и пешчари.

Кречњаци доње креде настали у подножју Авале , а југозападно и западно, на подручју Рипња и Пиносаве, састоје се од кречњака са непромењеном кречњачком масом (21-22 одељење).

Лапорци су мање заступљени и прелазе у песковите лапорце. Претежно су распрострањени на југозападним и западним падинама Авале.

Пешчари су ситнозрни до средњезрни , а везиво им је најчешће силициско. Најзаступљенији су на источним падинама Авале. Најмлађе стене су метаморфне настале у периоду горње креде. Настале услед ерупција и продором магмаских стена кроз седиментне кречњаке , лапорце и пешчаре градећи "Авалски флиш". Сам врх Авале и северне падине изграђене су од претежно карбонатних седимената- кречњака( лапоровитих и песковитих). У њима се јављају жице зрнастог калцита. Током еруптивних процеса карбонатна материја прекристалисала се на појединим местима гда је кречњак прешао у полумермер и мермер сиве боје. Земљишта На површини газдинске јединице углавном је заступљена гајњача, у свом типичном или мање више измењеном облику. Гајњача представља климатогено земљиште, настало заједничким деловањем мале количине атмосферских падавина, годишњим распоредом падавина( сува лета), високим средњим годишњим температурама и влажним зимама са снежним покривачем.

12

По свом механичком саставу гајњаче су иловаста и песковито-иловаста земљишта, добро аерисана и дренирана, богата базама и минералним материјама. Захваљујући високим температурама убрзава се минерализација и не долази до стварања сировог хумуса, а велика биолошка активност доводи до разлагања простирке у току једне године. Производна могућност гајњаче је велика и погодна је за узгој шума и велики број дрвенастих и зељастих врста.

2.3. ХИДРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Главни гребен који се простире од Дедиња па све до Космаја уједно је и вододелница Савског и Дунавцког слива. Правац пружања греде је S,SZ –Ј,ЈI и у газдинској јединици пролази од Белог потока гребеном између 21 и 23 одељења до врха Авале, затим се спушта гребеном и делимично границом 26 и 29 одељења, да би наставио путем и гребеном кроз 29 између одсека ц и д излазећи на Крагујевачки пут. Вододелница даље наставља путем за Смрдан до Прњавора. Извори и потоци јужно и југозападно од вододелнице уливају се у Топчидерску реку а потом у Саву. Потоци који извиру на севернозападним , северним и источним странама газдинске јединице од вододелнице, увиру у Завојничку реку , која припада Дунавском сливу. Јачи потоци који увиру у Топчидерску реку су Смрдан поток , Пречице( Степашинов поток) Драгишица и Крстасти поток . Сливу Завојничке реке су Конопљиште , Врановац, Глађевац и Каменац. Потоци и извори су малог капацитета тако да често у сушним годинама изгубе површинску воду и цедећи се отичу у реке. Од познатијих извора на Авали су Сакинац (22 одељење), Римски бунар (12 одељење), Глађевац (27 одељење) и Врановац (25 одељење). 2.4. КЛИМА Ово подручје се одликује умерено- континенталном климом. Реон је под утицајем Средоземног мора и Атланског океана, а подреон је под утицајем хладног континенталног ваздуха из северних и североисточних делова Европе. Клима је један од најзначајнијих фактора који утичу на формирање биљних заједница. Опште особине климе за Београд су: Подаци Републичког хидрометеоролошког завода Србије за период 2001-2015. год. -средња максимална температура у три летња месеца је већа од 20° C, -средње трајање периода без мраза је 303 дана, -трајање сунчевог сјаја је 2025 часова, што има велики значај, -број дана са максималном температуром преко 30° C (25 дана), понекад температура достиже 40-42° C, -средња годишња количина падавина износи 730,8 mm. Годишње доба са највећом количином падавина је пролеће и лето, док је зима са најмање падавина. -значајна карактеристика овога реона је продор хладног, сувог и јаког ветра са југоистока и истока познатог по називу кошава. Температура Температура ваздуха је један од важнијих климатских фактора од које зависи опстанак живог света у једном крају. За опстанак шумских врста потребне су минималне количине топлоте, без којих се прекидју физиолошке функције биљака. За живот биљака у току вегетације веома важну улогу има појава позних пролећних и раних јесењих мразева. Средња месечна и средња годишња у ° C

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2,1 3,4 8,6 13,7 18,6 21,9 24,3 23,8 18,5 13,4 8,5 3,1

Средња Амплитуда Апсолутна темпаратура Апсолутна годишња годишња максимум минимум амплитуда

13,4 21,4 40,2 -21,0 61,2 13

Апсолутно минимална температура ваздуха се јавља најчешће у јануару и достиже до -21,0° C, док се апсолутно максимална температура јавља најчешће у јулу и достиже до 40,2° C.

Средњи дат. мраза Средња дужина Средњи број дана Првог у последњег Без мразног периода мраз Т. минимум јесен у пролеће <0,0° C

X IV 303 62,2 Средњи бр. дана T мах >30,0° C

почетак завршетак Трајање у данима 25 V IX 25

Средња месечна температура показује правилност у кретању са минималном у јануару а

максималном температуром у јулу. Годишње колебање температуре је велико и достиже у екстремним случајевима 61,2° C. Зиме су по правилу оштре и промењљиве. Рани мразеви се јављају у октобру, а касни мразеви крајем априла, што не би требало да има негативне последице на вегетацију. Падавине Средње месечне и годишње суме падавина у mm воденог талога I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII год. сум. пад.

55,9 49,7 56,9 51,4 73,4 86,4 66,1 60,9 66,0 55,9 48,9 52,1 730,8 На основу метеоролошких података минимум падавина има фебруар и новембар, а максимум падавина се јавља у мају и јуну. У току вегетационог периода (март- септембар) падне 461,1 mm што износи 63% од годишње количине падавина. Лети кише падају најчешће у поподневним часовима од 16-21 часа, а у пролеће од 15-17 часова. Падавине у виду града се најчешће јављају у априлу, мају и јуну, али се могу јавити у периоду април-септембар. Снежни покривач је веома промењљив из године у годину како у погледу дебљине тако и дужине трајања. Максимално варира од 5-70 cm, а дужина трајања до 42,7 дана.

Релативна влага за Београд износи 64%. Ветар За Београд су карактеристична два ветра, која се по правилу јављају у различита доба године. Кошава је југоисточни ветар, који преовлађује у зимским, пролећним и јесењим месецима. Он је најчешће сув и хладан ветар, обично дува са јаким ударима и достиже брзину од 18-40 km/h. На махове дува олујном брзином са ударима од 90-115 km/h. Нарочито је непогодан у вегетационом периоду када интезивно доводи до исушивања земљишта.

Западни и северозападни ветар претежно се јавља лети, по јачини је знатно слабији од кошаве, али такође доводи до исушивања земљишта.

2.5.ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ШУМСКИХ ЕКОСИСТЕМА Газдинска јединица "Авала", према вертикалној рашчлањености шумске вегетације припада II,

III и IV комлексу (појасу) типова шума. II Комплекс ксеротермофилних сладуново-церових и других типова шума . Чине га шуме најнижег, најтоплијег и најсувљег равничарског, брежуљкастог и брдског појаса, без утицаја подземних и плавних вода. Комплекс се даље рашчлањује на ценоеколошке групе типова:

21- Цено-еколошка група типова шума сладуна и цера(Quercion frainetto), на смеђим и лесивираним земљиштима.

14

Цено-еколошка група типова шума, даље се рашчлањује на групе еколошких јединица:

212- Типична шума сладуна и цера (Quercetum frainetto-cerris tipicum) на смеђим лесивираним земљиштима. Типична шума сладуна и цера представља климатогену заједницу највећег дела Србије на мањим нагибима до 600 метара надморске висине. Едификатори су сладун и цер, а јављају се и већи број других дрвенастих врста, претежно ксерофилних: Sorbus torminalis, Sorbus domestiqa,Fraxinus ornus,Tilia argentea, Pyrus pyraster, Cornus mas, Crataegus monogyna, Viburnum lantana, Rosa arvensis и др., а приземно Calamintha officinalis, Helleborus odorus,Veronica chamaedrys, Chamaecytisus capitatus, Galium pseudoaristatum, Danaa cornubiensis и др. III Комплекс ксеромезофилних китњакових и грабових типова шума. Цено-еколошка група типова шума 31- Шуме китњака и цера (Quercion petraeae-cerris) на различитим смеђим земљиштима. 32- Шуме граба(Carpinion betuli illyrico-moesiacum) на смеђим и лесивираним земљиштима. Група еколошких јединица: 313-Шуме китњака и цера (Quercetum petraeae- cerris) земљишта на лесу, силикатним стенама и кречњацима. Ове шуме су нешто ксеротермније од монодоминантних шума китњака, а мезофилније од шума чистог цера. Заузимају доњи појас китњакових шума до 600 надморске висине. Простиру се између климазоналне вегетације сладуна и цера и чистих китњакових шума. 321- Шуме китњака и граба (Querco-carpinetum moesiacum) на смеђим и лесивираним смеђим земљиштима. Шуме које се налазе на прелазу између шума сладуна и цера и чистих китњакових шума. Шуме се одликују флорним богаством. Од дрвенастих врста најзаступљенији су китњак, граб,бела липа, клен,дрен, а од приземне флоре обилује Rubus mirtus( купина), Galium schultesii, Aspeula odorata, Fastuca montana и друге. IV Комплекс мезофилних букових и буково-четинарских типова шума. Цено-еколошка група типова шума 41- Брдска шума букве ( Fagenion moesiacae submontanum) на еутеричним и киселим смеђим земљиштима. Група еколошких јединица 411- Брдска шума букве( Fagetum moesiacae submontanum) на еутеричним и киселим смеђим земљиштима. Букове шуме налазе се на доњој висинској граници букових шума, продирући на стрмим странама потока у појас храстових шума на северним и североисточним странама купе Авала. Букове шуме су претежно мешовите са грабом и липом, а ређе са китњаком. Поред поменутих врста дрвећа присутни су Acer campestre, A. Platanoides, A. Pseudoplatanus, Ulmus montana, Fraxsinus excelsior, Populus tremula, Sorbus torminalis, а од жбунастих врста и ниског дрвећа Cornus mas,Cornus sanguine, Sambucus nigra, Crataegus monogina, Rosa canina и Rubus hirtus. Спрат зељастих биљки граде мезофилне врсте Euphorbia amygdaloides, Poa nemoralis, Viola silvestris, Anemone nemorosa и друге.

Шуме Авале су у великом делу обликоване под антропогеним утицајем. По свом пореклу највећим делом су изданачке и претежно мешовите по садржају. Газдинска јединица се одликује великим флорним богаством аутохтоних и алохтоних врста.

15

3.0. ПРИВРЕДНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 3.1. ОПШТЕ ПРИВРЕДНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПОДРУЧЈА У КОМЕ СЕ НАЛАЗИ ГАЗДИНСКА ЈЕДИНИЦА

Газдинска јединица се налази на територији београдске општине Вождовац. Преглед укупних површина и броја становника по општинама, као и упоредни приказ

пољопривредног земљишта, укупно обраслог шумом и структуре запосленог становништва дат је у следећим табелама:

Назив општине

површина становништвоукуп.об. шум

укуп.пољ.пов.

Грађевинско и остала зем.

km2br ha ha ha

Вождовац 149 158213 2598 8717 3585

Извор података : попис 2011 год.

Укупно обрасло шумом 17,4%, а површина шуме по становнику 0,016 хектара.

Приказ запослених по делатностима:

Вождовац 45475 115 20 5572 676 442 5372

Трговина

Услуге смештај и исхрана

Саобаћај складишта и

везе

Финансиско посредов.

Послови некретнина изнамљив.

Државна управа и социјално осигурање

Образов.Здравств. и социјални

рад

7789 1504 2033 283 157 2449 3573 2951информисање

и комуникација

Пословање и

некретнин

Стручне и научне

институције

Администра

тивне и др. дел.

Уметност заб. и рек.

Оостале делатности

1334 157 4099 5481 623 988


Грађевинар

ствоУкупно

Пољоприв. шумарство

водопривреда и рибарство

Вађење руда и камена

Прерађив. инд.

Произ.ел. ен.гаса

Снабдевање водом и

управљање отпадним водама

Извор података : из Регистра запослених за 2015 годину. Подаци о структури запослених указује на потребе појединих општина и правац будућег

развоја .

ha лишћара четинара лишћара четинара

Вождовац 2589 14032 116.9 54.6

укупно m3

Посечена дрвна маса

тех.дрво m3


Површина обрасла шумом

Статистички подаци указују на скроман етат који ни приближно не може да задовољи потребе локалног становништва. Подаци из евиденција за 2016 год.

16

3.2.1. ЕКОНОМСКЕ И КУЛТУРНЕ ПРИЛИКЕ Газдинска јединица“Авала“ удаљена је 15 километара од центра Београда, територијално припада општини Вождовац. Некада су се становници подавалских села бавили повртарством , сточарством и воћарством, користећи близину Београда, своје производе пласирали на београдским пијацама. Развојем Београда као и индустриског града становништво се запошљавало и радило у многим индустриским погонима ( ИМР, Рекорд, ДМБ, Галеника, ИМТ,), а додатни приход остваривали од пољопривреде. Другом половином двадесетог века ничу многа викенд насеља око Авале. Развојем комуникација, електромреже, водовода и убрзањем темпа живота некада викенд насеља прерастају у места за становање. Одавно је Авала престављала београдско излтиште за задовољавање рекреативно-туристичких потреба становника Београда. Најзначајнији споменици су Незнаном јунаку подигнут 1938, споменик руским ветеранима подигнут 1964 године и споменик Васи Чарапићу. Треба поменути и симбол града Београда , Авалски торањ изграђен 1964 године, срушен у НАТО бомбардовању, а потом обновљен 2010 године. На Авали је подигнута прва планинарска кућа 1924 године ( Митровића дом). Препознајући природне и културне вредности Авале , Завод за заштиту природе је 2007 године прогласио купу Авале за “Предео изузетних одлика Авала“.

3.3. ОРГАНИЗАЦИОНА И МАТЕРИЈАЛНА ОПРЕМЉЕНОСТ ДРЖАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА КОЈЕ ГАЗДУЈЕ ШУМАМА Г.Ј.

Газдинском јединицом „Авала“ према организационој подељености Ј.П. „Србијашуме" газдује

Ш.Г. „Београд", просторно припадају Централној шумској области, Посавско-подунавског шумском подручју. Организационо, газдинска јединица припада шумама којима газдује шумска управа „Авала“.

У склопу шумске управе „Авала“ налази се шест газдинских јединица: „Авала“, „Кошутњак“, „Степин луг“, „Грочанска ада“, „Макиш- део Аде Циганлије- шуме уз аутопут“ и „Трешња“. Према просторном положају шуме су подељене организационо на три ревира, који су даље према просторном положају и величини подељени на реоне.

У шумској управи запослена су четири инжињера шумарства (шеф шумске управе и три ревирна инжињера). Са средњом стручном спремом запослено је осам шумарских техничара.

На пословима у шумарству запослена су четири квалификована радника и један полуквалификовани. Административне послове обавља административни радник са средњом стручном спремом, а послове транспорта два квалификована возача. Послове ловочуварске службе обавља један ловочувар са средњом шумарском школом. Послове рибочуварске службе обавља један рибочувар. Од механизације и транспортних средстава шумска управа поседује трактор ИМТ 577, два теренска возила (лада Нива), једно теретно возило и два путничка аутомобила. Поред управне зграде са пратећим објектима, на простору шумске управе налазе се две лугарнице и једна ловачка кућа.

3.4.ОТВОРЕНОСТ ШУМСКОГ КОМПЛЕКСА САОБРАЋАНИЦАМА

За правилно и благовремено газдовање шумама неопходна је и развијена путна мрежа, која ће омогућити да се радови на гајењу , коришћењу и заштити шума, могу извршити у правом тренутку са што мањом транспортном дистанцом. Пошто Авала представља врло значајну рекреативно-туристичку површину за Београд, спољна и унутрашња отвореност је врло значајна. Газдинска јединица је у непосредној близини града , окружена улицама које повезују београдска насеља некада села Пиносава , Бели поток, Зуце и Рипањ. Сва та насеља су повезана улицама за центар Београда и аутопутем и Ибарском магистралом за целу Србију. Оптимална отвореност шума за Посавско- подунавско шумско подручје износи 15 m/ha. Стварна отвореност газдинске јединице од 34,04m/ha је далеко изнад оптималне.

17

KOПрипаднос

т мрежиВласн. Назив путног правца

Дужина пута

Одељење-одсек

(кат.пар.)

Предвиђен саобраћај

km

Бели поток јавни ЈП Авалски пут 8.000

15(3,4); 16(6); 17(44);

19(6,7,8); 20(4) 22(6,10) 23(4,5,6)

24(18,19,20)

камионски

Зуце шумски СШ Пут кроз расадник Зуце 0.974 32(2) тракторски

Зуце шумски СШ Пут за језерце 1.107 30(1) тракторски

Бели поток шумски СШ Стари пут за Чарапића брест 2.42929(7); 25(3);

24(1)тракторски

Бели поток шумски СШ Жеграп насеље-ливаде 1.026 29(5) тракторски

Бели поток шумски СШ Жеграп насеље-војска 2.20029(2); 17(2);


Бели поток шумски СШ Смртна кривина-Жеграп 0.614 29(6) тракторски

Бели поток шумски СШПут за споменик Руских

ветерана1.000

15(2); 19(3); 20(9)

тракторски

Бели поток шумски СШ Бициклистичка стаза 2.20021(51); 23(3);


Бели поток шумски СШ Пут за Сакинац 0.850 21(6) тракторски

Бели поток шумски СШ Пут за торањ 0.500 23(1) тракторски

Бели поток шумски СШ Стаза здравља 1.400 26(3,4) тракторски

Бели поток шумски СШ Авалски торањ-Сакинац 1.350 22(1,4);206(2) тракторски

Бели поток шумски СШ Шумски пут за Брест 1.100 24(10) тракторски

Рипањ шумски СШ Авалски пут-Степашинац 1.350 10(2); 9(3) тракторски

Рипањ шумски СШ Пут за Краљеву чесму 1.000 12(3); 13(1) тракторски

Рипањ јавни ЈП Авалски путњ-Шупља стена 0.300 9(4) камионски

Укупно 27.400

Укупно стање саобраћајница: Укупна дужина асфалтних путева у газдинској јединици износи 8.8km. Дужина шумских меких и тврдих путева износи 19,08km. Укупна дужина путева у газдинској јединици износи 27,88 km. Отвореност од 34,04m/ha. је више него добра , тако да потребе за изградњом нових путева нема. Сваком одељењу се може прићи. Шумски путеви излазе на асфалт или су повезани са локалним путевима. Поред наведених путева има и доста шумских краћих или попречних путева. У одељењима има безброј уређених и неуређених стаза које се користе за шетњу и активну рекреацију. Постојећу отвореност можемо прихватити као оптималну , тако да непостоји потреба за даљом изградњом нових. Неопходно је одржавање постојећих.

18

Власни

штвоНазив путног правца

Дужина пута

Ширина планума

Максималн

и успони и падови

Предвиђен саобраћај

Врста подлоге

km m %

ЈП Авалски пут 8.000 7 6 камионски асфалтни

СШ Пут кроз расадник Зуце 0.974 3 3 тракторски меки СШ Пут за језерце 1.107 3 4 тракторски меки

СШ Стари пут за Чарапића брест 2.429 3 7 тракторски меки СШ Жеграп насеље-ливаде 1.026 3 7 тракторски меки СШ Жеграп насеље-војска 2.200 3 5 тракторски меки

СШ Смртна кривина-Жеграп 0.614 3 7 тракторски меки СШ Пут за споменик Руских ветерана 1.000 3 3 тракторски меки СШ Бициклистичка стаза 2.200 3 0 тракторски меки

СШ Пут за Сакинац 0.850 3 3 тракторски меки

СШ Пут за торањ 0.500 3 7 тракторски меки земљаниСШ Стаза здравља 1.400 3 5 тракторски меки

СШ Авалски торањ-Сакинац 1.350 3 7 тракторски меки СШ Шумски пут за Брест 1.100 3 5 тракторски меки

СШ Авалски пут-Степашинац 1.350 3 5 тракторски меки

СШ Пут за Краљеву чесму 1.000 3 5 тракторски меки земљани

ЈП Авалски путњ-Шупља стена 0.300 6 0 камионски асфалтни

Укупно 27.400 Поред узлазно , силазног пута за врх Авале асфартирани су и пут за Шупљу стену и део старог пута за Чарапића брест. Укупна дужина асфатних путева је 8,8 километара. Ширина планума јавних путева је већином 3 метара осим асфатних путева ширине 7 и 6 метара. Максимални нагиб је до 7%. Јавни путеви су асфалтирани са урађеним одводним каналом и пропустима. Брига о асфатним путевима је у надлежности ЈК Београд. Тракторски путеви су ширине планума 3 метра . Стање путева и пропуста је добро а бригу о њима води шумско газдинство Београд““. Максимални нагиб је до 7% тако да су путеви врло приступачни и лаки за коришћење и одржавање. Поред тога што се користе за потребе шумарства путеви се обилно користи за рекреацију. Карта путева је дата са осталим тематским картама.

3.5. ДОСАДАШЊИ ЗАХТЕВИ ПРЕМА ШУМАМА И ДОСАДАШЊИ НАЧИН КОРИШЋЕЊА ШУМСКИХ РЕСУРСА

Одувек су шуме Авале имале посебну намену . Њена производна намена је увек била споредна, док су њени културни, историски и рекреативно-туристички потенцијали били приоритетни.

3.6. МОГУЋНОСТ ПЛАСМАНА ШУМСКИХ ПРОИЗВОДА Сам положај, велика концентрација становништва , одредило је велику потребу за

дрветом.Огревно дрво се продаје локалном становништву и градским синдикатима. Учешће техничког дрвета је незнатно добијено већином из санитарних прореда.

Потребе Београда су далеко од производних могућности београдских шума тако да проблем пласмана дрвних производа нема.

19

4.0.ФУНКЦИЈА ШУМА 4.1.ОСНОВНЕ ПОСТАВКЕ И КРИТЕРИЈУМИ ПРИ ПРОСТОРНОМ ФУНКЦИОНАЛНОМ РЕОНИРАЊУ ШУМА И ШУМСКИХ СТАНИШТА У ГАЗДИНСКОЈ ЈЕДИНИЦИ Да би се сагледао и проценио значај газдинске јединице и њене функције у обезбеђењу

бројних потреба становника Београда, потребно је утврдити следеће критеријуме: - општи положај шуме у простору, - конкретне потребе становништва у односу на шуму, - особеност шумског комплекса, - постојеће планове и студије друштвеног и привредног живота, Конкретна потреба становништва у односу на шуму су дефинисани различитим садржајима, заштита становништва и имовине од поплава, потреба за огревом, лов и риболов, одмор и рекреацију Општи положај шума у простору је дефинисан административним границама града, као и

положај у односу на саобраћајну повезаност шумског комплекса са корисницима тог простора. Особеноси шумског комплекса су дефинисани особинама станишта састојина, стањем флоре и

фауне и дефинисане намене шума. Постојећи планови и студије ( Предео изузетних одлика“Авала“) друштвеног и привредног развоја указују на садашње и будуће потребе друштва у односу на шуму, као и усмеравању циљева будућег газдовања у ОГШ.

4.2. ФУНКЦИЈА ШУМА И НАМЕНА ПОВРШИНА У ГАЗДИНСКОЈ ЈЕДИНИЦИ

Полазећи од садашњег стања , сагледавања потреба унапређења шумских екосистема у циљу очувања и заштите животне средине, као и опште корисне функције за потребе становника Београда, града којег карактерише индустријализација,развој саобраћаја, пораст броја становника, потребно је довођење шума у њихово функционално стање.

На основу положаја газдинске јединице у простору произилазе следеће функције: 1.заштита природе ( Предео изузетних одлика " Авала", режим I II и III степена

заштите) 2.заштита земљишта 3. рекреативно-туристичка, 4.образовно-научна

5. здравствена, 6. производна. Према глобалној намени ова газдинска јединица је сврстана: 20- предео изузетних одлика 12-шуме са приоритетном заштитном функцијом 13-шуме намењене рекреацији и општим културним и образовно-васпитним функцијама

Основне намене газдинске јединице су: 81,82,83 – Предео изузетних одлика, првог, другог и трећег степена заштите 26- Заштита земљишта 73 – Рекреативно-туристичка центар

20

4.3. ГАЗДИНСКЕ КЛАСЕ Газдинска класа:81.354.411.-Висока шума букве,граба и липе на киселим смеђим и другим

земљиштима Газдинска класа:82.173.321.-Висока шума граба,китњака,цера и липе на смеђим и лесивирано

смеђим земљиштима Газдинска класа:83.174.411.-Висока шума граба, букве и липе на киселим смеђим и другим

земљиштима Газдинска класа:82.284.411.-Висока шума липе, граба и букве на киселим смеђим и другим

земљиштима Газдинска класа:82.302.313.-Висока шума китњака,цера и граба на земљиштима на

лесу,силикатним стенама и кречњацима Газдинска класа:82.354.411.-Висока шума букве,граба и липе на киселим смеђим и другим

земљиштима Газдинска класа:83.193.212.-Висока шума цера, китњака, сладуна, медунца и граба на смеђим

и лесивираним земљиштима Газдинска класа:83.269.212.-Висока шума ОТЛ на смеђим и лесивираним земљиштима Газдинска класа:83.193.313.-Висока шума цера, китњака, сладуна, медунца и граба на

земљиштима на лесу,силикатним стенама и кречњацима Газдинска класа:83.284.411.-Висока шума липе, граба и букве на киселим смеђим и другим

земљиштима Газдинска класа:83.302.313.-Висока шума китњака, цера и граба на земљиштима на

лесу,силикатним стенама и кречњацима Газдинска класа:83.303.313.-Висока шума китњака, граба и липеа на земљиштима на

лесу,силикатним стенама и кречњацима Газдинска класа:83.303.321.- Висока шума китњака, граба и липе на смеђим и лесивирано

смеђим земљиштима Газдинска класа:83.332.411.-Висока мешовита шума белог јасена на киселим смеђим и другим

земљиштима Газдинска класа:83.354.411.-Висока шума букве,граба и липе на киселим смеђим и другим

земљиштима Газдинска класа:26.176.212.-Изданачка мешовита шума граба на смеђим и лесивираним

земљиштима Газдинска класа:26.195.212.-Изданачка шума цера на смеђим и лесивираним земљиштима Газдинска класа:26.196.212.-Изданачка мешовита шума цера на смеђим и лесивираним

земљиштима Газдинска класа: 73.215.212.-Изданачка мешовита шума сладуна на смеђим и лесивираним

земљиштима Газдинска класа:26.270.212.- Изданачка шума ОТЛ на смеђим и лесивираним земљиштима Газдинска класа:26.325.212.-Изданачка шума багрема на смеђим и лесивираним земљиштима Газдинска класа:26.326.212.-Изданачка мешовита шума багрема на смеђим и лесивираним

земљиштима Газдинска класа:26.287.212.-Изданачка шума липе на смеђим и лесивираним земљиштима Газдинска класа:26.288.212.-Изданачка мешовита шума липе на смеђим и лесивираним

земљиштима Газдинска класа:73.196.212.-Изданачка мешовита шума цера на смеђим и лесивираним

земљиштима Газдинска класа:73.270.212.- Изданачка шума ОТЛ на смеђим и лесивираним земљиштима Газдинска класа:73.325.212.-Изданачка шума багрема на смеђим и лесивираним земљиштима Газдинска класа:73.326.212.-Изданачка мешовита шума багрема на смеђим и лесивираним

земљиштима

21

Газдинска класа:82.196.212.-Изданачка мешовита шума цера на смеђим и лесивираним земљиштима

Газдинска класа:82.288.321.-Изданачка мешовита шума липе на смеђим и лесивирано смеђим земљиштима

Газдинска класа:82.288.313.- Изданачка мешовита шума липе на земљиштима на лесу,силикатним стенама и кречњацима

Газдинска класа:83.307.321.- Изданачка мешовита шума китњака на смеђим и лесивирано смеђим земљиштима

Газдинска класа:82.307.313.-Изданачка мешовита шума китњака на земљиштима на лесу,силикатним стенама и кречњацима

Газдинска класа:83.196.212.-Изданачка мешовита шума цера на смеђим и лесивираним земљиштима

Газдинска класа:83.215.212.-Изданачка мешовита шума сладуна на смеђим и лесивираним земљиштима

Газдинска класа:83.270.212.- Изданачка шума ОТЛ на смеђим и лесивираним земљиштима Газдинска класа:82.270.313.-Изданачка шума ОТЛ на земљиштима на лесу,силикатним

стенама и кречњацима Газдинска класа:83.288.321.-Изданачка мешовита шума липе на смеђим и лесивирано смеђим

земљиштима Газдинска класа:83.307.313.-Изданачка мешовита шума китњака на земљиштима на

лесу,силикатним стенама и кречњацима Газдинска класа:83.307.321.-Изданачка мешовита шума китњака на смеђим и лесивирано

смеђим земљиштима Газдинска класа:83.307.411.-Изданачка мешовита шума китњака на смеђим и лесивирано

смеђим земљиштима Газдинска класа:83.325.212.-Изданачка шума багрема на смеђим и лесивираним земљиштима Газдинска класа:83.361.411.-Изданачка мешовита шума букве на киселим смеђим и другим

земљиштима Газдинска класа:26.456.212.-Вештачки подигнута мешовита састојина пољског јасена на

смеђим и лесивираним земљиштима Газдинска класа:26.457.212.-Вештачки подигнута састојина лужњака на смеђим и

лесивираним земљиштима Газдинска класа:26.458.212.-Вештачки подигнута мешовита састојина лужњака на смеђим и

лесивираним земљиштима Газдинска класа:26.459.212.-Вештачки подигнута састојина цера на смеђим и лесивираним

земљиштима Газдинска класа:26.460.212.-Вештачки подигнута мешовита састојина цера на смеђим и

лесивираним земљиштима Газдинска класа:17.465.313.-Вештачки подигнута састојина китњака на земљиштима на

лесу,силикатним стенама и кречњацима Газдинска класа:26.469.212.-Вештачки подигнута састојина ОТЛ на смеђим и лесивираним

земљиштима Газдинска класа:26.475.212.-Вештачки подигнута састојина црног бора на смеђим и

лесивираним земљиштима Газдинска класа:26.476.212.-Вештачки подигнута мешовита састојина црног бора на смеђим и

лесивираним земљиштима Газдинска класа:26.479.212.-Вештачки подигнута састојина осталих четинара на смеђим и

лесивираним земљиштима Газдинска класа:26.482.212.-Вештачки подигнута девастирана састојина четинара на смеђим

и лесивираним земљиштима

22

Газдинска класа:73.459.212.-Вештачки подигнута састојина цера на смеђим и лесивираним земљиштима

Газдинска класа:73.460.212.-Вештачки подигнута мешовита састојина цера на смеђим и лесивираним земљиштима

Газдинска класа:73.469.212.-Вештачки подигнута састојина ОТЛ на смеђим и лесивираним земљиштима

Газдинска класа:73.475.212.-Вештачки подигнута састојина црног бора на смеђим и лесивираним земљиштима

Газдинска класа:73.476.212.-Вештачки подигнута мешовита састојина црног бора на смеђим и лесивираним земљиштима

Газдинска класа:73.479.212.-Вештачки подигнута састојина осталих четинара на смеђим и лесивираним земљиштима

Газдинска класа:82.475.313.-Вештачки подигнута састојина црног бора на земљиштима на лесу,силикатним стенама и кречњацима


Газдинска класа:82.479.212.-Вештачки подигнута састојина осталих четинара на смеђим и лесивираним земљиштима

Газдинска класа:83.457.212.- Вештачки подигнута састојина лужњака на смеђим и лесивираним земљиштима

Газдинска класа:83.458.212.-Вештачки подигнута мешовита састојина лужњака на смеђим и лесивираним земљиштима

Газдинска класа:83.459.212.-Вештачки подигнута састојина цера на смеђим и лесивираним земљиштима

Газдинска класа:83.460.212.-Вештачки подигнута мешовита састојина цера на смеђим и лесивираним земљиштима

Газдинска класа:83.466.313.-Вештачки подигнута мешовита састојина китњака на земљиштима на лесу,силикатним стенама и кречњацима

Газдинска класа:83.469.212.-Вештачки подигнута састојина ОТЛ на смеђим и лесивираним земљиштима

Газдинска класа:83.469.321.- Вештачки подигнута састојина ОТЛ на смеђим и лесивирано смеђим земљиштима

Газдинска класа:83.475.212.-Вештачки подигнута састојина црног бора на смеђим и лесивираним земљиштима


Газдинска класа:83.476.321.- Вештачки подигнута мешовита састојина црног бора на смеђим и лесивирано смеђим земљиштима

Газдинска класа:83.479.212. -Вештачки подигнута састојина осталих четинара на смеђим и лесивираним земљиштима

Газдинска класа:83.385.212.-Девастирана шума борова на смеђим и лесивираним земљиштима Газдинска класа:83.479.313.-Вештачки подигнута састојина осталих четинара на земљиштима

на лесу,силикатним стенама и кречњацима

23

5.0. СТАЊЕ ШУМА И ШУМСКИХ СТАНИШТА 5.1. СТАЊЕ ШУМА ПО НАМЕНИ Глобална намена

ha % m3 m3/ha % m3 m3/ha %прир %12 364.08 49 65864 181 45 1716.4 4.7 2.6 5013 35.85 5 7974 222 5 161.1 4.5 2.0 520 342.84 46 73409 214 50 1575.9 4.6 2.1 46

Укупно ГЈ 742.77 100 147247 198 100 3453.4 4.6 2.3 100

НаменаУкупна површина Укупна запремина Укупан прираст

20- предео изузетних одлика 12-шуме са приоритетном заштитном функцијом 13-шуме намењене рекреацији и општим културним и образовно-васпитним функцијама По глобалној намени највећи део шума газдинске јединице је заштићен као шуме са приоритетно заштитном функцијом (49%), мањи део, предео изузетних одлика (46%) и шуме намењене рекреацији и општим културним и образовно-васпитним функцијама(5%).

Основна намена

ha % m3 m3/ha % m3 m3/ha %прир %17 0.50 0 115 230 0 2.9 5.9 2.6 026 364.08 48 65864 181 45 1716.4 4.7 2.6 5073 35.85 5 7974 222 5 161.1 4.5 2.0 581 8.06 1 2374 294 2 40.9 5.1 1.7 182 101.59 14 24352 240 17 504.3 5.0 2.1 1583 232.69 31 46569 200 32 1027.8 4.4 2.2 30

Укупно ГЈ 742.77 100 147247 198 100 3453.4 4.6 2.3 100

НаменаУкупна површина Укупна запремина Укупан прираст

Шуме ове газдинске јединице имају шест основних намена.

17 – Семенска састојина 26 – Заштита земљишта од ерозије 73 – Рекреативно-туристички центар 81 – Заштићено подручје - I степена заштите 82 – Заштићено подручје - II степена заштите 83 – Заштићено подручје - III степена заштите

Најзаступљенија основна намена у шумама газдинске јединице је заштита земљишта од ерозије на повшини од 364,08 ha , запремином од 65863,7m3 и прирастом од 1716,4 m3/ha. Део шума , купа Авале , спада у заштићено природно добро , првог, другог и трећег степена заштите као предео изузетних . Шумама око заштићеног природног добра одређена је рекреативно-туристичка намена. Површина шума намене 73 износи 35,85 ha са запремином од 7974 m3 и прирастом од 161,1 m3/ha.

У самој газдинској јединици налази се један одсек првог степена заштите на површини од 8,06 хектара и један семенски објекат , састојина храста китњака на површини од 0,50 хектара.

24

5 . 2 . СТАЊЕ ШУМА ПО ГАЗДИНСКИМ КЛАСАМА Рекапитулација по намени за газдинску јединицу Намена : 17

Газдинска

класаPha P % V m3 V % V/Ha ZV m3 ZV % ZV/Ha

проц. прирас.

Високе

Изданачке

17465313 0.50 100 115 100 230 2.9 100 5.9 2.6Вештачки под. 0.50 100 115 100 230 2.9 100 5.9 2.6Укупно 0.50 100 115 100 230 2.9 100 5.9 2.6 У газдинској јединици Авала издвојена је вештачки подигнута састојина китњака на површини од 0,50 хектара. Због све лошијег стања изданачких шума китњака, осећа се све већа потреба за обнављањем , а самим тим за производњом семена и садница. Честе су временске непогоде, као што је и олујни ветар који је 2016 године захватио купу Авале на површини од 200 хектара.

Намена : 26

Газдинска класа

Pha P % V m3 V % V/Ha ZV m3 ZV % ZV/Haпроц. прирас.

26176212 14.51 4 2605 4 180 63.6 4 4.4 2.426195212 40.10 11 9457 14 236 241.8 14 6.0 2.626196212 108.55 30 26908 41 248 684.9 40 6.3 2.526270212 20.85 6 1493 2 72 50.5 3 2.4 3.426287212 2.45 1 92 0 38 1.9 0 0.8 2.126288212 0.61 0 0 0 0 0.0 0 0.0

26325212 10.35 3 1161 2 112 53.0 3 5.1 4.626326212 74.43 20 5350 8 72 223.3 13 3.0 4.2

Изданачке 271.85 75 47067 71 173 1318.9 77 4.9 2.826456212 0.73 0 139 0 191 2.8 0 3.8 2.026457212 26.37 7 5863 9 222 138.6 8 5.3 2.426458212 21.11 6 4334 7 205 98.3 6 4.7 2.326459212 0.52 0 153 0 294 4.0 0 7.6 2.626460212 1.59 0 483 1 304 11.0 1 6.9 2.326469212 10.88 3 1789 3 143 40.9 2 3.3 2.326475212 3.72 1 812 1 218 11.6 1 3.1 1.426476212 14.05 4 1347 2 96 31.1 2 2.2 2.326482212 1.06 0 127 0 120 1.8 0 1.7 1.426479212 12.20 3 3750 6 292 57.4 3 4.5 1.5

Вештачки под.... 92.23 25 18797 29 204 397.5 23 4.3 2.1Свега нам. 26 364.08 100 65864 100 181 1716.4 100 4.7 2.6 У наменској целини 26, шуме чија је основна намена заштита земљишта од ерозије најзаступљенија газдинска класа је изданачка мешовита шума цера , која учествује са 30% по површини, 41% по запремини и 40% прирасту.

Друга је изданачка мешовита шума багрема која учествује са 21% по површини, 8% по запремини и 13% по прирасту.

Чиста изданачка шума цера је трећа по величини и учествује са 11% површине, 14% запремине и 14% прирасата.

Осталих 15 газдинских класа ове наменске целине су заступљене у малом проценту испод 10% и њихов утицај је релативно мали.

25

Намена : 73


Pha P % V m3 V % V/Ha ZV m3 ZV % ZV/Haпроц.

прирас.73196212 11.45 32 3152 40 275 70.5 44 6.2 2.273215212 1.13 3 160 2 141 3.5 2 3.1 2.273270212 0.15 0 7 0 44 0.2 0 1.5 3.373325212 0.65 2 19 0 30 1.2 1 1.8 6.073326212 3.43 10 272 3 79 9.7 6 2.8 3.6

Изданачке 16.81 47 3610 45 215 85.1 53 5.1 2.473459212 1.61 4 445 6 276 10.5 7 6.5 2.473460212 1.52 4 276 3 181 6.5 4 4.3 2.473469212 3.33 9 165 2 41 4.0 2 1.0 2.473475212 5.1 14 1279 16 251 19.8 12 3.9 1.573476212 1.11 3 221 3 199 4.7 3 4.3 2.173479212 6.37 18 1979 25 311 30.5 19 4.8 1.5

Вештачки под.... 19.04 53 4364 55 229 76.0 47 4.0 1.7Свега нам. 73. 73. 73. 73 35.85 100 7974 100 222 161.1 100 4.5 2.0

У наменској целини 73, су шуме које се претежно користе у рекреативно-туристичке сврхе, шуме уз регионални пут Београд-Крагујевац ( стари Крагујевачки пут) . Најзаступљеније су изданачке мешовите шуме цера . По површини учествују са 32%, запремини са 40% и прирастом од 44%. Друга по величини је газдинска класа вештачки подигнута састојина црнога бора, која учествује по површини са 14%, запремини са 16% и прирастом са 12%.

Присуство четинара је пожељно у шумама које су намењене за рекреацију и туризам јер чине шуме атрактивнијим поготово у зимском периоду.

Присуство 11 газдинских класа на релативно малом простору указује на разноликост шума и присуство великог броја врста. Овакав однос је врло пожељан у овој намени.

Намена : 81



прирас.81354411 8.06 100 2374 100 294 40.9 100 5.1 1.7

Високе 8.06 100 2374 100 294 40.9 100 5.1 1.7Изданачке

Вештачки под.Укупно 8.06 100 2374 100 294 40.9 100 5.1 1.7

У газдинској јединици Авала издвојена је састојина букве , граба и липе на површини од 8,06 хектара и налази се у првом степену заштите. Састојина ће нам послужити за праћење природних процеса и њиховог утицаја на шуму без антрополошког утицаја.

Таквих састојина је мало на подручју Београда, зато је њен значај изузетно велик. Намена : 82



прирас.82173321 1.61 2 311 1 193 5.5 1 3.4 1.882193313 7.57 7 1915 8 253 42.2 8 5.6 2.282284411 1.59 2 527 2 331 9.6 2 6.0 1.882302313 2.18 2 497 2 228 10.3 2 4.7 2.182303313 20.23 20 4716 19 233 98.3 19 4.9 2.182354411 14.80 15 4746 19 321 82.9 16 5.6 1.7

Високе 47.98 47 12712 52 265 248.8 49 5.2 2.0 26



прирас.82196212 25.31 25 5181 21 205 120.4 24 4.8 2.382288313 1.00 1 259 1 259 5.4 1 5.4 2.182288321 3.88 4 1077 4 278 19.2 4 5.0 1.882307313 19.53 19 4492 18 230 94.5 19 4.8 2.182307321 2.48 2 399 2 132 9.5 2 3.5 2.4

Изданачке 52.20 51 11408 47 219 248.9 49 4.8 2.282475313 0.25 0 61 0 244 0.8 0 3.1 1.382476212 0.68 1 112 0 165 3.1 1 4.5 2.782479212 0.48 0 58 0 122 2.7 1 5.6 4.6

Вештачки под. 1.41 1 232 1 164 6.5 1 4.6 2.8Свега нам. 82 101.59 100 24352 100 240 504.3 100 5.0 2.1 У оквиру споменика природе издвојен је други степен заштите на површини од 101,59 хектара. Најзаступљенија је газдиска класа изданачке мешовитее шуме цера која учествује са 25% по површини, 21% по запремини и 24% по прирасту.

Друга по величиниј је висока шума китњака, граба и липе која учествујеса 20% по површини, 19% по запремини и 19% по прирасту.

Трећа по величини је изданачка мешовита шума китњака на киселим смеђим и другим земљиштима са 19% по површини,18% по запремини и 19% по прирасту.

Четврта по значају је висока шума букве, граба и липе која учествује са 15% по површини,19% по запремини и 16% по прирасту.

Осталих десет газдинских класа су мање заступљене, испод 10% појединачно. Намена : 83



прирас.83174411 0.39 0 113 0 290 1.8 0 4.6 1.683193212 0.31 0 30 0 98 0.7 0 2.2 2.283269212 0.28 0 0 0 0 0.0 0 0.0 #DIV/0!83284411 20.06 9 5688 12 284 92.6 9 4.7 1.683302313 1.36 1 171 0 126 3.2 0 2.4 1.983303313 22.54 10 4036 9 179 84.0 8 3.7 2.183303321 13.46 6 2522 5 226 47.8 5 3.8 1.983332411 3.75 2 1162 2 310 22.9 2 6.1 2.083354411 5.44 2 1477 3 272 25.5 2 4.7 1.7

Високе 67.59 29 15201 33 225 278.5 27 4.1 1.883196212 9.05 4 1948 4 222 60.6 6 6.5 3.183215212 3.03 1 646 1 213 16.9 2 5.6 2.683270212 2.33 1 355 1 152 9.6 1 4.1 2.783270313 3.41 1 580 1 170 14.3 1 4.2 2.583288321 0.19 0 52 0 276 1.0 0 5.4 2.083307313 25.82 11 4124 9 283 92.7 9 5.0 2.283307321 18.79 8 3385 7 130 83.2 8 3.2 2.583307411 2.02 1 464 1 230 10.8 1 5.3 2.383325212 10.81 5 760 2 70 44.2 4 4.1 5.883326212 20.10 9 2482 5 123 122.0 12 6.1 4.983361411 5.76 2 1737 4 302 31.0 3 5.4 1.8

Изданачке 101.31 44 16534 36 163 486.3 47 4.8 2.983457212 0.19 0 70 0 369 1.6 0 8.3 2.383458212 0.92 0 158 0 172 4.3 0 4.7 2.783459212 0.49 0 93 0 190 2.1 0 4.3 2.383460212 12.72 5 2868 6 225 65.3 6 5.1 2.3

27

Газдинска



83466313 3.18 1 620 1 195 17.1 2 5.4 2.883469212 2.01 1 268 1 133 5.8 1 2.9 2.283469321 1.21 1 211 0 174 4.7 0 3.9 2.283475212 11.32 5 3532 8 312 52.3 5 4.6 1.583476212 11.68 5 2648 6 221 41.2 4 3.5 1.683476321 3.16 1 701 2 222 12.8 1 4.1 1.883479212 16.07 7 3478 7 216 52.6 5 3.3 1.583385212 0.48 0 42 0 88 1.2 0 2.5 2.983479313 0.36 0 144 0 401 1.8 0 5.1 1.3

Вештачки под. 63.79 27 14834 32 233 263.0 26 4.1 1.8Свега нам. 83 232.69 100 46569 100 200 1027.8 100 4.4 2.2 У трећем степену заштите најзаступљенија газдинска класа је изданачка мешовита шума китњака на киселим смеђим и другим земљиштима. По површини учествује са 11%, запремини 9% и прирастом са 9%. Друга по заступљености је висока шума китњака, граба и липе која учествује са 10% по површини, 9% по запремини и 8% по прирасту. Осталих 32 газдинске класе су заступљене појединачно испод 10% по површини.

Рекапитулација за газдинску јединицу



прирас.81354411 8.06 1 2374 2 294 40.9 1 5.1 1.782173321 1.61 0 311 0 193 5.5 0 3.4 1.882193313 7.57 1 1915 1 253 42.2 1 5.6 2.282284411 1.59 0 527 0 331 9.6 0 6.0 1.882302313 2.18 0 497 0 228 10.3 0 4.7 2.182303313 20.23 3 4716 3 233 98.3 3 4.9 2.182354411 14.80 2 4746 3 321 82.9 2 5.6 1.783174411 0.39 0 113 0 290 1.8 0 4.6 1.683193212 0.31 0 30 0 98 0.7 0 2.2 2.283269212 0.28 0 0 0 0 0.0 0 0.083284411 20.06 3 5688 4 283 92.6 3 4.7 1.683302313 1.36 0 171 0 126 3.2 0 2.4 1.983303313 22.54 3 4036 3 179 84.0 2 3.7 2.183303321 13.46 2 2522 2 226 47.8 1 3.8 1.983332411 3.75 1 1162 1 310 22.9 1 6.1 2.083354411 5.44 1 1477 1 272 25.5 1 4.7 1.7

Високе 123.63 17 30286 21 245 568.2 16 4.6 1.926176212 14.51 2 2605 2 180 63.6 2 4.4 2.426195212 40.10 5 9457 6 236 241.8 7 6.0 2.626196212 108.55 15 26908 18 248 684.9 20 6.3 2.526270212 20.85 3 1493 1 72 50.5 1 2.4 3.426287212 2.45 0 92 0 38 1.9 0 0.8 2.126288212 0.61 0 0 0 0 0.0 0 0.026325212 10.35 1 1161 1 112 53.0 2 5.1 4.626326212 74.43 10 5350 4 72 223.3 6 3.0 4.273196212 11.45 2 3152 2 275 70.5 2 6.2 2.273215212 1.13 0 160 0 141 3.5 0 3.1 2.273270212 0.15 0 7 0 44 0.2 0 1.5 3.373325212 0.65 0 19 0 30 1.2 0 1.8 6.073326212 3.43 0 272 0 79 9.7 0 2.8 3.682196212 25.31 3 5181 4 205 120.4 3 4.8 2.382288313 1.00 0 259 0 259 5.4 0 5.4 2.182288321 3.88 1 1077 1 278 19.2 1 5.0 1.8

28

Газдинска



82307313 19.53 3 4492 3 230 94.5 3 4.8 2.182307321 2.48 0 399 0 132 9.5 0 3.5 2.483196212 9.05 1 1948 1 222 60.6 2 6.5 3.183215212 3.03 0 646 0 213 16.9 0 5.6 2.683270212 2.33 0 355 0 152 9.6 0 4.1 2.783270313 3.41 0 580 0 170 14.3 0 4.2 2.583288321 0.19 0 52 0 276 1.0 0 5.4 2.083307313 25.82 3 4124 3 283 92.7 3 5.0 2.283307321 18.79 3 3385 2 130 83.2 2 3.2 2.583307411 2.02 0 464 0 230 10.8 0 5.3 2.383325212 10.81 1 760 1 70 44.2 1 4.1 5.883326212 20.10 3 2482 2 123 122.0 4 6.1 4.983361411 5.76 1 1737 1 302 31.0 1 5.4 1.8

Изданачке 442.17 60 78619 53 178 2139.3 62 4.8 2.717465313 0.50 0 115 0 230 2.9 0 5.9 2.626456212 0.73 0 139 0 191 2.8 0 3.8 2.026457212 26.37 4 5863 4 222 138.6 4 5.3 2.426458212 21.11 3 4334 3 205 98.3 3 4.7 2.326459212 0.52 0 153 0 294 4.0 0 7.6 2.626460212 1.59 0 483 0 304 11.0 0 6.9 2.326469212 10.88 1 1789 1 143 40.9 1 3.3 2.326475212 3.72 1 812 1 218 11.6 0 3.1 1.426476212 14.05 2 1347 1 96 31.1 1 2.2 2.326479212 12.20 2 3750 3 292 57.4 2 4.5 1.526482212 1.06 0 127 0 120 1.8 0 1.7 1.473459212 1.61 0 445 0 276 10.5 0 6.5 2.473460212 1.52 0 276 0 181 6.5 0 4.3 2.473469212 3.33 0 165 0 41 4.0 0 1.0 2.473475212 5.10 1 1279 1 251 19.8 1 3.9 1.573476212 1.11 0 221 0 199 4.7 0 4.3 2.173479212 6.37 1 1979 1 311 30.5 1 4.8 1.582475313 0.25 0 61 0 244 0.8 0 3.1 1.382476212 0.68 0 112 0 165 3.1 0 4.5 2.782479212 0.48 0 58 0 122 2.7 0 5.6 4.683457212 0.19 0 70 0 369 1.6 0 8.3 2.383458212 0.92 0 158 0 172 4.3 0 4.7 2.783459212 0.49 0 93 0 190 2.1 0 4.3 2.383460212 12.72 2 2868 2 225 65.3 2 5.1 2.383466313 3.18 0 620 0 195 17.1 0 5.4 2.883469212 2.01 0 268 0 133 5.8 0 2.9 2.283469321 1.21 0 211 0 174 4.7 0 3.9 2.283475212 11.32 2 3532 2 312 52.3 2 4.6 1.583476212 11.68 2 2648 2 221 41.2 1 3.5 1.683476321 3.16 0 701 0 222 12.8 0 4.1 1.883479212 16.07 2 3478 2 216 52.6 2 3.3 1.583385212 0.48 0 42 0 88 1.2 0 2.5 2.983479313 0.36 0 144 0 401 1.8 0 5.1 1.3

Вештачки под. 176.97 23 38342 26 217 745.9 22 4.2 1.9Укупбно ГЈ 742.77 100 147247 100 198 3453.4 100 4.6 2.3 Формирање газдинских класа извршено је на основу намене, састојинске целине и групе еколошких јединица. Велики број врста, шест намена и разноврсни станишни услови утицали су на изузетно велики број газдинских класа . Укупно у газдинској јединици издвојено је 77 газдинских класа.

29

На нивоу газдинске јединице најзаступљенија је газдинска класа изданачка мешовита шума цера (26.196.212.) која учествује са 15% по површини , 18% по запремини и 20% по прирасту. Друга по заступљености је газдинска класа изданачка мешовита шума багрема (26.326.212.) која се налази на 10% површине. Трећа по заступљености (26.195.212.) је изданачка шума цера на смеђим и лесивираним земљиштима, 5% по површини. Остале газдинске класе појединачно учествују по површини испод 5%. По броју и површини доминирају газдинске класе које граде цер, китњак,багрем, буква и граб.

5 .3. СТАЊЕ ШУМА ПО ПОРЕКЛУ И ОЧУВАНОСТИ

Намена : 17

Газдинска класа Pha P % V m3 V % V/Ha ZV m3 ZV % ZV/Haпроц. прирас.

17465313 0.50 100 115 100 230 2.9 100 5.9 2.6Очуване 0.50 100 115 100 230 2.9 100 5.9 2.6Вештачки под. 0.50 100 115 100 230 2.9 100 5.9 2.6Свега нам 17 0.50 100 115 100 230 2.9 100 5.9 2.6 Семенска састојина је вештачки подигнута састојина китњака. Ради се о очуваној састојини, старости 65 година , правилно развијених крошњи и дебла, доброг здравственог стања.

Намена : 26



Очуване 0.00 0 0 0 0 0.0 0 0.0 0.0Разређене 0.00 0 0 0 0 0.0 0 0.0 0.0Високе 0.00 0 0 0 0 0.0 0 0.0 0.0

26176212 14.51 4 2605 4 180 63.6 4 4.4 2.426195212 36.73 10 9153 14 249 234.8 14 6.4 2.626196212 106.09 29 26540 40 250 676.2 39 6.4 2.526270212 13.72 4 1442 2 105 48.0 3 3.5 3.326287212 2.45 1 92 0 38 1.9 0 0.8 2.126288212 0.61 0 0 0 0 0.0 0 0.0 0.026325212 10.35 3 1161 2 112 53.0 3 5.1 4.626326212 67.96 19 5015 8 74 213.8 12 3.1 4.3

Очуване 252.42 69 46008 70 182 1291.3 75 5.1 2.826195212 3.37 1 304 0 90 7.1 0 2.1 2.326196212 2.46 1 368 1 150 8.6 1 3.5 2.426270212 7.13 2 51 0 7 2.4 0 0.3 4.726326212 6.47 2 335 1 52 9.5 1 1.5 2.8

Разређене 19.43 5 1059 2 54 27.6 2 1.4 2.6Изданачке 271.85 75 47067 71 173 1318.9 77 4.9 2.8

26457212 15.28 4 3120 5 204 77.6 5 5.1 2.526458212 6.12 2 1154 2 189 27.7 2 4.5 2.426459212 0.52 0 153 0 294 4.0 0 7.6 2.626460212 1.59 0 483 1 304 11.0 1 6.9 2.326469212 4.84 1 910 1 95 20.7 1 4.3 2.326475212 3.36 1 727 1 216 10.4 1 3.1 1.426476212 2.46 1 504 1 205 8.9 1 3.6 1.826479212 8.02 2 2400 4 299 36.6 2 4.6 1.5

Очуване 42.19 12 9451 14 224 196.9 11 4.7 2.1

30



26456212 0.73 0 139 0 191 2.8 0 3.8 2.026457212 11.09 3 2743 4 247 61.0 4 5.5 2.226458212 14.99 4 3180 5 212 70.6 4 4.7 2.226469212 6.04 2 878 1 151 20.2 1 3.3 2.326475212 0.36 0 86 0 238 1.2 0 3.3 1.426476212 11.59 3 843 1 73 22.3 1 1.9 2.626479212 4.18 1 1350 2 323 20.8 1 5.0 1.5

Разређене 48.98 13 9219 14 188 198.8 12 4.1 2.226482212 1.06 0 127 0 120 1.8 0 1.7 1.4

Девастиране 1.06 0 127 0 120 1.8 0 1.7 1.4Вештачки под. 92.23 25 18797 29 204 397.5 23 4.3 2.1Свега нам 26 364.08 100 65864 101 181 1716.4 100 4.7 2.6Очуване 294.61 81 55459 85 188 1488.2 87 5.1 2.7Разређене 68.41 19 10278 16 150 226.4 13 3.3 2.2Девастиране 1.06 0 127 0 120 1.8 0 1.7 1.4Свега нам 26 364.08 100 65864 101 181 1716.4 100 4.7 2.6 У наменској целини заштите земљишта од ерозије, стање по пореклу је незадовољавајуће , већина састојина 74% је изданачког порекла. Високих састојина нема, а вештачки подигнуте састојине учествују са 26%. У изданачким састојинама велико учешће чини багрем са којим изданачки газдујемо тако да велико учешће изданачких састојина не представља проблем. По очуваности стање је добро, 81% састојина је очувано.Мало је учешће девастираних и оне ће бити реконструисане у овом уређајном раздобљу. Шуме ове намене у потпуности задовољавају своју функцију , заштиту од ерозије.

Намена : 81


81354411 8.06 100 2374 100 294 40.9 100 5.1 1.7Разређена 8.06 100 2374 100 294 40.9 100 5.1 1.7Висока сас. 0 0 0 0.0Свега нам.81. 8.06 100 2374 100 294 40.9 100 5.1 1.7 Висока шума букве, граба и липе је у првом степену заштите тако да су у њој забрањени било какви радови. Ради се о разређеној састојини.

31

Намена : 73


73196212 10.96 31 3049 38 278 68.3 42 6.23 2.273325212 0.65 2 19 0 30 1.2 1 1.77 6.073326212 3.43 10 272 3 79 9.7 6 2.84 3.6

Очуване 15.04 42 3340 42 222 79.2 49 10.8 2.473196212 0.49 1 104 1 211 2.2 1 4.56 2.273215212 1.13 3 160 2 141 3.5 2 3.06 2.273270212 0.15 0 7 0 44 0.2 0 1.46 3.3


73459212 1.61 4 445 6 276 10.5 7 6.51 2.473460212 1.04 3 242 3 232 5.7 4 5.44 2.373469212 3.10 9 128 2 41 3.2 2 1.04 2.573475212 4.87 14 1237 16 254 18.4 11 3.77 1.573476212 1.11 3 221 3 199 4.7 3 4.25 2.173479212 4.31 12 1519 19 352 21.6 13 5.01 1.4

Очуване 16.04 45 3791 48 236 64.0 40 4.0 1.773460212 0.48 1 34 0 71 0.9 1 1.78 2.573469212 0.23 1 37 0 162 0.8 0 3.27 2.073475212 0.23 1 42 1 182 1.4 1 6.25 3.473479212 2.06 6 460 6 223 8.9 6 4.34 1.9

Разређене 3.00 8 573 7 191 12.0 7 4.0 2.1Вештачки под. 19.04 53 4364 55 229 76.0 47 4.0 1.7Очуване 31.08 87 7131 89 229 143.2 89 4.6 2.0Разређене 4.77 13 843 11 177 17.9 11 3.7 2.1

Свега нам. 73 35.85 100 7974 100 222 161.1 100 4.5 2.0 Вештачки подигнуте састојине у рекреативно-туристичкој намени учествују са 53% и изданачке са 47%. Можемо сматрати да је постојеће стање задовољавајуће. По очуваности стање у рекреативно-туристичкој намени је добро, 87% очуваних и 13% разређених.

Намена : 82


82193313 7.57 7 1915 8 253 42.2 8 5.6 2.282302313 2.18 2 497 2 228 10.3 2 4.7 2.182303313 15.69 15 3685 15 235 78.8 16 5.0 2.1

Очуване 25.44 26 6096 25 240 131.3 26 5.2 2.282173321 1.61 2 311 1 193 5.5 1 3.4 1.882284411 1.59 2 527 2 331 9.6 2 6.0 1.882303313 4.54 4 1031 4 227 19.6 4 4.3 1.982354411 14.80 15 4746 19 321 82.9 16 5.6 1.7

Разређене 22.54 22 6616 27 294 117.5 23 5.2 1.8Високе 47.98 48 12712 52 265 248.8 49 5.2 2.0

82196212 19.80 19 3902 16 197 93.3 18 4.7 2.482288313 1.00 1 259 1 259 5.4 1 5.4 2.182307313 19.53 19 4492 18 230 94.5 19 4.8 2.182307321 2.48 2 399 2 132 9.5 2 3.5 2.4

Очуване 42.81 42 9051 37 211 202.6 40 4.7 2.282196212 5.51 5 1280 5 232 27.1 5 4.9 2.182288321 3.88 4 1077 4 278 19.2 4 5.0 1.8


32


82475313 0.25 0 61 0 244 0.8 0 3.1 1.382476212 0.68 1 112 0 165 3.1 1 4.5 2.782479212 0.48 0 58 0 122 2.7 1 5.6 4.6

Очуване 1.41 1 232 1 164 6.5 1 4.6 2.8Вештачке 1.41 1 232 1 164 6.5 1 4.6 2.8Свега нам.82 101.59 100 24352 100 240 504.3 100 5.0 2.1Очуване 69.66 69 15379 63 221 340.4 68 4.9 2.2Разређене 31.93 31 8972 37 281 163.9 32 5.1 1.8Свега нам.82 101.59 100 24352 100 240 504.3 100 5.0 2.1

У наменској целини другог степена заштите стање састојина по пореклу и очуваности је

задовољавајуће. Високе и вештачки подигнуте састојине учествују са 49%. По очуваности такође задовољавајуче пошто 69% састојина су очуване.

Намена : 83


83269212 0.28 0 0 0 0 0.0 0 0.0 0.083303313 11.16 5 1926 4 173 42.1 4 3.8 2.2

Очуване 11.44 5 1926 4 168 42.1 4 3.7 2.283174411 0.39 0 113 0 290 1.8 0 4.6 1.683193212 0.31 0 30 0 98 0.7 0 2.2 2.283284411 20.06 9 5688 12 283 92.6 9 4.6 1.683302313 1.36 1 171 0 126 3.2 0 2.4 1.983303313 11.38 5 2110 5 185 41.8 4 3.7 2.083303321 0.92 0 208 0 226 3.5 0 3.8 1.783303321 12.54 5 2314 5 185 44.4 4 3.5 1.983332411 3.75 2 1162 2 310 22.9 2 6.1 2.083354411 5.44 2 1477 3 272 25.5 2 4.7 1.7


83196212 8.32 4 1823 4 219 57.9 6 7.0 3.283215212 3.03 1 646 1 213 16.9 2 5.6 2.683270212 1.73 1 269 1 155 7.4 1 4.3 2.883270313 1.50 1 166 0 111 4.6 0 3.1 2.883288321 0.19 0 52 0 276 1.0 0 5.4 2.083307313 22.67 10 3460 7 153 79.9 8 3.5 2.383307321 18.79 8 3385 7 130 83.2 8 4.4 2.583307411 2.02 1 464 1 230 10.8 1 5.3 2.383325212 10.81 5 760 2 70 44.2 4 4.1 5.883326212 20.10 9 2482 5 123 122.0 12 6.1 4.9

Очуване 89.16 38 13508 29 152 427.8 42 4.8 3.283196212 0.73 0 125 0 171 2.8 0 3.8 2.283270212 0.60 0 86 0 144 2.2 0 3.7 2.583270313 1.91 1 414 1 217 9.7 1 5.1 2.483307313 3.15 1 663 1 283 12.8 1 4.1 1.983361411 5.76 2 1737 4 302 31.0 3 5.4 1.8


83457212 0.19 0 70 0 369 1.6 0 8.3 2.383458212 0.92 0 158 0 172 4.3 0 4.7 2.783460212 1.93 1 620 1 321 15.6 2 8.1 2.5

33


83466313 3.18 1 620 1 195 17.1 2 5.4 2.883475212 4.42 2 1572 3 356 22.7 2 5.1 1.483476212 0.78 0 87 0 111 3.4 0 4.3 3.983479212 9.98 4 2218 5 222 33.1 3 3.3 1.583479313 0.36 0 144 0 401 1.8 0 5.1 1.3

Очуване 21.76 9 5491 12 252 99.6 10 4.6 1.883459212 0.49 0 93 0 190 2.1 0 4.3 2.383460212 10.79 5 2247 5 208 49.8 5 4.6 2.283469212 2.01 1 268 1 133 5.8 1 2.9 2.283469321 1.21 1 211 0 174 4.7 0 3.9 2.283475212 6.90 3 1960 4 284 29.5 3 4.3 1.583476212 10.90 5 2561 5 235 37.9 4 3.5 1.583476321 3.16 1 701 2 222 12.8 1 4.1 1.883479212 6.09 3 1260 3 207 19.5 2 3.2 1.6

Разређене 41.55 18 9301 20 224 162.1 16 3.9 1.783385212 0.48 0 42 0 88 1.2 0 2.5 2.9

Девастиране 0.48 0 42 0 88 1.2 0 2.5 2.9Вештачки под. 63.79 27 14834 32 233 262.9 26 4.1 1.8Свега нам. 83 232.69 100 46569 100 200 1027.8 100 4.4 2.2Очуване 122.36 53 20926 45 171 569.6 55 4.7 2.7Разређене 109.85 47 25601 55 233 457.0 44 4.2 1.8Девастиране 0.48 0 42 0 88 1.2 0 2.5 2.9Свега нам. 83 232.69 100 46569 100 200 1027.8 100 4.4 2.2 У наменској целини трећег степена заштите стање састојина по пореклу је задовољавајуће. Већина чине високе и вештачки подигнуте састоји (56%). Такође већина састојина је очувано ( 53%). Рекапитулација


82193313 7.57 1 1915 1 253 42.2 1 5.6 2.282302313 2.18 0 497 0 228 10.3 0 4.7 2.182303313 15.69 2 3685 3 235 78.8 2 5.0 2.183269212 0.28 0 0 0 0 0.0 0 0.0 0.083303313 11.16 2 1926 1 173 42.1 1 3.8 2.2

Очуване 36.88 5 8023 5 218 173.4 5 4.7 2.281354411 8.06 1 2374 2 294 40.9 1 5.1 1.782173321 1.61 0 311 0 193 5.5 0 3.4 1.882284411 1.59 0 527 0 331 9.6 0 6.0 1.882303313 4.54 1 1031 1 227 19.6 1 4.3 1.982354411 14.80 2 4746 3 321 82.9 2 5.6 1.783174411 0.39 0 113 0 290 1.8 0 4.6 1.683193212 0.31 0 30 0 98 0.7 0 2.2 2.283284411 20.06 3 5688 4 283 92.6 3 4.6 1.683302313 1.36 0 171 0 126 3.2 0 2.4 1.983303313 11.38 2 2110 1 185 41.8 1 3.7 2.083303321 0.92 0 208 0 226 3.5 0 3.8 1.783303321 12.54 2 2314 2 185 44.4 1 3.5 1.983332411 3.75 1 1162 1 310 22.9 1 6.1 2.083354411 5.44 1 1477 1 272 25.5 1 4.7 1.7


26176212 14.51 2 2605 2 180 63.6 2 4.4 2.426195212 36.73 5 9153 6 249 234.8 7 6.4 2.626196212 106.09 14 26540 18 250 676.2 20 6.4 2.5

34


26270212 13.72 2 1442 1 105 48.0 1 3.5 3.326287212 2.45 0 92 0 38 1.9 0 0.8 2.126288212 0.61 0 0 0 0 0.0 0 0.0 0.026325212 10.35 1 1161 1 112 53.0 2 5.1 4.626326212 67.96 9 5015 3 74 213.8 6 3.1 4.373196212 10.96 1 3049 2 278 68.3 2 6.2 2.273325212 0.65 0 19 0 30 1.2 0 1.8 6.073326212 3.43 0 272 0 79 9.7 0 2.8 3.682196212 19.80 3 3902 3 197 93.3 3 4.7 2.482288313 1.00 0 259 0 259 5.4 0 5.4 2.182307313 19.53 3 4492 3 153 94.5 3 4.8 2.182307321 2.48 0 399 0 132 9.5 0 3.8 2.483196212 8.32 1 1823 1 219 57.9 2 7.0 3.283215212 3.03 0 646 0 213 16.9 0 5.6 2.683270212 1.73 0 269 0 155 7.4 0 4.3 2.883270313 1.50 0 166 0 111 4.6 0 3.1 2.883288321 0.19 0 52 0 276 1.0 0 5.4 2.083307321 22.67 3 3460 2 15153 79.9 2 3.5 2.383307321 18.79 3 3385 2 130 83.2 2 4.4 2.583307411 2.02 0 464 0 230 10.8 0 5.3 2.383325212 10.81 1 760 1 70 44.2 1 4.1 5.883326212 20.10 3 2482 2 123 122.0 4 6.1 4.9

Очуване 399.43 54 71908 49 180 2000.9 58 5.0 2.826195212 3.37 0 304 0 90 7.1 0 2.1 2.326196212 2.46 0 368 0 150 8.6 0 3.5 2.426270212 7.13 1 51 0 7 2.4 0 0.3 4.726326212 6.47 1 335 0 52 9.5 0 1.5 2.873196212 0.49 0 104 0 211 2.2 0 4.6 2.273215212 1.13 0 160 0 141 3.5 0 3.1 2.273270212 0.15 0 7 0 44 0.2 0 1.5 3.382196212 5.51 1 1280 1 232 27.1 1 4.9 2.182288321 3.88 1 1077 1 278 19.2 1 5.0 1.883196212 0.73 0 125 0 171 2.8 0 3.8 2.283270212 0.60 0 86 0 144 2.2 0 3.7 2.583270313 1.91 0 414 0 217 9.7 0 5.1 2.483307311 1.61 0 227 0 141 5.1 0 3.2 2.383307313 1.54 0 436 0 283 7.7 0 5.0 1.883361411 5.76 1 1737 1 302 31.0 1 5.4 1.8


17465313 0.50 0 115 0 230 2.9 0 5.9 2.626457212 15.28 2 3120 2 204 77.6 2 5.1 2.526458212 6.12 1 1154 1 189 27.7 1 4.5 2.426459212 0.52 0 153 0 294 4.0 0 7.6 2.626460212 1.59 0 483 0 304 11.0 0 6.9 2.326469212 4.84 1 910 1 95 20.7 1 4.3 2.326475212 3.36 0 727 0 216 10.4 0 3.1 1.426476212 2.46 0 504 0 205 8.9 0 3.6 1.826479212 8.02 1 2400 2 299 36.6 1 4.6 1.573459212 1.61 0 445 0 276 10.5 0 6.5 2.473460212 1.04 0 242 0 232 5.7 0 5.4 2.373469212 3.10 0 128 0 41 3.2 0 1.0 2.573475212 4.87 1 1237 1 254 18.4 1 3.8 1.573476212 1.11 0 221 0 199 4.7 0 4.3 2.1

35


73476212 1.11 0 221 0 199 4.7 0 4.3 2.173479212 4.31 1 1519 1 352 21.6 1 5.0 1.482475313 0.25 0 61 0 244 0.8 0 3.1 1.382476212 0.68 0 112 0 165 3.1 0 4.5 2.782479212 0.48 0 58 0 122 2.7 0 5.6 4.683457212 0.19 0 70 0 369 1.6 0 8.3 2.383458212 0.92 0 158 0 172 4.3 0 4.7 2.783460212 1.93 0 620 0 321 15.6 0 8.1 2.583466313 3.18 0 620 0 195 17.1 0 5.4 2.883475212 4.42 1 1572 1 356 22.7 1 5.1 1.483476212 0.78 0 87 0 111 3.4 0 4.3 3.983479212 9.98 1 2218 2 222 33.1 1 3.3 1.583479313 0.36 0 144 0 401 1.8 0 5.1 1.3

Очуване 81.90 11 19080 13 233 370.0 11 4.5 1.926456212 0.73 0 139 0 191 2.8 0 3.8 2.026457212 11.09 1 2743 2 247 61.0 2 5.5 2.226458212 14.99 2 3180 2 212 70.6 2 4.7 2.226469212 6.04 1 878 1 151 20.2 1 3.3 2.326475212 0.36 0 86 0 238 1.2 0 3.3 1.426476212 11.59 2 843 1 73 22.3 1 1.9 2.626479212 4.18 1 1350 1 323 20.8 1 5.0 1.573460212 0.48 0 34 0 71 0.9 0 1.8 2.573469212 0.23 0 37 0 162 0.8 0 3.3 2.073475212 0.23 0 42 0 182 1.4 0 6.3 3.473479212 2.06 0 460 0 223 8.9 0 4.3 1.983459212 0.49 0 93 0 190 2.1 0 4.3 2.383460212 10.79 1 2247 2 208 49.8 1 4.6 2.283469212 2.01 0 268 0 133 5.8 0 2.9 2.283469321 1.21 0 211 0 174 4.7 0 3.9 2.283475212 6.90 1 1960 1 284 29.5 1 4.3 1.583476212 10.90 1 2561 2 235 37.9 1 3.5 1.583476321 3.16 0 701 0 222 12.8 0 4.1 1.883479212 6.09 1 1260 1 207 19.5 1 3.2 1.6

Разређене 93.53 13 19093 13 204 372.9 11 4.0 2.026482212 1.06 0 127 0 120 1.8 0 1.7 1.483385212 0.48 0 42 0 88 1.2 0 2.5 2.9

Девастиране 1.54 0 169 0 110 3.0 0 1.9 1.8Вештачки под. 176.97 24 38342 26 217 745.8 22 4.2 1.9Укупно.Г.Ј. 742.77 100 147247 100 198 3453.4 100 4.6 2.3Очуване 518.21 70 99010 67 191 2544.2 74 4.9 2.6Разређене 223.02 30 48068 33 216 906.1 26 4.1 1.9Девастиране 1.54 0 169 0 110 3.0 0 1.9 1.8Укупно.Г.Ј. 742.77 100 147247 100 198 3453.4 100 4.6 2.3

Стање шума по пореклу у газдинској јединици је лоше, 60% састојина је изданачког порекла. Високих састојина има 17%. Вештачки подигнуте састојине учествују са 23%. По очуваности стање састојина је добро . Већина састојина, 70% је очувано. Девастираних састојина има испод 1%. Девастиране састојине биће реконструисане у овом уређајном раздобљу.

36

5.4. СТАЊЕ САСТОЈИНА ПО СМЕСИ

Намена 17

Семенска састојина је чиста састојина китњака .У семенским састојинама је пожељно да буду ослобођене примеса других врста које би могле да угрожавају семенска стабла у конкуренцији за светлост и влагу. Намена : 73

У рекреативно-туристичкој намени 74% састојина је мешовито. Такав однос је пожељан пошто су мешовите састојине стабилније и туристички атрактивније. Присуство четинара је од изузетног значаја поготово у зимском периоду.

37

ha % m3 m3/ha % m3 m3/ha пр.прир %17465313 0.50 100 115 230 100 2.9 5.9 2.6 101

Чисте 0.50 100 115 230 100 2.9 5.9 2.6 101Мешовите 0.00 0 0 0 0 0.0 0.0 0.0 0Вештачки под. 0.50 100 115 230 100 2.9 5.9 2.6 101Укупно Г.Ј. 0.50 100 115 230 100 2.9 5.8 2.5 100Укупно чисте 0.50 100 115 230 100 2.9 5.8 2.5 100Укупно мешовите 0.00 0 0 0 0 0.0 0.0 0.0 0Укупно Г.Ј. 0.50 100 115 230 100 2.9 5.8 2.5 100

Газдинске класе по мешовитости

површина запремина прираст

ha % m3 m3/ha % m3 m3/ha пр.прир. %Мешовите 0.00 0 0 0 0 0.0 0.0 0.0 0Високе 0.00 0 0 0 0 0.0 0.0 0.0 0

73325212 0.65 2 19 30 0 1.2 1.8 6.0 1Чисте 0.65 2 19 30 0 1.2 1.8 6.0 1

73196212 11.45 32 3152 275 40 70.5 6.2 2.2 4473215212 1.13 3 160 141 2 3.5 3.1 2.2 273270212 0.15 0 7 44 0 0.2 1.5 3.3 073326212 3.43 10 272 79 3 9.7 2.8 3.6 6

Мешовите 16.16 45 3591 222 45 83.9 5.2 2.3 52Изданачке 16.81 47 3610 215 45 85.1 5.1 2.4 53

73459212 1.61 4 445 276 6 10.5 6.5 2.4 773469212 1.95 5 0 0 0 0.0 0.0 0.0 073475212 5.10 14 1279 251 16 19.8 3.9 1.5 1273479212 0.19 1 44 231 1 0.6 3.2 1.4 0

Чисте 8.85 25 1767 200 22 30.9 3.5 1.7 1973460212 1.52 4 276 181 3 6.5 4.3 2.4 473469212 1.38 4 165 111 2 4.0 2.8 2.4 273476212 1.11 3 221 199 3 4.7 4.3 2.1 373479212 6.18 17 1935 313 24 29.9 4.8 1.5 19

Мешовите 10.19 28 2596 255 33 45.1 4.4 1.7 28Вештачки под. 19.04 53 4364 229 55 76.0 4.0 1.7 47Укупно Г.Ј. 35.85 100 7974 222 100 161.1 4.5 2.0 100Укупно чисте 9.50 26 1787 188 22 32.0 3.4 1.8 20Укупно мешовите 26.35 74 6187 235 78 129.0 4.9 2.1 80Укупно Г.Ј. 35.85 100 7974 222 100 161.1 4.5 2.0 100



Намена 26

У намени заштите од ерозије већина састојина 77% су мешовите. Такав однос је пожељан. Намена 81

У првом степену заштите налази се мешовита састојина букве, граба и липе.

38

ha % m3 m3/ha % m3 m3/ha пр.прир %81354411 8.06 100 2374 294 100 40.9 5.1 1.7 100

Мешовите 8.06 100 2374 294 100 40.9 5.1 1.7 100Високе 8.06 100 2374 294 100 40.9 5.1 1.7 100Укупно Г.Ј. 8.06 100 2374 294 100 40.9 5.1 1.7 100Укупно мешовита 8.06 100 2374 294 100 40.9 0.0 0.0 100Укупно чиста 0.00 0 0 0 0 0.0 0.0 0.0 0Укупно Г.Ј. 8.06 100 2374 294 100 40.9 5.1 1.7 100



ha % m3 m3/ha % m3 m3/ha пр.пр %Мешовите 0.00 0 0 0 0 0.0 0.0 0.0 0Високе 0.00 0 0 0 0 0.0 0.0 0.0 0

26195212 37.79 10 9395 249 14 240.0 6.3 2.6 1426287212 2.45 1 92 38 0 1.9 0.8 2.1 026325212 10.35 3 1161 112 2 53.0 5.1 4.6 3

Чисте 50.59 14 10648 210 16 294.8 5.8 2.8 1726176212 14.51 4 2605 180 4 63.6 4.4 2.4 426195212 2.31 1 62 27 0 1.9 0.8 3.0 026196212 108.55 30 26908 248 41 684.9 6.3 2.5 4026270212 20.85 6 1493 72 2 50.5 2.4 3.4 326288212 0.61 0 0 0 0 0.0 0.0 0.0 026326212 74.43 21 5350 72 8 223.3 3.0 4.2 13


26457212 26.37 7 5863 222 9 138.6 5.3 2.4 826458212 0.87 0 112 129 0 3.1 3.5 2.7 026459212 0.52 0 153 294 0 4.0 7.6 2.6 026469212 0.70 0 162 232 0 3.4 4.9 2.1 026475212 3.72 1 812 218 1 11.6 3.1 1.4 126479212 3.03 1 1118 304 2 15.3 4.2 1.4 126482212 1.06 0 127 120 0 1.8 1.7 1.4 0

Чисте 36.27 10 8347 230 13 177.7 4.9 2.1 1026456212 0.73 0 139 191 0 2.8 3.8 2.0 026458212 20.24 6 4222 209 6 95.2 4.7 2.3 626460212 1.59 0 483 304 1 11.0 6.9 2.3 126469212 10.18 3 1626 132 2 37.5 3.1 2.3 226476212 14.05 4 1347 96 2 31.1 2.2 2.3 226479212 9.17 3 2632 287 4 42.1 4.6 1.6 2




Намена 82

У другом степену заштите скоро све састојине су мешовите. Такав однос је врло повољан и говори о великој биљној разноврсности и богаству заштићеног природног добра. Намена 83

39

ha % m3 m3/ha % m3 m3/ha пр.прир. %83174411 0.39 0 113 290 0 1.8 4.6 1.6 083193212 0.31 0 30 98 0 0.7 2.2 2.2 083269212 0.28 0 0 0 0 0.0 0.0 083284411 20.06 9 5688 284 12 92.6 4.7 1.6 983302313 1.36 1 171 126 0 3.2 2.4 1.9 083303313 22.54 10 4036 179 9 84.0 3.7 2.1 883303321 13.46 6 2522 226 5 47.8 3.8 1.9 583332411 3.75 2 1162 310 2 22.9 6.1 2.0 283354411 5.44 2 1477 272 3 25.5 4.7 1.7 2

Мешовите 67.59 29 15201 225 32 278.5 4.1 1.8 27Високе 67.59 29 15201 225 32 278.5 4.1 1.8 27

83325212 10.81 5 760 70 2 44.2 4.1 5.8 4Чисте 10.81 5 760 70 2 44.2 4.1 5.8 4

83196212 9.05 4 1948 215 4 60.6 6.5 3.1 683215212 3.03 1 646 213 1 16.9 5.6 2.6 283270212 2.33 1 355 152 1 9.6 4.1 2.7 183270313 3.41 1 580 170 1 14.3 4.2 2.5 183288321 0.19 0 52 276 0 1.0 5.4 2.0 083307311 1.61 1 227 141 0 5.1 3.2 2.3 083307313 24.21 10 3897 283 8 87.6 5.0 2.2 883307321 18.79 8 3385 130 7 83.2 3.2 2.5 883307411 2.02 1 464 230 1 10.8 5.3 2.3 183326212 20.10 9 2482 123 5 122.0 6.1 4.9 1283361411 5.76 2 1737 302 4 31.0 5.4 1.8 3


83457212 0.19 0 70 369 0 1.6 8.3 2.3 083459212 0.49 0 93 190 0 2.1 4.3 2.3 083475212 11.32 5 3532 312 7 52.2 4.6 1.5 5



ha % m3 m3/ha % m3 m3/ha пр.прир.

%82173321 1.61 2 311 193 1 5.5 3.4 1.8 182193313 7.57 7 1915 253 8 42.2 5.6 2.2 882284411 1.59 2 527 331 2 9.6 6.0 1.8 282302313 2.18 2 497 228 2 10.3 4.7 2.1 282303313 20.23 20 4716 233 19 98.3 4.9 2.1 1982354411 14.80 15 4746 321 19 82.9 5.6 1.7 16

Мешовите 47.98 47 12712 265 52 248.8 5.2 2.0 49Високе 47.98 47 12712 265 52 248.8 5.2 2.0 49Чисте 0 0 0 0 0 0 0 0 0

82196212 25.31 25 5181 205 21 120.4 4.8 2.3 2482307321 1.39 1 183 132 1 4.8 3.5 2.7 182288313 1.00 1 259 259 1 5.4 5.4 2.1 182288321 3.88 4 1077 278 4 19.2 5.0 1.8 482307313 19.53 19 4492 230 18 94.5 4.8 2.1 1982307321 1.09 1 216 198 1 4.6 4.3 2.1 1


82475313 0.25 0 61 244 0 0.8 3.1 1.3 0Чисте 0.25 0 61 244 0 0.8 3.1 1.3 0

82476212 0.68 1 112 165 0 3.1 4.5 2.7 182479212 0.48 0 58 122 0 2.7 5.6 4.6 1




У трећем степену заштите највећи број састојина је мешовит (87%). Такав однос је врло повољан и говори о великој биљној разноврсности и богаству заштићеног природног добра. Рекапитулација за газдинску јединицу

40

ha % m3 m3/ha % m3 m3/ha пр.прир %81354411 8.06 1 2374 294 2 40.9 5.1 1.7 182173321 1.61 0 311 193 0 5.5 3.4 1.8 082193313 7.57 1 1915 253 1 42.2 5.6 2.2 182284411 1.59 0 527 331 0 9.6 6.0 1.8 082302313 2.18 0 497 228 0 10.3 4.7 2.1 082303313 20.23 3 4716 233 3 98.3 4.9 2.1 382354411 14.80 2 4746 321 3 82.9 5.6 1.7 283174411 0.39 0 113 290 0 1.8 4.6 1.6 083193212 0.31 0 30 98 0 0.7 2.2 2.2 083269212 0.28 0 0 0 0 0.0 0.0 0.0 083284411 20.06 3 5688 284 4 92.6 4.7 1.6 383302313 1.36 0 171 126 0 3.2 2.4 1.9 083303313 22.54 3 4036 179 3 84.0 3.7 2.1 283303321 13.46 2 2522 226 2 47.8 3.8 1.9 183332411 3.75 1 1162 310 1 22.9 6.1 2.0 183354411 5.44 1 1477 272 1 25.5 4.7 1.7 1

Мешовите 123.63 17 30286 245 21 568.2 4.6 1.9 16Високе 123.63 17 30286 245 21 568.2 4.6 1.9 16

83325212 10.81 1 760 70 1 44.2 4.1 5.8 173325212 0.65 0 19 30 0 1.2 1.8 6.0 026195212 37.79 5 9395 249 6 240.0 6.3 2.6 726287212 2.45 0 92 38 0 1.9 0.8 2.1 026325212 10.35 1 1161 112 1 53.0 5.1 4.6 2

Чисте 62.05 8 11428 184 8 340.2 5.5 3.0 1083196212 9.05 1 1948 215 1 60.6 6.5 3.1 283215212 3.03 0 646 213 0 16.9 5.6 2.6 083270212 2.33 0 355 152 0 9.6 4.1 2.7 083270313 3.41 0 580 170 0 14.3 4.2 2.5 083288321 0.19 0 52 276 0 1.0 5.4 2.0 083307313 25.82 3 4124 283 3 92.7 5.0 2.2 383307321 18.79 3 3385 130 2 83.2 3.2 2.5 283307411 2.02 0 464 230 0 10.8 5.3 2.3 083326212 20.10 3 2482 123 2 122.0 6.1 4.9 483361411 5.76 1 1737 302 1 31.0 5.4 1.8 126176212 14.51 2 2605 180 2 63.6 4.4 2.4 226195212 2.31 0 62 27 0 1.9 0.8 3.0 026196212 108.55 15 26908 248 18 684.9 6.3 2.5 2026270212 20.85 3 1493 72 1 50.5 2.4 3.4 1



ha % m3 m3/ha % m3 m3/ha пр.при %83479212 7.21 3 1940 269 4 26.8 3.7 1.4 383479313 0.36 0 144 401 0 1.8 5.1 1.3 0

Чисте 19.57 8 5780 295 12 84.6 4.3 1.5 883458212 0.92 0 158 172 0 4.3 4.7 2.7 083460212 12.72 5 2868 225 6 65.3 5.1 2.3 683466313 3.18 1 620 195 1 17.1 5.4 2.8 283469212 2.01 1 268 133 1 5.8 2.9 2.2 183469321 1.21 1 211 174 0 4.7 3.9 2.2 083476212 11.68 5 2648 221 6 41.2 3.5 1.6 483476321 3.16 1 701 222 1 12.8 4.1 1.8 183479212 8.86 4 1538 174 3 25.8 2.9 1.7 283385212 0.48 0 42 88 0 1.2 2.5 2.9 0




Стање у газдинској јединици је добро. Већина састојина 83% је мешовито. Таква мешовитост је врло значајна за шуме као што су на Авали. Велики број врста и њихова мешовитост чини да су шуме Авале врло атрактивне за њене посетиоце.

41

ha % m3 m3/ha % m3 m3/ha пр.прир %26288212 0.61 0 0 0 0 0.0 0.0 0.0 026326212 74.43 10 5350 72 4 223.3 3.0 4.2 673196212 11.45 2 3152 275 2 70.5 6.2 2.2 273215212 1.13 0 160 141 0 3.5 3.1 2.2 073270212 0.15 0 7 44 0 0.2 1.5 3.3 073326212 3.43 0 272 79 0 9.7 2.8 3.6 082196212 25.31 3 5181 205 4 120.4 4.8 2.3 382307321 2.48 0 399 132 0 9.5 3.5 2.4 082288313 1.00 0 259 259 0 5.4 5.4 2.1 082288321 3.88 1 1077 278 1 19.2 5.0 1.8 182307313 19.53 3 4492 230 3 94.5 4.8 2.1 3


17465313 0.50 0 115 230 0 2.9 5.9 2.6 082475313 0.25 0 61 244 0 0.8 3.1 1.3 083457212 0.19 0 70 369 0 1.6 8.3 2.3 083459212 0.49 0 93 190 0 2.1 4.3 2.3 083475212 11.32 2 3532 312 2 52.2 4.6 1.5 283479212 7.21 1 1940 269 1 26.8 3.7 1.4 183479313 0.36 0 144 401 0 1.8 5.1 1.3 026457212 26.37 4 5863 222 4 138.6 5.3 2.4 426458212 0.87 0 112 129 0 3.1 3.5 2.7 026459212 0.52 0 153 294 0 4.0 7.6 2.6 026469212 0.70 0 162 232 0 3.4 4.9 2.1 026475212 3.72 1 812 218 1 11.6 3.1 1.4 026479212 3.03 0 1118 304 1 15.3 4.2 1.4 073459212 1.61 0 445 276 0 10.5 6.5 2.4 073469212 1.95 0 0 0 0 0.0 0.0 0.0 073475212 5.10 1 1279 251 1 19.8 3.9 1.5 173479212 0.19 0 44 231 0 0.6 3.2 1.4 026482212 1.06 0 127 120 0 1.8 1.7 1.4 0

Чисте 65.44 9 16070 246 11 296.9 4.5 1.8 926456212 0.73 0 139 191 0 2.8 3.8 2.0 026458212 20.24 3 4222 209 3 95.2 4.7 2.3 326460212 1.59 0 483 304 0 11.0 6.9 2.3 026469212 10.18 1 1626 132 1 37.5 3.1 2.3 126476212 14.05 2 1347 96 1 31.1 2.2 2.3 126479212 9.17 1 2632 287 2 42.1 4.6 1.6 173460212 1.52 0 276 181 0 6.5 4.3 2.4 073469212 1.38 0 165 111 0 4.0 2.8 2.4 073476212 1.11 0 221 199 0 4.7 4.3 2.1 073479212 6.18 1 1935 313 1 29.9 4.8 1.5 182476212 0.68 0 112 165 0 3.1 4.5 2.7 082479212 0.48 0 58 122 0 2.7 5.6 4.6 083458212 0.92 0 158 172 0 4.3 4.7 2.7 083460212 12.72 2 2868 225 2 65.3 5.1 2.3 283466313 3.18 0 620 195 0 17.1 5.4 2.8 083469212 2.01 0 268 133 0 5.8 2.9 2.2 083469321 1.21 0 211 174 0 4.7 3.9 2.2 083476212 11.68 2 2648 221 2 41.2 3.5 1.6 183476321 3.16 0 701 222 0 12.8 4.1 1.8 083479212 8.86 1 1538 174 1 25.8 2.9 1.7 183385212 0.48 0 42 88 0 1.2 2.5 2.9 0




5 . 5. СТАЊЕ САСТОЈИНА ПО ВРСТАМА ДРВЕЋА

Рекапитулација Г.Ј.

m3 % m3 % пр.прир.лужњак 9477 6 217.2 6 2.3буква 9029 6 163.2 5 1.8б.јасен 1735 1 38.1 1 2.2граб 4979 3 96.2 3 1.9цер 42659 29 1002.6 29 2.4п.брест 56 0 2.4 0 4.3п.јасен 117 0 2.3 0 2.0сладун 11173 8 323.2 9 2.9китњак 17641 12 353.0 10 2.0о.т.л. 6807 5 231.6 7 3.4трешња 173 0 4.8 0 2.8ц.јасен 2350 2 70.9 2 3.0јавор 376 0 8.2 0 2.2ц.храст 154 0 2.1 0 1.4багрем 7570 5 377.1 11 5.0клен 391 0 11.0 0 2.8млеч 349 0 7.9 0 2.3гледичија 51 0 1.0 0 2.0м.леска 14 0 0.4 0 2.5а.јасен 10 0 0.3 0 2.5кестен 77 0 1.4 0 1.9платан 8 0 0.2 0 2.1к.дрво 452 0 5.7 0 1.3орах 5 0 0.1 0 2.1цр.орах 40 0 0.7 0 1.8брекиња 120 0 3.0 0 2.5ј.јавор 195 0 3.1 0 1.6Свега т.л. 116009 79 2927.7 85 2.5сл.липа 12849 9 249.2 7 1.9I-214 14 0 0.3 0 1.8о.м.л 43 0 0.7 0 1.5б.врба 5 0 0.1 0 1.7јасика 13 0 0.4 0 2.8Свега м.л. 12925 9 250.5 7 1.9цр.бор 9857 7 152.5 4 1.5б.бор 434 0 7.7 0 1.8кедар 3602 2 49.8 1 1.4дуглазија 2803 2 40.2 1 1.4смрча 351 0 4.6 0 1.3јела 267 0 4.9 0 1.8боровац 505 0 6.6 0 1.3ариш 48 0 0.8 0 1.6о.чет 447 0 8.3 0 1.9Свега чет. 18313 12 275.2 8 1.5Свега Г.Ј. 147247 100 3453.4 100 2.3

Врста дрвећа Укупан прирастЗапремина

Релативно велик број врста преко 41 указује на флорно богаство и атрактивност газдинске јединице. Најзаступљеније врсте су цер са 29%, китњак 12% ,ситнолисна липа са 9%, сладун са 8%, црни бор са 7%, лужњак и буква са 6%. Све остале врсте чине 23% запремине. Прво пошумљавање на Авали вршено је 1906 године. Пошумљавано је са четинарима , црним и белим бором , смрчом и јелом, а потом после Другог светског рата кедром , дуглазијом, аришем и осталим четинарима. Од лишћара са лужњаком, багремом , липом и другим врстама.

42

Најзаступљенији су тврди лишћари са 79%, потом четинари са 12% и меки лишћари са 9% од којих је најзаступљенија липа. Будућим мерама неге и обнављања требало би умањити учешће липе, црног јасена а повећати учешће осталих врста . Форсирати храстове, букву,бели јасен, јавор, воћкарице и остале аутохтоне врсте које одговарају станишним условима. Од четинара најзаступљенији је црни бор који показује знаке слабљења и одумирања.

Кедар као врста се показао изузетно добро. Отпорношћу према болестима и атрактивношћу крошње негује се на пар површина , на туристичко најатрактивнијим површинама.

Пошто су четинари временом постигли одређену аутохтоност простора , потребно их је задржати на постојећим локацијама , да се поступно врши замена одумирућег црног бора са кедром.

Присуство воћкарица је врло значајно за флору и фауну и будућим мерама треба повећати њихово учешће.

5.6. СТАЊЕ САСТОЈИНА ПО ДЕБЉИНСКОЈ СТРУКТУРИ

Намена : 17

до 10 11-20 21-3031-40 41-50 51-60 61-7071-80

81-90 > Zv

17465313 0.50 115 0 16 75 20 4 0 0 0 0 0 2.9Укупно 0.50 115 0 16 75 20 4 0 0 0 0 0 2.9

% 100

газдинска класа

Укупна запрем.

Дебљински разреди

Запремина по Биолие 91 24 0

Површи

на

79 21 0

По дебљинској структури стање у семенској састојини је добро. Намена : 26

до 10 11-20 21-30 31-40 41-50 51-60 61-70 71-80 81-90 > 90 Zv26176212 14.51 2605 27 535 1267 451 140 164 21 0 0 0 63.626195212 40.10 9457 87 1369 4188 3169 548 68 27 0 0 0 241.826196212 108.55 26908 184 3277 10990 10218 2015 144 0 0 0 80 684.926270212 20.85 1493 130 710 517 80 57 0 0 0 0 0 50.526287212 2.45 92 1 9 34 33 16 0 0 0 0 0 1.926288212 0.61 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0.026325212 10.35 1161 99 502 523 38 0 0 0 0 0 0 53.026326212 74.43 5350 458 2603 1579 630 52 12 16 0 0 0 223.326456212 0.73 139 0 5 14 43 40 20 17 0 0 0 2.826457212 26.37 5863 3 410 2229 2601 579 41 0 0 0 0 138.626458212 21.11 4334 4 235 1310 2062 597 120 5 0 0 0 98.326459212 0.52 153 0 16 115 22 0 0 0 0 0 0 4.026460212 1.59 483 0 6 153 306 19 0 0 0 0 0 11.026469212 10.88 1789 0 195 506 611 325 146 5 0 0 0 40.926475212 3.72 812 0 60 455 251 46 0 0 0 0 0 11.626476212 14.05 1347 0 300 434 491 121 0 0 0 0 0 31.126479212 12.20 3750 0 136 945 1596 846 169 54 0 5 0 57.426482212 1.06 127 0 5 5 58 54 5 0 0 0 0 1.8

Укупно 364.08 65864 993 10373 25263 22661 5454 889 146 0 5 80 1716.4

% 100

Површи

на

56 42 2


Укупн

а



Дрвни материјал је претежно танак.

43

Намена : 73

до 10 11-20 21-30 31-40 41-50 51-60 61-70 71-80 81-90 > 90 Zv7319621211.45 3152 10 155 999 1512 360 116 0 0 0 0 70.573215212 1.13 160 0 9 50 63 30 8 0 0 0 0 3.573270212 0.15 7 0 1 4 1 0 0 0 0 0 0 0.273325212 0.65 19 3 14 2 0 0 0 0 0 0 0 1.273326212 3.43 272 5 121 103 19 14 11 0 0 0 0 9.773459212 1.61 445 0 15 249 171 9 0 0 0 0 0 10.573460212 1.52 276 0 28 108 112 25 2 0 0 0 0 6.573469212 3.33 165 0 22 63 59 13 0 7 0 0 0 4.073475212 5.10 1279 0 78 778 407 13 4 0 0 0 0 19.873476212 1.11 221 0 18 72 106 25 0 0 0 0 0 4.773479212 6.37 1979 0 55 410 927 507 78 0 0 0 0 30.5

Укупно 35.85 7974 18 516 2837 3379 997 219 7 0 0 0 161.1

% 100 42 55 3


Укуп

на



Повр

шина

Ради се о рекреативно-туристичким шумама , постојање танких до јаких стабала преко 90 центиметара је пожељно. Тренутно стање састојина је задовољавајуће. Средње јака и јака стабла чине 58%. Будућим мерама неге треба обратити пажњу на јака стабла и омогућити им даљи несметан раст.

Намена : 82

до 10 11-20 21-30 31-40 41-50 51-60 61-70 71-80 81-90 > 90 Zv82173321 1.61 311 0 21 68 95 69 58 0 0 0 0 5.582193313 7.57 1915 0 138 405 738 461 173 0 0 0 0 42.282196212 25.31 5181 61 345 1450 1926 860 469 71 0 0 0 120.482284411 1.59 527 0 7 63 205 116 117 18 0 0 0 9.682288313 1.00 259 1 11 48 98 42 42 16 0 0 0 5.482288321 3.88 1077 0 28 132 350 358 146 63 0 0 0 19.282302313 2.18 497 0 31 83 157 111 79 35 0 0 0 10.382303313 20.23 4716 0 272 1051 1842 1071 326 154 0 0 0 98.382307313 19.53 4492 31 250 584 2020 1122 307 121 57 0 0 94.582307321 2.48 399 4 31 118 168 54 12 12 0 0 0 9.582354411 14.80 4746 0 89 340 981 1664 964 503 117 88 0 82.982475313 0.25 61 0 2 13 29 18 0 0 0 0 0 0.882476212 0.68 112 0 22 26 49 8 4 3 0 0 0 3.182479212 0.48 58 0 26 23 0 2 5 3 0 0 0 2.7

Укупно 101.59 24352 97 1274 4404 8658 5954 2703 1000 174 88 0 504.3

% 100





Површ

ина

24 60 16 По дебљинској структури у другом степену заштите стање је задовољавајуће. Присутни су сви дебљински разреди. Највише је заступљен средње јак материјал.

Намена : 81

до 10 11-20 21-30 31-40

41-50

51-60

61-70

71-80

81-90 > Zv

81354411 8.06 2374 0 38 176 579 704 378 269 175 40 14 40.9Укупно 8.06 2374 0 38 176 579 704 378 269 175 40 14 40.9

% 100





Површина

9 54 37 44

У првом степену заштите стање по дебљинској стеуктури је добро, највећи број стабала чине средње јак и јак дрвни материјал.

Намена : 83

до 10 11-20 21-30 31-40 41-50 51-60 61-70 71-80 81-90 > 90 Zv83174411 0.39 113 2 15 38 28 22 4 5 1.883193212 0.31 30 0 2 6 4 1 13 4 0 0 0 0.783196212 9.05 1948 28 766 965 146 32 11 0 0 0 0 60.683215212 3.03 646 2 107 346 120 71 0 0 0 0 0 16.983269212 0.28 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0.083270212 2.33 355 6 64 94 136 55 0 0 0 0 0 9.683270313 3.41 580 3 49 130 188 176 15 19 0 0 0 14.383284411 20.06 5688 0 58 492 1299 1877 1300 603 54 5 0 92.683288321 0.19 52 0 4 7 17 17 2 0 0 5 0 1.083302313 1.36 171 0 6 31 61 24 32 12 0 6 0 3.283303313 22.54 4036 0 355 904 1377 948 291 162 0 0 0 84.083303321 13.46 2522 0 97 402 734 547 516 184 20 22 0 47.883307313 25.82 4124 58 386 963 1208 751 397 200 113 49 0 92.783307321 18.79 3385 30 305 1255 1096 450 249 0 0 0 0 83.283307411 2.02 464 7 25 80 106 106 90 17 33 0 0 10.883325212 10.81 760 126 584 50 0 0 0 0 0 0 0 44.283326212 20.10 2482 339 1379 601 130 15 19 0 0 0 0 122.083332411 3.75 1162 0 33 104 237 330 324 41 94 0 0 22.983354411 5.44 1477 0 21 126 289 371 302 255 88 25 0 25.583361411 5.76 1737 4 26 176 339 537 376 124 155 0 0 31.083385212 0.48 42 0 3 10 13 13 3 0 0 0 0 1.283457212 0.19 70 0 2 28 26 13 0 0 0 0 0 1.683458212 0.92 158 0 31 85 43 0 0 0 0 0 0 4.383459212 0.49 93 0 4 37 40 13 0 0 0 0 0 2.183460212 12.72 2868 0 148 1038 1259 361 40 22 0 0 0 65.383466313 3.18 620 0 90 402 118 10 0 0 0 0 0 17.183469212 2.01 268 0 19 40 86 57 22 24 16 5 0 5.883469321 1.21 211 0 11 46 79 52 22 0 0 0 0 4.783475212 11.32 3532 1 67 294 1839 1202 130 0 0 0 0 52.283476212 11.68 2648 0 59 265 956 1035 295 24 8 6 0 41.283476321 3.16 701 0 27 140 246 175 113 0 0 0 0 12.883479212 16.07 3478 0 262 1290 1335 389 141 39 12 4 6 52.683479313 0.36 144 0 1 20 81 34 2 0 0 0 7 1.8

Укупно 232.69 46569 606 4991 10443 13646 9687 4727 1732 597 128 12 1027.8

% 1007196

Површ

ина

34 50 15




Запремина по Биолие 16040 23333

У шумама трећег степена заштите стање по дебљинској структури је релативно повољно. Преко половине стабала чине срдење јак и јак материјал. Петнаејст посто дрвне запремине припада стаблима изнад 51 центиметра.

45

Рекапитулација за газдинску јединицу

до 10 11-20 21-30 31-40 41-50 51-60 61-7071-80

81-90 > Zv

17465313 0.50 115 0 16 75 20 4 0 0 0 0 0 2.926176212 14.51 2605 27 535 1267 451 140 164 21 0 0 0 63.626195212 40.10 9457 87 1369 4188 3169 548 68 27 0 0 0 241.826196212 108.55 26908 184 3277 10990 10218 2015 144 0 0 0 80 684.926270212 20.85 1493 130 710 517 80 57 0 0 0 0 0 50.526287212 2.45 92 1 9 34 33 16 0 0 0 0 0 1.926288212 0.61 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0.026325212 10.35 1161 99 502 523 38 0 0 0 0 0 0 53.026326212 74.43 5350 458 2603 1579 630 52 12 16 0 0 0 223.326456212 0.73 139 0 5 14 43 40 20 17 0 0 0 2.826457212 26.37 5863 3 410 2229 2601 579 41 0 0 0 0 138.626458212 21.11 4334 4 235 1310 2062 597 120 5 0 0 0 98.326459212 0.52 153 0 16 115 22 0 0 0 0 0 0 4.026460212 1.59 483 0 6 153 306 19 0 0 0 0 0 11.026469212 10.88 1788 0 195 506 611 325 146 5 0 0 0 40.926475212 3.72 812 0 60 455 251 46 0 0 0 0 0 11.626476212 14.05 1347 0 300 434 491 121 0 0 0 0 0 31.126479212 12.20 3750 0 136 945 1596 846 169 54 0 5 0 57.426482212 1.06 127 0 5 5 58 54 5 0 0 0 0 1.873196212 11.45 3152 10 155 999 1512 360 116 0 0 0 0 70.573215212 1.13 160 0 9 50 63 30 8 0 0 0 0 3.573270212 0.15 7 0 1 4 1 0 0 0 0 0 0 0.273325212 0.65 19 3 14 2 0 0 0 0 0 0 0 1.273326212 3.43 272 5 121 103 19 14 11 0 0 0 0 9.773459212 1.61 445 0 15 249 171 9 0 0 0 0 0 10.573460212 1.52 276 0 28 108 112 25 2 0 0 0 0 6.573469212 3.33 165 0 22 63 59 13 0 7 0 0 0 4.073475212 5.10 1279 0 78 778 407 13 4 0 0 0 0 19.873476212 1.11 221 0 18 72 106 25 0 0 0 0 0 4.773479212 6.37 1979 0 55 410 927 507 78 0 0 0 0 30.581354411 8.06 2374 0 38 176 579 704 378 269 175 40 14 40.982173321 1.61 311 0 21 68 95 69 58 0 0 0 0 5.582193313 7.57 1915 0 138 405 738 461 173 0 0 0 0 42.282196212 25.31 5181 61 345 1450 1926 860 469 71 0 0 0 120.482284411 1.59 527 0 7 63 205 116 117 18 0 0 0 9.682288313 1.00 259 1 11 48 98 42 42 16 0 0 0 5.482288321 3.88 1077 0 28 132 350 358 146 63 0 0 0 19.282302313 2.18 497 0 31 83 157 111 79 35 0 0 0 10.382303313 20.23 4716 0 272 1051 1842 1071 326 154 0 0 0 98.382307313 19.53 4492 31 250 584 2020 1122 307 121 57 0 0 94.582307321 2.48 399 4 31 118 168 54 12 12 0 0 0 9.582354411 14.80 4746 0 89 340 981 1664 964 503 117 88 0 82.982475313 0.25 61 0 2 13 29 18 0 0 0 0 0 0.882476212 0.68 112 0 22 26 49 8 4 3 0 0 0 3.182479212 0.48 58 0 26 23 0 2 5 3 0 0 0 2.783174411 0.39 113 0 2 14 38 28 21 4 5 0 0 1.883193212 0.31 30 0 2 6 4 1 13 4 0 0 0 0.783196212 9.05 1948 28 766 965 146 32 11 0 0 0 0 60.683215212 3.03 646 2 107 346 120 71 0 0 0 0 0 16.983269212 0.28 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0.083270212 2.33 355 6 64 94 136 55 0 0 0 0 0 9.683270313 3.41 580 3 49 130 188 176 15 19 0 0 0 14.3



Дебљински разредиПовршина

46

до 10 11-20 21-30 31-40 41-50 51-60 61-7071-80

81-90 > Zv

83270313 3.41 580 3 49 130 188 176 15 19 0 0 0 14.383284411 20.06 5688 0 58 492 1299 1877 1300 603 54 5 0 92.683288321 0.19 52 0 4 7 17 17 2 0 0 5 0 1.083302313 1.36 171 0 6 31 61 24 32 12 0 6 0 3.283303313 22.54 4036 0 355 904 1377 948 291 162 0 0 0 84.083303321 13.46 2522 0 97 402 734 547 516 184 20 22 0 47.883307313 25.82 4124 58 386 963 1208 751 397 200 113 49 0 92.783307321 18.79 3385 30 305 1255 1096 450 249 0 0 0 0 83.283307411 2.02 464 7 25 80 106 106 90 17 33 0 0 10.883325212 10.81 760 126 584 50 0 0 0 0 0 0 0 44.283326212 20.10 2482 339 1379 601 130 15 19 0 0 0 0 122.083332411 3.75 1162 0 33 104 237 330 324 41 94 0 0 22.983354411 5.44 1477 0 21 126 289 371 302 255 88 25 0 25.583361411 5.76 1737 4 26 176 339 537 376 124 155 0 0 31.083385212 0.48 42 0 3 10 13 13 3 0 0 0 0 1.283457212 0.19 70 0 2 28 26 13 0 0 0 0 0 1.683458212 0.92 158 0 31 85 43 0 0 0 0 0 0 4.383459212 0.49 93 0 4 37 40 13 0 0 0 0 0 2.183460212 12.72 2868 0 148 1038 1259 361 40 22 0 0 0 65.383466313 3.18 620 0 90 402 118 10 0 0 0 0 0 17.183469212 2.01 268 0 19 40 86 57 22 24 16 5 0 5.883469321 1.21 211 0 11 46 79 52 22 0 0 0 0 4.783475212 11.32 3532 1 67 294 1839 1202 130 0 0 0 0 52.283476212 11.68 2648 0 59 265 956 1035 295 24 8 6 0 41.283476321 3.16 701 0 27 140 246 175 113 0 0 0 0 12.883479212 16.07 3478 0 262 1290 1335 389 141 39 12 4 6 52.683479313 0.36 144 0 1 20 81 34 2 0 0 0 7 1.8

Укупно 742.77 147247 1714 17208 43200 48942 22800 8914 3154 947 262 107 3453.4

% 100 42 49 9Запремина по Биолие 62121 71742


ПовршинаУкупна запрем.


13383

По дебљинској структури стање је задовољавајуће. Педесет осам посто запремине односи се

на стабла преко 30 центиметара. Пошто се ради о шумама које су у близини урбаних средина њихова атрактивност је значајна. Појединачна стабла преко деведесет центиметара су као историјски споменици расејани по целој газдинској јединици. Приликом спровођења мера неге потребно је обрати пажњу и омогућити њихов слободан раст. Та стабла нам указују на изглед и по врстама заступљеност почетком прошлога века. Та стабла су значајна и за птичји свет који се често гнезди на тим стаблима.

5 . 7 . СТАЊЕ САСТОЈИНА ПО СТАРОСТИ

Ширина добнох разреда одређена је према висини опходње : За састојине чија је опходња до 40 година , ширина добног разреда 5 година. За састојине од 41 до 80 година , ширина добног разреда 10 година. За састојине преко 80 година , ширина добног разреда 20 година. Намена :17 Ширина добног разреда 20 година

Свега I II III IV V VI VII VIIIслабо добро

P 0.50 0.50 V 115 115 Zv 3.0 3 P 0.50 0.50 V 115 115 Zv 3.0 3

ДОБНИ РАЗРЕДИгаздинска класа

17465313

17

Семенска састојина је стара 67 година. 47

Намена: 26 Ширина добног разреда 5 година


P 10.35 1.14 1.83 0 0 1.2 6.18 0 V 1161 0 46 0 0 133 983 0 Zv 53 0 1 0 0 7 45 0 P 74.43 15.45 9.81 1.51 40.6 2.1 0 4.96 V 5350 0 489 60 3984 221 0 595 Zv 223 0 19 3 169 8 0 24 P 84.78 16.59 11.64 1.51 40.6 3.3 6.18 4.96 V 6511 0 535 60 3984 354 983 595 Zv 276 0 20 3 169 15 45 24


26325212

26326212

26

У изданачким чистим и мешовитим шумама багрема је неправилан распоред добних разреда. Шума багрема у 32 одељењу је старости 47 година , састојина којој је прошла опходња. Она је планирана за обнављање у овом уређајном раздобљу. Ширина добног разреда 10 година

Свега I II III IV V VI VII VIII IXслабо добро

P 14.51 9.32 1.6 3.59 V 2605 1903 229 474 Zv 64 47 5 11 P 40.10 10.45 1.54 28.11 V 9457 2321 411 6725 Zv 242 73 11 157 P 108.55 9.36 8.53 3.61 87.05 V 26908 1731 2030 867 22279 Zv 685 57 63 20 545 P 20.85 18.9 1.48 0.47 V 1493 1345 130 19 Zv 50 45 5 1 P 2.45 1.8 0.65 V 92 92 Zv 2 2 P 0.61 0.61 V Zv P 0.73 0.73 V 139 139 Zv 3 3 P 0.52 0.52 V 153 153 Zv 4 4 P 1.59 1.59 V 483 483 Zv 11 11 P 10.88 0.28 1.34 0.3 8.96 V 1788 249 62 1477 Zv 41 5 1 34 P 3.72 2.66 1.06 V 812 544 269 Zv 12 8 4 P 14.05 9.17 4.68 0.2 V 1347 613 721 13 Zv 31 17 14 1

26287212

26288212

26456212


26176212

26195212

26196212

ДОБНИ РАЗРЕДИ

26270212

26459212

26460212

26469212

26475212

26476212

48

Свега I II III IV V VI VII VIII IXслабо добро

P 12.2 1.41 4.69 6.1 V 3750 497 1422 1831 Zv 57 7 24 27 P 1.06 1.06 V 127 127 Zv 2 2 P 361.46 19.28 30.82 2.99 108.86 37.63 24.85 11.73 125.30 V 65224 1954 190 17057 8281 5046 2140 30555 Zv 1702 67 8 488 227 116 47 749


26479212

26482212


26

У састојинама чији добни разред 10 година такође је неправилан распоред добних разреда. Велике површине се налазе у осмом добном разреду. И ако је тренутно стање тих састојина релативно добро , оне као такве спречавају ерозију земљишта. Могуће је да у наредном уређајном раздобљу покажу одређене слабости ( превелика разређеност, здравствено стање, осетљивост на ветар и влажност и друге последице) Ширина добног разреда 20 година


P 26.37 0 26.37 V 5863 0 5863 Zv 139 0 139 P 21.11 0.28 20.83 V 4334 75 4259 Zv 98 1 97 P 47.48 0.28 47.20 V 10197 75 10122 Zv 237 1 236

26

26458212

26457212



У вештачки подигнутим састојинама лужњака , чија је ширина добног разреда 20 година крајње је неповољан распоред добних разреда. Скоро све састојине су у 4 добном разреду. Голе површине газдинске јединице су пошумљаване после Другог свеског рата , у циљу заштите земљиша. Намена: 73 Ширина добног разреда 5 година

Свега I II III IV V VI VII VIIIслабо обрасл

добро обрасл

P 0.65 0.36 0.29 0 V 19 0 19 0 Zv 1 0 1 0 P 3.43 1.38 1.16 0.89 V 272 0 162 111 Zv 10 0 6 3 P 4.08 1.74 1.45 0.89 V 291 0 181 111 Zv 11 0 7 3


73325212

73

73326212


У мешовитој састојини багрема ( 32 одељење) која је у осмом добном разреду, мерама неге извршиће се сеча багрема у овом уређајном раздобљу.

49

Ширина добног разреда 10 година

Свега I II III IV V VI VII VIIIслабо обрасл

добро обрасл

P 11.45 0 0 0 0 0.49 5.12 1.17 4.67 V 3152 0 0 0 0 104 1206 396 1446 Zv 71 0 0 0 0 2 26 9 33 P 1.13 0 0 0 0 0 0 0 1.13 V 160 0 0 0 0 0 0 0 160 Zv 3 0 0 0 0 0 0 0 3 P 0.15 0 0 0.15 0 0 0 0 0 V 7 0 0 7 0 0 0 0 0 Zv 0 0 0 0 0 0 0 0 0 P 1.61 0 0 0 0 0 0 0 1.61 V 445 0 0 0 0 0 0 0 445 Zv 10 0 0 0 0 0 0 0 10 P 1.52 0 0 0 0 0 0 0.48 1.04 V 276 0 0 0 0 0 0 34 242 Zv 7 0 0 0 0 0 0 1 6 P 3.33 1.44 0.51 0.33 0 0.23 0 0.82 0 V 165 0 0 0 0 37 0 128 0 Zv 4 0 0 0 0 1 0 3 0 P 5.1 0 0 0 0 0 3.1 2 0 V 1279 0 0 0 0 0 668 611 0 Zv 20 0 0 0 0 0 11 9 0 P 1.11 0 0 0 0 0.89 0 0.22 0 V 221 0 0 0 0 196 0 25 0 Zv 4.5 0 0 0 0 4 0 1 0 P 6.37 0 0 0 0.19 2.06 2.45 1.14 0.53 V 1979 0 0 0 44 460 908 459 108 Zv 30.5 0 0 0 1 9 12 7 2 P 31.77 1.44 0.51 0.48 0.19 3.67 10.67 5.83 8.98 V 7683 0 0 7 44 797 2782 1653 2401 Zv 150 0 0 0 1 16 49 30 54

73

73459212

73460212

73469212

73475212

73476212


73196212

73215212

73270212

73479212


Постоји одређена неправилност добних разреда, преовлађују старије састојине. За рекреативно-туристичку намену , опходња је орјентационог карактера. Много је значајнији општи изглед састојина и њихова уређеност , него старост.

Намена:81


Свега I II III IV V VI VII VIIIслабо

обрасло

добро обрасло

P 8.06 8.06 V 2374 2374 Zv 41 41 P 8.06 8.06 V 2374 2374 Zv 41 41

81354411

81



Природни резерват је у осмом добном разреду. Састојина је одређена за праћење природног

процеса старења. Опходња је само орјентационог карактера. 50


I II III IV V VI VII VIIIСвега слабо добро

P 1.61 0 0 0 1.61 V 311 0 0 0 311 Zv 5 0 0 0 5 P 7.57 0 0 0 7.57 V 1915 0 0 0 1915 Zv 42 0 0 0 42 P 25.31 0 0.49 0 24.82 V 5181 0 54 0 5128 Zv 120 0 1 0 119 P 1.59 0 0 0 1.59 V 527 0 0 0 527 Zv 10 0 0 0 10 P 1.00 0 0 0 1.00 V 259 0 0 0 259 Zv 5 0 0 0 5 P 3.88 0 0 0 3.88 V 1077 0 0 0 1077 Zv 19 0 0 0 19 P 19.53 0 0 0 19.53 V 4492 0 0 0 4492 Zv 94 0 0 0 94 P 2.48 0 0 0 2.48 V 399 0 0 0 399 Zv 9 0 0 0 9 P 14.80 0 0 0 14.80 V 4746 0 0 0 4746 Zv 83 0 0 0 83 P 0.25 0 0 0.25 0 V 61 0 0 61 0 Zv 1 0 0 1 0 P 0.68 0 0 0.68 0 V 112 0 0 112 0 Zv 3 0 0 3 0 P 0.48 0.48 0 0 0 V 58 58 0 0 0 Zv 3 3 0 0 0 P 79.18 0.48 0.49 0.93 77.28 V 19138 58 54 173 18854 Zv 396 3 1 4 388

82479212

82

82307313

82307321

82354411

82475313


82173321

82193313

82196212

82284411

82288313

82288321

82476212



I II III IV V VI VII VIIIСвега слабо добро

P 2.18 0 2.18 V 497 0 497 Zv 10 0 10 P 20.23 7.24 12.99 V 4716 1726 2990 Zv 98 36 63 P 22.41 7.24 15.17 V 5213 1726 3487 Zv 108 36 73


82302313

82

82303313


Као и у претходним наменама стање по добним разредима је неповољно.

51



P 10.81 5.44 0 0.33 5.04 0 0 V 760 0 66 694 0 0 Zv 44 0 4 40 0 0 P 20.1 0.10 0.84 0 6.18 7.12 5.86 V 2482 114 0 765 877 726 Zv 122 7 0 38 47 31 P 30.91 5.54 0.84 0.33 11.22 7.12 5.86 V 3242 114 66 1459 877 726 Zv 166 7 4 78 47 31

83


83325212

83326212



Свега I II III IV V VI VII VIIIслабо добро 0 0 0 0 0

P 0.39 0 0 0 0 0 0.39 V 113 0 0 0 0 0 113 Zv 2 0 0 0 0 0 2 P 0.31 0 0 0 0 0 0.31 V 30 0 0 0 0 0 30 Zv 1 0 0 0 0 0 1 P 11.67 0 8.32 0 0 0.73 0 V 2588 0 1823 0 0 125 0 Zv 75 0 58 0 0 3 0 P 3.03 0 3.03 0 0 0 0 V 646 0 646 0 0 0 0 Zv 17 0 17 0 0 0 0 P 0.28 0.28 0 0 0 0 0 V 0 0 0 0 0 0 0 Zv 0 0 0 0 0 0 0 P 2.33 0 0 1.73 0 0.6 0 V 355 0 0 269 0 86 0 Zv 10 0 0 7 0 2 0 P 3.41 0 0 0 1.5 0 1.91 V 580 0 0 0 166 0 414 Zv 14 0 0 0 5 0 10 P 20.06 0 0 0 0 3.19 16.87 V 5688 0 0 0 0 967 4722 Zv 93 0 0 0 0 15 78 P 0.19 0 0 0 0 0 0.19 V 52 0 0 0 0 0 52 Zv 1 0 0 0 0 0 1 P 25.82 0 0 0 0 3.15 22.67 V 4124 0 0 0 0 663 3460 Zv 93 0 0 0 0 13 80 P 18.79 0 0 0 2.1 12.94 3.75 V 3385 0 0 0 434 2463 488 Zv 83 0 0 0 9 62 12 P 2.02 0 0 0 0 0 2.02 V 464 0 0 0 0 0 464 Zv 11 0 0 0 0 0 11 P 3.75 0 0 0 0 0 3.75 V 1162 0 0 0 0 0 1162 Zv 23 0 0 0 0 0 23


83174411

83193212

83196212

83215212

83307313

83307321

83307411

83332414

83269212

83270212

83270313

83284411

83288321

52

Свега I II III IV V VI VII VIII0 0 слабо добро

P 5.44 0 0 0 0 0 5.44 V 1477 0 0 0 0 0 1477 Zv 26 0 0 0 0 0 26 P 0.48 0 0 0 0 0.48 0 V 42 0 0 0 0 42 0 Zv 1 0 0 0 0 1 0 P 0.49 0 0 0 0 0.49 0 V 93 0 0 0 0 93 0 Zv 2 0 0 0 0 2 0 P 12.72 0 0 0 0 12.72 0 V 2868 0 0 0 0 2868 0 Zv 65 0 0 0 0 65 0 P 2.01 0 0 0 0.99 1.02 0 V 268 0 0 0 87 181 0 Zv 6 0 0 0 2 3 0 P 1.21 0 0 1.21 0 0 0 V 211 0 0 211 0 0 0 Zv 5 0 0 5 0 0 0 P 11.32 0 0 0 0 1.36 9.96 V 3532 0 0 0 0 456 3076 Zv 52 0 0 0 0 8 44 P 11.68 0 0 0.78 0 0 10.9 V 2648 0 0 87 0 0 2561 Zv 41 0 0 3 0 0 38 P 3.16 0 0 0 0 0 3.16 V 701 0 0 0 0 0 701 Zv 13 0 0 0 0 0 13 P 16.07 0 7.3 3.67 1 1.94 2.16 V 3478 0 1852 606 220 342 459 Zv 53 0 27 9 3 6 7 P 0.36 0 0 0.36 0 0 0 V 144 0 0 144 0 0 0 Zv 2 0 0 2 0 0 0 P 156.99 0.28 18.65 7.75 5.59 38.62 83.48 V 36386 0 4321 1317 907 8286 20916 Zv 689 0 102 26 19 180 346


83

83354411


83469212

83385212

83459212

83460212

83469321

83475212

83476212

83476321

83479212

83479313



P 1.36 0 1.36 0 V 171 0 171 0 Zv 3 0 3 0 P 22.54 0 7.21 15.33 V 4036 0 1262 2775 Zv 84 0 24 60 P 13.46 0 6.52 6.94 V 2522 0 1201 1320 Zv 48 0 23 25 P 0.19 0.19 0 0 V 70 70 0 0 Zv 2 2 0 0 P 0.92 0 0.92 0 V 158 0 158 0 Zv 4 0 4 0 P 0 3.18 0 V 0 620 0 Zv 0 17 0 P 38.47 0.19 19.2 22.27 V 6957 70 3412 4095 Zv 141 2 71 85

83457212

83458212

83

83302313

83303313


83303321

83466313


53

Као и у претходним наменама стање по добним разредима је неповољно , велико учешће

зрелих састојина , мало или потпуно одсуство младих састојина. Шуме газдинске јединице Авала су под одређеним степеном заштите, где су други параметри

стања састојина битнији, а старост само орентациона вредност. Ипак у наредним уређајним раздобљима требало би очекивати да се опште стање шума услед старења погорша.

5 . 8. СТАЊЕ ШУМСКИХ КУЛТУРА

Укупно газдинска јединица

Шумске културе у односу на укупно обраслу површину учествују мање од један посто, на 2,56

хектара. Ради се о младим културама јавора, белог јасена, црвеног храста и осталих лишћара подигнутих у претходном уређајном раздобљу. Стање култура је добро. Културе су правилно и благовремено неговане.

5.9. ЗДАВСТВЕНО СТАЊЕ САСТОЈИНА

Приликом издвајања и премера састојина није примећено веће присуство фитопатолошких и ентомолошких обољења. Примећено је појединачно физиолошко сушење .

У састојинам у којима су четинари стаблимично или групимично сађени приметно је сушење настало услед суше 2012 и 2013 године. Сушење је изражено код црнога бора. Од ентомолошких обољења примећени су разни поткорњаци , као секундарни узрочници обољења. То је условило физиолошко слабљење биљака и одумирање.Постоје поједине састојине које су лошијег здравственог стањау,где је интезитет пропадања ( сушења) јачи.

Двехиљаде шеснесте године купу Авале је захватио олујни ветар на површини од 200 хектара, чинећи стаблимичне и групимичне ломове. Шумско газдинство Београд је одмах приступило снимању штете и израде санационог програма. Радови на санацији су још у току. Постоји реална опасност да у наредном периоду шуме Авале покажу појачано сушење стабала , поготово на плићим стаништима.

У другим деловима газдинске јединице који нису били захваћени олујом здравствено стање је задовољавајуће.

Није примећено присуство губара, нити појачано присуство других дефолијатора.

5.10. СТАЊЕ НЕОБРАСЛИХ ПОВРШИНА

заузеће Укупно

шумско земљиште

остало земљиште

неплодно земљиште

туђе земљиште

76,74 6,81 68,15 1,25 0,53 23,10

Необрасле површине учествују са 9 % од укупне површине газдинске јединице. Шумског земљиште нема. Под заузећем је 0,53 хектара ( покренут поступак). Од необраслих површина највише је заступљено земљиште за остале срхе на 68,15хектара. У

остала земљишта спадају ливаде, њиве, путеви, далеководи , зграде и други објекти . У неплодна земљишта спадају каменоломи који нису у функцији односно експлоатацији.

54

ha73469212 1.44 56% 573469212 0.51 20% 1073469212 0.33 13% 1126469212 0.28 11% 1073469212 2.56 100%

V ZvГздинска класа површина старост

5.11. СТАЊЕ И СТЕПЕН УГРОЖЕНОСТИ ОД ПОЖАРА

ha % ha % ha % ha % ha % ha %819.51 51.55 6 36.54 0 0 451.93 55 202.75 25 76.74 9

укупностепен угрожености

I II III IV V VI

Шуме и шумска земљишта су у зависности од степена угрожености од пожара сврстане у шест категорија и то:

I степен: састојине и културе бора и ариша. II степен: састојине и културе смрче, јеле и других четинара. III степен: мешовите састојине и културе лишћара и четинара IV степен: састојине и културе храста и граба. V степен: састојине букве и других лишћара. VI степен: шикаре , шибљаци и необрасле површине. Шуме ове газдинске јединице припадају у највећој мери IV ,V и VI степену огрожености. Највећу угроженост од пожара чини људска немарност.

5.12. ФОНД И СТАЊЕ ДИВЉАЧИ- услови и могућност развоја

Ловачко удружење

Седиште Ловиште ПовршинаШуме и шум.зем

Ливаде и пашњаци

Њиве и оранице

Воћњаци и

виногради

Воде,баре и

трстеници

Остала зем.

Рипањ Рипањ Авала 14849 2598 1260 8165 1117 61 1648

ЛОВИШТЕ У ОКВИРУ Г.Ј.

Извор података: Ловна основа 01.04.2012.-31.03.2022. год. Бројно стање дивљачи на дан бројања 31.марта 2017. год. је следеће: срнеће дивљачи 260, зеца 2000, пољске јаребице 900 и фазана 2500. На подручју газдинске јединице Авала, ловно газдује ловачко удружење Рипањ са седиштем у Рипњу. Ловиште покрива целокупну површину општине Вождовац. На површини газдинске јединице " Авала" у делу купе Авала не врши се острел. Главни и основни разлог што је газдинска јединица под степеном заштите и због туристичке посећености. На осталом делу ловишта ловачко друштво, ловно газдује по ловној основи и годишњим плановима.

5.13. СТАЊЕ ЗАШТИЋЕНИХ ДЕЛОВА ПРИРОДЕ

Решењем о проглашењу заштићеног подручја Предео изузетних одлика" Авала"( Сл.Лист града Београда, бр.501-678/07-C-24.децембар.2007. год) којим је заштићено подручје" Авала " сврстано у III , II и I категорију заштите.

Заштићено природно добро налази се на територији града Београда, градске општине Вождовац.

Укупна површина заштићеног подручја износи 489,13 хектара. Највећи део шума и земљишта је у државној својини, а управљач је ЈП“Србијашуме“. Основом је обухваћено 342,34 хектара шума заштићеног природног добра . У заштићеном природном добру установљена су три режима заштите. Режим заштите I степена установљен је на површини од 8,06 хектара. Ради се о високој шуми букве, граба и липе на на месту званом "Ладне воде" у 26 одељењу одсек b. Укупна запремина одсека износи 2374 метара кубних, односно 294 метара кубна по хектару и прирастом 5,1 метара кубна по хекрару. Најзаступљенија врста је буква са 1471m3. Здравствено стање је добро. Пречник стабала се

55

креће од 11 до 90 центиметара. Ради се о разређеној састојини доброг изгледа и квалитета , старости 99 година.

У првом степену су забрањене било какве људске активности , осим у научне сврхе.

Режим заштите II степена установљен је на површини од 101,59 хектара. Одликује се богаством врста (22) које граде двадесетак газдинских класа. Најзаступљеније су изданачке мешовите шуме цера(25%) и високе шума китњака(20%). Високе шуме учествују са 48%, изданачке са 51% и вештачки подигнуте са 1%. Укупна запремина износи 24352 метара кубних, односно 240 метара кубна по хектару и прирастом 5.0 метара кубни по хекрару. Најзаступљенија врста је китњак са 81514m3.Очуване састојине обухватају 87% и разређене 23% површине. Старост састојина креће се од 24 до 91 године. Ради се о најбољим састојинама газдинске јединице. Пречник стабала се креће од 5 до 90 центиметара. Здравствено стање је задовољавајуће ,са појединачним сушењем стабала.

Режим заштите III степена захвата 232,69 хектара. Одликује се богаством врста (30) које граде тридесет и три газдинске класе. Најзаступљенија је изданачка мешовита шума китњака(11%). Високе шуме учествују са 29%, изданачке са 44% и вештачки подигнуте са 27%. Укупна запремина износи 46569 метара кубних, односно 200 метара кубна по хектару и прирастом 4.4 метара кубна по хектару. Најзаступљенија врста је китњак са 9030 m3.Очуване састојине обухватају 53% и разређене 47% површине. Мешовите састојине учествују са 87%. Старост састојина креће се од 11 до 115 година. Пречник стабала се креће од 5 до 90 центиметара. Здравствено стање је задовољавајуће ,са појединачним сушењем стабала, осим у делу који је захваћен олујним ветром . У току је санација прогаљеног дела као и сеча појединачних поломњених и изваљених стабала.

У другом и трећем степену забрањује се : 1.промена намене површине; 2.изградња индустриских,инфраструктурних, привредних,хидротехничких и других објеката

који могу изазивати неповољне промене квалитета земљишта, вода, ваздуха, живога света, карактера и лепоте предела и његове околине;

3.извођње радова којима се могу нарушити и погоршати одлике биолошке, геолошке и предеоне разноврсности заштићеног подручја;

4.радови којима се нарушавају морфолошке и хидролошке карактеристике терена , осим у циљу побољшања хидролошких и еколошких услова станишта;

5.оштећења и угрожавања објекта културног наслеђа; 6.извођење интервенција на објектима који престављају културно историско наслеђе без

услова надлежних служби заштите; 7.заклањање вредних, односно значајних визура; 8.формирање депонија, одлагање или привремено складиштење комуналног, индустриског и

других врста отпада; 9.бацање отпадака ван места обележених за ту намену; 10.уништавање флоре и фауне 11.лов Као и многе друге активности дато у решењу о проглашењу Предела изузетних одлика

“Авала“. Шумско газдинство као управљач заштићеног подручја спроводи све услове предвиђене

Решењем о проглашењу. Поред општих активности чувања, одржавања чистоће заштићеног природног добра шумско

газдинство у сарадњи са Градом доноси годишњи програм управљања који је усклађен са ОГШ“Авала“.

56

5.14. СТАЊЕ ШУМА ВИСОКО ЗАШТИТНЕ ВРЕДНОСТИ (HCV)

ha % m3 m3/ha % m3 m3/ha пр.прир %17 0.50 0 115 230 0 2.9 5.9 2.6 0 126 364.08 48 65864 181 45 1716.4 4.7 2.6 50 473 35.85 5 7974 222 5 161.1 4.5 2.0 5 381 8.06 1 2374 294 2 40.9 5.1 1.7 1 282 101.59 14 24352 240 17 504.3 5.0 2.1 15 283 232.69 31 46569 200 32 1027.8 4.4 2.2 30 2

Укупно ГЈ 742.77 100 147247 198 100 3453.4 4.6 2.3 100

Намена

Укупна површина Укупна запремина Укупан прирастHCV

Шумско газдинство Београд је завршило процес сертификације шума које су им поверене на газдовање.

Све шуме газдинске јединица " Авала" припадају шумама високе заштитне вредности ( HCV шуме), семенска састојина, заштићено подручје I ,II и III степена заштите,заштита земљишта од ерозије и рекреативно-туристичке шуме.

Шуме наменске целине 17(HCV-1), припадају подручја која на глобалном, регионалном или државном нивоу садрже важне концетрације биодиверзитета.

Шуме наменске целине 81,82 и 83(HCV-2), су велике шумске површине нивоа пејзажа значајне на глобалном, регионалном и државном нивоу.

Шуме наменске целине 26(HCV-4), припадају подручја која пружају основне природне користи у критичним ситуацијама

Шуме наменске целине 73(HCV-5), припадају подручју неопходном за задовољавање основних потреба локалних заједница.

Највећи део шума газдинске јединица " Авала“ припадају шумама високе заштитне вредности ( HCV-4 ), подручје које пружа основне природне користи у критичним ситуацијама 364,08 ha.

Мањи део шума 0,50 ha. издвојен је као семенска састојина китњака највише вредности ( HCV-1 )

Копије решења о условима заштите природе и проглашењу семенског објекта , дате су у прилогу основе.

5.15. СТАЊЕ РЕТКИХ РАЊИВИХ И УГРОЖЕНИХ ВРСТА(RTE) Шумско газдинство Београд је завршило процес сертификације шума које су им поверене на

газдовање , самим тим је прихватило и обавезу да изради преглед и прати стање ретких, рањивих и угрожених врста флоре и фауне.

У скалду са Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених врста биљака, инсеката,животиња и гљива на подучју газдинске јединице констатоване су следеће врсте:

Строго заштићене Инсеката Acrda ungarica ungarica Carabus ullrichi nastasi Necrodes litoralis Onthophagus furcatus Cerambyx cerdo Morimus asper funereus Osmoderma eremita Oryctes nasicomis Lucanus cervus

57

Заштићене Инсеката Metrioptera domogledi Cortodera flavimana Paracorymbia pallens Oberea pedemontana Птице Accipter nisus-кобац Accipter gentilis-јастреб Buteo buteo-мишар Columba oenas-голуб дупљар Coracias garrulus-смрдиврана Cuculus canorus- кукавица Dendrocopos major,medius,minor- велики шарени детлић, средњи и мали Dryocopus martius- црна жуња Otus scops-ћук Strix aluco- шумска сова Сисари Dryomus nitedula- шумски пух Scirus vulgaris-веверица Talpa europea- кртица Testuda hermanni-шумска корњача Erinaceus concolor-јеж Врсте које се налазе на црвеној листи са међународним статусом угрожености: Инсекти Cerambyx cerdo VU(рањиве) Morimus funereus VU Osmaderma eremita VU Mertrioptera domogledi VU Anex imperatorLC(најмање угрожене) Водоземци Triturus vulgarisLC Salamandra salamandraLC Bombina varegataLC Bufo virdisLC Bufo bufoLC Rana dalmatinaLC Поменуте врсте се могу видети на простору целе газдинске јединице. Проглашењем Авала ,

заштићеним природним добром, степен заштите ретких, рањивих и угрожених врста подигнут је на виши степен заштите.

5.16. СТАЊЕ СЕМЕНСКИХ САСТОЈИНА На основу члана 12. Став 1. Закона о репродукционом материјалу шумског дрвећа ( „

Службени гласник РС“, бр. 135/04,8/05 – исправка и 41/09) и члана 24. Став 2 Правилник о признавању полазног материјала и контроли производње репродуктивног материјала шумског дрвећа(„ Службени гласник“, бр. 76/05,105/05 и 83/09), тадашње Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Управа за шуме, издало је уверење о признавању полазног материјала број : 322-05-24/2012-10 од 10.12.2012 године. Група стабала храста китњака (Quercus petraea.) регистрована је под бројем RS-2-1-qpe-22-637. Група стабала припада 22 одељењу одсек а. Урод семена је солидан и рађа друге до треће године. Здравствено стање састојине је добро.

58

Издвојена је и семенска састојина површине 0,50 хектара у 24 одељењу , одск -l.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Управа за шуме, издало је уверење о признавању полазног материјала , семенска састојина број : 322-05-26/2012-10 од 10.12.2012 године. Семенска састојина храста китњака (Quercus petraea.) регистрована је под бројем RS-2-2-qpe-22-638. Урод семена је солидан и рађа друге до треће године. Здравствено стање састојине је добро.

5.17. РАСАДНИЧКА ПРОИЗВОДЊА Шумско газдинство Београд потребу за садним материјалом обезбеђује производњом садница

у сопственим расадницима. Производња се одвија у осам регистрованих расадника на површини од 84,70 хектара. Производња садница топола I-214 и M-1 одвија се у расадницима Црвенка I и Црвенка II, на површини од 30 хектара, са производњом 130000 комада садница. Производња шумског и холтикултурног садног материјала одвија се у расадницима Сремчица и Топчидер, а остали расадници се користе за школовање и дистрибуцију. Тренутно се у расадницима производи 44000 четинара и 65000 лишћара. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, на основу Закона о репродуктивном материјалу шумског дрвећа( СЛ.гл.РС бр.135/2004 и 8/2005), донело је решење да Јавно предузеће за газдовање шумама" Србијашуме"-Београд, Шумско газдинство"Београд"-Београд, испуњава услове за производњу шумског садног материјала на следећим објектима: Расадник Топчидер- 322-05-724/2015-10 од 11.01.2016.;Кошутњак -322-05-724/1/2015-10 од 11.01.2016. ; Рипањ- 322-05-542/6/2008-10 од 14.11.2008.; Зуце-322-05-542/7/2008-10 од 14.11.2008.; Сремчица-322-05-542/1/2008-10 од 14.11.2008.;Црвенка I-322-05-542/2/2008-10 од 14.09.2008.; Црвенка II-322-05-542/3/2008-10 од 14.11.2008.; Авала-322-05-542/8/2008-10 од 14.11.2008. 5.18. ОПШТИ ОСВРТ НА ЗАТЕЧЕНО СТАЊЕ ШУМА

Увидом у стање састојина газдинске јединице после прикупљања и обраде података је следеће: Постојеће намене и газдинске класе у потпуности одговарају станишним условима као и сам просторни положај шумских комплекса. Пошто се шумски комплекси налазе у непосредној близини града њихова вредност и улога је од изузетног значаја за Београд.

Просечна запремина од 198m3/ha представља релативно малу масу по хектару. Просечан број стабала је на граници очуваности. Разређених састојина има 30%. Девастираних састојина има испод 1% . Оне ће бити реконструисане у овом уређајном раздобљу.

По пореклу стање састојина је лоше, 60% састојина је изданачког порекла. По очуваности стање је добро, 70% састојина је очувано.

По мешовитости стање је добро, јер је учешће мешовитих састојина 83%. Мешовите састојине су стабилније и атрактивније. Присуство око 41 врсте дрвећа говори о великом флорном богаству шума и њиховој атрактивности, имајући у виду да су шуме у самоме граду.

По дебљинској структури стање је задовољавајуће, 58% запремине стабала чине средње јака и јака стабла.

По старосној структури стање је неповољно, 59% запремине састојина припада седмом и осмом добном разреду, односно на крају опходње. То може престављати проблем приликом обнављања. У питању су велике површине, а ради се о заштићеном подручју које је туристички врло посећено. Стање шумских култура је добро. Здравствено стање је задовољавајуће осим код црнога бора код којег је појачано сушење . Нису забележени већи фитопатолошки и ентомолошки напади.. Саобраћајне прилике су изузетно повољне, тако да се радови могу одвијати током целе године са врло кратким транспортним дистанцама. Необраслих површина има 9%. Већином је то земљиште за остале сврхе. Под ливадама које се користе у рекреативно-туристичке сврхе има само 7,01 хектара. И ако су потребе далеко веће није могуће остварити јер би се ишло на смањење површина шума , што није дозвољено .

59

6.0. ДОСАДАШЊЕ ГАЗДОВАЊЕ 6 .1. ПРОМЕНЕ ШУМСКОГ ФОНДА 6.1.1. ПРОМЕНЕ ШУМСКОГ ФОНДА ПО ПОВРШИНИ

2008 835.05 756.83 3.24 4.33 1.03 69.62 19.942017 819.51 740.21 2.56 6.81 1.25 68.15 23.10 0.53

Разлика -15.54 -16.62 -0.68 2.48 0.22 -1.47 3.16 0.53

ЗаузећеЗемљиште за остале сврхе

ТуђеГодина Укупна површина

Шума Шумске културе

Шумско земљиште

Неплодно земљиште

У току уређајног раздобља, по Закону о реституцији враћен је део шума на Авали. Због враћања шума дошло је до смањења површина за 15,54 хектара, од тога 14,82 хектара је под шумом. У претходној основи се водио и део површина 3,16 хектара туђег земљишта , то су мањи објекти Водовода, ПСрбије и други. Констатовано је и заузеће на више места узурпациом ободног дела газдинске јединице. Против корисника је покренут поступак.

6.1.2. ПРОМЕНЕ ШУМСКОГ ФОНДА ПО ЗАПРЕМИНИ И ЗАПРЕМИНСКОМ ПРИРАСТУ

V Zvm3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3

лужњак 6426 167.0 312 383 7713 9477 1764 217.2б.јасен 2511 55.0 161 223 2838 1735 -1103 38.1граб 7008 146.0 200 282 8186 4979 -3207 96.2цер 39920 1006.0 2926 1730 48250 42659 -5591 1002.6буква 10062 189 57 615 11337 9029 -2309 163.2сладун 10148 315.0 30 177 13121 11173 -1948 323.2китњак 19252 437.0 668 1721 21901 17641 -4260 353.0о.т.л. 2802 42.0 267 1899 1323 6807 5484 231.6трешња 232 3.0 3 24 238 173 -65 4.8ц.јасен 651 14.0 246 546 2350 1804 70.9јавор 947 25.0 87 156 1041 376 -665 8.2ц.храст 490 11.0 31 600 154 -446 2.1багрем 6913 276.0 5624 4641 5032 7570 2538 377.1клен 146 3.0 32 42 134 391 257 11.0млеч 506 12.0 8 13 613 349 -264 7.9гледичија 117 2.0 124 12 125 51 -74 1.0а.јасен 129 3.0 96 58 101 10 -91 0.3кестен 127 2.0 147 77 -70 1.4п.брест 7 2 5 56 51 2.4п.јасен 482 10.0 8 37 545 117 -428 2.3к.дрво 0 452 452 5.7јаребика 337 3.0 367 -367орах 17 17 1 17 5 -11 0.1цр.орах 53 1.0 1 63 40 -23 0.7вез 0 0софора 0 0ј.јавор 73 2.0 72 46 47 195 148 3.1м.леска 14 14 0.4платан 8 8 0.2брекиња 120 120 3.0Свега т.л. 109356 2724.0 10724 12307 124290 116009 -8281 2927.6

Врста дрвећа2008год. укупно

план. прин. 10.г.

Укупно зап.

прираст

Остварен принос

Очекивана запремина

2017.г.


добијена премером

Разлика запремине

60

V Zvкр.липа 433 11.0 30 120 423 -423ср.липа 10395 190.0 1190 1974 10321 12849 2528 249.2ср.липа 96 -96б.врба 17 15 17 5 -12 0.1о.м.л. 19 -19 43 62 0.7јасика 0 13 13 0.4I-214 14 14 0.3Свега м.л. 10845 201.0 1235 2190 10665 12925 2260 250.6цр.бор 10824 380.0 670 1549 13075 9857 -3218 152.5б.бор 1362 38.0 82 202 1540 434 -1106 7.7кедар 3900 136.0 169 88 5172 3602 -1570 49.8дуглазија 4835 196.0 151 1797 4998 2803 -2195 40.2смрча 1417 43.0 43 127 1720 351 -1369 4.6боровац 795 25.0 28 77 968 505 -463 6.6о.чет 602 14.0 22 233 509 447 -62 8.3ариш 47 2.0 1 13 54 48 -5 0.8јела 29 1.0 156 -117 267 383 4.9п.оморика 12 12Свега чет. 23823 835.0 1166 4087.3 28086 18314 -9772 275.2Свега Г.Ј. 144024 3760.0 13125 18584 163040 147247 -15793 3453.4

Разлика запремине


прираст

Врста дрвећа2008год. укупно

план. прин. 10.г.

Остварен принос

Очекивана запремина

2017.г.


добијена премером

Установљена запремина премером је мања од очекиване за 15793 m3 ( 9,5%). До мање запремине дошло је услед смањења површине под шумом за 14,82 хектара. Такође је у 2016 години дошло до олујног ветра на Купи Авале, где је олујни ветар оборио око 2500 m3. Направио је тоталну штету на 6 хектара. Санационим програм је у поступку реализације.

6.2 . ОДНОС ПЛАНИРАНИХ И ОСТВАРЕНИХ РАДОВА У ДОСАДАШЊЕМ ПЕРИОДУ 6. 2. 1. ДОСАДАШЊИ РАДОВИ НА ГАЈЕЊУ ШУМА

РазликаПовршина Кол. Површина Кол.

ha ком ha комкомплетна припрема терена за пошумљавање(127) 1.50 1.50вештачко пошумљавање голети(313) 0.51 0.51 0.00вештачко пошумљавање садњом(317) 2.10 2.10размеравање и обележавање(214) 0.51 0.51 0.00бушење рупа(220) 0.51 0.51 0.00обнављање липе(322) 2.29 1.82 -0.47обнављање багрема(328) 51.94 31.22 -20.72попуњавање вештачки подигнутих култура садњом(414) 0.10 2.95 2.85сеча избојака и уклањање корова (513) 1.02 14.33 13.31окопавање и прашење у културама(518) 1.02 3.34 2.32чишћење у младим природним састојинама(526) 1.17 1.17 0.00чишћење у младим културама(527) 5.09 0.58 -4.51прореде 467.63 432.33 -35.30случајни принос-ветролом 146.05 146.05Укупно Г.Ј. 531.79 638.92 107.13

Врста радоваПланирано 2007 Остварено

Планирани радови на гајењу шума на делу претходне основе који је остао у газдинској

јединици „Авала“, извршен је са 120%. Због појачаног сушења и ветролома 2016 године, уз сагласност инспектора на конто планираних прореда вршене су санитарне сече.

61

6. 2. 2. ДОСАДАШЊИ РАДОВИ НА ЗАШТИТИ ШУМА

Радови на заштити шума вршени су кроз санитарне сече сувих стабала . У 2011 и 2012 години вршен је скидање губаревих легала на површини од 450 хектара. У циљу заштите четинара 2015 и 2016 године вршено је постављање феромонских клопки. Бесправне сече су спречене организовањем чуварске службе, сталним присуством шумара на терену. У циљу заштите шума урађен је санациони програм после олујног ветра 2016 године на површини од 200 хектара. Његова реализација је у току. 6. 2. 3. ДОСАДАШЊИ РАДОВИ НА КОРИШЋЕЊУ ШУМА

Површина Принос Површина Принос

ha m3 ha m3лужњак 312 383 71б.јасен 161 223 62граб 200 282 82цер 2926 1730 -1196буква 57 615 558сладун 30 177 147китњак 668 1721 1053о.т.л. 267 1899 1632трешња 3 24 21ц.јасен 246 246јавор 87 156 69ц.храст 31 -31багрем 5624 4641 -983клен 32 42 10млеч 8 13 5гледичија 124 12 -112а.јасен 96 58 -38кестен 0п.брест 2 2п.јасен 8 37 29к.дрво 0јаребика 0мак,хр 0орах 17 1 -17цр.орах 1 -1вез 0софора 0ј.јавор 72 46 -26Свега т.л. 10724 12307 1583кр.липа 30 120 90сл.липа 1190 1974 784ср.липа 96 96б.врба 15 -15о.м.л. 19 19Свега м.л. 1235 2190 955цр.бор 670 1549 879б.бор 82 202 120кедар 169 88 -81дуглазија 151 1797 1646смрча 43 127 84боровац 28 77 49о.чет 22 233 211ариш 1 13 12

РазликаПланирано 2007год. Остварено

Врста дрвећа

62

Површина Принос Површина Принос

ha m3 ha m3јела 156 156п.оморика 0Свега чет. 1166 4087 2921Свега Г.Ј. 521.86 13125 611.7 18584 5459

Врста дрвећаПланирано 2007год. Остварено

Разлика

Извршење плана коришћења шума по површини је 117%, а по запремини са 123% Етат је већином остварен санитарним сечама. Сечама сувих , полу сувих и сломњених стабала као последица сушења и ветролома 2014 и 2016 године . Тада је 6 хектара тотално уништио, а укупно је захватио површину од 200 хектара, где је направио штету на групи или на појединачним сатаблима.

6.2.4. ОСТАЛИ РАДОВИ

Додатних радова осим планираних претходном основом није било. Радови на управљању заштићеним природним добром су садржани у посебном програму који усваја Град и усклађени су са основом газдовања шумама.

6.2.5. ОПШТИ ОСВРТ НА ДОСАДАШЊЕ ГАЗДОВАЊЕ ШУМАМА

Проглашењем заштићеног природног добра дефинисана је намена површина највећег дела газдинске јединице.

У претходном уређајном раздобљу спроведена је реституција, повраћај шума и земљишта другим власницима. Укупно је смањење површина за 15,54 хектара. Из основе издвојена је враћена површина шума и земљишта приватним лицима. То се одразило на добијену мању запремину од очекиване.

Планирани радови на гајењу су остварени преко планираних за 20%. Због сопецифичности газдинске јединице санитарне прореде су вршене у више наврата од планираних.

Здавствено стање је задовољавајуће без обзира на ветроломе који су се десили 2014 и 2016 године.

Стално праћење и сеча болесних , сувих и поломњених стабала спречило је појаву ентомолошких и фитопатолошких обољења.

План коришћења премашен је за 23% . Разлог су санитарне сече и санација ветролома. Забрана лова у заштићеном природном добру одразило се на бројно стање дивљачи тако да није изненађење видети срнећу и другу дивљач у шуми. Стање путева је добро, асфатне путеве одржава Београд пут, током целе године, а шумски путеви су прочишћени и такође у функцији током целе године.

7.0. ПЛАНИРАЊЕ УНАПРЕЂЕЊА СТАЊА И ОПТИМАЛНОГ

КОРИШЋЕЊА ШУМА 7.1. МОГУЋИ СТЕПЕН И ДИНАМИКА УНАПРЕЂЕЊА СТАЊА И

ФУНКЦИЈА ШУМА У ТОКУ УРЕЂАЈНОГ ПЕРИОДА

Могући степен и динамика унапређења стања и функција шума у току уређајног периода( прогноза за 2-3 периода) У овом уређајном раздобљу извршиће се реконструкција односно мелиорација деградираних састојина на површини од 1,54 хектара(10b и 25k) и пошумљавање сечине настале ветроломом на5,60 хектара

На ново подигнутим и недовољно обновљеним младим културама спровешће се попуњавање на 8,58 хектара.

Сам успех пошумљавања и формирања нових састојина зависи у многоме од благовременог спровођења прописаних мера неге младих култура.

63

Планиране су мере неге младих култура и природних састојина на 20,46 хектара, односно на

49,43 хектара радне површине. Као мере неге и заштите укупно планиране санитарне прореде су на површини од 91.26

хектара односно радне површине 296,93 хектара. Поред сталне заштите –чувања шума од стране реонског шумара и шумара чувара заштићеног

природног добра вршиће се и заштита од фитопатолошких и ентомолошких обољења ново подигнутих култура лишћара на површини од 5,60 хектара.Заштита од дивљачи спровешће се на 7,14 хектара

У циљу поправљања постојећег стања састојина и њиховој припреми за обнављање извршиће се селективне прореде на 176,54 хектара. У другом и наредним уређајним раздобљима у зависности од стања састојина почеће конверзију изданачких у високе састојине. Орјентацина површина би требала да буде око 80 хектара у току једног уређајног раздобља. У наредних педесет година завршио би се процес обнављања изданачких шума .

7.2. ЦИЉЕВИ ГАЗДОВАЊА ШУМАМА 7.2.1. ОПШТИ ЦИЉЕВИ ГАЗДОВАЊА ШУМАМА

Општи циљеви газдовања шумама одређени су Законом о шумама Републике Србије који захтева да се шуме морају одржавати, обнављати и користити тако да се очува и повећа њихова вредност и општекорисне функције, обезбеди трајност и заштита и стално повећање прираста и приноса. Очување, заштита и унапређење стања шума, коришћење свих потенцијала шума и њихових функција и подизања нових шума ради постизања оптималне шумовитост, су општи циљеви које треба постићи. Остварење трајности приноса и прираста је општи циљ газдовања шумама. Пре свега опстанак шуме на целокупној површини.

7.2.2. ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ГАЗДОВАЊА

Посебни циљеви газдовања шумама проистичу из општих циљева и условљени су особеношћу газдинске јединице. У односу на временски период, делимо их на дугорочне и краткорочне.

Наменска целина 17 – Семенска састојина Газдинске класе:17.465.313. Вештачки подигнута састојина храста китњака -Дугорочни узгојни циљ, омогућити трајан и обилан урод семена, у циљу производње садног

материјала добрих генетских и фенотипских особина. -Краткорочни узгојни циљ , спроводити мере заштите, уклањати само болесна ,поломљена и

сува стабала уколико се појаве. Наменска целина 26 – Заштита земљишта од ерозије Изданачке шуме Газдинске класе:26.176.212; 26.195.212.; 26.196.212.;26.270.212.; 26.287.212.; 26.288.212.; 26.

325.212; 26.326.212. -Дугорочни узгојни циљ, трајно сачувати површине под шумом у циљу заштите земљишта

од ерозије. Извршити конверзију изданачких у високе састојине постојећим врстама. -Краткорочни узгојни циљ , поправити постојећи однос врста, смањити учешће цера.

Припремити састојине за обнављање . У разређеним састојинама одржавати и поправљати здравствено стање састојина, уклањати само болесна , поломљена и сува стабала уколико се појаве. Извршити вегетативно обнављање багрема у састојинама у којима је прошла опходња.

64

Вештачки обновљене састојине Газдинске класе: 26.456.212.; 26.457.212.; 26.458.212.; 26.459.212.; 26.460.212.; 26.469.212.;

26.475.212.; 26.476.212.; 26.479.212.; 26.482.212.; -Дугорочни узгојни циљ, трајно сачувати површине пшод шумом у циљу заштите земљишта

од ерозије. Извршити конверзију изданачких у високе састојине постојећих врстама. -Краткорочни узгојни циљ , на делу површине у пропалим састојинама извршити

реконструкцију. Поправити постојећи однос врста, смањити учешће цера. Припремити састојине за обнављање . У разређеним састојинама одржавати и поправљати здравствено стање састојина, уклањати само болесна , поломљена и сува стабала уколико се појаве.

Наменска целина 73- рекреативно- туристички центар Изданачке шуме Газдинске класе: 73.196.212.; 73.215.212.;73.270.212.;73.325.212. и 73.326.212. -Дугорочни узгојни циљ Изданачке састојине превести у високе. -Краткорочни узгојни циљ . Поправити постојећи однос врста, смањити учешће цера. Припремити састојине за

обнављање . У разређеним састојинама одржавати и поправљати здравствено стање састојина, уклањати само болесна , поломљена и сува стабала уколико се појаве.

Вештачки обновљене састојине Газдинске класе:73.459.212.:73.460.212.;73.469.212.;73.475.212.;73.476.212.; 73.479.212. -Дугорочни узгојни циљ . Трајно постојање шуме прилагођене и уређене за рекреативно-туристичку намену. Одржати

добро здравствено стање састојина у циљу заштите шуме и посетилца. Одржавати и обогаћивати флорну разноврсност и повећавати атрактивност шума аутохтоним врстама. Трајно одржавати и садржајно обогаћивати рекреативну намену до границе која не угрожава постојање шумског екосистема. Трајно сачувати аутохтоност простора.

-Краткорочни узгојни циљ . Одржати добро здравствено стање састојина, уклањати болесна, сува и болесна стабла. Део површина , културе , неговати. Састојине мерама неге одржавати у оптималном стању.

Наменска целина 81 – Заштићено подручје - I степена заштите Газдинске класе:81.354.411. Висока састојина букве, граба и липе -Дугорочни узгојни циљ, Спречити било какве интервенције нарушавање природних

процеса. -Краткорочни узгојни циљ , Спречити било какве интервенције нарушавање природних

процеса. Наменска целина 82 – Заштићено подручје - II степена заштите Високе састојине Газдинске класе:82.173.321.; 82.193.313.; 82.284.411.; 82.302.313.; 82.303.313.; 82.354.411.; -Дугорочни узгојни циљ, Сачувати постојеће стање шуме до њеног природног одумирања, а потом извршити

обнављање постојећим врстама. Спроводити сталну заштиту и одржавање заштићеног природног добра.

-Краткорочни узгојни циљ На заштићеном подручју са установљеним режимом заштите II степена заштите спроводи се

активна заштите и забрањују се сви радови и активности које су забрањене решењем о забрани у делу заштићеног простора. Мерама неге одржавати оптимално стање.

65

Изданачке шуме Газдинске класе: 82.196.212.;82.288.313.; 82.288.321.; 82.307.313.; 82. 307.321.; -Дугорочни узгојни циљ, трајно сачувати аутохтоност простора , уз стално унапређење

заштићеног подручја, али ни под којим условом угрозити и смањити површину под шумом. Извршити конверзију изданачких у високе састојине аутохтоним врстама.

-Краткорочни узгојни циљ , Припремити састојине за обнављање . Одржавати и поправљати здравствено стање састојина, уклањати болесна ,поломљена и сува стабала уколико се појаве.

Вештачки обновљене састојине Газдинске класе: 82.475.313.; 82.476.212.; 82.479.212.; -Дугорочни узгојни циљ, Трајно сачувати аутохтоност простора , уз стално унапређење заштићеног подручја, али ни

под којим условом угрозити и смањити површину под шумом. -Краткорочни узгојни циљ , Уклањати сува , болесна стабла. Поправити однос врста, спречити повећање учешћа липе ,

црног јасена у других непожељних врста . Наменска целина 83 – Заштићено подручје - III степена заштите Високе састојине Газдинске класе:83.174.411.; 83.193.212.; 83.269.212.; 83.284.411.; 83.302.313.; 83.303.313.; 83.303.321.; 83.324.411.; 83.354.411.; -Дугорочни узгојни циљ, Трајно сачувати аутохтоност простора , уз стално унапређење заштићеног подручја.Сачувати

постојеће стање шуме у оптималном стању, а потом извршити обнављање постојећим врстама. Спроводити сталну заштиту и одржавање заштићеног природног добра.

-Краткорочни узгојни циљ На заштићеном подручју са успостављеним режимом заштите III степена заштите спроводи се

активна заштитаи забрањују се сви радови и активности које су забрањене решењем о забрани у делу заштићеног простора. Мерама неге одржавати оптимално стање.

Изданачке шуме Газдинске класе: 83.196.212.;83.215.212.; 83.270.212.; 83.270.313.; 83. 288.321.;83.307.313.;

83.307.321.; 83.307.411.; 83.325.212.; 83.326.212.; 83.361.411. -Дугорочни узгојни циљ, трајно сачувати аутохтоност простора , уз стално унапређење

заштићеног подручја, али ни под којим условом угрозити и смањење површина под шумом. Извршити конверзију изданачких у високе састојине аутохтоним врстама.

-Краткорочни узгојни циљ , На делу површине у пропалим састојинама извршити реконструкцију, наставити обнављање( конверзију) и у разређеним састојинама поправити склоп. Поправити постојећи однос врста, смањити учешће цера где је то потребно. Припремити састојине за обнављање . Одржавати и поправљати здравствено стање састојина, уклањати само болесна ,поломљена и сува стабала уколико се појаве. Извршити обнављање багрема по истеку опходње.

Вештачки обновљене састојине Газдинске класе: 83.457.212.; 83.458.212.; 83.459.212.; 83.460.212.; 83.466.313.; 83.469.212.;

83.469.321.; 83.475.212.; 83.476.212.; 83.476.321.; 83.479.212.; 83.385.212.; 83.479.313. -Дугорочни узгојни циљ, Трајно сачувати аутохтоност простора , уз стално унапређење заштићеног подручја, али ни

под којим условом угрозити и смањити површину под шумом. -Краткорочни узгојни циљ , на делу површине у пропалим састојинама извршити

реконструкцију и у разређеним састојинама поправити склоп. Уклањати сува , болесна стабла. Поправити однос врста, спречити повећања учешћа цера ,липе , црног јасена у других непожељних врста .

66

7.3. МЕРЕ ЗА ПОСТИЗАЊЕ ЦИЉЕВА ГАЗДОВАЊА 7.3.1. УЗГОЈНЕ МЕРЕ

Избор система газдовања:

Систем газдовања је одређен начином сече састојина. Свака састојина за себе представља

једну целину и она је основ за састојинско газдовање. Избор начина сече и обнављања: Високе природне састојине Газдинске класе: 82.173.321.; 82.193.313.; 82.284.411.; 82.302.313.; 82.303.313.; 82.354.411.;

82.173.321.; 83.174.411.; 83.193.212.; 83.269.212.; 83.284.411.; 83.302.313.; 83.303.313.;83.303.321.; 83.332.411.; 83.354.411.;

Високе састојине обнављаће се оплодном сечом , кратког периода обнављања. Вештачки подигнуте састојине Газдинске класе: 26.475.212.; 26.476.212.; 26.479.212.; 26.482.212.; 73.475.212.; 73.476.212.;

73.479.212. 82.475.313.; 82.476.212.; 82.479.212.; 83.475.212.; 83.476.212.; 83.476.321.; 83.479.212.; 83.385.212.; 83.479.313. Код вештачки подигнутих састојина четинара примењиваће се чиста сеча, по истеку опходње, а потом поновно пошумљавање. Од овог правила осдтупиће се код састојина у којима у постојном делу буде утврђен довољан број и квалитет подмлатка аухтохтоних врста( цера, сладуна , китњака, букве, трешње и.т.д.). У таквим састојинама четинари ће се уклањати санитарним проредама. Уколико се укаже потреба извршиће се попуњавање садњом школованих садница. Нова састојина ће се развијати под заштитом старе састојине. Површине на којима су такви радови планирани по правилу су на најатрактивнијим и рекреативно-туристички најпосећенијим површинама. Обнављање ће се извршити садњом садница четинара и лишћара. Девастиране састојине четинара посећи чистом сечом. Уколико у састојини постоје здрава самоникла стабла трешње, китњака, сладуна и цера , треба их оставити. Обнављање ће се извршити садњом садница четинара. Вештачки подигнуте састојине лишћара Газдинске класе: 73.459.212.: 73.460.212.; 73.469.212.; 83.457.212.; 83.458.212.; 83.459.212.; 83.460.212.; 83.466.313.; 83.469.212.; 83.469.321. У вештачки подигнутим састојинама лишћара вршиће се оплодне сече у тренутку обнављања. Претходно састојине треба припремити за обнављање , мерама неге проредама. Изданачке састојине Газдинске класе: 26.176.212; 26.195.212.; 26.196.212.; 26.270.212.; 26.287.212.; 26.288.212.; 73.196.212.; 73.215.212.;73.270.212.; 82.196.212.; 82.288.213.; 82.288.321.; 82.307.313.; 82. 307.321.; 83.196.212.; 83.215.212.; 83.270.212.; 83.270.313.; 83.288.321.; 83.307.313.; 83.307.321.; 83.307.411.; 83.361.411. У изданачким састојинама у тренутку обнављања извршиће се оплодна сеча . Изданачке састојине багрема

Газдинске класе: 26. 325.212; 26.326.212; 83.325.212.; 83.326.212.; 73.325.212. и 73.326.212. У изданачким састојинама багрема , по истеку опходње извршиће се чиста сеча . Уколико у састојинама постоје појединачно или групимично здрава стабла воћкарица, белог јасена, китњака , сладуна, обавезно их треба оставити, односно забрањено је да се секу. Деградиране и девастиране састојине Газдинске класе: 26.482.212.; 83.382.212. Извршити чисту сечу и наредне године пошумити. Здрава стабла племенитих лишћара и воћкарица сачувати.

67

Избор узгојног и структурног облика: За изданачке састојине задржава се ниски узгојни облик до тренутка обнављања(

конверзије).по структури су једнодобне. За високе и вештачки подигнуте састојине и културе задржава се високи узгојни облик. По

структури једнодобне. Избор врста дрвећа:

Главне врсте дрвећа су и даље постојеће аутохтоне врсте лишћара које одговарају станишним

условима( цер, сладун, китњак, трешња ,бели јасен , јавор и ОТЛ.) и које су већ присутне у газдинској јединици. Кедар се и даље препоручује али на постојећим површинама где су постојеће састојине четинара.

Избор начина неге састојина:

-За изданачке шуме тврдих лишћара вршиће се санитарне и селективне прореде. -За високе вештачки подигнуте састојине лишћара и четинара вршиће се селективне и

санитарне прореде. У младим вештачки обновљеним културама спроводиће се мере неге ,сеча избојака и

уклањање корова(513), окопавање и прашење(518) и чишћење у младим културама(527). 7.3.1. УРЕЂАЈНЕ МЕРЕ

Избор опходње и дужина подмладног раздобља.

За високе састојине китњака одређује се од 140година. За високе састојине букве, цера ,граба одређује се до 80 година

За изданачке шуме цера, китњака , медунца,,липе и ОТЛ, одређује се опходња 80 година. За изданачке шуме граба одређује се опходња 80 година. За вештачки подигнуте састојине лужњака и китњака одређује се од 140година. За вештачки подигнуте састојине цера прописује се орјентациона опходња 80 година.

За вештачки подигнуте састојине ОТЛ одређује се орјентациона опходња од 80 година. За вештачки подигнуте састојине четинара прописује се орјентациона опходња 80 година. За вештачки подигнуте и изданачке састојине липе одређује се опходња 60 година За изданачке састојине багрема одређује се опходња 30 година. Време обнављања првенствено ће зависити од стања сваке појединачне састојине. Опходњу треба прихватити као орјентациону величину. После завршене сече , садњу треба извршити исте или у пролеће наредне године. Дужина подмладмног раздобља 10 година.

Стварањем разнодобних састојина решио би се проблем обнављања. Старија стабла би остајала до периода њеног природног одумирања.

Избор реконструкционог и конверзионог раздобља

За деградиране, девастиране састојине и лоше састојине предвиђене за рконструкцију, реконструкционо раздобље износи 10 година, односно ово уређајно раздобље.

За дужину конверзионог раздобља најзначајније су изданачке шуме китњака, цера, букве, сладуна,белог јасена, граба и липе које учествују са 60% површине шума, конверзионо раздобље 50 година.

Највећи део састојина( 48%) је шестог, седмог добног разреда, при крају опходње. То нас је определило за релативно дуг период, имајући у виду да изданачке састојине чине 60% свих састојина. За овакав приступ опредило нас је положај и значај газдинске јединице. Шума Авала је

68

под заштитом, рекреативно-туристички врло посећена и коришћена тако да су нам

онемогућени већи захвати. Циљ нам је да што неприметније извршимо конверзију.

Шумско земљиште погодно за пошумљавање Површина шумског земљишта највећим делом 5,60 хектара , настале су ветроломом. Мањи део повешина од 1, 21 хектар су чистине уз ивицу шуме које су у процесу обнављања багремом.

7.4. ПЛАНОВИ ГАЗДОВАЊА 7.4.1. ПЛАН ГАЈЕЊА ШУМА

Планом гајења шума утврђује се врста и обим радова на обнови , реконструкцији и подизању нових шума. Радови на редовном газдовању финансирају се из сопствених средстава, радови на реконструкцији условљени су обезбеђивањем средстава шире друштвене заједнице. Код радова на редовном одржавању, приоритет дати на негу шума. 7.4.1.1. ПЛАН ОБНАВЉАЊА И ПОДИЗАЊА НОВИХ ШУМА

Пов Р.пов. Пов Р.пов. Пов Р.пов. Пов Р.пов.ha ha ha ha ha ha

26325212 7.38 7.3826326212 12.23 12.2326482212 1.06 1.06 1.06 1.06 1.06 0.16свега нам 26. 1.06 1.06 1.06 1.06 19.61 19.61 1.06 0.1673469212 1.44 0.22свега нам 73. 1.44 0.2283326212 12.98 12.9883385212 0.48 0.48 0.48 0.48 0.48 0.07свега нам 83. 0.48 0.48 0.48 0.48 12.98 12.98 0.48 0.07чистине 5.60 5.60 5.60 5.60 5.60 0.84укупно Г.Ј. 7.14 7.14 7.14 7.14 32.59 32.59 8.58 1.29Свега 55.45 48.16

Поп.веш.под, култура садњом

414

Вештачко пошумљавање садњом317Газдинске класе

Комлетна припрема терена

127

Обнављање багрема 328

У овом уређајном периоду реконструкција 1,54 хектара деградираних састојина и санација 5,60 хектара настала после ветролома 2016 године. Наредне године извршиће се њихово попуњавање као и попуњавање претходно подигнутих култура. Укупно попуњавање ће се извршити на 1,29 хектара радне површине. Извршиће се вегетативно обнављање багрема на 32,59 хектара.

7.4.1.2. ПЛАН РАСАДНИЧКЕ ПРОИЗВОДЊЕ (БРОЈ ПОТРЕБНИХ САДНИЦА И СЕМЕНА) Број потребног садног материјала :

трешња китњак б.јасен јавор кедар Укупноком. ком. ком. ком. ком.

1680 8400 3920 3850 17850252 1260 540 588 578 3218

1932 9660 540 4508 4428 21068

Врста рада

пошумљавање(317)

свегапопуњавање(414)

Шумско газдинство Београд је способно да у својим расадницима произведе довољну

количину садног материјала најбољег квалитета, за потребе газдинске јединице. За успех садње врло је битно време транспорта и период од вађења садница до тренутка садње. Период треба да је што краћи а дистанца што мања, да би се спречило могуће исушивање кореновог система.

69

За саднице китњака, јавора и трешње, треба користити најближе расаднике ЈП" Србијашуме". Старост садног материјала треба да буде по могућности од 2 до 3 године. Суштина је у дебљини кореновог врата , који треба да је минимум 2-3cm, а висина бар око 70 cm. Саднице кедра треба да су старе 3 до 4 година. Правилно развијене, висине до пола метра. Планиран размак између садница је 2X2m. . Број садница по хектару је 2500. Треба избећи шематску садњу због потребе да млада култура изгледа што природније. Тамо где је предвиђена садња кедра саднице треба да буду старе 3-4 године произведене у дубљим контејнерима.

7.4.1.3. ПЛАН НЕГЕ ШУМA

Пов Р.пов. Пов Р.пов.ha ha ha ha

26176212 1.60 1.60 83475212 10.14 10.1426196212 22.16 22.1683476212 11.68 11.6826457212 7.66 7.66 83476321 3.16 3.1626458212 6.99 6.99 83479212 12.12 12.1226469212 4.56 4.56 83479313 0.36 0.3626457212 1.56 1.56намена 83 145.0026476212 2.46 2.46 свега санитарне 296.9326479212 6.25 6.25намена 26 53.2473196212 6.29 6.2973459212 1.61 1.6173602212 1.04 1.04 26195212 36.73 36.7373476212 0.22 0.22 26196212 83.63 83.6373479212 0.53 0.53намена 26 120.36намена 73 9.69 73196212 2.05 2.0582193313 7.57 7.57 73326212 0.89 0.8982196212 19.80 19.80намена 73 2.9482284411 1.59 1.59 83196212 10.94 10.9482288313 1.00 1.00 83215212 3.03 3.0382288321 3.88 3.88 83288321 0.19 0.1982302313 2.18 2.18 83307321 12.94 12.9482303313 15.69 15.69намена 83 27.1082307313 19.53 19.53свега изданачке 150.4082307321 2.48 2.4882354411 14.80 14.8082479212 0.48 0.48намена 82 89.00 26457212 0.37 0.3783174411 0.39 0.39 26459212 0.52 0.5283196212 0.73 0.73 26460212 1.59 1.5983270212 0.60 0.60 26475212 1.39 1.3983270313 3.41 3.41 26479212 4.13 4.1383284411 20.06 20.06намена 26 8.00

73475212 4.87 4.8783303313 15.33 15.3373479212 3.78 3.7883303321 13.46 13.46намена 73 8.6583307311 1.61 1.61 82475313 0.25 0.2583307313 24.21 24.2182476212 0.68 0.6883307321 5.85 5.85намена 82 0.9383307411 2.02 2.02 83460212 1.93 1.9383332411 3.75 3.75 83466313 3.18 3.1883354411 1.49 1.49 83475212 1.18 1.1883361411 1.71 1.71 83479212 2.27 2.2783457212 0.19 0.19намена 83 8.5683458212 0.92 0.92 свега вештачки под. 26.1483460212 10.79 10.79Укупно Г.Ј. 473.4783469212 1.02 1.02


санитарне прореде 535


прореде у вештачки под. шумама 532

прореде у изданачким шумама 533

санитарне прореде 535

70

Санитарне прореде у високим, изданачким и вештачки подигнутим састојинама извршиће се на 296,93 хектара, уклањањем сувих и болесних стабала, као и непожељних врста ( амерички јасен, гледичија и багрем). Велики проблем престављају стабла уз асфалтне путеве. Та стабла престављају велику претњу, а по Закону о путевима (члан 31) дужни смо да их уклањамо у циљу заштите и прегледности пута. Честа је појава, код појединачних стабала у непосредној близини стаза за рекреацију, да су оштећене или су суве дебље гране које престављају опасност за суграђане. И та стабла ради сигурности је боље уклонити, него чекати да се потпуно осуше. По потреби санитарну сечу треба урадити и чешће. Сигурност путника и посетилаца је на првом месту. Детаљнији приказ и образложење дато је у смерницама.

Селективне прореде код изданачких и вештачки обновљених састојина вршиће се на површини од 176,54 хектара.

Пов Р.пов. Пов Р.пов. Пов Р.пов. Пов Р.пов.ha ha ha ha ha ha ha ha

26287212 1.80 1.8026288212 0.61 1.2226482212 1.06 2.12 1.06 2.1226469212 0.28 0.28намена26 1.67 3.34 1.06 2.12 1.80 1.80 0.28 0.2873469212 1.44 2.88 1.44 2.88 0.33 0.33намена 73 1.44 2.88 1.44 2.88 0.00 0.00 0.33 0.33

83269212 0.28 0.2883385212 0.48 0.96 0.48 0.96

намена 83 0.48 0.96 0.48 0.96 0.28 0.28 0.00 0.00чистина 5.60 16.80 5.60 16.80свега 9.19 23.98 8.58 22.76 2.08 2.08 0.61 0.61укупно Г.Ј. 20.46 49.43

Окопавање и прашење 518

Чишћење у младим

културама 527

сеча избојака и уклањање корова

ручно 513Газдинска класа

Чишћење у младим

природним састојинама 526

План неге новоподигнутих култура извршиће се на 20,46 хектара, односно на 49,43хектара радне површине. Предвиђени су радови на сечи избојака и уклањању корована 9,19 ha, односно 23,98ha. радне површине, окопавање и прашење на 8,58ha односно 22,76ha радне површине и чишћење у младим природним састојинама на 2,08ha и културама 0,61 ha.

7.4.2. ПЛАН ЗАШТИТЕ ШУМА

У циљу превентивне заштите шума планирају се следеће мере:

- Чување шума од бесправног коришћења и злоупотреба. - Праћења појава биљних болести, штетних инсеката и у случају појаве

благовремено реаговати. - Праћење појаве сушења стабала. - Успостављње шумскога реда након сече. - Праћење и заштита шума од пожара, посебно у летњим месецима, постављањем

знакова обавештења и забране ложења. Поред уобичајне контроле за праћење појаве пожара, у току летњих месеци када је у

шуми присутан одређен број излетника, морају се планирати посебне мере: - постављање табли упозорења - уређење ложишта и одређивања места где се ватра може ложити - контрола излетника

У циљу унапређења заштите, неопходно је спроводити превентивне мере:

- стална и строга примена законских прописа 71

- забрана ложења ватре у шуми и ближој околини на удаљености мањој од 200

метара, до руба шуме, - постављање табли обавештења и упозорења,

- одржавање путева, Планирани су радови на заштити од биљних болести (5.60 ha) и од ентомолошких обољења

(5.60 ha). Заштита од дивљачи извршиће се на 7,14 хектара. Површине које су обухваћене планом су под будућим младим културама.

7.4.3. ПЛАН КОРИШЋЕЊА ШУМА

План сеча обухвата план сеча обнављања - главни принос и план проредних сеча претходни принос.План сеча приказан је по газдинским класама, врсти приноса, врсти дрвећа.

7.4.3.1. ПЛАН СЕЧА ОБНАВЉАЊА ШУМА (главни принос)

Главни принос

ha m3 m3\ha m3 m3\ha m3 m3\ha26325212 7.38 1116 151 161.4 21.9 1108 15026326212 12.23 1389 114 409.3 33.5 1216 9926482212 1.06 127 120 13.3 12.5 140 132намена 26 20.67 2631 127 584.0 28.3 2464 11983326212 12.98 1602 123 411.4 31.7 1619 12583385212 0.48 42 88 9.1 19.0 50 104намена 83 13.46 1645 122 420.5 31.2 1669 124Укупно Г.Ј. 34.13 4276 125 1004.5 29.4 4133 121

Главни приносV Zv

Газдинска класаПовршина

радна

Стање шума

граб 16ц.јасен 5цер 7о.т.л. 416китњак 55клсен 12багрем 3359Свега т.л. 3869сл.липа 5Свега м.л. 5цр.бор 125дуглазија 133Свега чет. 259Свега Г.Ј. 4133

Врста дрвећа Главни принос

Планом сеча обнављања обухваћене су састојине највише шуме багрема и површине за

реконструкцију. Укупна запремина износи 4133m3.

72

7.4.3.2. ПЛАН ПРОРЕДНИХ СЕЧА (претходни принос)

Узгојно-санитарне прореде

V Zvha m3 m3\ha m3 m3\ha m3 m3\ha % %

26176212 1.60 229 143 5.3 3.3 13 8 6 2426196212 22.16 5709 258 136.3 6.2 342 15 6 2526457212 7.66 1742 227 41.9 5.5 97 13 6 2326458212 6.99 1266 181 30.8 4.4 84 12 7 2726469212 4.56 910 200 20.7 4.5 65 14 7 3126475212 1.56 299 192 4.4 2.8 24 15 8 5526476212 2.46 504 205 8.8 3.6 33 13 7 3826479212 6.25 1806 289 27.5 4.4 114 18 6 42свега 26 53.24 12466 234 275.7 5.2 773 15 6 2873196212 6.29 1602 255 35.5 5.6 106 17 7 3073459212 1.61 445 276 10.5 6.5 32 20 7 3173460212 1.04 242 232 5.7 5.5 19 18 8 3373476212 0.22 25 112 1.1 5.0 2 10 9 2073479212 0.53 108 203 1.9 3.6 9 16 8 45свега 73 9.69 2421 250 54.7 5.6 168 17 7 3182193313 7.57 1915 253 42.2 5.6 98 13 5 2382196212 19.80 3901 197 93.2 4.7 221 11 6 2482284411 1.59 527 331 9.6 6.0 22 14 4 2382288313 1.00 259 259 5.4 5.4 20 20 8 3782288321 3.88 1077 278 19.2 4.9 62 16 6 3282302313 2.18 497 228 10.3 4.7 24 11 5 2382303313 15.69 3685 235 78.7 5.0 211 13 6 2782307321 22.01 4891 222 104.0 4.7 197 9 4 1982354411 14.80 4746 321 82.9 5.6 340 23 7 4182479212 0.48 58 122 2.7 5.6 4 8 7 14свега 82 89.00 21555 242 448.2 5.0 1200 13 6 2783174411 0.39 113 290 1.8 4.6 4 11 4 2483196212 0.73 125 171 2.8 3.8 6 8 5 2183270212 4.01 667 166 16.5 4.1 35 9 5 2183284411 13.68 3983 291 64.4 4.7 209 15 5 3283284414 6.38 1705 267 28.2 4.4 36 6 2 1383303313 15.33 2775 181 60.4 3.9 117 8 4 1983303321 13.46 2522 187 47.8 3.6 92 7 4 1983307311 1.61 227 141 5.1 3.2 18 11 8 3583307313 24.21 3897 161 87.5 3.6 230 9 6 2683307321 5.85 923 158 21.4 3.7 47 8 5 2283307411 2.02 464 230 10.7 5.3 36 18 8 3483332414 3.75 1163 310 23.0 6.1 23 6 2 1083354411 1.49 437 293 7.7 5.2 22 15 5 29

Претходни принос

Интез.V ZvГаздинске класе

ПовршинаСтање шума

73


83361411 1.71 469 274 8.4 4.9 26 15 5 3183457212 0.19 70 369 1.6 8.4 4 22 6 2683458212 0.92 158 172 4.3 4.7 8 9 5 1983460212 10.79 2247 208 49.8 4.6 101 9 5 2083469212 1.02 181 177 3.4 3.3 7 7 4 2083475212 10.14 3124 308 45.7 4.5 230 23 7 5083476212 11.68 2648 227 41.2 3.5 130 11 5 3283476321 3.16 701 222 12.9 4.1 32 10 5 2483479212 12.12 2922 241 42.3 3.5 149 12 5 3583479313 0.36 144 401 1.8 5.0 9 25 6 50свега 83 145.00 31663 218 1036.9 7.2 1571 11 5 15Укупно Г.Ј. 296.93 68105 229 1815.5 6.1 3711 12 5 20

Газдинске класеПовршина

Стање шума Претходни принос

Интез.V Zv

лужњак 144 4буква 281 5б.јасен 38 4граб 138 6цер 515 5п.брестп.јасенсладун 169 5китњак 511 4о.т.л. 241 7трешња 2 4ц.јасен 193 11јавор 8 5ц.храстбагрем 48 27клен 16 9млеч 8 4гледичија 3.1 10м.лескаа.јасенкестен 4 5платанк.дрвоорахцр.орах 3 8брекињај.јаворСвега т.л. 2322сл.липа 652I-214о.м.л 1 6б.врбајасикаСвега м.л. 653цр.бор 454 7

Врста дрвећа Приносинтезитет сече %

74

б.бор 21 5кедар 33 3дуглазија 152 6смрча 25 11јела 17 7боровац 8 17ариш 1 2о.чет 26 12Свега чет. 736Свега Г.Ј. 3711 5


Интезитет санитарних прореда је 5% по запремини.Очекивани принос остварен санитарним сечама је 3711m3. Већином се ради о сувим или полусвим стаблима чији је квалитет лош, а самим тим вредност добијених сортимената је мала. Селективне прореде -Рекапитулација Г.Ј.


26195212 36.73 9153 249 234.8 6.4 956 26 10 3826196212 83.63 20775 248 538.3 6.4 2179 26 10 4026457212 0.37 103 279 2.9 7.8 11 30 11 3826459212 0.52 153 294 4.0 7.7 16 30 10 3926460212 1.59 483 304 11.0 6.9 40 25 8 3626475212 1.39 361 260 5.1 3.7 39 28 11 7626479212 4.13 1305 316 20.8 5.0 115 28 9 5573196212 4.67 1446 310 32.8 7.0 132 28 9 4073326212 0.89 111 124 3.3 3.7 28 32 26 8673475212 4.87 1237 254 18.3 3.8 167 34 13 9173479212 3.78 1411 373 19.6 5.2 113 30 8 5882475313 0.25 61 244 0.8 3.2 7 26 11 8182476212 0.68 113 165 3.1 4.6 17 25 15 5583196212 8.32 1824 219 57.9 7.0 259 31 14 4583215212 3.03 646 213 16.9 5.6 67 22 10 3983288321 0.19 52 276 1.0 5.3 5 24 9 4683307321 12.94 2463 190 61.7 4.8 272 21 11 4483460212 1.93 621 322 15.6 8.1 64 33 10 4183466313 3.18 620 195 17.1 5.4 111 35 18 6583475212 1.18 408 346 6.6 5.6 41 35 10 6383479212 2.27 410 180 7.3 3.2 48 21 12 66

свега селективне 176.54 43754 248 1078.9 6.1 4686 27 11 43

Претходни принос сел. прореде

Интез.V ZvГаздинске класе Површина

Стање шума

75

лужњак 12 8б.јасен 2 3цер 3322 12сладун 231 3китњак 255 10о.т.л. 41 8ц.јасен 89 35багрем 145 78млеч 1 4гледичија 1 48Свега т.л. 4100сл.липа 62 16Свега м.л. 62цр.бор 296 14б.бор 2 17кедар 145 8дуглазија 32 11смрча 15 12јела 1 5боровац 23 6о.чет 9 7Свега чет. 524Свега Г.Ј. 4686 11


Очекивани принос остварен селективним проредама износи 4686m3. Због стања шума селективне прореде су слабог интезитета 11%. Селективне прореде су слабог интезитета јер се ради већином о састојинама при крају опходње, где је склоп на граници разређености. Ради се већином о танком дрвном материјалу , мање техничке вредности, огревно дрво. Укупан проредни принос за ГЈ

лужњак 144 12 157буква 281 281б.јасен 38 2 40граб 138 138цер 515 3322 3838сладун 169 231 399китњак 511 255 766о.т.л. 241 41 282трешња 2 2ц.јасен 193 89 282јавор 8 8багрем 48 145 194клен 16 16млеч 8 1 9гледичија 3.1 1 4кестен 4 4цр.орах 3 3Свега т.л. 2322 4100 6422

Врста дрвећаПредходни принос сан. прореде

Предходни принос сел. прореде

Укупно предходни принос

76

сл.липа 652 62 713о.м.л 1 1Свега м.л. 653 62 715цр.бор 454 296 750б.бор 21 2 23кедар 33 145 178дуглазија 152 32 184смрча 25 15 40јела 17 1 18боровац 8 23 31ариш 1 1о.чет 26 9 36Свега чет. 736 524 1261Свега Г.Ј. 3711 4686 8397

Врста дрвећаПредходни принос сан. прореде

Предходни принос сел. прореде

Укупно предходни принос

Укупни проредни принос износи 8397m3. Цер као врста је најзаступљенији. Квалитет дрвне масе је слаб, тако да у приносу после сеча можемо очекивати највише огремно дрво, чија је продајна вредност мала. 7.4.3.3. УКУПНИ ПРИНОС ОД СЕЧА ШУМА

Укупно принос газдинска јединица

V Zvha m3 m3\ha m3 m3\ha m3 m3 m3 % %

507.6 116137 229 4505.6 8.9 4133 8397 12530 11 28Укупно 507.6 116137 229 4505.6 8.9 4133 8397 12530 11 28

Принос

Укупни принос

Интезитет. %Површина

Стање шумаV Zv


Претхо

дни

лужњак 144 12 157 157буква 281 281 281б.јасен 38 2 40 40граб 16 138 138 154цер 7 515 3322 3838 3845сладун 169 231 399 399китњак 55 511 255 766 821о.т.л. 416 241 41 282 698трешња 2 2 2ц.јасен 5 193 89 282 287јавор 8 8 8багрем 3359 48 145 194 3553клен 12 16 16 28млеч 8 1 9 9гледичија 3.1 1 4 4кестен 4 4 4црни орах 3 3Свега т.л. 3870 2322 4100 6422 10292

Укупан принос

Врста дрвећаПретходни принос сан. прореде


Укупно прореде


77

сл.липа 5 652 62 713 718о.м.л 1 1 1Свега м.л. 5 653 62 715 720цр.бор 125 454 296 750 875б.бор 21 2 23 23кедар 33 145 178 178дуглазија 133 152 32 184 317смрча 25 15 40 40јела 17 1 18 18боровац 8 23 31 31ариш 1 1 1о.чет 26 9 36 36Свега чет. 258 736 524 1261 1519Свега Г.Ј. 4133 3711 4686 8397 12530

Врста дрвећаГлавни принос

Претходни принос сан. прореде


Укупно прореде

Укупан принос

У приносу најзаступљенији је претходни принос остварен проредама (67%). Интезитет приноса је слаб 11% по запремини. Мали интезитез је условљен стањем састојина. Главни принос се остварује из реконструкције лоших састојина и багрема друге или треће генерације. Прореде су слабог интезитета јер су великим делом из санитарних прореда, а састојине обухваћене селективним проредама су на граници разређености и при крају опходње.Пошто се ради већином о сувим и полусувим, натрулим стаблима не можемо очекивати већи финансијски ефекат. У приносу је најзаступљенија цер и багрем .

7.4.3.4. ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ У ВЕЗИ СА КОРИШЋЕЊЕМ ПРИНОСА

Приликом реализације приноса обавезно је испоштовати члан.46.Правилника, који гласи: "Реализација главног приноса у односу на састојину( одсек) је обавезна по површини, а по запремини може да одступи+/-10%, осим у случају реализације приноса завршним секом оплодне сече, као и чистом сечом.Реализација планираног претходног приноса( у одсеку састојини) по површини је обавезан, а по запремини може да одступи+/-10%."

7.4.4. ПЛАН УНАПРЕЂЕЊА СТАЊА ЛОВНЕ ДИВЉАЧИ

Површина

ha капацитет бонитет м.ф. одстрел капацитет бонитет м.ф. одстрел

620 II 230 0 4600 II 900 0

3500 II 1700 168 4900 II 2200 1277

Назив ловишта

АВАЛА 18380

Гајене врсте дивљачи/матични фонд 01.04.2011/ одстрел 2016/

срна

зец

пољска јаребица

фазан

Извор података: ловна основа 1.04.2012. – 31.03.2022. год. Сталним уношењем фазана одржава се бројно стање у складу са капацитетом ловишта. Заштитом и прихраном срнеће дивљачи одржава се бројно стање у складу са бонитетом и капацитетом ловишта.

7.4.5. ПЛАН ИЗГРАДЊЕ ШУМСКИХ САОБРАЋАЈНИЦА

У наредном уређајном раздобљу нису планирани радови на изградњи шумских путева. Планирано је одржавање шумских путева и рекреативних стаза.

78

7.4.6. ПЛАН УРЕЂЕЊА ШУМА

Важност претходне основе за газдинску јединицу истиче 31.12.2017године.

Важност ОГШ за Г.Ј. " Авала" je од 1.01.2018 године до 31.12.2027године, примењиваће се од добијања решења од стране Министарства пољопривреде шумарства и водопривреде. Раздужење ОГШ извршиће се у задњој години важења основе.

7.4.7. ПЛАН УРЕЂЕЊА ПОВРШИНА ЗА ОДМОР И РЕКРЕАЦИЈУ

Као и у претходном уређајном раздобљу планирају се радови на површинама за одмор и рекреацију . Сви радови на одржавању се спроводе на основу посебног Програма радова на одржавању и уређењу излетничких површина Београда.

Као и у претходном уређајном раздобљу планира се уређење и одржавање рекреативно- туристичких површина на 50 хектара.

Нове излетничке површине у газдинској јединици нису планиране, у овом уређајном раздобљу.

7.4.8. ОЧЕКИВАНИ ЕФЕКТИ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПЛАНИРАНИХ РАДОВА

Планирани радови би требали да унапреде садашње стање, да се постигну циљеви газдовања који су у функцији постизања дугорочног општег циља, а то је постизање оптималног стања шума на датом станишту, обезбеђивање функције трајности. На бази садашњег стања шума и шумског земљишта , а под претпоставком да се планирани радови реализују на крају уређајног периода, очекујемо следеће стање шума: У овом уређајном раздобљу извршиће се реконструкција односно мелиорација деградираних састојина на површини од 1,54 хектара(10b и 25k) и пошумљавање сечине настале ветроломом на 5,60 хектара

На ново подигнутим и недовољно обновљеним младим културама спровешће се попуњавање на 8,58 хектара.

Сам успех пошумљавања и формирања нових састојина зависи у многоме од благовременог спровођења прописаних мера неге младих култура.

Планиране су мере неге младих култура и природних састојина на 20,46 хектара, односно на 49,43 хектара радне површине.

Спровођењем свих планираних мера добићемо нове површине под квалитетним шумама. Као мере неге и заштите укупно планиране санитарне прореде су на површини од 91.26

хектара односно радне површине 296,93 хектара. Поред сталне заштите –чувања шума од стране реонског шумара и шумара чувара заштићеног

природног добра вршиће се и заштита од фитопатолошких и ентомолошких обољења ново подигнутих култура лишћара на површини од 5,60 хектара.Заштита од дивљачи спровешће се на 7,14 хектара.

Спровођењем санитарних прореда и осталих мера заштите спречићемо могућност веће појаве фитопатолошких и ентомолошких обољења.

У циљу поправљања постојећег стања састојина и њиховој припреми за обнављање извршиће се селективне прореде на 176,54 хектара.

79

8.0. СМЕРНИЦЕ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПЛАНОВА ГАЗДОВАЊА 8.1. СМЕРНИЦЕ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ШУМСКО УЗГОЈНИХ РАДОВА 8.1.1. СМЕРНИЦЕ ЗА ВЕШТАЧКО И ПРИРОДНО ОБНАВЉАЊЕ 8.1.1.1. ПРИПРЕМНИ РАДОВИ Површине за реконструкцију девастираних састојина борова и осталих четинара 1.54хектар (10b i 25k), треба извршити следеће радове:

Комплетна припрема терена. Коплетна припрема терена подразумева острањивање постојеће вегетације, сакупљање режиског отпада, изношење режиског отпада. У тренутку сече приликом дознаке стабала , ревирни инжињер процени да поједина стабла дивље трешње су здрава, треба да их остави односно поштеди.

По завршетку радова потребно је извршити размеравање и обележавање места садње садница.

Површине за пошумљавање обухваћене планом гајења,после чисте сече на површини од 5,60хектара (20-1 и 22-1),треба извршити следеће радове: Коплетна припрема терена подразумева острањивање постојеће вегетације, сакупљање

режиског отпада, изношење режиског отпада. Као и на претходним површинама треба остављати поједина зрава стабла храстова и воћкарица. Површине су обухваћене санационим програмом.

8.1.1.2. ОБНАВЉАЊЕ Површине на којима се врши подизање нових култура садња на површини од 7,14ha (10b,25k,20-1 и 22-1)

На површинама 10b и 25k предвиђена је садња кедра 2500 садница по хектару 2X2метра. Пошто се ради о површинама које се налазе на земљишту склоном закоровљaвању, пожељно је да се саде што старије саднице . Распоред садње треба да изгледа тако да будућа култура изгледа што природније .Цео простор треба да буде што атрактивнији и осмишљенији. Уколико на терену има остављаених здравих стаба трешње, китњака, сладуна, саднице треба померити на ивицу крошњи стабала и омогућити им правилан раст. Пошумљавање чистина после ветролома, подизање нових култура лишћара на површини од 5,60 хектара( 20-1 и 22-1) На површинама 20-1 и 22-1 предвиђена је садња трешње јавора и китњака, 2500 садница по хектару 2X2метра. Пошто се ради о површинама које се налазе на земљишту склоном закоровљивању, пожељно је да се саде што старије саднице . Распоред садње треба да изгледа тако да будућа култура изгледа што природније .Цео простор треба да буде што атрактивнији и осмишљенији. Уколико на терену има остављаених здравих стаба трешње, китњака, сладуна, саднице треба померити на ивицу крошњи стабала и омогућити им правилан раст. Обнављање багрема вегетативним путем на површини од 3232,59 хектара( 18j,l,k;24n;25a;27d29e,i;30b,c;31b). Сечу треба вршити на јесен или зими у времену мировања вегетације. После сече треба успоставити шумски ред или изношење шумског отпада. Пожељно би било извршити ракљање односно оштећивање кореновог система да би се што више изданака развило из жила , поготово што се ради о 2 или 3 генерацији. Наредне године обавезно обићи површине и проценити успех обнављања. Уколико се процени да до квалитетног обнављања није дошло , приступити попуњавању или пошумљавању са садницама. У овом тренутку није реално проценити будући исход.

80

Опште смернице: -Пошумљавање треба вршити у јесен после опадања листа , па све док земљиште не почне да се смрзава. Садња је могућа и у пролеће од тренутка одмрзавања земљишта па све до активирања пупољка. -Садни материјал пре свега треба да буде здрав. -Период од тренутка вађења садница у расаднику до тренутка пошумљавања треба да буде што краћи. -Транспорт садница треба да буде пажљив, односно да се спречи закидање( прелом) садница. - Садни материјал треба да буде школован, са бусеном и упакован.

- Земља око садница треба да буде у равни са околним земљиштем у зони кореновог врата. - Земљиште око садница нагазити тако да се земљиште збије, а да садница стоји право.

8.1.1.3. ПОПУЊАВАЊЕ НОВОПОДИГНУТИХ КУЛТУРА И САСТОЈИНА Попуњавање вештачки подигнутих култура садњом на површини од 8,58 хектара( 10b,12g,25k,20-1 i22-1) Попуњавање новоподигнутих култура(8,58ha) треба извршити на површини од наредне

године док се не постигне подмлађивање на 90% површине. Садни материјал треба да буде приближно исте старости.

Приликом попуњавања треба за сваку појединачну састојину сагледати положај преосталих стабала , невршити попуњавање испод самих крошњи. Пошто се уносе различите врсте дрвећа знати њихове потребе према светлости њихов међусобни однос и спречити међусобну конкуренцију.

8.1.1.4. МЕРЕ НЕГЕ КУЛТУРА Сеча избојака и уклањање корова треба вршити , тако да се омогући довољан доток

светлости и развијање садница у дебљину. Тиме се спречава да саднице не постигну превелику виткост а самим тим избеће се полегање садница. Том мером спречиће се закоровљивање површине, развијање избојака претходне састојине и насељавање непожељних врста. Поступак треба поновити када се појави потреба до постизања склопа. Приликом сече избојака и уклањања корова треба обратити пажњу на инвазивне врсте и обавезно их уконити. Уколико се појаве поједине младице воћкарица или постојећих храстова треба их поштедити и омогућити им нормалан раст. Парцијално , односно на мањим површинама оставити аутохтону жбунасту и приземну флору, удаљену од стаза и путева(2-3m). Меру треба извести у два до три наврата у зависности од степена закоровљивања.

Окопавање и прашење изводити након оснивања шумске културе, ради регулисања водног режима земљишта и уништавања корова које омета развој нове културе. Окопавањем се уклања коров, прашењем се врши рахљање површинског слоја земљишта, које постаје растресито и на тај начин се спречава испаравање постојеће влаге. Најповољније време је после кише. Том мером се постиже бољи раст корена у дубину. Меру треба спровести у два до три наврата пре сече избојака и уклањања корова.

Мере неге чишћење треба урадити код култура старости преко 10 година. Треба посветити пажњу најбољим стаблима , са правилно развијеним крошњама, најачих пречника. Потиштена , закривљена и болесна стабла треба уклонити. Нежељене врсте ( амерички јасен, багрем) треба уклонити. Пратеће врсте самоникле у култури треба редуковати односно појединачно остављати али да не угрожавају крошње стабала будуће састојине. Воћкарице које се јављају у нашим шумама(орах, трешња,дивља крушка), забрањено је сећи.

Мере неге чишћење у младим природним састојинама, односе се на младе састојине липе обновљене вегетативним путем. Мере треба спровести до њихове пете године када избојци достигну висину преко два метра. Тада приступити редуковању броја избојака из пањева и свести их на 1-2.

81

8.1.1.5. МЕРЕ ЗАШТИТЕ

Шумско газдинство "Београд" сваке године доноси План противпожарне заштите за све

управе, у коме се детаљно разрађују мере и организација за месеце када се може очекивати већа угроженост шума од пожара. Организована дежурна служба на заштити има сталну комуникацију са МУП-ом и локалним заједницама. U ciqu za{tite od entomolo{kih oboqewa u gazdinskoj jedinici prikupqaju se zimske гранчице за ране дефолијаторе и достављају Институту за шумарство.

Основом је планирана заштита од биљних болести на ново формираним састојинама на површини од 5,60хектара. Треба обратити пажњу на појаву Verticilolium albo-atrum-traheoverticilioza. Уколико се појави на младим биљкама треба их вадити и уништити. Могућа је и појава болести асимилиационих органа Rhytisma acerinum- катранаста пегавост листа. Уколико се појави треба испрскати средством на бази бакра.

Такође је планирано праћење и заштита од ентомолошких обољења на 5,60 хектара. Могућа је појава лисних ваши, црне јасенове осе, јасенове пипе и савијача. Употребом инсектицида сузбити појаву.

Против поткорњака и дрвоточаца треба поставити клопке са феромонима. Код састојина четинара стално уклањати сува и оштећена стабла. Битно је стално праћење губара и малог и великог мразавца. Заштиту од дивљачи спровести премазивањем или заштиту мрежицама или трском.

8.1.1.6. ПРОРЕДЕ

Селективне прореде као мере неге у развоју састојина тврдих лишћара престављају један од најбитнијих мера за будућност шума газдинске јединице. Од квалитета и стручности извођења дознаке зависи да ли ће се уопште моћи извршити конверзија изданачких шума. Зато дознаку у изданачким шумама , цера и сладуна, лужњака, китњака и осталих тврдих лишћара треба вршити крајње опрезно са пуно стручнога знања, имајући стално у виду узгојну потребу.Дознаку обавезно вршити у време вегетације, да би се потпуно сагледале крошње дозначених и околних стабала и њихов међусобни утицај.

У састојина треба дозначити следећа стабла: Прво стабла која су сува и болесна.Појединачна сува доминантна стабла која су удаљена од

стаза и путева оставити. Уклонити инвазивне и непожељне врсте багрем, гледичију, клен делимично црни јасен . У неким одсецима липу можемо сматрати инвазивном пошто својом бујношћу и плoдношћу прети да угрози све остале врсте. Стабла која представљају опасност или умањују прегледност путева који пролазе кроз или поред газдинске јединице. Стабла која својим крошњама угрожавају постојећа доминантна стабла. На постојећим или потенцијалним видиковцима јаче проредити , да би се отвориле визуре. Пазити да се не угрози мешовитост састојина, сачувати и ослободити стабла чије је учешће мало. Проредама се не сме допустити прогаљивање и закоровљавање површина .

Забрањено је дозначивање стабала сладуна сем сувих и болесних, осим у одсецима где је сладун предвиђен проредама. Такође при проредама неовисно од газдинске класе треба ослободити појединачна стабла воћкарица.

Приликом вршења дознаке не трба бити искључив. Проредама треба приступити селективно, стаблимичним пребирањем на целој површини.

Санитарним проредама Санитарне прореде у изданачким и вештачки подигнутим састојинама извршиће се на 296,93 хектара , уклањањем сувих и болесних стабала, као и непожељних врста( амерички јасен, гледичија и багрем). На већем делу површина извршиће се санитарне прореде у више наврата. Пошто кроз или границом газдинске јединице пролазе асфалтни путеви оптерећени аутомобилским саобраћајем потребно је уклањати и стабла која се нагињу над саобраћајнице у потрази за светлошћу. Та стабла престављају велику претњу, а по Закона о путевима (члан 31) дужни смо да их уклањамо у циљу заштите и прегледности пута. У непосредној близини стаза за

82

рекреацију( шетачке стазе), појединачна стабла су оштећене или су им суве дебље гране и оне престављају опасност за суграђане. Та стабла је ради сигурности боље уклонити него чекати да се потпуно осуше. Стабла непожељних алохтоних и инвазивних врста треба уклонити. Непoжељне врсте су на том делу багрем, амерички јасен и гледичија. Инжињер који буде вршио дознаку, треба да поседује изузетно знање и осећај према простотору.

8.1.1.7. ПОВРШИНЕ ЗА ПРЕЛАЗНО ГАЗДОВАЊЕ На делу шума газдинске јединице у овом уређајном периоду нису планирани радови на гајењу

и коришћењу. За такав приступ смо се одлучили полазећи од конкретног стања сваке састојине. Било које мере, пре свега прореде, не би утицале у датој старости на саму састојину. Претежно се ради о састојинама које су разређене или на граници разређености за дату старост. Укупна површина прелазног газдовања износи 231,08ha.

8.2. СМЕРНИЦЕ ЗА ОРГАНИЗОВАЊЕ СЕЧЕ ШУМА Планом коришћења шума утврђених основом газдовања шумама за газдинску јединицу “ Авала“ детаљно се разрађује у извођачким пројектима газдовања шумама, усклађеним по фазама радова на гајењу и коришћењу шума. Приликом вршења сеча строго треба обратити пажњу на смер обарања стабала , да се не оштете околна стабла. Уколико дође до оштећења стабала одмах их треба надозначити и посећи. Изношење посеченог дрвног материјала треба вршити тако да се што мање оштећује земљиште и путеви. Посечен дрвни материјал треба у што краћем року транспортовати из газдинске јединице.

Приликом сече близу саобраћајница треба видно обележити и осигурати пут. Обавезно присуство шумара , приликом обарања зауставити саобраћај и у што краћем року извршити уклањање дрвног материјала са коловоза. Стриктно поштовати смернице дате у Правилнику о шумском реду, донетом 31. маја 2011 године, број 38/11. Посебно треба назначити, обезбедити место сече и извлачења. Спречити приступ радозналим посетиоцима. Упознати јавност са планираним сечама.

8.3. УПУСТВО ЗА ИЗРАДУ ИЗВОЂАЧКОГ ПРОЈЕКТА

ГАЗДОВАЊА ШУМАМА Закон о шумама(СЛ.гл.РС бр.30/10 , 93/12,89/15) члан 31 и Правилник о садржини основа и програма газдовања шумама, годишњег извођачког плана и привременог годишњег плана газдовања приватним шумама. (СЛ.гл.РС бр.122/03) обавезују кориснике шума да израде Извођачки пројекат. Извођачким пројектом газдовања шумама детаљно се разрађују планови газдовања по принципу из великог у мало и усклађује технологија по фазама рада на гајењу и коришћењу шума. Основна јединица за коју се ради извођачки пројекат је одељење у оквиру кога се води рачуна о издвојеним одсецима. У оквиру одељења издвајају се узгојне јединице које чине делови одељења у којима се планирају исте узгојне мере. Одељење се дели на радна поља, која имају заједнички правац привлачења сортимената. Извођачки пројекат се израђује на основу одредби основе газдовања шумама, описа станишта и састојина, таксационих података и планираних радова у основи и података и запажања прикупљених непосредно на терену. Извођачки пројекат се састоји из текстуалног , табеларног дела и скица.

83

За свако радно поље, зависно од узгојних потреба утврђује се: -врста и обим на гајењу и заштити шума, начин , редослед,динамика и рок извођења тих радова, потреба у садном материјалу по врстама дрвећа и старости, потреба за другим материјалом, број радника и потребна механизација. - сеча дрвне масе, запремина по врстама дрвећа, газдинским класама, број радника за извршење сече и израде, привлачење шумских сортимената. При утврђивању врсте и обима радова на гајењу и коришћењу шума врши се обавезно одабирање и обележавање стабала за сечу- дознака, у складу са одредбама основе газдовања шумама. Дозначена дрвна маса се разврстава по сортиментима и врстама дрвећа. Извођачки пројекат се доноси најкасније до 31.октобра текуће године за наредну годину.

8.4. УПУСТВО ЗА ВОЂЕЊЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ ИЗВРШЕНИХ РАДОВА Закон о шумама(СЛ.гл.РС бр.30/10 , 93/12,89/15) члан 34 и Правилник о садржини основа и

програма газдовања шумама, годишњег извођачког плана и привременог годишњег плана газдовања приватним шумама. (СЛ.гл.РС бр.122/03) обавезују кориснике шума да унесуе евиденцију радова у ОГШ у претходној години. - Радови извrшени у току године евидентирају се најкасније до 28. фебруара наредне године -Евидентирају се проверени подаци о извршеним шумско узгојним радовима, сеча по врстама дрвећа. - Евиденција извршених радова у току године врши се по састојинама, одељењима, одсецима и газдинским класама.

-Количина посеченог дрвета се уноси у дозначну књигу. -Дрвна запремина у дозначним књигама се обрачунава по истим тарифама по којима је била

обрачуната дрвна запремина састојина у О.Г.Ш. -Остварени принос се разврстава, на главни( редовни, вандредни и случајни) и претходни принос( редовни и случајни) према сортиментној структури. -Евиденција извршених радова на гајењу и сечи врши се на обрасцима : -План гајења шума-евиденција извршених радова на гајењу шума. -План сеча обнављања за једнодобне шуме- евиденција извршених сеча. -План проредних сеча –евиденција извршених сеча. Извршени радови се приказују шематски на привредним картама са назнаком површине, количине и године извршења. Поред извршених радова евидентирају се и други подаци и појаве које су значајне за газдовање шумама " шумска хроника". У хронику се уносе све промене везане за поседовне односе, појаве елементарних непогода, штете од биљних и ентомолошких обољења, појаве раних и касних мразева, почетак вегетационог периода, почетак листања, цветања , опрашивања, плодоношења и обилност плодоношења. Такође треба ако постоје заштићене или угрожене врсте биљака и животиња евидентирати њихово постојање и локацију унутар газдинске јединице( одељење, одсек).

8.5. ВРЕМЕ СЕЧЕ По Правилнику о шумскоме реду Члан 5.( 31.маја 2011 год.)

1) у једнодобним састојинама, у којима се обављају оплодне сече( оплодни, накнадни и завршни сек), забрањена је сеча, израда и извоз дрвета из сечине за време трајања вегетације, односно у периоду од 1. априла до 30. септембра текуће године; 3) у једнодобним састојинама у којима се обавља сеча претходног приноса ( проредна сеча), забрањено је обарање стабала у прва два месеца од почетка вегетације: 4) у једнодобним састојинама, где су предвиђени узгојни радови неге шума( сеча осветљавања и чишћења), сеча се обавља по правилу за време трајања вегетације; 7) ресурециска сеча обавља се само у време мировања вегетације: 8) у културама и плантажама, сеча се може обављати током целе године.

84

8.6. СМЕРНИЦЕ ЗА ИДЕНТИФИКАЦИЈУ И УПРАВЉАЊЕ ШУМА ВИСОКЕ ЗАШТИТНЕ ВРЕДНОСТИ

На подручју газдинске јединице"Авала" идентификовано је подручје које потпада под HCV шуме, шуме високе заштитне вредности, предео изузетних одлика, семенска састојина, заштита од ерозије и рекреативно – туристичке намене. Шуме газдинске јединице су сертификоване , а као корисник шума је по Закону о шумама обавезан да газдује на начин који је еколошки прихватљив, социјално праведан и економски исплатљив.Такво опредељење нас обавезује да газдујемо према захтевима FSC стандарда ( Forest Stewardship Council). У обавези је корисник шума да газдује по условима датим од Завода за заштиту природе и Решења о условима заштите за израду основе газдовања шумама за ГЈ "Авала". Поменути услови су саставни део основе и дати су у прилогу основе. Основа је усклађена са Планом управљања Пределом изузетних одлика "Авала" за период 2011-2020године. 8.7. СМЕРНИЦЕ ЗА ИЗРАДУ, РЕКОНСТРУКЦИЈУ И ОДРЖАВАЊЕ ШУМСКИХ САОБРАЋАЈНИЦА Несметано газдовање шумама подразумева и потребан ниво отворености шумског комплекса, односно постојање правилно пројектоване мреже шумских комуникација, као и њено редовно одржавање и унапређење. Потребна густина мреже комуникација зависи од карактеристика самог шумског комплекса којим се газдује, односно начина газдовања и намене површине. Развој и проширење мреже комуникација одвија се до постизања оптималне отворености. Под оптималном густином шумских саобраћајница подразумева се она отвореност при којој се реализацијом планираних радова остварује максималан финансијски ефекат. Имајући у виду чињеницу да је отвореност газдинске јединице “Авала“ (34,04m/ha) оптимална, као и да сви шумски путеви излазе на асфалт и остале локалне путеве, у овом уређајном раздобљу нема потребе за изградњом нових шумских путева. У газдинској јединици “Авала“ постоји 19,08 km шумских, тракторских путева који су у функцији скоро целе године и који се користе за потребе вршења радова на коришћењу и гајењу шума. Постојеће стање путне мреже је задовољавајуће. Одржавање путне мреже своди се на праћење стања шумских путева, нарочито после обилнијих падавина, као и на поправке мањих оштећења, тањирање, насипање, кресање ивица пута. Такође, треба обратити пажњу и на стање одводних канала, вршити њихово редовно чишћење и одржавање прописаних димензија. Ови послови финансирају се из сопствених средстава.

9.0. ЕКОНОМСКО-ФИНАНСИСКА АНАЛИЗА

Економско- финансиска анализа о газдовању шумама усклађује обим радова на гајењу и коришћењу шума и утврђује износ средстава за извршене радове предвиђени основом газдовања шумама.У циљу утврђивања финансиског резултата извршено је билансирање прихода и расхода коришћења шума просечно годишње.

85

9.1. ОБРАЧУН ВРЕДНОСТИ ШУМА 9.1.1.КВАЛИФИКАЦИОНА СТРУКТУРА ДРВНЕ ЗАПРЕМИНЕ

m3 m3 m3 m3 m3 m3лужњак 9477 8055 8055 1422буква 9029 7675 7675 1354б.јасен 1735 1475 1475 260граб 4979 4232 4232 747цер 42659 36260 36260 6399п.брест 56 48 48 8п.јасен 117 99 99 18сладун 11173 9497 9497 1676китњак 17641 14995 14995 2646о.т.л. 6807 5786 5786 1021трешња 173 147 147 26ц.јасен 2350 1998 1998 353јавор 376 320 320 56ц.храст 154 131 131 23багрем 7570 6434 1930 4504 1136клен 391 332 332 59млеч 349 297 297 52гледичија 51 43 43 8м.леска 14 12 12 2а.јасен 10 9 9 2кестен 77 65 65 12платан 8 7 7 1к.дрво 452 384 384 68орах 5 4 4 1цр.орах 40 34 34 6брекиња 120 102 102 18ј.јавор 195 166 166 29Свега т.л. 116009 98608 98608 17401сл.липа 12849 10922 10922 1927I-214 14 12 12 2о.м.л 43 37 37 6б.врба 5 4 4 1јасика 13 11 11 2Свега м.л. 12925 10986 10986 1939цр.бор 9857 8378 8378 1479б.бор 434 369 369 65кедар 3602 3062 3062 540дуглазија 2803 2383 2383 420смрча 351 298 298 53јела 267 227 227 40боровац 505 429 429 76ариш 48 41 41 7о.чет 447 380 380 67Свега чет. 18313 15566 15566 2747Свега Г.Ј. 147247 125160 125160 22087

техничка облица. руд.

огревно дрво

шумски отпадВрста дрвећа бруто мас. нето мас.

техничко дрво

86

9.1.2.ПРОДАЈНА ВРЕДНОСТ ДРВНЕ МАСЕ

87

Сортимент Количина Цена Свега

m3 дин\m3 дин

лужњак огревно Iк.л. т.л. 8055 3967 31954185буква огревно Iк.л. т.л. 7675 3967 30446725б.јасен огревно Iк.л. т.л. 1475 3967 5851325граб огревно Iк.л. т.л. 4232 3967 16788344цер огревно Iк.л. т.л. 36260 3967 143843420п.брест огревно Iк.л. т.л. 48 3967 190416п.јасен огревно Iк.л. т.л. 99 3967 392733сладун огревно Iк.л. т.л. 9497 3967 37674599китњак огревно Iк.л. т.л. 14995 3967 59485165о.т.л. огревно Iк.л. т.л. 5786 3967 22953062трешња огревно Iк.л. т.л. 147 3967 583149ц.јасен огревно Iк.л. т.л. 1998 3967 7926066јавор огревно Iк.л. т.л. 320 3967 1269440ц.храст огревно Iк.л. т.л. 131 3967 519677

огревно Iк.л. т.л. 4504 3967 17867368рудничко дрво 1930 5095 9833350

клен огревно Iк.л. т.л. 332 3967 1317044млеч огревно Iк.л. т.л. 297 3967 1178199гледичија огревно Iк.л. т.л. 43 3967 170581м.леска огревно Iк.л. т.л. 12 3967 47604а.јасен огревно Iк.л. т.л. 9 3967 35703кестен огревно Iк.л. т.л. 65 3967 257855платан огревно Iк.л. т.л. 7 3967 27769к.дрво огревно Iк.л. т.л. 384 3967 1523328орах огревно Iк.л. т.л. 4 3967 15868цр.орах огревно Iк.л. т.л. 34 3967 134878брекиња огревно Iк.л. т.л. 102 3967 404634ј.јавор огревно Iк.л. т.л. 166 3967 658522Свега т.л. 98607 393351009сл.липа огревно IIк.л. м.л. 10922 2655 28997910I-214 огревно IIк.л. м.л. 12 2655 31860о.м.л огревно IIк.л. м.л. 37 2655 98235б.врба огревно IIк.л. м.л. 4 2655 10620јасика огревно IIк.л. м.л. 11 2655 29205Свега м.л. 10986 29167830цр.бор огревно Iк.л. чет. 8378 2655 22243590б.бор огревно Iк.л. чет. 369 2655 979695кедар огревно Iк.л. чет. 3062 2655 8129610дуглазија огревно Iк.л. чет. 2383 2655 6326865смрча огревно Iк.л. чет. 298 2655 791190јела огревно Iк.л. чет. 227 2655 602685боровац огревно Iк.л. чет. 429 2655 1138995ариш огревно Iк.л. чет. 41 2655 108855о.чет огревно Iк.л. чет. 380 2655 1008900Свега чет. 15567 41330385Свега Г.Ј. 125160 463849224


багрем

9.1.3.ВРЕДНОСТ МЛАДИХ САСТОЈИНА( без запремине)

9.1.4. УКУПНА ВРЕДНОСТ ШУМА Разлика бруто и нето дрвне масе приказан је као шумски отпад у количини од 22087m3.

Развојем технологије и потребама за биомасом, временом ће шумски отпад имати своју употребну вредност, самим тим и своју цену. Укупна количина нето дрвне масе износи 125160m3. Укупна вреднос дрве масе износи 463.849.224,00 динара. На ту вредност треба додати и вредност младих култура испод таксационе границе на површини од 2,56 хектара чија је вредност утврђена на основу вредности уложене у њихово оснивање и негу. Уложено је укупно 452.198 динара. Вредност шума газдинске јединице износи 464.301.422,00 динара.

9.2. ВРСТА И ОБИМ ПЛАНИРАНИХ РАДОВА КОРИШЋЕЊА ШУМА 9.2.1. КВАЛИФИКАЦИОНА СТРУКТУРА СЕЧИВЕ ЗАПРЕМИНЕ

просечно годишње

m3 m3 m3 m3 m3 m3лужњак 16 13 13 2буква 28 24 24 4б.јасен 4 3 3 1граб 15 13 13 2цер 385 327 327 58сладун 40 34 34 6китњак 82 70 70 12о.т.л. 70 59 59 10трешња 0 0 0 0ц.јасен 29 24 24 4јавор 1 1 1 0багрем 355 302 60 242 53клен 3 2 2 0млеч 1 1 1 0гледичија 0 0 1 0кестен 0 0 1 0Свега т.л. 1029 875 60 815 154сл.липа 72 61 6 55 11о.м.л 0 0 0 0Свега м.л. 72 61 6 55 11





88

Старост Површина фактор Укупна вредностгодина ha дин/ha укупно 1,0Pn дин

1-10 2.56 138000 353280 1.2800 452198

10-20 138000 0 1.6386 0

Укупно 2.56 353280 4521981-10 52000 0 1.2800 0

10-20 52000 0 1.6386 0Укупно 0 0Свега Г.Ј. 2.56 353280 452198

порекло састојине

Младе вештачки подигнуте састојине четинара и лишћара

Младе изданачке састојине

Трошкови подизања

m3 m3 m3 m3 m3 m3цр.бор 88 75 15 60 13б.бор 2 2 0 2 0кедар 18 15 3 12 3дуглазија 32 27 5 22 5смрча 4 3 1 3 1јела 2 2 0 1 0боровац 3 3 1 2 0ариш 0 0 0 0 0о.чет 4 3 1 2 1Свега чет. 152 129 26 103 23Свега Г.Ј. 1253 1065 32 60 973 188





9.3. ВРСТА И ОБИМ ПЛАНИРАНИХ УЗГОЈНИХ РАДОВА

План гајења шума одређен је обимом и врстом радова. - просечно годишње

Врста радова Површина haПрипрема терена за пош. -127 4.816Вештачко пошумљавање садњом-317 0.714Попуњавање веш.под. култура садњом -414 0.129Сеча избојака и укл. корова ручно-513 2.398Окопавање и прашење-518 2.276Чишћење у младим prirodnim sastojinama-526 0.208Чишћење у младим културама-527 0.067Прореде 47.347Укупно Г.Ј. 57.955

9.4. ОСТАЛИ РАДОВИ- просечно годишње

Управљање заштићеним природним добром (Предео изузетних одлика“Авала“ ) на 489,13 хектара. Уређење и одржавање рекреативно-туристиких површина на 50 хектара Одржавање шумских тракторских путева –19,08km

9.5. ЗАШТИТА ШУМА- просечно годишње Заштита и мониторинг целе газдинске јединице се врши свакодневно од сране реонског шумара и чувара заштићеног природног добра као део редовних обавеза.

- заштита од биљних болести-0,560a - заштита од ентомолошких обољења-0,560ha

9.6. УТВРЂИВАЊЕ ТРОШКОВА ПРОИЗВОДЊЕ 9.6.1.ТРОШКОВИ ПРОИЗВОДЊЕ ДРВНИХ СОРТИМЕНАТА-просечно годишње

јед.цена укупно јед.цена укупно јед.цена укупно јед.цена укупно

m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3огревно дрв. 973 1670 1624910 418 406228 300 291900 2388 2323038рудно и трупци 92 1670 153640 418 38410 500 46000 2588 238050СВЕГА Г.Ј. 1065 1670 1778550 418 444638 317 337900 2405 2561088

Тро. опш.реж. УкупноСоертимент количина

директни Тро.пог.реж

89

9.6.2. ТРОШКОВИ РАДОВА НА ГАЈЕЊУ - просечно годишње

Врста радова Површина Јединична цена свега

ha din\ha dinПрипрема терена за пош. -127 0.714 98000 69972Вештачко пошумљавање садњом-317 0.821 120000 98520Попуњавање веш.под. култура садњом -414 0.107 955000 102185Сеча избојака и укл. корова ручно-513 0.199 29700 5904Окопавање и прашење-518 0.199 19450 3867Прореде 47.415 850 40303Укупно Г.Ј. 49.455 6486 320751

9.6.3. ТРОШКОВИ ОСТАЛИХ РАДОВА- просечно годишње Шумско газдинство Београд за потребе одржавања рекреативно-туристички површина на

Авали, као и за управљање ЗПД"Авала" утроши 10.000.000,00 динара. Одржавање шумских путева и саобраћајница паушално 100.000,00 динара. Уређење и одржавање рекреативно-туристиких површина 47.000.000,00 динара

9.6.4. ТРОШКОВИ ЗАШТИТЕ ШУМА - просечно годишње - за штита од биљних болести 0, 560ha x 2750 = 1540дин. - заштита од ентомолошких болести 0, 560ha x 3850 = 2156дин. - заштита од дивљачи 0,714 ha x 10000 = 7140 дин.

Укупно 10836дин.

9.6.5. НАКНАДА ЗА ПОСЕЧЕНО ДРВО - просечно годишње

748457дин. x 3% = 22454дин.

9.6.6. СРЕДСТВА ЗА РЕПРОДУКЦИЈУ ШУМА - просечно годишње

748457дин. x 15% = 112269дин.

9.6.7. ОСТАЛА ПОТРЕБНА СРЕДСТВА - просечно годишње

Израда основе 81,951ha x 1446.94 = 118,578,17дин.

9.7. ФОРМИРАЊЕ УКУПНОГ ПРИХОДА – просечно годишње 9.7.1. ПРОДАЈА ДРВЕТА

90


m3 дин\m3 динлужњак огревно Iк.л. т.л. 13 3967 51571буква огревно Iк.л. т.л. 24 3967 95208б.јасен огревно Iк.л. т.л. 3 3967 11901граб огревно Iк.л. т.л. 13 3967 51571цер огревно Iк.л. т.л. 327 3967 1297209сладун огревно Iк.л. т.л. 34 3967 134878китњак огревно Iк.л. т.л. 70 3967 277690о.т.л. огревно Iк.л. т.л. 59 3967 234053трешња огревно Iк.л. т.л. 1 3967 2380ц.јасен огревно Iк.л. т.л. 24 3967 95208јавор огревно Iк.л. т.л. 1 3967 3967багрем огревно Iк.л. т.л. 242 3967 960014

рудно дрво 60 5095 305700


9.7.2. БИЛАНСИРАЊЕ ПОТРЕБНИХ И РАСПОЛОЖИВИХ СРЕДСТАВА - просечно годишње

Вид рада Билансирањединара рас.средства

Трошкови производње дрвета 2561088Трошкови обнављања, гајења и неге шума 320751Средства за репродукцију шума 15% 621784 621784Средства за посечено дрво 3% 124357Израда основе 118578Заштита шума 10836одржавање путева 100000трошкови одржавања и управљања ЗПД и рекреативних пов. 57000000Укупни трошкови 60857393Остварен приход од продаје дрвета 4145224приходи одржавања и управљања ЗПД и рекреативних пов. 57000000Укупно приход 61145224

Укупно ГЈ 287831 909615

Укупно остварен приход 51145224дин Укупан расход 50857393дин

Укупан доходак 287831дин Реализација планираних циљева и обезбеђивање потребних средстава зависи првенствено од остварења коришћења шума. Стање састојина, већина састојина је на граници очуваности, одредило је слаб интезитет прореда . То се одразило на скромни годишњи етат од 1253m3 бруто дрвне масе , односно 1065 m3 нето дрвне масе. Проредни етат оствариће се већеном санитарним сечама или потиштених стабала тако да не треба очекивати квалитетну масу која би имала већу вредност. Главни принос планиран чистом сечом је скроман годишње износи 413,3m3 бруто дрвне масе. Треба очекивати да сечива маса буде лошег квалитета, мале вредности. Постојеће стање указује да шумско газдинство, из расположивих средстава оствареним коришћењем шума, остварује минимални финансиски ефекат.

Неопходно је завршити почете радове на гајењу шума из претходног уређајног раздобља и наставити предвиђене радове на обнављању. Радови предвиђени основом су минимални и неопходни.

Шуме газдинске јединице имају изузетан значај за град Београд, као заштитне и рекреативно-туристичке шуме.

Уколико би дошло до било каквих негативних промена у газдинској јединици финансијски би угрозио основу .

91


m3 дин\m3 динлужњак огревно Iк.л. т.л. 13 3967 51571буква огревно Iк.л. т.л. 24 3967 95208б.јасен огревно Iк.л. т.л. 3 3967 11901граб огревно Iк.л. т.л. 13 3967 51571цер огревно Iк.л. т.л. 327 3967 1297209сладун огревно Iк.л. т.л. 34 3967 134878китњак огревно Iк.л. т.л. 70 3967 277690о.т.л. огревно Iк.л. т.л. 59 3967 234053трешња огревно Iк.л. т.л. 1 3967 2380ц.јасен огревно Iк.л. т.л. 24 3967 95208јавор огревно Iк.л. т.л. 1 3967 3967багрем огревно Iк.л. т.л. 242 3967 960014

рудно дрво 60 5095 305700


10.0. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

При изради посебне основе газдовања шумама за газдинску јединицу " Авала" , водило се рачуна о усаглашавању основе са важећим законским прописима. Такође је основа усаглашена са ГУП-ом . - Закон о шумама(СЛ.гл.РС бр.30/10,93/12,89/15 ) - Закон о заштити природе(СЛ.гл.РС бр.36/2009,88/2010 i 133/2010). - Закон о репродуктивном материјалу шумског дрвећа (СЛ.гл.РС бр.135/04,8/05 и 41/09). - Закон о заштити од пожара(СЛ.гл.РС бр.111/09). - Закон о дивљачи и ловству(СЛ.гл.РС бр.39/93,18/2010). - Закон о просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020 године(СЛ.гл.РС бр.88/10). - Закон о јавним путевима(СЛ.гл.РС бр.101/2005,123/2007,101/2011,93/2012 и 104/2013 ) - Правилник о садржини основа и програма газдовања шумама, годишњег извођачког плана и привременог годишњег плана газдовања приватним (СЛ.гл.РС бр.122/03). - Правилник о шумском реду(СЛ.гл.РС бр.38/11). - Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива(СЛ.гл.РС бр.5/05.02.2010 године ).

92

11.0. НАЧИН ИЗРАДЕ ОСНОВЕ 11.1. ПРИКУПЉАЊЕ ТЕРЕНСКИХ ПОДАТАКА

Теренски подаци прикупљени су у време вегетационог периода током 2016-17године.. Издвајање одсека Суботић Бранко дипл.инж.шум.; Горан Дражић дипл.инж.шум. Таксациони премер Суботић Бранко дипл.инж.шум. Глишић Немања дипл.инж.шум.

11.2. ОБРАДА ПОДАТАКА Обрада података извршена је по једнственом правилнику и програму за државне шуме.

Нада Родић дипл.инж.шум. Суботић Бранко дипл.инж.шум.

Глишић Немања дипл.инж.шум.

11.3. ИЗРАДА КАРАТА На основу катастарског стања поседовних листова формирана је основна карта R=1:10.000.

На основу утврђеног стања шума урађене су: - основна карта - састојинска карта, - карта намена, - газдинских класа, - привредна , - карта таксације. Израда карата Никола Трајковић инж. гедезије

11.4. ИЗРАДА ТЕКСТУАЛНОГ ДЕЛА ОСНОВЕ Текстуални део урадиo Горан Дражић дипл инж.шум.. Пројектант Директор Горан Дражић дипл.инж.шум. Владан Живадиновић дипл.инж.шум. Београд 12.09. 2017. год.

Documents

ОСНОВА ГАЗДОВАЊА ШУМАМА ЗА ГЈ Авала (2018-2027) · 9.1.2. ПРОДАЈНА ВРЕДНОСТ ДРВНЕ МАСЕ 86 9.1.3. ВРЕДНОСТ МЛАДИХ