Саобраћај у Србији

Саобраћај је привредна делатност која обухвата превоз и пренос робе, путника, пошиљки и информације с једног места на друго.

Путна карта Србије

Република Србија се сматра везом између Истока и Запада. Овде се обично мисли на Моравску долину, јер је она најлакше проходан пут између Грчке и Мале Азије са једне стране и остатка Европе са друге.

Србија такође припада и многим већим европским подручјима (Балкан, Подунавље, Панонска низија, Динарска област). Овако повољан саобраћајни положај био је и главни чинилац њене тешке прошлости.

Србија је континентална држава и у нашој земљи су развијене све гране саобраћаја осим поморске.

Република Србија има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Главно саобраћајно чвориште у земљи је главни град, Београд.

Кроз Србију пролазе два паневропска саобраћајна коридора: друмско-железнички Коридор 10, и речни Коридор 7.

Железнички саобраћај

"Шарганска осмица" - најпознатија туристичка железничка линија у Србији

Типичан воз Железница Србије

Нови железнички мост у Београду

Железнички саобраћај се у Србији развио од 1884 год. када је први воз кренуо од Београда ка Нишу. Од

тада па до средине 20-тог века, железница је имала највеће учешће у превозу путника и робе.

Шесдесетих година почиње развој савременог друмског саобраћаја који преузима водеће место.

Укупна дужина железничке мреже у Србији је 3.808 km (2008. године), од тога 1.196 km

електрифицирано (2008. године). Ово се односи на пруге стандардне ширине колосека. Поред

тога, постоје и пруге уског колосека, које су данас ван употребе или се оне користе у посебне

сврхе (туристичка железница попут „Шарганске осмице“). Постоји мали број пруга са

два колосека. Најважнији железнички правци крећу од Београда ка:

западу - ка Сремској Митровици и хрватској граници

северу - ка Новом Саду, Суботици и мађарској граници

североистоку - ка Панчеву, Вршцу и румунској граници

југоистоку - ка Нишу, Пироту и бугарској граници

југу - ка Нишу, Лесковцу и македонској граници

југозападу - ка Ваљеву, Ужицу и црногорској граници

југу - ка Лапову, Краљеву, Косову Пољу, Ђенерал Јанковићу и македонској граници

Највећи железнички чворови су Београд и Ниш са по 5 железничких линија, а мањи по значају

су: Нови Сад,Суботица, Инђија, Пожега, Сталаћ, Краљево, Косово Поље.

Једини град са било којим видом железничког градског превоза је Београд са трамвајским

превозом и приградском железницом "Беовоз".

Путни односно друмски саобраћај

Ауто-пут Е70 близу Сремске Митровице

Ауто-пут Е75 близу Инђије

Укупна дужина путева у републици Србији је 42.692 km (асфалтни) и 24.860 km (бетонски).

Дужина ауто-путеватренутно износи свега 610 km.

Путну мрежу Републике Србије сачињавају државни путеви првог и другог реда (некадашњи

магистрални и регионални) и општински (некада локални) путеви. Испод њих су

некатегорисани ("летњи") путеви. Јавни путеви првог реда представљају основну путну мрежу

Србије коју сачињава 30 путних праваца укупне дужине 5.525 km.

Посебну категорију у мрежи путева првог реда представљају ауто-путеви и полуауто-путеви.

У оквиру мреже путева првог реда 2150 km путева у Србији припада европској мрежи путева,

тзв. Е путева.

Водни саобраћај

Европска река - Дунав код Апатина

Као што смо рекли Србија је континентна земља и стога нема поморских лука. Од лука у

околним земљама највећи значај за њену привреду имају луке Бар у Црној

Гори и Солун у Грчкој. Са друге стране, речни саобраћај је развијен и међународног је значаја.

Дужина речних водених путева у Србији је 587 km (2005. године). Сви пловни путеви у земљи

налазе се у њеној северној половини и првенствено везују земљу за регион средње Европе.

Најважнији водени пут у Србији је река Дунав, важан паневропски пловни пут (Коридор 7) који

повезује средњу Европу са облашћу Црног мора. Поред Дунава целом дужином тока у земљи

пловне су и реке Сава и Тиса, док је река Велика Морава пловна при ушћу (20 km). Од

вештачких водних токова (канала) плован и канал Дунав—Тиса—Дунав.

Београд - једина европска престоница на две велике реке и два важна пловна пута

Важне луке на Дунаву су:

Апатин

Нови Сад

Београд (погледати Лука Београд)

Панчево

Смедерево

Неготин - Радујевац

Важне луке на Сави:

Сремска Митровица

Шабац

Београд

Важне луке на Тиси:

Сента

Бечеј

Гасоводи и нафтоводиНафтовод: Дужина токова је 393 km (2004. године) уз напомену да ће се нафтоводна мрежа

веома брзо развијати.

Гасовод: Дужина токова је 3.177 km (2004. године) уз напомену да је тренутно у фази

пројектовања и припремних радњи за изградњу магистралног гасовода "Јужни Ток", који кроз

земљу пролази од Бугарске до Мађарске, са два одвојка ка Републици Српској и Хрватској .

Овим потезима Србијапостаје прометна гасоводна земља. Гасоводом је данас покривен

северни и средњи део Србије, док је изградња у јужном делу у току.

Ваздушни саобраћај

Је у нашој земљи почео да се развија још између два светска рата. Прва редовна ваздушна линија успостављена је 1928. године између Београда и Загреба. Интензиван развој почиње половином 20-тог века.

Аеродром „Никола Тесла“ Београд

У Србији постоји 39 званично уписаних аеродрома,

Највећи и најважнији аеродром у земљи је београдски аеродром „Никола Тесла“ у Сурчину,

удаљен 15 km од центра града. Због изваредног положаја овај аеродром је некад био значајан

и изван граница бивше Југославије, а очекује се да овај ниво буде поново досегнут у блиској

будућности (као регионални саобраћајни чвор).

У Србији су званично уписана и 4 хелиодрома (2002. године).

Саобраћај по градовима СрбијеРазвијен саобраћај одликује велике градове у републици (Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Суботица), где значајан удео унутарградског саобраћаја чини јавни градски превоз.

Јавни (унутар)градски превоз поседује већина српских градова који су седишта округа. Осим у

случају Београда, он је искључиво заснован на аутобуском превозу. У Београду се јавни

превоз врши аутобусом, тролејбусом, трамвајем, приградском железницом, а постоје планови

за израдњу метроа. Ниш,Суботица и Нови Сад су некада имали трамвајски превоз.