ФИЛОЗОФСКА ТЕРМИНОЛОГИЈА

Филозофска терминологија

ФИЛОЗОФСКА ТЕРМИНОЛОГИЈА

1. филозофија - љубав према мудрости

2. методологија - наука o научним методама

3. биће (битак) – суштина свега постојећег, основ свега што постоји

4. мит - симболична прича o настанку света

5. логос (грч.) - реч, мисао, разум, закон, разложан говор

6. метафизика - учење o првим узроцима, o основним принципима стварности

7. онтологија - наука o бићу као бићу, општа метафизика

8. монизам – филозофски правац који учи да се у основи свега налази један принцип

9. дуализам - филозофски правац који учи да се у основи свега налазе два принципа

10. плурализам - филозофски правац који учи да се у основи свега налази више принципа

11. материјализам - филозофски правац који учи да је основа света материјална

12. идеализам - филозофски правац који учи да је основа света духовна

13. теорија сазнања – филозофска дисциплина која проучава порекло, извесност и домет људског знања

14. емпиризам – фил. правац који учи да је искуство извор сазнања

15. сензуализам – фил. правац који учи да је чулно искуство извор сазнања

16. рационализам – фил. правац који учи да је разум основ сазнања

17. интуиционизам – фил. правац који учи да је интуиција, непосредан увид извор сазнања

18. ирационализам – фил. правац који учи да је нешто неразумно извор сазнања (воља, екстаза)

19. догматизам – учи да је могуће сазнати истину, прихватити је без проверавања

20. скептицизам – доводи у питање могућност сигурног сазнања истине

21. критицизам – захтева испитивање граница сазнања пре његове употребе

22. етика - наука o моралу

23. хетерономна етика – сматра да је извор морала изван човека

24. аутономна етика – сматра да је извор морала у човеку

25. еудајмонизам – сврха моралног деловања је срећа

26. хедонизам – сврха моралног деловања је уживање

27. утилитаризам – сврха моралног деловања је корист

28. естетика - наука o лепом у уметности

1


29. антропологија - наука o човеку

30. историја филозофије – фил. дисциплина која излаже развој фил. схватања кроз историју

31. античка филозофија (VII впне - 529. год када цар Јустинијан затвара филозофске школе у Атини)

32. средњовековна филозофија (od 529. год до XV вeka)

33. нововековна (модерна) филозофија (од XV века до Хегелове смрти 1831. год)

34. савремена филозофија (од 1831. год до данас)

35. архе (праелемент) – код пресократоваца, корен, принцип из којег све происходи

36. апејрон - неограничено, бесконачно

37. апорија – парадокс, духовито смишљена недоумица

38. хомеомерија (грч.) - једнако дељива честица материје

39. атом (грч.) - недељиво; пратело свега постојећег

40. детерминизам – одређеност, условљеност неким правилом

41. космос (грч.) - ред, уређење, украс, васиона, свемир

42. физис - природа, природно уређење, природна сила, свет

43. мрачно сазнање – чулно, лажно сазнање

44. право сазнање – разумско, истинито сазнање

45. софист (грч.) - мудрац, учен човек, зналац

46. софистика - образовање државника (граматика, реторика и дијалектика), временом ознака за превару

47. нихилизам - поништавање могућности стицања знања, вере или вредности

48. релативизам – одсуство опште важећих критеријума сазнања и моралних норми

49. еристика - вештина препирања, закључивање не ради истине, већ ради победе над супарником

50. иронија - претварање у говору; код Сократа показивање да не знамо оно што мислимо да знамо

60. мајеутика - бабичка вештина, „порађања појмова" из „трудног ума човека" помоћу питања и одговора

61. идеја – код Платона, форма, облик; извор, узор и узрок свега што постоји; биће

62. анамнеза - поново сећање бесмртне душе на идеје после реинкарнације (сеобе душе у ново тело)

63. мимезис – опонашање; уметност имитира стварност која имитира идеје (копија копије, сенка сенке)

64. "подвостручење светова" – Платон сматра да постоји свет идеја и наш свет, Аристотел га критукује, каже да идеје припадају стварима, да нема општег (идеја) изван појединачног (ствари), да су идеје појмови

65. златна средина - најбоља или тачна мера удаљености између две крајности

66. политика – наука о државном уређењу

2


67. добра владавина – владавина у којој они на власти имају за циљ опште добро

68. катарза – прочишћење, оплемењење душе од афеката ( када гледање трагедије изазове сажаљење)

69. аскеза - уздржавање од задовољења чулних потреба и њихово свођење на најмању могућу меру

70. апатија - равнодушност

71. атараксија - душевни мир, унутрашња независност; мудрац се не боји губитка било чега јер је апатичан

72. космополитизам - становиште по коме сви људи једнако вреде јер су грађани света

73. еклектицизам - повезивање делова различитих, већ познатих, филозофских учења у нову целину

74. гностици – хришћанска секта која покушава знањем да дође до истина вере

75. апологети - браниоци хришћанског учења од пагана

76. патристика - учење које су развијали хришћански оци да одбране хришћанства од јеретичких тумачења

77. волунтаризам – учење да је воља суштинска, примарна моћ у човеку (а не разум)

78. схоластика - средњовековна хришћанска филозофија која се бави односом вере и разума

79. догма (грч.) - правоверни (истински) смисао хришћанског учења

80. егзистенција - постојање, остварење неке ствари

81. есенција - суштина, природа нечег, биће

82. трансцендирати - превазилазити искуство

83. универзалије - општи појмови, идеје, све што је опште

84. контемплација - мисаоно посматрање, удубљивање

85. ренесанса – препород; раздобље у развоју европске историје и културе од XIV до XVI века

86. хуманизам - културно-историјски покрет у Европи XIV - XVI века

87. утопија - непостојеће место, идеална замисао друштвеног уређења

88. антропоцентризам - схватање по којем је човек средиште света и крајња сврха његовог развитка

89. индивидуализам - становиште које наглашава вредност личности насупрот припадању некој општости

90. рационализам - учење по коме су једини прави извори сазнања независни у односу на искуство

91. урођене идеје - појмови и принципи који су потенцијално садржани у људском духу пре искуства

92. res cogitans (лат.) - код Декарта мислећа ствар, духовна супстанција

93. res extensa (лат.) — код Декарта, протежна ствар, односно телесна, материјална природа

94. пантеизам - бог није изван стварности, већ је сама стварност; све је бог и бог је све.

95. атрибут - битна и стална својства супстанције; код Спинозе - мишљење и протежност

3


96. модуси - нестални, променљиви облици супстанције (ствари)

97. монаде - код Лајбница су то делатне супстанције које су обдарене могућношћу перцепције света

98. предодређена хармонија - „монаде немају прозоре", једна на другу не утичу, већ је Бог у тренутку стварања света успоставио унапред утврђену хармонију између монада

99. теодицеја - оправдавање божјег савршенства упркос постојању зла у свету

100. идоли – код Бекона, лажне представе, заблуде које ометају сазнање

101. солипсизам - цео свет је само моја представа, постоји дух који опажа и идеје у духу

102. агностицизам - становиште према коме се пориче могућност сазнавања света

103. природно стање – које претходи држави

104. природно право – неотуђива права човека, првенствено право на самоодржање

105. друштвени уговор – којим настаје држава ( појединац се одриче природних права у корист власти)

106. либерализам – политичка теорија која за основну вредност узима индивидуалне слободе

107. суверенитет – неограничена, јединствена, неотуђива и врхунска власт

108. толеранција – трпељивост, подношљивост различитости

109. деизам - становиште које прихвата постојање Бога али тражи склад религије и разума (науке)

110. a posteriori (лат.) - касније, оно што потиче из искуства

111. a priori (лат.) - раније, оно што постоји пре искуства, оно што је независно од искуства

112. трансцендентално - код Канта, оно што постоји пре искуства, условљава и омогућује свако сазнање;

113. трансцендентно - оно што превазилази границе искуства; стварност независна од људске свести

114. категорички императив - безусловни морални закон (заповест ума)

115. слобода – код Канта није моћ да чинимо шта нам се прохте него да сами себи постављамо границе

116. феноменологија - код Хегела се односи на облике појављивања ума, односно духа у развоју стварности

117. панлогизам - схватање да је целокупна стварност, према умном закону, уређена у јединствену целину

118. иморализам - филозофско становиште које одбацује постојећи морал, код Ничеа,

119. нирвана - ишчезнуће индивидуалности у стапању са основом света; стање потпуног душевног мира

120. аналитичка филозофија - правац у савременој фил. који се бави анализирањем наших исказа

121. филозофија егзистенције - правац у савременој фил. који проучава проблем људске егзистенције

122. аутентичан - прави, истински, изворан начин егзистирања који подразумева да је човек преузео на себе одговорност у избору праве егзистенције

4

Documents

ФИЛОЗОФСКА ТЕРМИНОЛОГИЈА