Кеопсова пирамида

Кеопсова пирамида (египатско име: Ахет Куфу - „Кеопсов хоризонт“, старогрч.ἡ μεγάλη Πύραμις τοῦ Хέοπος, лат.Magna Pyramis Cheopis) је највећа и најстарија од три пирамиде код Гизе и уједно највећа пирамида на свету. Често је називају једноставно „Велика пирамида“. Пирамида је изграђена као гробница египатског фараона четврте династије - Кеопса (Куфуа) у XXVI веку п. н. е. Заједно са Кефреновом и Микериновом пирамидом представља једино очувано античко светско чудо.

Висока је 138,75 метара, дужине 225 метара и обухвата површину од 5,3 хектара. На њој је радило 100.000 људи, двадесет година по три месеца годишње, и то у време поплаве Нила, када се није могла обрађивати земља. Радили су робови и сељаци. У Кеопсову пирамиду уграђено је око 2,5 милиона блокова, исклесаних у каменолому на десној обали Нила. Блокови су од кречњака, базалта и гранита.

 Камени блокови су били тешки од две до четири тоне (у просеку 2,5, максимално 7,5). Велики гранитни, неотесани блокови са којима је грађен плафон за краљевски салон, тежили су преко педесет тона. Према писању Херодота, припреме за градњу Кеопсове пирамиде трајале су више од двадесет година. Главни надзорник радова на Кеопсовој пирамиди био је вероватно Хемиуну, Кеопсов нећак.

Кеопсова пирамида је једина пирамида која има и узлазне и силазне ходнике. У њој постоје три до сада откривене одаје. Све се оне налaзе у центру пирамиде на њеној вертикалној оси. Од улаза, ходник дуг 18 метара води надоле и рачва се у два правца. Један крак води надоле до недовршене просторије која је исклесана у стени на којој почива пирамида. То је највећа просторија у Кеопсовој пирамиди, али потпуно недовршена. Други крак води до велике галерије (49 m x 3 m x 11 m), где се поново рачва. Један тунел води до „Краљичине одаје“ (ово име не одговара стварности, јер краљице нису сахрањиване у главној пирамиди), док други кривуда док се не сретне са ходником који се спушта. Мало предсобље води из Велике галерије до краљеве загробне одаје.

Размере пирамиде после настанка: висина — 146,64 m запремина — 2,58 милиона m³ маса 6,25 милиона тона дужина страница:

› западни — 230,357 m› источни — 230,391 m› северни — 230,251 m› јужни — 230,454 m

До данас, ником није јасно како су Египћани успели, са својим тадашњим примитивним алатима да изграде нешто тако фасцинантно и беспрекорно. Многи архитекти су проучавали пирамиду, међу њима и познати француски архитекта Жан-Пјер Хоудин, међутим, није у потпуности јасно како је пирамида настала.

. Иако се сматра да Египћани нису знали број Пи у формалном облику, изгледа да су га у конструкцији ове

грађевине користили прецизно. Иако се зна хемијски састав малтера од којег је

настала ова пирамида, данас га није могуће произвести у идентичном

саставу. Проглашена је са разлогом за једно од седам светских чуда.