Министарство финансија

Република Србија

ТЕКУЋА МАКРОЕКОНОМСКА КРЕТАЊА

Мај 2014

Индикатори текућих економских кретањаИндикатори текућих економских кретања, исти период претходне године=100, у % III 2014 I-III 2014

Индустријска производња, физички обим 3.8 2.1Прерађивачка индустрија 6.1 3.6Реални промет у трговини на мало 2.7 1.2Извоз робе изражен у еврима 21.3 17.9Увоз робе изражен у еврима, ц.и.ф. 0.6 0.6Потрошачке цене 2.3 2.7Просечан број запослених -1.7 -1.5Активно незапослена лица, крај периода -0.2 -0.2Реална просечна нето зарада, укупно 1.9 -1.6Реална просечна нето зарада, јавни сектор 2.3 -0.2Реална просечна нето зарада, приватни сектор 1.6 -2.3Просечне пензије, реално 0.4 0.0ЕУР/РСД, просек периода, номинално -3.6 -3.5ЕУР/РСД, просек периода, реално -1.8 -1.5

 Индикатори текућих економских кретања, у милионима евраIII 2014 I-III 2014

Дефицит робне размене -314.9 -894.4Дефицит текућих трансакција -107.2* -141.4*Нето прилив страних директних инвестиција 68.1* 93.7*Девизне резерве НБС, крај периода 10,428 10,428Интервенције НБС на међубанкарском девизном тржишту, нето 190 800Девизна штедња, крај периода 8,404 8,404Динарска штедња, крај периода 315 315Спољни дуг, крај периода 25,604* 25,604*Спољни дуг, јавни сектор, крај периода 13,096* 13,096*Спољни дуг, приватни сектор, крај периода 12,508* 12,508*

Извор: РЗС, НБС, НСЗ, РФПИО

* Подаци се односе на фебруар и на период јануар-фебруар 2014. године

44

Постепен опоравак привредне активности и тражње у зони евра, у првом кварталу 2014. требало би позитивно да утиче

на кретање наше економске и спољнотрговинске активности

Извор: Еуростат

Регионално окружењеКретање БДП главних спољнотрговинских партнера Србије

*Процена МФИН за Србију

2008

Q1

2008

Q3

2009

Q1

2009

Q3

2010

Q1

2010

Q3

2011

Q1

2011

Q3

2012

Q1

2012

Q3

2013

Q1

2013

Q3

2014

Q1

-6.0

-5.0

-4.0

-3.0

-2.0

-1.0

0.0

1.0

2.0

3.0

4.0

дсз, %

Бугарска Хрватска Мађарска

Румунија Словенија Србија*

-5.0

-4.0

-3.0

-2.0

-1.0

0.0

1.0

2.0

3.0

4.0дсз, у %

ЕУ(28 земаља) Немачка

Италија Србија*

55

Према флеш оцени (РЗС) БДП је у првом кварталу успорио раст на 0,4% мг. Раст вођен вођен, пре свега, нето извозом, док са производне стране, процењује се

позитиван допринос индустрије и услужних сектора, а негативан пољопривреде и грађевинарства

Извор: РЗС

Доприноси тромесечној стопи раста БДП, расходна страна

Доприноси тромесечној стопи раста БДП, производна страна

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

2008 2009 2010 2011 2012 2013

-6.0

-4.0

-2.0

0.0

2.0

4.0

6.0

8.0

Пољопривреда Индустрија Грађевинарство

Услуге БДП

п.п

.

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

2008 2009 2010 2011 2012 2013

-21

-18

-15

-12

-9

-6

-3

0

3

6

9

12

15

-6.0

-4.0

-2.0

0.0

2.0

4.0

6.0

8.0

Приватна потрошња

Државна потрошња

Инвестиције

Промене у залихама, %БДП

Нето извоз

БДП (десна скала)

п.п

.

66

Краткорочни индикатори државне и инвестиционе потрошње сугеришу да је домаћа тражња и у првом

кварталу 2014. остала слаба и упркос благом опоравку промета у трговини на мало

Извор: РЗС

Индикатор кретања државне потрошње, међугодишње стопе, у %

Кретање индикатора потрошње и дохотка, међугодишње реалне стопе, у %

Инвестициона активност и грађевинарство, међугодишње реалне стопе , у %

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

2010 2011 2012 2013 2014

-10

-5

0

5

10

Издаци за запослене/куповину роба и услуга сектора државе, међугодишње стопе, реално

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q42010 2011 2012 2013

-50.0

-40.0

-30.0

-20.0

-10.0

0.0

10.0

20.0

30.0

Бруто инвестиције у фиксне фондове Вредност изведених радова у грађевинарству

Грађевинарство, национални рачуни

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

2010 2011 2012 2013 2014

-25-20-15-10

-505

10

Приватна потрошња (национални рачуни)Трговина на малоПотрошња становништва (према АПР)

7

Извор: РЗС

Јан

Фе

б

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Јун

Јул

Авг

Се

п

Ок

т

Но

в

Де

ц

Јан

Фе

б

Ма

р

2013 2014

-10

-5

0

5

10

15

20

25

РударствоПрерађивачка индустријаСнабдевање ел енергијом, гасом и паром и климатизацијаУкупно

Јан

Фе

б

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Јун

Јул

Авг

Се

п

Ок

т

Но

в

Де

ц

Јан

Фе

б

Ма

р

2013 2014

84

89

94

99

104

109

114

119

124

Оригин. серија ДСЗ серија

Ø 2

01

3=

10

0

Индекси индустријске производње Индустријска производња по секторима, међугодишње стопе, у %

Благи међугодишњи раст физичког обима индустријске производње

• Физички обим индустријске производње у марту и у периоду јануар-март 2014. године повећан је за 3,8% и за 2,1%, респективно, у односу на упоредиве периоде 2013. године;

• Према десезонираним подацима, у односу на фебруар индустријка производња је повећана 1,9%, а производња прерађивачке индустрије за 4,2%.

• У марту је прерађивачка индустрија повећала производњу за 6,1%, сектор рударство за 2,6%, док је сектор снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација забележио пад производње од 2,4%.

8

• У марту је реални промет повећан за 2,7%, а у периоду јануар-март за 1,2%, у односу на упоредиве периоде 2013. године;

Извор: РЗС

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q12012 2013 2014

0

20

40

60

80

100

120

140

0

100

200

300

400

500

600

700

Вредност изведених радова, реално Часови рада

Производња цемента, десна скалаИ

нд

ек

си, Ø

20

13

=1

00

хиљ

ад

е т

он

а

Јан

Фе

бМ

ар

Ап

рМ

ај

Јун

Јул

Авг

Се

пО

кт

Но

вД

ец

Јан

Фе

бМ

ар

Ап

рМ

ај

Јун

Јул

Авг

Се

пО

кт

Но

вД

ец

Јан

Фе

бМ

ар

2012 2013 2014

-20

-15

-10

-5

0

5

10

15

текуће цене сталне цене

Промет у трговини на мало, међугодишње стопе

Грађевинарство

• Грађевинску активност у 2013. години обележило је смањење вредности изведених радова и застој у уговарању нових грађевинских радова.

Опоравак промета у трговини на мало и пад грађевинске активности

99

• У марту 2014. године је забележена дефлација од 0,3% у односу на претходни месец;

• Дефлацији у марту највише је допринела непрерађена храна, пре свега поврће (-4,4%);

Извор: РЗС, НБС

Јан

Феб

Мар

Апр

Мај

Јун

Јул

Авг

Сеп

Окт

Нов

Дец

Јан

Феб

Мар

Апр

Мај

Јун

Јул

Авг

Сеп

Окт

Нов

Дец

Јан

Феб

Мар

Апр

Мај

Јун

Јул

Авг

Сеп

Окт

Нов

Дец

Јан

Феб

Мар

Апр

Мај

Јун

Јул

Авг

Сеп

Окт

Нов

Дец

Јан

Феб

Мар

2010 2011 2012 2013 2014

0

2

4

6

8

10

12

14

16

Референтна каматна стопа Потрошачке цене, м/мЦиљана инфлација, м/м

Јануар Фебруар Март-0.1

0.1

0.3

0.5

0.7

0.9

1.1

ИПЦ без енергије, хране, алк и дувана (базна инфлација)

Услуге

Енергија

Индус.произ. без хране и енерг.

Прерађена храна

Непрерађена храна

Регулисане цене

Децем

бар 2

013=

100

Доприноси месечној инфлацији, п.п.

• У односу на децембар 2013. године раст потрошачких цена у марту је износио 1,2% и опредељен је растом регулисаних цена од 3%;

• У оквиру регулисаних цена истиче се повећање цена дувана, лекова и цена саобраћајних услуга, са доприносом укупној инфлацији од 0,546 п.п.

Међугодишња инфлација (2,7%) у првом кварталу 2014. године око доње границе дозвољеног одступања од циља

Инфлација, међугодишње стопе раста, у %

1010

• Реална апрецијација динара у првом кварталу 2014. од 0,5% утицала је на благо смањење екстерне ценовне конкурентности;

• Кретања на девизном тржишту у марту 2014. године у односу на претходни месец обележила је номинална стагнација динара у односу на евро и реална депрецијација од 1,2%;

• Ради ублажавања прекомерних краткорочних осцилација девизног курса НБС је у марту интервенисала на међубанкарском девизном тржишту продајом 210 мил. евра и куповином 20 мил. евра.

Извор: НБС

Реални и номинални курс, индекси децембар 2010=100

Кретање девизног курса и интервенције НБС на међубанкарском девизном тржишту

Јан

Фе

бМ

ар

Ап

рМ

ај

Јун

Јул

Авг

Се

пО

кт

Но

вД

ец

Јан

Фе

бМ

ар

Ап

рМ

ај

Јун

Јул

Авг

Се

пО

кт

Но

вД

ец

Јан

Фе

бМ

ар

Ап

рМ

ај

Јун

Јул

Авг

Се

пО

кт

Но

вД

ец

Јан

Фе

бМ

ар

2011 2012 2013 2014

95

100

105

110

115

120

-300

-200

-100

0

100

200

300

400

500

600

Интервенције НБС, нето, мил. евра (десна скала)

Просечан девизни курс - EUR/RSD

Де

цЈа

нФ

еб

Ма

рА

пр

Ма

јЈу

нЈу

лА

вгС

еп

Ок

тН

ов

Де

цЈа

нФ

еб

Ма

рА

пр

Ма

јЈу

нЈу

лА

вгС

еп

Ок

тН

ов

Де

цЈа

нФ

еб

Ма

рА

пр

Ма

јЈу

нЈу

лА

вгС

еп

Ок

тН

ов

Де

цЈа

нФ

еб

Ма

р

2010

2011 2012 2013 2014

75

80

85

90

95

100

105

110

115

120

Просечни реални девизни курс - EUR/RSD

Просечни номинални девизни курс - EUR/RSD

Депрецијацијски притисци на девизном тржишту, изазвани глобалним и домаћим факторима ублажени су нето интервенцијама НБС од почетка године (800 мил.

евра)

1111

• Запосленост је у марту 2014. смањена у свим секторима привреде: грађевинарству (-7,3%), пољопривреди (-3,8%), индустрији (-2,7%) и услугама (-1,1%).

• Према облику својине, запосленост је смањена у јавном сектору за 0,1%, а у приватном за 2,3%.

Извор: РЗС

Регистрована запосленост и стопа незапослености

Реалне просечне нето зараде у приватном сектору и јавном сектору, индекси 2008=100

Јан

Фе

бМ

ар

Ап

рМ

ај

Јун

Јул

Авг

Се

пО

кт

Но

вД

ец

Јан

Фе

бМ

ар

Ап

рМ

ај

Јун

Јул

Авг

Се

пО

кт

Но

вД

ец

Јан

Фе

бМ

ар

2012 2013 2014

1,670,000

1,680,000

1,690,000

1,700,000

1,710,000

1,720,000

1,730,000

1,740,000

1,750,000

0

5

10

15

20

25

30

25.5

22.4 24.1

20.120.8

Укупан број формално запослених (лева скала)

Стопа незапослености - МОР (десна скала)

• У марту 2014. године просечна нето зарада је реално повећана у свим секторима: индустрији (4,6%), грађевинарству (3,7%), пољопривреди (2,7%) и услугама (0,4%).

• Просечна нето зарада у јавном сектору реално је повећана за 2,3%, а у приватном сектору за 1,6%.

Јан

Фе

бМ

ар

Ап

рМ

ај

Јун

Јул

Авг

Се

пО

кт

Но

вД

ец

Јан

Фе

бМ

ар

Ап

рМ

ај

Јун

Јул

Авг

Се

пО

кт

Но

вД

ец

Јан

Фе

бМ

ар

Ап

рМ

ај

Јун

Јул

Авг

Се

пО

кт

Но

вД

ец

Јан

Фе

бМ

ар

Ап

рМ

ај

Јун

Јул

Авг

Се

пО

кт

Но

вД

ец

Јан

Фе

бМ

ар

Ап

рМ

ај

Јун

Јул

Авг

Се

пО

кт

Но

вД

ец

Јан

Фе

бМ

ар

2009 2010 2011 2012 2013 2014

75

80

85

90

95

100

105

110

115

120

125

Просечна нето зарада у јавном сектору

Просечна нето зарада у приватном сектору

На тржишту рада забележен је пораст стопе незапослености на 20,8% услед смањења запослености у делатностима које

су под утицајем сезонског фактора

1212

Пад кредитне активности и пораст удела ненаплативих кредита услед смањене ликвидности

• Кредитну активност банака у марту 2014. године на међугодишњем нивоу карактерише номинални пад кредита привреди (-12,3%) и номинални раст кредита становништву (4,2%), уз пораст депозита банака од 3,5%.

Извор: НБС и РЗС

БДП и кредитна активност, међугодишње стопе раста

Стопе раста кредита привреди и становништву, међугодишње стопе раста

Ненаплативи кредити

Јан

Фе

бМ

ар

Ап

рМ

ај

Јун

Јул

Авг

Се

пО

кт

Но

вД

ец

Јан

Фе

бМ

ар

Ап

рМ

ај

Јун

Јул

Авг

Се

пО

кт

Но

вД

ец

Јан

Фе

бМ

ар

2012 2013 2014

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

Привреда Становништво

* Домаћи кредити по искључењу ефекта курса и промене цена

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q12011 2012 2013 2014

0%

10%

20%

30%

40%

50%

17.1% 18.6% 18.8% 19.0% 20.4% 19.5% 19.9% 18.6% 19.9% 19.9% 21.1% 21.4% 22.3%

Привредна друштва Физичка лица Укупно

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

-15-10

-505

101520253035

БДП Домаћи кредити

1313

У марту 2014. године извоз робе је повећан за 21,3%, а увоз за 0,6%, уз смањење спољнотрговинског дефицита за 35,4%, у односу на исти месец 2013. године;

У односу на фебруар 2014. године, извоз изражен у еврима је повећан за 1,9%, а увоз смањен за 2%.

Извор: РЗС

Јан

Феб

Мар

Ап

р

Мај

Јун

Јул

Авг

Сеп

Ок

т

Нов

Дец Јан

Феб

Мар

Ап

р

Мај

Јун

Јул

Авг

Сеп

Ок

т

Нов

Дец Јан

Феб

Мар

-750

-250

250

750

1,250

Салдо Извоз Увоз

Спољнотрговинска активност, мил. евра

Кретање извоза, мил. евра

Јан

Фе

бМ

ар

Ап

рМ

ај

Јун

Јул

Авг

Се

пО

кт

Но

вД

ец

Јан

Фе

бМ

ар

Ап

рМ

ај

Јун

Јул

Авг

Се

пО

кт

Но

вД

ец

Јан

Фе

бМ

ар

Ап

рМ

ај

Јун

Јул

Авг

Се

пО

кт

Но

вД

ец

Јан

Фе

бМ

ар

Ап

рМ

ај

Јун

Јул

Авг

Се

пО

кт

Но

вД

ец

Јан

Фе

бМ

ар

Ап

рМ

ај

Јун

Јул

Авг

Се

пО

кт

Но

вД

ец

Јан

Фе

бМ

ар

Ап

рМ

ај

Јун

Јул

Авг

Се

пО

кт

Но

вД

ец

Јан

Фе

бМ

ар

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

300

400

500

600

700

800

900

1,000

1,100

1,200

2008 Мар; 621.0

2009 Мар; 506.7

2010 Мар; 596.1

2011 Мар; 772.1

2012 Мар; 775.5

2013 Мар; 845.6

2014 Мар; 1,025.9

Висок међугодишњи раст извоза и пад робног дефицита

1414

Извор: РЗС

Друмска возила;

15.5

Електричне

машине и апарати;

8.3

Житарице; 5.1

Поврће и воће; 4.3

Обојени метали;

4.3Одевни

предмети; 4.2

Производи од

метала; 3.8

Производи од каучука; 3.5

Остало; 51.0

Друмска возила;

11.5

Нафта и деривати нафте; 8.0

Гас; 5.4

Електричне машине и апарати; 2.2Медицински

производи; 3.5

Хемијске материје; 3.2

Хартија и картон; 3.1

Индус, машине за општу употребу;

3.1

Остало; 60.0

• Порасту извоза у прва три месеца 2014. године највише је допринео извоз друмских возила, електричних машина и апарата, житарица, поврћа и воћа, обојених метала и одевних предмета, што чини 41,7% укупног извоза;

Структура извоза, јануар-март 2014, % Структура увоза, јануар-март 2014, %

• На увоз друмских возила, нафте и деривата нафте и гаса односила се једна петина укупног увоза у прва три месеца 2014. године.

Аутомобилска индустрија носилац раста извоза

Италија; 19.2

Немачка; 13.0

Босна и Херцего

вина; 7.7

Руска федерација; 6.5

Румунија; 4.9

Црна Гора; 4.2

Македонија; 3.8

Остале земље; 40.7

Немачка; 12.3

Италија; 11.8

Руска федерација

; 11.2

Кина; 7.6

Мађарска; 4.6

Аустрија; 3Француска; 2.9

Остале земље; 46.6

Извор: РЗС

• На извоз у земље ЕУ односило се 68,2% укупног извоза, а на увоз из ових земаља 63% укупног увоза;

• Више од половине укупног извоза било је усмерено на пет земаља: Италија, Немачка, БиХ, Руска федерација и Румунија;

• На увоз из Немачке, Италије, Руске федерације и Кине односило се 42,9% укупног увоза.

Удео земаља у укупном извозу Србије, јануар-март 2014, у %

Удео земаља у укупном увозу Србије, јануар-март 2014, у %

Земље ЕУ највећи спољнотрговински партнер

1616

• Извоз компаније „FIAT automobili Srbija“ је у прва четири месеца 2014. године повећан за једну трећину у односу на исти период 2013. године.

Јул

Авг

Сеп

Окт

Нов

Дец

Јан

Феб

Мар

Ап

р

Мај

Јун

Јул

Авг

Сеп

Окт

Нов

Дец

Јан

Феб

2012 2013 2014

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180174.8 175.5

81.0

118.4

Извор: РЗС

15 НАЈВЕЋИХ ИЗВОЗНИКА У ПЕРИОДУ ЈАНУАР-АПРИЛ 2014

НАЗИВ ИЗВОЗНИКА Извоз (мил. ЕУР)

FIAT AUTOMOBILI SRBIJA 515,2

NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE 108,8

TIGAR TYRES 80,4

HIP - PETROHEMIJA 67,2

ŽELEZARA SMEDEREVO 65,3

GORENJE 58,0

TETRA PAK PRODUCTION 50,3

HEMOFARM 47,5

YURA CORPORATION 41,4

TARKETT 39,5

RTB INVEST 37,8

SIRMIUM STEEL 36,0

IMPOL SEVAL 33,0

BALL PAKOVANJA EVROPA BEOGRAD 31,1

VALY 30,5

Извор: Управа царина

Извоз путничких аутомобила, мил. ЕУР

Највећи извозник компанија „FIAT automobili Srbija“

1717

У периоду јануар-фебруар 2014. године дефицит текућег рачуна је смањен са 291,6 мил. евра у упоредивом периоду претходне године на 141,4 мил. евра, чему је допринело смањење робног дефицита;

Укупан платни биланс је био у дефициту од 430,8 мил. евра према суфициту од 834,9 мил. евра у прва два месеца 2013. године;

Извор: НБС

Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Јан Феб2013 2014

-800

-600

-400

-200

0

200

400

600

Салдо робе и услуга Доходак, нето

Текући трансфери, нето Дефицит текућег рачуна

Јан

Фе

б

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Јун

Јул

Авг

Се

п

Ок

т

Но

в

Де

ц

Јан

Фе

б

2013 2014

-50

0

50

100

150

200

250

300

350

Капитални и финансијски рачун, нето

Стране директне инвестиције, нето

Платни биланс, мил. ЕУР Структура финансијског биланса, мил. ЕУР

• Нето прилив страних директних инвестиција износио је 93,7 мил. евра, а портфолио инвестиција 44,2 мил. евра.

Преполовљен дефицит текућег рачуна платног биланса, по основу бржег раста извоза робе и услуга од увоза

1818

Смањење укупног спољног дуга услед раздуживања банака и јавног сектора и пад девизних резерви узрокован знатним интервенцијама НБС на МДТ

• Укупан спољни дуг на крају фебруара 2014. године износио је 25.604 мил. евра, што је у поређењу са крајем 2013. године смањење за 237,7 мил. евра.

• Спољни дуг јавног сектора је смањен за 78 мил. евра и износио је 13.096 мил. евра, док је спољни дуг приватног сектора смањен за 160 мил. евра и износио је 12.508 мил. Евра.

Извор: НБС

Структура Спољног дугаШтедња становништва и девизне резерве НБС, мил. ЕУР

Јан

Фе

бМ

ар

Ап

рМ

ај

Јун

Јул

Авг

Се

пО

кт

Но

вД

ец

Јан

Фе

бМ

ар

Ап

рМ

ај

Јун

Јул

Авг

Се

пО

кт

Но

вД

ец

Јан

Фе

б

2012 2013 2014

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Јавни сектор Банке Предузећа

• Девизне резерве НБС смањене су на крају марта 2014. године у односу на претходни месец за 404 мил. евра и износиле су 10,4 млрд евра.

• Ниво девизних резерви НБС довољан је за покривеност новчане масе М1 од 335% и за покривеност од седам месеци увоза робе и услуга.

Јан

Фе

бМ

ар

Ап

рМ

ај

Јун

Јул

Авг

Се

пО

кт

Но

вД

ец

Јан

Фе

бМ

ар

Ап

рМ

ај

Јун

Јул

Авг

Се

пО

кт

Но

вД

ец

Јан

Фе

бМ

ар

2012 2013 2014

0

2,000

4,000

6,000

8,000

10,000

12,000

7,200

7,400

7,600

7,800

8,000

8,200

8,400

8,600

Девизне резерве НБС Девизна штедња становништва (десна скала)

1919

Консолидовани дефицит (64,5 млрд РСД) у првом кварталу 2014. већи је у односу на исти период прошле

године. Бржи раст расхода у односу на приходе последица је раста расхода за камате и социјалних трансфера.

Извор: Министарство финансија

Консолидовани месечни приходи, расходи и дефицит, млрд РСД

Фискални резултат по нивоима власти, у млрд РСД

Буџет Републике

ПИО Фонд Републички фонд

здравственог осигурања

Национална служба за

запошљавање

Фонд СОВО ЈП "Путеви Србије" и

"Коридори Србије"

Локални ниво државе

јануар- март 2013

-50.9290747375

159

-1.90785999999

998

6.91555000000001

-1.2713 0.327072 -1.603038 11.716202

јануар- март 2014

-74.7875799011

927

0.0645099999999729

6.12011700000001

-0.01502999999

99991

0.2097 -2.5038715 6.41324399999999

-75

-65

-55

-45

-35

-25

-15

-5

5

15

јануар- март 2013 јануар- март 2014

Јан

уар

Фе

бр

уар

Ма

рт

Ап

ри

л

Ма

ј

Јун

Јул

Авг

уст

Се

пте

мб

ар

Ок

тоб

ар

Но

вем

ба

р

Де

це

мб

ар

Јан

уар

Фе

бр

уар

Ма

рт

2013 2014

020,00040,00060,00080,000

100,000120,000140,000160,000180,000

-45,000

-35,000

-25,000

-15,000

-5,000

5,000

Резултат (десна скала) Јавни приходи Јавни расходи

2020

У структури консолидованих прихода индиректни порези чине 42,7%, док на страни расхода највеће учешће чине

расходи за плате и пензије са око 55%

Извор: Министарство Финансија

Структура консолидованих расхода у периоду јануар-март 2014

Структура консолидованих прихода у периоду јануар-март 2014

Порез на доходак грађана

9.6%Порез

на добит 4.6%

Порез на

додату

вредност

27.8%

Акцизе12.8%

Царине2.1%

Остали

порески

приходи

3.2%

Социјални доприноси

29.5%

Непорески приходи

9.8%

Капитални приходи

0.3%

Донације0.2%

Расходи за

запослене

23.8%

Куповина

роба и услуга12.7%

Отплата

камата

8.9%

Субвенције4.8%

Пензије

31.2%

Накнаде

незапослен

им лицим

а0.8%

Накнаде за боловања0.5%

Социјална

помоћ и

остали

трансфери домаћинствима

10.1%

Остали текући расходи

2.4%

Капитални расходи

3.5%Буџетски кредити

1.3%

2121

У структури консолидованих прихода буџет Републике учествује са 53,6%, док на страни расхода са 41,1% услед

трансфера осталим нивоима властиСтруктура консолидованих прихода по нивоима власти у периоду јануар-март 2014

Извор: Министарство Финансија

Структура консолидованих расхода по нивоима власти у периоду јануар-март 2014

Буџет Републике

53.6%

ПИО Фонд21.4%

Републички фонд

здравственог

осигурања10.3%

Национална служба

за запошљав

ање1.3%

Фонд СОВО0.2%

ЈП "Путеви

Србије" и ''Коридори

Србије''1.0%

Локални ниво власти12.2%

*без трансфера од других нивоа власти

Буџет Републи

ке41.1%

ПИО Фонд31.6%

Републички

фонд здравств

еног осигура

ња11.1%

Национална

служба за

запошљавање1.2%

Фонд СОВО0.3%

ЈП "Путеви Србије"

и ''Коридо

ри Србије''

1.8%

Локални ниво

власти12.7%

*без трансфера другим нивоима власти

2222

Јавни дуг је у марту 2014. износио 20,5 млрд ЕУР, односно 62,3% БДП

Извор: Управа за јавни дуг

Валутна структура јавног дугаУчешће јавног дуга* Републике Србије у БДП

20.9%

45.8%

27.3%

0.9%4.5%

0.5%

RSD EUR USD CHF SDR Остале валуте *

* односи се на дуг централног нивоа власти

20

00

20

01

20

02

20

03

20

04

20

05

20

06

20

07

20

08

20

09

20

10

20

11

20

12

20

13

20

14

0

50

100

150

200

169.3

105.2

72.966.9

55.352.2

37.730.929.2

34.744.548.2

60.263.862.3

у %

535.751,573.842,109.6

14,466.6

2323

Преглед еврообвезница емитованих на међународном финансијском тржишту

Извор: Управа за јавни дуг

* Захтевана стопа приноса на ре-отварању

Крива цена/принос Еврообвезница 2021 Републике Србије

Крива цена/принос Еврообвезница 2017 Републике Србије

96 $

100 $

104 $

108 $

112 $

116 $

120 $

4.60

5.10

5.60

6.10

6.60

7.10

7.60

Цена на затварању

У п

ро

це

нти

ма

96 $

98 $

100 $

102 $

104 $

106 $

108 $

3.20

3.70

4.20

4.70

5.20

5.70

6.20

6.70

Цена на затварању Средњи принос до доспећа

У п

роц

ен

ти

ма

Емитент Купон % Датум емисије Рочност Fitch Rating S&P Rating Обим емисије

Република Србија 2021 7.25% 9/21/2011 10g B+ BB- 1.000.000.000 USD

Република Србија - ре-отварање емисије

*6,625% 9/27/2012 9g* B+ BB- 1.000.000.000 USD

Република Србија 2017 5.25% 11/14/2012 5g B+ BB- 750.000.000 USD

Република Србија 2020 4.875% 2/14/2013 7g B+ BB- 1.500.000.000 USD

Република Србија 2018 5.875% 12/3/2013 5g B+ BB- 1.000.000.000 USD

Хрватска 6.00% 11/26/2013 10g BB+ BB 1.750.000.000 USD

Словенија 5.25% 2/18/2014 10g BBB+ A- 2.000.000.000 USD

Румунија 4.875% 1/22/2014 10g BBB- BB+ 1.000.000.000 USD

Мађарска 5.375% 3/25/2014 10g BB+ BB 2.000.000.000 USD

Кретање каматних стопа државних ХоВ на домаћем тржишту

Преглед извршних стопа динарских државних хартија од вредности

Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Јан Феб Мар Апр2013 2014

7.0%

7.5%

8.0%

8.5%

9.0%

9.5%

10.0%

10.5%

11.0%

11.5%

12.0%

12.5%

9.17%9.39% 9.35%

9.18% 9.25%9.09%

7.91%

7.50%7.70%

9.10%

9.39%9.50%

8.98%

7.79%

7.99%

9.14% 9.13%

10.20%

10.77%

10.14%

8.89%8.37%

8.58%

8.88% 8.82%

10.50%

12.00%11.85%

10.50%

10.18%10.38% 10.49%

Државни записи 3M Државни записи 6M Државни записи 53Н Државне обвезнице 3Г

Последња реализована стопа на аукцијама државних хартија од вредности на месечном нивоу

Сто

па п

ри

носа

на п

ри

марн

ој аук

ци

ји д

рж

авн

их

харти

ја

од в

редн

ост

и