1. Појам и садржај финансијаФинансије представљају посебну научну дисциплину која проучава укупне новчане односе у савремени држвама. Ова научна дисциплина истражује појаве, институције и односе у вези са прикупљањем, расподелом, трошењем и управљањем новчаним средствима у циљу задовољавања потреба друштва. Финансије су у другој половини 20. века постале посебна научна дисциплина.Назив финансије потиче од латинске речи „ финантио“ која значи плаћање у општем смислу.Финансије у ширем смислу обухватају све послове који се заснивају на новчаним односима. Финансије у ужем смислу обухватају систем прикупљања и трошења јавних прихода ради задовољавања јавних потреба. Финансијски ситем обухвата финансијске инструменте и мере на основу којих се регулишу односи у финансијском пословању. Макрофинансије проучавају монетарне финансије, банкарство, осигурање, јавне финансије, међународне финансије.Микрофинансије проучавају систем финансирања на нивоу предузећа.У оквиру савремених финансија проучавају се монетарне и јавне финансије, банкарство, монетарни и фискални систем и политика, осигурање.Монетарне финансије истражују карактеристике, врсте, функције, ситем и промене вредности новца, девизни курс, улогу централне банке и тд.

2. Карактеристике и врсте новцаНовац у суштини представља посебну врсту робе која је постала средство размене. Новац је широко прихваћен монетарни инструмент у плаћању роба, услуга и отплата дугова. У новијем историјском развоју новац је попримио различите облике: метални новац, новчанице, жирални новац, папирни новац и електронски новац.Плаћање метаним новцем представља најстарији начин купопродаје који је захтевао мерење количине одређеног метала при плаћању роба. У наредној фази прешло се на утискивање жигова као гаранције тежине и квалитета одређеног метала. Развијен је систем ковања новца од различитих, првенствено племенитих метала. У овом металном систему наметнула се потреба издавања од стране државе која је гарантовала његов облик, тежину и квалитет. Одређени проблеми у употреби кованог новца условили су појаву првих новчаница тј. признаница. Ове признанице су добијале особе које су полагале новац у златарским радњама. У промету су новчанице имале третман златног новца јер су у првој фази биле заменљиве за злато. Систем замена новчаница за злато престаје да важи па се уводи чист папирни новац. У монетарној пракси се развио систем чувања новчаница у банкама. Банке врше благајничке послове у име својих клијената у плаћањима. У новом систему се ретко употребљава готов новац јер се уплате и исплате обављају преко банковних рачуна. Папирни новац је истиснуо из промета метални и постао општеприхваћено и законско средство плаћања. Држава проглашава папирни новац као дефинитивно законско средство плаћања.

3. Функције новцаОсновне функције савременог новца су:

- Функција мере вредности- Функција прометног средства- Функција средства плаћања- Функција средства очувања вредности – благо- Функција светског новца

У тржишној привреди су се прво развиле две основне функције новца ( мера вредности и прометног средства) из којих су касније изведене остале функције новца.Основна функција новца као мере вредности је садржана у вредности робе изражене у новцу ( цена је новчани израз вредности робе). У размени је потребно физичко присуство новца. У својој посредничкој улози новац обавља функцију прометног средства тј. средства за размену осталих роба и услуга. Само у моменту исплате новац остварује функцију средства плаћања.

Функција средстава очувања вредности тј. средства за стицање блага се остварује само у систему новца (златни новац) јер унутрашњу вредност има само злато. Зато задржавање златног новца означава стицање блага, што означава повлачење новца из оптицаја.Различити новчани систему у појединим земљама су утицали на стварање проблема у међународним плаћањима. Ти проблеми су били изражени чак и у златном важењу новца, јер су различите новчане јединице садржале различиту количину злата у неким државама. Тако се светски новац користи као опште платежно средство у међународним плаћањима која се врше на крају године на основу пребијања дугова и потраживања између појединих држава. Утврђена разлика у платном билансу се исплаћује у злату. У модерном међународном робном и платном промету плаћања се обављају преко пословних банака и она се врше на основу валутних курсева.

4. Појам и узроци инфлацијеИнфлација је комплексна и специфична појава. Она се данас третира као поремећај укупног економског система. По монетаристима инфлација представља комплексну појаву коју карактерише опште повећање цена услед повећаног новчаног оптицаја и смањења вредности новца у економском систему. Основни узроци инфлације сврставају се у посебне групе:

- пад производње и смањење робних фондова- аутономни раст цена- неравномерна расподела националног дохотка- поремећај у платном билансу- социолошки фактори

У савременој теорији инфлација се не везује само за промене новца у оптицају па се проучавају основни узроци и њена природа. Анализирају се разноврсни узроци који настају у производњи, штедњи, инвестицијама, запослености ... Раст цена се третира као последица укупних поремећаја у привредном систему. Основни узроци инфлације су садржани у државној контроли цена, монополским понашањима тј. у паду производње и смањењу робних фондова.Аутономни раст цена настаје услед повећања индиректних пореза и царина, цена јавних услуга и енергије и монополских понашања. Монетарна инфлација (инфлација тражње) настаје у ситуацији када се јавља вишак агрегатне новчане тражње у односу на робне фондове при постојећен нивоу цена и надница.Инфлација је по мишљењу неких аутора само монетарни феномен јер настаје искључиво због бржег раста новца у оптицају од стопе производње.

5. Врсте и последице инфлацијеОсновни облици инфлације су инфлација тражње и инфлација трошкова. У савременој теорији и финансијској политици у зависности од бројних критеријума разликујемо:

- Националну и увезенуУ зависности од степена развијености економских односа са иностранством инфлација се може пренети у националну економију (увезена инфлација). Домаћа инфлација је последица деловања бројних интерних фактора привредног развоја (национална инфлација).

- Лака, средња и хиперинфлацијаЛака инфлација настаје као последица благе експанзије кредита, малих буџетских дефицита и израженијег девизног прилива. У лакој инфлацији раст цена производа износи до 5%. У средњој инфлацији од 5-30%. Хиперинфлација указује на потпуни финансијски крах националне привреде јер монетарне институције не могу да контролишу робно-новчане токове, што изазива економски и финансијски хаос.

- Секундарна, једнократна и хронична

Секундарна инфлација има умерен раст цена и блажи облик, ретко прелази у убрзану инфлацију. Једнократна има израженији раст цена у краћем временском периоду. Хронична инфлација има више стопе цена са тенденцијом прогресивног раста у дугорочном периоду.

- Активна и неактивнаАктивна инфлација се непосредно одражава на пораст цена. Неактивна се јавља само у потпуном коришћењу свих фактора производње и пуне запослености.

- Намерна и ненамернаНамерна инфлација настаје као последица свесних активности у прерасподели дохотка. Ненамерна настаје спонтано. Она изазива хаос у економском систему савремених држава.

- Пригушена и слободнаПригушена инфлација настаје као последица дејства стабилизационих мера макроекономске политике. Слободна инфлација настаје као последица поремећаја у привредном систему.

У теорији се јављају различита мишљења о последицама инфлације. Преовладава мишљење о негативним последицама инфлације, али се јављају и она по којима блага инфлација позитивно утиче на привредни развој. Инфлација се данас посматра као болест економског система. Негативне последице се односе на смањење вредности новца у националној економији, смањење увоза и смањење извоза, пад девизног курса ... Социјалне последице инфлације по правилу погађају најсиромашније слојеве.

6. ДефлацијаДефлација настаје у ситуацији када новчана тражња заостаје за понудом роба што се одражава на снижавање цена. Дефлација представља супротан поремећај монетарне равнотеже у односу на инфлацију. У теорији се анализирају карактеристике елемената дефлације као што су пад цена и раст куповне снаге новца, пораст каматне стопе, смањења запослености и степена коришћења производних капацитета. Узроци дефлације садржани су у смањењу пласмана кредита, које уз постојеће робне фондове изазива пад цена кредитирања од стране централне банкеограничавање новчане масе, одлив капитала у друге државе... Основни финансијски узроци дефлације се односе на расписивање унутрашњих јавних зајмова и стварање буџетског суфицита, враћање иностраних дугова централној банци, нагло повећање пореза без повећања јавних расхода. Дефлација, супротно инфлацији, доводи до пада тражње и снижавања цена. У дефлационим условима се повећава задржавање готовог новца. Дефлација негативно утиче на привредни сектор, потрошаче и банке. У монетарној теорији се истиче став да су последице дефлације штетније од инфлације јер она доводи до стагнације и пада запослења и производње.У сузбијању дефлације савремене државе користе разноврсне мере: монетарне (повећање кредитних пласмана, снижавање есконтне каматне стопе, смањење стопе обавезних резерви), финансијске (повећање јавних расхода непроизводног карактера, смањење пореза, повраћај јавних дугова), политичке(државне куповине, пораст државних прихода), спољно-трговинске и девизне(подстицање извоза), ценовне и доходовне ( повећање јавних прихода).

7. Промене вредности новцаУ савременим економским системима расте или опада вредност новца у земљи и иностранству.Ревалвација и апресијација настају у условима раста интервалутног курса националне валуте и раста вредности новца на домаћем тржишту.Девалвација и депресијација настају у условима пораста курсева иностраних валута и пада вредности новца на домаћем тржишту.Девалвација означава законско смањење цене домаће валуте и повећање цене стране валуте. Основни циљ девалвације је уравнотежење нивоа цена роба на националном и међународном тржишту. Може се истаћи да је суштина девалвације у стимулацији извоза и повећању куповине

роба на домаћем тржишту.Може се истаћи да је суштина девалвацоје у стимулацији извоза и повећању куповине робе на домаћем тржишту. Тако се девалвацијом дестимулише увоз, а стимулише извот роба.Позитивни ефекти девалвације имају ограничене и краткорочне ефекте у савременим екон. Системима, јер страни партнери могу предузети контра мере истог карактера, и на тај начин поништити остварене ефекте.У депресијацији се сманјује унутрашња вредност новца а остаје непромењена спољна вредност новца. Депресијација може настати и као последица инфлације.Девалвација има формално правни карактер, док се депресијација остварује на тржишту. У ревалвације се, супротно девалвацији, повећава вредност националне валуте у односу на иностране валуте. Ревалвација означава повећавање девизног курса на основу законских прописа. Апресијација представљафактичко повећање девизног курса, па има тржишни а не формално-правни карактер као девалвација.

8. Девизни курсевиДевизни курс представља цену стране валуте изражене у домаћем новцу.Девизни курс зависи од куповне снаге новца на националном тржишту, односа понуде и тражње на девизном тржиђту и др. Фактора. У девизним системима разликују се фиксни и флктуирајући (пливајући) курс. Фиксни девизни курс има одређене позитивне последице у економским системима ( поуздана основа међународне трговине и система плаћања, преливања капитала и тд). Истовремено су изражени недостатци фиксног курса (сукоб различитих циљева економске политике). У систему пливајућих курсева се не примењују интервенционистичке мере монетарне власти, већ се курсеви слободно формирају у зависности од понуде и тражње девиза на девизном и банкарском тржишту. Пливајући девизни курс има одређене позитивне последице у економским системима (улога у остваривању платно билансне равнотеже, смањење девизне контроле). Основне негативне карактеристике се односе на велике осцилације номиналних курсева и одступања реалних курсева у односу на равнотежни ниво.Основна функција девизног курса садржана је у успостављању веза између домаћих и иностраних цена. Иностране цене се на основу девизног курса прерачунавају у националну валуту док се домаће цене изражавају у девизама.

9. Појам и карактеристике банкарстваПојам банка потиче од италијанске речи „банцо“ која означава клупу (шалтер) на којој су се обављале новчане операције плаћања и наплате у трговини.Банка је специфична финансијска организација која обавља послове примања депозита и кредитирања привреде и становништва. Савремена банка је кредитна институција чију основну активност предстаља прикупљање депозита, узимање и давање кредита својим комитентима за које обавља и друге послове. У модерном банкарству се проучавају теорије и системи банкарског пословања и каматних стопа, функције и инструменти централне банке, електронско банкарство ...

10. Појам и функције каматеКамата представља цену позајмљеног новца.Она је везана за зајмовни капитал и чини део позајмљеног новца израженог у проценту. Камата је цена употребе зајмовног капитала и део оствареног профита. Камата, по једном мишљењу представља накнаду коју добија власник расположивог новца позајмљујући га другом субјекту на одређено време. Каматна стопа треба да буде ниска како би подстицала предузетништво и инвестиционе активности. У монетарном систему разликује се номинална и реална каматна стопа. Основне функције каматне стопе у модерном економском и финансијском систему односе се на формирање штедње, рационалну употребу средстава...

У савременим системима се јављају различите врсте каматних стопа у односу на њихову природу, временски период, врсте послова и вредност позајмљеног капитала, нпр. активне и пасивен, реалне и номиналне, кредите међународних институција, централне и пословних банака.Есконтна стопа означава каматну стопу по којој централна банка одобрава кредите пословним банкама. Ломбардна стопа означава каматну стопу централне банке по којој се на основу залога хартија од вредности дају кредити пословним банкама. Дисконтна стопа представља посебну каматну стопу по којој се емитују и откупљују хартије од вредности од стране централне банке на тржишту.

11. Врсте банакаУ савременим монетарним системима разликујемо:

- Централне банке – представља најзначајнију финансијску институцију у монетарном систему савремених земаља. Она обавља послове емисије новца и кредита, врши послове у име државе... Она ствара примарни новац, који представља основу за давање кредита у земљи. Основни елементи су есконтна стопа, обавезна резерва, активирање и деактивирање депозита.

- Комерцијалне банке – представљају најзаступљенији облик банкарских институција, које преко својих филијала прикупљају депозитна средства и кредитирају привреду и становништво, и врше рачунске и друге послове за своје комитенте. Основни посао ове банке је прикупљање краткорочних средстава од привреде и становништва и њихово усмеравање у комерцијалне намене.

- Инвестиционе банке – обављају послове кредитирања инвестиција у дугорочном периоду. Индустријске, пољопривредне и инвестиционе банке су специјализовани облици инвестиционих банака. У новије време оне врше саветодавне услуге у трансакционим пословима компанија.

- Специјализоване банке – прикупљају средства на основу улога и депозита комитената у одређеном сектору и одобравају кредите само појединим гранама и привредним областима. Хипотекарне и ломбардне банке представљају специјализоване врсте банака.

- Развојне банке – основна улога се односи на финансирање развоја и структурног прилагођавања укупне економије, сектора и појединих регионалних подручја.

- Универзалне банке – тј, банка општег типа обавља све врсте послова за своје комитенте. Она преко својих филијала обавља банкарске послове, повезује комитенте и усмерава њихово пословање.

- Пословна банка – се у савременој пракси поистовећује са комерцијалном банком. Она обавља послове краткорочног финансирања.

- Мултинационална банка – слично као и универзална банка обавља све врсте банкарских услуга за своје комитенте, преко мреже својих филијала у свету.

12. Централна банка Централна банка представаља најзначајнију финансијску институцију која успоставља директне односе са државом и монетарно-кредитне односе са пословним банкама. Она је непрофитна и самостална финансијска институција која врши регулацију количине новца у монетарном систему и успоставља разноврсне односе са државом и пословним банкама. Централна банка обавља сложене функције емисије новца, гаранта ликвидности банкарског система... Основна улога се односи на одржавање стабилности економског и финансијског ситема и пословање на међународном тржишту. У савременим монетарним системима се јављају различити модели централне банке као што су јединствена централна банка, сложен систем централне банке и супернационална централна банка.

13. Инструменти централне банке

У оквиру монетарне политике користе се разноврсни финансијски инструменти централне банке у циљу одржавања оптималне масе и структуре новца у економском систему. Основни инструменти модерне централне банке су :

- Обавезна резерва – представљају значајан монетарни инструмент у условима неликвидности банкарског система. Разликујемо три основна концепта: први је да се примењује само на депозите тј. Трансакционе депозите. Други се издвајају по јединственој ниској стопи на све банкарске депозите. Трећи концепт се издвајају на све врсте депозита по различитим стопама на трансакционе и орочене депозите.

- Есконтна стопа – означава минималну каматну стопу по којој централна банка одобрава кредите пословним банкама

- Политика отвореног тржишта – инструменти се користе у развијеним финансијским тржиштима, а односи се на одржавање планираног курса државних врдносних папира и хартија од вредности.

- Регулисање услова кредитирања – централна банка обезбеђује средства за кредитне пласмане привреде.

- Селективно кредитна политика – централна банка својом селективном политиком утиче на наменско коришћење кредита сагласно циљевима стабилизационе и развојне политике.

14. Секјуритизација кредитаПодразумева операције у трансформацији банкарских зајмова у обвезнице емитоване на основу истих зајмова. У савременом пословању банке трансформишу део својих зајмовних пласмана у обвезнице тј. вредносне папире. Мали зајмови који се одобравају дужницима са сличним кредитним способностима се најефикасније трансформишу у секјуритизоване кредите. Процеси кредитне секјуритизације се одвијају у различитим фазама у којима учествују поједине финансијске институције. У процесу секјуритизације кредита комерцијална банка повећава ликвидност и профитабилност и смањује ризике у кредитним пословима.

15. Фактори нових тенденција у банкарствуОсновни фактори нових тенденција у финансијским системима представљају : дерегулација државне активности у односу на пословне банке и остале финансијске институције, развој информационе технологије и мултинационално банкарство. У савременим финансијским системима је прихваћен институционални концепт дерегулације финансијског система, што подразумева тржишно формирање камтних стопа. Појачана конкуренција условљава неопходност увођења нових банкарских производа и услуга. Информациона технологија је постала важан фактор трансформације банкарских структура. У савременим условима је убрзан развој електронског банкарства и информационих система. У земљама у транзицији је такође изражена тенденција глобализације пословног банкарства.

16. Индикатори и фактори профитабилностиСавремена пословна бнка настоји да максимизира тржишну вреност и обезбеди оптималне стопе приноса по јединици акцијског капитала. Остварени мали профит утиче на смањење тржишне вредности банака. Остваривање оптималних профитних стопа представља основу за развој комерцијалних банака на финансијском тржишту. Тако профитабилна банка увећава акцијски капитал путем задржавања његовог дела и исплати у облику дивиденде. У том смислу користе се основни финансијски индикатори банке тј. индикатори ликвидности, каматоносне активе, финансијске структуре, текућих расхода. Индикатори профитабилности представљају синтетичке индикаторе. Ефикасност менаџмента у савременом пословању представља најзначајнији микроекономски фактор профитабилности банака. На профитабилност банака позитивно утиче и висока стопа привредне активности, док рецесија има негативне последице.

17. Банкарске иновацијеФинансијске иновације обухватају нове финансијске инструменте и рационализацију пословања на основу техничко технолошког развоја. Основни фактори финансијских иновација су технички прогрес, институционална ограничења, високе каматне стопе... Пословне банке на основу финанс. Иновација ефикасније прикупљају и пласирају финансијска средства на тржишту новца. Банке су приморане да користе финснсијеске иновације.Депозитни сертификати – представњају врсту краткјорочнихј вредносних папира пословних банака.Депозитни рачуни- представњају нови инструмент у мобилизацији финансијких ресурса.Аранжмани о рекуповини хартија од вредности – представњају истовремено инструмент новчаног тржишта и механизам за мобилисање синансијских средстава у циљу јачања банкарског потенцијала.Свип аранжмани – су свип послови у којима трансактори одређују максималне и минимналне лимите за своје трансакционе депозите или чековне рачуне.Заједнички новчани фондови – тј. мешовити фондову синтетизују дневне приливе штедних улога па их улажу у куповину банскарских цертификата и вредносних папира са краткорочним роковима допспећа.Кредитне картице и овер-драфт аранжмани представљају фактичке чековне рачуне који се претварају у кредитне линије, које банке на основу уговора отвара за своје комитенте,Ниф аранжмани се закључују између корпорација које емитују хартије од вредности и специјалчизованих бананка.У рол-овер аранжманимна се користе флексибилне каматне стопе на банкарске кредите и емитоване обвезнице.У хеджинг аранжманима банке креирају и пласирају разноврсне фин. Инструменте уз заједничке ризике са њеним комитентима.

18. Електронско банкарствоУ савременим финансијским системима је присутна технолошка револуција у банкарском пословању која је настала на основу широке примене компјутеризоване обраде података и увођења савремених телекомуникационих система. Основну примену у почетној фази технолошке револуције представља примена платног промета у систему електронског трансфера новца. Нова технологија је допринела потискивању плаћања преко чекова и жиро рачуна. Нови банкарски системи се заснивају на он лајн банкарским процесима. У савременом банкарству се користе разноврсни облици платних картица. Нове информационе технологије представљају основу развоја електронских мрежа плаћања у финансијском систему. Увођење нове информационе технологије у савремено банкарство утиче на пораст конкуренције и подстиче процесе глобализације. У електронском банкарству се смањују трошкови радне снаге, при чему се мора водити рачуна да модерна електронска технологија има цену која утиче на профитабилност пословања.

19. Основни банкарски ризициПрема функционалном принципу разликујемо тржишне, кредитне, стратешке и оперативне ризике. У модерном банкарском пословању поред класичних јављају се и ризици настали као последица употребе нових инструмената, производа и услуга, стратегија ...Управљање ризицима је основна функција у савременом банкарском пословању. У банкарском пословању се јављају ризици економског, финансијског, правног, политичког, технолошког и информационог карактера. Тржишни ризици се односе на ризике каматне стопе, девизног курса, ликвидности..., а кредитни на дужнике, концентрацију и плаћања. Стратешки ризици се односе на инвестиције, аквизиције, тржиште и развој, а оперативни на запослене, имовину, технологију...Кредитни ризик представља најзначајнији ризик у банкарском пословању, који се односи на неизвршавање обавеза комитената, што утиче на појаву неликвидности банака. Кредитни ризик је

основни узрок стечаја ликвидности банака. основни облици кредитног ризика су: потрошачки, корпоративни и ризик земље. Кредитни ризик означава ниво утицаја негативних последица на пословни резултат и банкарски капитал. Тржишни ризик (ризик цене) обухвата промене цена обвезница и хартија од вредности, девизног курса, цена роба и осталих фактора. Тржишни ризик се посматра као ризик губитака у билансним и ванбилансним позицијама. Тржишни ризици се односе и на каматну стопу, трговачке улоге, робне и девизне послове. Промене девизних курсева изазивају различите ефекте на банкарско пословање и представљају валутни или девизни ризик.Оперативни ризик обухвата негативне последице људских грешака, неадекватних процедура, технолошких пропуста... интерни фактори оперативних ризика се односе на разноврсне грешке у текућем пословању. Ефикасно управљање оперативним ризицима захтева примену нових метода у санирању пословних грешака.Ризик ликвидности је последица неспособности банке да извршава доспеле обавезе услед дејства разноврсних тржишних фактора. Очување ликвидности се остварује на основу система осигурања депозита и супервизије банака.

20. Остали банкарски ризициОдносе се на ризике окружења и земље, хартија од вредности, плаћања, ванбилансних активности, превара и прања новца и ризика у електронском банкарству. Нови ризици настају у пословима инвестирања банкарског капитала у хартије од вредности.Ризик окружења означава ризике банака у платном систему, нормативној регулативи и променама економских услова пословања. Тако разликујемо законодавни, економски, регулаторни и конкурентски ризик. Банке су изложене разноврсним ризицима превара које су последица злоупотребе система (прање новца,лажне кредитне трансакције...). у циљу смањивања ових ризика банке уводе нове стандарде у односу на поузданост клијената.

21. Контрола и супервизија банакаУ савременим финансијским системима се врши генерална контрола пословања од стране власника банака и државних институција које спроводе регулацију . У овом процесу је неопходно обезбедити заштиту депонената од банкарских губитака насталих као последица преузимања високих пословних ризика. Базелски комитет за банкарску супервизију има основну улогу у координацији на међународном финансијском тржишту. Прописи базелског комитета нису обавезујући али их је прихватила већина модерних држава. Тако, савремене банке смањују кредитне ризике на основу примене нове методологије оцене кредитне способности комитената, гаранција и тд. Супервизија треба да буде усаглашена са структуром и ризицима појединих пословних банака.

22. ПОЈАМ И ИНСТИТУЦИЈЕ ЈАВНИХ ФИНАНСИЈАЈавне финансије истражују обим, структуру и ефекте система јавних прихода и јавних расхода. Оне проучавају делатност државе и алтернативне начине финансирања јавних расхода, односно систем јавних прихода и јавних расхода.Основне интитуције јавних финансија су јавно добро, јавно право, јавне услуге, јавна служба, финансијски и фискални систем ... Основне институције јавних финансија су јавни расходи и приходи и буџет.

23. ЈАВНЕ ПОТРЕБЕ И ЈАВНА ДОБРАЈавне потребе је могуће остварити посредством државних институција, док се индивидуалне потребе односе на нјихово појединачно задовољавање. Коришћење јавних добара се врши сагласно принципу солидарности.Разликујемо чиста и нечиста јавна добра. Прва карактерише принцип неискључивости, јер не могу бити прдмет купопродаје, док друга имају одлике и јавних и приватних добара.Финансирање јавних добара преко јавних прихода изазива пораст тражње, због њихове привидне бесплатности.

У теорији јавна добра се деле на јавна добра са отвореним приступом, са правима потрошње, са и без оптерећења капацитета и јавне штете.Тенденцију сталног раста јавних потреба условљавају разноврсни демографски, економски, социолошки и др. Фактори.

24. МАКРОЕКОНОМСКА УЛОГА САВРЕМЕНЕ ДРЖАВЕСавремена држава је политичка, правна и економска институција која обезбедјује јавна добра и опште интересе. Она уређује елементе финансијског тржишта и утиче на стабилиузацију и привредни развој, запосленост и равнотежу платног и трговинског биланса.У новије време се јављају тенденције приватизације у јавном сектору. У финансирању јавних потреба се све више користи јавни дуг и дефицитарно финансирање. Мерама фискалне политике утиче се на укупна привредна кретања, доходак цене и потрошњу. Савремена држава утиче својим мерама на економска кретања. Истовремено, она ствара капитал на основу својих инвестиционих активности и набавља трајна и инвестициона добра од привредног сектора.У новије време теоретичари истичу нужност државне интервенције због тржишне неефикасности. Тако предмет истраживања постаје и ефикасност државе. Неефикасност у јавној потрошњи проистиче из конфликта интереса политичких странака, администрације, интересних група, медија и грађана.

25. ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ЈАВНИХ РАСХОДАОсновни циљ јавних расхода представља задовољавање јавних потреба које се не могу индивидуализовати и делити између корисника. Јавне потребе су доступне у једнаком обиму свим грађанима.Јавни расходи су управни издаци и означавају трошење средстава за јавне потребе у модерним економским системима. Они су постали значајан фактор у остваривању циљева макроекономске и социјалне политике.Инвестиције јавних предузећа представљају значајан инструмент стабилизационе и развојне политике.Јавни расходи повећавају своје учешће у националном дохотку.

26. ВРСТЕ ЈАВНИХ РАСХОДАУ зависности од разноврсних критеријума јавни расходи се деле на:

- Редовни и ванредниОва подела по критеријуму времена је заснована на њиховој стабилности, могућности планирања и редовости. Ванредни јавни расходи се не могу унапред планирати због нередовности.

- Обавезни и необавезниОбавезни јавни расходи се морају извршити у одређеном временском периоду док необавезни настају на основу политичких одлука и споразума.

- Стални и променљивиСтални јавни расходи се извршавају без обзира на висину националног дохота, , а променљиви зависе од реалног дохотка и приватних расхода.

- Одложиви и неодложивиНеодложиви су засновани на законским прописима, а одложиви се могу померати.

- Продуктивни и непродуктивниЈавни расходи са привредним намерама су продуктивни, а непродуктивни се односе на трошкове администрације. Продуктивни јавни расходи изазивају ефекте у привреди и утичу на пораст националног дохотка. Непродуктивни јавни расходи утичу на привредну стабилност и запосленост.

- Централни и локални

Расходи од националног значаја, као што су војни расходи, судство, полиција и дипломатија се извршавају на централном нивоу, док расходи у ужем смислу, односно расходи за комуналне услуге и градски саобраћај се извршавају на локалном нивоу.

- Материјални и личниСагласно критеријуму објекта трошења јавних средстава разликујемо личне и материјалне.

- Инвестициони и трансферниСагласно основним јавним функцијама, јавни расходи се класификују у инвестиционе и трансферне. Инвестициони јавни расходи утичу на пораст националног дохотка и представљају продуктивне расходе док трансферни на утичу на раст нац. Дохотка, али изазивају разноврсне ефекте.

27. ТРАНСФЕРНИ ЈАВНИ РАСХОДИУ модерној финансијској теорији и пракси трансфери средстава представљњају динамичну и комплексну појаву На основу трансфера јавних расхода се остварују циљеви макроекономске и социјалне политике и врши прерасподела националног дохотка.Трансферни јавни расходи се деле на економске и социјане и камату на јавни дуг. Премије, субвенције, дотације, регреси и компензације шине економске трансфере и представљају мере интервенционистичке политике модерне државе.Социјални трансфери обухватају социјално и здравствено осигурање, инвалидско осигурање, социјалне службе и осигурање од незапослености. Ови трансфери доминирају у укупним транферима у развијеним државама.

28. ПОЈАМ И САДРЖАЈ ЈАВНИХ ПРИХОДАУ савременим фискалним системима се јављају различити облици јавних прихода: порези, таксе, царине, доприноси, парафискални приходи, јавни дугови, емисија новца...Основна карактеристика јавних прихода се односи на њихову обавезност и нетржишни карактер.Јавни приходи се користе за финансирање државних активности. Скуп разноврсних инструмената и јавних извора за финансирање јавних потреба чини систем јавних прихода. Модерна фискална теорија прихвата јавни дуг и емисију новца као редовне јавне приходе.

29. ВРСТЕ ЈАВНИХ ПРИХОДАЈавни приходи се према различитим критеријумима, сврставају у:Редовни јавни приходи се убирају и обнављају из сталних извора и користе за финансирање редовних јавних расхода (порези, таксе и доприноси).Јавно-правни приходи су фискални приходи, које држава убира на основу фискалног суверенитета, а порески обвезници у њиховом коришћењу не добијају директну противнакнаду.Савремена држава све више остварује приватно-правне приходе на основу власништва и јавних предузећа.Оригиналне или изворне приходе држава остварује на основу сопствене активности.Дериватни или изведени приходи остварују се принудно на основу државног суверенитета.Јавни приходи имају бесповратни карактер.Приходе од становништва плаћају грађани на основу економског дохотка или имовине.Приходи од правних лица се убирају од предузећа, институција и др.Наменски јавни приходи се убирају са унапред утврдјеном наменом (зајмови).У савременим фискалним системима разликујемо јавне приходе федерације, региона, општина и других локалних заједница. Јавни приходи се по правилу убирају у новцу.

30. ОСНОВНЕ ДЕФИНИЦИЈЕ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ПОРЕЗА

Порези представљају основни облик јавних прихода који се убирају на основу државног пореског суверенитета. Основне карактеристике пореза које треба да садржи савремена дефиниција пореза се односе на принудност давања без директне противнакнаде из дохотка и имовине, наплату у новцу, недестинираност јавних прихода и разноврсност ефеката. Најзначајније обележје пореза односи се на његово увођење на основу финансијског суверенитета државе и давање уз индиректну противнакнадау из дохотка и имовине. На основу наведених карактеристка може се дати његова основна дефиницијаПорези су присилни, неповратни, без противнакнаде, у јавном интересу прикупљања јавних прихода на основу финансијског државноиг суверенитета, и значајан инструмент економске, финансијске и социјалне политике.У теорији се срећемо са класичним и савременим теоријама оправдања пореза. У класичним теоријама се полази од његове суштине, док у савременим опорезивање се посматра као неопходна државна потреба заснована на теорији суверенитета.Сагласно савременој грађанској теорији , држава преко пореза утиче на циклична кретања привреде. Експанзиона политика се води у фазама просперитета, а пореско оптерећење се смањује у периодима депресије.

31. ЕЛЕМЕНТИ ОПОРЕЗИВАЊАРазликујемо личне и материјалне елементе опорезивања.Лични елементи опорезивања су пореска власт, порески обвезник, порески платицац и порески дестинатор.Материјални елементи опорезивања су пореска способност, порески објекат, порески извор, пореска основица, пореска стопа, пореска тарифа и катастар и др.Пореска основица представља један од најзначајнијих елемената опорезивања. Она може бити стварна и претпостављена. Висина основице се утврђује на основу директне, индиректне, парификације и службене методе.У фискалним системима разликујемо разликујемо законску, просечну, ефективну или стварну, граничну и основну пореску стопу. Истовремено разликујемо пропорционалне, прогресивне и регресивне пореске стопе.У модерним финансијским системима се примењују порески подстицаји и пореске олакшице као важан инструмент фискалне политике.

32. ПОРЕЗИ НА ИМОВИНУПорески облици који за порески објекат имају имовину представљају порезе на имовину.Имовина се у опорезивању налази у статичкој и динамичкој позицији. Имовина се у статичком смислу опорезује порезом на имовину Обвезници пореза на имовину су имаоци појединих права на непокретности. Основицу овог пореза представља тржишна или вредност непокретности утврђена у књигама пореског обвезника.Порезом на наслеђе и поклоне се опорезују права на непокретности, које се преносе наследницима и поклонопримцима, на основу законских прописа.Имовина у динамици се опорезује порезом на пренос апсолутних права, на основу уговора о купопродаји, преносу права интелектуалне својине и др.

33. ПОРЕЗИ НА ДОХОДАКПорези на доходак обухватају порезе на доходак грађана, односно физичких лица и порез на добит предузећа. Предмет опорезивања пореза на доходак грађана представља остварени доходак. У законским прописима су утврђени изузеци у нјеговом плаћању.Порезом на добит предузећа се опорезује коначан финансијски резултат, односно добит коју остварује порески обвезник. На основу законских прописа уводе се подстицаји у складу са макроекономском политиком.

34. ПОРЕЗ НА ДОДАТНУ ВРЕДНОСТОвај вишрфазни порез на промет се обраћунава у свакој фази промета производа и услуга. Порезом на додату вредност се опорезује само она вредност која је у одређеној фази додата од стране његовог обвезника.Додата вредност се утврђује директним и индиректним методама. Пореском обвезнику се на основу индиректне методе одмах утврђују обавезе. Индиректна метода доприноси смањењу пореске евазије. Она се у пракси означава као метода фактуре или метода пореског кредита.Предност пореза на додатну вредност се уочава путем његове издашности, смањења евазије, неутралности... У Републици Србији је прихваћен модел Европске Уније пореза на додату вредност 2004. Године, који се наплаћује у свим фазама производно-прометног циклуса.Уведен је потрошни тип пореза на додату вредност којим се опорезује набавка капиталних добара, уз прихватање принципа одредишта, и кредитни метод утврђивања пореза.У пореским системима се по правилу уводе општа и посебна стопа на додатну вредност.

35. АКЦИЗЕАкцизе имају значајну улогу у савременим пореским системима, као најстарији и специјализовани порески облик. Њима се опорезује потрошња специфичних прехрамбених и луксузних производа, као и оних који угрожавају животну средину и здравље људи. Акцизама се опорезују деривати нафте, дуванске прерађевине, алкохолна и безалкохолна пића, кафа и др. У фискалном систему је прописана обавеза обележавања ових производа акцизним маркицама.

36. ПОРЕСКИ СИСТЕМПорески систем представља резултат друштвеног, историјског, економског и културног развоја. Савремене државе преко пореског системаостварују циљеве макроекономске и социјалне политике. Он одражава политичко и економско уређење модерне државе.У теорији се истичу неопходне карактеристике пореског система засноване на традиционалним и новим принципима.Порески систем не сме да угрожава ефикасну алокацију привредних ресурса. Флексибилан порески систем успешно, а често и аутоматски реагује на промене економског окружења. У циљу дефинисања оптималног пореског система неопходно је анализирати утицаје пореза на понашање привредних субјеката.

37. ЕВАЗИЈА ПОРЕЗАЕвазија пореза подразумева разноврсне начине избегавања плаћања пореза. Разликујемо закониту и незакониту евазију пореза.Законита евазија пореза представља избегавање извршавања пореске обавезе на законит начин, на основу коришћења непрецизности у прописима.Незаконита евазија означава избегавање плаћања пореских обавеза на законит начин. Основни облици незаконите евазије су утаја и кријумчарење.У пореским системима се јавља потпуна или делимична пореска евазија.Савремена држава предузима оштре санкције у случајевима неизвршавања пореских обавеза.

38. ПРЕВАЉИВАЊЕ ПОРЕЗАПреваљивање пореза настаје у случају када порески обвезник прихвата порески терет, али намеравга да га посредством тржишта делимично или потпуно пренесе на друге субјекте у економском систему.У фискалним системима разликујемо намерно и ненамерно, унапред и уназад, једноструко и вишеструко преваљивање пореза.

Намерно настаје када надлежни органи настоје да порески обвезник и порески дестинар не буду исти субјекти опорезивања. Код ненамерног преваљивања пореза, порески терет сноси субјект који није на то био обавезан по закону.Код преваљивања унапред порески обвезник путем цена преваљује порески терет на купца, а код преваљивања уназад путем смањивања цена инпута, преноси порески терет на добављача.У једноструком преваљивању пореза, порески терет се преноси на другог субјекта који је коначни платилац пореза, а у вишеструком порески терет се преноси на други субјект, који настоји да га поново пренесе на трећег обвезника.У сложеним процесима преваљивања пореза често се јављају четири фазе: перкусија, реперкусија, инциденца и дифузија.

39. ТРАНСФОРМАЦИЈА ПОРЕЗАТрансформација пореза представља настојање пореског обвезника да на основу ефикаснијег пословања, односно смањења трошкова, повећања продуктивности рада и ефикаснијег управљања, надокнади трошкове по основу опорезивања.

40. ЦАРИНЕ- Појам и елементи царина

Царине се плаћају на увоз, извоз и транзит робе преко државне границе. Царине представљају индиректне порезе, које имају исте ефекте као порез на промет.Приходи од царина се лако прикупљају и преваљују на потрошаче.У царинском систему су присутни разноврсни елементи царина као што су царински приходи, обвезници, стопе, тарифе, поступци, декларације, подручја, уније, зоне, повластице ...

- Врсте царинаРазликујемо увозне, извозне и транзитне, вредносне, специфичне и мешовите, аутономне и уговорне, преференцијалне и реторзивне и фискалне и заштитне царине.У савременим царинским системима се претежно користе вредносне, које се утврђују у проценту од вредности робе. Специфичне се ретко примењују. Мешовите царине представљају комбинациу вредносних и специфичних царина.Уговорне се примењују на основу међудржавних уговора, док тарифе аутономних царина утврђује држава на својој територији.У политици преференцијалних царина држава даје привилегован положај страним робама. Резорзивним царинама се високо оптерећује увоз робе. Фискалним царинама се обезбеђују допунски јавни приходи. Економске, односно заштитне царине штите поједине гране и групације националне производње.

41. ТАКСЕ- Појам и елементи такса

Таксе представљају јавне приходе који се плаћају управним органима за административне услуге.Висина такси зависи од трошкова управних органа. Наплата такси врши се у готовом новцу(директан начин) и путем таксених марки(индиректан начин).

- Принципи таксаУ систему такса се тежи остваривању једнаког односа грађана према административним услугама, једноставности и јасности поступка. Таксе се уводе на основу зуаконских прописа.

- Врсте таксаУ таксеним системима разликујемо таксе централних и локалних органа, конзуларне и катастарске(државне), судске и чиновничке, паушалне и појединачне, као и таксе са и без унапред одређене намене.

42. ДОПРИНОСИДоприноси представљају врсту јавних прихода, које плаћају групе грађана за индиректне или директне јавне користи. У теорији се сврставају у парафискална давања.Доприноси су унапред утврђени и дестинирани приходи. Они не представљају буџетски приход.Осноивне врсте доприноса представљају доприноси за социјално осигурање. Обвезници су послодавци и осигураници. Основица доприноса је зарада и накнаде за време спречености за рад, породиљска и плаћена одсуства... Доприноски за социјално осигурање имају принудни, наменски и социјални карактер.

43. ОСТАЛИ ПАРАФИСКАЛНИ ПРИХОДИУ савременим финансијама се јављају јавни, односно парафискални приходи које плаћају групе обвезника. Основни парафискални приходи су таксе установа, приходи удружења и фондова и разноврсни социјални доприноси.

44. ЈАВНИ ДУГ- Појам и теорија јавног дуга

У савременим финансијама јавни дуг представља један од основниох облика јавних прихода. Јавни дуг има карактеристике јавних прихода и јавних расхода, који обухватају ануитете са припадајућим каматама. У фискалној пракси је изражена тенденција међународног задуживања држава, односно дугорочног раста јавног дуга. У јавном задуживаљу се јавни расходи преваљују на будуће генерације. Унутрашње задуживање нема границе уколико се оно користи на рентабилан и продуктиван начин. Међународно задуживање зависи од сличних фактора као и унутражње. Савремена држава може да реализује своје активности сао уз употребу јавног дуга.

- Врсте јавног дугаРазликујемо спољашње и унутрашње, добровољне и принудне, кракторочне, средњорочне и дугорочне, амортизационе и рентне и јавне дугове са и без залога.Обавеза редовног плаћања камате, а главнице само према буџетским могућностима, преузима се код рентних дугова.

- Емисија, конверзија и амортизација јавног дугаЕмисија јавног дуга обухвата државне методе, процедуре и технике у уручивању вредносних папира обвезницима јавног зајмаУ процесу смањивања оптерећења по основу јавног дуга савремена држава путем конверзије приступа његовом законском смањивању. Она то чини путем претварања краткорочних у дугорочне јавне дугове. У конверзији се тако смањује терет отплате јавног дуга на прописан начин. У фискалној пракси се јавља и добровољна и принудна конверзија јавног дуга која се спроводи без сагласности обвезника зајма.Амортизација означава процес повраћаја јавног дуга, односно ануитета. У фискалној пракси је присутна тенденција сталне амортизације, односно емисије и гашења јавних дугова.

45. ПОЈАМ И ОСНОВНА ОБЕЛЕЖЈА БУЏЕТАБуџет се развио у основну институцију у систему јавних финансија. У енглеском језику реч „budget“ означава малу торбу, у којој се налазио предлог мин истра финансија о годишњим јавним приходима и расходима, који се подноси и образлаже парламенту.. У дефиницији буџета се инсистира на његовом правном објашњењу као акту државе, а не само финансијском карактеру.Јавни сектор се сматра саставним делом укупне економске политике, која се реализује преко буџетских прихода и расхода. У новије време наглашава се економска и социјална, а не само финансијска функција буџета.У појединим дефиницијама буџета се инсистира на његовој вези са парламентом и основним производним односима. Буџет је, дакле, једина институција за контролу јавних расхода у одређеном периоду.

У различитим дефиницијама буџета се инсистира на његовим економским, правним, финансијским и социјалним елементима. У правном смислу буџет је законски акт парламента. Буџет се посматра као инструмент економске политике, задовољавања јавних потреба, јавног финансирања потрошње, социјалне и политике прерасподеле.У савременим финансијама се не прихвата став класичне школе о уравнотеженом буџету, већ се уводи начело његове равнотеже у средњорочном периоду.

46. ЕКОНОМСКА, ПРАВНА И ПОЛИТИЧКА ПРИРОДА БУЏЕТАУ буџетским процедурама се изражава економска, правна и политичка природа буџета.Буџет је у суштини административни акт, односно закон по својој формално-правној нормативи.У процесу демократизације се инсистира на јавним и јасним процедурама и учешћу грађана у јавној потрошњи, у чему се изражава политички аспект буџета. У савременој теорији и пракси се инсистира на проучавањима економских ефеката буџета, у чему се испољава његова економска природа.

47. БУЏЕТСКЕ ПРОЦЕДУРЕ Израда, доношење, извршење и конрола буџета чине четири основне фазе буџетске процедуре, која представља законом уређену комплексну активност државе.

- Израда буџетаУ фискалним системима право буџетске иницијативе припада министарству финансија. Израда предлога буџета представља процес у коме почетну фазу представља планирање јавних прихода и јавних расхода, уз коришћење разноврсних метода.Планирање јавних расхода, на основу директног процењивања, врши се на основу њиховог извршења у претходном периоду и корекција у зависности од очекиваних промеа макроекономских агрегата у наредноим једногодишњем периоду.У структури буџета разликујемо нормативни општи и посебни део (приказ) јавних прихода.

- Доношење буџетаПре усвајањ буџета се воде парламентарне расправе о економској, финансијској, социјалној и развојној политици у наредном периоду. Јавни расходи се не могу реализовати, а приходи ни наплаћивати у појединим државама, пре усвајања буџета.Влада може само у случају неусвајања буџета у року у привременом финансирању наплаћивати јавне приходе и извршавати јавне расходе у прописаним оквирима. Основно право парламента је да не прихвати предлог буџета. У том случају влада подноси оставку и прелази се на привремено финансирање.

- Извршење буџетаИзвршење буџета је у надлежности извршне власти. Буџетска срества се могу строго наменски користити у границама утврђеним у буџету. Управну, односно наредбодавни органи дају одобрење за исплате, које извршавају рачунополагачи.У фискалној пракси се јављају два система, односно метода буџетске и рачунске године, при чему треба разликовати календарски и фискалну годину у којој се извршава буџет. У систему рачунске године битан је основ настанка потраживања, а не моменат наплате и исплате. Код буџетске године су разграничени елементи два суседна буџета.

- Контрола буџетаРазликујемо документарну, превентивну и накнадну контролу над наредбодавцима и рачунополагачима, као и политичку, управну и административну контролу.Министарство финансија је највиши орган административне контроле. У савременим финансијама се оснивају посебне институције за контролу извршења буџета, независне од извршне власти и одговорне парламенту Парламентарна контрола представља политичку и накнадну контролу. Посебна пажња у парламентарној пракси се посвећује завршном рачуну буџета, на основу кога се контролише извршна власт. На основу овог инструмента парламент остварује своје фискално право.

48. ФИСКАЛНА ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈАУ савременој фискалној пракси нису дефинисани универзални концепти децентрализације.Тако се у земљама у транзицији проналазе специфична решења заснована на међународним стандардима и новим принципима.Фискална децентрализација мора бити у функцији ефикасније алокације ресурса и јавне потрошње. Она треба да омогући коришћење јавних добара на оптималном нивоу власти. У процесу децентрализације се уочавају проблеми корупције у територијалним јединицама.Децентрализација мора да буде у функцији остваривања приоритетних циљева економског развоја.Динамична фискална децентрализација остварује комплексан утицај на функционисање јавне потрошње. Децентрализација се посматра и као последица изражених захева за повећање аутономије локалних самоуправа.У процесу фискалне децентрализације се у суштини преноси политичка моћ на ниже нивое власти.

49. ФИНАНСИРАЊЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕУ циљу остварења веће ефикасности локалне самоуправе, неопходне су и реформе система финансирања, сагласно европским стандардима и новим финансијским принципима.У децентрализованим фискалним системима је изражена проблематика ефикасне расподеле надлежности и начина реализације циљева фискалне и макроекономске политике.Данас се истиче захтев за фискалним уједначавањем територијалних јединица, односно хоризонталним и вертикалним уједначавањем.Савремени систем финансирања локалних самоуправа је оријентисан ка развоју предузетништва и привлачењу страних инвестиција. Нови извори јавних прихода у локалним самоуправама представљају донације и концесије. Савремене локалне самоуправе се могу задуживати на основу кредита и емисије хартија од вредности.Европска повеља о људским правима инсистира на праву локалних самоуправа на сопствене јавне приходе. У модерним фискалним системима локалне самоуправе се неједнако финансирају из сопствених прихода и трансферних средстава., а неједнакости су присутне и код врсте и структуре. Основни системи расподеле јавних прихода су системи сепарације, партиципације и мешовити системи. У савременим финансијама се јављају системи чисте и везане сепарације. У систему сепарације централна власт прописује начине опорезивања, а локалне самоуправе партиципирају у оствареним приходима. У мешовитим системима се уважава порески суверенитет централне и локалне власти.Због проблема у обезбеђењу неопходних јавних прихода успостављају се партнерски односи између државе, невладиних организација и локалних самоуправа.Оптималан степен децентрализације омогућава већу ефикасност и транспарентност фискалних система у савременим државама.

53. ПОЈАМ И УЛОГА ОСИГУРАЊАОсигурање у ширем смислу означава заштиту имовинских права физичких и правних лица, која се остварује на основу средстава фондова осигурања. Појам осигурања у суштини представља пружање одређене сигурности.У савременом осигурању се развијају бројни одбрамбени механизми заштите од последица штетних догађаја. Осигурање представља мултидисциплинарну науку, првенствено економску, правну и техничку науку. Специфичност економских односа у осигурању односи се на вероватноћу, квантификацију и реализацију осигураних ризика, правне форме, солидарност у расподели штета и резерве и фондове осигурања.Осигурање представља статистичку категорију, која обухвата распоређивање ризика на велики број осигураника.Основни циљ осигурања је економска заштита лица и имовине од бројних ризика.

Савремено осигурање подстиче економски развој. Осигуравајуће компаније акумулирају наплаћене премије, формирају средства резерви у облику фондова и врше исплату накнада у случају настанка штета.

54. ВРСТЕ ОСИГУРАЊАУ савременим системима разликујемо бројне врсте осигурања.Осигурање имовине и осигурање лица представља најзначајнији и свеобухватни вид осигурања.У осигурању имовине се уважава начело по коме накнада не може бити већа од претрпљене штете. Висина накнаде зависи од висине штете, осигуране суме и вредности предмета осигурања.У осигурању лица се проучавају специфичности овог облика осигурања.Транспортно, односно копнено, поморско и ваздушно осигурање обухвата осигурање од ризика на самом превозном средству и осигурање транспортоване робе.У анализама обавезног и добровољног осигурања се износе различити ставови у односу на њихове предности и недостатке.Премијско осигурање представља најзаступљенији облик осигурања на међународном финансијском тржишту. Оно обезбеђује заштиту од ризика сигурности.У узајамном осигурању се не тежи остваривању профита. У овом виду осигурања друштвени субјекти се јављају и као осигуравачи и осигураници.Индивидуално осигурање се примењује у односу на поједина лица и објекте, а колективно осигурање обухвата више лица или ствари.Унутрашње осигурање се односи на осигурање у оквиру заједнице ризика., а спољашње, односно екстерно обухвата саосигурање и реосигурање.

55. ЕКСТЕРНО ОСИГУРАЊЕОсигурање се, у зависности од покривања ризика, дели на интерно (унутрашње) и екстерно (спољашње) осигурање.

- СаосигурањеУ саосигурању се преносе делови ризика на поједине саосигураваче на основу заједичке полисе осигурања или уговора. Сваки осигуравач преузима покриће утврђеног дела ризика. У овом финансијском аранжману се на основу уговора установљава директна обавезе више саосигуравача према осигуранику.

- РеосигурањеРеосигурање у суштини означава поновно осигурање ( осигурање осигурања) у циљу покривања великих ризика у пословима осигурања. У овом аранжману осигуравач, на основу уговора преноси део ризика на реосигуравача, који нема директне обавезе према осигуранику. Реосигуравач је обавезан да у складу са уговором надокнади осигуравачу део штете, сагласно делу преузетог ризика. У реосигурању разликујемо активно и пасивно, потпуно и делимично реосигурање.

56. ЕЛЕМЕНТИ ОСИГУРАЊА- Субјекти оисигурања

Најзначајнији субјекти, односно лица у осигурању су:- Осигуравач представња уговорну страну, односно осигуравајућу компанију,- Осигураник је уговорна страна која у своје име и за свој рачун уступа одређене ризике уз

обавезу плаћања премије.- Уговарач је лице које уговара и закључује уговор о осигурању у корист трећег лица.- Корисник је особа која нема уговор о осигурању, али остварује накнаду у случају штете.- Уколико у животу осигураног лица наступи предвиђени догађај, накнада се по уговору

који је закључило треће лице исплаћује кориснику осигурања.- Трећа лица представљају оштећене особе у осигурању од одговорности.

- У савременом осигурању уговори се закључују посредством брокера и агената.

- Премије осигурањаПремије осигурања представља цену осигурања, односно новчани износ који плаћа осигураник осигуравачу у одређеном временском периоду. Бруто премија представља збир нето премије и трошкова пословања. Нето премија обухвата техничку премију и додатак за превентиву. Техничка премија служи за покриће ризика у пословању.У осигурању се јавља бонус и малус. Бонус означава попуст на премију због непостојања штета у претходном периоду. Супротно томе, малус представља доплату премије осигураницима који су у претходном периоду имали одређени број штета.

- Накнада у осигурањуОна означава износ средстава који осигуравач даје осигуранику или кориснику осигурања у случају накнаде штете.

57. ФИНАНСИРАЊЕ ОСИГУРАЊАОсигурање у финансијском смислу означава формирање великих новчаних фондова. Основни извор финансирања осигурања су наплаћене премије.Улагање капитала осигуравајућих компанија има важну улогу у привредним системима, повећањем средстава и инвестиција на финансијском тржишту, што доприноси остваривању стабилизационих и развојних циљева држава.Фондови осигураља чине финансијску основу осигуравајућих компанија. Средства фондова се формирају на основу премија осигурања, средстава саосигуравача и реосигуравача, камата и осталих прихода.Основна средства представљају почетни фонд сигурности, техничке и материјалне резерве. Почетни фонд сигурности је услов за оснивање и пословање којима се гарантује извршење обавеза према осигураницима. Резерве сигурности се користе за покриће ризика у пословању.Велики фондови соигуравајућих компанија имају значајну улогу на финансијском тржишту.

58. СОЛВЕНТНОСТ И БОНИТЕТ ОСИГУРАВАЈУЋИХ КОМПАНИЈАСолвентност означава платежну способност осигуравајуће компаније да измирује уговорне обавезе у року доспећа. У савременим државама се прописује маргина солвентности која означава прописани ниво солвентности. Тако маргина солвентности (вишак капитала) представља ликвидну имовину изнад обавеза према осигураницима. У свету разликујемо разноврсне моделе за утврђивање минимума солвентности ( модели фиксног коефицијента и адекватности капитала) и нови теоријски приступ моделирања ризика ( теоријски приступ ризику и пропасти, вероватноће, динамичке анализе солвентности и приступ заснован на сценарију).На савременим финансијским тржиштима се утврђује рејтинг осигуравајућих компанија . Висок рејтинг пружа значајне конкурентске предности. Рејтинг појединих осигуравајућих компанија утвржују специјализоване агенције. У финансијском пословању је неопходно примењивати сталне анализе бонитета у циљу ефикасног задовољења обавеза према осигураницима. Утврђивање бонитета се заснива на експертској анализи финансијских извештаја.Основни рацио бројеви који указују на ризике у осигурању су рацио штета, рацио трошкова и комбиновани рацио.Познате рејтинг агенције користе наведене методе, односно рацио бројеве у оцени бонитете савремених осигуравајућих компанија.

59. БАНКАРСКО ОСИГУРАЊЕБанкарско осигурање представља савремени облик интеграције банкарских услуга. Оно обухвата алијансе између банака и осигур. компанија, заједничка улагања, аквизиције и мерџере.

Тако се банкарско осигурање јавља у форми оснивања нових компанија од стране банке, међусекторских инвестиција, спајања и припајања банака и осигурав. друштава и нјихових корпоративних споразума.Савремене банке обављањем послова осигурања повећавају профит, а осигуравајуће компаније проширују дистрибуционе канале. У свету су присутне значајне интеграције великих банака и осигуравајућих компанија. Најзначајнија заједничка улагања су извршена у Шкотској, Немачкој и В.Британији. Најзначајнији послови осигурања преко мерџера и аквизиција се реализују у Холандији и В.Британији.Савремени облици банкарског осигурања настају на бази мерџера и аквизиција. У Новом систему осигурања се смањују трошкови пословања и повећава број полиса осигурања.

60. СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕЗдравствено, пензијско и осигурање у случају незапослености представљају основне облике социјалног осигурања у савременим државама. Социјално осигурање представља основни обликсоцијалне сигурности. По правилу се спроводеи у форми обавезног социјалног осигурања у циљу обезбеђења минималне материјалне сигурности старијих лица, незапослених и инвалида.Осигураницима се, поред утврђених права прописују и обавезе уплате доприноса за одређене врсте обавезног социјалног осигурања. На основу средстава доприноса се формирају посебни фондови за финансирање обавезног социјалног осигурања.Здравствено осигурање је значајан облик заштите грађана од губитаска изазваних трошковима лечења. У савременим државама се развијају модели приватног здравственог осигурања засновани на принципу добровољности.Данас је присутна тенденција апсолутног и релативног раста трошкова здравствене заштите.У свременом свету се јављају различити методи финансирања пензијског и инвалидског осигурања. Пензијски фондови могу бити државни (јавни) и приватни. Учешће укупних расхода пензијског и инвалидског осигурања у БДП има висок ниво са тенденцијом пораста и износи од 7,6% до 14% у Европској унији.Систем ПИО има поосебан значај у обезбеђењу социјалне сигурности и развоја савремених држава. Састоји се из три нивоа, односно стуба (обавезно, допунско и добровољно осигурање). У теориским расправама разматра се увођење четвртог стуба у коме се социјално осигурање финансира на основу пореза.У систему осигурања за случај незапослености запослени остварују одређену накнаду у случају незапослености. Ово осигурање представља вид обавезног осигурања за лица која примају зараду.

61. САВРЕМЕНЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ У ОСИГУРАЊУСавремено финансијско тжиште карактерише концентрација капитала у осигурању и реосигурању. Тенденција јачања улоге великих осигуравајућих компанија је последица глобализације, очувања и јачања конкурентности. Ову тенденцију потврђује остварени ниво прихода од премије осигурања на међународном финансијском тржишту.Присутно је јачање улоге финансијских посредника у пословима осигурања. Тенденција концентрације капитала је последица и потребе осигурања и реосигурања огромних ризика. Истовремено се изразито повећава и број мерџера и аквизиција. На тржишту осигурања расту активности нових учесника. Тако се на тржишту животног осигурања појављују поште и супермаркети, који угрожавају пословање традиционалних компанија. Присутан је изражен раст захтева за реосигурање ради покривања крупних ризика у пословању.Савремене корпорације се развијају на основу активности великог броја мерџера и аквизиција. У новије време је присутно смањење њихових активности услед ниских каматних стопа, пада цена акција и др. Савремене тенденције указују на економски и финансијски значај осигурања и реосигурања на глобалном финансијском тржишту.