Izdaje

KREATIVNI CENTARGradi{tanska 8, Beogradtel.: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 24 40 659www.kreativnicentar.rse-mail: info@kreativnicentar.rs

Za izdava~a

mr Qiqana Marinkovi}, direktor

S A D R @ A J

Srbija pred ustanak2

Rasute porodice4

Ko`uh, ~arape i opanci6

Proja i pasuq8

Stari zanati i nova zanimawa10

Od hajduka do ustanika14

Vlast i kazne15

U oklopima i mundirima18

Odbrana u {an~evima20

Umetnost pripovedawa23

Melemi od sumpora24

Osnivawe {kola26

Uz crkvena zvona28

Kraj ustanka30

Indeks32

Hronolo{ka tablica

OVAKO SE @IVELO RANI NOVI VEK

Biblioteka

OVAKO SE @IVELORani novi vek

U VREME PRVOG SRPSKOG USTANKA

Autor

dr Vladimir Jovanovi}

Ilustrator

Nikola Vitkovi}

Urednik edicije

dr Vesna Biki}

Saradnik istra`iva~

Milena Trutin

Grafi~ki dizajn

Danijela ParackiDu{an Pavli}

Lektor

Ivana Igwatovi}

Grafi~ka priprema

D_sign, Beograd

[tampa

Publikum, Beograd

Tira`

2.000

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

94(497.11)"1804/1813"(02.053.2.025.2)316.728(=163.41)"1804/1813"(02.053.2.025.2)39(=163.41)"1804/1813"(02.053.2.025.2)

JOVANOVI], Vladimir, 1966U vreme Prvog srpskog ustanka / Vladimir Jovanovi} ; [ilustrator Nikola

Vitkovi}]. – Beograd : Kreativni centar, 2009 (Beograd : Publikum). – 32 str.: ilustr. ; 24 cm. – (Biblioteka Ovako se `ivelo. Rani novi vek)

Tira` 2.000. – Registar.

ISBN 978-86-7781-734-3a) Srbi – Istorija – 1804–1813 b) Svakodnevni `ivot – Srbi – 1804–1813 c) Srbija – Dru{tvene prilike – 1804–1813 d) Srbija – Istorija – 1804–1813COBISS.SR-ID 170675724

U VREMEPRVOG SRPSKOG

USTANKA

RANI NOVI VEK

OVAKO SE @IVELO

Vladimir Jovanovi}

No{ewe vode

Da bi im ruke bile slobodne za rad, majkesu decu nosile u quqa{kama na le|ima.

Iako su bri`no ~uvana i pa`ena, u toku

ustanka mnoga deca nisu do~ekala prvu godinu

`ivota, a broj umrle dece pove}avao se zbog

te{kih uslova `ivota i op{te oskudice.

Najva`niju ulogu u o~uvawu porodice imale su `ene. Tokom rata, kada ve}ina

radno sposobnih mu{karaca nije bila u selu, `ene su upravqale imawem i radile na zemqi,

podizale decu, starale se o ku}i i ishrani, prele i plele, krpile i prale ode}u.

4

U spisu @ivot i obi~aji naroda srpskoga Vuk Karaxi} opisujetipi~nu ku}u na po~etku XIX veka: „Po ravni, osobito po goletnijemmjestima, vrlo su ku}e r|ave: ponajvi{e pokrivene su krovinom ili

lubom; ali po bregovitijem mjestima ima ku}a vrlo lijepih itvrdijeh; mnoge su podzidane kamenom, a ponajvi{e su pokrivene

daskom ({indrom); soba nema svuda, nego se zimi ponajvi{e griju kodvatre, a spavaju po vajatima, i onako u ku}i; dimwaka nema gotovo

nigdje po selima (osim u Ma~vi pored Save i u Brani~evu gdje{to okoDunava i na vla{kijem zemunicama), za to se ka{to pu{i u gdjekojim

ku}ama da ho}e o~i da ispadnu od dima.“ U drvenoj kolibi ilibondru~ari name{taj je bio veoma skroman; ~inile su ga drvene

klupice, trono{ci i sanduci, dok se na podu i po zidovima nalazilo mno{tvovunenih prostirki. Sedelo se oko sofre, oniskog drvenog sto~i}a za ru~avawe.

Rasute porodice Trono`ac

U kuhiwi jepreovla|ivalo

drveno i zemqano posu|e, a odpribora no`evi, drvene ka{ike i varja~e. Retko metalno posu|e

za kuvawe i pe~ewe jela – bakra~i,sa~evi i tepsije – ~uvano je kaodragocen deo pokretne imovine.

Sem plamena sa ogwi{ta, za osvetqavawe

su kori{}ene lojane sve}e, jeftine

i slabog kvaliteta. Oni najsiroma{niji

koristili su `i`ak – obi~nu krpu

umo~enu u loj ili u istopqenu mast,

koja vrlo slabo gori, a stvara mnogo dima

i neprijatnog mirisa.

Srpsko stanovni{tvo `ivelo je uglavnom na selu. Doma}instvo je ~inila glavna ku}a sa ogwi{tem i oko we nekoliko koliba – vajata. Oko ku}e su senalazili trla (torovi za ovce) i obori za ~uvawe sviwa, kao i staje za goveda. U nesigurnim ratnim godinama porodice su bile razdvojene. Mu{karci su sasvojim jedinicama bili na polo`aju, a `ene su ostajale u ku}i. To je pove}avaloose}aj neizvesnosti. ^esto se doga|alo da se vojne jedinice raspadnu ~im sepro~uje da je neki kraj pao pod vlast neprijateqa, jer su qudi be`ali ku}ama u nadi da }e spasti svoje najmilije od ropstva. Stoga je ~itava strategija vo|ewaustanka bila podre|ena odr`avawu ~vrstih veza izme|u ratnika i wihovihporodica. Uglavnom se vodilo ra~una o tome da se o`eweni i porodi~ni qudiredovno pu{taju ku}ama.

Koliba pokrivena {indrom

Bakra~

Pred neposrednom ratnom opasno{}u qudi su odlazili u zbegove – privremeno su napu{taliku}e i be`ali u okolne {ume ili planine, gde su spavali pod vedrim nebom, pored vatre, ispoddrve}a i u grmqu. Svaki zbeg zapo~iwao je tako {to se pokretna imovina stavqala u zave`qaje,dok su ve}i i te`i metalni sudovi zakopavani u blizini ku}e.

Nova ustani~ka vlastinsistirala je na o~uvawubra~ne svetiwe i gonila je one koji su stupali u nepropisne brakove –mlado`ewa, kum i stari svat strogo su ka`wavani, a sve{tenik koji bi pristaoda u~estvuje u takvompoduhvatu bio bi li{en ~ina i obrijan.

Brakove su ugovarali roditeqi, uz po{tovawe tradicionalnih svadbenih obi~aja, dogovaraweoko miraza, „ispit“ kod sve{tenika, pri~e{}e, razmenu poklona. U to vreme bilo je i mnogootmica devojaka. Neke od tih takozvanih hajdu~kih svadbi obavqane su u dogovoru s devojkom,

uz pre}utnu saglasnost roditeqa, ali je bilo i onih koje su se zavr{avale oru`anim okr{ajemizme|u mladine rodbine i mlado`ewinih drugova.

Porodi~na zadruga

5

Kara|or|ev Kriminalni zakonikzabrawivao je rastavqawe

(to jest razvod) mu`a i `ene

„bez velikog uzroka i bez suda vladike“.

SVE BOQA KOWICA

Na po~etku ustanka Srbi nisu imalikowicu, ali su ubrzo formirani odredi,koji su s vremenom postajali brojniji i

ubojitiji. Tako je u krvavom boju kodVarvarina 1810. godine srpska kowica

potpuno porazila tursku i doprinela pobedi. Kako je kowica vekovima bila simbol mo}iOsmanskog carstva, za Turke je bilo nezamislivo to da im se doskora{wa raja suprotstavi u

tom vite{kom obliku ratovawa.

U to vreme kori{}ene su pu{ke sa upaqa~em na kremen. One nisu bile sasvim pouzdane, posebno tokom

ki{ovitih dana, jer su zaki{wavale, pa vla`an barutnije palio. Tada se prelazilo na primitivnije na~ine

borbe – hladnim oru`jem, to jest jataganom i sabqom.

Mnogi od vo|a srpskog ustanka, me|u wima i sam Kara|or|e, stekli

su ratno iskustvo i oficirske ~inove kao dobrovoqci ili pla}eni

vojnici austrijskog cara u borbama vo|enim s Turcima jo{ krajem

XVIII veka. Prvih godina ustanka glavnu re~ imali su i biv{i

hajduci koji su se pro~uli zbog ranijih juna~kih dela.

Kasnije su narodnu vojsku ~inili mu{ki ~lanovi

zajednice sposobni da nose pu{ku. Zemqa je sve vi{e

nalikovala na veliki vojni logor – po varo{icama

Srbije ~este su bile ve`be sa oru`jem, egzerciri

(manevrisawa u stroju), i ve`be u streqa{tvu.

U oklopima i mundirima

Zahvaquju}i velikom trudu i pomo}i ruskihoficira, Srbija je 1808. godine dobila regula{e

– prve uniformisane jedinice regularne vojske –jedan bataqon pe{adije i jednu bateriju topova.

Regula{i u razli~itim tipovima uniformi

U Topoli se nalazio centar za obuku

tobxija i vojnih truba~a

Uve`bavawe u jahawu i kowi~kim ve{tinama

vodio je kapetan Mihailo \urkovi}, komandant

beogradskih kowanika. On je i polaznike Velike

{kole, prve sredwe {kole u Srbiji, obu~avao

u rukovawu sabqom i egzerciru – vojni~kom

kretawu i manevrisawu u stroju, pod oru`jem.

PRVA KOWANI^KA [KOLA

Sabqa Cincar Janka Popovi}a

18

Jatagan

Metalna |ulad, prethodno u`arena do usijawa pomo}u kova~kih

mehova ili obmotana `icom, smolom i sumporom, kori{}ena su

pri osvajawu tvr|ava kako bi se wima zapalili krovovi od

slame, trske i drveta i tako izazvala {to ve}a pometwa.

Prilikom napada na Prokupqe ustani~ki komandant Stanoje

Glava{ koristio je ~ak i rakete sa~iwene od trske i puwene

crnim barutom, ali s nevelikim uspehom.

Iako se u ratu koristilo vatreno oru`je,u upotrebi je i daqe bila sredwovekovna oprema.Delovi oklopa no{eni su kao dekoracija, ali ikao za{tita od metaka – srebrne toke, spojenemetalne plo~ice, vezane ili utkane u gorwi deono{we, i grudni oklop, sa~iwen od talira, srebrnihnov~i}a, odbijali su olovna zrna ispaqena s ve}e daqine.

Uzun Mirko Apostolovi} s tokama na grudima

Ubrzo posle oslobo|ewa Beograda

u Beogradsku tvr|avu sme{tena je

topolivnica, kao i radionice za proizvodwu

fi{eka, kova~nice i druge tehni~ke slu`be.

19

U Veliku {kolu, koja je imala rang sredwe {kole,primani su samo oni mladi}i koji su ve} znali da~itaju i pi{u. Pored ostalih predmeta, u~ili suop{tu istoriju, geografiju, matematiku, fiziku inema~ki jezik. Kako u ~itavoj Srbiji tokom ustankanije bilo nijedne {tamparije, a i same kwige bile su retkost, ~ak su i profesori Velike {kole imalisasvim skroman broj {kolskih kwiga i u~ila.

Osnovna, „mala“ {kola imala je tri razreda i poha|ali su je samo de~aci. Me|utim,nije postojao neki uzoran obrazac, niti jedinstven {kolski program po kojem su deca u~ila.

Do hartije i mastila dolazilo se te{ko, pa se pisaweu~ilo tako {to su se za{iqenim drvcetom

slova urezivala na navo{tene da{~ice.

26

Pisalo se na listovima ili na kori drvetagu{~ijim perom i mastilom od ~a|i ili uqa.

Navo{tena tablica (voskolesna)

i drvene pisaqke

Pred sam ustanak u Srbiji jedva da je postojala pojedna {kola na stotinu sela, a privatne u~iteqepomagali su i izdr`avali roditeqi u~enika. SamKara|or|e smatrao je da Srbija ima dovoqnomi{ica za odbranu zemqe, ali ne i dovoqno mudrihi obrazovanih glava da wome upravqaju. Zbog toga jetokom ustanka osnovano blizu ~etrdeset osnovnih {kola po

varo{ima Srbije, kao i u nekoliko ve}ihsela. U Beogradu su postojale ~ak dve osnovne {kole.

Osnivawe {kola

Zgrada u kojoj je Velika {kola radila

od 1809. do 1813. godine

Tablica za u~ewe

slova iz XVIII veka

[kole za obuku srpskih u~iteqa

postojale su u Sent Andreji,

Sremskim Karlovcima i Trstu.

U^ITEQSKE [KOLE

SPORAZUMEVAWE SA SUSEDIMA

Iako uglavnom nepismeno, stanovni{tvoje govorilo jezike susednih naroda –

Hajduk Veqko govorio je vla{ki (drevnijezik Vlaha, sto~ara koji su `iveli na

podru~jima dana{we Rumunije, Moldavije,Bugarske, isto~ne Srbije), Janko Kati}

turski, ustanici iz Prokupqa albanski, aoni poreklom iz ju`nih delova Balkana

gr~ki jezik. Uz to, Srbi „iz preka“(Austrije) znali su nema~ki i francuski,

a pojedini ~ak i latinski jezik, koji seu~io u austrijskim {kolama.

DOSITEJ NA STRANI USTANIKA

Dositej Obradovi} je jedna od sredi{wih li~nosti duhovnog i obrazovnog `ivota svog vremena. Ve} od 1804. godine radio

je na sakupqawu priloga za ustanak me|u Srbima u Trstu, a 1806.dolazi u Zemun i tu ostaje kao poverqiva li~nost srpskihustanika. Pre{av{i u Beograd, postaje direktor svih srpskih{kola, vaspita~ Kara|or|evog sina Aleksandra, Kara|or|evsekretar i savetnik. Godine 1808. pomogao je otvarawe Velike{kole, 1810. i bogoslovije, a godinu dana kasnije postajeprvi pope~iteq prosve{tenija, to jest ministar prosvete.

Godine 1805. u Be~u je {tampana prva mapa

ustani~ke Srbije u boji, u ~ak 2.000 primeraka.

Wu je sopstvenim trudom i tro{kom sa~inio

i izdao prekosavski Srbin Sava Tekelija.

Nekoliko stotina tih mapa bilo je poslato

u Srbiju, pa su neke od wih jo{ tokom ustanka

krasile zidove tamo{wih {kola i u~ionica.

Karta srpskih zemaqa Save Tekelije

27