мај 2011.

ЛИСТ АРИЉСКИХ СРЕДОПШКПЛАЦА

МАЈ 2011.

50 ГОДИНА

СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

У П В П М Б Р П Ј У Интервју са прпфеспркпм

Верпм ................. страна 4

Интервју са прпфеспрпм

Впјпм ......... страна 6

Раз

гпвп

р в

пд

ил

а

Ми

ли

ца

Кп

сти

ћ

Раз

гпвп

р в

пд

ил

а

Мар

ија

Мар

јан

пви

ћ

УЧЕНИЧКА КПМПАНИЈА НА НПВПМ ТАКМИЧЕОУ

У ПЕТАК И СУБПТУ .............................. страна 10

РАД ПАРЛАМЕНТА ..... страна 8

Раз

гпвп

р в

пд

ил

а Н

икп

ли

ја В

аси

љев

ић

ПЛАНПВИ ЗА БУДУЋНПСТ ............ страна 11

АЛЕКСАНДРА ЂУКИЋ (I-3, предметни

наставник: Славка Петрпвић) псвпјила

је у недељу 22. маја у Трщићу ДРУГП

местп на Републичкпм такмичеоу из

српскпг језика и језичке културе.

2

У Ч Е Н И Ч К А З О Н АУ Ч Е Н И Ч К А З О Н А ЛИСТ АРИЉСКИХ СРЕДЊОШКОЛАЦА Издавач: Новинарска радионица Средње школе „Свети Ахилије“ Војводе Мишића 40, Ариље novinarskaradionica@yahoo.com Директор: Ранко Давидовић

Уређује редакција: Николија Васиљевић, Марија Марјановић, Милица Костић, Јелена Петровић Лектура и графичка обрада: Дејан Јоковић Штампа “Вишњица” Пожега Тираж: 1000 примерака

Средое пбразпваое у Ппщтини Ариље ппшиое радпм Шкпле ушеника у привреди (ппзнатија

ппд скраћеницпм ШУП) 1961. гпдине (касније: Шкпла за квалификпване раднике), да би се

прпщирилп издвпјеним пдељеоима из ужишких щкпла — из Екпнпмске две гпдине касније и

Гимназије 1970. Тек ће се рефпрмпм щкплства 1977. гпдине и увпђеоем средоег усмеренпг

пбразпваоа у Ариљу фпрмирати јединствена щкпла ппд називпм Пбразпвни центар. Пд 5. маја

1992. па све дп 29. марта 2005. ппстпјимп ппд називпм Технишка щкпла. Пд пвпг ппследоег

датума, на предлпг Наставнишкпг већа и Шкплскпг пдбпра, а уз сагласнпст Министарства

прпсвете (рещеое бр. 611-00-1272/2004-03) и уз мищљеое Синпда Српске правпславне цркве,

щкпла нпси име светпг Ахилија, защтитника Ариљa.

Свети Ахилије 27. маја, Дан щкпле

Гпдине 1977, ппсле интеграције три средое щкпле у једну, уписанп је 9 пдељеоа у

први разред, са укупнп 301 ушеникпм. Међутим, селекција је била пгрпмна – разред

су заврщила самп 173 средопщкплца. Пд ппшетних девет пдељеоа, у другпм

разреду је ппсталп самп пет. Исте гпдине щкпла укупнп има 1021 ушеника!

Сви директпри пд 1961: Тпмислав Прпданпвић (директпр гимназијскпг пдељеоа),

Радпслав Чплпвић (директпр Шкпле за квалификпване раднике), Ратпмир

Радпсављевић, Миленкп Бпјпвић, Бпщкп Петрпнијевић, Светпзар Гпгић, Светпзар

Аћимпвић, Мица Кпкпвић и Ранкп Давидпвић., кап и ВД (врщипци дужнпсти)

директпра: Милева Рангелпв, Рацп Трипкпвић и Драган Грујишић.

И пре 1961. ппстпји средопщкплска настава у Ариљу, али не и средоа щкпла у

данащоем смислу реши. На пснпву делимишнп сашуваних матишних коига из тпг

времена малп тпга се мпже закљушити јер су впђене врлп непрецизнп.

Шкпла у Србији је увек у некпм пблику рефпрме, иакп се измене пбишнп тишу

терминплпгије. Свакакп знате щта је “Телеснп васпитаое”, али пндащои ушеници

имали су и “Хигијену”, “Пснпве државнпг и друщтвенпг уређеоа ФНРЈ”,

“Предвпјнишку пбуку”, “Српскпхрватски језик”...

У једнпм пдељеоу су се мпгли наћи ушеници разлишитих гпдищта. Такп су у I-1 из

1960. у клупама седели ђаци рпђени 1941, 1942. и 1943.

Замислите – пцена 2 била је тада негативна, кап и несрећна јединица!

И С ТП Р И Ј С К И

П ПДС Е Т Н И К

З

А

Н

И

М

Љ

И

В

П

С

Т

И

3 мај 2011.

Младене, Ваоа, пткуда жеља да се пријавите?

Ваоа: У петпм разреду сам шула за Петницу, а у седмпм сам тамп први пут

птищла. Међутим, пве гпдине се ппјавилп и интереспваое за бипхемију и

медицину, па сам пдлушила да ппхађам семинар из бипмедицине, првенственп

из разлпга щтп ћу вище радити у лабпратприји и самим тим имати дпста практишнпг рада.

Младен: Ја сам пд других ушеника шуп какп функципнище рад у Петници и на први ппглед ми се

све тп дппалп щтп су пни пришали. Пријавип сам се за семинар из математике, бип примљен и –

нисам се ппкајап.

Први семинар у Истраживашкпј станици је заправп тепријски, на кпме се ушеници темељнп уппзнају

са пдређенпм пблащћу и пд кпга зависи да ли ћете ппнпвп бити ппзвани — пбјащоавају

задпвпљни “петнишари”. — Ппред тпга ппстпји и летои семинар, где сви ппјединашнп

представљају свпј истраживашки рад. Тепријски је најтежи, траје самп седам дана, а за тп време је

предвиђенп да се пређе шитава пснпва, па је пптребнп за кратак временски перипд примити

велику кплишину инфпрмација. П типишнпм дану у Петници, Ваоа и Младен истишу: — Пбишнп

устајемп пкп псам, а ппсле јутароег састанка и дпрушка иду предаваоа, кпја трају пп некпликп

сати, настављају се шак и ппсле вешере и врлп су наппрна, јер паузе трају самп пп пет минута, накпн

свакпг сата. Слпбпднп време је предвиђенп тек нпћу. Тада мпжемп да гледамп филмпве,

кпристимп рашунаре, библиптеку, или,

укпликп некп ппнесе гитару, пнда се

ппределимп за песму и пришу дп јутра.

Ваоа, будући да си била на семинару из

пбласти бипмедицине, шта си ту

интересантнп научила? Наушила сам щта

представља пва наушна дисциплина и щта

заправп знаши "life science". Занимљивп је

ИС

ТРА

ЖИ

ВА

ЧК

А С

ТАН

ИЦ

А П

ЕТН

ИЦ

А Ј

Е С

АМ

ПС

ТАЛ

НА

ПР

ГАН

ИЗА

ЦИ

ЈА,

КП

ЈА С

Е Б

АВ

И Р

АЗВ

ПЈЕ

М Н

АУ

КЕ,

ПИ

СМ

ЕНП

СТИ

И К

УЛ

ТУР

Е. А

КТИ

ВН

ПС

ТИ С

У Н

АЈВ

ЕЋИ

М Д

ЕЛП

М У

СМ

ЕРЕН

Е Н

А М

ЛА

ДЕ

– У

ЧЕН

ИК

Е И

СТУ

ДЕН

ТЕ.

ПР

ПГР

АМ

И

ПБ

УХ

ВА

ТАЈУ

ШИ

РП

К С

ПЕК

ТАР П

БЛ

АС

ТИ У

ПК

ВИ

РУ П

РИ

РПД

НИ

Х,

ДРУ

ШТВ

ЕНИ

Х И

ТЕХ

НИ

ЧК

ИХ Н

АУ

КА

. Н

А О

ИМ

А Г

ПС

ТУЈУ

ИС

КУ

СН

И Н

АУ

ЧН

И Р

АД

НИ

ЦИ

И И

СТР

АЖ

ИВ

АЧ

И С

А М

НП

ГПБ

РП

ЈНИ

Х И

НС

ТИТУ

ТА И

ФА

КУ

ЛТЕ

ТА.

ИЗ

ГПД

ИН

Е У

ГПД

ИН

У, Н

А П

ВП

М М

ЕСТУ

ЈЕ С

ВЕ

ВИ

ШЕ

И Н

АШ

ИХ Ђ

АК

А, С

А Ц

ИЉ

ЕМ Д

А П

РП

ШИ

РЕ

СВ

ПЈА

ЗН

АО

А И

З П

ДР

ЕЂЕН

ИХ П

БЛ

АС

ТИ.

ОСЕ-

ТИТЕ

ПЕТ-

НИ-

ЧКИ

ЖИ-

ВОТ

МЛАДЕН ЛУКИЋ И ВАОА РАДИШИЋ, УЧЕНИЦИ ПРВПГ РАЗРЕДА ГИМНАЗИЈЕ, И

ПВЕ ГПДИНЕ СУ БПРАВИЛИ У ППЗНАТПМ ИСТРАЖИВАЧКПМ ЦЕНТРУ

КАП ГЛАВНЕ РАЗЛПГЕ ПДЛАСКА, НАВПДЕ ЧИОЕНИЦУ ДА ЈЕ У ПЕТНИЦИ ДПСТА ЗАСТУПЉЕНИЈИ ПРАКТИЧНИ РАД, ШТП ЈЕ НЕДПСТАТАК ГИМАНЗИЈЕ. ЗА ПРИЈАВУ НА КПНКУРС

ППТРЕБНИ СУ НАПИСАНИ ЕСЕЈ НА ПДРЕЂЕНУ ТЕМУ, ППТПМ АУТПБИПГРАФИЈА, КАП И ПППУОЕНИ ПБРАЗАЦ П ВАШИМ ИНТЕРЕСПВАОИМА.

БИСЕРИ Ушеник: Звпнилп! За десет минута...

4

на генетици са десеткпм и прпфеспрка ми је ппнудила ппсап. Међутим, тп нисам ушинила јер сам псећала мпралну пбавезу према крају из кпга сам пптекла збпг стипендије, а Шкпли је требап кадар, и етп ме на пвпм ппслу. Данащоим студентима није препрека ппщтинска стипендија да наставе свпј живпт Бепграду и ван Србије, али тп је прпблем кпји ми кап лпкална заједница мпрамп да рещимп. Када сам дпщла у пву щкплу, билп нас је јпщ некпликп кпји смп заврщили гимназију у Ппжези, кап щтп су прпфеспр Грујишић, затим Бпжп, Милка и други. Ппзнавали смп се, заједнп путпвали у Ппжегу, и птприлике у истп време смп се и заппслили. Нисмп бащ били тпликп прихваћени, јер смп пдавде. Вище су ценили прпфеспре кпји су дплазили са стране и пни су на неки нашин имали угпдније услпве, мпгли су на пример да дпбију станпве. Али, све у свему, јпщ нисам, такпрећи, ни пдбранила диплпмски, а већ сам из Ариља дпбила ппнуде за ппсап у щкпли.

КАКВИ СУ БИЛИ РАНИЈИ ЂАЦИ. БПЉИ ИЛИ ДРУГАЧИЈИ?

Тп су биле сјајне генерације. Цела ариљска привреда је на пснпвама екпнпмских, мащинских

технишара, кап текстилних радника, дпк је већина гимназијалаца ппзаврщавала факултете, па је

КАКП ЈЕ ИЗГЛЕДАП ППЧЕТАК ВАШЕГ РАДА У ПВПЈ

ШКПЛИ?

Ппшела сам да радим 1973. гпдине, пдмах накпн диплпмираоа. Будући да сам дпбијала стипендију пд ппщтине, мпја је дужнпст је била да се пп заврщетку студија вратим у Ариље какп бих се свпјим радпм пдужила. Намера ми је била да пстанем на факултету, јер сам имала щансу да тамп радим, ппщтп сам претхпднп диплпмирала

ЂАЦИ ВОЛЕ

МЕНЕ,

ЈА ВОЛИМ

ЂАКЕ!

ПРПФЕСПРКА ВЕРА ПЛАЗИНЧИЋ, ЗАВРШИЛА ЈЕ ПРИРПДНП-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ НА НПВПСАДСКПМ

УНИВЕРЗИТЕТУ, НА ПДСЕКУ ЗА БИПЛПГИЈУ. ОЕН ДУГПГПДИШОИ РАД И ПРПФЕСПРСКП ИСКУСТВП БИЛИ СУ

ППВПД ЗА РАЗГПВПР П ШКПЛИ ДАНАС И П ШКПЛИ ИЗ СЕДАМДЕСЕТИХ ГПДИНА, КАДА СЕ ЗАППСЛИЛА.

ДРАГП МИ ЈЕ ДА ЈЕ ВЕЛИКИ БРПЈ ДПБРИХ

ЉУДИ ЗАВРШИП ПВУ ШКПЛУ, ДА САМ,

КАП НАСТАВНИК, УЧЕСТВПВАЛА У ОИ-

ХПВПМ ПДРАСТАОУ, У ФПРМИРАОУ ОИ-

ХПВИХ ЛИЧНПСТИ.

какп су за све щтп се са нама дещава криви ДНК и прптеини. И наравнп, не треба забправити да је

живпт једна велика бипхемијска реакција. А пнп щтп ће и Младену и Ваои пстати у сећаоу из

петнишкпг живпта, ппред предаваоа и саме науке, јесу људи кпје су тамп уппзнали. Истишу да је

супер управп тп, щтп накпн седам дана схватите кпликп вам пни знаше и већ их ппшнете сматрати

свпјим пријатељима. Најлепще им је билп када су се пкупљали исппд "пешурке" и заједнп уз песму

шекали излазак сунца.

Милица Кпстић

Р А З Г О В О Р С П О В О Д О М

БИСЕРИ Ушеница: Прпфеспре, да ли сте уписали у дневник да је дплазип мпј тата? Прпфеспр: Јесам, јесам. А какп се зпве?

5 мај 2011.

билп мнпщтвп правника, дпктпра, ахритекти, инжеоера. Ариље је прпцветалп дпласкпм

факултетски пбразпваних људи. У једнпм пваквпм месту, кап щтп је Ариље, пптребнп је да ппстпји

бар једна гимназија, кпја ће пбразпвати велики брпј људи, а пни, пптпм, пдлазити на факултете и

враћати се пвде. Тп щтп се ушеници не враћају пп заврщетку студија, тп првенственп треба да се

запита Ппщтина. Ја сам тп оима и гпвприла и даље сматрам да лпкална сампуправа треба да

прпнађе нашин какп да стимулище тек диплпмиране студенте.

ВАШ КПЛЕКТИВ – НЕКАД И САД?

Бип је генијалан. Ималп нас је маое, међуспбнп смп били приснији, вище се дружили и заједнп

путпвали – без пбзира щтп смп били разлишитих прпфила. Данас је време другашије, мпжда има

малп вище егпизма, али су и данас пвде дпбре кплеге и дпбри људи.

ЧЕСТП ЧУЈЕМП КАКП СУ СЕ КРИТЕРИЈУМ ПЦЕОИВАОА И ДИСЦИПЛИНА УЧЕНИКА У ВЕЛИКПЈ МЕРИ ИЗМЕНИЛИ?

Критеријуми ушеоа су, нажалпст, ппали. Такпђе, и пцеоиваоа. Некада су били мнпгп јаши. Тп се најбпље мпже видети када се птвпре дневници претхпдних генерација: у оима ћете видети мали брпј изпстанака и пцене дпста лпщије пд данащоих, а ппет, ушеници су заврщавали щкплу са већим знаоем! Чим щкпла или факултет ппшне да се бпри за ппстанак, за брпј студената, аутпматски ппада критеријум, јер је циљ да их се упище мнпгп вище негп щтп би се мпглп. А и дисциплина је назадпвала, кап и пднпс између ушеника и прпфеспра. Међутим, и једни и други мпрају се бприти

да буду дпстпјанствени, да буду изнад ппврщнпсти кпја се запатила у нащем времену. ВЕЋ ТРИДЕСЕТ И ПСАМ ГПДИНА РАДИТЕ У ШКПЛИ, А НИСТЕ СЕ ППРПБАЛИ У УЛПЗИ

ДИРЕКТПРА. ЗАШТП?

Никада нисам тежила тпј функцији. Сматрам да је ппсап директпра врлп

стресан, врлп пдгпвпран, ппгптпву щтп наща щкпла тренутнп има пет

пбразпвних прпфила. Дпста би лакще билп да је тп самп, на пример,

гимназија. Инаше, раније је ппстпјап директпр, тј. рукпвпдилац смене, па

сам некп време и пбављала ту улпгу, управп у гимназији.

ДА ЛИ СТЕ СЕ ИКАДА ППКАЈАЛИ ШТП РАДИТЕ У ПРПСВЕТИ?

Никада. Истина, у ппшетку сам имала жељу да се бавим наукпм. Међутим, када сам ппшела да радим кап прпфеспр биплпгије, прпнащла сам себе у тпме. Ђаци впле мене, ја вплим ђаке. Никада нисам имала пзбиљних прпблема са оима. И када бих ппнпвп ппшиоала да радим, ппределила бих се за щкплу. Чујте, пвај ппсап је изазпв: питащ се какп је тп ушити некпга, да ли мпжещ пдгпвприти разлишитим захтевима... Рад са младим људима је и задпвпљствп. Тещкп је пписати кпликп се прпфеспр ппзитивнп псећа када ппсле некпликп гпдина сретне свпје ушенике, када схватите да су тп ппщтени радници, шасни људи, када шујете да су успещни у свпм ппслу, без пбзира да ли пбрађују земљу, раде за мащинпм или су лекари или универзитетски прпфеспри. Свакакп да ми је ппсебнп драгп када успеју у струци кпја је у вези са биплпгијпм, јер је вплим. Мпјих ђака има скпрп на свакпј институцији у држави, а мнпги пдлазе на усаврщаваое у инпстранствп. Псећа се шпвек ппнпсним јер је бар једним делпм утицап на оихпв избпр и фпрмираое.

ДА ЛИ БИСТЕ НЕКПГА ППМЕНУЛИ?

Евп, на пример, ппменула бих Милана Јпксимпвића, кпји је дпктприрап на генетици у Сједиоеним Државама а данас живи у Чикагу, Милпща Јпкпвића, неурпхирурга, прпфеспра на Медицинскпм факултету у Бепграду, Миленка Савића, такпђе неурпхирурга, кпји ради на Впјнп-медицинскпј академији, Милана Ћиркпвића, кардипхирурга са Института "Дедиое", Ивану Ђекић, технплпга, кпја је дпктприрала на Ппљппривреднпм факултету...

ДАКЛЕ, ВАШ ИЗБПР У ЗАНИМАОУ ЈЕ БИП ПРАВИ?

Свакакп! Једнпставнп, нащла сам у пвпм ппслу себе! Милица Кпстић

ШТЕТА ШТП СЕ ДИПЛПМИРАНИ

СТУДЕНТИ — А НАРПЧИТП ПНИ

КПЈИ СУ ПД ППШТИНЕ ПРИМАЛИ

СТИПЕНДИЈУ — НЕ ВРАЋАЈУ У

АРИЉЕ. ТП МПРА ДА НАС СВЕ

ЗАБРИНЕ, ЈЕР КАКП ЋЕ ПВА ВАРПШ

ЈЕДНПМ ДА ППСТАНЕ ГРАД, АКП СЕ

НАЈКРЕАТИВНИЈИ МЛАДИ НЕ

ВРАЋАЈУ?

БИСЕРИ Бели ради задатак пред таблпм из математике. Прпф.Бпрка: Защтп држищ ту свеску? Бели: Да изгледам паметније.

6

Прпфеспре, какп је

билп у време када сте

се ви шкплпвали?

Настале су велике

разлике. Пре 30 гпди-

на ушеник је бип

пбјекат у наставнпм

прпцесу, а технишки

услпви на минимуму.

Није билп кабинетске

наставе, грејали смп

се уз „бубоарице“, а

ппједини прпфеспри су ппкущавали да страхпппщтпваоем примправају ушенике на дисциплину у

ушеоу. Билп је слушајева да се ушеници и физишки кажоавају. Са данащоег гледищта тп је

неприхватљивп и ппмалп смещнп.

Какп је заппчеп ваш радни пднпс?

Заппслип сам се давне 1973. гпдине у Екпнпмскпј щкпли у Нпвпм Пазару кап прпфеспр екпнпмске

групе предмета. Избпр је бип слушајан, јер сам на заппслеое шекап гпдину дана. У међувремену сам

слап пријаве на кпнкурсе щирпм Црне Гпре и Србије. Дпбијам ппзив на разгпвпр из Нпвпг Пазара и

1. септембра ппшиое мпја прпфеспрска каријера. У ппшетку је билп малп ппзитивне треме, да ли ћу

ја бити успещан у пбављаоу тих задатака. Узпри су ми били прпфеспри кпји су уживали аутпритет у

щкпли.

Шта је пставилп највећи утисак у Нпвпм Пазару? Имап сам слушај да је син газде стана у кпјем сам

станпвап ппкущавап да се упище у средоу щкплу, али нигде нису мпгли да га приме збпг пппуоених

места. Ппсле дугпг прегпвараоа успеп сам да нагпвприм директпра щкпле у кпјпј сам радип да

прими пвпг дешака. Директпру је билп симпатишнп да ја, кпји немам два петка рада у щкпли, хпћу да

утишем да се један ђак упище у оу. Акп не буде имап стплицу, нека је дпнесе пд куће. Тај мпј

ушеник, заврщип је средоу, затим Вищу ппслпвну щкплу у Бепграду. Данас је успещан бизнисмен,

има текстилну фабрику и заппщљава прекп 300 радника.

Да ли сте мпжда јпш увек у кпнтакту? Честп ме птац тпг дешка и тај дешак, сад већ пдрастап шпвек,

ппзпву прекп телефпна да ми се захвале и питају какп сам. Увек тп буду угпдни разгпвпри. Кад гпд

мпгу, пдем у Нпви Пазар да их ппсетим. Заједнп се присећамп давних, али незабправних тренутака.

А, етп, пва је приша пример да пд ппнпра дп успеха фали малп.

Шкпла ће ми недпстајати

ИСКПРИСТИЛИ СМП ДА У ПАУЗИ ИЗМЕЂИ ЧАСПВА „УКРАДЕМП“ ПРПФЕСПРУ ВПЈИСЛАВУ СТАНКПВИЋУ МАЛП

ВРЕМЕНА ЗА ЋАСКАОЕ И ППСТАВИЛИ СМП МУ ПАР ПИТАОА НА КПЈЕ ЈЕ ПН РАДП ПДГПВПРИП. РАЗГПВПР ЈЕ

ПРПШАП У ПРИЈАТНПЈ АТМПСФЕРИ СА ДПСТА СМЕХА, ППЗИТИВНИХ МИСЛИ И РАЗЛИЧИТИХ ТЕМА. ППДЕЛИЋЕМП

СА ВАМА ЈЕДАН МАОИ ДЕП.

Р А З Г О В О Р С П О В О Д О М

7 мај 2011.

Какп је дпшлп дп тпга да ппстанете прпфеспр пве шкпле? Ппщтп сам већ стекап ппрпдицу, рпдила

се и ћерка, размищљап сам п рещаваоу стамбенпг прпблема. Срећа мпја је била да се сретнем на

рецепцији једнпг хптела у Атини са Ратпмирпм Радпсављевићем, тада директпрпм пве щкпле. Крпз

дружеое и разгпвпр ппнудип ми је да пређем у Ариље – даће ми стан на кирију, заппслити супругу,

и материјалнп стаое ће се ппбпљщати. Саппщтип сам тп кплегама и ушеницима. Ни једни ни други

тп нису прихватили равнпдущнп – била је и ппнека суза. Дплазим у Ариље 14. фебруара 1974. Сва

пбећаоа директпра Ратпмира била су испуоена.

Да ли сте имали неке друге ппслпвне ппнуде, кпје нису везане за рад у шкпли? Прве гпдине у

Ариљу имап сам ппнуде пд стране једнпг тада успещнпг предузећа. Нудили су ми и већи стан и

зараду већу за пкп 70%. Пдбип сам, јер сам завплеп ппсап у прпсвети, гпвпрећи да свакп треба да

ради пнп щтп впли и у шему је успещан, а материјална ситуација је релативна ствар и пна се меоа са

временпм. Нисам ппгрещип, јер ппсле некпликп гпдина та предузећа

су ппщла ппд стешај или ликвидацију.

Какп видите младе кплеге прпфеспре? Тп су амбиципзни људи, пуни

знаоа и жеље да тп свпје знаое пренесу на свпје ушенике и у тпме

сигурнп имају пунп успеха.

Шта ппдразумевате ппд ппјмпм „дпбар ученик“? Дпбар ушеник је пнај

кпји пдгпвпрнп и успещнп изврщава свпје задатке, бави се сппртпм,

слуща музику, али кп је – пре свега – дпбар кап друг.

На шта сте најппнпснији из Ваше каријере? Најппнпснији сам када

сретнем свпје бивще ушенике, кпји су успели у живпту. Мнпги пд оих су

сада прпфеспри, магистри, судије, адвпкати, директпри и успещни

предузетници.

Један сте пд прпфеспра кпга мнпгп ппштују у шкпли. Шта кажете на тп? Аутпритет се гради

гпдинама крпз рад и ппщтен пднпс према људима.

Ви, нажалпст, ускпрп пдлазите у пензију. Шта ће Вам највише недпстајати?

Највище ће ми недпстајати ушипница и ушеници.

Марија Марјанпвић и Никплија Васиљевић

Шта би, псим стручних

предмета, екпнпмци тре-

балп да науче, а штп ће им

ппслужити у даљем

шкплпваоу?

Сва стешена знаоа ће вам

ппслужити у живпту, али бих

акценат ставип на српски је-

зик и коижевнпст, страни

језик и математику.

Маја: Нина, кп је написп „Антигпну“? Нина: Спфпкле. Маја: А какп се пн презивап?

Прпфеспр Дејан: Где се мпгу видети трагпви барпка? Маја: У муслиманскпј цркви, где пдлазе муслимани кпд муслиманскпг папе.

Прпфеспр Рацп: Акп наставищ да пришащ, избацићу те крпз прпзпр. Марија: Прпфеспре, ма крпз пчак. Прпфеспр Рацп (изненађенп гледа пп ушипници): Марија, па где ти пвде видищ пчак?

Прпф. Вера: Не кијај, ниси у щуми!

Прпф. Вера: Наслпв је ''Сршана ревплуција''. Милица Кпстић: Кпје гпдине?

Прпф. Славица набраја секте у Србији: Јехпвини сведпци, Црна ружа... Ружишић: Кпщшинари!

Прпф. Славица: Стпшарствп се дели на све живптиое кпје имамп.

Прпф. Славица: Защтп су у Америци куће мпнтажне? Немаоа Пећинар: Кад дуне тпрнадп да бпље нпси.

Прпф. Миркп: Какп се звала та пбласт? Ружишић: Вутранија. ( уместп Травунија)

8

МИЛАДИНЕ, ППСЕБНП ЈЕ ВАЖНП ДА НА ППЧЕТКУ ИСТАКНЕМП ЗАДАТАК ПАРЛАМЕНТА.

Ушенишки парламент треба прганизпвати кап кпнтратежу прпфесприма и кап телп кпје се бпри за ушенишка права. Збпг тпга су наща два представника увек присутна у Шкплскпм пдбпру, највищем пргану щкпле.

ШТА ЈЕ ПАРЛАМЕНТ НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ УРАДИП ПВЕ ГПДИНЕ?

Тп је ппремаое ушипнице за нащ рад. Дпбили смп пд сппнзпра ламинат и креш и нащи шланпви су ушествпвали у ппслу. Псим тпга, прганизпвали смп Караоке хуманитарно вече, једну пд највећих хуманитарних акција, кпјпј је присуствпвалп вище пд 800 људи. Тада је прикупљенп 100.000 динара за ппмпћ Краљеву. Тим нпвцем купљен је лаптпп, прпјектпр, щтампаш и скенер, кпји су ппклпоени краљевашкпј средопј щкпли. Такпђе, ушествпвали смп на семинарима, пбилазили друге щкпле, ппмагали тпкпм акције даваоа крви, дпбили званишни ппзив за Ган фестивал и прганизпвали радип емисију.

ДА ЛИ СЕ ППЈАВИП НЕКИ КПНКРЕТАН ПРПБЛЕМ КПЈИ ЈЕ ПАРЛАМЕНТ РЕШИП?

Пред екскурзију шетвртпг разреда ппјавиле су се недпумице са превпзпм. Представници парламента су имали разгпвпр са директпрпм и успели смп да све несугласице разрещимп.

КПЈИ СУ КРИТЕРИЈУМИ ЗА ППСТАНАК ПРЕДСЕДНИКА ПАРЛАМЕНТА?

Нема неких ппсебних критеријума. Свакп кп има јаку впљу и кп жели да нещтп науши, мпже да се кандидује у свпм пдељеоу и да се ппјави на кпнститутивнпј седници, да изнесе свпје разлпге и аргументе. Јединп пгранишеое кпје је наведенп у Статуту јесте да ушеник мпра бити шетврти разред, али ја ћу се дп краја бприти да се та пдредба измени да би председник мпгап бити и ушеник треће гпдине. Разлпг је једнпставан: ти ушеници имају вище слпбпднпг времена и мпгу се бпље ппсветити пбавезама кпје нпси пва функција. Нажалпст, ђаци екпнпмске щкпле нису заинтереспвани, а и тещкп је да се прганизују за ваннаставне активнпсти, јер има дпста путника.

КАКВП ИСКУСТВП ЗА ТЕБЕ ПРЕДСТАВЉА ПВА ФУНКЦИЈА?

Пна се негативнп пдразила на мпј успех у щкпли, али сам затп стекап најдрагпценије искуствп. Преппрушујем свима да се кандидују и да пкусе нещтп нпвп и драгпценп за живпт.

Никплија Васиљевић

МИЛАДИН МАРЈАНПВИЋ, ПРЕДСЕДНИК УЧЕНИЧКПГ ПАРЛАМЕНТА, ГПВПРИ П ППСТИГНУТИМ РЕЗУЛТАТИМА У ОЕГПВПМ МАНДАТУ, УЛПЗИ ПАРЛАМЕНТА И ИЗБПРУ СВПГ НАСЛЕДНИКА.

С Т Е К А О С А М С Т Е К А О С А М С Т Е К А О С А М

Н А Ј Д Р А Г О Ц Е Н И Ј Е Н А Ј Д Р А Г О Ц Е Н И Ј Е Н А Ј Д Р А Г О Ц Е Н И Ј Е И С К У С Т В ОИ С К У С Т В ОИ С К У С Т В О

П А Р Л А М Е Н Т

У редпвне активнпсти Ушенишкпг

парламента спада акција дпбрпвпљнпг

даваоа крви, два пута гпдищое, кап и

прганизпваое хуманитарне акција.

Свакакп, трудимп се и да пбележавамп

знашајне датуме. Сарађујемп са

Удружеоем за пспбе са ппсебним

пптребама и Ужишким центрпм за права

детета у пбразпваоу. Ппред тпга,

ушествујемп у разним семинарима, у

умрежаваоу ушенишких парламента и већ

две гпдине имамп нащу радип емисију.

БИСЕРИ На Дан ушеник-прпфеспр. Прпфеспр прпфеспру: А гпсппђица је? Прпфеспр пдгпвара: Гпсппђица је данас најбпљи прпфеспр у щкпли. Замеоује мене.

9 мај 2011.

П А Р Л А М Е Н Т

– Парламент кпд нас ппстпји дуги низ гпдина, али тек 2009. закпнпм је прпписанп да га свака средоа щкпла мпра имати и пд тада се ппшиое са пзбиљним радпм. Ппследое две гпдине смп дпста напредпвали, али ћемп се и у будућнпсти трудити да га уздигнемп на један вищи нивп – тврди Братислав Ђпрђевић, психплпг и кппрдинатпр Ушенишкпг парламента, пбјащоавајући важнпст ппстпјаоа тпг пргана у једнпј щкпли. Ближи се крај мандата Миладина Марјановића. Које

квалитете треба да поседује будући председник? Пре свега та пспба мпра бити пдгпвпрна, мпра ппседпвати прганизаципне сппспбнпсти и иницијативу. Ппред тпга требалп би да буде зрела – емптивнп и спцијалнп – и да представља аутпритет међу ушеницима. Јединп щтп је битније пд свега наведенпг јесте да науши да изнпси кплективни став, а не лишни. Какав је однос Школског одбора и професора према

представницима парламента? И према Шкплскпм пдбпру и према прпфесприма се пднпсимп кап према партнерима. Дп скпрп је ппстпјап стерептип да парламент ппкущава да

умаои аутпритет прпфеспра, али се тп рапиднп меоа. Закпнпм п средоем пбразпваоу наще делпваое у пдбпру је пгранишенп, али наще иницијативе су узимане у разматраое. Такп је, на пример, ппремаое степеница на улазу убрзала идеја Ушенишкпг парламента. Да ли је ђаци

изнесу неки лични проблем на састанцима Парламента? Мпрам признати да се тп раније дещавалп, али сада такве прпблеме ппкущавамп да рещимп у приватнијпј атмпсфери, шиме се ппстиже ефикасније рещеое, јер се ппменути прпблеми пбишнп свпде на препришаваое. Требалп би наппменути да се брпј таквих ситуација смаоује. Како видите ову организацију у будућности и да ли

наилазите на подршку општинских органа? Искрен да будем, једини пут када смп затражили ппмпћ пд Ппщтине бип је ради прпстпра за једну хуманитарну акцију. Наравнп, дпбили смп га и верујем да бисмп ппнпвп наищли на ппдрщку и разумеваое. А щтп се Парламента тише, вплеп бих да јпщ вище заживи, јер се у оему стварају будући лидери пвп земље.

Никплија Васиљевић

С ТВАРАМП

БУДУЋЕ

ЛИДЕРЕ

ПРПШЛПГПДИШОИ ППБЕДНИЦИ ИЗ ИТАЛИЈЕ

Ппстигли сте изузетан успех, да ли сте се надали ппбеди? Какп смп

кренули максималнп спремни пдавде, нисмп се бпјали билп каквпг

изазпва, нити кпнкуренције кпја би нас шекала, али кад смп тамп

видели пстале кпмпаније, искренп, сампппуздаое нам се ппљуљалп,

али смп ипак дали максимум пд себе. Кпликп вас је пвп искуствп

прпменилп, да ли сте ппстали храбрији и пдлучнији у свпјим

циљевима? Пвп је великп искуствп за нас, псетили смп да у циљевима

мпгу да успеју и средопщкплпци, а не самп старији људи, кад је у

питаоу предузетнищтвп. Наппрнп смп радили данпнпћнп, такмишеое

нам је данима билп на првпм месту, пдлпжили смп све свпје пбавезе да бисмп прпфесипналнп пбавили

задатке Кпликп су трајале припреме? Припреме у Бепграду нису трајале ни месец дана, збпг

недпстатка времена, имали смп самп 20 дана да се припремимп за првп такмишеое. У једнпм дану

сакупилп се нас петпрп и свакп је излпжип свпје идеје и ствприли смп квалитетан бизнис план, кпји нас

је пдвеп пут успеха. Да ли је међу вама билп неких несугласица и неслагаоа? Није, већ је свакп тежип

да пнпм другпм укаже на грещке или евентуалне прппусте, какп бисмп дпщли дп најбпљег рещеоа за

билп кпји прпблем. Били смп једна вепма квалитетна екипа, такп да смп удружили свпје знаое и

сппспбнпсти. Јелена Петрпвић

10

Немаоа, мислим да би наше ученике пре свега занималп пбјашоеое кпнцепта ученичке

кпмпаније. Ушенишка кпмпанија је прпјекат страних невладиних прганизација, шији је крајои циљ да

у младима прпбуде бизнис дух. Тп је нашин да науше какп да впде једнп предузеће. Штп се тише

наще пвпгпдищое групе, задржали смп назив ''Junior Vision'' јер су кплеге пд прпщле гпдине

ппстигли фенпменалне резултате, псвпјивщи првп местп у Бепграду и самим тим пбезбедили себи

прплазак на даљи тпк такмишеоа на Сардинији, па смп збпг дпбрпг гласа, кпји се прпшуп и пп Србији

и Еврппи, пставили тп име. Наща кпманија брпји пкп двадесет шланпва, а међу оима смп на ппшетку

изабрали генералнпг директпра, затим директпра за међуљудске пднпсе, тпп меначера, маркетинг

директпра, финансијскпг, кап и директпра прпизвпдое. Какп изгледа

пвпгпдишои бизнис план? Ппвезали смп га са целпкупнпм прпизвпдопм

нащег града. Ппзнатп је да ариљска ппщтина распплаже текстилним

ресурсима, па нам је циљ да на предстпјећем такмишеоу пласирамп

текстилне прпизвпде и да прпбудимп екплпщку свест кпд људи. Пдлушили

смп да правимп екплпщке тпрбе, пд прирпдних бипразградивих

материјала, кпје се мпгу кпристити вище пута. Те тпрбе су израђене пд

шистпг сирпвпг памука, кпји је апсплутнп прирпдан, без икакве вещташке

примесе. Какп пставарујете прпфит? Прпјекат кпји је дпнеп прпфит била

је израда 250 тпрби за 17. Републишкп такмишеое у текстилству и кпжарству,

кпје је билп прганизпванп у нащпј щкпли. На оима је лпгп ''Малинкп са

маказама'', кпји симбплище привреду нащег града. Базирали смп се на текстилнпј прпизвпдои, јер

распплажемп материјалима и људствпм. Пре свега, наща щкпла има текстилну радипницу, кпју смп

искпристили, какп бисмп смаоили трпщкпве, јер су нам у изради ппмпгли ушеници текстилне

струке. На тај нашин смп и оима пбезбедили материјал и ппсап, на кпме су мпгли да утврђују свпје

знаое и вещтине. Дакле, пстварили смп прпфит и у кпмпанији и усппставили везе са друщтвпм из

текстилне щкпле. Ппред тпрби, наща кпмпанија је урадила и мајице за такмишеое. Недавнп је

пдржанп такмичеое у Ппжези, кпје се пднпсилп на израду бизнис плана. У кпјпј мери је пнп

ппмпглп у напређеоу кпмпаније? Ппред нащих шланпва, на пвп такмишеое смп ппзвали и

председника Ушенишкпг парламента, Миладина Марјанпвића. Били смп ппдељени у групе са

псталим ушенишким кпмпанијама из наще државе. Акценат је стављен на међуспбнп дружеое, али и

на активираое бизнис духа, щтп ће ушеницима у живпту бити пд велике кпристи. Група у кпјпј је

бип Миладин Марјанпвић је пцеоена дпбрпм пценпм жирија, па је пн касније ппзван у Бепград, на

истпименп такмишеое. Пн је ппет ушествпвап кап гпст, испред ппжещке кпмпаније, јер је щкпла

дпмаћина била прва у Ппжези. Будући да су ппнпвп били ппдељени у групе, Миладинпва је

псвпјила другп местп на републишкпм такмишеоу. Пвп ушещће представља једнп великп искуствп

за нащу кпмпанију и билп нам је пд велике кпристи за прављеое нащег лишнпг бизнис плана. А

какп ћете се представити у Бепграду, када се буде такмичилп двадесет најбпљих ученичких

кпмпанија Србије? Такмишеое се пдржава 27. и 28. маја. Припремили смп бизнис план, тпрбе,

мајице, а ппред тпга и брпщуре, летке, бечеве, кпји најбље афирмищу нащу индустрију и дају

пптпунију слику п Ариљу. Пет шланпва наще кпмпаније – Анка Јевремпвић, Стефан Милић, Михаилп

Радпвић, Милица Нпвакпвић и ја – на щтанду ће ппдстицати људе да вище размищљају п екплпгији.

Кпја су твпја пчекиваоа пд рада кпмпаније? Ппстпјала је мпгућнпст или да се пствари дпбар

прпфит или да сву пажоу усмеримп на такмишеое. Ми смп ту направили кпмпрпмис, кпмпанија је

успела да пствари прпфит кпјим ће себи платити пут у Бепград, али наравнп, ппкущаћемп да

ппнпвимп прпщлпгпдищои успех.

ЦИЉ НАМ ЈЕ ДА ПРПБУДИМП

ЕКПЛПШКУ СВЕСТ ЉУДИ... П П Н П В И Ћ Е М П У С П Е Х

ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТПР ПВПГПДИШОЕ УЧЕНИЧКЕ КПМПАНИЈЕ, НЕМАОА ПЕЋИНАР, КАЗУЈЕ П РАДУ И ПРИПРЕМАМА ЗА ПРЕДСТПЈЕЋЕ ТАКМИЧЕОЕ, КПЈЕ

СЕ ПДРЖАВА У ПЕТАК И СУБПТУ 27. И 28. МАЈА У БЕПГРАДУ

Милица Кпстић

11 мај 2011.

РАЗГПВПР СА РАНКПМ ДАВИДПВИЋЕМ, ДИРЕКТПРПМ СРЕДОЕ ШКПЛЕ "СВЕТИ АХИЛИЈЕ"

Имамп идеје – и пстварићемп их ДИРЕКТПРЕ, ПД МАЈА ТЕЧЕ ВАШ ДРУГИ МАНДАТ НА ПВПМ ППСЛУ. КАКП ВАМ СВЕ ТП ИЗГЛЕДА?

Пвп је вепма пдгпвпран и захтеван ппсап, такп да се п тпме мпже пришати

дугп и щирпкп. Бити директпр щкпле са великим ппдрушјем рада, кап щтп је

наща щкпла, ппдразумева дпста труда, времена и пдрицаоа. КПЛИКП

ВРЕМЕНА ПРПВПДИТЕ У ШКПЛИ? Дпвпљнп да пбавим све ппслпве какп треба. Али

да би све билп такп, ппнекад је пптребнп вище пд два радна времена!

Таквп је време, такви су захтеви, мпра се мнпгп вище радити негп щтп је

предвиђенп. КАКП СЕ ППСТАЈЕ ДИРЕКТПР? Какп шпвек ппстане директпр, тп је

заиста дубље питаое. Мпжда слушајнп. Мпже шпвек тп и да жели. Ја сам

радип ван Ариља, такп да ми је тп билп једнп рещеое да се вратим и имап

сам среће. Ппстап сам директпр и ту сам где јесам и наредне шетири

гпдине. Свакакп, не ппстпји ппсебна щкпла за директпра щкпле. Шалу на

страну, са шистп правне ташке гледищта, билп кпји прпфеспр кпји испуоава

услпве, кпји впли и жели да се тиме бави, мпже се јавити на кпнкурс.

КПЈЕ ЈЕ БИЛП ВАШЕ ПРИМАРНП ЗАНИМАОЕ? Мпје примарнп занимаое је прпфеспр

физишке културе. Радип сам мнпге ппслпве у пснпвнпј, средопј щкпли, радип сам и у дпму ушеника,

бип васпиташ, пбушавап децу разних узраста да пливају и да скијају. КАКВЕ СУ БИЛЕ МПГУЋНПСТИ ЗА

ШКПЛПВАОЕ КАДА СТЕ ВИ БИЛИ ЂАК? Мпжда је билп лакще када сам ја ушип щкплу негп сада, да ли је билп

јефтиније, не верујем. Мислим да је билп пзбиљније и да није билп мнпгп људи кпји су мпгли да

иду на виспке щкпле. ПВАКАВ ППСАП ЗАХТЕВА

КПРЕКТАН ПДНПС СА СВИМА У ШКПЛИ. ТУ СУ КПЛЕГЕ, АЛИ И

УЧЕНИЦИ? Није, ипак, на мени да судим какав је

оихпв став према мпм раду. Мислим да

пбављам свпј ппсап дпбрп, да имам дпбар

пднпс и са прпфесприма и са ушеницима и са

псталим заппсленим у щкпли. Али, свакакп

мпрате оих питати щта мисле п тпм пднпсу.

ШТА СЕ ПРПМЕНИЛП ПД КАКП СТЕ ППСТАЛИ ДИРЕКТПР

ШКПЛЕ? Пд када сам прещап са наставе на местп директпра прпменилп се мнпгп тпга. Статус у

друщтву, размищљаое, велика пдрицаоа и пд ппрпдице и пд ппслпва кпји су били дпдатни када

сам радип кап прпфеспр. Семинари, кпнгреси, пбушаваоа, све пнп щтп је пптребнп шпвеку да би

радип ппсап на дпбар, прпфесипналан и кпректан нашин. КАКВИ СУ ВАШИ ПЛАНПВИ ЗА БУДУЋНПСТ? Штп се

тише планпва за мпј ппсап и развпј щкпле, пни су заиста велики. Да ли ће да се пстваре, ппщтп

улазимп у нпви мандат, не знам, јер све зависи пд финансијске ситуације лпкалне сампуправе и

Министарства. Шкпла заиста ради у тещким услпвима – иакп ради дпбрп. Недпстаје нам прпстпр и

мпдернп ппремљене ушипнице. Да се надгради зграда, дпзидају ушипнице, мпжда нека мала

фискултурна сала, нека наставнпм плану сврсисхпдна аутпмеханишарска радипница са аутп-

дијагнпстикпм – тп су све планпви везани за мпј будући рад у пвпм мандату директпра. Наравнп, и

прпмена пбразпвних прпфила. Ппстпје идеје, и мислим да ћемп их пстварити.

Марија Марјанпвић

БИТИ ПРПФЕСПР ЗНАЧИ СВАКИ

ДАН САЗНАТИ НЕШТП НПВП,

НАУЧИТИ НЕШТП НПВП И

ПРЕНЕТИ ДЕЦИ НА РАЗЛИЧИТЕ

НАЧИНЕ, У РАЗЛИЧИТИМ МП-

МЕНТИМА, И У ЗАВИСНПСТИ

ПД ВРЕМЕНА У КПМЕ ЖИВИТЕ.

А ВРЕМЕ JE БРЗП, МПРА СЕ

БРЗП РАЗМИШЉАТИ И УЧИТИ.

Дпк траје, щкплпваое за већину ушеника представља великп пптерећеое. Такп је билп пд давнина – у

Шекспирпвпј шувенпј трагедији Ромео и Јулија Рпмеп ппсле рпмантишнпг састанка гпвпри впљенпј: “K’o

ђак из шкпле драгпј хиташ журнп, / Пд ое, к’п ђак у шкплу идеш тмурнп.“

И данас се са нестрпљеоем ищшекује ппследое щкплскп звпнп, кпје ће пзнашити крај мукама, плишеним у

пслущкиваоу „смпрних“ предаваоа и трепету пред прпфеспрпвп испитиваое (а прпфеспр „се сабље не

лаћа – пн ппгледпм сеше“). Пвп увреженп схватаое ппткрепљује и мищљеое једнпг пснпвца п тпме да би

билп лепп унајмити рпбпта да уши уместп оега.

Када дпђе дугп пшекивани крај щкплскпг пбразпваоа (а „чпвјек пбразпван шкплпм, без друге лектире,

није пбразпван чпвјек“ вели Матпщ), у младп биће усели се нпсталгија, и у оегпвпм кпферу, ппред снпва

и амбиција, наћи ће се дпста прпстпра и за лепптне усппмене из щкпле. С гпдинама шпвек све шещће

прелистава свпј живпт и впли да се дуже задржи на страници званпј ШКПЛПВАОЕ, тражећи пне ташке

кпје светле, кпје су га пхрабриле и узнеле. Тада прпналази тренутке у кпјима је некпм дпгађају дап пешат,

или је нещтп сам пткрип – оегпв брпд је први дптакап неппзнатп кппнп. Наща мала пткрића имају тада

енергију кпја пптреса целп биће и шини шуда: пд ое се буди успаванп, крила расту и види се све даље. У

сећаоима ппјединаца шућемп и п таквим дпживљајима из щкпле, везаним за наставнике: “Да, тп је

мпменат када је наставник рекап да је мпј пдгпвпр бип пригиналан“, или, „сећам се кад је прпфеспр

тражип да псппримп тезу из оегпвпг учбеника, па ми је шеститап щтп сам дпбрп урадип...“ Читавпг

живпта ми се враћамп тим дпживљајима – пни сјаје у нама и шувамп их пд непамћеоа, па кад нам је

тещкп, ми их самп дпдирнемп и снага нам дпђе. У оима се крије наще јунащтвп, кап кпд Бащ-шелика из

нарпдне бајке: “Далекп пдавде има једна виспка планина, у пнпј планини једна лисица, у лисици срце, а

у срцу једна птица, у птици мпје јунащтвп.“ Такве птице у срцима људи мпгу да ствпре најпре дпбри

рпдитељи и наставници, шије је пплазищте у увереоу да је свакп дете сампстална бескпнашнпст, а пни су

оегпв земаљски ппшетак, степеница лествице, на кпјпј ће, пеоући се, стајати.

„СИТНИ СУ ОНИ ЉУДИ КОЈИ УЧИТЕЉЕВ

РАД ЗА СИТНО СМАТРАЈУ” Доситеј Обрадовић

СПКП = врста птице

СПКП = врста чпвека

Највећа услуга кпја се мпже учинити једнпј земљи

не састпји се у зидаоу великих зграда, већ у

пбразпваоу великих и дпбрих грађана. Пд

наставника се пшекује не самп да ппзнаје свпју науку

негп и прирпду људске дуще и велики занат или

уметнпст наставе. Тада оегпва и ушеникпва дуща

размеоују међуспбнп стешене вреднпсти и

смислпве. У нарпду се каже: “Душа души гпвпри.“

Пснпвац с ппшетка пвпг записа је ппсле малп

размищљаоа рекап: “Ипак, кад не бих ушип, пстап

бих глуп и слпбпдан.“ Истински је слпбпдан самп

пнај шпвек кпји љубављу и знаоем пплемеоује свет

пкп себе, а ту мудрпст, кап и искрену веру у

непрплазнпст људске дпбрпте, пн науши пд свпјих

ушитеља.

Честитамп вам Ариљевдан,

Дан шкпле