Јир­ген­Ел­зе­сер

На ци о нал на др жа ва и фе но мен гло ба ли за ци је

Ка ко мо же мо да се спа си мо из свет ске еко ном ске кри зе

Пре­ве­ла­са­не­мач­ког­је­зи­ка

Бо ја на Бла ну ша

Бе­о­град,­2009.

На зив ори ги на ла:

Jürgen Elsässer Nationalstaat und Globalisierung Als Linker vor der Preußischen Gesellschaftwor ldwi de copyright © Ma nu scrip tum Verlagsbuchhandlung Thomas Hoof KG, Wal trop und Le ip zig (De utschland) 2009 copyright за српско издање © НК Јасен д.о.о

Садржај

Пред­го­вор 5Mars­at­tacks 6Не­у­спе­ле­и­ве­штач­ке­др­жа­ве 9Ура­–­ка­пи­ту­ли­ра­ли­смо! 12Су­но­врат­у­Сред­њи­век 13Ри­зи­ци­и­спо­ред­на­деј­ства 16

Крај ста бил но сти 18Бре­тон­вуд­ски­спо­ра­зум­и­по­сле­ди­це 19Ник­со­нов­ва­лут­ни­пуч 23Та­чер­и­Грин­спен 27

Фик ти ван ка пи тал, ре а лан рат 33Епи­цен­тар­у­„Вол­стри­ту“ 37Еко­ном­ски­им­пе­ра­тив­ра­та 40

Од на ци ста до нео кон зер ва ти ва ца 44Националистички­фашизам­је­passé 44Ан­ти­фа­ши­зам­–­шта­сад? 49Фа­ши­зам­–­ла­ки­ран­са­„ан­ти“ 53

Ле ви чар ски гло ба ли зам 56Кле­ве­та­ње­Ла­фон­те­на 58„Им­пе­ри­ја“:­гло­ба­ли­стич­ки­ма­ни­фест 59Прог­на­ни­ци­свих­зе­ма­ља,­ује­ди­ни­те­се! 61Мул­ти­кул­тур­на­стра­те­ги­ја­ка­пи­та­ла 63Со­ли­дар­ност,­а­не­ли­це­мер­је 65

Маркс­и­гло­ба­ли­за­ци­ја 66Марк­со­ва­са­мо­кри­ти­ка 69

Ame ri can Way of Li fe 74Бр­ка­ње­пој­мо­ва­уни­вер­за­ли­зам­­и­мул­ти­кул­ту­ра 74Године­1776.­и­1789.­ 80

Ре не сан са на ци о нал не др жа ве 87Од­у­зи­ма­ње­мо­ћи­фи­нан­сиј­ском­ка­пи­та­лу 90Но­ви­про­тек­ци­о­ни­зам 91Евро­а­зиј­ска­оп­ци­ја 93

Раз­го­вор­Јир­ге­на­Ел­зе­се­ра­­са­Вил­хел­мом­Хан­ке­лом 97

5

„У овом ра ту про тив те ро ри зма ни је реч са мо о то ме да се про на ђу те ро ри сти. Ту је пре у пи та њу је дан дру га ствар: да се не до зво ли про пу шта ње из у зет не при ли ке ко ја се ука за ла за пре у ре ђе ње ме ђу на род ног си сте ма.“ (Хен ри Ки син џер)1

Пред­го­вор

Ни шта про тив гло ба ли за ци је. У сва ком слу ча­ју ни шта прин ци пи јел но. Оно ли ко ду го је гло­ба ли за ци ја би ла до бра ствар, ко ли ко тог пој ма ни је ни би ло – ка да је у це лом све ту по у зда но ра сла раз ме на до ба ра, ин фор ма ци ја и зна ња, ка да је све ви ше љу ди пу то ва ло у ино стран ство и учи ло стра не је зи ке. Мо жда је вр ху нац овог по зи тив ног раз во ја сле та ње све мир ског бро да „Апо ло“ (Apol­lo) на Ме сец 1968. го ди не, ка да jе сто ти не ми ли о на гле да ла ца те ле ви зи је на свим кон ти нен ти ма са о се ћа ло са Ни лом Армстрон­гом и гле да ло на Пла ву пла не ту као на за јед нич­ку до мо ви ну.

Кри тич на тач ка до стиг ну та је ка да су све га не­ко ли ко го ди на ка сни је и огром не фи нан сиј ске ре ке по че ле да се пре ли ва ју пре ко на ци о нал них гра ни ца. Из воз ка пи та ла, до ду ше, по сто јао је већ ду же од сто го ди на и био је у стал ном по ра­сту. Али увек се до би ја ла ли цен ца на ци о нал них вла да и за во да за из да ва ње нов ча ни ца – то су би ле кон тро ле ко је су од по чет ка се дам де се тих го ди на уки да не јед на за дру гом. Исти на, та да је још увек по сто ја ла про тив те жа у об ли ку Со­вјет ског Са ве за и ње го вих са те ли та, ко ји су се

1 Henry Kis sin ger, Die He ra us for de rung Ame ri kas. Welt po li­tik im 21. Ja hr hun dert, Ber lin 2001, стр. 14.

6

по бри ну ли да се дис тан ци ра ју од ра зор не мо ћи фи нан сиј ских по кре та ши ром све та. Тек ка да је овај ба сти он сру шен, да кле не где по сле па да Бер лин ског зи да 1989. го ди не, гло ба ли за ци ја ни је по ста ла са мо свет ски већ и то та ли тар ни про цес, ко ји је ство рио од го ва ра ју ћу иде о ло ги­ју: гло ба ли зам. Ње гов ка те хи зам мо же се са же­ти у не ко ли ко ре че ни ца: свет је то тал но тр жи­ште; све се мо же ку пи ти; сва ко се мо же ку пи ти; бог овог све та је но вац; не тре ба да имаш дру гих бо го ва сем ње га; би ти из ван тр жи шта је грех, а без нов ца се сти же у па као.

По чет ком де ве де се тих го ди на пред сед ник Џорџ Буш Ста ри ји на ја вио је но ви свет ски по ре дак гло ба ли зма. Не пу не две де це ни је ка сни је на пла не ти је за вла да ло та кво ста ње ко је под се ћа на Хак сли јев Де ве то го ди шњи рат: стал но отва­ра ње но вих фрон то ва, сто ти не хи ља да уби је них, ми ли о ни у збе гу, ви ше од ми ли јар ду глад них.

Је ди на пре о ста ла су пер си ла по ред се бе не тр пи ни јед ну дру гу на ци ју. Ска ка вац ка пи та ли зма све про жди ре и пу сто ши, чак и раз бу ја ле на ци­о нал не при вре де. Ко ја др жа ва се су прот ста ви, би ва про гла ше на не­у­спе­лом и уни ште на. Ко ја се при кљу чи тој су пер си ли, мо ра да тр пи вој не ба­зе и да свој су ве ре ни тет усту пи им­пе­ри­ји. Као пре сто го ди на на це лој зе мљи ној ку гли на ста ју ко ло ни је и по лу ко ло ни је – као и за тво ри за му­че ње пр ко сних до мо ро да ца.

Mars­at­tacks

„Mars­at­tacks“ (Марс на па да) – овим по зи вом за по моћ 1999. обра тио се Пе тер Ханд ке по во дом НА ТО­агре си је про тив Ју го сла ви је „они ма на

7

на шој пла не ти Зе мљи ко ји још увек ни су му ти­ра ли у Мар сов це и дру ге зе ле не уби це“. И да­ље: „Марс на па да, а док Марс на па да Хел син ки, Ма дрид, Па лер мо, Ал жир, Дар­ес­Са лам (‘ку ћа ми ра’), Је ру са лим, Је ри хон, Баг дад, чак и Лон­дон и Па риз, чак и Бер лин и Ва шинг тон део су Ју го сла ви је. До бар дан, Ју го сла ви јо! Ни кад се ви ше не ви де ли, Евро по. Аме ри ка Ин ди јан ци­ма. Мар сов ци на Марс.“

Пи сац је био је дан од рет ких ко ји је у кон крет­ном слу ча ју пре по знао су шти ну – опа сност за це ло чо ве чан ство. Овај рат је, за раз ли ку од на­па да на Ирак 1991. го ди не, нео прав да но за по чет без одо бре ња Са ве та без бед но сти УН. Ти ме је спро ве ден но ви „мар сов ски“ прин цип про тив осве до че ног ху ма ни стич ког ко ји је био ко ди­фи ко ван Вест фал ским ми ром 1648. го ди не, а по ко ме ме ђу на род ни по ре дак по чи ва на су ве­ре ни те ту др жа ва, пот пу но не за ви сно од њи хо ве ве ли чи не. Ни ка да ви ше стра не си ле – као што су то учи ни ле Фран цу ска, Швед ска и Ва ти кан у Три де се то го ди шњем ра ту – не би тре ба ло да се ме ша ју у ин те ре се не ке дру ге др жа ве. Овај прин­цип тек су на ци сти ба ци ли у бла то. „Људ ска пра ва кр ше др жав но пра во“, об ја вио је Адолф Хи тлер ше зде сет го ди на пре Јо шке Фи ше ра – при че му је, не ко ће се још и да нас то га се ти ти, се би дао за пра во да ти ту лу чо­век до де ли са мо иза бра ни ма. Ка да је окон ча на свет ска ко а ли ци­ја ра зу ма са ве ли ко не мач ким цар ством, по ве ља Ује ди ње них на ци ја по но во је де фи ни тив но пи­сме но утвр ди ла не до дир љи вост на ци о нал них др жа ва. Са мо онај ко ји по вре ди овај прин цип и ти ме по ста не опа сност за мир у све ту, тре ба ло би да се упо тре бом си ле на у чи па ме ти – сва ка ко

8

тек на кон сло жне од лу ке Са ве та без бед но сти. И ка да je реч о нир нбер шким про це си ма, на ци­ве ли чи на ма је нај пре на те рет ста вља на њи хо ва агре си ја про тив дру гих др жа ва. По вре де људ­ских пра ва, као и уби лач ки ан ти се ми ти зам, у Нир нбер гу су тек оно ли ко об ра ђи ва ни ко ли ко су би ли у ве зи са „кр ше њем ми ра“.

Раз би ја њем Ју го сла ви је ова исто риј ска ис ку­ства су из бри са на. За по чет бом бар до ва њи ма, но­ви­ свет­ски­по­ре­дак се те ме љи – пре те жно у иде о ло ги ји, а ма ње у ре ал но сти – на људ ским пра ви ма, ра ди чи јег оства ри ва ња на ци о нал­ни су ве ре ни тет не сме да бу де са свим уки нут. Агре сив ни рат, омра жен од 1945. го ди не, по стао је не зна тан грех, у не ким слу ча је ви ма чак и ну­жност. Моћ ни ци пла не те да ли су се би сло бо ду да на овај на чин вр ло че сто уче па ме ти „не по­слу шне др жа ве“. Ав га ни стан је на пад нут 2001, две го ди не ка сни је Ирак, а три го ди не по том и Ли бан. Спи сак та ко зва них ни­тков­ских­ др­жа­ва ду га чак је, а као ци ље ви у на ред ном пе ри о ду озна че ни су Иран и Си ри ја.

Ро берт Ку пер, глав ни са вет ник То ни ја Бле ра за спољ ну по ли ти ку, отво ре но је – што је за по­хва лу – об ја вио док три ну 21. ве ка. „Ру ше ње на ци ја“ (The­ Bre­a­king­ of­ Na­ti­ons) на слов је ње­го ве нај но ви је књи ге.2 У њој сто ји: „Иза зов за пост мо дер ни свет ле жи у то ме да се при ла го ђа­ва стан дар ди ма дво стру ких ар ши на. Евро пља­ни би тре ба ло ме ђу соб но да са ра ђу ју на те ме­љу пра ва и за јед нич ке си гур но сти. Али из ван Евро пе ва ља ло би да при ме њу ју су ро ви је ме­

2 Ro bert Co o per, The Bre a king of Na ti ons: Or der and Cha os in the Twenty­First Cen tury“, Lon don 2004.

9

то де из прет ход них вре ме на – си лу, пре вен тив­не на па де, пре ва ру и шта год је још по треб но.“ Кључ европ ске си гур но сти је, пре ма Ку пе ру, „да се ми у оп хо ђе њу јед ни с дру ги ма др жи мо за ко­на. Али да ка да ра ди мо у џун гли, мо ра мо и да при ме ни мо за ко не џун гле“.3

Пот пу но отво ре но за ла же се за но ви ко ло ни­ја ли зам. Макс Бот, уред ник у ча со пи су „Вол­стрит Џур нал“ (Wall­Stre­et­Jo­ur­nal) од мах по сле 11. сеп тем бра на пи сао је: „Очи глед но је и ни је ни ка ква слу чај ност да САД са да има ју у пла ну вој ни на пад у мно гим од оних др жа ва у ко ји ма су се бо ри ле ге не ра ци је бри тан ских ко ло ни јал­них вој ни ка. Ав га ни стан, Су дан, Ли би ја, Еги­пат, Ара би ја, Ме со по та ми ја (Ирак), Па ле сти на, Пер си ја, Се ве ро за пад на гра ни ца (Па ки стан) – то су све ре ги о ни у ко ји ма се у 19. ве ку рас пао ауто ри тет ста рих цар ста ва, а за пад не ар ми је мо ра ле су да сре де не ред ко ји је ода тле на стао. Ав га ни стан и дру ге др жа ве оп те ре ће не про бле­ми ма да нас кли чу по ста вље ној стра ној вла ди, ко ју су не ка да чи ни ли са мо све сни Ен гле зи у ко­ло ни ја ли стич ким уни фор ма ма и шле мо ви ма.“4

Не­у­спе­ле­и­ве­штач­ке­др­жа­ве

Агре си је би ва ју оправ да не фра зом „феј линг стејтс“ (fa­i­ling­sta­tes): мо ра се де ло ва ти про тив не­у­спе­лих­и­ве­штач­ких­др­жа­ва у ко ји ма се не по шту ју људ ска пра ва и ко је би мо гле да пред­ста вља ју прет њу су се ди ма и остат ку све та. Ове

3 Ra i ner Rupp, Im pe ri a li smus un ter Nac hbarn, Jun ge Welt, 21. 4. 2006.

4 Max Bo ot, 15. 10. 2001, WSJ, Nick Be ams, Die im pe ri a li­stischen Mächte be re i ten ne ue For men des Ko lo ni a li smus vor, 20. 10. 2001, (www.wsws.org)

10

цр не ру пе ци ви ли за ци је мо ра ле би се – у крај­њем слу ча ју и бом ба ма – до ве сти под кон тро лу и за тим по но во из гра ди ти под за пад ним па тро­на том. „Ако не ка не­у­спе­ла­др­жа­ва бу де спа се на“, пи ше Мар тин Волф, ко лум ни ста „Фај нан шал тај мса“ (Fi­nan­cial­ Ti­mes), „нај ва жни ји де ло ви јед не ис кре не вла де – а пре све га њен при нуд­ни апа рат – мо ра ју би ти уве де ни спо ља. Упра во то За пад тре нут но чи ни у бив шој Ју го сла ви ји. Да би се су о чи ли са иза зо вом ко ји пред ста вља јед на не­у­спе­ла­др­жа­ва ни су по треб не са мо пу ке же ље, већ отво ре на и ор га ни зо ва на си ла.“ На­слов члан ка об ја вље ног 10. ок то бра 2001. го ди­не гла си „Но ви им пе ри ја ли зам је упо тре бљен.“5

Чи ње ни ца је да не­у­спех др жа ва ни је узрок, већ ре зул тат за пад них ин тер вен ци ја. Ирак Са да­ма Ху се и на био је дик та ту ра, али је у нај ма њу ру ку био функ ци о нал на др жа ва, Res Re pu bli­ca. Пан ду ри ре жи ма пре ти ли су кри ти ча ри ма и ди си ден ти ма, а сви оста ли ни су има ли са мо мир, већ су још увек има ли и стру ју, во ду, хра ну, чак и кул ту ру и обра зо ва ње. Ни шта од то га ни је оста ло од ка да се над Баг да дом ви јо ри за ста ва са зве зди ца ма. Јед на од нај ра зви је ни јих зе ма ља ју жне зе мљи не хе мис фе ре сур ва ла се у бла то, па то што је ова пр ља ва ка љу га из не дри ла ислам­ски те ро ри зам не би тре ба ло да чу ди. Ни ово га, уоста лом, ни је би ло док је ни­тков Са дам вла­дао. Си гур но да је би ло уз не ми ра ва ју ће то што су ав га ни стан ски та ли ба ни де вој чи ца ма ус­кра ћи ва ли шко ло ва ње. Али још увек су де ча ци мо гли да се обра зу ју. Да нас ни то ви ше ни је си­гур но. Да ли је то на пре дак ка рав но прав но сти

5 Nick Be ams, Die im pe ri a li stischen Mächte be re i ten ne ue For men des Ko lo ni a li smus vor, www.wsws.org, 20.10.2001.

11

по ло ва? Ко нач но, али не и ма ње ва жно: тр го ви­ну опи ја ти ма, ко јом се фи нан си ра ју кри ми нал и те ро ри стич ке мре же све до на ших ге о граф ских ши ри на, та ли ба ни су знат но огра ни чи ли. Тек от ка да су Аме ри кан ци осло бо ди ли Ка бул, ав­га ни стан ски хе ро ин по но во се мо же ку пи ти у дво ри шти ма шко ла у Хам бур гу.

При све му ово ме о „гра ђе њу на ци ја“ (na­tion­bu­il­ding), још јед ном пој му из ре тор те но вог свет ског по рет ка, на рав но да не мо же би ти ни го во ра. Ра ди се упра во о су прот ном: на ци је се не гра де, већ раз гра ђу ју, раз би ја ју на по је ди нач­не де ло ве или сец ка ју. Што су ду бље осва ја чи уто ну ли у кр ва ву ба ру шти ну сво јих ко ло ни ја и про тек то ра та, уто ли ко че шће им па да на па мет на из глед јед но став но ре ше ње: di vi de et im pe ra (за ва ди па вла дај). У Ира ку је Бу шо ва ма ри о­нет ска вла да у ок то бру 2006. го ди не про гу ра ла но ви устав, ко ји ће убр за ти по де лу зе мље из ме­ђу ши и та, су ни та и Кур да. У јед ном стра те шком ча со пи су Пен та го на у ле то 2006. пред ста вље ни су сце на ри ји, пот кре пље ни ма па ма, на ко ји ма су го то во све гра ни це из ме ђу Сре до зе мља и Хи­ма ла ја по но во по ву че не: Па ки стан и Иран по­ста ли су јед на но ва др жа ва, а Бе лу џи стан, бо гат наф том, се от це пио; Ирак је из де љен на три де­ла; на стао је огром ни Кур ди стан, на ра чун Тур­ске; Са у диј ска Ара би ја мо ра би ти пре да та свим су се ди ма.6 Пре ма овим пла но ви ма у ислам ском све ту ви ше не ће оста ти ни ка мен на ка ме ну.

Да се про цес рас пар ча ва ња, јед ном за по чет, да ље на ста вља пре ма мо де лу лан ча не ре ак ци је, по ка­

6 Ralph Pe ters, Blood bor ders. How a bet ter Mid dle East wo­uld lo ok“, Ar med For ces Jo ur nal 6/2006 (http://www.ar­med for ce sjo ur nal.com/2006/06/1833899)

12

зу је при мер Ју го сла ви је: по чет ком де ве де се тих го ди на са де ло твор ном не мач ком по мо ћи за по­че ла је пр ва рун да раз би ја ња, и од пр во бит не Ти­то ве др жа ве оста ле су још са мо Ср би ја и Цр на Го ра. На кон што је и ова фе де ра ци ја осла бље на ра том 1999. го ди не, усле дио је на ста вак 2006. го­ди не – от це пље ње Цр не Го ре од Ср би је, а 2007. спро ве де на је се це си ја Ко со ва и Ме то хи је. Се це­си јом ауто ном не обла сти ко ја се на ла зи у окви ру Ср би је не би се, пр ви пут по за вр шет ку би по­ла ри те та, учи нио са мо стал ним део ве ће др жа ве ко ји је ра ни је био ре пу бли ка, као што су се одво­ји ле Укра ји на од Со вјет ског Са ве за или Хр ват ска од Ју го сла ви је, већ це ла јед на пот чи ње на ад ми­ни стра тив на је ди ни ца. Ти ме би се на пра вио пре­се дан ко ји би се од ра зио и да ле ко из ван Бал ка на.

Ура­–­ка­пи­ту­ли­ра­ли­смо!На пад на стра не др жа ве, њи хо во осва ја ње и по­де ла, ко ри шће ње на ро да и ре ли ги о зних гру па про тив дру гих за рад по сти за ња вла сти тих ци­ље ва убра ја ло се у ин стру мен та ри јум кла сич­ног ко ло ни ја ли зма и им пе ри ја ли зма. Да ли ми то до жи вља ва мо по на вља ње исто ри је? Раз ли ка у од но су на епо ху с кра ја 19. и по чет ка 20. ве ка од мах па да у очи: да нас су и на ци је у цен тру ка­пи та ли зма – да кле не ка да шњи пљач ка ши – до­спе ле под точ ко ве но вог струк ту ри ра ња све та. Очи глед но је да се код оно га што се не ви но зо ве гло ба ли за ци ја не ра ди са мо о ра ди ка ли за ци ји спољ не по ли ти ке за пад них ве ле си ла или о оп­ште по зна том кон флик ту Се вер – Југ. Се вер, од­но сно За пад сâм, до жи вео је пре о крет.

Европ ске на ци је не мо ра ју вој ним пу тем да се ба це на ко ле на, већ оне сво је вољ но ка пи ту ли ра­

13

ју – на ини ци ја ти ву су пер бо га тих, ко ји про фи­ти ра ју на ра чун ове ка пи ту ла ци је. Круп ни ка пи­тал чак по кре ће пре нос пра ва на су ве ре ни тет на Бри сел, по што та мо шње струк ту ре од лу чи ва ња де мо крат ски не мо гу да се кон тро ли шу и ти ме је ло би сти ма још лак ше да њи ма упра вља ју.

Та ко Европ ска уни ја уси са ва са мо стал не др жа ве јед ну за дру гом. На ци о нал не ва лу те су уки ну те, на ци о нал на при вред на по ли ти ка на ла зи се под ста ра тељ ством Бри се ла, на ци о нал ни пар ла мен­ти гу бе пра во гла са у све ве ћем бро ју пи та ња. Зна чи, европ ско пра во кр ши на ци о нал но пра­во. Оно спе ци фич но при том је да ЕУ уме сто са мо стал них др жа ва не гра ди но ву су пер др жа­ву, већ пре ан ти др жа ву, ко ја не омо гу ћа ва за јед­нич ку др жа ву већ спре ча ва ње но ства ра ње. Ово се по ка за ло ви ше не го очи глед ним у ра ту у Ира­ку 2003. го ди не: „не“ ста рих Евро пља на бло ки­ра ли су у ру ко вод ству ЕУ тро јан ски ко њи САД.

ЕУ је пу ки „ре леј гло ба ли за ци је“, ка ко је на пи­сао Жан­Пјер Ше вен ман.7 Као ме ду за Уни ја се пре ко кон ти нен та по вла чи ка ис то ку, про жди ре све по сто је ће по ли тич ке струк ту ре и слуз оста­вља би ро кра та ма. На овом кли за вом тлу вој не упо ри шне тач ке, цен три за му че ње и ра кет не ба зе вој ске САД све ви ше кли зе – ка Ру си ји.

Су­но­врат­у­Сред­њи­векКа пи та ли зам да кле од ба цу је на ци о нал ну фор­му, ко ја је омо гу ћи ла ње гов успон ка до ми­нант ном на чи ну по сло ва ња на пла не ти. Да тр­жи шној при вре ди ова фор ма ни је нео п ход на,

7 У ди ску си ји са Јо шком Фи ше ром 2000. го ди не (http://ze it.de/ar chiv/2000/26/200026.ti te lei_.xml?pa ge=аll)

14

по ка за ло се већ у Сред њем ве ку. Пр во су се тр гов ци и бан ка ри кон цен три са ли у ло кал ним сре ди шти ма, ре ци мо у се вер но и та ли јан ским гра до ви ма ре пу бли ка ма или у упо ри шним тач­ка ма Хан­зе. Оне су би ле мре жа сто по ве за не и де лом су има ле сво је ору жа не сна ге. Ре пу бли ка Ве не ци ја на ма хо ве се уз ди за ла у ме ди те ран ску во де ћу си лу.

Ипак, у бор би про тив фе у дал них си ла овај об­лик ор га ни за ци је ка пи та ла по ка зао се као су ви­ше слаб. Пле ми ћи су би ли по ве за ни у тран сна­ци о нал не ди на сти је и ла ко су мо гли да пре ме­шта ју бо гат ство и тру пе пре ко гра ни ца ка да им је не по сред но пре ти ла опа сност. Бур жо а зи ја је мо ра ла да се, као што је био слу чај у Ен гле ској, по ве зу је са цен трал ном вла сти на чи јем че лу се на ла зио краљ, или да се као ка сни је у Фран­цу ској, по мо ћу ре во лу ци је, са ма кон сти ту и ше као цен трал на си ла. Оба ра ње сит них вој вод­ста ва омо гу ћи ло јој је фор ми ра ње за јед нич ког тр го вач ког про сто ра без ца рин ских ба ри је ра; је дин ствен обра зов ни си стем ство рио је је дин­ствен је зик и из до њих сло је ва ре гру то вао упо­тре бљи ву рад ну сна гу; на род на вој ска би ла је сред ство при ти ска про тив уну тра шњих и спо­ља шњих не при ја те ља.

Уки да њем на ци о нал них др жа ва нај но ви ји им­пе ри ја ли зам уву као се у сред њо ве ков ну фор му: Све­то­ Рим­ско­ Цар­ство­ НА­ТО­на­ци­је. Ње гов глав ни град је Ва шинг тон. Као у вре ме Ма ри­је Те ре зи је им пе ри јом вла да ју над на ци о нал не пле мић ке ди на сти је – раз у ме се, не оне по кр­ви, већ по нов цу. На су прот то ме на род, ко ји је са Фран цу ском ре во лу ци јом сту пио на свет ску исто риј ску сце ну, скло њен је као по ли тич ки

15

фак тор та ко што су од стра ње ни еле мен ти ко ји су га кон сти ту и са ли. На ме сто на род не вој ске по но во су сту пи ле на јам нич ке вој ске, ко је су и Гри мел сха у зе ну уте ра ле страх у ко сти; оп ште обра зо ва ње то ли ко је де гра ди ра ло да је по ста­ло за пра во си стем за над гле да ње ни жих сло је ва, док они ко ји бо ље за ра ђу ју сво је по том ке ша љу у при ват не ин сти ту ци је; на ци о нал ни је зик из­гу био је сво ју је зич ку нор му и рас пао се на иди­о ме раз ли чи тих ур ба них жар го на ко ји се је два мо гу раз у ме ти. Као што је не ка да фран цу ски је­зик ути цао на реч ник и ли те рар ни стил оста лих европ ских је зи ка, та ко то да нас чи ни ен гле ски.

Да би на род – ко ји је ипак мо рао да пла ти ову кон тра дик ци ју – при хва тио ова кво не га тив но, не по жељ но уки да ње на ци је, иде о ло зи свет ског ка пи та ла про јек то ва ли су све оно не га тив но упра во на по јам „на ци је“, ка ко би до при не ли ње ном уки да њу, не ста ја њу. Та ко се, нпр., твр ди се да су стра хо те 20. ве ка ре зул тат на ци о на ли­зма. У нај бо љем слу ча ју ова кво об ја шње ње је по јед но ста вље но и не до вољ но, а у нај го рем слу­ча ју де лу је де ма го шки. Пр ви свет ски рат, ко ји је са свих стра на во ђен са на ци о нал ним по кли­чем, на пр ви по глед го во ри у при лог овој те зи. Али и 1914. го ди не на ци о нал на ми сао би ла је са мо пра те ћа му зи ка, а не под стре кач по ко ља. Њу би пре тре ба ло по тра жи ти у кон ку рент ном ло ву на но ва тр жи шта и из во ре си ро ви на, да кле у им пе ри ја ли зму. Не ки ће мо жда ово сма тра ти јед ним те истим. Да ни је та ко, де мон стри рао је Дру ги свет ски рат: по себ на агре сив ност на ци­стич ке Не мач ке по ка за ла се упра во у то ме да се та мо осло бо ди ла на ци о нал на ми сао у ви ду гер­ман ског и ари јев ског лу ди ла. Од бра на на ци ја

16

на су прот то ме би ла је во де ћа зве зда осло бо ди­лач ких фрон то ва на Ис то ку и За па ду, ко ји су се бо ри ли про тив на ци стич ке оку па ци је и на кра ју је по бе ди ли. Мар се ље за је би ла хим на По кре та от по ра, а не са рад ни ка са оку па то ром.

Ри­зи­ци­и­спо­ред­на­деј­ства

Не ки по ли тич ки члан ци су као хра на за ко смо­на у те: сви дра го це ни ви та ми ни на ла зе се уну­тра, али ни је дан чо век не до би ја све хран љи ве ма те ри је. На су прот то ме, ова књи га не са др жи хра ну пу не хран љи ве вред но сти и чак ни је до­бра за здра вље. Ова лек ти ра ће по ха ба ти нер ве, а мо гла би да до ве де и до не са ни це. Ов де ни је пред ста вље на су ва ана ли за, већ кр ва ва сли ка бит ке: кре та ње на сил не ар ма де и пр ви успе шни про тив у да ри от по ра.

Аутор се на са мом по чет ку из ја шња ва да је крив. Све је уоп штио, све обо јио у цр но. Ка сан­дра је увек у не за вид ној си ту а ци ји. Уко ли ко је у пра ву, Тро ја ће из го ре ти, а и она ће из го ре ти са њом. Ако гре ши, слат ко ће се за ба ви ти на ра чун оја ђе не ста ри це. На кнад ни из бо ри у Сје ди ње­ним Аме рич ким Др жа ва ма у но вем бру 2006, ко­ји су се за вр ши ли упо зо ре њем агре сив них нео­кон зер ва ти ва ца, сву где су до ве ли до олак ша ња. По ход на Иран је от ка зан, ка жу љу ди, и мо лим вас ни ре чи ви ше о пре те ћем свет ском ра ту, но­вом фа ши зму. Да ли и љу ди у Ира ку, Ав га ни ста­ну, у по ја су Га зе, где се пре ви ше ги не, де ле ово ми шље ње? У сва ком слу ча ју ова књи га је „sel­fde stroying prop hecy“ (ауто де струк тив но про ро­чан ство, прим. прев.) и же ли да до при не се да се от пор на до ла зе ћем ужа су та ко под стак не да се

17

на кра ју, што је нај ва жни је, ово про ро чан ство не об и сти ни.

Са свим уоп ште но ва жи сле де ће: оно што ће у да љем тек сту би ти ски ци ра но као ана ли за и стра те ги ја, је сте оглед, по ку шај. Си гур но је да се он на мно гим ме сти ма мо ра по бољ ша ти, а на не ки ма и ко ри го ва ти. Али то аутор не мо же сам да ура ди – по треб на му је по др шка чи та ла ца. Ди ску си ја је отво ре на.

Бер лин, април 2009.

Кон такт са ауто ром: www.juergen­elsaesser.de in fo@ ju er gen­el sa es ser­de