I

ZORAN INI. Roen 1952. Filozof- ski

fakultet zavrio u Beogradu 1974, dok-

torirao u Konstancu (SR Nemaka) 1979.

()d 1977. je radio kao saradnik na razlii-

tim istraivakim projektima na Institutu za

filozofiju u Beogradu i filozofskim in-

stitutima u SR Nemakoj. ()d 1985 je

nauni saradnik C entra za filozofiju i dru-

tvenu teoriju Instituta za drutvene nau- ke

u Beogradu.

Objuvljene knjige Suhjektivnost i nasilje,

Nastanak sistema u tllo/.ofiji nemakog

ideali/ina, Beograd 1984 Jesen dijalektike,

Beograd 1987 Pripremio, delimieno ili u

potpunosti pre- veo, i napisao uvode za

knjige:

W. I)ilthe>, Utemeljenje duhovnih nauka,

Beograd 1979.

P. Kropotkin, Anarhizam i moral, Beograd

1984

P. Kropotkin, Zapisi jednog revoluciona-

ra, Beograd 1985

1. Loyola, Naela jezuita, Beograd 1987 R.

Koselleck, Kritika i kriza, Novi Sad (u

tampi)

BIBLIOTEKA "ANTHROPOS"

ZORAN INI

J U G O S L A V I J A K A O NEDOVRENA

DRAVA

k . Y I I / r v / N O V O G S A DA 1988

CIP - y

,

340.12

INI, Zoran

Jugoslavija kao nedovrena drava / Zoran ini. - N<

Knjievna zajednica Novog Sada, 1988. - 215 str. ; 24 . -

(Biblioteka Anthropos ; 26)

ISBN 86- 7331 - 147-0

f

5

1. UVOD - KAD POMISLIM NA JUGOSLAVIJU

Stanje koje nazivamo Jugoslavijom postoji. O njegovoj spo - l janjoj

dimenziji je lako postii intersubjektivnu saglasnost. Moemo ukazati na jasno

ogranienu teritoriju i na lino ime koje je za nju rezervisano. Medutim, kako

stoji stvar sa unu tranjom dimcnzijom toga stanja, sa njegovim "identitetom?

Hoe li ovaj, poput nekog ontolokog "vika vrednosti", nastati jednostavnim

povezivanjem objektivnih elemenata, teritorije i imena? Koju vrstu "subjektivnog

faktora" cmo dobiti ako potraimo unutranju dimenziju teritorije koja se zove

Jugoslavia? Jugoslovene? Moemo li rei da Jugoslavia predstavlja teritoriju na

kojoj ive Jugo- sloveni? Svi znamo da ova tautologija nije istinita. Definicija

Jugo- slavije kao zemlje u kojoj ive Jugosloveni bil a bi polemika, i time

neprimerena kao polazite argumentacije. Pa ipak, okolnost da se pitanje o

identitetu nae zemlje lomi ve na tautologiji njenog imena, pomae nam da

jasnije formuliemo problem. Jer ko e sporiti da se tu zaista radi o problemu?

Stav "ja sam Jugosloven" ne moe biti ni istinit ni laan. Nazivi pod kojima

nastupa sumnja u njegovu istinitost su brojni: "kolektiv - na frustracija" (ako se za

jugoslovenstvo opredeljuju stanovnici u etniki meovitim predelima),

"unitarizam" (ako ga izraava pripad- nik veinske nacije) ili "nacionalni

mazohizam" (sa stanovita drugih pripadnika iste etnike grupe, koji su ostali

verni "svojoj naciji). S druge strane, taj stav ne moe biti ni definitivno laan,

sve dok postoji objektivna dimenzija Jugoslav ije, koja svojom inten- cionalnom

strukturom (time to je uvek objektivna dimenzija neeg) stvara bar privid

subjektivnog identiteta kao svoje nune odredine take. Ovo lebdenje izmedu

istine i lai nije prosta gnoseoloka osobina, nego proizlazi iz stanja predmeta na

koji se stav odnosi. Iz toga to je sama Jugoslavia jcdno lebdee stanje.

Ako definiciono sabcremo osobine koje naa zemlja nc poseduje, dobicmo

pojam nacionalne drave. Stav da Jugoslavia nije nacionalna drava predstavlja

dalekosenu i kompleksnu tvrdnju, u kojoj su ujedinjena bar tri pitanja: ta je to

nacionalna drava, zbog ega naa zemlja nije neka takva drava, i ta je onda

ona? Napisi sabrani u ovoj knjizi isprobavaju razliite pristupe tim pitanj ima,

trudei sc u prvom redu da obrazloe njihovu oprav - danost. Pokuao sam da, u

okviru mogunosti forme politikog escja, razjasnim sistematski status centralnih

pojmova neke mogue rasprave o nainu konstitucijc nae zemlje, pojmova

ustava, dravc, suvcrenosti, fedcralizma. I pored toga to su ovi pojmovi meduso -

bno povezani vrstom strukturnom vezom, koja se opire njihovom izdvajanju,

mogue je, bar iz analitikih razloga, tematsko obilje podeliti u dve grupe motiva.

Uputstvo za podelu se nalazi u pojmu nacionalne drave. U zavisnosti od toga da

li akcenat stavimo na prvi il i drugi termin ovog pojma, otvorie nam se razliite

pcrspe- ktive za odgovor na navedena pitanja. Da li je Jugoslavia, kao lebdee

stanje, svoje teite izgubila u veoj meri na li niji onog nacionalnog, il i onog

dravnog? Da li deficit nacionalne dravnosti u veoj meri proizlazi iz vika

nacionalnog intenziteta, il i iz manjka dravnog? Ova dva strukturna izvora

6

dananjeg problematicnog statusa Jugoslavije moramo razlikovati, ne sam o zato

da bismo razumeli njegovu gene/.u, nego i da bismo mogli proceniti stepen

verovatnoe za njegovu promenu. v

Mineroloskim pojmom pseudomorfoze Osvald Spengler je oznaio ncsklad

i/medu "sadraja 1 forme u nekim fenomenima kulturne istorije. U m inerologiji se

ovim terminom obeleava pojavljivanje jednog minerala u formi kristala koja je

svojstvena drugom, prcthodnom mineralu. Nakon sto su stari kristali toliko

porasli da je ostala samo jo "ista kristalna forma kao prazna struktura kristala",

novi mincrali, koje unutrasnji rast takode goni na kristalizaciju, nemaju svoju

kristalnu formu, nego spontano popunjavaju postojecu praznu strukturu, gomilaju

se u njoj i prilagodavaju joj sc. Rezultat ove veze, koja jc nastala iz nude, jeste

ncsklad izmeu unutranjc kristalnc strukture i spoljanje ar - hitekturc. Mineral je

u praznu formu bio uguran vlastitim rastom, i bez njc ne bi postao to to jeste.

Medutim, ona mu je ostala spo- ljanja. Na neki nain ju je "iskoristio, mada po

cenu trajnog zarobljavanja.

Nije li Jugoslavia rezultat neke takve pseudomorfoze? Nije li ona, kao

dravna tvorevina, na raspolaganje stavila samo praznu formu, u koju se slio

rastui i nekontrolisani sadraj (kao "nacional -

7

ni tokovi"), koji bi rado, samo da je mogao, stvorio vlastitu formu, ali je

sticajem politiko-istorijskih prilika bio prinuden na prilagodavanje? Da li je

Jugoslavia - posmatrano funkcionalno, a ne sa stanovita subjektivnih motiva

aktera - imala samo tu osnovnu ulogu da osigura pozadinu za nastanak nekog,

njenoj spoljanjoj ar- hitekturi stranog sadraja, naime za nastanak nacionalnih

drava osnovnih naroda koji su se u njoj skupili? Tada bi, slino kao kod prirodne

dinamike minerala, nakon faze popunjavanja novonastalog manevarskog prostora

usledila faza instrumentalizovanja opte forme, njenog izrabljivanja u interesu

partikularnih ciljeva. Iz ove perspektive se ustavno sankcionisanj e republikih

nacionalnih drava (izvreno 1974) pokazuje kao prirodna konsekvenca pret -

postavki koje su sadrane ve u kontekstu nastanka Jugoslavije, a ne kao neko

odstupanje od nae istorije, i li kao komplot "naciona lnih elita". U skladu sa tim,

savremene tekoe u koordinisanju kolektivnog delovanja proizlazile bi iz toga

to je vrlo uska osnova naeg zajednitva ideoloki zamagljena i sti lizovana u (i

inae patetino) "bratstvo i jedinstvo". Ako izmedu forme (Jugoslavije) i sadraja

(nacionalnih iden titeta) ve od njihovog prvog dodira vlada nesklad, onda je

iluzorno oekivati da bi se unutranje napetosti mogle ublaiti pozivanjem na

zajedniki okvir; naprotiv, ve i samo njegovo pominjanje obnavlja izvornu

frustraciju i oteava ionako teko sporazumevanjc.

Ukoliko nau situaciju posmatramo iz ovog ugla, dakle, sa teitem na onom

nacionalnom, jasno je zbog ega Jugoslavia ne moc postati nacionalna dr/.ava u

pravom smislu te rei. Ne samo to su formalni atributi nacionalne dravnosti

razgrabljeni od strane republikih nacionalnih dr/.ava, pa njoj preostaje da bude

ono to je sugerisano u pojmu pseudomorfoze, tj . prazna forma (ta eksproprijacija

je sprovedena do poslednjih konsekvenci, tako da dravnoj formi nije oduzeta

samo suvcrenost, nego i gradan i - clan 249. nacg Ustava dclimino vraa u opti

opticaj nacionalizovane gradane, stavom da "dr/.avljanin jedne republike ima na

teritoriji druge republike isla prava i du/.nosti kao i njeni dr/.avljani"). Puno

vaniji od ovog institucionalnog ispranjavanja jeste nedostatak simboliko -

emocionalne supstance. Nacionalna dravnost se ne in - tegrie prvenstveno putem

institucija, nego zajednikim simbolima, u kojima je jedinstvo politike zajednice

prisutno, a da ne mora biti posebno tematizovano. Na isti na in na koji je

gramatika prisutna u govoru, koji ne mmora znati za nju, ali ivi od njenog

unutranjeg poretka. Takav tip simbolike identifikacije danas nije mogu sa

Jugoslavijom, nego samo sa nacijama unutar nje. Time je njima, svesno ii

spontano, dopao onaj dravnosni simboliki "surplus", koji pridolazi uz izvorne

ravne tvorevine, i nema nikakve veze sa etnikim statusom grupa koje na ovaj

nain integrie. Ovom preutnom vezanom trgovinom su jugoslovenske nacionalne

drave (kao politika forma etnik ih identiteta) bez stvarnog vlastitog uinka

dospele u posed teke i sjajne odore dravnosti. Njihovi sim- patizeri, fascinirani

tim nenadanim dobitkom, trenutno su zaokupljeni izraunavanjem prednosti koje

iz njega slede. Kada se uzbudenje bude stialo, i mae vremena da se pogledaju* i

8

u ogledalu. Odora koja nije bila pravljena prema njihovoj meri odgovarae

njihovom stasu isto toliko koliko iroki ogrta ubijenog Agamemnona odgovara

malom avanturisti Egistu.

Ali, pogreno bi bilo ovaj proces posmatrati sa mo kao borbu za simbole,

koja se vodi izmeu "drave" i 'nacija". Transfer o kome je re nije se desio u

odnosu jednostavnog dualizma. Od odluujue vanosti je medij u kome se ta

kristalizacija deava. A njega stvara jedan drugi pretendent na integrativnu snagu

simbola, karakteris- linu za nacionalnu dravnost. Taj pretendent je partija. Ona

je bila ta koja je tenost dravnosti dovela do takve konzistencije u kojoj se

nacionalna kristalizacija nametala kao jedina forma za stabilizovanje

komplcksnosti. Ne u tom smislu da su svesni cilj par - tije bile nacionalne

rcpublike drave. Naelno posmatrano, par - t ijska i nacionalna integracija su

suprotstavljene. Medutim, time to je - potpuno u skladu sa svojim pojmom

politike - razgradila nacionalnu dravnost, partija je faktiki omoguila da sa tako

nas- tale gomile gradevinskih elemenata svako uzme onoliko koliko moe da

poncse kui.

Meutim, da li je sasvim opravdano probleme u vezi sa "un - utranjom

dimenzijom" Jugoslavije vczivati za jedan tako arhaian poja m kao to je

nacionalna drava? Nee li se tu, tako rci "iza lea' argumentacije, desiti obnova

zastarelog "ucenja o tri elemen- ta" (u svojoj klasinoj formi izraenog u

dravnopravnoj teoriji G. Jelineka)? 1 Jer, nakon to smo, u prvim recenicama,

objckt ivno postojanje Jugoslavije interpretirati kao njenu "teritoriju, postavili

smo pitanje o 'narodu koji na njoj ivi, da bismo, gotovo po un - utranjoj

nunosti tog polazita, dospeli do problema "dravne vlasti (to bi odgovaralo

elementima Staatsgebiet , Staatsvolk, Staatsgewalt). 2 Da li se, prihvatajui ovakvo

polazite, ne izlaemo bez potrebe istoj onoj kritici koje je ad acta s punim

pravom stavila "uenje o tri elementa? Na terminolokom planu je ovaj prigovor

bez sumnje opravdan. Ono nacionalno da nas semantiki ivi pre svega kao

destabilizator "nacionalne drave", tj. u formi "pobune regionalizma" 3 , 'buenja

malih nacija" i "samoosveivanja etnikih manjina' . 4 Beznadean bi bio svaki

pokusaj ak i terminoloskog oivljavanja onog iskustva koje je u evropskom 18. i

19. veku bilo sabrano pod pojam nacionalne drave. Da bismo izbegli takva

(eventualna) iskuenja, moramo na umu imati kritiku koja je razgradila klasino

shvatanje o nacionalnoj dravi. A njen tenor, setiemo se, sastojao se u

odbacivanju predstave o "dravnoj vlasti" kao sreditu dravnosti i kao osnovnom

integrativnom faktoru. 5 Dravna zajednica ne nastaje tako sto - po uzoru na rani

ap- solutizam - "dravna vlast" na ogranicenoj teritoriji homogenizuje

stanovnitvo u "dravni narod". Za postojanje dravne zajednice je neophodan

"znatan intenzitet oseanja pripadnosti, politike volje i dravnosne svesti ' ' medu

lanovima takve zajednice. 6 Ne stvara "dravna vlast" "dravni narod", nego

predstavlja samo izraz njegove egzistencije u modusu onog politikog.7

Ako paljivije razmotrimo prigovore koji su upueni pojmu nacionalne

9

drave, primetiemo da je jedan njegov element izuzet od kritike. On se odnosi na

politiku forniu zajednitva. Stav da je nacionalna drava politika zajednica

predstavlja osnovnu pretpos- tavku argumentacije, bez obzira na to da li ona

kasnije ovu politiku formu vezuje za delatnost "dravne vlasti" ili 'politike

volje' ' same zajednice. Poto moja namera nije da obnavljam ovaj, odavno

okonani spor, zadovoljavam se preuzimanjem pretpostav - ki koje su

kontrahentima bile zajednike. Zbog toga umesto pojma nacionalna dr/.ava

koristim termin politika zajednica. Zadr/.avanje u svesti secanja na nacionalnu

dr/avu ima tu funkciju da naglasi in - tegrativnu mod simbola ciji nosilac je

iskljuivo drava (u smislu novovekovne nacionalne dr/ave). Oseanje

pripadnosti , koje je posredovano ovom simbolikom, kree se na sasvim drugoj

ravni nego "ostale" pripadnosti (veri, naciji u etnickom smislu, porodici,

politikoj partij i itd.) i pod normalnim uslovima se ne nalazi u konkurenciji sa

njima. Taj specifini oblik kolektivnog identiteta po prvi put je nastao sa

stvaranjem nacionalnih dr/ava i ne moze se kompenzirati nekim racionalnim tipom

"vezivanja".8 V t t e

Cini mi se da nesporazumi, koji u Jugoslaviji nastaju oko fenomena

nacionalne dr/ave, samo prividno potiu iz opravdane kritike klasinog pojma (tj.

njegovog fiksiranja za "drzavnu volju koja integrie "odo/go"), a puno vise iz

dileme o nosiocu atributa nacionalne dravnosti. Naime, retki su oni koji

jugoslovensku drzav- nost desupstancijalizuju u ime neke nedravno organizovane

zajednice. Pravac argumentacije je upravo obrnut. Oni toj nedravno

organizovanoj zajednici - kakve su etnike grupe, tj. jugoslovenske "nacije" - elc

pridodati status politike zajednice, i time nacionalne drave. Paradoks njihovog

izvoenja sastoji se u tome to na poetku moraju da poriu ono to na kraju

afirmiu: najpre je potrebno pokazati "epohalnu prevladanost" nacionalne

dravno- sti , i time je "odvojiti" od jugoslovenske drave; u drugom koraku se ti,

sada lebdei, atributi naprosto pripiu etnikim identitetima, ime onda oni

postaju nacionalne drave. 9

Da li nacije, skupljcne u jugoslovensku dravu, zaista po seduju pretpostavke

da budu politike zajednice? Ako bi odgovor na ovo pitanje bio pozitivan,

neophodne bi bile znatne dravno -pravne promene. Alternativa je jednostavna:

politiki identitet politike zajednice je nedeljiv; on pripada ili Jugoslaviji ili

republikim dravama. Ako pripada republikim dravama - kakvo je danas

vladajue miljenje - onda je potrebno jasno i otvoreno povui kon - sekvence iz

takve odluke, i na dnevni red staviti pitanje stvarnog, a ne, kao do sad,

dvosmislenog formiranja naciona lnih drava. Ve sam rckao da ta dvosmislenost

vrsi svoju funkciju. Ona je most preko koga nacionalna dravnost treba da bude

prenesena u etnike regije. Medutim, oni koji su taj posao zapoeli ponaaju se

tako kao da imaju vrcmcna na pretek. Kao da moemo veno iveti u nedravnom

stanju. Ili moda misle da e im i sadraji nacionalne dravnosti doi sami od

sebe, kao to se to desilo sa formom, koju im garantuje ak dravni ustav?

10

Doao je trenutak da se praktiki pokae primenjivost pojma pseudomorfoze

na Jugoslaviju. Nema nikakvog razloga da alimo za "zajcdnikom formom" (ako

je istina da je ona samo "prazna struk - tura"). Vano je samo to da svi proccsi -

kako spajanja tako i razdvajanja - protiu jasno , jer to je minimalno oekivanje

koje in- tuitivno vezujcmo uz predstavu kristala, ma kako da je njegova kris -

talizacija, genetski posmatrano, bila pogrena.

Uvoenje mineroloske metafore ima za cilj formulisanje jedne hipoteze, a ne

nudenjc, ma kako provizornog, objanjenja. U kojoj meri jugoslovenske na cije

ve pri samom nastanku zajednike drave nju posmatraju samo kao sredstvo, i u

kom smislu postoji strukturna podudarnost u odnosu nacija i drave u "staroj" i

"novoj" Jugoslaviji, to su empirijska pitanja, na koja se moe odgovoriti samo na

osnovu detaljnih istoriografskih istraivanja. A ona kod nas postojc jedino kao

retka individualna remecenja kolektivne utnje. Moda pod zatitom cutnje

minerali bre rastu? Neka ekstremna istorijska zbivanja u ovom kontekstu - kakav

je npr. oduevljeni doek nemake vojske u Zagrebu, etiri dana nakon sto je ona

sa zemljom sravnila najvei grad iste drave - bilo bi teko razumcti ak i ako bi

njihovo vcrbalizovanje bilo oslobodcno od in - stitucionalnog potiskivanja. A uz

tu dodatnu blokadu oni za nas postaju neres iva zagonctka, u kojoj je skriven i

smisao "stare Jugoslavije. Hladni i prazni zaborav, koji je pokrio i Jasenovac,

predstavlja samo skut opteg plata, koji u jugoslovenskom kolek - tivnom seanju

prekriva onu regiju u kojoj bi trebalo da se konstituie u nutranja dimenzija

zajednice. Da li je onda udno to to ova zajednica postaje sve vise samo forma,

ravnoduna prema karakteru svoga sadraja (kao i on prema njoj)? Nedijalektika

struktura pojma pseudomorfoze adekvatno reprodukuje tu konstelaciju: neskla d

izmedu forme i sadraja je definitivno stanje, koje ne moe biti prevladano u

nekoj vioj "sintezi". 1 0 Tuda forma je, dodue, postala deo identiteta minerala, ali

mu lime nije postala blia. Jedini program koji garantuje preivljavanje (tj.

"miroljubivu koegzistenciju") tada bi bio: pragmatsko prilagodavanje, bez

emocija i zajednikih simbola. Program 'istih rauna".

Ve sam napomenuo da za proveru ove hipoteze ne posedujem dovoljno

iroku bazu empirijskih podataka. Zbog toga je u esejima koji slede 'nac ionalno

pitanje" dodirnuto samo na povrini, tj. samo s obzirom na njegov formalni

aspekt. Tematsko teite je jedno - znano stavljeno na drugi termin pojma

"nacionalna drzava", na njegovu dravno -politiku dimenziju. U tom predmetnom

podruju analiza nije potpuno zavisna od informacijskog inputa, nego se

delimino moe osloniti na strukturno -funkcionalnu metodu. Nain politike

konstitucije Jugoslavije je, za razliku od problema vcze izmeu drave i nacija,

moguce teorijski istrazivati i na postojeem nivo u znanja koje je nae drutvo

proizvelo o sebi. Ovakav pristup, u kome se prednost daje procedurama, a ne

sadr/ajima, ima osim metodskog i odredeno sustinsko opravdanje. Naime, da

bismo raspravljali o tome u kom smislu Jugoslaviju treba razumeti kao iormu

njenog hetcrogenog sadraja, morali bismo imati jasan uvid u samoopaanje

clemenata te heterogenosti . Dakle, bilo bi nam potrebno da znamo kako etniki,

11

socijalni i drugi kolektivi sanu vide sebe i svoje mesto u jo uvek zajednikoj

dravi. Njihovo samoopaanje ne bi smelo da bude proputano kroz nikakve

filtere "konstruktivnosti" i "lojalnosti". Skeptian sam u pogledu toga da dananji

nacionalni politiari, novinari i li referenti na stotinama is - toriografskih seansi

mogu govoriti u ime tog izvornog socij alnog is- kustva. Ne tvrdim da bi ono na

pozitivan nain reilo paradoks jugoslovenske nacionalne dravnosti. Ali

predstavljalo bi polazite za argumentaciju koja zna svoje pretpostavke, a ne mora

da ih konstruie. Rasprava o politikoj konstituciji , o cem u se u ovoj knjizi

prvenstveno radi, utoliko je rasprava o institucionalnim us - lovima za

pojavljivanje onog socijalnog iskustva koje bi nam omoguilo da definitivno

zatvorimo pitanje o smislu Jugoslavije.

Okolnost da je politika dimenzija jugoslovenske zajednice dostupna

strukturno-funkcionalnom mctodu analize uopte ne znai da je odnos

jugoslovenske drzavnosti prema nacionalnoj dravi manje paradoksalan nego to

je to odnos nacionalnih iden- titeta prema zajednikoj dravnoj formi. Osnovno

opte svojstvo savremene jugoslovenske drzavnosti jeste odvajanje drzave i

suverenosti . Njegove posledice su tako dalckosene da e se protezati na sve

oblike ivota, od globalnog kolektivnog delovanja do intimne sfere gradana. Jer ,

jedna od osnovnih konsekvenci od- vajanja i jeste to da je suverenost postala

naelno beskonana. Ali, u dijalektiko svojstvo te naelno beskonane

suverenosti , nastale razreavanjem od dravnog statusa, spada i permanentna

mogunost njene potpune nemoi. Da bismo ovo znali nije nam neophod an

fenomcn "Kosovo".

Novi proklamovani nosilac suverenosti je "klasa", a onda pos - redno i njen

tehniki opunomoenik, partija. Ovim obrtom su jed- noznano ukinuta sva tri

centralna odredenja novovekovne drzavnosti: suverenost naroda, subjektivna

prava i parlamentarna kontrola politike moi. Nastao je novi tip organizacije

zajed- nikog ivota, koji samo jo metaforiki mocmo nazvati dravom. 1 1

Napravili bismo greku ako bismo ovu opomenu olako sh vat il i, i ako bismo

novovrsnu formu posmatrali kao (ipak samo) novu kom - binaciju starih i poznatih

clemenata. U tom smislu da je npr. kvalitct suverenosti ostao isti , samo je

pripisan drugom "subjektu" i stckao drugaiji intenzitet, da parlament i dalje

postoji, samo to je potisnut u pozadinu i eka svoj trcnutak, da imamo ustav,

samo to ga nedovoljno konsekventno primenjujemo itd. U ovu zamku

trivijalizovanja upada veliki b roj teorcticara jugoslovenskog drutva. Pouna je

(koliko i dirljiva) pojmovna konfuzija koja nas - taje npr. pri pokuaju da se

neograniena suverenost partije opie kao "prevlast egzekutive" (kao da pojam

egzekutive tu uopte ima nekog sistematskog smisla !), da se unutranja

dezintegracija sup- sumira pod problematiku federalizma, itd. 1 2 Ali, tamo gde

prestaje ova pojmovna nemo, poinje jednostavno precutkivanje. Tako je

celokupnoj savremenoj jugoslovenskoj ustavnoj teoriji polo za rukom da izbegne

pitanje o sistematskom statusu ustavotvorne moi u naoj dravnosti (il i pre, o

12

sistematskim konsekvencama koje slede iz suspendovanja ustavotvorne moi). 1 3

Ovde ne mislim na

konstatovanje tog svojstva, nego na njegovu dokumentovanu analizu, poev

sa ustavno-pravnom rekonstrukcijom delatnosti Us- tavotvorne skuptine 1945.

Time je prvi odluujui korak u odvaja - nju drave i suverenosti ostao

netematizovan. Posle toga je sve stvar rutine; elokvencija je sebi mogla dati

oduka u razglabanju beskrajnog broja ustavnih paragrafa, koji kuljaju iz te

dravno- -pravne praznine.

Dakle, neprotivrean status Jugoslavije kao nacionalne drave (a onda i kao

ustavne i pravne drave) nije doveden u pitanje samo od strane onog nacionalnog

u njoj nego, u podjednakoj meri, i od strane onog politikog. Specifinost

komunistikog pojma politike jeste upravo ukidanje politike zajednice, to je

samo drugi naziv za ukidanje nacionalne drave. Pandan metafizikoj suverenosti

"radnike klase" jeste drava kao "radna zajednica". Ona se ne konstituie u

komunikaciji izmedu razliitih normativnih projekata, nego kao "usaglaavanje"

"samoupravnih interesa". U naem Ustavu emo uzalud tragati za preciziranjem

politike dimenzije nae zajednice. Naime, za odredenjem onog politikog okvira

koji omoguuje drutvenu komunikaciju o tome ta su u nekom konkret - nom

trenutku ti famozni "samoupravni interesi". Politika dimenzija je bez ostatka

asimilovana u ekonomsku terminologiju. "Vlast radnike klase" je perpetuum

mobile, odgovor koji ini suvin im sva dalja pitanja. Neko bi moda pomislio da

je politika dimenzija nae drave sabrana na drugom mestu, npr. u partijskom

programu. Moda bi nam njegovo itanje pomoglo da reimo tajnu poretka u kome

ivimo? Oekivanje je, naravno, lieno svakog osnova . Tamo ete pronai samo

jo jednu formu "venog vraanja istog". Vlast radnike klase" postaje

"socijalistika samoupravna demokratija kao specifian oblik diktature

proletarijata".1 4 Ako i dalje budete dosadivali sa pitanjem "ko odluuje?" samo

ete pokazati da niste razumeli "na" sistem, "jedinstven u svijetu po svojoj

principijelnoj dosljednosti". 1 5

To ne znai da je ukinuta potreba za politikim odlukama, tj. da se drutvo

zaista konstituie kao neka "radna zajednica". Iz okol - nosti da to ta su

"samoupravni interesi" ne definie politika zajed nica, ne treba neoprezno povui

zakljuak da smo se obreli u rajskoj situaciji izvornog pojavljivanja, gde su sve

stvari oslobodene svoje poleminosti i vraene u neduni identitet sa sobom

samima. Naravno da je "samoupravne interese" i u Jugoslaviji neophodno

definisati, i naravno da to definisanje nije nita drugo nego donoenje politikih

odluka. Ali, one se donose van "parlamenta", u prostoru koji popunjava ne -

drzavna suverenost.

Ako sada jugoslovenski fenomen nacionalne drave pos - matramo kao

jedinstvo oba termina ovog pojma, razumccemo njegov unutranji nemir i

paradoksalnost. Svoju privremenu rav- noteu on je pronaao u (inae sasvim

fiktivnoj) dilemi etnikog statusa i nacionalne dravc. Klasini la ni oblik

ispoljavanja ove dileme jeste konkurencija onog nacionalnog iz forme nacionalne

drave, i onog nacionalnog u smislu etnicke pripadnosti. Kao da te dve

nacionalnosti imaju bilo kakve druge veze osim terminoloke! Ali,

14

destabilizovana na oba svoja k raja, naa nacionalna drava je, moda na nuan

nain, potraila utoite u ovom prividnom ek - vilibriju.1 6 Poto je suspendovao

politicku dimcnziju zajednikog ivota (ukoliko politicku metafiziku ne shvatimo

kao politiku), jugoslovenski komunizam nije bi o u stanju da resi ovu

terminoloku ekvivokaciju (pri cmu po strani ostavljam pitanje o faustovske

"dve due" - komunistikoj i nacionalnoj - vodeih jugoslovenskih politiara).

Konano je, sasvim dosledno, realizovao njen klasini lani oblik, u kome se

nacionalna dravnost pojavljuje ne kao pripadnost politikoj, nego etnikoj

zajednici. Kada je jednom bio doveden do ove forme, problem je postao lako

resiv:"Socijalisticke snage uinilc bi veliku pogreku ako bi se zanosile jalovom

milju o stvaranju neke nove nacije. Time bi samo ojaale nacionalizam i

ovinizam u postojccim nacijama koje su realnost sve dotle dok opti naprcdak

socijalizma i produktivnih snaga u svetu i kod nas ne bude poeo da bric granice

meu nacijama uoptc. 1 Redukcija sc zaustavila na dva clcmcnta, na nacijama

kao ctnikim grupama i na "produktivnim snagama". Ni vcci alhemicari nego sto

smo mi ne bi uspcli da od njih stvore nacionalnu dr/avu.

Konsekventnu razgradnju svih elcmenata drzavnosti u naoj savrcmcnoj

istoriji, mo/cmo analizirati posredstvom pitanja o njenoj istorijsko -cmpirijskoj

dinamici, ili tako to cmo izloiti zakononiemosti njcnog odvijanja. U prvom

sluaju bi se radilo o iz - laganju strukturnih prclpostavki za nastanak novovrsnog

tipa drav- nosti. Trcbalo bi pokazati u kojoj meri je nestabilnost politikih

institucija "stare Jugoslavije" podstakla strukturni afinitet za lino sledbenitvo

(tj. za svojcvrsni patrimonalizam nae najnovije is - torijc),1 8 ako znamo da

modcrna dravnost poiva na univerzalis- t ikom potcncijalu politickih

institucija, onda jc od odluujueg znaaja pitanje o "talozima" tog potencijala u

obrascima ponaanja onih politiki mobilnih grupa koje cc postati klijentela nove

viasti.1 9 Radi se, daklc, o socijano-kulturalnim pretpostavkama nae pos - leratne

dravnosti . Drugi mogui pristup temi - esejima koji su sakupljeni u ovoj knjizi

on slui kao generalni orijentir - sastojao bi se u analizi posledica tog razvoja.

Naravno, posledica u sasvim us- lovnom smislu rei, budui da predstavljaju

osnovu (i t ime 'uzrok) za svakodnevnu reprodukciju naeg poretka. Njega

pokuavam da rekonstruisem kao jedan funkcionalni sklop, bez pitanja o -

pozitiv- noj il i negativnoj - linoj odgovornosti aktera. Analiza je imanentna bar

u tom smislu sto kriterije za procenu ne unosi spolja. Poredak u kome ivimo ne

uporedujem ni sa njegovim vlastitim idealima, ni sa iskustvima drugih drava,

nego ga posmatram iskljuivo s obzirom na to u kojoj meri moze da zadovolji

vlastite funkcionalne imperative. Ovaj svojevrsni pozitivizam pristupa izrazava se

u tome da su za njega problemi samo ono to se manifestovalo u formi problema.

Ako nekoliko decenija u naoj zemlji nikoga nije uzbudivao status ustava, onda

nije moj zadatak da sada pokazujem kako je bilo dobrih razloga za uzbudivanje.

Istorijska rekonstrukcija, u onoj meri u kojoj je ovde prisulna, uvek polazi od

sadanjeg stanja problema , a ni u kom sluaju od neke predstave o tome kako bi

15

nae drutvo moglo postati pravednije, bolje, racionaln ije, itd.

Ovi eseji su, sa nekoliko izuzetaka, objavljeni u "Knjievnim novinama".

Njihov povod nije bio aktuelan, to objanjava relativnu tematsku kompaktnost,

moguu samo uz izvesnu distancu od "tekuih" politikih zbivanja. Bez podsticaja

urednika "Knjicvnih novina" Miodraga Pcriia, sasvim sigurno ne bih bio

dovoljno motivisan da tu distancu "verbalizujem" u ovu pozamasnu masu op -

scrvacija o naoj zemlji . Isto tako, bez inicijative Zorana Stojanovia, ovi eseji

verovatno nikada ne bi bili sakupljeni medu korice jedne knjige. Za tu priliku sam

dopisao primcdbe i ukljuio po ncki pasa iz izvornog teksta, iz prostornih

razloga izostavljen prilikom prvog objavljivanja. Ovo zanemarivanje izdavake

strogosti mi se ini opravdanim, posto eventualna vrednost tih tekstova nije

dokumcntarna, nego iskljuivo argumentacijska.NAPOMENE

1 Up. G. Jellinek, Allgemcine S taatslehre , 3. izdanje 1914. 2 Is ta knjiga, s tr . 394. i dal je, 406. i dalje , 427. i dal je. 3 Up. F. R. Allemann, "Aufstand der Regionen", u: W. Ilennis, P .G.Kielman -

segg, U. Matz (ed.) Regicrbarkeit . Studien zu ihrer Problematisierung, 2. tom,

Stut tgart 1979, str . 279. i dal je ; I 7 . Esterbauer (ed.), Regionalismus. Phdnomen -

Planungsmittel - Herausforcierung fur Europa, Miinchen 1978; D. Gerdes (ed.)

Aufstand der Provinz. Regionalismus in Westeuropa, Frankfurt 1980; G. Herdegen,

"Auf der Suche nach der Nahe", u: Die poli t ische Meinung 6 /1981, s tr. 6. i dalje. 4 Up. Pi-Sunycr O, The Limits of I ntegrations: Ethnicity and Nationalism

in Modern Europe , Amherst 1971. 5 Up. R. Smend, Verfassung und Verfassungsrecht, Miinchen, Leipzig 1928,

naro. str . 55.; takode C. Schmitt, Die Verfassungslehre, Miinchen, Leipzig 1928. 6 R. Smend, navedeno dclo; up. takode odrednicu "Integrat ionshlere koju je

on napisao za IIandworterbuch der Sozialwissenschaften, tom 5, 1956, s tr 229. 7 Utoliko je egzis tcnci ja polit ike zajednice pretpostavka i za ustavnost. Nit i

je svaki narod koji se nalazi u dravi poli tika zajednica ( teri tori ja , narod i dravna

vlast nisu dovoljna pretpostavka), ni t i je ona neko tra jno svojs tvo, koje sc ne moe izgubit i . Up. C. Schmitt, navcdcna knjiga, naroi to s tr . 20 -36.

8 U tzv. sporu mcdu is tor iarima, J . Habermas se zala gao za "patriot izam

prema ustavu" kao zamenu za tradicionalnu "nacionalnu svest". Up. njegov napis

"Einc Art Schadcnsabwicklung. Die apologetischen Tcndenzen in der deutchen

Zcitgeschichtsschreibung", u Die Zeit 11.07. 1986. Ovaj predlog zvui plauzibi lno

samo pod prctpostavkom o post -konvencionalnom identi te tu ona je vise et ik i

postulat nego opis fakt ikog s tanja (ne samo u Zapadnoj Nemakoj, nego u celom sve

t u. ) 9 Na koji nain iz c tnikog pojma nacijc s ledi zahtev za t i rn da ona postane

poli t ika zajednica iz lae - na dcklarativno jasan, iako teorijski pri lino neobian

nain, t j . konstruiui analogiju izmcdu individua i naci je - Z. L.erotic up. Naela fedcralizma vienacionalne drave, Zagreb, 1985; takode njegove pri logc u raspravi povodom tc knjigc , u Nae teme, 7-8/1986. str . 958-978. i 1029-1040. Mcdutim, to da l i ncka etnika grupa ima "pravo" na to da bude autonomna poli tika zajednica uopste

nije s tvar izvodenja, nego njene poli t ike volje . Nedos - tatak te volje se kod nas

kompenzuje poplavom "dokaza" o pravu na takvu poli ticku cgzis tenciju . 1 0 Moguce je utvrdi t i da jc odluka o osnivanju Jugoslavije polit iki bila

pogrena, a is tovrcmeno izbeci emocionalizovanje koje . sa razl ic i tim predznacima,

dolazi do rei u njenom oznaavanju kao "grobnice naro da" (il i "Versajske

tvorevine"), i l i u optuivanju Kominterne za planove o dekonsktrukciji novonastale

16

drave. Pogreku su nainil i pol it iari srpske drave. koji su potpuno nerealno

proccnil i in tegracione kapacite te poli tikih inst ituci ja vlasti te zajedni ce. Medutim,

onog trenutka kada je nastala, Jugoslavia jc bila irevirzibi lna injenica, i je stor -

niranje u svakom pogledu vise "kota" nego unutranje pacifikovanje, ma kako

dezi luzionist ike bile njegove konsekvence. 1 1 Ministar koji 25. avgusta 1945. u ime poslanika Narodnog Fronta odgovara

na kri t iku opozici je jasno eksplic ira nemogucnost da se "nova vlast" opie poli t ikim kategori jama: "Ve je bilo ri jei o tome ta su to neodredeni termini narodne vlast i i

tekovina Narodnooslobodilake borbe. Ja misl im da je osnovna greka opozicije , koja se ispolji la u toku i tave diskusi je, u tome to ona dananje s tanje u Jugoslavij i smatra kao reim, a ne kao jednu duboku socija lnu promijenu do koje je dolo. Ako

ovo zais ta jes te samo jedan reim, onda bi kri t ika op ozici je u mnogim stvarima nesumnjivo bila opravdana." . Tree zasedanje AVNOJ -a, str. 356. Uticajni poli t iar iskljuuje mogucnost da se i neka duboka soci jalna promena pojavljuje u formi jasno

definisanog poli tikog poretka. Ovim pomeranjem vlast i u nad -polit iko polje ona postaje beskonana kako po svom obimu (kao suverenost koja nije vezana za dravu), tako i po svom trajanju. Iako je ta j poli ticar kasnije odstranjen iz sedi ta modi, ona je

i dalje funkcionisala prema izloenom naelu. 1 2 Tako npr. u komentaru za zbirku dokumenata J ugoslavija 1918/1984 autori

B. Petranovic i M. Zeevi sociol iogiju moci prvog posleratnog ustava eufemist iki

opisuju kao "jaanje izvrsnih organa vlast i na raun predstavnikih te la (navedena knjiga, Beograd 1985, str. . 625.) . Kao da tu zaista moe bi t i rei o nekoj "podeli vlast i, pa onda i o neravnotei medu njenim elementima!

1 3 Up. umesto mnogih drugih primera J . orevi, Pogovor Ustavnom zakonu, Beograd 1958.

1 4 Deseti kongres S K J , Beograd 1974, s tr. 39. 1 5 Is ti izvor, str . 43. 1 6 ^je8 a jc , naravno, moguce emfatiki mistif ikovati , tako to ga proglasimo za

neto "jedinstveno" i t ime izmaknuto iskustvu. To u istinskoj t iradi ini istor iar J . Prunk:"Nigdje u svijetu ne postoj i neto takvo kao to je ono to mi stvara mo: jedan novi t ip federaci je gdje se, u svim normativnim aktima zemlje, i u Ustavu i u

Programu subjcktivne poli t ike snage, zadrava princip nacionalnog suverenite ta sa pravom na otejepl jenjc . Mi takoder s tvaramo i jednu novu, viu kvali te tu, na viem histor i jskom nivou, neko zajednitvo naci ja koje nisu samo formalno vezane u

dravni okvir nego u sutmiski viu. kvali te tno novu zajednicu koju spajaju neke druge kvali te tc, neke druge osobine, koje tck naslucujemo i polako

gradimo"."Nacionalne his tor iograf i je i historiografi ja Jugoslavije", u Nae teme 12/1986, s tr. 1996-7.

1 7 IZ. Kardelj, "Predgovor" drugom izdanju Razvoja slovenakog nacionalnog pitanja, str . 54. Atribut nacionalne dravnost i je u jcdnom potezu izjednaen sa stvaranjcm nekakve jugoslovcnske "nacije" kao konkurenta postojeim nacijama. Identian potez povlai i VIII Kongres SKJ u svojoj Rezoluci ji :"Na tim osnovama izrastaju i odredene pojave nacionalizma. Izraz t ih pojava, koje t reba suzbija ti , jesu

i pogrena misljenja da su naci jc u naem socija list ikom drutvenom razvoju preivele i da t reba s tvarat i jedinstvcnu jugoslovensku naci ju, to je izraz birok - ratskog centralizma i unitar izma." V I I I kongres S K J , Beograd 1965, s tr. 2061.

1 8 To to poli t iko sledbcnitvo u posleratnoj Jugoslaviji poprima oblik l ine lojalnost i del imino je, bez sumnje, uzrokovano propadanjem insti tucija u toku rata , ali I soci ja lno-psiholokom strukturom novih mobilnih poli tikih slojeva. Za nau

temu jc znaajno da ovaj t ip personalizo vanja poli t ikih odnosa strukturno onemogucava formiranje dravnost i. Nije moguce izgradit i odgovornost prema poloaju (bez koje je dravna birokrat i ja nezamisliva), budui da je celokupna

17

odgovornost apsorbovana u pravcu poli tikog lidera. Zanimlj iva je s trukturna s linost

sa si tuaci jom koja u Evropi nastajc nakon raspada Rimskog carstva, sa njegovim

univerzalist ikim poli t ikim inst ituci jama:"Poloaj vise nije objektivna funkciona kompetencija , nego odnos l ine lojalnost i izmeu vladara i s ledbenika", u: F.

Wieacker, Privatrechtsgeschichte der Neuzeit , Gott ingen 1967, str. 31. U ovom svetlu jc socioloki sasvim problematina krit ika "birokrat i je",

odomaena u naoj drutvenoj teori ji . Nita manje nego rairena krit ika nedovoljno

jasnog odvajanja "part ijskih" i "dravnih" "struktura". U toj kri t ici se polazi od neopravdane samorazumljivosti da "dravne s trukture" postoje, i da ih t reba samo - u skladu sa part ijskim programom - "odvoji ti" od part i je. Meutim, to odvajanje se

ispoljava kao diferenciranje na parti ju prve i part i ju druge l ini je. Personalno to znai da se ist i Ijudi rotira ju du ovih l inija . A poto svaka od nj ih raspolae vlas - t i t im komunikacijskim umovima, umanjuje se ionako mala mogunost l ine odgovornosti :

u trenutku kada bi ona eventualno dola na dnevni red, usleuje promena "l inije". 1 9 Up. anali t iki model koji razvija S. P . Huntington, "Poli t ical Development

and Poli tical Decay", u World Polit ics 3/1965, str. 386-430.

2. JUGOSLAVIJA KAO NEDOVRENA DRAVA

Tri varijante "otvorene opcije"

Raspravc o dravnom s tatusu Jugoslavije, tiho i nekonsek- ventno

zapoete sedamdesetih godina, zgunjavaju se u pretee klatno, koje se,

poslednju deceniju, u sve ubrzanijem tempu njie izmedu krajnjeg juga i

krajnjeg severa nae zemlje. Mnogo toga to na svojoj putanji rui i onako

je bilo tikcija, ali silina sa kojom to ini oteava razlikovanje. Na trenutke

ak izgleda da je sve bilo privid, da je (pre svega emocionalna) pustos

jedini stvarno homogeni medij nae komunikacije. Medutim, ni trezveniji

pos- matra nee moi oteti se utisku da su ovde zaista osnovne stvari

dovedene u pitanje. Utisku da je Jugoslavia zapravo nedovrscna dr/ava.

Tako rei kao neka otvorena opcija, koja se opire svakoj konanoj

definiciji . Pri tom je njena otvorenost takvog tipa da u sebe ukljuuje i

prethodne definicije. Trijumf interpretacije nad stvarnou tako je postao

totalan. Nije se dogodilo ono to se dogodilo, nego ono za ije priznavanje

kao dogodenog se mo/e postii interpretaeijski (to znai: politiki)

konsenzus.1 A poto je njegov kurs pl ivajui, i naa prolost, sadanjost i

budunost su per- manentno "na raspolaganju.

Intenzitet te nedovrenosti nije u svim jugoslovenskim centrima na

isti nain procenjen, ali on ne zavisi toliko od stepena uverenosti njihovih

zastupnika - jer oni su, gotovo bez izuzetka, prilino uvereni u svoju stvar

- nc^o od znaeenja koje ele da pripiu svom pojmu nedovrenosti. Cini se

da je tu moguce raz- likovati bar tr i varijante.

Za neke je taj pojam metafora iza ijih leda bi trebalo da zapone

novo teritorijalno razmisljanje o Jugoslaviji . Ono je, na najoptijem

nivou, praeno nunim istoriografisanjem teme, tj . op - servacijama o

istorijskoj relativnosti naih dravnih granica. One su nekad trebale da

18

obuhvataju neto drugo, to znai da ni ono to danas obuhvataju ne

poiva na nekoj nunosti. Zaotreni oblik ove varijante sadri elju za

postepenim ili neposrednim odvajanjem dela dravne teritorije. Teritorija

o kojoj je najee re kada se pominje relativnost dravnih granica jeste

Kosovo, ali je zanimljivo da spremnost raspravljanja o teritorijalnim

promenama raste to se vie pribliavamo severu nae zemlje (na samom

Kosovu se o tak- vim promenama ne raspravlja, nego se one pripremaju).

Tamo ta spremnost ima oblik "punog razumevanja", u smislu 'zbog ega se

taj deo jugoslovenske teritorije, koji je ionako veoma razlidt od os - talih

delova ne pripoji svojoj matici ' . 2 Nezavisno od toga da li je ovaj

velikoduni secesionizam legitiman, nesumnjivo je da on u znaajnom

smislu stvara atmosferu o nedovrenom dravnom statusu Jugoslavije.

Na pomenutom drugom kraju klatna nalazi se uverenje da os - novni

konsenzus naroda koji su se ujedinili u jugoslovensku dravu u stvari

nikada nije postignut, poto ti narodi nisu bili u prilici da na autentian

nain izraze svoje miljenje o novoj dravnoj tvorevini. U nju su bili

gurnuti, u finalu najvedh novovekovnih zapleta, tj . Prvog i Drugog

svetskog rata. Kombinovan sa samorazumljivim pr avom svakog naroda na

samoopredeljenje (ukljuujui "pravo na otcepljenje") ovaj stav otvara

opciju ponov- nog odluivanja o tome da li Jugoslavia kao zajednica

naroda uopte ima smisla. Za sada je ovo uverenje otvoreno izloeno samo

u Sloveniji.3

Trca varijanta, sa manje il i vise koherentnosti zastupana u vcdni

centara jugoslovenske federacijc, prividno je oslobodena radikalizma koji

je karakteristian za navedena dva proble - matizovanja dravnog statusa

nae zcmlje. Ona Jugoslaviju eli da posmatra kao r ezultat pcrmanentnog

dogovora. Ako upotrcbimo tcrmin iz naslova, to bi znailo da je

Jugoslavia trajno nedovrsena drava, tako rei kao neko permanentno

odludvanje sa neizvesnim ishodom. 4 U tome bi sc (uverava nas najved broj

naih politicara) i sastojao n jen demokratski karakter, inae izraen u

stavu koji je svima razumljiv, a koji istie dobrovoljnost kao princip

ivota u dravnoj zajcdnici. Videemo da je prividna umerenost ovog

reenja zaista samo privid, a u stvari predstavlja dalekoseno ugroavanjc

dravnog statusa. Dok je kod prve dve varijante mogue zamislit i scenario

u kome bi sporna pitanja definitivno bila reena, ovdc to ak ni u mati

nije mogue, poto ceo nacrt i poiva na stabilizovanju pat pozicije kao

optimalnog stanja.

Svaka od pomenutih verzija ima jasne dravno -pravne pret-

postavke, bez obzira na to koliko jasno ih sama uvida. Naime, u

razmiljanje o dravnom statusu Jugoslavije svaka ulazi sa predstavama o

tome ta dravnost kao takva jeste i treba da bude. Analiza tih

pretpostavki verovatno bi bila zanimljiva, a u svakom sluaju, bila bi

prepuna bizarnih elemenata. U vakuumu koji se iri iza komunistikog

19

pojma (ili tanije: ne-pojma) dravnosti izraslo je raznovrsno bilje, koje

je nedostatak pretpostavki za ivot pret - vorilo u vlastitu pretpostavku za

ivot.

Medutim, ma koliko povrne zabave obaveavala, jedna takva

analiza bi u sutini bila irelevantna. Proizvoljnost kao princip kojim se

rukovodi njen predmet i njoj samoj bi oduzeo i poslednje os - tatke

sistematinosti . Zbog toga predlaem da ostavimo po strani tu neobinu

meavinu ranofeudalnih predstava o dravnosti, rusoovsko -boljevikog

pojma "nacije" kao permanentnog mo- bilizovanja kome su dravno -

pravne "forme" samo sredstva koja svaki dan moe suvereno menjati

(kuriozitet je u tome to zastup- nici ovakvog shvatanja "narodne

suverenosti" veruju da su u njemu pronali adekvatan kriterij za radikalnu

kritiku nieg drugog nego radikalnog socijalizma, koji to shvatanje - na

njihov uas - teorijski i praktino utemeljuje!), pseudoplebiscitarnih ideja

o tome kako se jedan narod izjanjava za ulazak u neku dravnu

zajednicu, i ega sve jo ne. Radije posvetimo panju onoj dimenziji tih

stanovita koja sadri bar minimum materijalne usmerenosti. Dakle,

klonimo se zaludnog pokuaja si stematizovanja razliitih predstava o

dravi, i upitajmo se o njihovom minimalnom zajednikom nazivniku,

naime, o njihovom videnju postojee jugo-slovenske drave. A ta, ma

kako uska, ali ipak zajednika osnova zagarantovana je, sloiemo se,

pojmom federa lizma. Moda bi nam njegova analiza mogla pomoi da bar

malo razjasnimo nedoumice u pogledu dravnog statusa zemlje u kojoj

ivimo?

Pojam federalizma kao njihov a osnova

Na prvi pogled se ini da smo sa pojmom federalizma konano

stupili na zajedniku teritoriju. Razlike postoje samo u pogledu ara sa

kojim ga razlieite strane zastupaju, ali vano je da ga ni jedna ne

osporava. Qvaj "prvi pogled" je, naravno, pogrean: saglas - nost je

prividna, poto ne omoguava donoenje i sprovodenje stratekih odluk a,

a u politikoj delatnosti je to osnovni kriterij stvarnog zajednitva. Pojam

federalizma na neki nain jeste zajed - nika pretpostavka (koja u

oluujuoj meri redukuje obilje dravno -pravnih predodbi, inae

moguih u naim nekon- trolisanim politikim fantazijama), ali njegova

praktina primena pokazuje da polemika dimenzija dominira nad

racionalnom. Drugim reima, razliiti uesnici u politikom odluivanju

pod tim pojmom podrazumevaju razliite stvari, i medusobno se blokiraju.

U ovakvoj problemskoj konstelaeiji postoje dve mogunosti. Analiza

svakog pojedinanog pojma federalizma, sa namerom da se izloe slinosti

i razlike. Ili, prethodno utvrdivanje minimalnog sadraja pojma

20

federalizma (nezavisno od njegove upotrebe u Jugosla viji), i onda

eventualna kontrola postojeih shvatanja uporedivanjem sa tim osnovnim

uslovima, sadrzanim u trivijalnom istorijsko -funkcionalnom znaenju

federalizma. Predlaem da krenemo ovim drugim putem, ne samo zbog

toga to nam on omoguava da razmotrimo objektivne kapacitete federalne

forme, nego pre svega zbog toga to znatno skracuje raspravu. Naime, ja

elim da argumentujem u prilog teze da Jugoslavia uopte nije federalna

drava, u osnovnom smislu pojma federalizma. Ukoliko bi argumentacija

bila uverljiva, oslobodila bi nas potrebe da detaljno analiziramo naa

razliita shvatanja federalizma, i da u njima traimo orijentir za izlazak iz

dravno-pravnog lavirinta u kome se nalazimo.

Da bismo mogli odgovoriti na pitanje da li tip jugoslovenske

socijalno-politike konstitueije omogucava, zahteva i ini poeljnim (ako

on ne postoji) federalni model dravnog uredenja, moramo najpre znat i

koje su istorijsko-strukturne osobine tog modela. Ako bi trebalo da rei

nae osnovne probleme, on kao reenje u njima mora biti funkcionalno

anticipiran. Prosto "uvoenje" nekog modela, samo zato to nam izgleda

zgodan ili privlaan, nee mnogo pomoi. To najbolje znaju brojne

nerazvijene zemlje, koje su uvezle ustavno-pravni sistem, a nisu

posedovale neophodne soeijal - no-istorijske pretpostavke za njegovo

funkcionisanje.5

Jo jedna napomena. Ovde je federalizam prcdmet inte - resovanja

kao dravno-politika forma. Prirodno -pravnu, etiku, ili neku slinu

perspektivu, iz koje bi se moglo argumentovati o pred - nostima

demokratije, pravu na samoopredeljenje, autonomiju itd., ne smatram

relevantnima za formulisanje problema. 6 Takode iskljuujem ekonomske

argumente za centralizaciju ili decen- tralizaciju delatno-relevantnih

resursa (tj . kompetencija i finan- sija). Ne zbog nedostatka prostora, nego

zbog trivijalnosti jedne takve argumentaeije. Naime, ako pitanje dravne

organizacije for- muliemo polazei od ugla ekonomske eficijentnosti - a

to znai, pitanja: kako javne zadatke podeliti na razliite nivoe i pri tome

obezbediti optimalnu alokaciju resursa, legitimnu raspodelu dohot - ka i

maksimalnu stabilnost ukupnog privrednog sistema - onda je svaka drava

koja ekonomski racionalno posluje istovremeno i "unitarna" i "federalna",

ili prosto, ona je drava koja ima racional - nu privredu.7 U ovoj

tautologiji nema ni rei o politikoj konstituciji koja mora biti dovoljno

fleksibilna da omogui tako dinamino pulsiranje procesa centralizovanja

i decentralizovanja. Da tu politiki sistem nije neka "funkcija privrede,

razume se samo po sebi. A koje osobine su svojstvene federalizmu kao

jednom tak- vom dravno-politikom sistemu? Zbog ega on kod nas nije

podsticao pomenuto pulsiranje, nego mu je oduzeo i poslednje, slabane

znake ivota?

Federalizam kao premetanje pomenutih delatno -relevantnih resursa

21

na decentralne jedinice ima nune istorijske i strukturno - -funkcionalne

pretpostavke. Ponimo sa prvima.

Istorijsko-politika nuz.na pretpostavka federalizma jesu nezavisne,

politiki organizovane jedinice, bilo da su to drave il i druge teritorijalne

organizacije. One se udruuju da bi resile probleme koje svaka za sebe

pojedinano ne mogu, ili ne mogu tako uspeno, da rese. Jasan politicki

status jedinica koje ulaze u federalnu dravu predstavlja neophodan uslov

u viestrukom smis lu. Dravno-politika infrastruktura svake lanice

predstavlja medij za artikulisanje lokalnih interesa pre nego to dospeju

na "savezni nivo", i t ime spreava mogui autoritarni razvoj centralne

vlasti, S druge strane, ona je medij preko koga centraln a vlast moe da

homogenizuje politiki prostor a da ne bude shvaena kao kolonizator.

Ne moe biti sumnje da prilikom nastanka Jugoslavije ova

pretpostavka federalizma nije postojala. Pre udruivanja u zajed - niku

dravu, samo Srbija i Crna Gora su bile p olitike zajednice u navedenom

znaenju. Ostale teritorijalne jedinice su imale svoj identitet i posebnost

koju je bilo potrebno t it it i, ali nisu bile drzave. Savez sa njima je bio

savez u veoma ogranienom smislu tog pojma, zbog proste injenice to

jedinstvena politika volja - osobina svake politike zajednice - kod njih

nije egzistirala. Ovim nije reeno da razlike koje su postojale nisu bile

dovoljno jasne, nego samo to da federalizam nije dravna forma u kojoj su

one mogle da racionalno budu organizovane.

Medutim, moda je moguce zamislit i i obrnuti proces? Moda

federalna dravna forma moe nastati i kao rezultat transformacije

unitarne dravne zajednice, na kraju procesa u kome politicku autonomiju

postepeno stiu jedinice koje primarno nisu posedovale politiki status?

One onda, u tihoj metamorfozi, stvaraju novovrsnu organizaciju -

federalnu dravu - u kojoj svaka za sebe resava one probleme za koje vise

ne postoji zajednika osnova, a zajedno sa drugima one za koje ta osnova

jo uvek postoji. Ako elimo da sauvamo bar minimalnu smislenost

pojma federalizma, onda on u Jugoslaviji mora imati ovo drugo znaenje.

Dakle, federalizovanje u obrnutom smeru. Teorijski ga je lako zamisliti ,

medutim, kako stoji stvar sa njegovim uslovima? Jesu li oni u na oj zemlji

ispunjeni? Da bismo odgovorili na ovo pitanje moramo se pozabaviti

strukturno- -funkcionalnim pretpostavkama federalizma.

Federalna dravna forma predstavlja specifini oblik kontrole moi .8

Egzistencija politiki oformljenih jedinica pre udrui vanja u zajedniku

dravu neophodna je upravo zbog toga to su samo u tom sluaju one u

stanju da efikasno praktikuju kontrolu mod, svojstvenu federalnom

uredenju. Jer, ono je istovremeno borba za poveanje vlastitog udela u

mod, tj. neprekidno nastojanje da se kapaciteti relevantni za delovanje

premeste na decentralne nivoe odluivanja (pri cmu svaka federalna

22

jedinica smatra da upravo njenim finansijskim zahtcvima pripada

sistemski prioritet) . 9 Funkcionalni balans modi, bez koga je federalna

forma fraza liena smisla, mogu je samo tamo gde je, bar naelno,

predviden i od strane uesnika prihvaen zahtev za institucionalnom

kontrolom mod.1 0 Tamo gde obim moi nije mogue ak ni tematizovati

(jer ga zaklanjaju iroki pojmovi, kao to su "viast radnike kla se",

"samoupravljanje itd. , koji politikoj mod pridaju metafiziku dim -

menziju i izmiu je racionalnoj rasnravi) ne mo/e, naravno, biti ni govora

o nekakvoj njenoj kontroli. 1 1 Ova netransparcntnost mod, svojstvena

jugoslovenskom politikom sistemu, iskl juuje mogu- cnost ne samo njene

(npr. fcderalne) kontrole, nego i njene racionalnosti u trivijalnom

tehnickom smislu. Da bi upoznala svoje kapacitete ona mora da se

neprekidno sudara sa vlastitim granicama. Takvo uenje, primercno niim

organizmima, ne moe joj pomoi ak ni da se orijentie u obilju

problema pred kojima se svako savremeno drutvo nalazi, a pogotovo ne

da upravlja njima.1 2 Ako ovo imamo u vidu, moemo zaotreno rei da je

postojeci jugoslovenski federalizam nastao kao odgovor na tipino an ti-

federalistiko pitanje: kako podcliti moc a pri tom izbed ne samo njenu

funkcionalnu kontrolu, nego i njeno tematizovanje? 1 3

Precizni balans mod, koji ne bi blokirao donoenje znaajnih odluka

(a one, ako su stvarne odluke, uvek diskriminiu nekog ues - nika, tj. ne

mogu istovremeno zadovoljiti sve interese), 1 4 a koji bi, na drugoj strani,

stvarao Slobodan prostor za regionalne, etnike, konfesionalne i druge

manjinske razlike, nije mogao da bude ostvaren u prvoj jugoslovenskoj

dravi. Objektivne mogunosti njenog politiko-upravnog sistema bile su

primerene jednoj homogenoj zajednici i bile su beznadeno preoptereene

"vikom" razlika, sa kojim su se na svakom koraku sudarale. Time elim

da kaem: ta drava nije bila u stanju da rei svoje osnovne probl eme ne

zbog svoje unitarne forme (pri emu bi ih onda resila da je, kojim

sluajem, bila federacija, po uzoru na dananju), nego zbog toga to ni

kao unitarna drava nije aktivirala integraeijske mehanizme kojima ta

forma raspolae. Razlozi za to su, dakle , is- torijski, a ne strukturno-

funkcionalni. A kako stoji stvar sa socijalis - tikom dravnou i njenim

regulativnim kapacitetima? Ona je nasledila sutinsku nehomogenost i

imala je prilike da isproba svoj model drutvenog organizovanja. Ukoliko

u tome nije uspela, da li su razlozi istorijski (tj. "nezrelost" socijalizma

kao dravno- -politike forme) il i moda pre sistemski?

Da bih se bar pribliio odgovoru na ovo pitanje najpre u izloiti

dinamiku jugoslovenskog dravno -politikog sistema, koju sam ve

oznaio kao federalizovanje u obrnutom smeru. Zakljuak e biti da kao

rezultat te dinamike nije nastao, i nije mogao nastati eljeni i

proklamovani federalizam, nego je, po unutranjoj nunosti log razvoja,

23

stvorena parakonfederalna forma. U sledeem kor aku u postaviti pitanje

koje visi u vazduhu jo od poetka rasprave, naime, zbog ega uopste

dolazi do ove neobine dinamike, u kojoj Jugoslavia, poput nekog

meseara, trai svoju primerenu drz.avno - -politiku formu. Jer ,

neophodan nam je bar provizoran odgovor na ovo pitanje, poto samo on

moe unekoliko olaksati razoaranje koje nastaje kada utvrdimo da ni

konfederalno uredenje nije ta forma.

Slobodni pad u konfederalizam

Prvo dosledno federalno uredenje Jugoslavia je, to je paradoksalno,

dobila u trenutku u kome je bila najunitaristikija u celokupnoj svojoj

istoriji. To nije bio unitarizam neke nacije, nego partije. Ukoliko se svi

konci nalaze u jednoj ruci, o kakvoj decentralizaciji moci uopste moe biti

rei? Da bismo znali kako je ta mo funkcionisala nije dovoljno da itamo

"AVNOJ-ske doku- mente, niti bilo kakve arhivske izvore, nego nam je

potrebna sociologija moi nastajue jugoslovenske radikalno -socijalistike

drave. A kada jednom bude postojala, u njoj pojam fe deralizma, u to sam

uveren, nce igrati znaajnu ulogu. U svakom sluaju, danas taj "paradoks

federalizma" predstavlja pogodno polazite za razliite interpretacije. Od

onih iji je cilj da retroaktivno utemelje svoj dananji politiki status, pa

do onih koji dananju konstelaciju vide kao "razgradnju federacije". Na

celoj interpretacijskoj skali, bez obzira na razlike u stanovitu, kao

samorazumljiv je prihvaen stav da je Jugoslavia nekada zaista bila

federaeija.

Ako mogunost kontrole politike vlasti shvatimo kao minima- lnu

pretpostavku federalne forme (jer, kako bi bila mogua vertikal - na

kontrola vlasti, ako kontrola vlasti kao takva nije mogua?) onda se naa

politika dinamika iz protekle dve decenije ni u kom sluaju ne moe

opisati uz pomo federalizma. Naravno, ukoliko ovom pojmu ne pripiemo

neko ekskluzivno znaenje, koje se podsmeva njegovom istorijskom i

sistematskom smislu. Ova slutnja nije sasvim liena osnova, t j. postojc

dobri razlozi da trenutni argumentacijski haos, grupisan oko pojma

federalizma, bar delimino inter - pretiramo kao posledicu hirovite

upotrebe tog pojma. Znak za start je dat jo davne 1953, prilikom

podnoenja predloga Ustavnog zakona. Referent pred Narodnom

skuptinom FNRJ (E. Kardelj), izloio je shvatanje federalizma k oje se

opire svakom diskurzivnom zahvatu: "Osim toga, federacija ravnopravnih

republika kod nas nije neophodna samo zbog nacionalnog sastava nae

zemlje. Ona takoder proizlazi iz naeg drutvenog sistema kao takvog, iz

naeg shvacanja narodnog suvereniteta i drutvenog samoupravljanja.

Naa bi zemlja bila federacija u tom novom smislu, to jest, kao sis - tem

24

zasnovan na drutvenom samoupravljanju i kada ne bi bila

mnogonacionalna." Ako po strani ostavimo prilino tajanstvcno vezivanje

federalizma za "narodni suverenitet" (koji kod nas postoji samo kao

suverenitet "radnike klase" i pogreno ga je oznaavati nazivom iz

"buroaske tradicijc"), uoavamo transformaciju fede ralizma u formu

"samoupravljanja". Dakle, u formu u kojoj je ncmogue cfikasna kontrola

poli tike moci. Time on prestaje biti dravna forma, i postaje osobina

"naeg drustvenog sistema kao takvog". Ovaj prenos smisla iz jedne forme

u drugu objanjava i tajnu paradoksa, sa kojim ovde imamo posla. Ako

bismo oekivali da nakon jasnog opredeljcnja za nekontrolisano

praktikovanje moci (u bilo kom intcresu, t j. moda i u interesu "svih

radnih ljudi", "progresivnog oveanstva" ili istorijske istine u celini)

usledi isto tako jasno odbacivanje federalizma kao oblika vertikalne

podele i kontrole moi, prevarili smo se. Zakljuak je upravo obrnut. Ne

samo to ncma zakljuka da ni u vienacionalnoj zajednici federalizam bez

kontrole moi nije mogu, nego saznajemo da bi bilo federalizma ak i da

naa zemlja nije vienacionalna. Naravno, federalizma "u tom novom

smislu. Jednom ispranjen, taj pojam moe funkcionisati u bilo kom

kontekstu.

Ipak, budimo bar za trenutak uporni sa klasinim federalnim

pitanjem (bez obzira to za njega nema mesta u tom "novom smis lu').

Dakle, kako stoji stvar sa kontrolom moi, sa onim zbog ega je federalna

forma istorijski i nastala? Iz istog referata saznajemo odgovor.

"Diskriminacija je nemogua prema samim osnovama socijalistikog

sistema. Taj odgovor nije sasvim nov. Na Karlajlovo pitanje o sredstvima

za kontrolu moci u komunistikom drutvu, Engels je odgovorio

definicijom komunizma: u komunizmu ljudi nee teiti sticanju moci (a

pogotovo ne njenoj zloupotrebi) pa e time nestati i potreba za

mehanizmima njene kontrole. Medutim ni ovaj odgovor ne mozc

pretendovati na izvornost. Jo srednjevekovni teoloki realizam je

konstruisao silogizam u kome se, polazei od definicije, povlai zakljuak

o egzistenciji. Budui da je u pojmu boga sadrana njegova savrenost, i

budui da u odredenje savrenosti spada i modus egzistenci je, bog

egzistira. Potrebno je samo dovoljno vrsto verovati u definiciju.

Uzimajui u obzir ovaj strukturni afinitet, moemo ak posumnjati da

"socijalistiki realizam' ' u stvari i nije nita drugo (bar na njegovoj

argumen- tacijskoj ravni) nego obnova teoloskog realizma.

Ako se radi o naoj verziji utemeljenja federalizma uz pomo dokaza

o nepotrebnosti kontrole moi, neophodno je razlikovati dva momenta.

Retorsko isticanje federalizma je, na zavretku gradanskog rata, bez

sumnjc bilo potrebno, kao jedno od sredstava za razgradnju istorijskih

rcsantimana medu jugoslovenskim narodima. Naravno, ukoliko se pod

25

federalizmom uopteno misli na beskompromisno osiguravanje prostora za

legalno i stabilno ar- tikulisanje njihovih ra/Iicitih identiteta, bilo ta da

sami oni pod tim podrazumevaju. To je jedan momenat, i njega niko ne

moe kritikovati, ni ranije, ni danas. Drugi se odnosi na tehniko-politiko

funkcionisanje federalizma. Ono je idcntino sa ovim specifinim

strukturisanjem moi koje, kao to sam ve izl oio, nije moguce bez

odredenih istorijskih i sistemskih pretpostavki. Mo u posleratnoj

jugoslovenskoj dravi nije bila tako strukturisana da bi bilo smis - leno

govoriti o njenoj "raspodeli", balansu", "funkcionalnoj kontroli. To je

bila "revolucionarna diktatura", sa svim lokalnim specifinostima koje je

ova, dravno-pravno potpuno nejasna forma, nuno poprimila u naim

krajevima.1 6 Federalizam je tu mogao biti samo retorska figura, korisna (i

legitimna) kao simbol, ali praktino -politiki irelevantna.

Meutim "revolucionarna diktatura" se transformisala. Stihijno i

neartikulisano, na dnevni red je dospelo pitanje podele moi. Taj proces

nije zapoeo doslednim kritikim razmatranjem "revo - lucionarne

diktature" i njenih osnovnih dravno -politikih ele- menata, da bi se onda

na osnovu toga stekao jasan pojam moi o ijoj raspodeli se radi. Ono to

je decenijama potiskivano ni sada nije bilo dovedeno pred sud "budne

svesti, nego je gurnuto u jo dublje regije sna. Pokazalo se da u tom

dodatnom potiskivanju pojam federalizma moe igrati veoma aktivnu

ulogu. On je omoguavao tehniko cepanje moi, uz istovremeno

preutkivanje pitanja o njenoj prirodi. 1 ^

Federalizam je bio neproblematian sve dok se od njega nije

oekivalo da regulie dravno -politike odnose. Kao emocionalni simbol

on je vrio svoju ulogu. U sobama u kojima se odluivalo o nainu

praktikovanja moi nije mu bio dozvoljen pristup. Time ne elim da

kaem da su regionalni identiteti ovim nuno bili hendikepirani. Ako jesu,

onda ne zato to nije bilo fcdcralnog uredenja, nego zato to nije bilo

efikasne kontrole moi. A ona je, kao to znamo, mogua i u unitar - noj

dravi. Problemi poinju kada se federalizam uvodi u onu sobu, kao dobri

duh koji sme samo da ispunjava elje, ali ne i da postavlja za hteve. Mo

koja je postala problematicna trebalo bi regulisati, ali ostaviti

neprozirnom. Zaista teak zadatak. Kao za onog lekara, kome

fundamentalLstiki musliman dovodi bolesnu cnu, koju bi trebalo

prcglcdati (i izleiti), ali pod osnovnim uslovom: da ostanc umotana u

svoju odeu.

Poto federalizam ni u jednom trcnutku nije shvacen kao samo jedan

od elemenata u sklopu racionalne kontrole moci, nego je bio rcdukovan na

skup uputstava za njenu kvantitativnu raspodelu, on je stvorio vise

problema nego to je resio. Jer, onog trenutka kada je postao neto vise od

rctorikc figure, federalni model je razvio vlas - titu dinamiku. U

26

jugoslovenskim uslovima, o kojima e odmah biti neto vise recno, ona

je nuno vodila u pravcu konfederalizovanja. Konfederalizam nije nikakav

bauk, ukoliko predstavlja reenje osnovnih problema. U Jugoslaviji to, na

alost, nije sluaj. Ne zbog naelnih nedostataka konfederalizma, nego

zbog socijalno-politike datosti nae zemlje.

Setiemo se da jugoslovenski federalizam spada u on e koji nastaju u

obrnutom smeru: ne tako to se autonomne politike jedinice udruuju u

dravu, nego tako to u postojeoj dravi one, kao politiki autonomne,

tek nastaju.1 8 Taj proces naelno nije teko zamisliti. Prvobitna dravna

forma nije nikakva sveta obaveza; u promenjenim istorijsko-politikim

uslovima ona se moe menjati, ukoliko za to postoji trajna funkcionalna

potreba. Medutim, da li je i kod nas naelno moguce zamisliti

transformaciju unitarne u federalnu dravu? Ne stoji l i ta transformacija u

direktnoj protivrenosti sa nekim ocevidnostima koje ne poriu ni oni koji

smatraju da se taj proces desio? Pojednostavljeno: ako federalizam

predstavlja raspodelu moi u cilju njene racionalne kontrole, da li je on u

Jugoslaviji mogu? Pitanje koje je na ovaj nain uproeno olakae nam

razumevanje i stvarnog deljenja moi, koje se kod nas deava, ali uz

ogromne gubitke energije, delom uzrokovane i time to se to deljenje

obavlja u gustoj senci pojma federalizma.

Poto zbog prirode poli tikog sistema u Jugoslaviji nije bila mogua

horizontalna raspodela moi, desio se njen vertikalni raspad. Za ovo prvo

bi bila neophodna stvarna reforma politikog sistema, za drugo su

dovoljne kvantitativne promene. Ista, netransparentna, mod se usitnjav a, a

privid svoje funkcionalne nunosti sada dobija iz suprotstavljanja

nekadanjem zajednikom izvoru, "sistemu. Samo kao ambasadori u

"saveznom Beogradu" ili kao beskompromisni trgovci u Skuptini mogu

lokalni politiari (a u ovim uslovima su svi lokaln i) da osiguraju svoj

status. Problem je, medutim, u tome to ovo cepkanje moi olakava,

dodue, njeno legitimisanje (jer vise nema ni fiktivnog pokrovitelja,

protiv koga bi se mogao kanalisati politiki bunt regionalnih grupa), ali je

ne ini funkcionalni jom. Ono bi vodilo bar situacionim prednostima, da je

nasa savezna drava kojim sluajem kasa iji sadraj treba podeliti .

Ovako, lokalni interesi nisu dobili nita time to je mo vertikalno

razmrvljena. Njeno racionalno praktikovanje nije ni sada zagaran - tovano,

i jo uvek zavisi samo od individualnih osobina njenih nosilaca.

Pogledajmo sada zbog ega je ovo deljenje moi, izvreno iza fasade

federalizma, na nuan nain zavrilo kao neobina meavina

konfederalizma i refeudalizovanja.

Ve sam rekao da je naelno moguce zamisliti federalizovanje u

obrnutom smeru. Elementarni uslov za to je da se prerastanje teritorijalnih

jedinica u politicki autonomne subjekte (drave) od - vija bar priblino u

27

istom tempu. Dravno-pravno osiguravanje njihovog statusa treba da

predstavlja samo formalizovanje novonas- tale socijalno-politike

situacije. Drugim reima, dravno -pravno priznavanje njihove politike

autonomije u tom sluaju nije pretpostavka , nego konsekvenca razvoja, u

kome se pokazalo da za reavanje nekih zn aajnih problema ne postoji

zajednika osnova. Za sada je jasno bar toliko da u Jugoslaviji nemamo

posla sa nekim takvim razvojem. Dravno -pravni status je federalnim

jedinicama formalno priznat jo u vreme kada o politikoj autonomiji nije

moglo biti ni rei, zbog strogog partijskog unitarizma. Time je nor - malni

redosled jo jednom preokrenut. Kao prvo, politika autonomija

teritorijalnih jedinica socijalno-politiki nije bila pretpostavka, nego je

trebalo da bude rezultat federalizovanja. Kao drugo, soc ijalno-politike

pretpostavke nisu utemeljavale dravno - -pravnu autonomiju, nego je

trebalo u njoj da budu utemeljene. Ovaj dvostruki salto je u trenutku

aktiviranja federalne forme prouzrokovao udnovatu aktivnost.

Teritorijalne jedinice, kojima je bio p riznat politiki status (a i one koje

se takvom priznanju mogu nadati) poele su uurbano da tragaju za

vlastitim socijalno- -politikim pretpostavkama. U licitaciju je dovueno

sve sto bi moglo liciti na te pretpostavke. Najpre, naravno, argument

etnike samosvojnosti . Zatim razliiti istorijski i pseudoistorijski dokazi.

Kada je u pitanju tako oskudno dobro kao to je identitet, ne moe se biti

izbirljiv. Poelo je izmiljanje prolosti, da bi se bar prividno popunila

prostrana forma koju je ustav velikod uno stavio na raspolaganje

jugoslovenskim teritorijalnim jedinicama. Sada nas ne interesuju razliite

dosetljivosti pri konstrukciji socijalno-politike osnove, koja bi bila

dovoljno iroka da nosi poklonjenu dravnost. Svi znamo da one seu od

obnavljanja rasistikih ideja o etnikoj istoti, pa sve do kominog

falsifikovanja (ionako uglavnom irelcvantnih) arhivskih dokumenata, pre

svega iz ratnog vremena.

Led je krenuo. Da se itava afcra nece zavriti kod federalne forme,

to je moglo vec na samoni poetku da bude jasno. U federalizmu se podela

moi vri zbog njene funkcionalne kontrole, t j. da bi se stvorio takav

balans koji bi oteavao njenu zloupotrebu. Kod nas je podela izvrena da

bi se poveao broj direktnih kon - zumenata moi. Dakle, vec sam karakt er

moi u naem politikom sistcmu je za sluaj njenog deljenja ostavljao

samo jednu mogunost, konfedcraciju. Jer, kvantitativnim deljenjem moi

moe nastati samo vise jedinica istog kvaliteta, t j. vise drava. Nasuprot

tome bi stajala kvalitativna transformacija, tj. ve pomenuta funkcionalna

podela moi. Ona se kod nas nije dogodila.

Dakle, sada ivimo u neeljenoj, ali ne sasvim sluajno nastaloj

konfcderaciji? To nije sasvim tano. Teritorijalne jedinice su se, dodue,

svojski trudile da postanu drave , ali trud u ovoj stvari nije dovoljan

28

uslov. Ne moe se postati "nacija" na osnovu nekog proglasa ili elje

grupe politiara.

Prvi problem eventualnog jugoslovenskog federalizma jeste problem

simultanosti . to vise jedinica koje treba da postanu drave, t o je manja

verovatnoa da e one simultano sticati neophodne pretpostavke za to.

Kod nas ih ima est (sa uzlaznom tendencijom), a to bi bio prevelik broj

ak i za neku zemlju sa znat - no izgradenijom politikom kulturom. Znak

za start vai za sve. Onaj ko prvi dospe na cilj moe oekivati

primamljive privilegije. On ne samo to moze (ekonomski) da kolonizuje

one republike koje nisu uspele da stvore socijalno -ekonomske

pretpostavke za svoju autonomiju, nego moe i (politiki) da blokira

konstituciju njihove dravnosti (kao to se to deava u poglavlju naeg

kon- federalizovanja, nazvanom "Srbija i pokrajine").

Drugi problem je u tome sto neke republike ne mogu, a neke moda i

nee da realizuju opciju koju otvara na ustav. Naime, za neke je vlastita

autonomija vise pretnja drugima, i argument u politikoj trgovini, nego

izraz ozbiljne namere da se preuzme pot - puna odgovornost za svoju

sudbinu.1 9

Oba momenta, uzeta zajedno, vode stabilizovanju Jugoslavije kao

nedovrene drave, tj. kao konfederalizovanja koje se nikada nee i ne

moe zavriti . Decentralizovanje moi - koje je inae bilo potrebno, ali ne

u tom obliku - dovelo je do formiranja pseudo- dravnih jedinica, koje su

u najveem broju sluajeva samo nominalno d rave, a zapravo su

poluprivatne administrativne or - ganizacije, sastavljene na principu

patronae i sledbenitva. 2 0 Tu nema dravno-inovnikog etosa (bez koga

nema ni drave), profesionalnih kompetencija, niti stabilnih medija za

cirkulianje lokalnih in teresa. Zbog toga ove tvorevine (uz retke izuzetke)

neodoljivo podseaju na teritorijalno -politicke jedinice feudalne epohe.

Da bi ovaj konglomerat funkcionisao bar na nivou jednostavne

samoreprodukcije, bila bi neophodna izuzetno fleksibilna, bogata i

kompetentna centralna vlast. Ona bi, ne pitajui za ekonomsku cenu,

neprekidno morala da intervenie, u svim, osim, naravno, politikim

pitanjima. Njena jedina nada bi mogla biti da e u nekom trenutku sve

republike, u svim relevantnim dimenzijama, postati dr ave i onda sklopiti

definitivni dogovor o regulisanju svojih od- nosa. Ali, ta centralna vlast

ne postoji , a neki "definitivni dogovor" je optimistika fikcija. Zbog toga

pomenuti konglomerat ne moe da obezbedi ni svoju prostu reprodukciju,

nego se odrava samo uz cenu slobodnog civilizacijskog pada. Njegov privremeni bilans

Kao rezultat dosaanjeg izlaganja mogu se formulisati dva

provizorna zakljuka sa dalekosenim konsekvencama.

1. Zbog prirode jugoslovenskog politikog sistema, koji ne predvida

29

funkcionalnu podelu moi (naznaenu u klasinom liberalnom uenju o

"podeli moci), njeno deljenje na nuan nain "probija" federalnu formu i

izraava se kao tendencija ka kon - federalizmu. Tu se ne radi o sluajnom

sticaju okolnosti il i volji ak- tera, nego o logici politikog sistema.

2. Medutim, istorijske i socijalno-politike pretpostavke nae zemlje

ne ine moguom ni stabilnu konfederalnu formu. Zbog toga se dravno -

pravna autonomija njenih jedinica sve ee pokazuje kao prepreka, a ne

kao uslov funkcionisanja politikog sistema.

Ni u kom sluaju ne elim da tvrdim da je nekontrolisana unitarna

mo manje nepoeljna nego nekontrolisana decen - tralizovana mo.

Pokuao sam da pokaem da smo danas svi gurnuti u ovu lanu dilemu, tj .

da smo prisiljeni da biramo izmedu dva or - sokaka. Prclazak sa prvog na

drugi model donckle je promenio ugao iz koga opaamo probleme, ali oni

nisu reeni. Da bismo stekli jasnu predstavu o toj problemskoj situaciji

moramo praviti strogu razliku izmedu forme i sadraja. Stvarni uzrok

krize nije poetak sukoba oko uea u moi (tako da bi se ona mogla

resiti unitarnim homogcnizovanjem moi, po uzoru na "revolucionarnu

vlast" pos- leratnih godina), nego forma koja takvom sukobu stoji na

raspolaganju, tj . u kojoj se on moe artikulisati. Ta forma je politiki

sistem. Njegova prva granica, na kojoj su onda nagomilane sve ostale,

sastoji se u tome to ne doputa racionalno tematizovanje moci, koje

bismo mogli zamisliti kao politiko trite, na kome se vri slobodna

razmena izmeu politike podrske i politickih odluka.

Poto nije raspolagala adekvatnim mehanizmima za regu - lisanje

konflikata, unitarna drava je bila gurnuta u transformaciju. Osnovni

pokreta je bila inercija. Tj. probleme koje nije m ogla da rei delegirala je

na nie nivoe sistema, ime je njih opteretila, ali im je istovremeno, u

sasvim specifinom smislu, poveala svest o autonomiji. Sto je kriza

pretila da zahvati vii nivo integracije (a na najviem nivou se nalazi

pitanje o legit imnosti te moi),-1 to su konflikti bre i jednostavnije

delegirani, i to manje se teile za adekvatnim sredstvima njihovog

naelnog reavanja. Bilo je dovoljno da jedan ili dva politiara od

poverenja kau da 1971. u

Hrvatskoj nema politiki organizovanog nacionalizma, i vrh je to verovao,

jer je eleo da to veruje. Ne zbog neke naivnosti , nego zbog

nerefleksivnosti politikog sistema. Jer, u sluaju neverice bi trebalo

razmisliti o poreklu nacionalizma u strukturi sistema. Jed - nostavnije je

reagovati u ekscesnom sluaju (i onda smeniti i one politicare), jer onda

nema prostora ni vremena za raspravu o sis - temskim uzrocima konflikta.

Korak koji onda sledi jeste tiho zadovoljavanje zahteva ija legalna

politika artikulacija je spreena. Na prvi pogled se moe uiniti da ova

taktika odvojenih poteza donosi samo troskove, medutim, to nije istina.

30

Ona omoguava ono zaobilaenje koje je od ivotne vanosti za tako

strukturisanu mo, naime, zaobilaenje konsekventne rasprave o nainu

funkcionisanja same te moi .

Ovakav tip rasterecivanja normativnog centra nije neobian, nego se

ak deava prema izvesnoj kibernetskoj zakonitosti. Vii nivoi integracije

treba da budu sauvani od negativne energije koja se oslobada kao

posledica nereenih konflikata. Zbog toga se konflikti delegiraju, a

neuspeh prebacuje na nie instance. Najvie zajednike vrednosti se ne

uvlae u svakodnevne sukobe, jer time bi se sistemu oduzeli i poslednji

mehanizmi za samoregulisanje. 2 2 Naravno, poduhvat espeva samo pod

pretpostavkom da nii nivoi raspolau sredstvima za resavanje bar dela

problema koji su im delegirani. A to bi znailo, da im je svojstvena ona

specifina tehnika racionalnost koja nedostaje sistemu posmatranom kao

celini. Il i jednostavnije, to bi znailo da u republikama posto ji racionalna

kontrola moi koja bi obezbedivala eficijentno rasporedivanje resursa

(kompetencija i finansija). To medutim, nije sluaj. Ni tzv. kadrovi, a ni

selekcija znaajnih odluka se u republikama ne formiraju drugacije nego

na nekadanjem "central - nom nivou". Na taj nain je neracionalnost

sredita samo prenesena na nie nivoe, t j. decentralizovana.

Neposredna posledica je to da se sve vei broj najviih zajed - nikih

vrednosti uvlai u svakodnevne konflikte. Na taj nain se problemi koje je

vrh nekada delegirao gotovo nepreradeni vraaju, ali sada kao pisma bez

adresata: "vrh" je u meduvremenu po "zajed - nikoj odluci", prestao da

postoji, a prazno mesto ne moe da figurira ak ni kao negativna

odredina taka.

Sadanji jugoslovenski federalizam se tako pokazuje kao

komunikacijski kod koji sam sebe prodire. Njime nije mogua

komunikacija, nego samo njeno blokiranje. Razlozi za to nisu sluajni, i

ne mogu se otkloniti "usavravanjem" politikog sistema.

Sa stanovita politikog statusa svojih republika Jugoslavia nikada

nije bila i nikada nee biti federalna dr/ava. Po unutranjoj nunosti

vlastitih istorijskih i socijalnopolitikih pretpostavki ona e biti manje

ili vise od toga. Manje, kao unitarna savezna drava, 2 3 vise, kao

konfederacija. Paradoksalni skok iz jednog oblika u drugi - koji se kod

nas desio - nije posledica internih granica unitarne savezne dravne forme

kao takve, nego redukovanja njenog kapaciteta, izvrenog u naem

politikom sistemu.

Danas je pojam federalizma do te mere kod nas postao iden- tian sa

pravom na lokalnu samoupravu (bilo ta da se pod tim podrazumeva), da

je odustajanje od njega malo verovatno. Medutim, to nije sutinska

prepreka. I Zapadna Nemacka se naziva federalnom dravom, iako je

tipina savezna unitarna drava. Ukoliko se pronade nain adekvatnog

31

artikulisanja parcijalnih in- tcresa, nije vano kakvo e on ime nositi. Jer,

federalizam nije nita drugo nego jedan od modela za usaglaavanje

takvih interesa. On politiki stabilizuje mehanizme njihovog

usaglaavanja, i to moda pre svega u situacijama u kojima ne mogu da

budu zadovoljeni, nego u onima u kojima stvarnih sukoba interesa i

nema.-4

U dosadanjem izlaganju sam paljivo izbegavao upotrebu ter - mina

demokratija. Govorio sam o funkcionalnoj, a ne demokratskoj kontroli

moi, o regulisanju, a ne o demokratskom regulisanju konflikata itd. Time

sam eleo da izbegnem prerano ukljuivanje jcdne kategorije, koju je

danas ionako veoma teko analitiki upotrebljavati , ali bez koje pozitivni

deo moje analize n ije mogu. Naime, on nije moguc bez nacelnc rasprave

o tome kako se - pre svega institucionalno - mogu adekvatno artikulisati

regionalni interest pri emu pod pojmom regionalni imam u vidu sve

razlike (etnickc, teritorijalne, kulturne, konfesionalne itd.) koje su karak-

tcristicne za Jugoslaviju. Ako bismo sutinu poeljne unitarne savezne

drave pokusali da odredimo ne preko rasparavanja moci, nego kao

posebni vid podele vlasti, iji jedan od osnovnih ciljeva bi bio da zatiti

teritorijalne samosvojnosti , ostalo bi nam pitanje o institucionalno

kontrolisanom nadnu ispoljavanja tih samosvojnosti . Dakle, pitanje o

"tipu" demokratijc.

Takva rasprava bi, po unutranjoj nu/.nosti , vodila klasinim lemama

narodnog predstavnitva, parlamentarizma, kontrole vlas t i, ustavnosti. Te

temc je na ncideoloki nain moguce formulisati samo u pojmovnom polju

koje je oslobodeno bar najgrubljih mis - tifikacija. Pokuao sam da

pokaem da je jugoslovenski federalizam jedna od njih. NAPOMENE

1 Njegovo dejstvo se protee sve do a utorizovanja takvih istori jskih zbivanja

kao to su ratovi; u zavisnost i od "odnosa snaga" u federalmm gremijima, Balkanski

ratovi npr. mogu bi ti oslobodilaki il i imperijalis tiki. 2 Kao i lustraci ja moe poslui ti napis B. Horvata "Kosovsko pitanje" u

Knjiievnim novinama, br. 730, 731. 732/1987. Up. takode "Razgovor o Kosovu". as.

Theoria. 1-2/1987, str. 127-157. 3 Eksplikacija tog stanovita, izraenog u brojnim pri lozima prvenstveno

slovenakih pisaca, nalazi se u broju asopisa Nova revija sa "Pri lozima za slovenaki nacionalni program". Prevod najznaajnij ih pr i loga na srpsko -hrvatski jezik u Knjiievnim novinama br.728/1987.

4 Na taj nain da je "federacija ono to se njezine lanice u svakom trenuiku dogovore". Z. Puhovski pr imereno oznaava vakantnim "metodiko mjesto konst i tuiranja jugoslavenske poli t ike volje", u:"Moc i program", Nac leme, 7- 8/1986, s tr. 1160.

5 Up. naelno N. Luhmann, "Soziologie des poli t ischen Systems" u: ist i autor. Soziologische Aufklarung . tom I, Opladen 1972 (3. izd.) naroito s tr. 160. i dalje .

6 Up. E. Duerlein, Fdeieralismus. Die historischen unit philoso phischen

Grundlagen des fodcrativen Prinzips. \ lunchen 1972; up. pr iloge u zborniku F

Wagener (ed ), Rcgierbarkeil? Dezentralisation? Entstaatl ichung?, Bonn 1976

32

7 Up. M. Neumann. "Zur okonomischen Theoric des Foderalismus", u: Kyk los

1971, str . 493. i dalje ; l i . Thom, "Foderal ismus aus finanzwirtschaft licher Sicht u: f ; .

Esterbauer , E. I 'honi, Foderalismus und Regionalismus in Theorie umt Praxis, Wien

1981. s tr. 67 . i dal je ; A. Benz, Foderalismus als dynamisches Sys tem. Opladen

1985, naroito str . 16 -21. 8 Zanimlj ivo jc da najveci broj i onih na. ih autora koji se i / janjavaju /a

federal izam, u njemu ne vide prvenstveno sredstvo za kontrolu moci . Tako npr. za V.

Stanovica "federal izam podrazumijeva disper/ i ju vlast i". Pojam kontrole sc uoptc

ne pojavljuje. U skladu sa t im, unitarna dr/.ava je odredcna kao kon - centraci ja moci ,

i oprcmljena svim negativnim atributima koji mace idu u/ nekontrolisanu moc."

/ .apravo. c i je la ova struja i or i jentacija na nacionalnu drzavu kao osnovm i najvanij i

oblik polit icke zajedmee jeste autoritarna. antiplural is t ika. antifederalna,

ant ihberalna". U: "Federal izam vienacionalne dr/ave", Nae leme 7-8/1986, s tr. 982. i 981. Disperzija moci bez njcne kontrole upravo i jeste adck vatan opis

jugoslovenskog federal izma. 9 Kraljevina SI IS ni je mogla da bude federalna dr/ava (ak i da nije bilo

poli t ikih prepreka) izmedu ostalog i zbog toga to njene etniko -teri tori ja lne

jedinice nisu raspo lagale vlast itom dravnom birokrati jom koja bi bi la u s tanju da na

ravnopravan nain uestvuje u procesima fcderalne preraspodele. Cak i pod

pretpostavkom radikalnog federalizovanja bi se desilo kolonizovanje drzavno -po-

l i t iki manje razvijemh jedinica. T o kolonizovanje ne bi imalo znatno drugaciju st

rukturu nego to ju je imalo u unitarnoj dravi, a I i b i njegovi korisnici bil l

drugaije rasporedem. 1 0 Up. G. A. Ritter, "Die Kontrol le s taatl icher Macht in der modernen

Demokratie" u: ist i autor (ed.) Vom Wohlfahrtsausschufi zum Wohlfahrtsstaat, 1973, str. 69. i dal je.

1 1 Ovaj problem je moguce formulisat i i u t rivi ja lnom obliku, npr.kao pi tanje o

nainu kontrole onih soci ja lnih subsis tema koji u svojoj delatnost i raspolau sredstvima prisi le. U ovom konteksu od izuzetnog znaaja (zbog embarga nad os - tal im informacijama) "Izvetaj komisije Izvrnog komiteta CK" na 4. plenumu CK

SKJ, posvecenom "stanju" u Slubi Dravne Bezbednosti. Iz tog izvetaja saznajemo da rad te "slube" punih dvadeset godina nije bio pred met ni rasprave, a pogotovo kontrole: "Komisija posebno is tie da s tanje. organizaci ja, metodi rada, c il jevi i

zadaci dravne bezbednost i n isu nigde pretresani , ni na jednom dravnom. predstavnikom il i part ijskom forumu, u itavom posleratnom periodu". U uvod- nom referatu predsednik drave jasno s tavlja do znanja kako 4 i neka takva kontrola

izgledala, da je postojala: "Mi smo, drugovi, pogri jei li to smo nau dravnu bez - bednost u toku dvadeset i vise godina njenog postojanja prepust i li tako reci samoj

sebi . . . A mogu l i se bilo koja organizaci ja i l i bilo kakvi organi tako dugo pusti t i bez

kontrole Parti je, bez kontrole rukovodstva nae Part ije", u : etvrti plenum CK SKJ , Beograd 1966. s tr . 7. U poslednje vreme je sve jaa tendencija da se naa us - tavnost od pre 1971 interpret ira kao poeljno stanje , poremeeno ustavom iz 1974. Da li je u

toj sugesti j i sadrano uverenje o mehanizmima samokontrole. ugradenim u "strukture