Јелена М завршни

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

РУДАРСКО-ГЕОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ

ДЕПАРТМАН ЗА ХИДРОГЕОЛОГИЈУ

БЕОГРАД

ЗАВРШНИ РАД

КАРАКТЕРИСТИКЕ ИЗВОРИШТА ЗА

ВОДОСНАБДЕВАЊЕ ФАБРИКЕ ГОРЕЊЕ У

ВАЉЕВУ

Кандидат: Ментор:

Јелена Милосављевић Петар Докмановић

Београд, 2015.године

Ментор:

Др. Петар Докмановић

Рударско-геолошки факултет

Чланови комисије:

Проф. Др. Душан Поломчић

Рударско-геолошки факултет

Проф.Др.Игор Јемцов

Рударско –геолошки факултет

Датум одбране:

Садржај

Увод .................................................................................................................................................... 1

1. Опште карактеристике истражног подручја .......................................................................... 2

1.1. Географски положај подручја истраживања ................................................................... 2

1. Климатске карактеристике истражног терена ....................................................................... 3

1.1. Падавине ............................................................................................................................. 3

1.2. Температура ........................................................................................................................ 4

1.3. Влажност ваздуха ............................................................................................................... 5

2. Геоморфолошке карактеристике терена ................................................................................. 5

3. Хидролошке и хидрографске карактеристике терена ........................................................... 6

4. Геолошке карактеристике ширег подручја истраживања ..................................................... 7

4.1. Преглед досадашњих геолошких истраживања .............................................................. 7

4.2. Приказ литостратиграфских јединица ............................................................................. 7

4.3. Тектоника терена ................................................................................................................ 8

5. Хидрогеолошке карактеристике подручја истраживања ...................................................... 9

5.1. Преглед Ранијих истраживања.......................................................................................... 9

5.2. Заступљени типови издани .............................................................................................. 10

5.2.1. Збијени тип издани ................................................................................................... 10

5.2.2. Пукотински тип издани ............................................................................................ 11

5.2.3. Пукотинско-карстни тип издани ............................................................................. 11

5.2.4. Условно безводни терен ........................................................................................... 11

5.3. Услови формирања,филтрације и истицања подземних вода збијеног типа

издани ........................................................................................................................................... 12

6. Водоснабдевање Ваљева ........................................................................................................ 13

7. Водозахватни објекти на подручју истраживања ................................................................ 15

8. Реализовни истражни радови и интерпретација резултата ................................................. 18

8.1. Тестови црпења на бунару Бу-1 ...................................................................................... 18

8.2. Анализа резултата добијених тестовима црпења .......................................................... 23

8.3. Осматрање режима изданских вода ............................................................................... 23

8.3.1. Осматрање режима у условима експлоатације бунара Бу-1 ................................. 23

8.3.2. Режимска осматрања на пијезометру 841А ............................................................ 24

8.4. Квалитет подземних вода ................................................................................................ 25

9. Резерве подземних вода ......................................................................................................... 29

9.1. Методе издвајања резерви ............................................................................................... 29

9.2. Утврђивање резерви ......................................................................................................... 29

9.3. Приказ резерви по категоријама ..................................................................................... 29

10. Заштита подземних вода ..................................................................................................... 30

11. Закључак ............................................................................................................................... 31

12. Литертура .............................................................................................................................. 32

Списак графичких прилога

Прилог 1:Ситуациона карта ширег подручја истраживања 1:10000

Прилог 2: Геолошка карта терена у широј зони Ваљева

(ОГК Србије, лист Ваљево,1:100000)

Прилог 3: Хидрогеолошка карта терена у широј зони Ваљева 1:100000

Прилог 4: Хидрогеолошки профил подручја истраживања 1:10000

Прилог 5: Литолошки профил и конструкција бунара Бу-1

Прилог 6: Литолошки профил и конструкција бунара Бу-2

Карактеристике изворишта за водоснабдевање фабрике Горење у Ваљеву

1

Увод

Тему завршног рада ˮКарактеристике изворишта за водоснабдевање фабрике

ˮГорење„ у Ваљеву прихватила сам на предлог ментора проф. Др Петра Докмановића.

Циљ овог рада је дефинисање, односно анализа експлоатационих резерви подземних

вода. Хидрогеолошка истраживања извођена су у периоду од 15.07.2012. до 15.07.2013.

године, истрживања су обухватила цео хидролошки циклус. Сврха извођења

хидрогеолошких истраживања је дефинисање квалитета и квантитета подземних вода

као и њихова заштита. Снабдевање водом за санитарне потребе фабрике „ Горење

“врши се захватањем из јавне водоводне мреже града Ваљева. За потребе снабдевања

технолошком водомизведена су два копана бунара, којима је каптирана подземна вода

збијене издани, у оквиру алувијалних наслага Колубаре, од којих је један (Бу-1) у

употреби.

Овом приликом се захваљујем свом ментору који ми је помогао током израде

завршног рада .


2

1. Опште карактеристике истражног подручја

1.1. Географски положај подручја истраживања

Истражно подручје (слика 1) се налази у западној Србији, у Колубарском региону, у

ширем центру града Ваљева. Обухвата простор катастарских парцела 7022/4,7024/6 и

7024/7,К.О., на којима се налази фабрика. Приближна површина истражног простора је

0,12 км2. Координате преломних тачака су приказане у прилогу 1 и у табели 1.

Шире подручје истраживања

Слика 1. Географски положај ширег подручја истраживања 1:500

000(http://www.381info.com/autokartasrbije.php/)

Табела 1. Координате преломних тачака (преузето из фондовске документације „Паштрићанац

Ваљевоˮ)

Χ Υ

Тачка 1 4903 820 7413 450

Тачка 2 4903 990 7413 970

Тачка 3 4903 775 7414 000

Тачка 4 4903 760 7413 760

Тачка 5 4903 640 7413 770

Тачка 6 4903 600 7413 475

Сам бунар Бу-1, и помоћни бунар Бу-2, се налазе унутар производне хале фабрике

Горење.


3

1. Климатске карактеристике истражног терена

Истражно подручје се одликује умерено континенталном климом. Проучавање

основних климатских услова неопходно је ради потпунијег сагледавања

хидрогеолошких услова прихрањивања издани. У сврху сагледавања климатских услова

на ширем подручју истраживаног терена обрађени су климатолошки параметри:

падавине, температура и влажност ваздуха према подацима Хидрометеролошког завода

Републике Србије.

1.1. Падавине

У циљу анализе утицаја падавина на режим површинских и подземних вода

коришћени су подаци Хидрометеролошког завода Републике Србије са кишомерне

станице Ваљево (табела 2, слика 2). Годишња сума падавина на кишомерној станици за

период јануар 1990-јун 2013. године је од 452.1 мм (1990) мм до 1062.1 мм (2010), док је

средња годишња сума падавина 773.2 мм. Анализом средње месечних сума показује да

се максималне вредности јављају у периоду јун-јул, а минималне у фебруару.

Табела 2. Приказ минималних,максималних и средњих месечних и годишњих сума падавина (мм) за

метеролошку станицу „Ваљевоˮ за период од 1990 до 2012. године (РХМЗ Србије).

Јан. Феб. март Апр. мај јун јул Авг. Сеп. Окт. Нов. Дец. сума

Сред. 48.3 46.9 52.4 57.1 75.0 99.9 75.4 63.5 68.0 66.6 56.5 66.4 773.2

Мин. 14.3 15.2 6.7 7.2 16.5 27.5 17.8 0.5 183.4 1.7 9.3 24.3 452.1

Маx. 95.4 85.3 121.6 127.2 161.4 216.8 212.9 183.4 180.4 166.3 107.5 149.6 1062.1

Слика 2. Просечне месечне падавине на метеролошкој станици „Ваљевоˮ за период 1990-2013. (према

подацима РХМЗ Србије)

Подаци о дневним падавинама су прикупљени од РХМЗ-а ради поређења и анализе

утицаја количине падавина и осцилација нивоа површинских и подземних вода.

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

jan. feb. mart april maj jun jul avg. sep. okt. nov. dec.


4

1.2. Температура

За анализу температурног режима коришћени су подаци метеролошке станице

Ваљево (174 мнм ), за период 1990-2009.године (табела 3, слика 3). На основу слике 3

можемо закључити да средње месечне температуре показују тенденцију благог пораста

од јануара до јула, а затим опадају до децембра. У анализираном периоду екстремно

ниска средње месечна температура је забележена у фебруару 2003. године (-2.5 оC ), док

је највиша износила у августу 1992. године (24.6 о

C ). Средње годишње температуре

варирају од 10.5 оC до 12.8

оC, док средња вишегодишња температура износи 11.7

оC.

Табела 3. Преглед месечних и годишњих температура ваздуха у оC за метеролошку станицу „Ваљевоˮ за

период осматрања 1990-2009 године (РХМЗ Србије)

Јан. Феб. Март Април Мај Јун Јул Авг. Сеп. Окт. Нов. Дец. Сума

Сред. 0.9 2.8 6.9 11.6 17 20.4 22.1 21.8 16.5 11.9 6.5 1.7 11.7

Мин. -1.8 -2.5 2.5 7.1 12.9 18.5 20.5 19.8 13.5 8.6 2.6 -2.4 10.5

Мах. 6 7.4 10.8 14.6 19.7 23.7 24.1 24.6 20.3 14 9.9 4.5 12.8

Слика 3. Хистограм средње месечних температура ваздуха на метеролошкој станици „Ваљевоˮза

период 1990-2009 године (РХМЗ Србије)


5

1.3. Влажност ваздуха

За анализу влажности ваздуха коришћени су подаци метеролошке станице Ваљево

(174мнм), за период 1990 до 2009. године (табела 4, слика 4). Вредности релативне

влажности ваздуха су зависне од температуре ваздуха, тако да су највише вредности

регистроване углавном током зимских месеци. Средња годишња вредност релативне

влажности ваздуха, за подручје испитивања креће се од 66% до 77%.

Табела 4. Преглед месечних и годишњих вредности релативне влажности ваздуха за метеролошку

станицу „Ваљевоˮ за период осматрања 1990-2009. године (према подацима РХМЗ Србије)

Јан. Феб. Март Апр. Мај Јун Јул Авг. Сеп. Окт. Нов. Дец. Сума

Сред. 81 75 69 68 67 68 67 68 74 78 80 83 73

Мин. 74 56 62 60 60 55 52 46 67 71 74 75 66

Мах. 91 84 76 75 76 76 76 80 82 87 85 89 77

Слика 4. Расподела вредности релативне влажности ваздуха на метеролошкој станици „Ваљевоˮ за

период 1990-2009. год (према подацима РХМЗ Србије ).

2. Геоморфолошке карактеристике терена

Град Ваљево налази се у горњем делу слива реке Колубаре,на контакту планинског и

низијског дела. Сам истражни простор лежи на алувијалној равни реке Колубаре.

Правац тока реке Колубаре је запад-исток. Истражни простор је благо нагнут ка истоку

правцем равнице. Колубара у самом центру Ваљева, ствара долину која са својим

терасама има ширину до 1-1,5 км, а напредујући ка истоку и североистоку речна долина

се шири на 3-4 км. Посматрајући шире подручје истраживања река Колубара ствара

пространу Ваљевско-мионичку котлину, која је окружена брдско планинским рељефом.

Северно територију чине брежуљкасто заталасане стене миоценског комплекса. На

југу и западно, рељеф је значајније уздигнут чинећи таласасте форме северне

подгорине ланца Подрињско-ваљевских планина, све до самог гребена и врхова

Маљена, Букова, Повлана, Јабланика и Медведника који се издижу до преко 1200 м.н.м.

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

jan. mart maj jul sep. nov.


6

3. Хидролошке и хидрографске карактеристике терена

Истражно подручје припада алувијалној равни реке Колубаре, која припада сливу

Савe и која настаје спајањем рeка Обнице и Јабланице. Дуж тока Колубаре, постоји

неколико већих притока на подручју самог Ваљева: са јужне стране – река Градац, а са

севера се прикључују Љубостиња, Перајица и Рабас.

РХМЗ прати водостај реке Колубаре на станици површинских вода „Ваљево“. За

континуално регистровање водостаја на Колубари постављен је лимниграф (прилог 3).

Станица је на коти 179.65 м.н.м, на удаљености 95.26 км од ушћа и обухвата површину

слива од 340 км2. Због присне хидрауличке везе са збијеном издани у оквиру

алувијалних наноса, за потребе корелације анализирани су подаци РХМЗ-а о водостају

реке Колубаре на станици Ваљево за период од јануара 2012. до марта 2013 (слика 5).

Слика 5. Водостај реке Колубаре за период од јануара 2012. до марта 2013 (према подацима РХМЗ-а)

На основу слике 5. можемо закључити да је минимални водостај у реци Колубари

забележен од јула до половине децембра 2012. године, што говори о прилично сушном

периоду.


7

4. Геолошке карактеристике ширег подручја истраживања

4.1. Преглед досадашњих геолошких истраживања

Кроз вишегодишња теренска и лабораторијска истраживања, бушења прикупљен је и

обрађен низ веома значајних стратиграфских тектонских и металогенетских података,

који су допринели укупном познавању геологије испитиване области.

П.Стевановић (1957) је детаљно проучавао неогене седименте у Ваљевском басену.

Том приликом издвојио је слатководне еквиваленте сармата, сарматско – доњопанонске

седименте и шљунковито – песковиту серију панона на основу фацијалног развића и

међусобног положаја појединих серија.

Синтезу резултата ранијих геолошких истраживања терена ове области извршили су

стручњаци Геозавода из Београда приликом израде ОГК СФРЈ листова „Ваљевоˮ (1975)

аутора С. Мојсиловић и др. Степен истражености и познавања је релативно неуједначен.

Највише геолошких података има у зонама познатих рудних појава.

Велики број плићих бушотина и велики број истраживања на овом терену изведени

су од 80-тих година, за потребе израде геотехничких подлога.

4.2. Приказ литостратиграфских јединица

Анализирано подручје на ОГК СФРЈ 1:100.000 обухвата северо-западни део листа

Ваљево. Приказ геолошке грађе ширег подручја истраживања дат је на Геолошкој

карти, у прилогу 2. Истражно подручје се налази у алувијону реке Колубаре, на дну

ваљевске котлине изграђене од тријских, неогених и квартарних наслага.

Мезозоик

Тријас

Доњетријски седименти су представљени пешчарима и глинцима (Т1),квргавим и

шкриљавим кречњацима (Т12), у подини имају млађе палеозојске –пермске стене.

Дебљина доњетријских седимената је 100-200 м. Преко доњетријских седимената леже

средње-тријаски доломити и доломитични кречњаци анизијског ката (Т22). Дебљина

средње-тријаских творевина је око 300 м. Вулканска активност у тријасу манифестовала

се избијањем порфирита и њихових пирокластита (αθТ2 ) у широј околини Ваљева.

Порфирити пробијају верфенске творевине, анизијске доломите и доњи део ладинских

кречњака изазивајући слабије промене у тим стенама на непосредном контакту. На тај

начин је одређен њихов стратиграфски положај. То су већим делом били експлозивни

вулкани, који су дали велике количине пирокластичног материјала, док се само у ређим

мирнијим периодима изливала лава. Пирокластити су представљени вулканским

бречама и туфовима.

Кенозоик

Неоген

Неоген је представљен седиментима горњег миоцена (М3), који је изграђен од

слатководних – језерских седимената у којем доминирају лапори,лапоровите глине, ређе

лапорци и пешчари. Исте стене су констатоване и у истражним бушотинама у

непосредном окружењу (дубока бушотина код Крушика), а њихова дебљина је већа од


8

300 м. Сармат и доњи панон2М

13 представљен је лапорцима, глинама, битуминозним

глинцима и шљунком. Сармат 1М

13 је представљен бигровитим кречњацима. Подину

овим стенама чини карбонатно – кластични комплекс доњег тријаса а повлату

квартарни, алувијални и алувијално-пролувијални седименти.

Квартар

Преко основе од неогених седимената леже речне наслаге квартарне старости, које

чине континуирани застор речне долине, а одлагане су у оквиру два терасна нивоа (t1 и

t2).

Поред два нивоа речних тераса, треба разликовати и седименте у рецентном коритском

алувијону (аl), односно у зони сезонских годишњих плављења и премештања корита.

Овде доминира шљунковити нанос и пескови одложени на плављеним адама или

ниским обалама. Укупна дебљина речних наслага на плавној тераси износи око 6

метара, од чега доњи шљунковити слој заузима претежно две трећине стуба.

4.3. Тектоника терена

Структурни склоп терена у зони истраживања је релативно једноставан (слика 6).

Неогени седименти су практично тектонски непоремећени, а незнатан нагиб слојева

према северу је сингенетског - седиментационог порекла. Основа речних наслага, као и

површина алувијалне равнице је благо нагнута према југу што је последица лаганог

издизања обода леве стране долине због чега и корито Колубаре мигрира према јужној

страни долинe.

Шире подручје истраживања

Слика 6. Прегледна тектонска карта листа Ваљево (Мојсиловић и др.).Легенда А- Дрински

антиклиноријум, B- мезозојски комплекс краљушти и раседа ваљевско подринских планина, C- Јадарска

област)


9

5. Хидрогеолошке карактеристике подручја истраживања

5.1. Преглед Ранијих истраживања

Водоснабдевање града Ваљева се врши водама из карстних издани Пакље и Градац.

Ове издани припадају подручју „Лелићкогˮ карста.

Осамдесетих година прошлог века отпочела су истраживања за добијање

геотермалних вода на самом подручју града Ваљева. Урађена су геофизичка

истраживања и две истражне бушотине. Једна истражна бушотина се налази у кругу

ваљевске болнице, а друга у кругу фабрике „Крушикˮ. Локације су приказане на

хидрогеолошкој карти, у прилогу 3. Истражна бушотина Б-Ва-1 урађена је 1984. године

у кругу ваљевске болнице, непосредно уз центар за рехабилитацију. Њена дебљина је

560 м. Дебљина неогена је 344 м, а после тога су регистровани доњетријски седименти

који би могли припадати скитском кату. У интервалу од 344 до 431 м, смењују се

кречњаци са прослојцима глинаца и шкриљаца, а у интервалу од 431 до 560 м су

углавном тамносиви, масивни делимично карстификовани испуцали кречњаци. Добијен

је самоизлив устаљеног капацитета Q=0,5 л/с температуре 28оC.

Истражно експлоатациона бушотина Б-ВА-2 је урађена 1985. године у кругу фабрике

„Крушикˮ. Дубина бушотине је 1003 м. Дебљина неогена је 304 м. Од 304 м до 830 м су

творевине доњег тријаса представљене кречњацима, пешчарима, глинцима, и

шкриљцима, који се међусобно смењују. Пробним црпљењем пре зацевљења није било

значајних појава вода.

У више наврата и на више места су

вршена истраживања и изведено је више

водозахватних објеката који каптирају

подземне воде збијене издани

колубарског алувијона. Ти објекти су

углавном изведени за водоснабдевање

привредних објеката техничком водом,

што је случај и са фабриком „Горењеˮ.

Од организованих систематских

истраживања је јако битно и праћење

осматрачке станице подземних вода

841А која је, почев од 1989. године, део

осмтрачке мреже станицеподземних

вода РХМЗа. Локација ове станице

приказана је на хидрогролошкој карти

(прилог 3). Литолошки профил је

приказан на слици 7.

Слика 7. Литолошки профил пијезометра Ваљево

-ГМС -841 А (преузето из фондовске

документације „Паштрићанацˮ)


10

5.2. Заступљени типови издани

Хидрогеолошка карта подручја истраживања 1:10 000 (према ОГК СФРЈ,лист

Ваљево) је дата у прилогу 3. На ширем подручју истражног терена у хидрогеолошком

погледу издвојене су следећи типови изданина основу структурног типа порозности и

водопропусности стенских маса: Збијени тип издани, Пукотински тип издани,

пукотинско карстни тип издани, условно безводни терен.

5.2.1. Збијени тип издани

Природни геолошки услови састав, распрострањење алувијона и хидраулички однос

са током Колубаре, омогућују формирање релативно простране издани интергрануларне

порозности која , иако је мале дебљине, кроз водозахватне објекте даје довољне

количине воде за снабдевање пре свега техничком водом локалних привредних

потрошача.

Овај тип издани формиран је у алувијалним и терасним наслагама река Градац и

Колубара. У морфолошком погледу могу се јасно издвојити две речне терасе и

савремени алувијон.

Виша тераса (т2) се налази углавном између кота 175 и 190 мнм,ширине до 500 м, а

дебљине до 20 м. У литолошком погледу је хетерогеног састава, преовлађују глиновито

песковите творевине. У дубљим деловима се налази шљунак где је констатована

подземна вода.

Нижа тераса (т1) заузима знатно веће пространство. У филтрационом погледу има

знатно боља својства услед већег присуства шљункова и пескова. У доњем делу

профила је крупнозрни нанос (фација корита), представљен претежно шљунковима који

леже директно преко неогених седимената. Дебљина хоризонта шљунка се креће од 4-6

м. У горњем делу профила је ситнозрнији поводањски нанос прашинасто – песковитог

састава. Дебљина овог наноса креће се око 1 м на крајњем југу, па до 6 м уз саму

северну границу алувијона. Већа дебљина овог слоја, уз северну границу је последица

честог плављења и депоновања прашинасто-песковитог материјала који је доносила

река Љубостиња са свог сливног подручја. Сличне карактеристике имају и алувијални

седименти. Код њих се најчешће испод, глиновито – песковите повлате, налази слој

водоносних шљункова дебљине неколико метара.

У подини речних наслага налазе се лапоровите глине, лапорци и сиво плаве

песковите глине горње миоценске старости, односно седименти који представљају

подински баријеру издани подземне воде у шљунку. Дебљина ове серије је како је

поменуто и до 400 м. Повлату водоносним шљунковима чини поводањски хоризонт

прашинасто –песковитог и глиновитог састава, чија је дебљина на овој локацији 1-1,5 м,

на основу изложеног,у оквиру Хидрогеолошког профила (Прилог 4) могу да се издвоје

делови комплекса са следећим хидрогеолошким функцијама:

Прашинасто –песковите глине чине релативно водонепропусну повлату, односно

хидрогеолошки изолатор. Дебљина им варира од 1,5 м у јужном делу до близу 7

м, у северном делу. Коефицијенти филтрације овог слоја, одређени на бази

гранулометријског састава по методи УСБР-а, крећу се од 1 х 10-6

до 1 х 10-9

м/с

што га према хидрогеолошком критеријуму сврстава у водонепропусне средине.


11

2,3-Заглињени шљункови (слабије водопропусни) и шљункови (добро

водопропусни) (прилог 4) чине хидрогеолошки колектор.У ова два хоризонта је

формирана збијена издан са слободнимнивоом,која представља део јединствене

издани образоване у алувијону реке Колубаре.Коефицијенти филтрације за ову

средину крећу се у распону од 1 х 10-5

до 1 х 10-2

м/с.

4- Лапоровите глине и лапори горњег миоцена - хидрогеолошки изолатор –

представљају слојни комплекс велике дебљине са доминацијом глиновито –

лапоровитих стена. У самом пакету ових стена је могуће постојање прослојака

водопропусних стена у дубљим деоловима, али генерално посматрано овај

комплекс има функцију изразитог хидрогеолошког изолатора и представља

подинску баријеру водама које се налазе у хоризонту шљункова изнад њих, како

њих, како у локалном тако и у регионалном погледу.

Водоносност у издани није једнака по целој ширини и она опада идући од тока

Колубаре према њеном ободу. У делу наноса где се формира ток Љубостиње, који је

ситнозрнији због чињенице да је њен слив израђен од трошних ситнозрних, претежно

глиновитих седимената и да тај ток располаже са далеко мањом енергијом транспорта.

5.2.2. Пукотински тип издани

Формиран је у седиментима доњег тријаса (Т1). Карактеристично за ове седименте је

често смењивање кречњака,глинаца и пешчара. Највећу масу чине пешчари, те и

пукотинска порозност преовлађује над кавернозном. Дренира се преко већег броја

извора скромних издашности.

5.2.3. Пукотинско-карстни тип издани

Формира се у квргавим и шкриљавим кречњацима ( 2Т1) и доломитима и

доломитичним кречњацима анизијског ката (Т21). У односу на претходни тип издани,

овде кавернозност игра значајну улогу, због знатно веће масе кречњака. Због присуства

доломита и доломитичне компоненте и шкриљавих кречњка, у њима није образована

издан која се може окарактеристати као пукотинско-карстни тип.

5.2.4. Условно безводни терен

Лапорци и лапоровите глине су доминантни литолошки чланови у

горњемиоценским (М3) наслагама Ваљевско-мионичког басена, чија дебљина, одређена

на основу података истражног бушења и геофизичких испитивања, износи 400 м, а у

простору ваљевске болнице износи 344 м. Због своје функције повлатног

хидрогеолошког изолатора ове стене су омогућиле формирање артеских издани у

подинским тријским кречњацима.

Оваква филтрациона својства горње миоценских наслага омогућила су формирање више

потока и јаруга на површини терена. Сви токови гравитирају ка Колубари.


12

5.3. Услови формирања,филтрације и истицања подземних вода

збијеног типа издани

Ниво подземне воде регистрован је у свим бушотинама које су бушене до основних

стена, односно водонепропусне неогене подлоге. Обзиром на хидрауличку везу

подземних вода са током реке Колубаре, ниво подземне воде осцилује у зависности од

нивоа воде у реци Колубари. Прихрањивање издани се врши делом из реке Колубаре у

време високих вода, док се пражњење издани врши такође преко Колубаре у време

ниских вода, која у то време представља најнижи природни дренажни реципијент.

Прихрањивање издани, као што је напред већ речено,делом се врши из Колубаре, али

и инфилтрацијом падавина кроз поводањски слој прашинасто –песковитих глина.

Делом се прихрањивање ове издани врши и из слабијих водоносних слојева, са падина

из јужног и источног залеђа терена. На укупан режим прихрањивања издани на рачун

речног тока, знатан утицај има и начин на који је извршена регулација тока реке

Колубаре. Спуштање корита, повећање брзине протицаја, као и начин на који су

регулисане бочне обале реке, довели су до спушања природног ерозионог базиса и

општег обарања нивоа подземних вода на овом подручју, као и слабијег прихрањивања

издани водом из реке Колубаре.

Река Љубостиња има занемарљив утицај на прихрањивање издани, поготово после

изведене регулације њеног корита на начин на који је то урађено, односно бетонирања

њеног корита. Ниво воде има благ пад од севера ка југу, односно, ка речном току

Колубаре. Минимални нивои подземних вода се могу очекивати у периоду најнижих

водостаја реке Колубаре.

Слика 8. Осцилације годишњих нивоа за пијезометар 841 А, за период 1989-2007(преузето из фондовске

документације „Паштрићанац Ваљевоˮ)

0

100

200

300

400

500

600

1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

дуб

ин

а д

о н

иво

а (ц

м)

Година

Год. 1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Мах. 436 485 510 524 439 522 475 440 458 508 427 460 396 408 449 398 350 200 410

Мин. 569 558 545 545 545 545 547 543 544 556 526 515 508 523 529 465 462 520 500

Сред. 505 539 537 533 538 532 516 515 538 485 496 460 492 501 440 440 440 453 458


13

6. Водоснабдевање Ваљева

Године 1936. каптиран је извор Илиџа и израђен је резервоар за сакупљање чисте

воде на брду „Пећинаˮ, као и црпна станица и цевовод, што је омогућило тадашњем

Ваљеву да добије здраву воду за пиће. Издашност извора је око 17 л/с. Илиџа је била

једино извориште (подземних вода) за централизовано водоснабдевање града Ваљева,

све до 1958. године када је каптирано врело Пакље.

Врело Пакље (слике 9 и 10) налази се на десној долинској страни реке Јабланице, на

око 7 км узводно од Ваљева. Каптирано је 1957. године за водоснабдевање Ваљева.

Врело Пакље је карстно врело чија је минимална издашност око 120 л/с, а максимална

издашност се процењује на Qмах=2400 л/с (М. Симић,1990). Вода се данас захвата

преко каптаже и транспортује се до постројења за пречишћавање воде„Пећинаˮ

челичним цевоводом пречника 700 мм у дужини од 8 км. У периоду када нема падавина

вода из врела „Пакљеˮ је доброг квалитета, док у периоду интензивних падавина, може

да наступи погоршање квалитета: замућење и микробиолошка неисправност.

Слика 9 . Уздужни хидрогеолошки профил издани „Пакље-Градацˮ (Симић М,1990)

Легенда:1-водонепропусне стене,2-карстификовани кречњаци,3-палеозоик,4-пробој порфирита,5-мах

ниво издани, 6-мин ниво издани,7-врело.

Услед проблема у водоснабдевању 1976. и 1977. године урађено је привремено

решење захватањем воде из реке Јабланице, на самом ушћу у реку Колубару. Израђена

је црпна станица и потисни цевовод до ППВ на „Пећиниˮ са пројектованим капацитетом

од 50 л/с воде. Ово мало постројење било је у експлоатацији до 1981. године, када је

затворено због лошег квалитета воде.

Током експлоатације цевовода Пакље-Ваљево показало се да има малу пропусну моћ,

а азбестно – цементне цеви су пуцале, зато је морао бити изграђен цевовод већег

промера и од бољег материјала. Након пуштања у експлоатацију новог челичног

цевовода, почело се приводити крају реконструкција постројења за пречишћавање воде

за пиће на „Пећиниˮ које би могло да прихвати веће количине воде. Капацитет је

проширен са 120 л/с на 243 л/с воде.


14

Слика 10. Извориште Пакље (фото: Јелена Милосављевић 2014)

Извориште сирове воде са врела Пакље (у сушним периодима) није могло да

обезбеди довољну количину воде за потребе града, па се пришло изради пројекта за

снабдевања водом са реке Градац. Градац је река понорница која извире испод планине

Повлен, а после неколико километара понире и поново избија код села Богатић, повише

манастира Ћелије. Одатле до Ћелија, Градац тече кроз кривудаву клисуру, одлази

према Ваљеву, где се улива у Колубару. Укупна издашност групе Градачких врела

варира у опсегу 0,5-5,0 м3/с. На реци Градац на локалитету Дегурић изграђен је

тиролски водозахват. Захваћена вода се транспортује до црпног базена одакле се преко

црпне станице „Градацˮ вода потискује до прекидне коморе на Бобији одакле се даље

гравитационо транспортује до постројења за прераду воде „Пећинаˮ. Пројектовани

капацитет водозахвата износи 300 л/с.

Пуштањем у рад пумне станице „Градацˮ 1987. године снабдевање водом Ваљева и

околине постало је задовољавајуће, али постројење за прераду воде постаје уско грло.

Исте године уговара се израда пројектановог постројења за прераду воде, капацитета

600 л/с.

Од 1996. године Ваљево располаже извориштима са довољно квалитетне воде, али

озбиљан проблем су губици воде у дистрибутивној мрежи. Подручје града и део

приградских насеља снабдева се водом из водозахвата на изворима Илиџа, Пакље, и из

речног тока Градца, чији минимални капацитети износе:

Илиџа: 17л/с

Пакље:120 л/с

Градац:300л/с

На реци Јабланици 15 км узводно од Ваљева, између села Стубо на десној обали и

села Ровни на левој обали изграђена је брана „Стубо-Ровниˮ, за потребе формирања

вештачке водо-акумулације у долинама река Јабланице и Сушице. Предвиђена

запремина акумулације је око 50 х 106 м

3 воде. Акумулација, дефинисана је као


15

вишенаменска:за комунално и техничко водоснабдевање, као и за задржавање бујичног

и речног наноса и поплавних таласа и обезбеђење хидролошког минимума. Међутим,

досадашња хидрогеолошка истраживања показују да водоснабдевање може да се

унапреди и у потпуности дугорочно реши захватима подземних вода, па је и градња

акумулације у пројектованом габариту спорна (Докмановић, Петровић, 2010).

Слика 11. Брана Ровни

(https://www.google.rs/url?sa=i&rct=j&q=&esrc=s&source=images&cd=&cad=rja&uact=8&ved=0CAcQjRx

qFQoTCOOFquOJ_sYCFcNrcgodhcQFIA&url=http%3A%2F%2Fwww.hidrotehnika.rs%2Fsrbija%2Fbrana-

rovni%2F&ei=CZe3VaPdNcPXyQOFiZeAAg&bvm=bv.98717601,d.bGg&psig=AFQjCNFg_-

5V0Rk9Y9S6m9HP7idugta6CQ&ust=1438181459615213 )

7. Водозахватни објекти на подручју истраживања

Године 2006. урађена су два истражно експлоатациона бунара, унутар хале фабрике у

изградњи „Горењеˮ у Ваљеву, којима је каптирана подземна вода збијене издани

колубарског алувијона. Бунари служе за водоснабдевање фабрике техничком водом.

Користи се само бунар Бу-1, док се бунар Бу-2 не користи, иако је опремљен пумпом и

потребном инсталацијом, он служи као резерва и не користи се. Радови на изради

бунара су отпочели 03.05.2006. године, а завршени 26.06.2006. године. Растојање између

бунара је 70 м. Литолошки профили добијени бушењем и конструкције бунара дате су у

прилозима 5 и 6. Оба бунара су дубине 6 м, од коте подне плоче (175 мнм). Бунари су

површине пречника Ø 1500/1700 мм до водоносног слоја (3,8), тај део од бетона је

дебљине 10 цм. Кроз водоносни слој су уграђивани армирано – бетонски прстенови

пречника Ø1000/1200 м методом поткопавања. Иза бетонских цеви уграђен је

шљунчани филтерски материјал који има функцију обезбеђења бољих филтрационих

карактеристика непосредно око бунарске конструкције, као и запуњавања празнина

насталих приликом копања, односно изношења слоја песка и шљунка иза зидова

бетонских цеви. У бунару Бу-1 извршена је перфорација доњег прстена у висини од 0,6

м, док у другом бунару то није урађено пошто није било потребе, јер главни доток воде


16

долази испод прстенова кроз слој шљунка, кроз дно. Бунар је рађен као несавршени јер

не каптира читав водоносни хоризонт. Завршен је у слоју чистог шљунка због

обезбеђења бољег квалитета воде, а да би се избегао доњи део шљунка непосредно

изнад лапоровите глине који је заглињен, као и лапоровите глине, због могуће појаве

замућивања воде.

Део испод бетонских цеви и дно бунара су поплочани кречњачким плочама, а испод

њих је уграђен тањи шљунчани тампон. На самом дну бунара је уграђена ПВЦ цев

пречника Ø300 мм. Бетонске цеви Ø1000/1200 су уграђене до висине од око 1,8 м испод

бетонске подне плоче, а иза ових цеви је засут филтерски шљунчани материјал ради

обезбеђења боље стабилности уграђених цеви.

Изнад бунара је постављен најпре армирани темељ, а преко њега армирано –

бетонска плоча 2000 х 2000 х 100 мм са отвором у средини 600 х 600 мм. Изнад ове

плоче долази подна плоча дебљине 200 мм,са челичним шахтом поклопцем Ø 600 х 600

мм, носивости 25 т. Приликом израде ових бунара набушена су три карактеристична

литолошка члана са различитим хидрогеолошким функцијама. То су идући од

површине терена ка дубини: прашинасто-песковите глине, шљунковита средина и

лапоровити комплекс. Поред тога се може издвојити насип на локацији бунара као

посебна целина.

Насип је вештачки уграђиван приликом изградње хале,односно замена

делаглиновитог и насутог тла и издизања коте терена до пројектоване висине.

Израђен је од заглињене кречњачке дробине.

Глина је заступљена испод насутог камена. Дебљине је од 0,5 -3м.

Долазило је до задржавања воде у насутом кречњачком материјалу, зато што је

глина слабије водопропусна.

Шљунак је заступљен испод насуте дробине и глиновитог слоја и има

континуирано распрострањење. Слој шљунка се простире до дубине од око 6,5 –

7,0 од коте 175 м. Шљунак је у горњем и доњем делу заглињен, док је у

средишњем делу средњезрн и крупнозрн, са бољим филтрационим својствима.

Одликује се интергрануларном порозношћу и у њему је формирана издан

подземних вода јачег капацитета, која је део шире издани формиране у алувијону

реке Колубаре.

Лапоровити комплекс заступљен је испод слоја шљунка. То је

водонепропусан слој у коме се наизменично смењују глине, лапорци, лапори.

Током израде бунара Бу-1 је вршено црпљење пумпом капацитета 25 л/с која је

непрекидно радила у циљу обезбеђивања услова за несметан рад. Бунари су пробно и

кратко тестирани у више наврата и у току њихове израде, када је уочена велика

издашност бунара Бу-1 (25 л/с) и прилично добра издашност бунара Бу-2 (7л/с).


17

Слика 12. Изглед бунара Бу-1, (фото: Јелена Милосављевић 2014)

Слика 13. Изглед бунара Бу-2 (фото : Јелена Милосављевић ,2014)


18

8. Реализовни истражни радови и интерпретација

резултата

8.1. Тестови црпења на бунару Бу-1

Изведена су четири теста, у различитим сезонским хидролошким стањима: у

септембру, децембру, марту и јуну. Децембарски тест црпења трајао је 8 дана, а остали

су дводневни. Црпење Бу-1 за сва четири теста вршено је капацитетом од 3 л/с. Пре

сваког црпења је бунар Бу-1 био у стању мировања није коришћен у трајању од 48 сати

ради успоставаљања статичког нивоа воде у бунару и изани. Праћење нивоа подземних

вода извођено је нивомером са тачношћу ±0,1cm. Праћење захваћених количина

подземних вода преко водомера са тачношћу ±0,1м3 и помоћу посуде познате

запремине.

Септембарски тест црпења ( 19-21.09.2012.)

Тестирање пумпом капацитета 3 л/с је трајало од 19.09. до 21.09.2012. године, од кад

је мерен повратак нивоа у бунару, а 20.09.2012. је узет узорак воде за анализу. Основни

подаци о црпењу дати су у табели 5.

Табела 5 .Основни подаци о тесту изведеном на бунару Бу-1 Горење

19-21.Сеп.2012.

Протицај

( л/с)

Трајање

(h)

Снижење Бу-1

(цм)


(цм)

3 48 26 6

Пре почетка извођења теста бунар је био у стању мировања 48 сати. Забележен је

статички ниво воде на бунару Бу-1 (4,12 м) и осматрачком бунару Бу-2 (3.90 м). Дакле

забележен статички ниво воде у бунару Бу-1 је на 170,88 м.н.м., а статички ниво на

бунару Бу-2 на 171,1 м.н.м. Након црпења од 48 сати капацитетом од 3 л/с, депресија у

бунару Бу-1 је износила 26 цм, а у бунару Бу-2 износила је 6 цм. По прекиду црпења,

мерен је повратак нивоа у трајању од 27 сати. Хидрограм и нивограм дати су на слици

14.

Подаци црпења су обрађени графоаналитичком методом Џејкоба. Обрадом података

теста црпења добијена је вредност за коефицијент водопроводности. Прво снижење

добијено је црпењем капацитетом: Q1=1 л/с=0,003м3/с. Коефицијент водопроводности

је Т= 1х10-2м2/с


19

Слика 14. Хидрограм и нивограм црпења септембарског теста (преузето из фондовске документације

„Паштрићанац Ваљевоˮ)

Слика 15. Дијаграм зависности S=f(log t) за податке осматрања на бунару Бу-1, (преузето из фондовске

документације„ Паштрићанац Ваљевоˮ)


20

Децембарски тест црпења (06-14.12.2012.)-8 дана

Тестирање пумпом капацитета 3 л/с је трајало од 06.12 до 14.12.2012. године.

Основни подаци о црпењу дати су у табели 6. Табела 6.Основни подаци о тесту изведеном на бунару Бу-1 Горење

0.6-14 дец. 2012.

Протицај

(л/с)

Трајање

(h)


(цм)


(цм)

3 192 25 (18) 12 (10)

Пре почетка црпења бунар је био у стању мировања 42 сата. Забележен је статички

ниво воде у бунару Бу-1 (4,06 м), а на осматрачком бунару Бу-2 (3,8 м ). Забележен је

статички ниво воде у бунару Бу-1 је на 170,88 м.н.м., а ниво на бунару Бу-2 на 171,1

м.н.м. Разлика пијезометарског нивоа у овом периоду, у бунару Бу-2 је 26 цм у односу

на Бу-1.

Хидрограм и нивограм дати су на слици 16. Анализом се закључује да се пораст нивоа у

бунарима поклапа са нивоа у издани што је резултат јачих падавина у времену извођења

теста .Након 51. сата црпења капацитетом 3 л/с депресија у бунару Бу-1 је 25 цм ,а Бу-2

је 12 цм. После осам дана црпења у бунару Бу-1 износила је 18, а у бунару Бу-2 је 10 цм

што је последица падавина.

Слика 16. Хидрограм и нивограм црпења децембарског теста (преузето из фондовске документације


Слика 17. Дијаграм зависности S=f (log t) за податке осматрања на бунару Бу-1 (преузето из фондовске



21

Обрадом података децембарског теста црпења добијена је вредност за коефицијент

водопроводности Т=1,45х10-2

м2/с

Мартовски тест црпења (19-21.03.2013.)

Тестирање пумпом капацитета 3 л/с је трајало од 19.03 до 21.03.2013. године, од кад

је мерен повратак нивоа у бунару, а 20.03.2013. је узет узорак воде за анализу. Основни

подаци о црпењу дати су у табели 7.

Табела 7. Основни подаци о тесту изведеном на бунару Бу-1 Горење,(преузето из фондовске


19-21. Март 2012.

Протицај

(л/с)

Трајање

(h)


(цм)

Снижење Бу-

2(цм)

3 48 23 8

Пре црпења забележен је статички ниво воде на бунару Бу-1 (3,93м) и осматрачком

бунару Бу-2 (3,72 м). Дакле забележен је статички ниво воде у бунару Бу-1 је на 170,07

м.н.м., а ниво на бунару Бу-2 је 171,28 м.н.м. Разлика пијезометарског нивоа, у овом

периоду у бунару Бу-2 је за 21 цм у односу на Бу-1.

Након црпења 48 сати капацитетом од 3 л/с депресија у бунару Бу-1 је износила 23

цм, а у бунару Бу-2 је 4 цм. Хидрограм и нивограм дати су на слици 18. Прво снижење

добијено је црпењем капацитетом 1л/с. Обрадом податка теста црпења добијена је

вредност за коефицијент водопроводности Т=1,83х10-2

м2/с

Слика 18. Хидрограм и нивограм црпења,(преузето из фондовске документације „Паштрићанац

Ваљевоˮ)

Слика 19. Дијаграм зависности S=f(logt) за податке осматрања на бунару Бу-1,(преузето из фондовске



22

Јунски тест црпења (19-21.06.2013.)

Тестирање пумпом капацитета 3 л/с је трајало од 19.06. до 21.06 2013.године.

Основни подаци о тесту дати су у табели 8.

Табела 8. Основни подаци о тесту изведеном на бунару Бу-1 Горење,(преузето из фондовске


19-21 јун 2012.

Протицај

(л/с)

Трајање

(h)


(цм)


(цм)

3 48 23 4

Пре црпења забележен је статички ниво воде на бунару Бу-1 (3,92 м) и осматрачком

бунару Бу-2 (3,71 м). Дакле забележен је статички ниво воде у бунару Бу-1 је на 171.08

м.н.м., а на Бу-2 на 171,29 м.н.м. разлика пијезометарског нивоа је 21 цм, у бунару Бу-2

у односу на Бу-1. Након црпења од 48 сати капацитетом 3л/с депресија у Бу-1 износила

је 22 цм, а у бунару Бу-2 4 цм. Хидрограм и нивограм дати су на слици 20. Прво

снижење добијено је црпењем капацитетом 1л/с. Обрадом података теста црпења

добијен је коефицијент водопроводности Т =1,37х10-2

м2/с.

Слика 20. Хидрограм и нивограм црпења јунског теста (преузето из фондовске документације


Слика 21. Дијаграм зависности S=f ( logt ) за податке осматрања на бунару Бу-1 (преузето из фондовске



23

8.2. Анализа резултата добијених тестовима црпења

Црпења су извођења знатно мањим капацитетом у односу на издашност водоносне

средине, због захтева самог корисника вода („Горење“), с обзиром на досадашњу и

пројектовану малу потрошњу техничке воде. Преглед коефицијента филтрације и

коефицијента трансмисивности добијених на основу обраде података тестова црпења

дат је у табели 9.

Табела 9. Преглед изведених хидродинамичких тестова и параметара трансмисивности (преузето из

фондовске документације Паштрићана Ваљево )

Трајање

(h)


1(цм)


2 (цм)

Коеф.

филтрације

(м/с)

Коеф.

водопроводности

(м2/с)

септембар 48 26 6 Кф=3,99х10-3

Т=9,98 х 10-3

децембар 192 25 (18) 12 (10) Кф=5,8х10-3

Т=1,45 х 10-2

март 48 23 4 Кф=7,32х10-3

Т=1,83 х 10-2

јун 48 22 4 Кф=5,48х 103

Т=1,37х10-2

8.3. Осматрање режима изданских вода

8.3.1. Осматрање режима у условима експлоатације бунара Бу-1

У периоду од 15.07.2012. до 15.07.2013. урађена су режимска осматрања која су

обухватила праћење параметара: количине експлоатаисане воде и промене нивоа у

бунарима. Подаци о температури црпених вода нису обрађивани, јер је било

неизводљиво измерити тачну температуру након што подземна вода прође цевовод и

халу.

Мерења су вршена два пута седмично сем у периоду од 1. децембра до 15. јануара

када је у фабрици колективни одмор. Бунар Бу-1 је у експлоатацији ради коришћења

подземних вода као техничких вода. Бунара Бу-2 се не користи, послужио је као

осматрачки бунар. Праћење нивоа извођено је нивомером са тачношћу ±1 цм. Праћење

захваћених количина подземних вода вршено је преко водомера са тачношћу ±0,1 м3.

Мерења су вршена од подне плоче хале, која је хоризонтална и на коти 175,00 м.н.м., и

можемо закључити да је ниво воде у бунару Бу-2 увек виши у односу на Бу-1.

У посматраном периоду хидролошке године примећује се разлика у нивоу воде у Бу-

1-36 цм (Hмах =4,19 м,Hмин=3,83 м), а разлика у бунару Бу-2-44 цм (Hмах=3,98

м,Hмин=3,54 м).

Слика 22. Нивои подземне воде у бунарима Бу-1 и Бу-2 у периоду од 15.07.2012. до 15.07.2013. (преузето

из фондовске документације „Паштрићанац Ваљевоˮ)


24

Према постојећим подацима ,количина експлоатисане воде из бунара Бу-1 у току:

-2010. године износи - 9582 м3, у просеку 0,3 л/с

-2011. године износи - 5926 м3,у просеку 0,19 л/с

-2012. године износи – 7719 м3,у просеку 0,24 л/с

Просек те три године би био 7750 м3,захваћене воде годишње,односно 0,25 л/с.

Слика 23. Водомер бунара Бу-1(преузето из фондовске документације „Паштрићанац Ваљевоˮ)

8.3.2. Режимска осматрања на пијезометру 841А

У непосредној близини истражног подручја постоји хидролошка станица подземних

вода пијезометар РХМЗ-а под ознаком 841А. Мерења се врше свакодневно, мере се

нивои и температура у пијезометру. Минимални ниво подземних вода у посматраном

периоду је 429 цм, а максимални 489 цм. Осцилације нивоа у пијезометру су стабилније

у односу на осцилације у бунарима Бу-1 и Бу-2.

Слика 24. Осцилације нивоа подземне воде у пијезометру 841 А (према подацима РХМЗ)


25

Слика 25. Осцилације температуре подземне воде у пијезометру 841А (према подацима РХМЗ)

Максимална забележена температура подземне воде у пијезометру 841 А је 15.2 оC,а

минимална 13,0 оC.

8.4. Квалитет подземних вода

Вода из бунара Бу-1 користи се као технолошка вода и техничка на линији

предобраде,за испирање лимова и добијање демиводе. У току

спроведениххидрогеолошких истраживања урађене су 4 анализе „Bˮ обима, у сва

четири хидролошка периода.

У циљу класификације припадности и промене подземних вода у току времена, у

табели 10 и 11. Приказани су важнији резултати спроведених анализа.

Табела 10. Карактерисрични параметри физичких и хемијских својстава подземних вода захаваћених

бунаром Бу-1,(преузето из фондовске документације „Паштрићанац Ваљевоˮ)

Температура - - - -

Боја,степени Цо-Пт

Скале

Без Без Без Без

Мутноћа,НТУ 0,22 0,35 <5 1,07

пХ вредност 7,43 7,42 7,18 7,71

Електропроводњивост

на 20оC,µc/цм

812 736 810 861

Остатак испарења на

105 оC,мг

560 515 576 445

Утрошак КМнО4,мг 6,6 5,9 2,5 0,65

Тврдоћа,оdH 18,1 18,8 22,5 16,8

Табела 11. Макрокомпоненте (преузето из фондовске документације„ Паштрићанац Ваљевоˮ)

Катјони Мг/л Мг/л Мг/л Мг/л

Калцијум (Ca2+

) 94,5 112,9 125,1 80,2

Магнезијум(Mg2+

) 20,9 13,0 21,6 24,3

Натријум (Na+) 43 34,1 36,7 58,06

Калијум (K+) 5,21 5,02 5,14 9,92

Анјони Мг/л Мг/л Мг/л Мг/л

Хирокарбонати

(HCO3-)

317,2 420,9 414,8 433

Хлориди (Cl-) 34,0 29,4 37,9 40,36

Сулфати( SO42-

) 73,5 60,6 58,7 91,72

Нитрати (NO3-) 7,4 6,6 11,0 10,20


26

Према физичким особинама изданских вода из бунара Бу-1 на изворишту „Горење

Ваљевоˮ,може се закључити да су ово прозрачне воде без боје мириса и укуса. Воде се

одликују следећим физичко хемијским особинама:

Температура

Тачност температура воде у бунару које су мерене се доводи у питање, јер се бунари

налазе у хали која је климатизована. Подаци који су добијени приликом израде тестова

црпења су приказани у табели 12.

Табела 12. Подаци температуре добијени приликом тестова црпења

Датум Бунар Бу-1 (оC) Бунар Бу-2 (

оC)

19.09.2012. 13,8 13,8

04.12.2012. 13,0 13,0

07.12.2012. 14,2 14,2

19.03.2013. 14,1 14,1

19.06.2013. 14,2 14,2

Реалније је за температуру подземне воде узети температуре измерене у пијезометру

РХМЗ-а 841А.

Боја

Воде су без боје и одликују се вредностима индекса боје мањим од 5о Pt-Co скале.

Мутноћа

Током испитивања није запажена појава замућења воде, што указује на чињеницу да

филтрацијом воде кроз порозну средину долази до њеног избистрења.

Мирис

Током испитивања подземних вода није запажена појава мириса што указује на

одсуство веће концетрације слободних гасова и органских материја у води.

Укус

Ове подземне воде су без укуса, што указује да у свом саставу немају повећан садржај

растворених минералних материја, гасова и органских материја.

pH индекс

Вредност pH индекса испитиваних вода креће се од 7,18-7,71. Према овим вредностима

воде спадају у слабо алкалне (pH-7,2-8,5), и то им омогућава широку примену нарочито

у техничке сврхе.

Електропроводљивост

Мерењима је утврђен стабилан режим промене вредности електропроводљивости, које

се крећу у границама од 736 до861 µS/cm.

Суви остатак

Према резултатима анализа суви остатак подземне воде из бунара се креће у

вредностима од 445 до 576 мг/л.

Утрошак КMnO4

Утрошак КMnO4 указује на присуство органских материја у води. Добијене вредности

се крећу од 0,65 до 6,6 мг/л.


27

Тврдоћа

Тврдоћа воде зависи од садржаја одређених растворених минералних материја у њој пре

свега соли Ca и Mg. Aнализама је утврђено да се тврдоћа воде креће у интервалу од

16,1 до 22,5 оdH. Према класификацији Клут-а ове воде се сврставају у групу тврдих.

На основу резултата хидрохемијских анализа квалитета хемијског састава изданских

вода може се рећи да припадају по класификацији Алекина хидрокарбонатној класи и

калцијумској групи.

Коришћењем формуле Курлова хемијски састав се може приказати на следећи начин:

M0,56 HCO368SO

420Cl12

Ca61Mg22Na16

Слика 26. Кружни дијаграм хемијског састава међусобног односа анјона и катјона (% екв)

SO4-, 20

Cl-, 12

HCO3-, 68 Ca2+, 61

Na+K, 22

Mg2+, 16


28

Микробиолошки,биолошки и радиолошки састав

Табела 13.Упоредни резултати микробиолошких ,биолошких и радиолошких анализа (преузето из

фондовске документације „Паштрићанац Ваљевоˮ):

Табела 13а. Резултати микробиолошких испитивања

Укупне колиформне

бактерије у 100 мл

МПН=7 МПН=0 МПН=5 26

Колиформне

бактерије фекалног

порекла

Позитиван Негативан Негативан Негативан

Стрептококе

фекалног порекла

Негативан Негативан Негативан Негативан

Протеус врсте Негативан Негативан Негативан -

Сулфиторедукујуће

клостридије у 100

мл

Негативан Негативан Негативан 17

Псеудомонас

аеругиноса

Негативан Позитиван Негативан Негативан

Укупан број свих

аеробних

мезофилних

бактерија у 1 мл

воде

8 20 110 3,8х103

Табела 13б. Резултати биолошког испитивања воде

Алге 0 0 0 -

Зоопланктон 0 0 0 -

Гљиве 0 0 0 -

Табела 13в. Радиоактивност

Параметар Бq/л Бq/л Бq/л Бq/л

Укупнаα-

радиоактивност

<0,04 <0,04 <0,04 -

Укупна β-

радиоактивност

0,078±0,018 0,148±0,020 0,116±0,019 -

Резултати радиолошких испитивања воде показују да узорци одговарају чак и по

правилнику за воду за пиће.


29

9. Резерве подземних вода

9.1. Методе издвајања резерви

Резерве подземних вода Б категорије утврђују се на основу детаљних

хидрогеолошких истражних радова, тестова црпења и осматрања режима подземних

вода у трајању од најмање једне хидролошке године.

Ради сврставања подземних вода у одређене категорије према правилнику и

препорукама на овом подручју, проучена је:

Геолошка грађа и хидрогеолошки параметри средине

Распрострањеност

Услови прихрањивања издани

9.2. Утврђивање резерви

Извршено је комплексно тестирање бунара Бу-1, 2012/13 године које подразумева

следеће извођење:

Три дводневна и једног осмодневног тестирања

Осматрање режима рада бунара и понашање нивоа издани при експлоатацији

Осматрање режима квалитета воде

На основу изведених тестова црпења, капацитетом 3 л/с и након анализе, добија се

коефицијент трансмисивности,који се креће у границама од 9,6 х10-3

до 1,7х10-2

м2/с. За

посматрани период једне хидролошке године забележене осцилације нивоа у бунару

Бу-1 и Бу-2 су 38-44 цм. Максимално забележено колебање воде издани у пијезометру

841 А је 60 цм, као последица сезонског колебања воде. Ове воде спадају у хладне

хидрокарбонатно –калцијумске воде. За температуру подземних вода ове издани треба

узети просечну температуру добијену на пијезометру 841А, односно 13,0-15,2 оC.

9.3. Приказ резерви по категоријама

Билансне резерве подземних вода захваћених бунаром Бу-1 на изворишту фирме

„Горење апарати за домаћинство д.о.оˮ из Ваљева приказане су у табели 14.

Табела 14. Билансне резерве подземних вода захваћених бунаром Бу-1 на изворишту фирме „Горење

апарати за домаћинствод.о.оˮ из Ваљева.

Категорија билансних

резерви

Резерве-Количина Квалитет Температура

Б 3 л/с Хладна

маломинерализована

хидрокарбонатно-

калцијумска вода

13,0-15,2 оC.


30

10. Заштита подземних вода

Постоји могућност загађења подземних вода ове издани која се налази у

урбанизованој зони Ваљева. Издан која је каптирана бунаром Бу-1 обухвата практично

цело узводно подручје слива Колубаре. Колубара спада у категорију малих водотока,

она је изложена директном испуштању отпадних вода у њен водоток и загађењу услед

пријема водотока који по својим количинама немају значаја, али су носиоци значајних

количина отпадних материја, а уливају се у Колубару.

Потенцијални загађивачи слива Колубаре односно издани могу бити:становништво у

насељима, саобраћај (друмски и железнички), пољопривреда, привредна предузећа

(„Крушикˮ,само „Горењеˮ,итд) и јавна предузећа. Шире подручје истраживања

представља релативно добро очувану природну средину, и поред загађивача. мера која

треба да се примењује у оквиру заштите подземних вода треба да су део интегралних

мера које треба предузимати у алувијону реке Колубаре у оквиру кога се налазе

значајне резерве подземних вода. Једна од главних мера јесте забрана извођења било

каквих радова у геолошкој средини и испуштања било каквих опасних и штетних

материја у тло и подземне воде, унутар комплекса који припада фабрици „Горењеˮ.

Потребно је обезбедити одговарајући мониторинг квалитета подземних вода. То

подразумева редовно узимање узорака подземних вода из бунара ради откривања

евентуалних појава загађивања и процуривања штетних материја у издан. Kако се

подземна вода користи као техничка вода у фабрици „Горење апарати за домаћинствоˮ

у Ваљеву и не користи се као вода за пиће за њу није потребно радити Елаборат о

зонама санитарне заштите.


31

11. Закључак

Истражни простор се налази на територији града Ваљева, и обухвата површину

простора 0,12 км2. Подручје се одликује умерено континенталном климом. Приликом

анализе средње месечних сума падавина закључује се да се максималне вредности

јављају у периоду јун-јул, а минималне у фебруару. Сам истражни простор лежи у

алувијалној равни реке Колубаре. Истражни терен изграђен је од тријских, терцијарних

и квартарних наслага. На основу структурног типа порозности издвајамо следеће

типове изани:

Збијени тип издани

Пукотински тип издани

Пукотонско-карстни тип издани

Условно –безводни терен

У оквиру хале фабрике 2006. године урађена су два истражно-експлоатациона

бунара. Бунар Бу-1 служи за водоснабдевање фабрике техничком водом, Бу-2 се не

користи он је послужио као осматрачки бунар. Оба бунара су дубине 6м, а капацитет је

3 л/с.

Истражни радови су обухватили: извођење четири теста црпења воде из бунара Бу-1,

режимска осматрања, прикупљање дневних количина падавина и температуре са

метеролошке станице Ваљево, податке о водостају реке Колубаре, податке у нивоима

подземне воде пијезометара 841 А, узорковање воде за 4 хемијске анализе са „Вˮ листе,

4 бактериолошке анализе, и 1 радиолошкa анализa.

Колебање нивоа подземне воде износи 60 цм, последица је сезонског колебања и

експлоатације. Билансне резерве подземних вода захваћених бунаром Бу-1 на

изворишту фирме „Горење апарати за домаћинствоˮ доо,из Ваљева приказане су у

табели :

Категорија билансних

резерви

Резеве-количина Квалитет Температура

Б 3 л/с Хладна-

маломинерализована

хидрокарбонатно-

калцијумска

13,0-15,2 оC

Експлоатација воде из сопственог изворишта у овом конкретном случају за ове

потребе је рентабилна у односу на коришћење воде из јавног Водовода.

У току експлоатације обавезан је хидрогеолошки мониторинг, бунар треба

повремено чистити и дезинфиковати. Са овог бунара могуће је користити и веће

количине воде ако буде потребе за тим. Са аспекта заштите подземних вода треба

спроводити опште мере које се спроводе за шире зоне санитарне заштите изворишта.

Треба спречити испуштање било каквих опасних материја у тло и издан у оквиру

алувијона Колубаре.


32

12. Литертура

1. „Геобироˮ 1983: „ Елаборат о резултатима изведених инжињерско геолошких

истраживања ради израде подлога за генерални урбанистички плана града

Ваљева,Ваљево

2. Група аутора,1975: Тумач за основну геолошку карту СФРЈ 1:100000,лист Ваљево Л-

34-136,СГЗ, Београд,

3. Јовановић Марија., 2011: „Услови и могућности водоснабдевања Ваљеваˮ.Завршни

рад,Рударско-геолошки факултет, Београд

4. КрунићОливера,Лазић Милојко,Филиповић Будимир, 2005:„Регионална

хидрогеологијаˮ,Рударско –геолошки факултет,Универзитет у Београду

5. Максимовић Љ.,Петровић Д.,2013:„Елаборат о резервама подземних вода на

изворишту предузећа Горење Апарати за домаћинствоˮ д.о.о. из

Ваљева,„Паштрићанацˮ,Ваљево

6. Петровић Д, 1993: „ Анекс пројекта и фазе основних хидрогеолошких истраживања

геотермалних вода на подручју града Ваљева и његове шире околинеˮ

,„Геобироˮ,Ваљево

7. Петровић Д., 2011:„Елаборат о геотехничким условима пројектовања и изградње

магацина готових производа у оквиру комплекса „ГОРЕЊЕ АПАРАТИˮ на к.п. 7022/4

к.о. Ваљевоˮ, „Паштрићанацˮ ,Ваљево

8. Петровић Д.,1996:„Елаборат о хидрогеолошким истраживањима локације на којој се

налазе копани бунари у кругу „Србијанкеˮ у Ваљеву ради сагледавања услова њихове

ревитализацијеˮ,„ПаштрићанацˮВаљево

9. Петровић Д., 2006: „Извештај о изради два истражно –експлоатациона бунара унутар

пословне хале фабрике „Горењеˮ у Ваљеву-пројекат бунара –изведено

стањеˮ,„Паштрићанацˮ,Ваљево

10. Токић С,1994: „Анализа могућности и предлог водоснабдевања технолошком водом

„Србијанкеˮ из локалног извориштаˮ,Ваљево

11.Филиповић И., 1996: „Геолошке карактеристике и потенцијалност геолошких

ресурса регије Колубаре,Мачве и Подрињаˮ ,Геолошки завод „Геминиˮ,Београд

12.Шеховац Ч., 1984:„Извештај и фазе детаљних хидрогеолошких истраживања ради

обезбеђења потребних количина воде за водоснабдевање болнице Др Милош Пантић-

Миша-Ваљево за период јануар –март 1984ˮ, Рудници неметала Ваљево ООУР Геобиро,

Ваљево

http://www.stubo-rovni.rs/krsv-stubo-rovni/brana-stubo-rovni/

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%86_%28

%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0%29

http://www.381info.com/autokartasrbije.php

http://data.sfb.bg.ac.rs/sftp/prostorno.uredjenje/MANASTIRICA/GEOLOGIJA/Valjevo.pdf

http://www.stubo-rovni.rs/krsv-stubo-rovni/brana-stubo-rovni/

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%86_%28%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0%29

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%86_%28%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0%29

http://www.381info.com/autokartasrbije.php

http://data.sfb.bg.ac.rs/sftp/prostorno.uredjenje/MANASTIRICA/GEOLOGIJA/Valjevo.pdf

Documents

Јелена М завршни